1

2

3

04 Уводник05 Фонд др Милан Јелић Остварења најбољих стипендиста III циклуса фонда 11 II Сајам Волонтирања У Бањалуци13 Тема броја - Програми ЕУ за науку, истраживање и технолошки развој19 EYE Пројекат - Подршка младим истраживачима21 Докторат не пишеш за Нобелову награду23 Наука и технологија у РС39 Понос Српске44 Интервју - Др Биљана Кукавица46 Интервју - Игор Радојичић

САДРЖАЈ

#006 // АПРИЛ 2014.

49 Умови који су промијенили свијет - Чарлс Дарвин53 Откривамо откриће - In Memoriam Милан Васић55 Макроскоп58 Генетички ресурси61 Најбоља научна фотографија62 Репортажа - Универзитет Гент66 Жене које су задужиле Бањалуку68 Истраживање свемира

ЗА ИЗДАВАЧА: Проф. др Јасмин Комић // УРЕДНИК ИЗДАЊА: Синиша Марчић // ЗАМЈЕНИК УРЕДНИКА: Биљана Војводић // РЕДАКЦИЈА: Санела Вуклишевић, Ања Гвозден, Ивана Божић, Денис Туркановић, Никола Плавшић, Чедомир Ољача, Мирза Бајровић, Горан Горановић, Aquarius // ЛЕКТОР: Мирјана Арежина и Горан Милашин // ДИЗАЈН И ПРЕЛОМ: Aquarius // ИЗДАВАЧ: Министарство науке и технологије Републике Српске // infiniti@mnk.vladars.net // ШТАМПА: Графид

Хиршов индекс је број који казује да је посматрани научник објавио h радова који су сви били цитирани најмање h пута.

4

МЕНТАЛИТЕТ ПРИЛАГОЂАВАЊА

ил Гејтс, најбогатији човјек на планети, изјавио је почетком марта да ће за пар десетљећа тржиште рада изгледати

драматично другачије захваљујући аутоматиза-цији послова. Људи су још увијек супериорни над машинама, али забрињава да машине уче брже од људи и ускоро би многи од нас могли просто постати сувишни на тржишту рада. Ову вијест овдашњи ме-дији пренијели су само успут. Можда зато што нисмо научени да гледамо мало даље у будућност. Док ово пишем, на столу гледам публикацију Аустрија 2050: Спремни за будућност. Можемо ли ми да се припре-мимо за наредних 40 година?

У недавно објављеном извјештају Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) наглашава се да је кључни фактор стварања нове вриједности у 21. вијеку неопипљиви капитал заснован на знању (КЗЗ). За разлику од опреме, машина или грађеви-на, КЗЗ се не појављује у физичком облику. Иако је блиско везан са истраживањем и развојем, КЗЗ под-разумијева много већу лепезу активности потреб-них за реализацију или комерцијализацију нових истраживања. Обим улагања у неопипљиви капи-тал увелико је превазишао улагања у физички ка-питал у свим развијеним земљама просто зато што је дугорочно исплатив. КЗЗ се односи на рачунарске информације (софтвер и базе података), иновативно власништво (истраживања и развој, патенти, аутор-ска права, дизајн, робне марке) и економске компе-тенције (вриједност марке, специфичан организа-цијски људски капитал, мреже људи и институција, односно организациони „know-how“ који повећава ефективност предузећа).

Стварање и примјена знања од пресудне је важ-ности за опстанак предузећа у условима глобалне конкуренције, а КЗЗ омогућава позиционирање у

индустријама које доносе високе приносе. Илустра-тиван је податак да предузећа која остварују висок раст годишње повећавају број запослених за 10-20%, и мада је у укупном броју предузећа њихов удио мањи од 10%, истовремено стварају преко 50% свих нових радних мјеста. Прије десет година није постојало ниједно од десет тренутно најтраже-нијих занимања у свијету! Осам од десет ових зани-мања блиско су везана за КЗЗ. Број послова везаних за програмирање у технолошки најразвијенијим земљама до 2020. године ће порасти за 30%, док ће истовремено сви остали послови остварити просје-чан раст од свега 14%. Познавање програмирања ће поред енглеског језика постати нешто што се просто подразумијева. Не чуди зато да се све више фирми специјализује за учење дјеце у области познавања програмских језика.

Гдје смо ми у свему томе? Као и остале земље региона, значајан дио наших грађана не посједује КЗЗ да би били конкурентни у модерној привреди. Иако су многи склони да кривицу олако пребаце на недовољно прилагодљив систем образовања, ово није само проблем формалног образовања. Цијело друштво мора размишљати ван устаљених окви-ра, тј. конвенционалних привредних грана с циљем усвајања или развијања потпуно нових рецепата привредног развоја. Потребно је развијати свијест да постоје бројни иновативни начини учења корис-них знања и вјештина, попут програмирања. Не-спорно је важно развијати економију засновану на коришћењу постојећих ресурса попут шума или об-радивог земљишта, али је много важније улагати у КЗЗ који нам може отворити неслућене могућности коришћења постојећих ресурса. Или, што је још важније, развоја потпуно нових привредних грана. Први корак на овом путу је циљано и промишљено улагање у развој науке.

У дугорочном смислу није могуће постићи по-бољшања без болних прилагођавања свјетским трендовима на која мало или нимало можемо ути-цати. Одличан примјер из којег можемо много на-учити је Аустрија. На крају поменутог аустријског документа стоји да се визија ове мале земље бла-гостања и високих плата до 2050. године заснива на обезбјеђивању напредног образовног система, системског улагања у развој фундаменталних на-ука, иновативном и ефикасном пословном сектору, добро развијеном тржишту капитала и социјалној држави. Нама су потребна иновативна рјешења за уравнотежен и стабилан друштвени развој, која по-ред идеја подразумијевају квалитетну организацију способну да их преточи у нове процесе или произ-воде. Уколико желимо другачије резултате од онога што сада добијамо, просто морамо почети ствари радити другачије. А то значи радити много више и квалитетније него што радимо данас.

Синиша Марчић помоћник министра за науку

Б

5

6

РЕТРОСПЕКТИВА АКТИВНОСТИ ФОНДА

Фонд др Mилан Jелић

Фонд „Др Милан Јелић“ традиционално сваке године додјељује стипендије студентима I, II и III циклуса студија на универзитетима у Републици Српској, Босни и Херцеговини и на универзитетима у иностранству.

а академску 2013/2014. годину додијељено је укупно 130 стипендија. Додијељено је 117 стипендија студентима

I циклуса студија на универзитетима у Републици Српској, БиХ и иностраним универзитетима, од чега 78 стипендија студентима на домаћим универзитетима у мјесечним износима од по 400 КМ и 39 стипендија студентима на иностраним универзитетима у мјесечним изнсима од по 800 КМ. Студентима II циклуса студија на домаћим и иностраним универзитетима додијељено је

осам стипендија у износу од 5.000 КМ, као и пет стипендија студентима III циклуса студија на домаћим и иностраним универзитетима у износу од 10.000 КМ.

Укупна издвајања за стипендирање студената за академску 2013/2014. Годину износиће 736.600 КМ. Наредни Конкурс за додјелу стипендија студентима II и III циклуса студија на домаћим и иностраним универзитетима биће расписан у мају ове године.

З

7

До сада је путем Фонда додијељено укупно 1.424 стипендије студентима I, II и III циклуса студија, у укупном износу од 7.190.600 КМ. Од тога 1.292 стипендије студентима I циклуса студија на универзитетима у РС, БиХ и иностраним универзитетима (од 2007. до данас) и 132 стипендије студенатима II и III циклуса студија на универзитетима у РС, БиХ и иностранству.

Поводом потписивања уговора са стипендистима Фонда „Др Милан Јелић“, министар науке и технологије проф. др Јасмин Комић 29. јануара 2014. године уприличио је скроман пријем, те искористио прилику да разговара са најбољим студентима у Републици Српској. Министар је истакао да студенте који ће ове године добијати стипендије посебно квалификује и то што су објавили стотину научних радова.

Вања Даниловић, Музичка академија, Универзитет у Источном Сарајеву – I циклус студија

„Јако сам поносна што сам већ другу годину за редом стипендиста Фонда „Др Милан Јелић“. Драго ми је што постоји оваква фондација која подржава таленат и труд младих људи. То представља подстрек, мотивацију младима за рад, квалитет и истрајност. Фонд др Милан Јелић није само новчана подршка. Битно је хтјети помоћи младима, како улагањем, тако и залагањем за њих, а као резултат тога Република Српска добија стручне и спопобне људе, који ће својим квалитетним радом учинити да не будемо далеко од европских стандарда, већ напротив - у корак са њима!“

Бојан Кресојеић, Економски факултет, Универзитет у Бањој Луци – I циклус студија

„Желим да похвалим активности Министарства науке и технологије Републике Српске и Фонда „Др Милан Јелић“, који већ традиционално награђују рад најбољих студената које има Република Српска. Мени ће новчана помоћ много значити у погледу даљег финансирања учешћа на научним конференцијама, усавршавања страних језика и трошкова основних студија. Један сам од оних који сматрају да не цвјетају руже у комшијском дворишту, те да је највећи изазов покушати направити успјех у својој отаџбини. Стипендирање студената је само један, али изузетно важан корак у подстицању квалитета будућих кадрова. Поред финансијске помоћи коју нам Фонд обезбјеђује, присутне су и друге предности упознавања других младих и вриједних људи, са којима можемо размијенити мишљења и успоставити сарадњу. Студентска популација представља крвну слику цјелокупног друштва, због тога је неопходно радити на свијести и енергији ових младих људи.“

