Imenice

Maturski, seminarski, diplomski i master radovi iz srpskog jezka i gramatike.

Ljudi se u svakodnevnom životu mogu sporazumevati na više načina. Može se nekom saopštiti nešto:- pokretom ruke,- pokretom glave,- izrazom lica itd.Ali najvažnije sredstvo sporazumevanja jeste jezik. Po čemu ćete najlakše raspoznati stranca – na primer, Francuza, Rusa, Nemca? Narodi se najlakše raspoznaju po jeziku. Na svetu ima mnogo naroda pa i mnogo jezika. Srpski jezik je jedan od slovenskih jezika iz porodice indoevropskih jezika. Prvi pisani spomenici u srpskoj redakciji staroslovenskog jezika potiču iz XI i XII veka. Srpski jezik je standardni jezik u službenoj upotrebi u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, a u upotrebi je i u drugim zemljama gde žive Srbi, među ostalima i u Hrvatskoj. Po gramatici i po rečničkom fondu srpskom jeziku su veoma slični hrvatski jezik i tzv. „bošnjački jezik“, tako da se govornici ovih jezika mogu bez problema sporazumevati. U srpskom jeziku postoji deset vrsta reči. Od tih deset pet je promenljivih, a pet nepromenljivih. Promenljive vrste reči su: - imenice, - zamenice,- pridevi, - brojevi,- glagoli.Nepromenljive vrste reči su: - prilozi, - predlozi, - veznici,- uzvici i - rečce.Predmet ovog rada biće imenice u srpskom jeziku. U nastavku rada govoriće se o samom:- pojmu imenica, - vrstama imenica u srpskom jeziku, - rodu imenica, - broju imenica, kao i - pravopisu imenica.

Imenice

Reči kojima označavamo imena predmeta, bića, pojava i dr., te reči nazivaju se imenice.Imenice su reči koje znače ime nečemu. Njima kazujemo imena:- bića (Mile, Goran, mrkov, govedo itd.),- predmeta (pritka, klupa, sto itd.), - pojava (šum, odjek itd.), itd.Imenice su samostalne reči a to znači da se mogu samostalno upotrebiti i da se druge reči mogu naslanjati na njih. 

Na primer, Osvanuo je prvi vreli dan.Imenice se menjaju po:- rodu,- broju i 

- padežu.Ta promena se zove deklinacija.

Vrste imenica po značenju

Miljacka protiče kroz Sarajevo.Učenik sedi u klupi.Ispod drveta leži opalo lišće.Sneg je pokrio zemlju.

U uvodnim rečenicama naročito je istaknuto više reči: Sarajevo, Miljacka, lišće itd. Kojoj vrsti pripadaju te reči? Naravno reč je o imenicama jer smo njima kazali ime nečemu. Vlastitim imenicama kazujemo posebna imena predmeta i bića. Prema tome, u gornjim rečenicama vlastite imenice su: Miljacka i Sarajevo jer su to posebna imena jedne reke i jednog grada.Evo još nekoliko vlastitih imenica:- imena lica: Fatima, Janko, Vukadin, Dinko itd.;- geografska imena: Mostar, Drina, Jugoslavija itd:;- imena naroda: Hrvati, Srbi, Rusi itd.;- imena ustanova, preduzeća i ulica: Osmogodišnja škola, Crvena zastava, Gundulićeva ulica itd.;- imena knjiga i listova: Hajduk Stanko, Guliverova putovanja, Borba, Pionirske novine itd.U rečenici Učenik sedi u klupi, imamo upotrebljene dve imenice: - učenik i - klupa.Ove imenice zovu se zajedničke imenice. Imenica učenik je zajedničko, opšte ime za svako dete koje ide u školu.Klupa je zajedničko ime za predmete koji služe za sedenje.Zajedničkim imenicama dakle, kazujemo zajednička, opšta imena bića i predmeta istih ili sličnih osobina.Evo još nekoliko zajedničkih imenica:- tabla,- prozor,- čovek,- čaša itd.Osim vlastitih i zajedničkih imenica u srpskom jeziku postoje i:- zbirne i - gradivne imenice.U rečenici Ispod drveta leži opalo lišće imamo upotrebljenu i imenicu lišće. Kad kažemo lišće, ne mislimo na jedan list, niti na više listova posebno već na listove u skupu, zbiru, pa je zato i upotrebljen oblik lišće. Za ovu i druge ovakve imenice kažemo da su zbirne imenice. Imenice koje označavaju skup (zbir) istovrsnih predmeta ili bića – zovu se zbirne imenice. Evo još nekoliko zbirnih imenica: