indonezija - srbija2014/11/15 · indonezija - srbija 60 godina dodatak lista danas u saradnji s...

Indonezija - Srbija60 godina

Dodatak lista Danas u saradnji s ambasadom Republike Indonezije u Srbiji

O ve godine navr{ilo se 60 godina od us-postavljanja diplomatskih odnosa Sr-bije, kao naslednice Socijalisti~ke Fe-derativne Republike Jugoslavije, i Re-publike Indonezije. Odnosi su zvani~-

no uspostavljeni novembra 1954, a prvi pred-sednik Indonezije Sukarno do{ao je u Beo-grad prvi put 13. septembra 1956. Njegovirazgovori sa Josipom Brozom Titom okon~a-ni su „Zajedni~kom izjavom.” Bio je to po~e-tak dràvni~kog druènja predsednika dve,pti~jim letom preko 10.000 kilometara udalje-ne dràve (Broz je u Indoneziju krajem 1958.stigao posle 23-dnevnog putovanja brodom

„Galeb”, za koje je njegov {ef kabineta VeljkoMi}unovi} kazao da je “trajalo duè od Mage-lanovog”).

Bio je to i po~etak svestrane saradnje dve dr-àve koja se, uz uspone i padove, odràvala doraspada Jugoslavije. Poslednjih godina odnosiIndonezije i Srbije beleè ja~anje u mnogimoblastima.

U politi~kom smislu, ponovnom zbliàvanjuBeograda i Dàkarte doprinela je i obnova sa-radnje u okviru Pokreta nesvrstanih.

„Uprkos ~injenici da su dve dràve u geo-grafskom smislu veoma udaljene jedna od dru-ge, {to se neizbe`no odraàva na tro{kove logi-

stike, potencijalni profit od anga`mana u do-menu trgovine i investicija daleko prevazilazizamislive ekonomske tro{kove... Ponekadimam utisak da se stvari odugovla~e, ali kadasednem i razmislim o stvarima koje su se to-kom godina promenile, zaista sam ponosanzbog napretka“, kaè ambasador Indonezije uSrbiji Semuel Samson.

Na poslovnim forumima u poslednje vremepartneri iz Indonezije isti~u svoje uverenje da jeSrbija alternativno trì{te sa velikim potencija-lom da bude razvijeno kao centar za promoci-ju proizvoda iz Indonezije u regionu Isto~neEvrope, ali i Centralne Evrope.

Indonezija je danas deveta najve}a privre-da u svetu i ~etvrta privredna sila u Aziji. Sveje sna`nija na me|unarodnoj sceni, tre}a jenajmnogoljudnija demokratija u svetu i prvapo broju muslimana vernika, a stanovni{tvojoj je mlado - preko 50 odsto je ispod 29 godi-na. îni se da pred Indonezijom najbolje tekpredstoji.

> îni se da predIndonezijom najbolje tek predstoji

SEMUEL SAMSON,ambasador Indonezije uSrbiji, na kraju mandata

Ponosan sam zbognapretka

Strana III

Strana II Strana VII

Za prijatelje daljina nije prepreka

Na fo

togr

afiji:

Krid

a Bud

aja u

Srbi

ji 201

3.

Politika Jugoslavije prema Indoneziji bila je vizionarska

Srbija moè biti mostIndonezije kaIsto~noj Evropi

II s r e d a , 1 1 . j u l 2 0 1 2 .

Indonezija i Srbija

Aprila 1956, na diplomatskoj bele{ci kojomje jugoslovenski otpravnik poslova izDàkarte javljao o planiranoj poseti Ah-meda Sukarna Sjedinjenim Ameri~kimDràvama, pojedinim azijskim i afri~kim

zemljama i Italiji, Josip Broz Tito je zapisao: „Mi-slim da bi bilo dobro pozvati ga kao gosta da po-sjeti na{u zemlju“, naveo je poznati istori~ar drLjubodrag Dimi} u jednom od svojih radova.

Predsednik Sukarno je do{ao u Beograd i nje-gov razgovor sa Titom je 13. septembra 1956.okon~an „Zajedni~kom izjavom.“ Bio je to po~e-tak dràvni~kog druènja predsednika dve, pti~-jim letom preko 10.000 kilometara udaljene drà-ve (Broz je u Indoneziju krajem 1958. stigao posle23-dnevnog putovanja brodom „Galeb“, za koje jenjegov {ef kabineta Veljko Mi}unovi} kazao da je„trajalo duè od Magelanovog“). Predsedni~ki od-nosi su bili intenzivni (najmanje osam susreta),mada u kratkom roku (oko devet godina).

Za to vreme je u vezama dva dràvnika i nji-hovih dràva bilo uspona i padova (Beograd je napredlog o uspostavljanju diplomatskih odnosa~ekao ~etiri godine, do novembra 1954; Sukarno-va „leva skretanja“ u spoljnoj politici se nisu svi-|ala Titu, koji je opet u Dàkarti ponekad sma-tran „oportunistom“; posle pada Sukarna i dola-ska generala Suharta na vlast nastupilo je svoje-vrsno zati{je, koje su jo{ vi{e potencirali 1990-ihratovi na prostoru biv{e Jugoslavije). Pa opet, pe-riod Tita i Sukarna se i dalje smatra najistaknu-tijim u vezama onda{nje Jugoslavije, a dana{njeSrbije, sa Indonezijom.

Odnosi Jugoslavije i Indonezije iz doba Sukar-na i Tita razvijali su se u vreme kada je diploma-tija zvani~nog Beograda bila gra|ena sa mnogodalekovidosti, znanja, planiranja, ve{tine, suptil-nosti i upornosti. Zahvaljuju}i tome je tada{njadràva uìvala ugled koji je daleko prevazilazionjenu objektivnu politi~ku i ekonomsku mo}.

Politika Jugoslavije prema Indoneziji bila jedeo vizionarstva kakvo je mo`da neponovljivo naovim prostorima, da usred najè{}eg sukoba sastaljinisti~kim formama socijalizma mlada revo-lucionarna vlast izabere Aziju za prostor svog de-lovanja. Pre svega se to odnosilo na Indiju i Bur-mu (dana{nji Mjanmar), a potom i na Indonezi-ju. Naro~ito su potonjim dvema trebala jugoslo-venska politi~ka (doma}a i spoljna), vojna i eko-nomska iskustva. Jugoslavija je pak nastojala daodbrani postojanje koriste}i preimu}stva svetapodeljenog izme|u SAD s jedne i Sovjetskog sa-

veza i Narodne Republike Kine s druge strane, dabi sa novooslobo|enim zemljama Azije i potomAfrike izgradila politiku ekvidistance prema su-protstavljenim blokovima i sopstveni globalniimid`. Temeljnoj jugoslovenskoj analizi politikeIndije, Burme i Indonezije nije moglo da promak-ne u kojoj su meri elementi vanblokovske politikebili ugra|eni u spoljnopoliti~ku doktrinu tih dr-àva. To je otvaralo perspektivu saradnje.

U Beogradu je posebno analizirana privredaIndonezije. Nasuprot nerazvijenosti privrede i ni-skom ivotnom standardu nepunih 100 milionastanovnika (Indonezija 1954. ima 10 kwh po gla-vi stanovnika), ukazivano je na privredna bogat-stva Indonezije. Diplomate su govorile tada kakoIndonezija nije kula od karata, ve} zemlja koja }eimati budu}nosti i njoj treba posvetiti pa`nju,podse}a akademik Dimi}.

I pored toga {to je Indonezija veo-ma brzo postala najva`niji ekonomskipartner Jugoslavije u Aziji, obimomuspostavljene privredne saradnje uBeogradu nisu bili zadovoljni. Ekono-mija nikada nije uspela da isprednja~ipred politi~kim odnosima dve zemlje.U Ministarstvu spoljnih poslova u Be-ogradu su tada smatrali kako ekono-mija moè da predstavlja prostor ko-jim }e biti obezbe|ena stabilnost od-nosa u vremenima politi~kih oscilaci-ja. Po~etkom 1960-ih je jugoslovenskiizvoz u Indoneziju ~inio otprilike 0,3odsto ukupnog indoneànskog uvoza.Me|utim, kada od 1965. nije vi{e bilopoliti~kih odnosa kojima su Tito i Su-karno davali pe~at, tih 0,3 odsto nijezna~ilo mnogo.