Валентина Вукмировић, Факултет за информационе технологије, дизајн Универзитет за пословне студије – I циклус студија

„Сматрам да је помоћ Фонда „Др Милан Јелић“ студентима основних студија, као и младим стручњацима и истраживачима који желе да се даље усавршавају или стичу виша научна звања, од изузетног значаја. Она се може посматрати као дугорочна инвестиција у знање, просперитет и развој не само појединца већ и цијелог друштва. Чињеница да се Министарство науке и технологије као и Фонд „Др Милан Јелић“ брину о стручном усавршавању и напретку студената

8

сва три циклуса образовања, те акценат ставља на научно-истраживачки допринос студената, заиста је за сваку похвалу. Једина сугестија би могла бити упућена у погледу могућег укључивања студената у рад различитих привредних субјеката, гдје би Министарство науке и технологије својим ауторитетом студентима, кроз пројекте студентских пракси, могло обезбиједити искуство од непроцјењивог значаја.“

Стеван Салатић, Факултет политичких наука, Универзитет у Бањој Луци – II циклус студија

„Прилика коју Фонд „Др Милан Јелић“ пружа младима кроз програм стипендирања не састоји се само у финасијској помоћи, иако је она веома битна, већ и у једној врсти препознавања труда сваког младог човјека да свој живот посвети науци и проучавању. Стога, стипендирајући младе људе, Фонд прави тржиште идеја и подстиче младе људе да буду упорни и истрајни у научном усавршавању, увијек знајући да постоји републичка институција која цијени и вреднује њихов рад и труд. Стипедирајући младе, Фонд „Др Милан Јелић“ гради темељ неке нове, стабилније, младе и прогресивније Републике Српске.“

Драган Миловановић, Економски факултет Универзитет у Бањој Луци – III циклус студија

„За похвалу је цјелокупна активност Фонда „Др Милан Јелић“, као и подршка коју пружа студентима током студирања. Изузетно је велика част и задовољство бити дио тима студената који су добили престижну стипендију. Стипендија ће ми представљати велику подршку у даљем студирању и усавршавању.“

9

OСТВАРЕЊА НАЈБОЉИХ СТИПЕНДИСТА III ЦИКЛУСА ФОНДА „ДР МИЛАН ЈЕЛИЋ“Пројекат Изложба остварења најбољих стипендисти III циклуса Фонда „Др Милан Јелић“, који је одржан у простору Народне библиотеке града Требиња, представља презентацију најуспијешнијих младих докторанада Републике Српске и њихових остварења из домена науке.

ројекат Изложба остварења најбољих стипендисти III циклуса Фонда „Др Милан Јелић“, који је одржан у простору Народне

библиотеке града Требиња, представља презентацију најуспијешнијих младих докторанада Републике Српске и њихових остварења из домена науке. Јавност је имала прилику да погледа стручне биографије двадест двоје стипендиста Фонда, те да се упозна са њиховим научним и професионалним достигнућима у области економије, електротехнике, организационих наука, архитектуре, дизајна, грађевинарства, филозофије, књижевности, права, географије и биологије. Основни циљ пројекта јесте афирмација научног и истраживачког рада као једног од главних покретача друштвеног развоја, који посебно добија на значају у контексту савременог тренутка и глобалне економске кризе.

Идеја о изложби појавила се још 2012. године на II Форуму стипендиста фонда „Др Милан Јелић“, одржаном у Бањој Луци, када је свечано обиљежена и петогодишњица Фонда. У оквиру едукативног пројекта Министарства породице, омладине и спорта Републике Српске, који се односио на писање пројектних предлога, разматране су могућности афирмације и презентације стипендиста Фонда. Владимир Ковач, студент докторских студија на Архитектонском факултету у Београду, предложио је пројекат организације јавне изложбе која би окупила најуспјешније стипендисте Фонда. На овај начин, поред увида у стручна и научна остварења стипендиста, јавност може да се упозна са активностима и пројектима фонда „Др Милан Јелић“, као једне од најзначајних регионалних институција у домену стипендирања академског образовања. У

П

10

Иако је изложба реализована као краткорочан пројекат, постоји могућност да оваква форма презентације најбољих академаца и младих научника постане традиционална манифестација. Изложбе би могле бити организоване у свим градовима Српске, у оквиру најзначајних културних и образовних институција, чиме би се подигла свијест о значају науке и њеној улози у друштву. Оваквим и сличним изложбама, кроз трогодишње циклусе, перманентно би се афирмисала наука и истраживачки рад, а млади људи, будући научници којима је изложба превасходно и намијењена, имали би прилику да се непосредно упознају са различитим научним областима и увиде широк спектар могућности које нуди истраживачки и научни рад.

Припремио: Владимир Ковач

међувремену су дефинисани сви детаљи пројекта, и након нешто више од годину дана, уз подршку Министарства науке и технологије Републике Српске, изложба је реализована у Народној библиотеци у Требињу.

За изложбу је изабрано двадесет двоје студената докторских студија, који су због својих интензивних и опсежних вананставних активности у домену науке, уједно и најуспјешнији стипендисти Фонда. Подсјетићемо да је Фонд, у свом скоро седмогодишњем периоду постојања, стипендирао скоро 1300 студената у сва три цикуса студија (основне, дипломске и докторске студије). Имајући то у виду, одабрани докторанди представљају не само најбоље стипендисте Фонда већ уједно и најуспјешније младе научнике и истраживаче Српске.

Учесници изложбе: Александар Борковић (Архитектонско-грађевински факултет, Бања Лука), Александар Пајкановић (Факултет техничких наука, Нови Сад), Биљана Ковачевић (економски факултет, Београд), Биљана Турањанин (Филозофски факултет, Нови Сад), Бојана Васиљевић (Правни факултет, Источно Сарајево), Бојана Ласица (Филозофски факултет, Источно Сарајево), Владан Бартула (Филозофски факултет, Сарајево), Владимир Ковач (Архитектонски факултет, Београд), Владимир Парежанин (Архитектонски факултет, Београд), Дарко Голић (Правни факултет, Ниш), Димитрије Ћеранић (Правни факултет, Источно Сарајево), Душко Глодић (Правни факултет, Београд), Јелена Голијанин (Географски факултет, Београд), Јелена Радић (Факултет техничких наука, Нови сад), Јелена Тривић (Економски факултет, Београд), Јована Пушац (Правни факултет, Нови Сад), Марко Ђого (Економски факултет, Источно Сарајево), Милан Тешић (Саобраћајни факултет, Београд), Миљан Вучетић (Факултет организационих наука, Београд), Славица Гајић (Факултет техничких наука, Нови Сад), Стево Боројевић (Факултет техничких наука, Нови Сад), Тања Максимовић (Природно-математички факултет, Бања Лука).

11

азличите људе покрећу различите ствари. Мотивација је кључ успјеха. Зашто? Зато што мотивисана особа боље обавља свој посао и мотивише друге. Мотиви

за волонтерски рад израз су високе свијести и спремности да се одговори на потребе других и унаприједи живот у својој заједници. Поред сазнања да чине нешто за „праву ствар“, волонтери су у прилици да стекну нова искуства, знања и вјештине и да остваре нова пријатељства и контакте, као и да искористе могућност стручног усавршавања и личног напредовања.

Циљ је подстаћи што већи број људи да понуде своје волонтерске услуге. Људи добре воље, како их називају, за свој рад не очекују материјалну надокнаду, сем моралних и друштвених сатисфакција, а помагање и посвећивање времена другима сматрају изразом људске хуманости, солидарности и узајамности, као и осјећањем одговорности за своју заједницу.

Волонтеризам постоји од самих почетака организовања друштвених заједница, те и данас егзистира као активност која се спроводи за опште добро и која оживљава најплеменитија стремљења човјечанства, као што су: заузимање за мир, слободу, могућност избора, сигурност и праведност за све људе. Волонтирањем грађани помажу ближњима и заједници у којој живе, а у исто вријеме развијају властиту личност, доприносећи општој добробити.

Генерална скупштина Уједињених народа (УН) 1985. године прогласила је 5. децембар за Међународни дан волонтера, а Препоруком Савјета Европе препоручује се државама да дефинишу волонтирање на државном нивоу, наглашавајући његове образовне аспекте и значај за друштво.

II САЈАМ ВОЛОНТИРАЊА У БАЊАЛУЦИ

ПЕТ КЉУЧНИХ СТВАРИ О ВОЛОНТИРАЊУ:НАГРАДА: Волонтери не би требало да предузимају ову активност првенствено ради новчане добити, а било каква новчана надокнада требало би да буде мања од вриједности обављеног рада.СЛОБОДНА ВОЉА: Волонтеризам и присиљавање неспојиви су у општем смислу.КОРИСНИК: Треба да разликујемо волонтеризам од потпуно добровољних активности у слободном времену. Волонтеризам захтиjева да осим волонтера постоје и корисници.ОРГАНИЗАЦИЈСКИ ОКВИР: Већина волонтерских активности организована је на одређени начин.НЕПРЕКИДНА ОБАВЕЗА: Већина волонтерских активности има одређени степен непрекидне обавезе.

Р

12

Волонтирање је на основу Закона о волонтирању „активност од општег интереса за Републику Српску којом се доприноси побољшању квалитета живота, активном укључивању грађана у друштвене процесе и развоју хуманијег и равноправнијег демократског друштва“. Волонтирање, како се из овог закона види, организована је добровољна активност или пружање услуге или обављање активности у циљу опште, заједничке добробити или добробити другог лица без исплате новчане накнаде или потраживања друге имовинске користи.

Министарство породице, омладине и спорта у сарадњи са Фондом „Др Милан Јелић“, Омладинским савјетом Републике Српске, Фондацијом Мозаик, Омладинским комуникативним центром Бања Лука и поводом 5. децембра, Међународног дана волонтера, организовало је „II сајам волонтирања Републике Српске“, који се одржао у Културном центру Бански двор у Бањалуци.

У оквиру Сајма одржана је церемонија додјеле Републичке награде за најбољег волонтера и организатора волонтирања, коју додјељује Министарство породице, омладине и спорта РС. Осим организатора волонтирања из Бањалуке, на сајму је учествовало око 25 организатора волонтирања из других градова и општина Републике Српске. Учесници сајма имали су прилику да заинтересованим посјетиоцима презентују своје волонтерске програме и могућности за ангажовање волонтера.

Припремила: Ивана Божић

ПРЕДНОСТИ ВОЛОНТЕРИЗМА:Волонтеризам може појединцима помоћи на различите начине. Поред тога што омогућава учествовање у друштвеном животу, стицање новог искуства и нових познанстaва те упознавање са грађанским и људским правима, волонтеризам доприноси повећању стручног знања, самопоуздања и толеранције. Такође утиче на интеркултурални развој, рушење предрасуда и ствара претпоставке за веће повјерење у људе. Дакле, волонтеризам позитивно утиче на развој и зрелост младих људи, као и веће животно задовољство.

13

Ђорђе Маркез, генерални секретар Универзитета у Бањој Луци

ПРОГРАМИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЗА НАУКУ, ИСТРАЖИВАЊЕ И ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ ШАНСА ЗА ИСТРАЖИВАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈДа би остварила зацртане стратешке циљеве, ЕУ је креирала неколико инструмената који треба да помогну свим земљама чланицама у њиховом достизању. Један од најважнијих свакако је Седми оквирни програм ЕУ односно наредни програм Хоризонт 2020.

квирни програми ЕУ за истраживање и развој (EU Framework Programmes) главни су инструмент ЕУ за имплементацију заједничких ЕУ политика из области

науке и истраживања, као и за финансирање научно-истраживачког и истраживачко-развојног рада земаља чланица ЕУ и земаља придружених овом Програму. Оквирни програми постоје званично од 1984. године, а тренутно је у току Седми оквирни програм (ФП7), који је започео у јануару 2007. и траје до краја 2013. године. Оквирни програм спада у групу централизованих Програма заједнице (Community Programmes), који се финансирају директно из буџета ЕУ (око 22% буџета ЕУ), заједно са програмима Енергија, Марко

Поло, Ерасмус Мундус, Култура и остали. ФП7 је компетитивни и наднационални програм

дизајниран у циљу подршке широком спектру учесника: од универзитета, јавних институција, па све до малих и средњих предузећа и самих појединачних истраживача. Овај велики програм окупља све истраживачки оријентисане ЕУ иницијативе заједно, под јединственим кровом, и игра кључну улогу у постизању циљева раста, компетитивности и запослења, заједно са Програмом за конкурентност и иновације (CIP- Competitivness and Inovation Framework Pro-gramme), затим Програмима за образовање и тренинг и Структуралним и кохезионим фондовима за иновације. Као такав, он је „стуб-носилац”

О

ТЕМА БРОЈА

14

креирања јединствене Европске истраживачке области (European Research Area - ERA).

Унутар Европске комисије институција надлежна за Оквирни програм јесте Генерални директорат за истраживање (Directorate General; DG-Research), а у име Европске комисије директно је надлежан комесар Маире Геогеган Квин. Пуноправне чланице Седмог оквирног програма све су земље чланице ЕУ, док се у статусу придружених чланица налазе Норвешка, Швајцарска, Израел, Исланд, Лихтенштајн, као и све земље Западног Балкана (БиХ, Србија, Црна Гора, Македонија и Албанија). Босна и Херцеговина је 24. 11. 2008. године потписала Меморандум о разумијевању између Европске заједнице и Босне и Херцеговине о придруживању Босне и Херцеговине Седмом оквирном програму Европске заједнице за истраживање, технолошки развој и демонстрације, који је ступио на снагу 1. 1. 2009. године. Тиме је стекла статус придружене земље (AC – Associated Country) у овом Програму и право пуноправног учешћа у свим хоризонталним и вертикалним активностима ФП7 програма.

Споразумом између Вијећа Европе и Европског парламента усвојен је буџет Седмог оквирног програма у висини од 50.521 милијарди евра. Што се тиче саме структуре Програма, ФП7 је подијељен у четири специфична програма: (1) САРАДЊА – успостављање европског лидерства у десет тематских приоритета, кроз финансирање научног истраживања које заједнички спроводе организације, без обзира на државне границе; (2) КАПАЦИТЕТИ – успостављање врхунске инфраструктуре за европске истраживаче; (3) ИДЕЈЕ – аутономно Европско истраживачко вијеће за јачање европске науке и (4) ЉУДИ –

јачање људских потенцијала у оквиру европског истраживања. У оквиру ФП7 финансирају се и два посебна потпрограма: Програм Европске заједнице за атомску енергију (EURATOM) и Здружени истраживачки центар (JRC).

Досадашњи резултати Републике Српске и Босне и Херцеговине

Какви су досадашњи резулатати научно-истраживачких институција из Републике Српске и Босне у Херцеговине у Седмом оквирном програму? Према подацима Европске комисије (подаци сумирани закључно са мјесецом мајем 2013. године), Босна и Херцеговина је од укупно 282 поднијета пројектна приједлога који су задовољили све формалне критеријуме имала до сада 36 одобрених пројеката у којима су домаће институције учествовале као партнер. Такозвана стопа успјешности (Success Rate) у аплицирању на ФП7 пројекте била је 13,40%, што је нешто ниже од европског просјека, а укупни финансијски допринос ЕУ на основу одобрених пројеката био је 2.386.969,79 евра. Према овим подацима, кључни пројектни партнери домаћих научно-истраживачких институција долазили су из Шпаније, Њемачке, Румуније, Италије и Србије.

Учешће у програмским приоритетимаПрема статистичким подацима, највише

одобрених пројеката (пет) било је у тематском приоритету ИКТ, док су по четири пројекта одобрена у програмима Људи, Међународна сарадња, Региони знања, Инфраструктура и Заштита животне средине. Међутим, када је ријеч о финансијском доприносу, највише средстава додијељено је из приоритета Здравље (480.214,10

Bosnia and Herzegovina ParticipationsDistribution per Thematic Area

ТЕМА БРОЈА

15

Лука), те здравствена установа Општа болница Приједор. Овај кратак статистички приказ не даје цјеловиту и садржајну слику учешћа домаћих научно-истраживачких институција у Оквирном програму 7, али је неспорно да резултати нису задовољавајући и да се ниво и квалитет учешћа мора повећати, нарочито малих и средњих предузећа са истраживачким и иновативним капацитетима.

Седми оквирни програм формално је завршен 31. децембра 2013. године и са примјеном је почео нови, много већи програм, сликовитог назива HO-RIZON 2020, односно у преводу Хоризонт 2020. Шта је ново „на хоризонту“?

„ХОРИЗОНТ 2020“ – нови програм ЕУ за истраживање и иновације

Нови програм Европске уније за истраживање и иновације – ХОРИЗОНТ 2020 – замијениће ранији ФП7 програм, али по свом карактеру и начину имплементације заправо је само насљедник ранијих оквирних програма. Програм ће се реализовати такође у наредном шестогодишњем периоду (2014–2020. године), а представљаће једну од стратешких акција за развој и стварање нових радних мјеста у ЕУ, са укупним буџетом од скоро 80 милијарди евра. Буџет је, дакле, скоро удвостручен у односу на претходни програм, што подразумијева да ЕУ полаже огромне наде и очекивања у овај мегапројекат.

Програм ХОРИЗОНТ 2020 доноси доста

велика поједностављења у реализацији, путем јединственог скупа правила, а објединиће у себи све тренутне програме за финансирање истраживања и иновација (обједињавају се FP7, CIP програм те европски Институт за иновације и технологију – EIТ). Основна карактеристика новог Програма јесте фокус на научну изврсност и иновативност (узимају се у обзир сви облици иновација); акценат на апликативним истраживањима; обавезно учешће малих и средњих предузећа, те друштвени изазови са којима се суочава Европска унија. Нема сумње

евра) и Инфраструктура (309.443,13 евра). Када је у питању карактер, односно тип институција – учесника у ФП7 пројектима, највише учешћа имале су институције високог образовања (50%), затим јавне институције (22,22%), приватне компаније (19,44%) и истраживачке организације (8,33%). Према овим показатељима, видљиво је да постоји одређени дизбаланс учешћа истраживачких организација и малих и средњих предузећа у ЕУ програмима и пројектима, што мора бити позив на додатну акцију свим релевантим тијелима и институцијама у Републици Српској које раде на промоцији и стимулисању учешћа домаћих институција у европским програмима за науку и истраживање.

Што се тиче самих институција – учесника у ФП7 из Републике Српске, апсолутни примат држи Универзитет у Бањој Луци са седам одобрених пројеката. По два пројекта обезбиједили су Агенција за економски развој општине Приједор и TIDEA д.о.о. (Бања Лука), а по један пројекат EURO-PROJECT CENTRE (Бања Лука), Удружење грађана EXIT Centar – IT Business Support Centre (Бања

ТЕМА БРОЈА

Стратешки правци дјеловања Европске уније

Суочена са огромном конкуренцијом на глобалном нивоу, Европска унија је 2000.

године тзв. Лисабонском стратегијом предвидјела да до 2010. године постане најконкурентнија

и најдинамичнија свјетска привреда заснована на знању.

Срж Лисабонске агенде била је повећање нивоа улагања БДП-а у област истраживања, иновација и технолошког развоја, на ниво од 3%. Ипак, укупна улагања у

истраживање и развој повећана су са 1,82% у 2000. години на свега 1,9%

од БДП-а у 2008. години. Стога је ЕУ 2010. године усвојила

нови стратешки оквир дјеловања: „Европа 2020: стратегија за

паметни, одрживи и инклузивни раст”. ЕУ је овим стратешким

документом зацртала пет главних циљева, од којих је један поново

сектор истраживања, иновација и технолошког развоја и достизање раније дефинисаног заједничког

стратешког циља – повећање издвајања на 3% БДП-а.

Домаће институције треба да уложе максималне напоре за умрежавање са кључним истраживачким организацијама и мрежама у регији и Европи, како би имале могућност да уђу у „воз најбољих“, као и да припреме квалитетне пројектне идеје.

16

да ће конкуренција у новом програму ХОРИЗОНТ 2020 бити много већа него што је то било и ранијим програмима, али је и буџет који је планиран за истраживање и иновације такође дупло већи. Оно што је задаћа домаћим институцијама јесте да употребе максималне напоре за умрежавање са кључним истраживачким организацијама и мрежама у регији и Европи како би имале могућност да уђу у „воз најбољих“, као и да припреме квалитетне пројектне идеје. Неће бити нимало лако, али у ситуацији када се код нас и у већини земаља региона драстично смањују издвајања за RTD&I сектор, морамо се окренути издашним, али и захтјевним ЕУ програмима и фондовима.

Једноставно речено, излазак институција из Републике Српске на европско тржиште знања и научне изврсности нема алтернативу. Оно мора бити приоритет у стратешком развоју институција високог образовања и истраживачких јединица, али не само њихов него и цијелог друштва. Потребно је само радити на стварању повољног

амбијента, пружању техничке помоћи домаћим истраживачима, развоју система стимулација широког спектра, а посебно се мора радити на јачању истраживачке инфраструктуре и опремљености домаћих институција.

Какав ћемо успјех постићи у овој великој европској утакмици зависи искључиво од нас самих и наших напора да учинимо значајне помаке у квалитету и ефикасности научно-истраживачког рада. Позивница за равноправно учествовање уручена нам је још прије четири године и на нама је да се представимо као поуздан партнер у ЕУ програмима и фондовима за науку, истраживање и иновације. Оно што је највредније и што се мора системски градити дуги низ година јесу људски ресурси, који су способни да преузму одговорност и лидерство у нашој академској средини.

ТЕМА БРОЈА

Информационе технологије у свијету

На САД отпада 74% најбољих свјетских компанија из области

информационих технологија и 46% најбољих компанија по издацима за истраживање и

развој. Такође САД улажу три пута више у истраживачко-

технолошки развој у области технологије информатичког друштва (IST). Од укупних

улагања земаља OEЦД-а у области истраживачко-технолошког развоја, 52%

технологија информатичког друштва концентрисано је у САД.

Од тога је 22% на територији Јапана, а само 17% у ЕУ.

17

Пет најважнијих циљева Европског истраживачког простора: дјелотворнији национални истраживачки системи, оптимална транснационална сарадња и компетитивност, отворено тржиште рада за истраживаче, родна једнакост у истраживачком раду и оптималан приступ научном знању те његова размјена и трансфер.

тратегија научно-технолошког развоја Републике Српске за период 2012–2016. предвидјела је активности које за циљ имају јачање интеракције и мобилности

научника, истраживача и истраживачких група, са нагласком на проток са универзитета и института у пословни сектор и обрнуто. Усвајање ове стратегије 17. јула 2012. године поклапа се са датумом када је Европска комисија објавила документ посвећен јачању партнерства у оквиру Европског истраживачког простора (ERA) ради постизања изврсности и раста. Овај документ, познат под скраћеним називом „ERA Communication“ (http://bit.ly/18moDhH), дефинише пет најважнијих циљева Европског истраживачког простора, а то су: дјелотворнији национални истраживачки системи, оптимална транснационална сарадња и компетитивност, отворено тржиште рада за истраживаче, родна једнакост у истраживачком раду те оптималан приступ научном знању и његова размјена и трансфер. Од ових пет циљева, чак су четири директно повезана с мобилношћу истраживача као предусловом за јачање Европског истраживачког простора.

Међутим, мобилност истраживача предвиђена овим документом има у себе уграђен посебан концепт који се може сажети у реченицу „новац прати истраживача“. О чему се ради? Предвиђена је преносивост пројектних средстава, тј. истраживачких грантова, и њихово везивање за истраживача као физичко лице. Штавише, истраживач у овом случају може бити запослен на страном универзитету, институту или било којој другој организацији регистрованој за научни рад и аплицирати за истраживачки грант у другој земљи. Ово се односи и на истраживаче на постдипломским студијима и постдокторским истраживањима, који не морају бити формално запослени. Исто тако, истраживач може на другу институтуцију да „понесе са собом“ истраживачки грант који је добио док је радио на једном универзитету, институту или другдје, како би обезбиједио континуитет истраживачког рада у току индивидуалне истраживачке каријере.

Треба поменути да је анкетно истраживање које је Европска комисија 2012. године спровела на ову тему у четрнаест европских земаља (http://bit.ly/1e5S0r3) показало да само четвртина од укупног броја агенција и програма које финансирају надлежна министарства у тим земљама дозвољава преносивост грантова

ИСКУСТВА ЕВРОПСКИХ ЗЕМАЉА ПРЕНОСИВОСТ ИСТРАЖИВАЧКИХ ГРАНТОВА КАО ПОДРШКА МОБИЛНОСТИ ИСТРАЖИВАЧА – ДА ИЛИ НЕ?

С

ТЕМА БРОЈА

Зоран Ергарац, спољни експерт ERAWATCH платформе Европске комисије за област истраживања и иновација у БиХ

18

у смислу у којем то предвиђа „ERA Communication“. Земље у којима је вршено истраживање нису само чланице ЕУ већ и неке од придружених земаља (БиХ и сусједне земље нису биле укључене). Међутим, циљ истраживања није био да се истакну разлике међу европским земљама, већ да се нађу заједнички критеријуми за уклањање административних препрека за мобилност истраживача, гдје је могућност преносивости грантова само један аспект. У овом контексту одвија се и посматрање напретка у овом сегменту, како у земљама чланицама, тако и у придруженим земљама каква је БиХ. Годишњи „Re-searchers’ Report“ извјештаји (http://bit.ly/1e5S0r3), које Deloitte Consulting ради за Европску комисију, те годишњи „Country Report“ извјештаји, које ради ERAWATCH платформа Здруженог истраживачког центра Европске комисије (http://erawatch.jrc.ec.europa.eu/), између осталог прате напредак у уклањању административних препрека за мобилност истраживача. У Deloitte-овим извјештајима за 2012. и 2013. годину истиче се да истраживачким грантовима у БиХ страни држављани немају приступ. Исто тако, истраживачки грантови везани су за научне институције и нису преносиви. У укупном амбијенту ограничених ресурса за истраживачки рад ово није неоправдано, али је у сврху проактивног односа према развојним политикама ЕУ могуће размислити о начинима за олакшавање мобилности.

Претходно поменуто анкетно истраживање Европске комисије, спроведено у четрнаест европских земаља, потенцијалне користи преносивости грантова види у системским (или холистичким) и индивидуалним чиниоцима. Међутим, истраживање препознаје и недостатке – одлив мозгова, слабљење научне базе у појединој земљи и административне препреке. Истраживање упућује на примјер Шпаније, гдје сва средства одобрена за људске ресурсе бивају упућена истраживачким институцијама и организацијама, а не истраживачима као физичким лицима, тако да је грант потпуно непреносив. Додатни примјер који се наводи у истраживању забиљежен

је у Фландрији, гдје се корисници грантова обично вежу за фламанске универзитете кроз функцију супервизора истраживања. Грантови су преносиви на краћи и средњи рок, за вријеме боравка истраживача у иностранству, али се не могу у потпуности пренијети. Међутим, у истраживању су приказани и примјери који у мањој или већој мјери омогућавају преносивост грантова. Тако на примјер Њемачка истраживачка фондација (DFG), Аустријски фонд за науку (FWF) и Швајцарска национална фондација за науку (SNSF)

у оквиру „D-A-CH“ програма сарадње омогућавају преносивост истраживачких грантова међу земљама партнерима у програму. Занимљив је примјер Норвешке, гдје не постоји формално установљен програм у ове сврхе. Средства се додјељују установама, а не истраживачима, као што је случај у примјерима Шпаније и Фландрије, али је Савјет за науку Норвешке усвојио принцип преносивости грантова који функционише од случаја до случаја, а додатна се вриједност види у стварању контаката међу научним институцијама у оквиру којих се истраживачи крећу путем преносивих грантова.

Наведени примјери мали су избор између могућих начина за унапређење мобилности истраживача, са нагласком стављеним на додатну вриједност каријере истраживача и контаката које у оквиру подршке истраживачима стичу и саме институције међусобно. Размишљање о овим и сличним концептима

мобилности потребно је и због тога што су прихватање одредби Европске повеље за истраживаче и Кодекса за запошљавање истраживача уврштени у циљеве Стратегије научно-технолошког развоја Републике Српске за период 2012-2016. У повељи се сугерише, када је конкретно ријеч о проблему мобилности, да „послодавци и финансијери морају препознати важност географске, међусекторске, интердисциплинарне, трансдисциплинарне и виртуалне мобилности, као и мобилности између јавног и приватног сектора као важних инструмената у унапређењу знања на свим нивоима професионалног развоја истраживача. То такође захтијева увођење потребних административних инструмената који ће омогућити преносивост пројектних средстава (грантова) и социјалних одредби у складу с националним законодавством.“ Зато је питање мобилности истраживача важно сагледати из свих поменутих углова, а не треба се посматрати само у контексту географске мобилности већ и оне међусекторске, која је нарочито наглашена у Стратегији научно-технолошког развоја Републике Српске.

ТЕМА БРОЈА

Размишљање о овим и сличним концептима мобилности потребно је и због тога што су прихватање одредби Европске повеље за истраживаче и Кодекса за запошљавање истраживача уврштени у циљеве Стратегије научно-технолошког развоја Републике Српске за период 2012–2016.

У Deloitte-овим извјештајима за 2012. и 2013. годину истиче се да истраживачким грантовима у БиХ страни држављани немају приступ.

19

EYE ПРОЈЕКАТ - Подршка младим истраживачима

ТЕМА БРОЈА

20

одршка младим истраживачима (Empowering Young Explorers – EYE) паневропски је пројекат финансиран у склопу Седмог оквирног програма ЕУ за

истраживање и технолошки развој (FP7). Пројекат се базира на ставу да су за успјех стратешки важних подручја науке и технологије у Европи од круцијалног значаја млади истраживачи који раде у области нових технологија и технологија за будућност (future and emerging technologies – FET ).

Из тог разлога циљ је EYE пројекта омогућити младим истраживачима (докторима наука који су докторирали у претходних шест година) из области информационо-комуникационих технологија (у ширем смислу) да остваре свој научни потенцијал у научним дисциплинама из FET области. EYE ће им презентовањем њихових идеја, обукама и повезивањем са другим истраживачима помоћи да развију своје истраживачке потенцијале и учествују у изградњи трајног језгра заједнице младих истраживача Европе, који су у стању да стварају радикалне нове идеје у амбијенту заједничких истраживања у интердисциплинарним подручјима.

Координатор активности у оквиру EYE пројекта јесте Технички универзитет у Делфту из Холандије. Од укупно једанаест партнера, укључено је: седам универзитета, двије истраживачке институције и два мала и средња предузећа из девет европских земаља. Пројекат је у чак 38 европских земаља успоставио мрежу локалних сарадника, који ће међу младим истраживачима промовисати активности Пројекта. Координатор Пројекта за Босну и Херцеговину јесте Електротехнички факултет Универзитета у Бањој Луци, а контакт особа проф. др Петар Марић (pmaric@etfbl.net). Више информација доступно је на:www.fet-eye.eu.

Активности ПројектаПројекат ће подржати низ комплементарних

регионалних и европских догађаја размјене информација и обука за младе истраживаче из FET области, као што су: семинари, конференције и љетне школе. Млади ће истраживачи бити позвани да учествују у два циклуса EYE догађаја и такмичења. Трошкови

путовања и смјештаја одабраних младих истраживача биће покривени из средстава EYE пројекта.

„Lab Surfing“ регионалне радионицеПројекат ће почети са шест „Lab Surfing” радионица

у шест регија Европе. Ове регионалне радионице пружиће младим истраживачима прилику да се упознају са најнапреднијим FET истраживањима, размисле о будућим истраживањима и учествују у заједничком креирању (са другим младим истраживачима) нових идеја, али и да ојачају своје организационе и управљачке способности.

Прва радионица за регион Западног Балкана (значајна за младе истраживаче из Босне и Херцеговине) биће одржана у Београду 11. и 12. 3. 2014. године. Више информација је доступно на: http://www.fet-eye.eu/web/guest/belgrade-mar-2014. „Blue Sky“ конференције за младе истраживаче

Регионални тимови младих истраживача са најперспективнијим идејама биће позвани да присуствују „Blue Sky” конференцијама, на којима ће моћи додатно дорадити заједничке истраживачке идеје и успоставити повезивање на европском нивоу.

Љетне школе „Science inkubator”Тимови с најбољим идејама учествоваће у љетној

школи „Science inkubator”. За четири ће дана интензивним обукама помоћи изабраним тимовима младих истраживача да своје идеје преточе у пројекат који може бити представљен за учешће у Horizon 2020. Посебна пажња биће посвећена трансформацији идеја које су генерисали млади истраживачи у специфичне приједлоге пројеката.

NOVA платформаАктивности EYE пројекта подржане су

платформом за рад у реалном времену под називом NOVA (Networking for OutstandingVisionaries&Academics). NOVA ће служити као професионална платформа за размјену идеација, умрежавање, сарадњу и расправе међу младим истраживачима укљученим у активности EYE пројекта.

Проф. др Петар Марић

ТЕМА БРОЈА

П

21

ДОКТОРАТ НЕ ПИШЕШ ЗА НОБЕЛОВУНАГРАДУ

22

Већина оцјењивача прво прочита сажетак, потом увод и закључак како би формирали укупну слику о раду.

ужина припреме докторске тезе варира од земље до земље, односно од научне области. На примјер, студент у САД

у просјеку уложи осам и по година од почетка основних студија до одбране докторске тезе у хуманистичким наукама, док је тај период око седам година у математичким наукама. Сматра се да просјечан студент може докторску тезу – укључујући истраживање – завршити за три до четири године.Теза је коначни документ који ће комисија (оцјењивачи) прегледати и процијенити његов квалитет. Основни принцип рада комисије јесте анонимност. Другим ријечима, чланови комисије не смију бити упознати са именима других чланова комисије, нити студент зна ко су оцјењивачи.

Иако студенти докторских студија имају различите пориве због којих пријављују докторате и пишу докторске тезе, најважније је знати шта чланови комисије оцјењују како би добили позитивне оцјене. Још 2002. године појавио се одличан чланак који објашњава студентима да њихова теза није рад за Нобелову награду, већ доказ да су изучили истраживачки „занат“ и да заслужују да постану дио научне заједнице. Чланак изворног назива ‘It’s a PhD, not a NobelPrize’: How experienced examiners assess research theses (аутори Mullins и Kiley – бесплатно доступан у ПДФ формату) представља изузетно користан пресјек очекивања искусних оцјењивача који су учествовали у минимално пет комисија докторских радова.

Занимљиво је погледати шта искусни оцјењивачи очекују од кандидата на докторским студијима. Превасходно се очекује да кандидат напише тезу која може задовољити минималне услове. Оцјењивачи обично посвете три-четири радна дана (у распону од двије до три недјеље) прегледању тезе, при чему већина њих квалитет рада процјењује већ након читања првог поглавља. Другим ријечима, први утисак јако је важан. Већина оцјењивача прво прочита сажетак, потом увод и закључак како би формирали укупну слику о раду. Након тога осмотре коришћену литературу. Основна питања која оцјењивачи себи постављају док читају тезе јесу: како бих ја приступио истраживачком питању; на која бих питања желио добити одговоре; да ли је закључак смислено повезан са уводом; да ли је коришћена библиографија актуелна и суштински везана за рад; да ли су добијени резултати довољно вриједни; колико је студент заправо уложио труда у истраживање; колико је теза интелектуално стимулативна и да ли студент има јасно изражен

став? (стр. 377). Уколико добију адекватне одговоре на поменута питања, оцјењивачи ће рад позитивно оцијенити. При том треба имати на уму да већина оцјењивача посебно високо вреднују квалитетно структурисану аргументацију.

С друге стране, оцјењивачи дају негативне поене тезама које имају неке (или све) од сљедећих особина: неповезаност цјелина, кандидат не разумије теорију и неувјерљиво представља сопствене аргументе, истражује погрешан проблем, кандидат користи комбиноване или збуњујуће методолошке перспективе и неоригиналност рада. Изузмемо ли област хуманистичких наука, оцјењивачи превасходно покушавају да процијене потенцијал кандидата за бављење науком, а мање саму тезу. У том смислу јако је важно да студент покаже висок ниво самопоуздања и независности, креативност у третирању предмета истраживања, способност да квалитетно осмисли дискусију, повезује теоријске и методолошке перспективе, као и да пружи доказе о критичкој самопроцјени сопственог рада.

Писање докторске тезе на неки је начин као играње фудбала. Мање је битно колико сте талентовани за дриблање, а много је битније колико сте добри у постизању голова. Докторат чине три године напорног рада у уској научној ниши, а публици ћете га представити на прави начин, без претензије да промијените свијет или добијете Нобелову награду.

Д

23

НАУКА ИТЕХНОЛОГИЈАУ РС

Јесте ли чули заКраудфандинг?

