ilegalni migranti u srbiji na putu ka zemljama destinacije

5/28/2018 Ilegalni Migranti u Srbiji Na Putu Ka Zemljama Destinacije

1/19

KRIMINALISTICKO-POLICIJSKA AKADEMIJA

Seminarski rad iz predmeta: Ilegalne migracije i trgovina ljudima

Tema:

Ilegalni migranti u Srbiji na putu ka zemljama destinacije

Profesor: Studenti:

prof.Dr Milan arkovi Aleksandar Nikoli 87/08

Stefan Naki 92/08

Slobodan Vasiljevi 93/08

Milo Spasenovi 309/08

Beograd 2012.


2/19

Sadraj

Sadraj1

1.0.Uvod..2

2.0.Ilegalni migranti...3

2.1.Meunarodni dokumenti koji nas obavezuju............................................................7

3.0.Subjekti koji stvaraju i razvijaju Strategiju suprotstavljanja ilegalnim migracijama..8

3.1.Partneri na internacionalnom nivou10

4.0.Ilegalni migranti preko Srbije putuju ka Evropi..........................................................11

4.1.Naini otkrivanja migranata na teritoriji Srbije..13

5.0.Zakljuak16

6.0.Literatura17

1


3/19

1.0.Uvod

Procena je da 214 miliona ljudi ivi izvan zemlje porekla, koju su napustili iz razliitihrazloga. Danas se najvei broj migranata kree izmeu najrazvijenijih zemlja, a oko 40procenata od ukupnog broja migranata odlazi u susedne zemlje. Globalni talas migracija

izazvan je prelaskom ljudi preko granica. Znatno laka mogunost putovanja, razvojkomunikacija i slabija kontrola granica podstakli su ljude da napuste svoje zemlje i

pronau novo mesto za ivot ili rad.Prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima,svi ljudi su roeni slobodni i jednaki u dostojanstvu i pravima. Ova Deklaracija garantujesvima ista prava i slobode, bez obzira na razlike kao to su rasa, boja koe, pol, jezik,vera, politiko ili druga uverenja, nacionalno poreklo ili socijalni poloaj, svojina, mesto

roenja ili neki drugi status. Naalost, migranti jo uvek imaju velike probleme zbogkrenja ljudskih prava, izloenosti rasizmu, ksenofobiji i netoleranciji, istovremenodrave domaini im uskrauju ekonomska i socijalna prava, kao i mogunost kolovanjai korienja usluga zdravstvenog sistema. Migranti se mogu definisati kao:,,bilo kojaosoba koja privremeno ili stalno ivi u zemlji u kojoj nije roena, ali u kojoj je ostvarilaodreene socijalne veze. Ova definicija ukazuje da migranti nisu izbeglice, raseljenalica ili lica koja su bila prinuena ili primorana da napuste svoje domove. UMilenijumskojdeklaraciji, Ujedinjene nacije pozivaju drave da preduzmu mere kojima bi se osiguralazatita i potovanje ljudskih prava migranata, radnika migranata i lanova njihovihporodica, smanjili rasistiki i ksenofobini napadi i obezbedila tolerancija i harmonija u

drutvu. Zemlje bi trebalo da otklone sve oblike rasizma i ksenofobije usmerene premaradnicima migrantima, a koje se tiu zapoljavanja, strunog usavravanja, stanovanja,obrazovanja, leenja, socijalne zatite i dostupnosti svih javnih slubi. One bi trebalo dadefiniu nove programe za integraciju migranata u zemlji domaina, da olakajuspajanje porodica i zatite ene i decu od moguih zloupotreba.1 Upravni organ uRepublici Srbiji u skladu sa injenicom da je Srbija potpisnica mnogih meunarodnihdokumenata te je stoga i u obavezi da se ponasa u skladu sa meunarodnimtendencijama, ali i problemom koji je bio aktuelan na terenu doneo je Strategijusuprotstavljanja ilegalnim migracijama u Republici Srbiji za period od 2009-2014.

godine.

1preuzeto sa internet stranice:http://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91

2
http://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91http://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91http://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91http://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91


4/19

2.0.ILEGALNI MIGRANTI2

Analiza ilegalnih migranata obuhvata razliite kategorije i to: ekonomski migranti,politiki migranti azilanti, maloletni ilegalni migranti, ene, porodice, rtve trgovineljudima, potencijalni ilegalni migranti, ilegalni migranti kao izvrioci krivinih dela iprekraja i domai dravljani kao ilegalni migranti.

Ekonomski migranti Najvei broj ilegalnih migranata, stranih dravljanaotkrivenih u nedozvoljenom prelasku dravne granice, nedozvoljenom boravku i tranzitupreko teritorije Republike Srbije identifikovani su kao ekonomski migranti.

Politiki migranti azilantiImajui u vidu kratkou vremena primene Zakona

o azilu (Slubeni glasnik RS, broj 109/07), od 1. aprila 2008. godine, odnosno injenicuda je Republika Srbija tek tada preuzela nadlenost nad utvrivanjem statusa upostupku azila, ne bi se sa sigurnou moglo govoriti o bilo kakvim trendovima jer je brojtrailaca azila na teritoriji Republike Srbije relativno mali (52). Iskustva UNHCR-a izprethodnih godina govore da je najvei broj trailaca azila u Republiku Srbiju dolazio izbliskoistonog, centralnoafrikog i kavkaskog regiona.

Instrukcijom ministra unutranjih poslova o postupanju prema traiocima azilaustrojena je procedura i nain postupanja policijskih slubenika.

Maloletni ilegalni migranti U ukupnom broju stranih dravljana koji su na

nedozvoljen nain uli u Republiku Srbiju u toku 2007. godine (874), maloletna lica suzastupljena sa 22% (195) a punoletna sa 78% (679).

Ministarstvo rada i socijalne politike je Odlukom o mrei ustanova socijalnezatite za smetaj korisnika (Slubeni glasnik RS, broj 51/08), u okviru Zavoda zavaspitanje dece i omladine u Beogradu odredilo Radnu jedinicu Beograd sa kapacitetomza smetaj 12 korisnika Centar za smetaj maloletnih stranaca bez pratnje roditelja,odnosno staratelja.

S obzirom na to da je problem smetaja maloletnih ilegalnih migranata zateenihvan teritorije Grada Beograda evidentan, a da ostali centri ne raspolau dovoljnimkapacitetom za prihvat, niti programom rada sa maloletnim stranim dravljanimailegalnim migrantima,potrebno je proiriti kapacitete i van Grada Beograda za prihvat i

2preuzeto sa internet stranice:www.kirs.gov.rs/docs/strategija_protiv_ilegalnih_migracija.pdf

3
http://www.kirs.gov.rs/docs/strategija_protiv_ilegalnih_migracija.pdfhttp://www.kirs.gov.rs/docs/strategija_protiv_ilegalnih_migracija.pdfhttp://www.kirs.gov.rs/docs/strategija_protiv_ilegalnih_migracija.pdfhttp://www.kirs.gov.rs/docs/strategija_protiv_ilegalnih_migracija.pdfhttp://www.kirs.gov.rs/docs/strategija_protiv_ilegalnih_migracija.pdfhttp://www.kirs.gov.rs/docs/strategija_protiv_ilegalnih_migracija.pdf


5/19

smetaj maloletnih ilegalnih migranata, kao i izraditi program rada sa njima u tokuboravka na teritoriji Republike Srbije.

ene U ukupnom broju stranih dravljana koji su na nedozvoljen nain uli uRepubliku Srbiju u 2007. godini (874), identifikovano je 77 osoba enskog pola ili 9%.

Instrukcijama o postupanju, ministar unutranjih poslova je naloio je da se prilikomprofilisanja ilegalnih migranata enskog pola, obrati panja na okolnosti koje ukazuju naelemente trgovine ljudima potencijalne rtve trgovine ljudima. Novim Zakonom ostrancima u okviru lana 28, utvreni su uslovi za odobrenje privremenog boravkastrancu koji je rtva krivinog dela trgovina ljudima i istom se obezbeuje odgovarajuismetaj, ishrana i osnovni ivotni uslovi.

Imajui u vidu da je kategorija ilegalnih migranata koju ini populacija enskogpola najea ciljna grupa trgovaca ljudima u cilju seksualne ili radne eksploatacije,neophodno je vriti edukacije kojima bi se policijski slubenici i slubenici diplomatsko-konzularnih predstavnitava obuili da prepoznaju i eventulno prue pomo

potencijalnim rtvama trgovine ljudima.Porodice Na teritoriji Republike Srbije evidentirani su i sluajevi porodica

ilegalnih migranata koje iz matine zemlje migriraju uglavnom iz ekonomskih razloga.

S obzirom na to da postoji problem neefikasnog praenja sluajeva porodinihilegalnih migracija i nerazvijene metodologije postupanja prema toj kategoriji,

neophodno je uspostaviti efikasan sistem praenja i razviti metodologiju postupanjaprema toj kategoriji ilegalnih migranata.

Ilegalni migrantirtve trgovine ljudima Ilegalni migranti, bez obzira na pol,

voeni eljom za boljim ivotom i ekonomskim prosperitetom, prihvataju raznolikeponude i uslove koje im prezentuju krijumari ljudima, tako da postaju rtve trgovineljudima u cilju radne, seksualne ili nekog drugog oblika eksploatacije.

Jedan od naina suprotstavljanja ovakvom vidu ilegalnih migracija krijumarenja ljudi je proaktivan rad policijskih slubenika, kao i slubenika diplomatsko -konzularnih predstavnitava, vrei profilisanje i identifikaciju potencijalnih rtavatrgovine ljudima. Problem nedovoljne osposobljenosti dravnih slubenika zaprepoznavanje pojave trgovine ljudima i rtava trgovine ljudima mogue je reiti organizovanjem odgovarajueg oblika obuke na osnovnom nivou.

Potrebno je razviti marketing borbe protiv trgovine ljudima putem tampanjaviejezinog propagandnog materijala i postavljati ga na uoljiva mesta (graninimprelazima, diplomatsko-konzularnim predstavnitvima, ustanovama i drugim prometnimmestima).