Tako je i danas. Tih 0,3 odsto srp-skog izvoza je u prvih devet meseciove godine vredelo nepunih 2,9 mili-ona dolara (pro{le 4,6 miliona). Pro-menilo se {to je, za razliku od 1950-ih i 1960-ih, sada suficit uveliko u ko-rist Indonezije, koja je izvezla u Srbi-ju za devet meseci 2014. proizvode uvrednosti od 49,6 miliona (pro{le go-

dine 57,6 miliona). Pa i to je oko 0,3 odsto ukup-nog izvoza u svet iz Indonezije, zemlje koja jeekonomski veoma napredovala od vremena Su-karna.

Dana{nja Indonezija je sa ukupnim doma}improizvodom (BDP), mereno paritetom kupovnemo}i (po trì{nim cenama) za 2014, procenjenimda iznosi blizu 2,6 biliona dolara, deveta najve}aprivreda u svetu. Na osnovu nominalnog BDP(kada nije ura~unata inflacija) koji je za ovu go-dinu procenjen na 856 milijardi dolara, Indone-zija je na 17. mestu. Indonezija je jedna od veli-kih privreda u brzom usponu, ~lanica Grupe 20(G-20) najmo}nijih ekonomija u svetu.

Indonezija je ~etvrta (BDP po PPP) ili peta(shodno nominalnom BDP) privredna sila uAziji, koja se ponovo pomalja na svetskoj po-zornici. Ne samo u me|unarodnoj privredi ipolitici, ve} najprostraniji i najmnogoljudnijikontinent doìvljava kulturnu i intelektualnurenesansu.

Azijske dràve veli~ine kontinenata uspele suda prevazi|u vekove samonametnute i spoljaizazvane dekadencije, da oko milijardu ljudioslobode siroma{tva. Stotine miliona doma}in-stava napreduje ka srednjoj klasi. Izrastaju noveindustrije, najmodernija infrastruktura i blje{ta-vi gradovi. Raste op{ti nivo obrazovanja, a de-setine univerziteta u Aziji ulazi u krug najboljihna svetu.

I na materijalnom planu pojedina~nih ljudiAzija doìvljava renesansu. Jo{ na kraju 2011. je18.000 Azijaca, uglavnom u Jugoisto~noj Aziji,NR Kini i Japanu imalo raspoloìvih najmanje100 miliona dolara, dok je broj takvih bogata{a uSevernoj Americi iznosio 17.000, a u ZapadnojEvropi 14.000.

U Aziji najve}i broj bogata{a sa milion dolaraìvi u Kini. No, o~ekuje se da }e najbrì rast mili-onera u Aziji narednih godina beleìti - Indone-zija. Prema izve{taju {vajcarske banke Julius Ber,broj onih kojima }e na raspolaganju biti miliondolara bi}e u Indoneziji utrostru~en izme|u2010. i 2015. i dosti}i gotovo 100.000. Indonezija

sada ima slatku kombinaciju politi~ke stabilno-sti, velike tra`nje za obiljem sirovina koje pose-duje i ponovnog interesa koji za tu zemlju poka-zuju ulaga~i.

Velike konsultantske firme se utrkuju u pro-cenama kada bi i gde privreda Indonezije moglada uè u sam svetski vrh. Mekinsi i co. je proceni-

la da bi Indonezija 2030. mogla da bude sedmaekonomska sila u svetu i da pretekne Nema~ku iVeliku Britaniju. Siti banka je pak sugerisala da}e Indonezija biti 2040. ~etvrta najve}a privred-na sila u svetu i u~estvova}e sa 4,8 odsto u global-noj proizvodnji.

Indonezija je danas sve sna`nija na me|una-rodnoj sceni, sa drugim jakim razlozima poredekonomskih. Tre}a je najmnogoljudnija demo-kratija u svetu i prva po broju muslimana verni-ka. Mlado stanovni{tvo (preko 50 odsto je ispod29 godina) i sve ve}a srednja klasa, prelazak ze-mlje sa vojne diktature na ìvahan politi~ki si-stem (toj zemlji su posle pada diktatora Suharta1998. proricali sudbinu nekada{nje Jugoslavije)prekinuo je razmi{ljanja da islam i demokratskevrednosti ne mogu da idu zajedno. Indonezijamoè sa samopouzdanjem da razgovara sa „ro-|acima“ u Udruènju zemalja Jugoisto~ne Azije(ASEAN) i zapadnim mo}nicima, al i dràvamapoput Egipta ili Tunisa, koji su pro{lo kroz poro-|ajne muke „arapskog prole}a.“

Povrh toga, Indonezija, mada joj veli~ina (1,9miliona kvadratnih metara, nastaju}a pomorskasila) daje teìnu, ne u~estvuje u rivalstvima kojase odvijaju u regionu. Otuda je ona prirodan iz-bor za su{tinski va`nu ulogu posrednika u sused-stvu koje sve vi{e oblikuju, s jedne strane, usponKine i „pivor“ SAD.

îni se da pred Indonezijom, najve}im arhi-pelagom na svetu, koje je neuporedive lepote, saobiljem prirodnih bogatstava i talentom tamo-{njih ljudi, najbolje tek predstoji.

Politika Jugoslavije prema Indoneziji bila je vizionarska

Borislav Korkodelovi}

> Prema izve{taju {vajcarske banke Julius Ber, broj onih kojima }e na raspolaganju biti milion dolara bi}e u Indonezijiutrostru~en izme|u 2010. i 2015. i dosti}i gotovo 100.000. Indonezija sada ima slatku kombinaciju politi~ke stabilnosti,velike tra`nje za obiljem sirovina koje poseduje i ponovnog interesa koji za tu zemlju pokazuju ulaga~i

> Mekinsi i co. je procenila da bi Indonezija 2030. mogla da bude sedma ekonomska sila u svetu i da pretekne Nema~ku iVeliku Britaniju. Siti banka je pak sugerisala da }e Indonezijabiti 2040. ~etvrta najve}a privredna sila u svetu i u~estvova}esa 4,8 odsto u globalnoj proizvodnji

> Mlado stanovni{tvo (preko 50 odsto je ispod 29 godina) i sve ve}a srednja klasa, prelazak zemlje sa vojne diktature na ivahan politi~ki sistem (Indoneziji su posle pada diktatoraSuharta 1998. proricali sudbinu nekada{nje Jugoslavije) prekinuo je razmi{ljanja da islam i demokratske vrednosti ne mogu da idu zajedno

Utemeljiva~i prijateljstva: Predsednik JugoslavijeJosip Broz Tito i prvi predsednik Indonezije Sukarno

IIIs r e d a , 1 1 . j u l 2 0 1 2 .

Indonezija i Srbija

- Najpre bih voleo da izrazim iskrenu zahvalnost na-rodu Srbije za njegovu gostoljubivost i srda~an pri-jem na koji smo nai{li moja porodica i ja, zbog ~egaje na{ boravak u Srbiji jedno divno iskustvo. ini mise kao da smo moja porodica i ja pro{le nedelje sle-teli u Beograd. Vreme ba{ brzo prolazi. Ponekadimam utisak da se stvari odugovla~e, ali kada sed-nem i razmislim o stvarima koje su se tokom godinapromenile, zaista sam ponosan zbog napretka kojismo ostvarili na polju na{ih bilateralnih odnosa - ka-è za Danas ambasador Indonezije u Srbiji SemuelSamson koji ovog meseca zavr{ava svoj mandat.

- U svakoj diskusiji o bilateralnim odnosimaizme|u Indonezije i Srbije mora se uzeti u obzir~injenica da su na{i odnosi uvek bili prijateljski ida su i na{i narodi i politi~ki lideri teìli ja~anjuveza izme|u na{e dve zemlje. ak je i ova zgradau kojoj smo sada (ambasada) izgra|ena na ze-mlji{tu koje smo dobili kao izraz prijateljstva. Uto vreme je tada{nji predsednik Tito dao pred-sedniku Sukarnu slobodu da bira lokaciju za bu-du}u ambasadu, pa je on zahtevao da zgrada bu-de u neposrednoj blizini Titove rezidencije. Zah-tev je odobren i na{a ambasada i rezidencija susada na izuzetno dobroj lokaciji u jednom od naj-presti`nijih delova Beograda - kaè Samson.

Spomenuli ste da Indonezija Srbiju smatrava`nim partnerom. Da li smatrate da je neop-hodno produbljivanje saradnje izme|u na{ihzemalja?

- Svakako. Smatramo da Srbija ima dosta poten-cijala za saradnju koji treba istra iti. Zato radimo sVladom Srbije i njenim ljudima na kreiranju opti-misti~ne agende za na{e bilateralne odnose i osmi-{ljavamo projekte da bismo vi{estruko pro{irili kon-struktivne anga`mane, kako u sada{njosti, tako i ubudu}nosti. Sada je na{ zadatak da u~vrstimo sveu-kupni napredak u odnosima i stavimo ih na sigur-nu putanju odrìvog rasta. Zato je Ambasada jo{2011. predstavila dokument o strate{kim planovi-ma, koji sadr i me|usobno isprepletene aktivnostiu okviru troslojnog pristupa. Prvi sloj je odnos „~o-vek prema ~oveku“ (P2P). Kao u piramidalnoj kon-strukciji, P2P stvara temelj sa {irokom osnovom ve-za koje su usmerene ka ja~anju me|usobnog razu-

mevanja. U sredini je odnos „kompanija premakompaniji“ (B2B) u kojem se poslovne veze uspo-stavljaju izme|u pripadnika preduzetni~ke delatno-sti na{a dva naroda da bi se pomogli trgovinski i in-vesticioni tokovi. Najvi{i sloj je unapre|enje odnosa„Vlada prema Vladi“ (G2G) da bi se kanalisao boljipoliti~ki dijalog i omogu}ili zajedni~ki napori za pro-{irenje bilateralne saradnje u kontekstu strategije.

Kako ambasada sprovodi u delo te strate{keplanove?

- Izme|u 2011 i 2013. postigli smo tri ekonom-ska sporazuma - Memorandum o razumevanju opromociji saradnje u domenu investicija (o izbe-gavanju dvostrukog oporezivanja, o ekonomskojsaradnji i o za{titi odnosnih investicija), onda Me-morandum o razumevanju u domenu saradnje uodbrani, Memorandum o saradnji na nivou par-lamenata, Memorandum o saradnji izme|u Arhi-va Jugoslavije-Srbije i Indoneànskog nacionalnogarhiva, Memorandum o saradnji izme|u Indone-ànske nacionalne biblioteke i Narodne bibliote-ke Srbije, Memorandum o razumevanju izme|uNacionalnog komiteta za sport Indonezije i Sport-skog saveza Srbije i Memorandum izme|u Odbo-ra za koordinaciju investicija Indonezije i Agenci-je za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije.

Kada je re~ o P2P nivou, Srbija i Indonezija suuspostavile saradnju u promovisanju me|ureligij-ske harmonije tako {to su pokrenule Drugi bilate-ralni me|uverski dijalog Srbije i Indonezije (ISBID)koji je odràn u oktobru 2013. u Indoneziji po{to jeprvi sastanak odràn u Srbiji 2011, a Srbija }e bitidoma}in Tre}eg ISBD-a 2015. Dogovoreno je da seISBID redovno odràva kao forum za razmenu sta-vova i iskustva na{e dve dràve kao multikultural-nih dru{tava da bi se promovisali sklad i saradnja.

U domenu B2B zagovarali smo uspostavljanje

kontakata izme|u biznismena preko trgovinskogsektora, nadaju}i se unapre|enju saradnje u dome-nu investicija i razvoja. Paralelno s tim, ostvaren jenapredak u domenu ekonomske konsolidacije i sto-pe razvoja u obe zemlje i u regionu; u Aziji i Evropi.

Na nivou vlada (G2G) uo~ili smo pozitivan trendu razmeni poseta na visokom nivou. Ministar spolj-nih poslova Srbije posetio je Indoneziju u februarui maju 2011, nakon ~ega je usledila poseta ministraodbrane Srbije u septembru iste godine. Predsed-nik Narodne skup{tine Srbije posetio je Indonezijuu martu 2013. Srbiju je posetio ministar spoljnihposlova Indonezije u septembru 2011, a ~lanovi po-slani~ke grupe „Prijateljstvo izme|u Indonezije i Sr-bije“ posetili su Srbiju u novembru 2012, nakon ~e-ga je usledila poseta predsednika Predstavni~kogdoma Indonezije u junu 2013. Prvi put od usposta-vljanja diplomatskih odnosa izme|u na{e dve ze-mlje ostvaren je reciprocitet u posetama lidera dvaparlamenta. Osim toga, zabeleène su i posete broj-nih visokih zvani~nika iz obe zemlje.

Kakav je program ambasade kada je re~ ozbliàvanju naroda na{e dve zemlje?

- Na{e zemlje su dobri prijatelji jo{ od vreme-na Jugoslavije, {to dokazuje i prijateljstvo izme-|u na{eg prvog predsednika Sukarna i Tita. Odnjihovog doba se mnogo toga promenilo, ali ni-kada nije nestalo prijateljstvo. Zato podsti~emmlade generacije da se i li~no pridruè tom pri-jateljstvu tako {to }e pose}ivati i jednu i drugu ze-mlju i iskusiti tamo{nji svakodnevni ivot.

Radujem se {to vidim da sve vi{e studenata Srbi-je u~estvuje u programu stipendija Darmasisva Vla-de Indonezije, u programu indoneànskih stipendi-ja za umetnost i kulturu, kao i u programu stipendi-ja „Partnerstvo razvijenih zemalja“ , a podjednakosam zadovoljan {to sve vi{e indoneànskih studena-ta dobija stipendije srpske vlade „Svet u Srbiji“.

Kada je re~ o B2B programu, primetili smo dase u proteklih nekoliko godina ekonomska sa-radnja izme|u Indonezije i Srbije konstantnorazvijala. Moète li nam re}i ne{to vi{e o tome?

- Bilateralna trgovinska razmena 2013. je izno-sila 51,26 miliona ameri~kih dolara, {to je za 25,4odsto vi{e nego 2012. Uprkos relativno maloj su-mi, uo~ili smo dinami~an rast. Izvoz Srbije u In-doneziju je udesetostru~en, sa samo milion dolarakoliko je iznosio 2010. na 11 miliona dolara 2013,dok je izvoz Indonezije u Srbiju po~eo da se opora-vlja 2013, po{to je zabeleèn drasti~an pad 2012.Prema informacijama iz 2013, Srbija u Indonezijunajvi{e izvozi obu}u - 44,16 odsto, nakon ~ega sa35,17 odsto sledi roba {iroke potro{nje, zatim ode-}a sa 6,87 odsto, pa razni prehrambeni proizvodi

sa 5,86 odsto. Srbija iz Indonezije je najvi{e uvozi-la sirovu gumu (uklju~uju}i sinteti~ku i recikliranugumu) - 21,90 odsto, elektri~ne ma{ine, aparate -10,12 odsto, ode}u - 7,8 odsto i obu}u - 7,73 odsto.

Smatra se da je srpska roba nedovoljno zastuplje-na na indoneànskom tr i{tu, i obrnuto, iako su pri-like za prodaju mnogo ve}e. Roba koju smo do sadakupovali od Srbije ~ini manje od jedan odsto ukup-nog uvoza Indonezije, a koli~ina proizvoda koju iz-vozimo u Srbiju ~ini manje od jedan odsto koli~inerobe koju Srbija kupuje od zemalja {irom sveta. Upr-kos ~injenici da su dve dràve u geografskom smi-slu hiljadu milja udaljene jedna od druge, {to se ne-izbe`no odraàva na tro{kove logistike, potencijalniprofit od anga`mana u domenu trgovine i investici-ja daleko prevazilazi zamislive ekonomske tro{kove.Verujemo da indoneànska i srpska ekonomijapredstavljaju ogroman potencijal pomo}u kojegkompanije mogu da se pro{ire i ostvare bolji u~inak.

Koliko je razvijena saradnja u domenu B2B? - Dosada{nje investicije Grupe Salim u Srbiji

prvi su primer neposrednog poslovnog prisustvaIndonezije u Srbiji. Kao u svakoj kompaniji, rezul-tati prve inicijative predstavljaju bitan faktor prili-kom razmatranja slede}e. O~ekujemo da fabrikarezanaca po~ne da radi 2015. Veliki sam du`niksrpskoj vladi i narodu za izuzetnu podr{ku kojomje omogu}en napredak tog projekta. Iskreno se na-dam da }emo i dalje biti po~astvovani podr{komza nesmetanu realizaciju celokupnog investicio-nog plana u Srbiji. Po{to je Salim grupa jedna odnajve}ih indoneànskih kompanija, ono {to onaradi u drugim zemljama, uklju~uju}i Srbiju, goto-vo }e sigurno privu}i pa`nju drugih u indoneàn-skoj poslovnoj zajednici. S. D.

SEMUEL SAMSON, ambasador Indonezije u Srbiji, na kraju mandata

Prijateljstvo iz vremena Jugoslavije ne prolazi

Radujem se zbog razmene studenata Indonezije i Srbije:

Samuel Samson

Nikoli} odlikovao ambasadoraBeograd - Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} uru~io je pro{le nedelje Orden srpske zastave drugogreda ambasadoru Indonezije Semuelu Samsonu. Ambasador je odlikovan za zasluge u razvijanjui u~vr{}ivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa Srbije i Indonezije. Posle uru~enja ordenau Predsedni{tvu Srbije, ambasador Indonezije je istakao da je za ~etiri godine provedene u Srbijistekao dosta iskrenih i dobrih prijatelja, me|u kojima je posebno napomenuo predsednikaNikoli}a, za koga je rekao da je „iskren prijatelj, brat i mentor“ S. D.

Podr{kaintegritetu Srbije- Kada je re~ o pitanju Kosova, Indonezija odpo~etka podràva suverenitet i teritorijalniintegritet Republike Srbije. Re{enje kosovskogpitanja treba da bude zasnovano na principumiroljubivog re{enja i kompromisa, kojipo{tuju legitimitet i interese obe strane i kojisu za obe strane prihvatljivi. To ne}e biti lako.Nadamo se da }e demokratska Srbija, kojasvoju borbu zasniva na Ustavu, principu voljesvog naroda i principu dobrosusedskihodnosa, mo}i da na|e prikladno i fer re{enje -kaè ambasador Samson.

RAZGOVOR> Izvoz Srbije u Indoneziju je

udesetostru~en, sa samomilion dolara koliko jeiznosio 2010. na 11 milionadolara 2013, dok je izvozIndonezije u Srbiju po~eo da se oporavlja

FOTO: Aleksandar Levajkovic / FoNet

I kona indoneànskog arhipelaga Pinisi jedre-njak predstavljen je na ovogodi{njem sajmuturizma u Beogradu na kojem je Indonezija bi-la specijalni u~esnik kao zemlja partner. Pinisijedrenjak je remek delo etni~ke grupe Bugis

koja ivi u ju`nom delu indoneànskog ostrva Sula-vesi. Jedrenjak je vekovima plovio me|unarodnimvodama i to do dalekih destinacija poput Malake,Mjanmara, Vijetnama i Australije. Tradicionalniindoneànski jedrenjak je teàk od 100 do 200 tonai danas igra va`nu ulogu u tradicionalnom prevozui me|uostrvskoj trgovini. Jo{ uvek se moè posma-trati kako se ovaj fascinantni brod pravi na brodo-gradili{tu u Bulukumbi, ju`ni Sulavesi.

Samjuel Samson, ambasador Indonezije u Srbi-ji u dru{tvu generalnog direktora marketinga indo-neànskog Ministarstva turizma i ekonomije EstiReko Astuti istakao je da je u~e{}e Indonezije kaopartnerske zemlje na sajmu turizma ozna~ilo 60 go-dina od uspostavljanja diplomatskih odnosa i pri-jateljstva izme|u Dàkarte i Beograda.

Indoneànska delegacija, koju je predvodio za-menik ministra turizma i ekonomije Sapta Nirvan-dar, predstavila je bro{uru „Predivna Indonezija:svetsko srce ~uda“. Gotovo 11 predstavnika indo-neànske turisti~ke industrije predstavili su svojeproizvode i usluge kao i razne fascinantne destina-cije {irom indoneànskog arhipelaga.

Posetioci su imali prilike i da se bliè upoznajusa provincijama Ju`na Sumatra i Centralna Java, teda nau~e tehnike pravljenja tradicionalne songkettkanine, crtanja na svili, umetni~ke tehnike batika ida probaju gutljaj najfinije indoneànske kafe.

Godina 2014. je naro~ito va`na za bilateralne od-nose izme|u Indonezije i Srbije, koji datiraju iz ju-goslovenske ere. U~e{}e Indonezije na Sajmu turi-zma u svojstvu partnerske zemlje posmatra se kaodeo napora u cilju ja~anja bilateralnih odnosa dve-ju zemalja i promovisanja indoneànskih turisti~-kih potencijala u Srbiji i regionu.

U svrhu promovisanja kulturnih razli~itosti In-donezije, tokom Sajma turizma indoneànski {tandje organizovao nekoliko tradicionalnih indoneàn-skih plesova u izvo|enju grupe iz Ju`ne Sumatre.Njihov nastup privukao je veliku pa`nju posetilacakao i medija. Sem toga, posetioci indoneànskog{tanda imali su prilike da se upoznaju sa 16 desti-nacija koje su glavne turisti~ke mar{ute ove zemljeu narednih tri do pet godina - jezero Toba, budisti~-ki hram Borobodur, Nacionalni park Komodo, Ta-na Toraja i drugi. Ceremonija je upotpunjena pre-zentacijom kulturnog tima Musi Banjuazin.

Promocija indoneànskog turizma ne moèbiti odvojena od kulture ove ostrvske zemlje jer jekulturna raznolikost postala jedan od ja~ih ma-maca koji privla~i turiste iz celog sveta. Imaju}i tou vidu u saradnji sa Ministarstvom turizma i eko-nomije ambasada Indonezije u Srbiji je priredila„Predivnu indoneànsku no}; Srce ~uda“, u hote-lu Kraun plaza u Beogradu. Doga|aju su, izme|uostalih, prisustvovali prva dama Srbije DragicaNikoli}, predstavnici srpskih turisti~kih agencija,princ i princeza Kara|or|evi}, diplomate, umet-nici i javne li~nosti iz Srbije. Prisutni su uìvali uigrama kulturnog dru{tva sa Ramom Soeprap-tom na ~elu i kulturnom grupom Musi Banjua-zin, Ju`ni Sulavesi.

U nastavku programa, prire|ena je modna re-vija poznatih kreatora Dian Pelangi i Afif Sjakura,koji su prikazali modele ra|ene od ru~no slikanogplatna batik i tkanog platna songket sa ju`ne Su-matre.

U centru pa`nje bila je ipak indoneànska ku-hinja. Specijalno za ovu priliku, pravo iz Indonezi-je, u Beograd je do{ao najpoznatiji {ef, VindeksValentino Tengker, koji se postarao da ru~ak u re-storanu „Dining“ ostane nezaboravno iskustvo.Sav taj spoj neodoljivih mirisa, ukusa i boja, ka-rakteristi~nih za ovu raznovrsnu, bogatu i za~inje-nu kuhinju, u~ini}e da se za tren na|ete usled ka-skadnih polja pirin~a nestvarno zelene boje ili du-boko u nekoj od tropskih {uma odakle poti~e todivno egzoti~no vo}e i povr}e. I. [. M.

IV s r e d a , 1 1 . j u l 2 0 1 2 . V

Indonezija i SrbijaIndonezija je bila zemlja partner na ovogodi{njem Sajmu turizma u Beogradu

Arhipelag, svetsko srce ~uda

> Posetioci su imali prilike i da se bliè upoznaju sa provincijamaJu`na Sumatra i Centralna Java, te da nau~e tehnike pravljenjatradicionalne songket tkanine, crtanja na svili, umetni~ke tehnikebatika i da probaju gutljaj najfinije indoneànske kafe

Java

Jezero Situ Gunung,Sukabumi

Nacionalni park na moru, Sulavesi

SUSRETI KULTURA I TRADICIJA SRBIJE I INDONEZIJE

Krida Budajana turneji u SrbijiVr{ac, Ni{, Bela Palanka, Knjaèvac, a~ak, Kra-

gujevac, Jagodina, Kraljevo, Smederevo, Srem-ska Mitrovica, Svilajnac, Zaje~ar, Beograd i Su-

botica imali su ~ast da u leto 2013. pogledaju spekta-kularan prikaz kulture Indonezije koji je uprili~ila gru-pa Krida Budaja sa Univerziteta Indonezije. Krida Bu-daja je svuda do~ekana sa odu{evljenjem.

Cilj turneje u Srbiji bio je uspostavljanje neposred-nog kontakta izme|u dva naroda. Krida Budaja je usrpskim gradovima izvela jedanaest plesova: piring, in-dang, sabalah, najak padi, svi sa Zapadne Sumatre,hong ptica i selendang iz oblasti Dàkarta, zapin mar-haban iz oblasti Jambi, selik tubu sa Zapadne Sumatre,janger sa Balija i pogrebnu plesnu ceremoniju iz Kali-mantana borneo. Krida Budaja nastupila je i sa razli~itim tradicionalnim pesmama i muzikom.

Srpska publika, uklju~uju}i i medije, visoko su ocenili nastupe Kride Budaje koji su posvedo~ili o bogatstvu i kulturnoj razli~itosti Indonezije.Krida Budaja (zvani~no - Plesna liga kulturnih aktivnosti studenata Univerziteta Indonezije) osnovana je 1983. sa ciljem da ~uva i razvija

kulturu Indonezije. Do sada je nastupala na festivalima u Francuskoj, [paniji, [vajcarskoj, Poljskoj, Hrvatskoj, Nema~koj, Italiji, Singapuru,Maleziji, Brunejima... Pro{le godine je obi{la i na{e kom{ije - Rumune, Bugare i Ma|are.

Me|uverski dijalog „Upravljanje verskom i kulturnom razli~ito{}u“ bila je tema drugog me|uverskog dijaloga izme|u Indo-nezije i Srbije odrànog oktobra 2013. u Dàkarti u saradnji Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstvavera Indonezije i Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama. Cilj dijaloga je ja-~anje me|uverskog sklada.

êtvorodnevnom skupu su osim zvani~nika Indonezije i Srbije prisustvovali i predstavnici Pravoslav-ne crkve Indonezije, budisti~ke zajednice i konfu~ijanske zajednice.

U delegaciji iz Srbije bili su patrijarh srpski Irinej, nadbiskup beogradski Stanislav Ho~evar, muftijaAdem Zilki}, muftija Muhamed Jusufspahi}, glavni rabin jevrejske zajednice Isak Asijel i profesor Bogo-slovskog fakulteta Dragomir Sando. Oni su imali priliku da predvode nekoliko verskih manifestacija u In-doneziji i upoznaju se sa me|uverskom harmonijom u toj zemlji.

Delegacija iz Srbije je posetila Istiklal dàmiju, najve}u dàmiju u Jugoisto~noj Aziji. Dàmija je izgra-|ena da proslavi samostalnost Indonezije - „istiklal“ na arapskom zna~i nezavisnost. Gosti su obi{li i Sa-bornu crkvu koja se nalazi pored Istiklal dàmije, {to govori o me|uverskom skladu u Indoneziji.

Srpski delegati su sa predstavnicima Islamskog univerziteta u Dàkarti dogovorili da se uspostavi sa-radnja u obrazovanju za studente iz Indonezije i Srbije. U~e{}e srpskih predstavnika na me|uverskom di-jalogu svedo~i o ozbiljnim namerama Srbije da dalje istraùje i rukovodi verskim temama i kulturnomrazli~itosti u pluralisti~kom dru{tvu. Srpska delegacija izrazila je spremnost da istraì svaku mogu}nostza me|uversku saradnju Indonezije i Srbije.

DJ Milinka, indoneànska, a srpskaNa EXIT-u 2012. Indonezija je ne samo Srbiji ve} isvetu pokazala jednu od svojih najtalentovanijihumetnica - Milinku Radi{i}, poznatiju kao DJ Milin-ka.

Milinka Radi{i} je Indoneànka srpskog porekla ispada me|u prve indoneànske ène di-dèjeve. DJMilinka debitovala je na solo nastupu 2007, i otadaje gradila karijeru na zadovoljstvo ljubitelja tehna uIndoneziji i susednim zemljama. Danas je Milinkanajpoznatija ena di-dèj u Indoneziji. Nastupala je iu [paniji, [vajcarskoj, Vijetnamu, Kuala Lumpuru,Maleziji, Nema~koj i, naravno, Srbiji - u mnogim be-ogradskim klubovima i na Foam festivalu.

Na EXIT-u 2012. DJ Milinka je izvela nekolikotehno numera koje je sama miksovala. Publici je na-ro~ito zanimljiv bio spoj tehna i balineànske tradi-cionalne pesme iz ke~ak plesa. DJ Milinka je na EX-IT-u nastupila zahvaljuju}i saradnji Ambasade In-donezije u Srbiji i Ministarstvu za turizam i kreativ-nu ekonomiju Indonezije.

Studenti iz Indonezijevra}aju se u SrbijuPosle duèg „sna“ Udruènje studenata Indonezije (PPI)obnovilo je svoj rad u Beogradu (aprila 2013) nastavlja-ju}i eru bogate razmene kakva je postojala pedesetih i {e-zdesetih godina XX veka kada su mnogi mladi ljudi iz In-donezije dolazili na {kolovanje u Jugoslaviju.

Vlada Srbije je 2010. godine osnovala program „Svetu Srbiji“, ~iji je cilj da ohrabri studente iz Indonezije i ze-malja ~lanica Pokreta nesvrstanih da se {koluju u Srbiji.Zahvaljuju}i tom programu trenutno je na master i dok-torskim studijama u Srbiji osam studenata iz Indonezije.

PPI ohrabruje indoneànske studente u Srbiji da ak-tivno u~estvuju u aktivnostima ambasade svoje zemljesmatraju}i ih budu}im liderima Indonezije i ljudimakoji }e doprinositi ja~anju prijateljskih odnosa Indone-zije i Srbije.

Biljana Krsti} & Bistrik na Ambonu, Baliju i u Dàkarti za istoriju

O ktobar 2012. bio je izuzetan, pa i istorijski period za kulturnu saradnju Indonezije i Srbije. BiljanaKrsti} i njen orkestar Bistrik tada su imali turneju na Baliju, Ambonu i u Dàkarti, {to je bio prvinastup jednog umetni~kog ansambla iz Srbije u Indoneziji jo{ od ere socijalisti~ke Jugoslavije i

turneje KUD „Branko Krsmanovi}“ 1964. Uz podr{ku Ambasade Indonezije u Srbiji, Ambasade Srbije u Indoneziji, Ministarstva kulture i medija

Srbije i Ministarstva turizma i kreativne ekonomije Indonezije, dugoo~ekivani nastupi odràni su na tre-}em Ambon jazz plus festivalu u Puri Santrian hotelu „Sanuru“ na Baliju i u Gete institutu u Dàkarti od13. do 20. oktobra 2012.

Nastup Biljane Krsti} i Bistrika izazvao je veliko interesovanje naroda i medija na Ambonu, ostrvu na is-toku Indonezije, po{to je to bio prvi neposredni kontakt sa kulturom i muzikom iz Srbije.

Na Baliju je srpski orkestar nastupio zajedno sa slavnim indoneànskim kompozitorom Dvikijem Dar-mavanom. Nastup je nai{ao na toplu dobrodo{licu lokalnog stanovni{tva, ali i mnogih stranih turista kojipohode Bali. Biljana i Bistrik su na Baliju u~estvovali i u radionici sa u~enicima Muzi~ke {kole Farabi Bali, ~i-ji je vlasnik Darmavan. Radionica je imala finale kada su srpski i indoneànski umetnici zajedno izveli naj-stariju srpsku tradicionalnu pesmu - Oj, Moravo.

U nastupu u Gete institutu u Dàkarti, koji je organizovala Ambasada Srbije u Indoneziji, uìvali subrojni visoki gosti, srpska zajednica u Indoneziji i prijatelji Srbije u ovoj zemlji.

Vespom od Indonezije doItalije preko BeogradaRadi promocije indoneànske kulture iturizma u svetu Endi Lino (Ifriandi) pu-tovao je pro{le godine vespom „pia|o“od svoje zemlje do Italije. U Beograd jestigao 9. jula 2013, gde se druìo sa lokal-nim vespa{ima, posetio Vespa muzej Sr-bija i Ku}u cve}a.

Lino je u Beogradu objasnio da je svo-jim pute{estvijama èleo da razgovarao~i u o~i sa narodima zemalja kroz kojeje prolazio i ostvari kulturnu razmenu.

VI s r e d a , 1 1 . j u l 2 0 1 2 .

Indonezija i Srbija

P edeseta godi{njica Pokreta nesvrstanih(PN) obeleèna je 5 i 6. septembra 2011. uBeogradu, uz prisustvo ministara dràva-~lanica, me|u njima i donedavnog mini-stra spoljnih poslova Republike Indonezi-

je R. M. Martija M. Natalegave, kao i gostuju}ihzemalja, predstavnika biv{ih jugoslovenskih re-publika (Crne Gore, Slovenije, Hrvatske i Bosne iHercegovine).

Pokret nesvrstanih je grupa zemalja koja zva-ni~no nije ni „za“ ni „protiv“ nekog velikog poli-ti~kog bloka. Osnovali su je 1961. Josip Broz Tito,predsednik Jugoslavije, Sukarno, prvi predsednikIndonezije, Dàvaharlal Nehru, prvi premijer In-dije, Gamal Abdel Naser, drugi predsednik Egip-ta i Kvame Nkruma, prvi predsednik Gane.

Cilj PN-a jeste da osigura nezavisnost, suvere-nitet, teritorijalni integritet i bezbednost nesvrsta-nih zemalja u njihovoj borbi protiv imperijalizma,kolonijalizma, rasizma i svih oblika strane agresi-je, okupacije, dominacije, me{anja, kao i hegemo-nije i blokovske politike. Od 2011. PN ima 120 ze-malja-~lanica i 17 zemalja-posmatra~a.

Kamen-temeljac za osnivanje PN-a 1961. bilaje Konferencija u Bandungu, koju je 1955. orga-nizovao prvi predsednik Indonezije Sukarno, akojoj su prisustvovali lideri azijsko-afri~kih ze-malja. Otud poti~e pet principa Pokreta nesvrsta-nih, koja su uspostavili njegovi osniva~i: Uzajam-no po{tovanje teritorijalnog integriteta i suvere-niteta; uzajamno nenapadanje; uzajamno neme-{anje u unutra{nje poslove; ravnopravnost i uza-jamna korist; miroljubiva koegzistencija.

Pedeseta godi{njica PN-a obeleèna je sve~a-nim skupom u Beogradu, koji je u Skup{tini Srbi-je otvorio predsedavaju}i PN-a ministar spoljnihposlova Egipta Mohamed Kamel Amr. U svomgovoru Mohamed Kamel Amr je rekao da je os-im te`nji i interesa dràva-~lanica uloga PN-a kaopoliti~kog tela jo{ uvek va`na, naro~ito kao pre-nosnika aspiracija ovih zemalja u domen politi-ke, ekonomije, humanitarnih pitanja i dru{tva ikulture na me|unarodnoj sceni.

Tom prilikom, tada{nji predsednik Srbije Bo-ris Tadi} je izrazio zadovoljstvo i nadu da }e Po-kret biti aktivan i tokom predstoje}eg niza godi-na, te je naglasio da se jo{ od svog osnivanja 1961.PN uspe{no bori protiv monopola sile i akta agre-sije kao i imperijalizma u svetu. Iako je Srbija tre-nutno samo dràva-posmatra~ u PN-u, Srbija de-

li glavni cilj Pokreta da se iskorene svi oblici kolo-nijalizma u svetu. Skup obeleàvanja pedeseto-godi{njice od osnivanja PN-a odràn je u Skup-{tini grada Beograda, u istoj sali u kojoj je 1961.odràn i prvi sastanak Pokreta u Beogradu.

Na ceremoniji otvaranja sve~anog skupa M.Marti M. Natalegava ukazao je koliko je va`no daPN odrì svoju ulogu i nastavi da daje doprinosme|unarodnoj zajednici. U tom kontekstu, mi-nistar je podsetio na izjavu predsednika Indone-

zije Dr Susila Bambanga Judojonoa (mandat za-vr{io oktobra 2014.) sa otvaranja sastanka PN-ana Baliju 2010, kada je izme|u ostalog rekao da„PN mora da daje sveukupan doprinos kulturiglobalnog mira i bezbednosti.“

Da bi se to postiglo, PN mora da preduzme svenapore da osigura da svaka dràva pojedina~nou PN-u bude miroljubivija, bezbednija i stabilni-ja, a pomo}u tih nacionalnih i regionalnih napo-ra i ~injenica, PN moè da doprinese uspostavlja-nju mira {irom sveta. PN treba da bude sila kojazagovara „uklju~ivanje“, a ne „isklju~ivanje“, gdese dràve zajedni~ki hvataju u ko{tac sa zajedni~-kim izazovima i gde se konflikti re{avaju putemdijaloga i diplomatskim putem, a ne primenomsile ili pretnjom silom. Ukratko, PN mora da te-ì bezbednosti za sve.

Jonojodo je jo{ rekao da PN mora da daje sve-ukupan doprinos politi~kom razvoju, promocijidemokratije i unapre|enju dobrog upravljanja. Sobzirom na taj cilj, PN treba da bude globalna si-la koja iskreno prepoznaje apele za uspostavlja-nje demokratije i koja se udruùje sa ostalim ele-mentima me|unarodne zajednice da bi se u~vr-stilo po{tovanje demokratskih vrednosti.

PN mora i da daje sveukupni doprinos za rav-nopravan prosperitet, iz ~ega nijedna dràva ne-}e biti isklju~ena. Zbog nedavne ekonomske i fi-nansijske krize u velikom broju razvijenih zema-lja, zemljama u PN-u se pruà ve}a prilika da da-ju doprinos globalnom prosperitetu. Po{to je PNnajve}a grupa zemalja na svetu, ve}i prosperitet u~lanicama PN-a }e se automatski odraziti na glo-balni prosperitet. Iz tog razloga mora se usposta-

viti iskreno partnerstvo izme|u zemalja u razvo-ju i razvijenih zemalja, u kojem }e svaka od njihulagati pojedina~ne napore da se obezbedi jed-nak, snaàn, odrìvi i uravnoteèn ekonomskirast dràva-~lanica.

Na sve~anom skupu odrànom u Beograduzaklju~eno je da PN mora u budu}nosti da aktiv-no u~estvuje u dijalozima i sara|uje sa zemlja-ma i svojim pandanima da bi pomogao re{ava-nju potencijalnih me|unarodnih sporova. Drà-ve-~lanice tako|e ukazuju na zna~aj Beogradakao istorijskog grada koji nije bio samo mestoodrànja prve konferencije PN-a, ve} je i vaànpartner, koji aktivno podràva pokret za odrà-nje mira u svetu i iskorenjivanje politike apart-hejda u svetu.

Izme|u sve~anih sastanaka s delegacijamaministar spoljnih poslova Republike IndonezijeR. M. Marti M. Natalegava se sastao i sa tada-{njim ministrom spoljnih poslova Republike Sr-bije Vukom Jeremi}em. Tada je potpisan Spora-zum o promociji i za{titi investicija izme|u Indo-nezije i Srbije, ekonomski sporazum, ~iji je ciljpromocija saradnje i za{tita saradnje u domenuinvesticija. Sporazum, izme|u ostalog, nalaè za-{titu i jednak tretman za „tre}e“ investitore ikompenzaciju za slu~aj prisilnog neispunjavanjaugovornih obaveza. O~ekuje se da sporazum pri-vu~e investitore iz Indonezije i Srbije.

Skup povodom 50 godina Pokreta nesvrstanih u Beogradu bio je putokaz za budu}nost

Na putu Tita i Sukarna

O slanjaju}i se na dugogodi{nje bliske od-nose Jugoslavije i Indonezije, Dru{tvoNusantara su, 17. avgusta 2003, u okvi-ru obeleàvanja Dana nezavisnosti Indo-nezije u Beogradu, osnovali prijatelji In-

donezije koji su svojevremeno slu`bovali u toj ze-mlji, uz podr{ku doma}ih preduze}a i diplomataiz Ambasade Indonezije u tada{njoj Dràvnoj za-jednici Srbiji i Crnoj Gori.

Dru{tvo „Nusantara“ je nevladina, vanpartij-ska i neprofitna organizacija, a po formi udruè-nje gra|ana koje je svojim aktivnostima u prote-klim godinama pomagalo uspostavljanju sarad-nje izme|u Srbije i Indonezije i pojedinaca iz dvedràve u oblasti umetnosti, obrazovanja, kultu-re, sporta...

Dru{tvo je, tako|e, doprinosilo ja~anju i raz-voju politi~kih i ekonomskih odnosa i saradnji iz-me|u dve dràve, kao svojevrstan „most“ za raz-voj ukupnih bilateralnih veza geografski udalje-nih, ali tradicionalno prijateljskih Srbije i Indo-

nezije. Uspesima diplomatske misije Indonezijeu Srbiji su, izme|u ostalog, pomogle i aktivnostiNusantare, izjavio je ambasador Samson povo-dom 10 godina delovanja Dru{tva.

Predsednik Nusantare dr Aleksandar Rakovi}je, kao izabrani prijatelj predsednika Indonezije,povodom Dana nezavisnosti Indonezije, 17. av-gusta 2013, bio u Dàkarti gost predsednika Re-publike Indonezije Sisila Bambang Judojonoa iMinistarstva spoljnih poslova, kao jedna od li~-nosti iz 11 dràva sveta koje su doprinele ja~anjuveza svojih zemalja sa Indonezijom. Rakovi} jetom prilikom doma}ine izvestio o stalnom uspo-nu srpsko-indoneànskih odnosa u proteklim

godinama, posebno o doprinosu koji je tome da-lo Dru{tvo Nusantara.

Nusantara je, obeleàvaju}i jubilej, tokom2013. godine, uspe{no organizovala godi{nji ci-klus predavanja o Indoneziji u Biblioteci gradaBeograda o prijateljskim vezama Srbije i Indone-zije, kao i pojedinaca iz dve dràve.

Zna~ajnu podr{ku u radu Dru{tva, od njego-vog osnivanja, pruàju Ambasada Republike In-donezije u Beogradu i niz preduze}a i institucijeiz mnogih oblasti rada, a posebno JUGOIM-PORT-SDPR J.P.

U Nusantari su uvereni da }e, s obzirom na

sada{nje veoma dobre politi~ke odnose dve ze-mlje, Dru{tvo svojim aktivnostima pomo}i pod-sticanju unapre|enja veza i u kulturi, obrazova-nju i drugim oblastima radi daljeg zbliàvanjadve zemlje.

Nusantaru, koja ima 170 ~lanova, smatrajujednim od najaktivnijih dru{tava prijateljstva sadrugim zemljama koja deluju u Srbiji. U Mini-starstvo spoljnih poslova Republike Indonezijesu, analiziraju}i rad dru{tava prijateljstva Indo-nezije i drugih dràva u svetu, zaklju~ili da je Nu-santara jedno od najaktivnijih i sa najvi{e rezulta-ta u svom delovanju. B. K.

Indoneànska zajednica u SrbijiPovodom obeleàvanja pedesetogodi{nji-ce Pokreta nesvrstanih (PN) u Beograduministar spoljnih poslova Republike Indo-nezije R. M. Marti Natalegava je sa ostalim~lanovima indoneànske delegacije imaopriliku da se sastane sa dràvljanima Indo-nezije koji ìve u Srbiji, kao i s ~lanovimaDru{tva srpsko-indoneànskog prijatelj-stva „Nsuntara“ u rezidenciji ambasadora uBeogradu.

Ambasada je dugo ~ekala na posetuministra, po{to je pokojni {ef indoneànskediplomatije Ali Alatas bio poslednji mini-star spoljnih poslova Indonezije koji je po-setio Beograd 1989. povodom devetog sa-mita Pokreta nesvrstanih.

U svom govoru ministar je rekao da In-donezija i Srbija imaju dobre i prijateljskeodnose jo{ od prve konferencije PN-a1961. u Beogradu. Ministar je istakao va-`nost ja~anja odnosa izme|u Indonezije iSrbije ja~anjem kontakta izme|u ljudi, tesu iz tog razloga, Dru{tvo srpsko-indone-ànskog prijateljstva „Nusantara“ i indone-ànska {kola u Beogradu me|u glavnimstubovima podr{ke za aktivnosti Ambasa-de, koje se ti~u ja~anja odnosa izme|u In-donezije i Srbije generalno.

Nusantara - most izme|u Srbije i Indonezije

> Kamen-temeljac za osnivanje PN-a 1961. bila je Konferencijau Bandungu, koju je 1955. organizovao prvi predsednikIndonezije Sukarno, a kojoj su prisustvovali lideri azijsko-afri~kih zemalja

> Uspesima diplomatske misije Indonezije u Srbijisu, izme|u ostalog, pomoglei aktivnosti Nusantare

Doprinos globalnom razvoju: Delegati na konferenciji u Beogradu 2011.

Va`na uloga nesvrstanih: Marti Natalegava

VIIs r e d a , 1 1 . j u l 2 0 1 2 .

Indonezija i Srbija

Park prijateljstva na Novom Beogradu

A mbasador Semuel Samson otvorio je decembra 2011. „Parkprijateljstva“ u Osnovnoj {koli „Dragan Luki}“ na Novom Be-ogradu. Projekat „Park prijateljstva“ postignut je zahvaljuju}isaradnji Ambasade Indonezije, Udruènja gra|ana „Ekovolon-teri“ u Beogradu i Op{tine Novi Beograd.

Projekat „Park prijateljstva“ inicirali su „Ekovolonteri“ na osnovuideje o uspostavljanju saradnje izme|u stranih ambasada u Srbiji salokalnim zajednicama preko {kola i istovremeno kampanjom stude-nata fakulteta vezanih za ìvotnu sredinu. Na otvaranju „Parka prija-teljstva“ ambasador i tada{nji predsednik op{tine Novi Beograd Ne-nad Milenkovi} zasadili su stablo. Otvaranje je potom nastavljeno pre-zentacijom ambasadora Samsona u~enicima i nastavnicima Osnovne{kole „Dragan Luki}“.

Ambasador Samson prisustvovao je sve~anoj dodeli nagrada u~eni-cima O[ „Dragan Luki}“ sa posebnim dostignu}ima u oblasti sporta,knjièvnosti i akademskih postignu}a kao i doprinosa u oblasti umet-nosti i muzike. Tom prilikom u znak se}anja na prijateljske odnose i sa-radnju izme|u ambasade i {kole, ambasador je predstavio ~etiri digital-na mikroskopa kao donacije ovoj {koli u cilju ohrabrenja i motivisanjastudenata da se posvete nauci od ranih dana. U~enici su izveli priredbuu okviru koje je bilo igre, klasi~ne muzike sa ~elom, ~itanja poezije kao ikratak gluma~ki performans.

Odli~ni politi~ki odnosi dve zemlje podsti~u ekonomsku saradnju

Srbija da bude glavni distributer robe iz Indonezije u Isto~nu Evropu

N ivo uzajamnog razumevanja Srbije i In-donezije na politi~kom nivou izuzetno jevisok, ali nije pra}en odgovaraju}om bi-lateralnom trgovinskom razmenom, sa-glasni su predstavnici vlada i biznisa iz

obe dràve. Za napredak u tom smislu neophod-na je implementacija ekonomskih sporazuma Sr-bije i Indonezije, harmonizacija trgovinskih po-litika kroz intenzivne konsultacije i definisanjesektora u kojima se „krije“ najve}i potencijal zasaradnju.

Oktobra 2013. nekoliko predstavnika biznisaiz Srbije u~estvovalo je na trgovinskom sajmu uDàkarti (Trade Expo Indonesia, TEI). Pod slo-ganom „Trgovina sa izvanrednom Indonezijom“sajam je imao za cilj da podrì i podstakne izvozIndonezije u zemljama koje su njeni tradicional-ni partneri i da razmotri izvozne mogu}nosti uzemljama netradicionalnim partnerima u Aziji,Africi, na Bliskom istoku, u Isto~noj Evropi i uLatinskoj Americi.

U delegaciji iz Srbije bili su rukovodioci kom-panija „Tigar A.D.“, „D-Company“, „Slobodnazona Pirot“, ‘Firma International’ i „Gemax“.

Cilj posete bio je poja~ati trì{ne veze izme|uIndonezije i Srbije, a na uzajamnu korist u trgo-vini i investicijama. elnici srpskih firmi imali suprilike da sa izlaga~ima na TEI (fokus njihovog

biznisa je u proizvodnji gume, palminog ulja, ka-kaa, a bilo je i predstavnika gra|evinske industri-je) razmotre mogu}nosti za saradnju. Jedan odklju~nih susreta srpski poslovni ljudi imali su sazamenikom ministra trgovine Indonezije BajiemKrisnamurtijem. Posetili su fabriku gume „PerkJalupang“, plantaè kau~uka i ~aja.

Na TEI 2013 je bilo kupaca i trgovinskih dele-gacija iz vi{e od 100 zemalja. Vrednost transak-cija na ovom sajmu dostigla je 1,82 milijarde do-lara, od ~ega se 692, 2 miliona dolara odnosilo natrgovinske ugovore, 65,9 miliona na usluge i1,068 miliona dolara na investicije. To je bilo uve-}anje za 82 odsto u odnosu na TEI 2012.

Srpskih predstavnika bilo je i na TEI 2012, nakojem je ukupno bilo 1.300 u~esnika, 5.430 po-setilaca iz 95 zemalja i trgovinskih delegacija iz44 zemlje. Iz Srbije su bili predstavnici Regional-ne privredne komore u Ni{u, Slobodne zone iTrajal kompanije.

Oni su posetili, pored ostalih, Vilmar grupu,koja je najve}i proizvo|a~ palminog ulja u Indo-neziji. Darvin Indigo, {ef trgovinskog sektora Vil-mar grupe, kaè da ova kompanija pokriva goto-vo tre}inu svetske proizvodnje palminog ulja.Vilmar grupa razmatra mogu}nost da otvori fa-briku u Srbiji. Za sada u isto~noj Evropi fabrikuima samo u Ukrajini.

Tokom posete su se vodili konkretni pregovo-ri da Srbija postane centar za distribuciju proiz-voda iz Indonezije - kakvi su za~ini, palmino ul-je, kau~uk, kakao i kafa - ne samo za Balkan ve}za ~itavu Isto~nu Evropu.

Srbija - Indonezija biznis forum (SIBF) koji jeodràn u Beogradu 26. i 27. septembra 2012. bioje prvi takav bilateralni poslovni skup za vi{e oddvadeset godina, odnosno od vremena SFRJ. Or-ganizovali su ga Privredna komora Srbije i Am-basada Indonezije u Srbiji.

Delegaciju iz Indonezije predvodili su general-ni direktor za spoljnu trgovinu i generalni sekre-tar Ministarstva trgovine, uz prisustvo predstav-nika drugih vladinih agencija.

Sa srpske strane na SIBF-u je bilo 89 u~esnika,predstavnika razli~itih kompanija, vladinih mi-nistarstava i agencija i lokalnih samouprava.

Srpski i indoneànski biznismeni na forumu

su imali prilike da neposredno razmene informa-cije o svojim poslovnim potrebama, trì{nim ka-pacitetima, a razmotrili su i mogu}nosti za part-nerstvo i/ili trgovinu kako bi se podstakao njihovrast. Obe strane iskoristile su priliku da ocenespecifikacije proizvoda sa razli~itih biznis linija,da uporede cene, pregledaju logisti~ke mogu}no-sti i uspostavljene biznis mreè.

Tigar AD je pokazao interesovanje da prona|epartnera u Indoneziji za dobavljanje prirodnog ka-u~uka za svoje proizvode. Tada su zapo~eli inicijal-ni razgovori izme|u indoneànskih i srpskih kom-panija, na primer izme|u BT Kakao i Soko [tarka.

Odvojeno se razgovaralo o zajedni~kim napo-

rima da se obezbedi prate}a infrastruktura i po-strojenja kako bi se ohrabrili konkretni projektiu trgovini i investicijama. Tako|e je bilo re~i oulozi bankarskih i finansijskih institucija dve ze-mlje i njihovim direktnim kontaktima.

Iako je SIBF novoustanovljeni forum, u~esni-ci su ocenili da je on uspe{no povezao indone-ànski i srpski biznis. Uve}ano me|usobno po-verenje i plodotvorni kontakti bili su postignuti,{to se ogleda u otvorenosti obe strane za razma-tranje trì{nih mogu}nosti, ali i prepreka za part-nerstvo u trgovini i investicijama.

I na SIBF-u su partneri iz Indonezije istaklisvoje uverenje da je Srbija alternativno trì{te savelikim potencijalom da bude razvijeno kao cen-tar za promociju proizvoda iz Indonezije u regi-onu Isto~ne Evrope, ali i Centralne Evrope. Ta-ko|e, SIBF je bio ohrabrenje za srpske biznisme-ne zainteresovane da investiraju u infrastruktur-ne projekte i nacionalnu industriju.

Privredne komore Indonezije i Srbije sprem-ne su da nastave saradnju posle usvajanja Memo-randuma o saradnji u oblastima koje zastupaju.

„Salim grupa“, prva investicija u Srbiji„Indoadriatik“, }erka-firma indoneànske Salim grupe, na parceli od 500 ari u In|iji gradi fabrikuza proizvodnju rezanaca, po licenci kompanije „Indofud“. Vrednost investicije je 11 miliona evra,ne ra~unaju}i jo{ nekoliko miliona evra ulaganja u samu fabriku. Investitori iz Indonezije „rezervi-sali“ su jo{ dva hektara u industrijskoj zoni.

Fabrika }e imati 140 do 200 zaposlenih, a pro{irenjem proizvodnih kapaciteta narednih godi-na planirano je zapo{ljavanje jo{ 140. Trebada po~ne punom parom da radi 2015.

Predsednik op{tine In|ija Petar Filipovi}kazao je na potpisivanju ugovora o kupopro-daji zemlji{ta novembra 2013. da o~ekuje da}e i druge indoneànske kompanije do}i uIn|iju.

Ambasador Indonezije u Srbiji SemuelSamson rekao je da je potpisivanje ovog ugo-vora prvi korak u proizvodno-ekonomskoj saradnji dve zemlje i dodao da Srbija moè postati„glavna kapija“ Indonezije u Evropi.

Kompanija „Indofud“ osnovana je 1990. godine u Dàkarti i bavi se proizvodnjom prehrambe-nih proizvoda. Izvozi svoje proizvode u Australiju, Aziju, Afriku, na Bliski istok i u Evropu.

Salim grupa zapo~ela je i biznis saradnju sa MK grupom Miodraga Kosti}a. U novembru 2013.delegacija Salim grupe predvo|ena direktorom Indofuda posetila je nekoliko fabrika MK grupe.

> Fabrika u In|iji }e imati140 do 200 zaposlenih, a pro{irenjem kapaciteta narednih godina planiranoje zapo{ljavanje jo{ 140

> Darvin Indigo, {ef trgovinskog sektora Vilmar grupe, kaè da ova kompanija pokriva gotovo tre}inu svetske proizvodnje palminog ulja. Vilmar grupa razmatra mogu}nost da otvori fabriku u Srbiji. Za sada u isto~noj Evropi fabriku ima samo u Ukrajini

> Partneri iz Indonezije istakli su svoje uverenje da je Srbija alternativno trì{te sa velikim potencijalom da bude razvijenokao centar za promociju proizvoda iz Indonezije u regionu Isto~ne Evrope, ali i Centralne Evrope

Inicijativa „Ekovolontera“: Ambasador Samson sa u~enicima O[ „Dragan Luki}“

VIII s r e d a , 1 1 . j u l 2 0 1 2 .

Indonezija i Srbija

K ompanija Indomie prisutna je u Srbiji od2010, a njen distributer je kompanija In-do Serbia Food, koja je osnovana u sep-tembru 2010. Ta kompanija je k}erka-firma Salim grupe, ~ije je sedi{te u Dà-

karti. Proizvodi kompanije Indomie ve} su do-stupni u velikim lancima supermarketa u Srbiji,a Indomie je vode}i proizvo|a~ testenina-nudli,proizvoda koji spada u kategoriju gotovih jela, natrì{tu u Srbiji.

Indomie je u Indoneziji prisutan 41 godinu.Ukupna proizvodnja testenina u Indoneziji u2013. iznosila je 14 milijardi pakovanja, a udeoIndomie na trì{tu iznosio je 75 odsto. Indo-mie je trenutno aktivan u 92 zemlje {irom sve-ta i ve} je otvorio fabrike u deset zemalja (Ma-lezija, Saudijska Arabija, Nigerija, Sirija, Egi-pat, Sudan, Jemen, Kenija, Etiopija i Turska),dok su novi projekti izgradnje u toku u Alìrui Maroku.

U Srbiji }e biti otvorena prva fabrika kompa-nije Indomie u Evropi i taj projekat je ujedno i pr-va velika investicija Indonezije u va{oj zemlji.Kompanija je kupila parcelu od 50.000 metarakvadratnih u industrijskoj zoni In|ije. O~ekuje seda prva faza radova na fabrici bude zavr{ena utre}em kvartalu 2015.

Fabrika u Srbiji }e biti sedi{te kompanije In-domie u regionu, te }e se proizvodi iz ove fabri-ke izvoziti u biv{e jugoslovenske republike i Bu-garsku, Rumuniju i Albaniju.

Kompanija Indomie prisutna na srpskom trì{tu od 2010.

Iskustvo dugo vi{e od ~etiri decenije

Zdrava hranaIndomie testenina ne sadrì konzervansejer se nudle lako pripremaju kuvanjem iprènjem i na kraju ostaje mala koli~inavode, {to onemogu}ava razvoj bakterija.Zato nije potrebno dodavati konzervanseu ovaj proizvod. Indomie testenine se mo-gu koristiti kao glavno jelo kojem se mogudodavati razni sosovi.

Distributer Indomieproizvoda:

Indo Serbia Food d.o.o.Adresa: Borhesova 25, ZemunBeograd 11080 SrbijaKontakt: ( +381 11) 3774 757 http://www.indoserbiafood.com

Proizvo|a~ Indomieproizvoda:

IndoAdraitic Industry d.o.o.Adresa: Borhesova 25, ZemunBeograd 11080 SrbijaKontakt: ( +381 11) 3774 757

> Fabrika u Srbiji }e biti sedi{te kompanije Indomie u regionu,te }e se proizvodi iz ove fabrike izvoziti u biv{e jugoslovenskerepublike i Bugarsku, Rumuniju i Albaniju

> O~ekuje se da prva faza radova na fabrici u In|iji bude zavr{ena u tre}emkvartalu 2015

Urednik dodatka: Milo{ Mitrovi} Prevod: Ivana [undi} Mihovilovi}, Marija Koj~i} Foto: Stanislav Milojkovi} Lektura: Marjana Stevanovi}, Ana Ron~evi}, Milica Radenkovi} Tehni~ko ure|enje: Slobodan Srem~evi}

indonezija - srbija2014/11/15 · indonezija - srbija 60 godina dodatak lista danas u saradnji s...

Documents