Краудфандинг (crowdfunding) је метод финансирања специфичног пројекта уз помоћ малих донација и других средстава

из различитих извора путем интернета. Код нас не постоји адекватан и општеприхваћен превод ове енглеске кованице, па се понекад срећу изрази попут crowd капитал, crowd финансирање или протокол уличних извођача. Донатори, већином физичка лица, издвајају различите износе, углавном између пет и 50 долара, па се може говорити о некој врсти алтернативног јавног микрофинансирања. Краудфандинг је користан алат који служи прикупљању новца за оригиналне и неконвенционалне пројекте, за које традиционалне финансијске институције обично нису заинтересоване. Примјери се крећу од покретања предузећа, хуманитарних акција и умјетника којима је потребна помоћ, до политичких кампања и стварања бесплатног софтвера. Овај вид финансирања користе пројектни тимови који су скоро развили свој производ (услугу), али желе избјећи задуживање код банака. Данас у свијету постоји преко 500 краудфандинг платформи а неке од најпознатијих су KickStarter (само Сједињене Државе), IndieGoGo и RocketHub.

Основна је особина краудфандинга везаност за одређени пројекат који мора имати тачно одређен резултат, као и временско ограничење у смислу покретања услуге, стварања производа, организовања догађаја и сл. Краудфандинг платформе финансирају се од провизије – од четири до девет посто – за сваки пројекат који у задатом року (нпр. 60 дана) успјешно прикупи потребан новчани износ. Већина краудфандинг сајтова функционише по принципу „све или ништа“ – уколико не скупите довољно новца за своју идеју, нећете ништа добити, а донаторима неће бити скинут донирани износ са кредитних картица. Донатори тачно знају како се користи њихов новац, а за учешће у прикупљању средстава добијају неку врсту награде, која може бити приступ бета верзији телефонске апликације, скидање музике, или учешће на неком догађају. Кључни фактор који утиче на успјех краудфандинг кампања јесте промишљено коришћење социјалних медија, преко којих се промовише идеја пројекта. Поред тога што помаже пројектима да се пробију на тржиште коришћењем могућности социјалних медија, краудфандинг је знатно јефтинији јер се све трансакције одвијају онлајн, без икакве „папирологије”.

Краудфандинг у бројкама• Краудфандинг платформе 2012. године

прикупиле су 2.7 милијарди америчких долара и успјешно финансирале више од милион кампања.

Још увијек нису доступни коначни статистички подаци, али се очекује да ће у поређењу са 2012. годином повећање на глобалном нивоу у 2013. бити чак 80 посто, тј. 5,1 милијарди долара.

• Највеће краудфандинг тржиште је у САД (1,6 милијарди – 60 посто), Европи (945 милиона – 35 посто), а остатак свијета држи удио од пет посто, са 125 милиона долара.

• 30 посто краудфандинг платформи општег су карактера у смислу пројеката које подржавају.

• 70 посто краудфандинг платформи специјализовано је или уско фокусирано на одређене привредне гране или пројектне нише.

• Успјешно је свега осам посто пројеката који су прикупили више од 100,000 долара.

• Већина пројеката који су прикупили више од милион долара спадају у категорије видео-игара, технологија или дизајна. • Најпопуларнија краудфандинг категорија јесте музика, са више од 5.000 пројеката.• Најамбициознији краудфандинг пројекат

UbuntuEdge за 30 дана требало је да прикупиневјероватних 32.000.000 УСД. Од 27.635 донатора широм свијета прикупљено je „само“ 12.814.216 УСД, што није било довољно за реализацију пројекта, али у сваком погледупредставља апсолутни рекорд краудфандинга.

Спашавање Теслине лабораторије

Један од најупечатљивијих примјера фу н к ц ион и с ањ а к р аудфа н ди н г платформи била је иницијатива за

покретање првог музеја посвећеног Николи Тесли у САД. Кампању названу „Хајде да изградимо проклети Музеј Николе Тесле“ преко Indiego-go краудфандинг платформе покренуо је Метју Инман, власник сајта The Oatmeal, у сарадњи са непрофитном организацијом „Тесла научни центар“. Циљ је био да се прикупи 850.000

24

америчких долара потребних да се откупи Варденклиф торањ, некадашња лабораторија Николе Тесле на Лонг Ајленду у Њујорку, у којој је овај научник покушао остварити свој сан: бежичну комуникацију и бесплатну енергију за човјечанство. Иако је предвиђено да кампања траје 45 дана, за свега шест дана остварен је циљ, а до краја је прикупљено укупно 2,1 милион долара. Донатори из 102 земље прилагали су просјечно 25 долара, а кампања ће остати у памћена по огромном интересовању које је довело до пада система на Indiegogo сајту. Иако ће за изградњу музеја бити потребно знатно више новца, ова кампања омогућила је да се откупи земљиште и изведу припремни радови.

CrowdFunding иницијатива

Компанија Smart System Solution d.o.o. из Источног Сарајева објавила је да интензивно ради на пројекту прве

домаће онлајн платформе за алтернативно финансирање перспективних и друштвено корисних пројеката, тзв. CrowdFunding.

Није тајна да има сјајних домаћих пословних идеја и пројеката који, прије свега због недостатка финансијских средстава, или пропадају или се реализују на другим мјестима. Будући да смо и сами, као start-up компанија имали потребу за алтернативним финансирањем властитог пројекта, детаљно смо анализирали могуће изворе финансирања, укључујући многобројне CrowdFun-ding платформе широм свијета. Тако смо и дошли на идеју да покренемо CrowdFunding платформу прилагођену нашим људима, намијењену финансирању домаћих пројеката.

CrowdFunding платформе успјешно функционишу у САД нешто више од пет година и представљају значајан извор финансирања. У посљедњих годину дана покренуте су CrowdFunding платформе и у другим земљама као одговор друштвених заједница да мањим износима (донацијама) помогну иноваторе, start-up компаније, умјетнике у напорима да реализују своје комерцијалне и некомерцијалне пројекте од интереса за

заједницу. На овај начин само је преко Kickstarter-а (најпопуларнијаCrowdFunding платформа у САД и Канади, основана 2009) финансирано преко 55.000 пројеката у укупној вриједности од преко 950 милиона УСД. Ова платформа са преко 5. 500.000 донатора намијењена је само пројектима које воде резиденти САД и Канаде. Дакле, без партнера у Америци или Канади, који ће бити носилац пројекта, ваш пројекат се не може финансирати преко Kickstarter-а. Можете пробати преко међународне платформе Indiegogo, која је отворена за све пројекте, али треба имати у виду да у просјеку финансира један од десет пројеката. Не заборавите да презентација пројекта мора бити јасна, визуелно допадљива, писана на савршеном енглеском и прилагођена менталном склопу донатора. Уколико мислите да ваш пројекат може бити финансиран на страним платформама, желимо вам пуно среће. У противном, сачекајте септембар 2014. и покушајте да обезбиједите потребна средства преко прве домаће CrowdFunding платформе.

За разлику од постојећих платформи,Crowd Fun-ding платформа коју покрећемо иде корак даље – корисницима платформе биће на располагању и додатне услуге стручног тима (евалуација пројеката, израда бизнис планова, правне и административне услуге, маркетиншке и др. услуге), а све са циљем да се обезбиједи иницијално финансирањеи даља одрживост финансираних пројеката. Како се ради о стратешком пројекту, који за циљ има прије свега оживљавање домаће привреде и предузетништва, а што ће се позитивно одразити на запосленост, раст животног стандарда, као и друге економске показатеље, очекујемо значајну институционалну подршку како за саму CrowdFunding платформу, тако и за пројекте који се финансирају на овај начин. Ипак, очекујемо да најзапаженију улогу у раду прве домаћеCrowdFunding платформе преузме дијаспора. Наиме, вјерујемо да постоји висока свијест о друштвеној одговорност дијаспоре, те жеља и спремност великог броја наших људи у иностранству да донирају мање износе за развој домаћих пројеката, наравно у транспарентном окружењу, које гарантује да ниједан цент неће бити злоупотријебљен или ненамјенски потрошен. Одговорност према донаторима нас обавезује да у своју CrowdFunding платформу инкорпорирамо и механизме контроле финансираних пројеката.

Као што смо напоменули, прва домаћа CrowdFunding платформа треба да почне са радом у септембру ове године. Бета верзија биће пуштена у рад почетком маја. Позивамо вас да до 15. марта предложите име прве домаће CrowdFunding платформе. Аутору побједничког приједлога гарантујемо награду у износу од 200 конвертибилних марака. Своје приједлоге можете слати на office@smartsystemsolution.net

Жељко Нинков,пројект менаџер у компанији Smart System Solution

НАУКА ИТЕХНОЛОГИЈАУ РС

25

Euraxess промотивни аутобус и у Бањој Луци

EURAXESS - мобилни истраживачи! Ради се о иницијативи коју нам доноси ЕРА (Европски истраживачки простор,

а који омогућава истраживачима из европских и осталих држава да приступе свим информацијама и службама подршке у циљу развоја њихове међународне истраживачке каријере. Шта нуди EURAXESS? EURAXESS пружа све информације, од понуда за посао и података о послодавацима до савјетодавне подршке.

У циљу промоције EURAXESS-а, покретна „EU-RAXESS Презентација“ од сада је на турнеји и долази у наш град! Са укупно 29 станица у 22 града, „Презентација“ ће обезбиједити студентима и младим истраживачима широм Европе могућности за мобилност њихове истраживачке каријере кроз помоћ EURAXESS мреже.

Универзитет у Бањој Луци кровни је EURAXE-SS Центар за Босну и Херцеговину, тако да ће покретна „EURAXESS Презентација“ посјетити наш Универзитет, а студенти и сви заинтересовани имаће директан приступ информационим пултовима и EURAXESS тиму, који ће уз разговор понудити услуге доступне кроз овај програм, те вас савјетовати о начинима на које можете искористити ове информације како бисте унаприједили своју каријеру. Аутобус ће бити смјештен у кампусу „Универзитетски град“ на паркингу испред Филозофског факултета 2. априла 2014. године од 10.00 до 17.00 часова.