4


6/19

Potencijalni ilegalni migranti se identifikuju proaktivnim delovanjem slubenikanaih diplomatsko-konzularnih predstavnitava, odnosno policijskih slubenika, kojomprilikom je tokom razgovora i profilisanja stranih draljana mogue uoiti neki od razlogaiz lana 11. i lana 21. Zakona o strancima, nakon ega se reaktivno deluje i stranomdravljaninu onemoguava dobijanje vize tj. ulazak na teritoriju Republike Srbije.Problem neefikasnog prepoznavanja potencijalnih ilegalnih migranata (profilisanja) i

otkrivanja falsifikovanih dokumenata od strane slubenika Ministarstva spoljnih poslovamogue je reitiorganizovanjem odgovarajueg oblika obuke na osnovnom nivou.

Ilegalni migranti kao izvrioci krivinih dela i prekraja U toku 2006. godineprotiv stranih dravljana podneto je 1.188 krivinih prijava, dok je zbog uinjenihprekraja podneto 5.789 zahteva za pokretanje prekrajnog postupka. Slian trendodrao se i tokom 2007. godine.

Preduzimanje adekvatnih mera prema ovoj kategoriji ilegalnih migranata u

direktnoj je vezi sa osposobljenou kadrova i ustrojstvom i aurnim voenjemevidencija za kontinuirano praenje razliitih oblika kriminogene aktivnosti ili vrenjakrivinih dela stranaca, odnosno analiziranje podataka i blagovremeno dostavljanjespecijalizovanim jedinicama Uprave granine policije i Uprave kriminalistike policije.

Domai dravljani kao ilegalni migranti Politika deavanja na prostoru biveSFRJ s kraja prolog veka, ekonomsko osiromanje, bombardovanje od strane NATOalijanse i proces tranzicije doveli su do dvostrukih migracionih kretanja povezanih saRepublikom Srbijom: prvo je imigraciono kretanje, kojom prilikom je veliki broj izbeglicaiz bivih jugoslovenskih republika i interno raseljenih lica sa prostora AP KiM, doao nateritoriju ue Srbije i AP Vojvodine; drugo je emigraciono kretanje, koje je imalo zaposledicu odlazak velikog broja dravljana Republike Srbije i izbeglica ka zemljama EU,SAD, Kanade i Australije. Dobar deo njih emigrirao je kanalima ilegalnih migracija, priemu je jedan broj migranata, u elji da iz ekonomskih razloga tamo i ostane, traio azilu zemlji prijema. Treba imati u vidu i to da je vei broj lica, koja su sa teritorije RepublikeSrbije migrirala legalnim kanalima, ostao u zemljama prijema ilegalno, to je rezultovaloproblemom ilegalnih migracija, prisutnim u duem nizu godina u odnosima RepublikeSrbije (prethodne SRJ i SCG) i Evropske unije, sa posledicom svrstavanja RepublikeSrbije na negativnu listu viznog reima EU.

Mehanizam za povratak dravljana koji ilegalno borave u zemljama EU, u zemljuporekla olien je u Zakonu o potvrivanju Sporazuma o readmisiji lica koja nezakonito

borave (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 103/07), kojim je regulisanpostupak vraanja i prihvatanja lica koja ne ispunjavaju ili vie ne ispunjavaju uslove zaulazak ili boravak na teritoriji druge drave.

Poslednjih godina, dravljani Republike Srbije se u veem broju pojavljuju kaopodnosioci zahteva za azil u zemljama EU, tik iza dravljana Iraka, Somalije, RuskeFederacije i Avganistana. 5


7/19

Tokom 2006. godine 15.810 dravljana Republike Srbije je podnelo zahtev zaazil u 44 industrijalizovane zemlje, a tokom 2007. godine14.963

. Trend blagog smanjenja podnetih zahteva za azil od strane dravljanaRepublike Srbije registrovan je za prvih 10 meseci 2008. godine. Uoeno je da se meu

dravljanima Republike Srbije traiocima azila pojavljuju lani azilanti, pa je u ciljupredupreenja tog pojavnog oblika ilegalnih migracija neophodno informisat ipotencijalne azilante o preduslovima za sticanje tog statusa.

Usled nepostojanja podzakonskih akata koji na adekvatan reguliu postupakizdavanja viza primeena je zloupotreba (podnoenjem falsifikovane ili nepotpunedokumentacije) prilikom izdavanja viza na javne isprave Lukih kapetanija u pomorskoj iunutranjoj plovidbi.

Tokom 2007. godine pripadnici Uprave granine policije koji vre obezbeenjedravne granice spreili su ukupno 315 dravljana Republike Srbije u nedozvoljenomprelasku dravne granice izmeu dva granina prelaza, na tzv. zelenoj liniji. Najvieotkrivenih sluajeva bilo je na granici sa Rumunijom. Tokom 2007. godine krijumareno

je 75 dravljana Republike Srbije, to je u odnosu na 2006. godinu kada ih je bilo 45,porast od skoro 70%. Zbog ulaska Republike Maarske u engen ilegalna maruta jeizmenjena, tako da je tokom prvih deset meseci 2008. godine najvie otkrivenih ilegalnihprelazaka domaih dravljana bilo na dravnoj granici sa Republike Maarskom (350),to je vie nego za celu 2007. godinu prema svim granicama. Tokom 2007. godine, a u

cilju daljih ilegalnih migracija, 217 dravljna Republike Srbije koristilo je falsifikovaneputne isprave. Imajui u vidu navedeno, potrebno je ojaati kapacitete u svakompogledu (ljudske, materijalne, tehnike, organizacione i druge) specijalizovanih jedinicakoje suzbijaju ilegalne migracije i jedinica Uprave granine policije u poslovimaobezbeenja dravne granice.

Tokom 2007. godine dravnu granicu je prema podacima koji se ne vodeelektronski, prelo oko 17.5 miliona dravljana Republike Srbije, jedan deo dravljanaRepublike Srbije koji su preli legalno dravnu granicu naroito prema BiH, Crnoj Gori iRepublici Hrvatskoj je dalje ka zemljama EU nastavio ilegalno. Prema podacima MUP

Republike Hrvatske za prvih deset meseci 2008. godine prema 1.580 stranih dravljanapreduzete su mere zbog nezakonitog prelaska dravne granice, dok je taj broj za prvihdeset meseci tokom 2007. godine bio 3.083, to predstavlja trend smanjenja u 2008.godini za skoro 50%. Najvei broj preduzetih mera prema strancima su mere preduzeteprema dravljanima Republike Srbije.

6


8/19

Prema podacima policije Republike Slovenije za prvih 10 meseci 2008. godine

prema 189 dravljana Republike Srbije preduzete su mere jer su u Republiku Slovenijuuli ilegalno, to predstavlja znatno smanjenje, obzirom da je za isti period u 2007.godini preduzeto 736 mera prema dravljana Republike Srbije zbog ilegalnog ulaska.

Evidentno je smanjenje mera preduzetih prema dravljanima Republike Srbije kojisu u Republiku Hrvatsku i Republiku Sloveniju uli na ilegalan nain u toku 2008.godine. Do ovog smanjenja dolo je zbog promene pravca ilegalnih migracija kaRepublici Maarskoj i engenskom podruju.

2.1.Meunarodni dokumenti koji nasobavezuju

Problem ilegalnih migracija je ve dui niz godina prisutan u odnosima RepublikeSrbije (prethodne SRJ i SCG) i EU. Istovremeno to je bio i jedan od glavnih razloga zbog

koga je devedesetih godina prolog veka tadanja drava SRJ bila svrstana nanegativnu listu viznog reima EU.

Republika Srbija ulae znaajne napore na polju suprotstavljanja ilegalnimmigracijama, sa i preko svoje teritorije i jedna je od prvih u regionu koja je uspostavilaefikasne institucionalne mehanizme u borbi protiv trgovine ljudima.

Republika Srbija nasledila je obaveze iz meunarodnih akata koji podrazumevajuujednaenu politiku zemalja u borbi protiv ilegalnih migracija kao oblika organizovanog

kriminala, koji se po pravilu odvija preko teritorija vie zemalja, i kao takav predstavljazajedniki izazov svim akterima u meunarodnoj bezbednosnoj politici. S aspektasuprotstavljanja ilegalnim migracijama meu najznaajnijim potvrenim meunarodnimaktima su:

Zakon o potvrivanju Konvencije Ujedinjenih nacija protivtransnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola (Slubeni listSRJMeunarodni ugovori, broj 6/01), usvojene u Palermu 2000. godine, sa prateimprotokolima, i to: Protokolom za prevenciju, suzbijanje i kanjavanje trgovine ljudskimbiima, naroito enama i decom i Protokolom protiv krijumarenja migranata kopnommorem i vazduhom, koji neposredno ureuje predmetnu materiju;

Zakon o potvrivanju Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistonoj

Evropi (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 70/07), koji daje iri pravniokvir za saradnju zemalja jugoistone Evrope u borbi protiv svih oblika organizovanogkriminala koji su zajednika pretnja zemljama u regionu. Kako ilegalne migracije imajuupravo prekogranini karakter, Konvencija slui i za nadogradnju postojeih policijskihmehanizama za spreavanje ove inkriminisane pojave;

7


9/19

Zakon o potvrivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju izmeuEvropskih zajednica i njihovih drava lanica, sa jedne strane, i Republike Srbije,sa druge strane (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 83/08), donet odstrane Narodne skuptine Republike Srbije 9. septembra 2008. godine.Ovaj sporazum,u delu koji se odnosi na Pravosue i unutranje poslove obuhvata pitanja azila,

migracija i viza, odnosno obavezu Republike Srbije da u ovim oblastima izgradizakonodavni, institucionalni i proceduralni okvir kompatibilan sa onim koji postoji uzemljama EU.

Strategija suprotstavljanja ilegalnim migracijama u Republici Srbiji za

period 20092014. godine je zasnovana na Nacionalnom programu za integraciju uEvropsku uniju, usvojenoj Strategiji integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji i

tekuim reformskim procesima u zemlji, pre svega onim koji su navedeni u dokumentuEvropsko partnerstvo.

Strategija je zasnovana i na Konceptu integrisanog upravljanja granicama

zapadnog Balkana Evropske Komisijekoji podrazumeva koordinaciju i saradnju izmeu

svih nadlenih organa i slubi ukljuenih u graninu bezbednost i olakavanje trgovine sciljem uspostavljanja efektivnih, efikasnih i integrisanih sistema upravljanja granicama

radi ostvarenja zajednikog cilja otvorenih ali istovremeno kontrolisanih i bezbednihgranica.3

3.0.Subjekti koji stvaraju i razvijaju Strategiju suprotstavljanja ilegalnim

migracijama

Subjekti koji stvaraju i razvijaju Strategiju suprotstavljanja ilegalnim migracijamasu Vlada, drugi dravni organi i organi dravne uprave.

Vlada je prema Ustavu Republike Srbije nosilac izvrne vlasti. U okviru svojenadlenosti Vlada usmerava i usklauje rad organa dravne uprave i vri nadzor nadnjihovim radom. Organi dravne uprave pripremaju nacrte zakona, druge propise i opteakte za Vladu i predlau Vladi strategije razvoja i druge mere kojima se oblikuje politikaVlade.

Sudovi susamostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i

drugih optih akata, kada je to predvieno zakonom, opteprihvaenih pravilameunarodnog prava i potvrenih meunarodnih ugovora.

Javno tuilatvoje samostalan dravni organ koji goni uinioce krivinih i drugihkanjivih dela i preduzima mere za zatitu ustavnosti i zakonitosti.

3u nedostatku pisane literature upotrebljeni izvori sa sajta:www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91

8
http://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91http://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91http://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91


10/19

Ostvarivanjem svoje nadlenosti, sudovi i javno tuilatvo ine deo sistemasubjekata koji stvaraju i razvijaju Strategiju.

Ministarstvo unutranjih poslova ostvaruje svoju funkciju suprotstavljanjailegalnim migracijama primenjujui odredbe sledeih pravnih akata: Ustava Republike

Srbije (Slubeni glasnik RS, broj 98/06); Zakona o policiji (Slubeni glasnik RS, broj101/05); Krivinog zakonika (Slubeni glasnik RS, br. 85/05, 88/05 ispravka i 107/05

ispravka); Zakonika o krivinom postupku (Slubeni list SRJ, br. 70/01, 68/02 iSlubeni glasnik RS, br. 58/04, 85/05 dr. zakon, 85/05, 115/05 i 49/07) i Zakonika okrivinom postupku (Slubeni glasnik RS, br. 46/06, 49/07 i 122/08); Zakona oprekrajima (Slubeni glasnik SRS, broj 44/89 i Slubeni glasnik RS, br. 21/90, 11/92,6/93US, 20/93, 53/93, 53/93dr. zakon, 67/93dr. zakon, 28/94, 16/97dr. zakon,37/97 US, 36/98, 44/98, 65/01 SUS i 55/04) i Zakona o prekrajima (Slubeniglasnik RS, br. 101/05 i 116/08 primenjuje se od 1. januara 2010. godine); Zakona oputnim ispravama (Slubeni glasnik RS, br. 90/07 i 116/08); Zakona o strancima

(Slubeni glasnik RS, broj 97/08);Zakona o zatiti dravne granice (Slubeni glasnikRS, broj 97/08); Zakona o azilu (Slubeni glasnik RS, broj 109/07); Zakona o optemupravnom postupku (Slubeni list SRJ, br. 33/97 i 31/01); Zakona o prebivalitu iboravitu graana (Slubeni glasnik SRS, br. 42/77 preien tekst, 24/85 dr.zakon, 6/89dr. zakon i 25/89 i Slubeni glasnik RS, br. 53/93 dr. zakon, 67/93dr.zakon, 48/94 dr. zakon i 101/05 dr. zakon); Uredbe o kontroli prelaskaadministrativne linije prema Kosovu i Metohiji (Slubeni list SRJ, br. 41/02) i ostalihzakonskih i podzakonskih propisa koji reguliu predmetnu materiju.

Radi sprovoenja novih zakona o strancima, azilu, zatiti dravne granice i ostalih

propisa srodnih tretiranom problemu, Vlada i nadleni ministri, u zakonom predvienomroku, donee odgovarajua podzakonska akta kojima e se regulisati njihova primena.

Organizaciona struktura Organizaciona struktura MUP-a je veoma sloena,meutim, glavne snage koje su nadlene za suprotstavljanje ilegalnim migracijama su uokviru Direkcije policije i to: Uprava granine policije, Uprava kriminalistike policije,Uprava za upravne poslove, Policijska uprava za grad Beograd i podrune policijskeuprave, kao i policijske stanice.

U Upravi granine policije, Upravi kriminalistike policije i podrunim policijskimupravama, pored redovnih snaga koje se suprotstavljaju ilegalnim migracijama,

formirane su i specijalizovane jedinice za suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima.

U nevladinom sektoru postoje i udruenja koja tretiraju problematiku ilegalnihmigracija. NVO ASTRA putem SOS telefona informisanjem prua pomo potencijanimilegalnim migrantima i rtvama trgovine ljudima, sprovodi preventivne kampanje opodizanju nivoa svesti razliitih struktura graana o pojavi ilegalnih migracija i trgoviniljudima, prua informacije o legalnim nainima migracije, prua direktnu pomo rtvamatrgovine ljudima i drugo. 9


11/19

NVO Grupa 484' zalae se sa usvajanje evropskih standarda u oblasti viza,azila i readmisije i borbe protiv ilegalnih migracija u Republici Srbiji i vri istraivanja uvezi sa tom problematikom.

Medije ine sredstva javnog informisanja (tampa, televizija, radio), elektronskioblici prenoenja informacija (internet portali) i drugi. Uloga medija je prenoenjepravovremenih i objektivnih informacija o problematici ilegalnih migracija i ostvarivanje

uticaja na formiranje odgovarajue svesti i stavova u javnosti. U Republici Srbiji postojitrend poveanog interesovanja za problematiku ilegalnih migracija, kako domaih tako istranih medija.4

3.1.Partneri na internacionalnom nivou

Unapreivanje saradnje sa zemljama u regionu ostvaruje se i kroz aktivno ueeu Regionalnom centru za borbu protiv prekograninog kriminala u Bukuretu SECIcentar, posebno na polju borbe protiv ilegalnih migracija i trgovine ljudima, kao i

ueem u okviru regionalne inicijative za pitanje migracija, azila i izbeglica (MARRI).Osnovni cilj ove incijative je unapreenje upravljanja migracijama na zapadnomBalkanu, tj. usaglaavanje zakonskih, administrativnih i institucionalnih reenja u ovimoblastima, shodno meunarodnim standardima i standardima EU.

U oblasti migracija uspostavljena je i razvija se saradnja sa meunarodnimorganizacijama (agencijama UN, OSCE, IOM, Savetom Evrope, DCAF, ICMPD) koje

su esto nosioci regionalnih projekata EK implementiranih u Republici Srbiji i dravamazapadnog Balkana. Pored toga, razvijanje saradnje sa specijalizovanim organizacijama

kao to su INTERPOL, EUROPOL, EUROJUST, SEEPAG i FRONTEX moe znaajnoda doprinese suprotstavljanju ilegalnim migracijama.5

4 Koriden materijal iz Vlaine Strategije suprotstavljanja ilegalnim migracijama u Republici

Srbiji:http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=456785op.cit.http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678

10
http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678


12/19

4.0.Ilegalni migranti preko Srbije putuju ka Evropi

Najveu glavobolju graninoj policiji u poslednje vreme zadaju ilegalni migranti, buduiida je od poetka ove godine tri i po puta vie osoba nego prole, pokualo da seilegalno preko teritorije Srbije domogne Evrope. Klasinom rutom iz Grke, prekoMakedonije oni ulaze na teritoriju nae zemlje, odakle koridorom 10 idu na sever kagranici sa Maarskom ili koridorom 7 ka Hrvatskoj. Krajnja destinacija i jednima idrugima jesu zemlje centralne Evrope. Na hendikep je to mi imamo kuu na putu. Mismo tranzitna zemlja, a ne zemlja destinacija. Da bi izbegli prekrajnu i krivinuodgovornost, ilegalni migranti nakon presretanja policije, izraavaju nameru da trae azili na taj nain ulaze u proceduru na teritoriji Srbije, koja im onda slui kao prvo veliko

odmorite ka njihovom krajnjem putu u zemlje EU. U toku ove godine je premapodacima policije oko 1.500 osoba izrazilo nameru da trai azil, to je porast od pet i poputa u odnosu na prolu godinu. U prvih osam meseci prole godine 221 osoba jeizrazila nameru za azil, a 1.406 ove godine. Nakon toga oni dobijaju potvrdu od policije,

posle ega su duni da se u roku od 24 sata jave u centre za azil u Banji Koviljai iBogovai. Najvei broj njih se nikada ne javi u centar za azil, ve ilegalno nastavljaju daprelaze teritoriju Srbije i pokuavaju da se domognu EU. Mnoge od njih uhva ti drugagranina policija i po sporazumu o readmisiji vraa ih u Srbiju objanjava nasagovornik. Kapacitet Banje Koviljae je 85, a Bogovae oko 155 osoba i oba centra supuna. Odreeni broj osoba, koji su izrazili nameru da trae azil nalazi se u privatnom

smetaju oko centara za azil, dok se deo njih oko 300 do 500 nalazi u okolini BanjeKoviljae u pokuaju traenja smetaja. Operativnim radom policije uoeno je oko 50osoba u jednom delu Subotice, koje tu i praktino ekaju pogodan trenutak da seorganizuju i nastave dalje ka EU. Granina policija je u prvih devet meseci ove godinepodnela 105 krivinih prijava za trgovinu ljudima, protiv 210 uinilaca od kojih su 204mukarca i est ena. Krijumarena je 781 osoba, a najvei broj njih bio je iz

Avganistana (222), Pakistana (156), Tunisa (78), sa KiM (100), iz Palestine (58) i Libije

(28). Osobe protiv kojih su podnete krivine prijave uglavnom su prevoznici, taksisti, kojiu automobilima, kombijima, kamionima i autobusima, u duplom dnu prevoze sakrivene

ljude. Za uslugu prevoza od Preeva do Subotice ilegalni migranti plaaju oko 500 evra,do Beograda oko 300, a do zapadne Srbije oko 250 evra. Oni koji u zemlji poreklanemaju novca da plate put, po dolasku u zemlju destinaciju otplauju ga svojim radom.Najee im organizatori na crno nalaze teke fizike poslove na graevinama ipoljoprivrednim imanjima. Oni za svoj rad, osim malo hrane, ne dobijaju nikakvu

novanu nadoknadu. Kompletna zarada odlazi u ruke organizatora, koji ih je tu doveo.

11


13/19

esto im je potrebno do dve godine rada da otplate put, ali ako imaju sree da ih niko neotkrije.

6Granina policija samo od poetka ove godine otkrila vie od 5.500 stranih dravljana upokuaju ilegalnog prelaska preko nae zemlje. Najnoviji podaci MUP-a Srbije jasno

pokazuju da se broj ilegalnih migranata zateenih na teritoriji Srbije rapidno poveava.Policija je za prvih deset meseci ove godine registrovala 6.156 ilegalnih migranata, to jena mesenom nivou oko 615 osoba. Poreenja radi, u celoj 2008. godini bila suregistrovana 764 ilegalna migranta.

Policija ilegalne migrante, pojedinano ili u grupama, otkriva i u vozilima javnog prevoza,

u taksi vozilima, na autobuskim i eleznikim stanicama, ali i u naputenim objektimagde ekaju vezu za dalje krijumarenje. Prilikom zaticanja ilegalnih migranata, naenesu geografske karte, mape i skice Srbije, kao i zemalja u okruenju. Veina migranataimala je i mobilne telefone, kojima su ostvarivali kontakte s krijumarima iz vie drava.

6Statistika i podaci uzeti iz clanka politike:http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Ilegalni-migranti-preko-Srbije-

putuju-ka-Evropi.sr.html

12
http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Ilegalni-migranti-preko-Srbije-putuju-ka-Evropi.sr.htmlhttp://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Ilegalni-migranti-preko-Srbije-putuju-ka-Evropi.sr.htmlhttp://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Ilegalni-migranti-preko-Srbije-putuju-ka-Evropi.sr.htmlhttp://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Ilegalni-migranti-preko-Srbije-putuju-ka-Evropi.sr.html


14/19

Kod pojedinih su naena i putna dokumenta izdata u Grkoj, kao i falsifikovana linadokumenta zemalja EU. Policija je nalazila i druge predmete, kao i novac nacionalnih

zemalja, to je ukazivalo na puteve, odnosno kanale kojima oni dolaze u Srbiju. Zailegalne migracije dravljana afro-azijskih zemalja tipina je zloupotreba prava na azil, uzevidentan problem utvrivanja pravog identiteta i dravljanstva ovih osoba. Modus

ilegalnog prebacivanja zloupotrebom prava na azil uglavnom se sastoji u podnoenjuzahteva za azil prilikom otkrivanja na teritoriji Srbije. Vrlo brzo, posle toga, ne ekajuida se zahtev rei oni nastavljaju dalji put u nameri da se prebace u neku od zemalja EU.Jedan od naina u ostvarivanju meunarodne saradnje u cilju suzbijanja ilegalnihmigracija i krijumarenja ljudi jesu sporazumi o readmisiji o prihvatu dravljana treihzemalja, potpisani s Hrvatskom, Maarskom i Makedonijom. Meutim, to seMakedonije tie jo nije mogua njegova realizacija, jer se eka implementacijaProtokola o readmisiji, kojim e detaljnije biti definisan sporazum u smislu mesta,vremena i neophodnih dokaza za vraanje migranata.7

4.1.Naini otkrivanja migranata na teritoriji Srbije

Prema iskustvima reportera Politike, koji su proveli dan i noc sa pripadnicima

Regionalnog centra granine policije s Makedonijom posao uoavanja i hvatanjailegalnih migranata nije ni malo lak. Oni opisuju kako su policajci, trei devetkilometara, esto ne videvi prst pred okom, uhvatiti grupu ilegalnih migranata. Ehsan

ahb Zadeh je naizgled obipan mladi, iji je jedini san da zavri kolu i nae pristojnozaposlenje od kojeg bi jednog dana mogao da izdrava porodicu. Roen je uAvganistanu pre 16 godina. Odrastao je u Kabulu koji je u vreme njegovog roenjabiopod vlau talibana. Kao deak, potpuno nesvestan situacije u kojoj raste, daoekao jeNATO bombardovanje i svrgavanje reima koje ga je teralo na obrazovanje potpunodrugaije od onog koje bi on sada eleo da ima. Danas deset godina od oslobaanjaKabula, Exsan je samo jedan od 6.097 ilegalnih migranata koje su uhvatili pripadnici

Regionalnog centra granine policije prema granici sa Makedonijom. Kada je akcijazavrena, on je zajedno sa svojim ocem, majkom i par godina starijim bratom prebaenu prostorije Regionalnog centra granine policije gde je konano mogao da se ugreje

posle vie sati provedenih na temperaturama ispod nule. Posle dogovora skrijumarima, pre est meseci, krenuli su ka zapadnoj Evropi. Krajnja destinacija trebalo

je da im bude vedska ili Nemaka. Tokom poslednjih est meseci, proli su Tursku,Grku i Makedoniju. U sve ove zemlje uli su ilegalno, kao to su pokuali i u Srbiju.

7Uzeto iz intervjua Naelnika Uprave granine policije Nenaa Banovida:http://www.politika.rs/rubrike/Tema-

nedelje/Azilanti-i-ilegalni-migranti/Srbija-stanica-na-putu-ka-boljem-zivotu.lt.htmlijski

13
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Azilanti-i-ilegalni-migranti/Srbija-stanica-na-putu-ka-boljem-zivotu.lt.htmlijskihttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Azilanti-i-ilegalni-migranti/Srbija-stanica-na-putu-ka-boljem-zivotu.lt.htmlijskihttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Azilanti-i-ilegalni-migranti/Srbija-stanica-na-putu-ka-boljem-zivotu.lt.htmlijskihttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Azilanti-i-ilegalni-migranti/Srbija-stanica-na-putu-ka-boljem-zivotu.lt.htmlijskihttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Azilanti-i-ilegalni-migranti/Srbija-stanica-na-putu-ka-boljem-zivotu.lt.htmlijski


15/19

Nikada nisu uhvaeni do te veeri. U ovu avanturu su se upustili jer njegov otac imasranih problema, a kvalitetnu medicinsku negu bi po njihovom verovanju mogli dadobiju jedino u nekoj evropskoj zemlji. A samo nekoliko sati pre ovog razgovora Exsan

je bio samo jedan od deset pokrtnih silueta na ekranu termovizije, mone naprave kojusrpska granina policija koristi za hvatanje ilegalnih migranata i spreavanje drugih

krivinih dela. Termovizija je ustvari kamera postavljena na krov terenskog vozila, iji sesnimci termovizijski prikazuju na dva ekrana postavljenja na zadnjim seditima. Pored jedojstik kojim operater nadgleda kompletno podruje od Preeva do Makedonije. To jezapravo naprava koja hvatanje ilegalnih migranata u nepristupanim umama i brdimaoko srpsko-makedonske granice pretvara u igru make i mia. Jedina stvar koja je uovom procesu potrebana je kordinacija izmeu operatora i policajca na terenu koji estone vide prst pred okom i orjentiu se samo prema uputstvima dobijenim od kolega kojesede za dojstikom termovizije. Problem je to ne smeju da idu automobilom jer bimigranti mogli da ih uju i razbee se po umi.

Pored ovih estih sluajeva gde se migranti pronalaze neposredno u rejonu dravnegranice, nije redak sluaj da ih policijski slubenici pronalaze vezane za osovinekamiona kao i u prtljanicima automobila i mnogim drugim mestima. Veoma je estapojava da se ilegalni migranti kriju u ruevinama starih i naputenih kua daleko ubrdima, tik uz dravnu granicu. To su najese male prostorije sa velikim brojem

korisnika i nehumanim uslovima za ivot.

14
http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/198393/i/1/policija.jpg


16/19

esto su migranti osueni na to da u njimagladuju ili se veoma oskudno hrane i ponekoliko dana. Ali i pored svega toga ne odustaju u svom pohodu ka eljenoj zemlji i ponjihovim uverenjima boljim ivotom.8

8Primer iz prakse, pria policajaca i ilegalnih migranata na terenu: http://www.politika.rs/rubrike/Tema-

nedelje/Azilanti-i-ilegalni-migranti/U-zamci-termovizije.sr.html

15
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Azilanti-i-ilegalni-migranti/U-zamci-termovizije.sr.htmlhttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Azilanti-i-ilegalni-migranti/U-zamci-termovizije.sr.htmlhttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Azilanti-i-ilegalni-migranti/U-zamci-termovizije.sr.htmlhttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Azilanti-i-ilegalni-migranti/U-zamci-termovizije.sr.htmlhttp://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Azilanti-i-ilegalni-migranti/U-zamci-termovizije.sr.html


17/19

5.0.Zakljuak

Teko je proceniti stabilnost ili budui razvoj kretanja ljudi u Jugoistonoj Evropi. Stiese utisak da e reavanje problema migranata zavisiti od Procesa stabilizacije ipridruivanja i lanstva drava Jugoistone evrope u Evropskoj uniji. Rumunija iBugarska kao zemlje lanice Evropske unije mogu svojim iskustvom u migracionojpolitici mogu pomoi zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima.Stabilnost ovogregiona zavisice i od tranzitnih migracija. Kao posledica geografskog poloajaJugoistone Evrope, ovaj prostor postao je tranzitni za migrante iz siromanih zemaljakoji pokuavaju da stignu u stare lanice Evropske unije. Region Jugoistone Evrope ebiti izvor migracija sve dok postoji veliki jaz izmeu stepena ekonomske razvijenostiEvropske unije i regiona.

9 Srbija je drava koja ima ograniene kapacitete zalegalan

smetaj ilegalnih migranata koji najee zahtevaju azil kako bi izbegli krivicnuodgovornost, te se stoga ovim problemom mora dodatno pozabaviti narednih godina a

to i iz razloga ekonomske i politike nestabilnosti pre svega zemalja Bliskog istoka i

tenje njihovih dravljana da se domognu boljeg zivota u nekoj od zemalja EU.

9Inaspirisani tekstom pronaenim na sajtu UN:http://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91

16
http://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91http://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91http://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91http://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91


18/19

Literatura

1.www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91

2.www.kirs.gov.rs/docs/strategija_protiv_ilegalnih_migracija.pdf

3.www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91

4.www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678

5.www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Azilanti-i-ilegalni-migranti/U-zamci-termovizije.sr.

6.www.politika.rs/rubrike/Hronika/Ilegalni-migranti-preko-Srbije-putuju-Evropi.sr.html

17
http://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91http://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91http://www.kirs.gov.rs/docs/strategija_protiv_ilegalnih_migracija.pdfhttp://www.kirs.gov.rs/docs/strategija_protiv_ilegalnih_migracija.pdfhttp://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91http://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678http://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91http://www.kirs.gov.rs/docs/strategija_protiv_ilegalnih_migracija.pdfhttp://www.bimun-unaserbia.org/sr/?q=node/91


19/19

ilegalni migranti u srbiji na putu ka zemljama destinacije

Documents