Да би ваш CV изгледао професионалније, у EU-RAXESS аутобусу биће постављен професионални

апарат за дигитално фотографисање, а затим ћете CV моћи директно прикачити на EURAXESS Jobs портал и тиме омогућити послодавцима да вас пронађу и контактирају с вама.

Поред тога, биће организоване интерактивне радионице са стручњацима, на којима ће се говорити о начинима тражења посла, развоју каријере, мобилности, могућностима финансирања итд. У аутобусу потражите информације у вези са тачним мјестом дешавања и дневним редом!Придружите се EURAXESS турнеји! Све информације о датуму и мјесту доласка покретне „Презентације“ можете наћи на сраницама Фејсбука www.facebook.com/EURAXESS.On.Tour и Твитера @EURAXESS.On-Tour, #EURAXESS.OnTour и #EU4Jobs, односно веб сајта: www.euraxess.org. Шта EURAXESS може учинити за тебе као младог истраживача?• Пронаћи посао! Поставите свој CV на портал EU-RAXESS Посао (Jobs), који садржи податке о преко 7.500 истраживачких организација, финансијера и фирми које га могу видјети. На порталу можете пронаћи на хиљаде објава за посао и стипендирање у свим истраживачким областима које можете претраживати како у земљама Европе, тако и шире. • Обезбиједити подршку! Када добијете међународни посао, EURAXESS Услуге (Services) биће вам при руци и помоћи вам да се прилагодите. У 40 држава постоји преко 260 EURAXESS сервисних центара, који имају информације о свему што морате знати када одете у иностранство, укључујући плаћање пореза, проналазак смјештаја, социјалну сигурност и приступ систему здравствене заштите. • Помоћ у избору! У међувремену EURAXESS Права (Rights) ради на промовисању радних услова истраживача гдје год да радите у Европи. Када тражите посао, препоручујемо да тражите све институције које имају лого „Кадровске изврсности у истраживању“ (HR Excellence in Research)!

Припремила: Драгана Пећанац

26

Универзитет у Бањој Луци домаћин међународног скупа „STReESS“

Међународни скуп у оквиру COST пројекта „STReESS“ (Studying Tree Responses to extreme Events: a SynthesiS) организовао

је Шумарски факултет Универзитета у Бањој Луци у периоду од 14. до 18. октобра 2013. године на Јахорини (хотел Термаг). Кроз пленарна предавања представљена су најновија истраживања о стресу код дрвећа, узрокованом климатским промјенама, сушом, температурним екстремима, високим или ниским температурама, поплавама и слично. Активно је учествовало преко 90 учесника из 30 европских држава.

Састанак је омогућио упознавање истраживача и научника из ове области, размјену искустава, те отварање могућности међународне сарадње кроз размјену идеја и нових пројеката. Истраживачи су током тродневног скупа радили одвојено у 10 тематских група (1 – Sapwood at work; 2 – Relation phe-nology and wood production; 3 – Lethal dose of drought; 4 – Wood-anatomical functional traits; 5 – Intra-annual density fluctuations (stable isotopes); 6 – The contribu-tion of living phloem; 7 – Tree mortality; 8 – Evaluating drought-stress tolerance with dendrometers; 9 – Effect of Stress on Wood quality; 10 – Forest genetics spee-ding up adaptation: the case of resistance to drought). У оквиру ових дисциплина утицај стреса на раст дрвећа се тренутно проучава кроз студије и експерименте на терену и у лабораторијским условима. Истраживања се реализују од нивоа ћелије до пејзажа, за временске скале од минута до миленијума и стаништима у

распону од екстремно топлих и сувих до хладних и влажних средина.

Климатске промjене и повећање учесталости и интензитета екстремних климатских догађаја утиче на виталност, производњу и квалитет дрвета различитих врста дрвећа. У овој фази неопходно је да се интегришу знања која се стичу у различитим дисциплинама (дендрохронологија, физиологија, анатомија, генетика и сл.), у циљу разумијевања кратких и дугорочних реакција врста дрвећа, провенијенција, популација или генотипова на екстремне климатске услове. Повезивањем истраживача у овим областима треба да се олакша размјена података, као и усклађивање методологија за будућа интердисциплинарна истраживања. Ово ће ојачати научне основе за одабир врста и провенијенција у правцу веће толерантности и више одрживог управљања европским шумама.

Поред радног дијела, учесници су имали прилику посјетити прашуму Перућица у Националном парку „Сутјеска“, гдје су им професори и сарадници Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци представили досадашње резултате и сазнања, као и намјере за будућа истраживања у „недирнутим“ шумским екосистемима ових простора. Уз гала вечеру учесницима је приређен богат културно-умјетнички програм, у склопу којег је КУД „Младост“ са Пала представио дио традиционалног насљеђа Републике Српске.

Проф. др Милан Матаруга

Међународна конференцијаREDETE

REDETE конференција (енгл. Resear-ching Economic Development and Entre-preneurship in Transition Economies), у

организацији Економског факултета Универзитета у Бањој Луци замишљена је да представља форум за изучавање предузетништва и економског развоја у транзиционим земљама. До сада су

НАУКА ИТЕХНОЛОГИЈАУ РС

27

одржане двије конференције, у октобру 2011. и 2012. године, а наредна конференција планирана је за април 2014. године.

На другој конференцији REDETE, одржаној у периоду од 25. дo 27. октобра 2012. године, пријављено је 110 радова односно 186 аутора. Од стране научног и организационог одбора конференције прихваћено је 90 радова односно 170 аутора који долазе из 17 земаља и више од 70 институција (факултети, институти, међународне организације). На конференцији је презентовано 56 радова, а активно је учествовало око 70 аутора из 16 земаља (више од 40 факултета, универзитета, института, организација). Излагачи на конференцији били су представници сљедећих земаља: Велике Британије, Холандије, Италије, Аустрије, Њемачке, Пољске, Грчке, Чешке, Бугарске, Румуније, Словеније, Хрватске, Србије, Македоније и БиХ.

Ови подаци указују на то да конференција RE-DETE у правом смислу представља конференцију међународног значаја.

Главни је фокус треће REDETE конференције, која ће се одржати у периоду од 10. до 13. априла 2014. године, на локалном економском развоју и развоју пословања. Као најзначајније теме RE-DETE 2014 изучаваће се сљедеће три теме: (1) изазови у пословном окружењу, (2) баријере и изазови за развој пословања и (3) институције (институционална инфраструктура).

Иако су на конференцију добродошли радови из свих области предузетништва и економског развоја, посебан значај усмјерен је на истраживачке

радове који се баве факторима који утичу на развој предузетништва и економског развоја у транзиционим привредама у посљедњој деценији. Важне активности које су предвиђене наредном REDETE 2014 конференцијом, осим излагања радова прихваћених за објављивање јесу и:- докторски семинар,- workshop на тему како написати и објавити истраживачки рад,- панели и расправе (округли столови),- дискусије са носиоцима економске политике и радницима из праксе,- награда за најбољи рад младог аутора (1.000 КМ).

Значајан резултат наредне конференције RE-DETE 2014 представља и објављивање зборника прихваћених радова који су израђени по научној методологији, уз обавезну анонимну рецензију од стране два рецензента по раду. За издавача зборника REDETE 2014 предвиђен је један од најпознатијих свјетских издавача Спрингер. Осим могућности објављивања у зборнику са конференције, аутори имају могућност објављивања својих радова и у неким од еминентних страних часописа као што су The International Small Business Journal, Entreprene-urship & Regional Development, International Journal of Economic Policy in Emerging Economies, Journal of Bal-kan and Near Eastern Studies и International Review of Entrepreneurship.

Осим резултата у области науке и истраживања, активности REDETE конференције имају за циљ и повезивање научних радника са пословним сектором, те са институцијама које се баве практиковањем предузетништва и економског развоја.

ИЦБЛ „Моја пракса“ отвара могућности за запослење у бањалучким ИТ компанијама

Пракса је резултат сарадње са програмом Америчке агенције за развој USAID – Par-tnership for Innovation, а пројектом управља

Education Development Centar. Три циклуса праксе већ су завршена, а организационе су припреме за четврти у току – позив је отворен за студенте (будуће практиканте) и за ИТ компаније које желе да доставе пројекте на којима ће радити млади стажисти.

Циљ „Моје праксе“ јесте пружити могућности

студентима да стекну своје прво радно искуство, да унаприједе постојећа знања и вјештине и стекну нова, те да створе сопствену мрежу професионалних контаката и добију референце – све са циљем што бржег и бољег проналаска запослења након завршетка студија.

Неколико студената који су прошли овај програм добило је запослење у компанијама у којима су обављали праксу јер су послодавци били задовољни њиховим знањем и радном етиком и зато што су препознали потребу за новим кадром.

Фокус је на праксама за студенте информационих технологија, али и других факултета/усмјерења, тако да су се међу ИТ студентима у претходним циклуцима праксе нашли и економисти, архитекте, новинари, комуниколози, те будући професори енглеског језика.

„Моја пракса“ обухвата два дијела. Први, теоретски дио, подразумијева едукативне тренинге из тзв. меких вјештина, као што су тимски рад, управљање пројектима, те методолошко управљање пројектима (за практиканте који су по други пут примљени у програм). Наставу изводе цертификовани тренери из наведених области у просторијама Иновационог центра.

28

Други је дио практични рад у компанијама у трајању од 160 радних часова. Свака фирма доставља конкретан пројекат на којем ће студенти радити (развој IOS апликација, израда веб сајта, рад на базама података итд.) и делегира ментора који ће водити студенте кроз њихов рад. У циљу побољшања комуникације између ментора и практиканата, ИЦБЛ је прије трећег циклуса праксе организовао и посебан тренинг за менторе, који се показао као веома користан и за менторе и за њихове будуће практиканте.

До сада је 153 практиканта учествовало у програму „Моја пракса“. Иновациони центар тренутно прима студентске апликације за 4. циклус. Сви заинтересовани треба да пошаљу своју биографију и кратко мотивационо писмо на tre-ning@icbl.ba.

Такође, ИЦБЛ позива и све ИТ компаније да се пријаве на програм (у прошлом је учествовало 11 компанија са 12 приједлога пројеката) и на тај начин пруже свој допринос друштву, дајући шансу младим, амбициозним, образованим људима да покажу своје вјештине и мотивисаност за рад. Ако не будемо заједно оријентисани ка том циљу, само

ћемо (пасивно или активно) подржати растући тренд одлива мозгова.

За све додатна информације, позовите тим ИЦБЛ на телефон +387 51 340 605 и пратите нашу веб страницу www.icbl.ba као и Фејсбук страницу https://www.facebook.com/InovacioniCentarBanjaLuka.

COBISS Републике СрпскеCOBISS.RS је ознака за аутономни библиотечко-информациони систем који је успостављен у Републици Српској са сопственом узајамном базом података COBIB.

Систем COBISS (Кооперативни онлајн библиографски систем и сервиси) представља организациони модел

повезивања библиотека у библиотечко-информациони систем са узајамном каталогизацијом, узајамном библиографско-каталошком базом података COBIB и локалном базама података, базом података о библиотекама COLIB, нормативном базом података CONOR, те бројним другим функцијама. Базе података садрже библиографске записе за различиту врсту грађе (монографске публикације, серијске публикације, интегративни извори, чланци и други саставни дијелови), за потребе вођења персоналних библиографија аутора и записе за изведена дјела. Институт информацијских

НАУКА ИТЕХНОЛОГИЈАУ РС

29

знаности (IZUM) из Марибора (Словенија) носилац је развоја и организационих рјешења, програмске опреме и има улогу информационог и библиографског сервиса.

COBISS.RS је ознака за аутономни библиотечко-информациони систем који је успостављен у Републици Српској са сопственом узајамном базом података COBIB. COBIB.Net назив је мреже која повезује аутономне (националне) библиотечко-информационе системе COBISS различитих држава и њихове информационе системе о истраживачкој дјелатности (Србија, Словенија, Црна Гора, Бугарска, Албанија, Федерација БиХ, Република Српска).

Библиотеке Републике Српске учлањене у систем добијају статус пуноправних чланица CO-BISS.RS, те имају могућност учешћа у систему узајамне каталогизације COBISS.RS и коришћења програмске опреме COBISS за аутоматизацију библиотечких функција. Oснивањем COBISS.RS ријешени су многи проблеми који су се јављали у COBISS.BiH.

Предности COBISS.RS (COBISS3/Каталогизација)Онлајн узајамна каталогизација заснована је на кооперативном прикупљању и дистрибуираној обради података, што омогућује рационалну подјелу рада и уштеду при захтјевном поступку обраде библиотечке грађе. Сваку јединицу довољно је само једном обрадити, послије чега је запис преко узајамне (кооперативне) базе података COBIB online доступан свим учесницима у систему и у мрежи COBISS.Net.

У процесу онлајн каталогизације, унос података одвија се преко локалних база података са истовременим ажурирањем узајамне базе

података COBIB, чиме се постиже бољи квалитет библиографских записа, јер ако каталогизатор приликом преузимања записа у локалну базу података допуни запис, допуне се похрањују у COBIB и локалну базу података. Све исправке и допуне библиографских записа у локалним базама података аутоматски ће се биљежити и у COBIB-у.

До сада се могло догодити да се записи у локалној бази и COBIB-у прилично разликују. Записи у COBIB-у били су лошијег квалитета јер су се допуне постојећих записа могле похранити само под одређеним условима (ако сте креатор записа, или ако имате посебне привилегије), па се догађало да су записи у COBIB-у мање комплетни од записа у локалној бази појединих библиотека.

Ово је значајно и за поље предметних одредница које ће се у COBIB-у терминолошки подударати са предметним одредницама у запису у локалној бази података, то јест све одреднице биће на српском језику.

Сви библиографски записи у COBIB-у имаће ознаку за језик каталогизације srp – као код за српски језик. Досадашњи код scc за српски језик замијењен је кодом srp у свим случајевима гдје је потребно кодирати језик. Сви шифрарници на нивоу система COBISS.RS, као и локални шифрарници, на српском су језику.

Интерфејс у COBISS3 може бити на ћирилици и латиници, а омогућено је и да се подаци куцају ћирилицом (досад се ћирилица видјела само приликом исписа, а не и приликом уноса података). Приликом узајамне каталогизације изводи се онлајн индексирање око стотину (100) индекса за претраживање библиографских података, нормативних и података о фонду.

30

Библиографија истраживачаЗа вођење библиографије истраживача у систему

COBISS прописана је јединствена типологија докумената/дјела на основу које се библиографске јединице класификују. За сваку библиографску јединицу одреди се тип (оригинални научни чланак, прегледни научни чланак, стручни чланак, научна или стручна монографија, научно или стручно излагање на конференцији итд.) који мора одговарати важећој дефиницији. Узајамна база података COBIB и све локалне базе података библиотека учесница имају исту структуру библиографских записа и збирних података о фонду. Осим тих података, локалне базе података садрже и једнозначно структуриране податке о фонду, значајне за локалне функције библиотека и приказ у систему COBISS/OPAC.

Библиографија истраживача је веб апликација која омогућује израду персоналних библиографија истраживача ако библиографски записи у бази података COBIB, поред уобичајених библиографских података, садрже и једнозначну идентификацију аутора (шифра истраживача) и ознаку за тип библиографске јединице по важећој типологији докумената/дјела за вођење библиографија у систему COBISS. Избором улазних параметара могуће је обликовање различитих исписа E-CRIS.

Сагласно препорукама CERIF (Common Europe-an Research Information Format), развијена је веб апликација E-CRIS коју је Институт информацијских знаности у Марибору (IZUM) бесплатно понудио корисницима COBISS апликација, како би се могла, у оквиру националних библиотечко-информационих система у мрежи COBISS.Net, успоставити евиденција истраживача и установа, неопходна за вођење библиографија начуних радника и установа.

У E-CRIS-у су тренутно представљени сљедећи ентитети: истраживачке организације, одјељења организације, истраживачи, истраживачки пројекти.

Ове базе података биће међусобно повезане, а већина података биће на српском и енглеском језику. Биће омогућено претраживање по свим кључним пољима.

E-CRIS.RS ће бити повезан са информацијским системом COBISS.RS односно с његовом библиографском базом података COBIB.RS, што корисницима омогућује и непосредан увид у библиографије истраживача.

Љиља Петровић Зечић

Знате ли како функционишеМеђубиблиоте-чка позајмица?

Један од кључних ресурса који сваки истраживач користи у свом раду јесу библиотеке. Стога вам у овом броју

представљамо услугу међубиблиотечке позајмице, која корисницима омогућава да грађу из фондова других библиотека користите у читаоницама Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске. IFLA (Internati-onal Federation of Library Associations and Insti-tutions), као водећа међународна организација за развој и унапређење библиотекарства, прописала је нормативе који регулишу овај начин сарадње међу библиотекама.

Грађа се користи искључиво у читаоници током временског рока који наведе библиотека која је шаље. За међународну размјену временски рок је 30, а размјену унутар Босне и Херцеговине 15 дана, уколико није наглашено другачије.

У размјени учествују све публикације које немају статус старе и ријетке књиге, посебног фонда или архивског примјерка. Статус одређује библиотека у чијем се власништву публикација налази, али уколико се не може користити оригинални примјерак, често постоји начин да се добије дигитализовани, скенирани или фотокопирани текст.

Да би олакшала међународну сарадњу, IFLA је 1995. године за своје чланице увела IFLA ваучере као средство плаћања у међубиблиотечкој размјени. Тако један IFLA ваучер (један цијели) вриједи осам евра и покрива трошкове међународне размјене за

31

једну публикацију. Једна половина (1/2) IFLA ваучера у вриједности четири евра покрива трошкове копирања до 15 страница текста.

Уколико корисник жели наручити грађу путем међубиблиотечке позајмице потребно је да уради сљедећа два корака. Прво, треба да зна тачан наслов и име аутора без обзира на то да ли се ради о књизи или чланку из периодике. Друго, треба да попуни образац за захтјев и пошаље га на наведену адресу или да се обрати лично са својим захтјевом библиотекару који је задужен за услуге међубиблиотечке позајмице.

Kао значајан вид међубиблиотечке сарадње ускоро ће Народној и универзитетској библиотеци РС преко Библиотеке Матице српске из Новог Сада бити доступан Subitо - сервис за доставу докумената истраживачких библиотека у Њемачкој, Аустрији, Швајцарској и Лихтенштајну. Сједиште Subitо-а налази се

у Берлину, а овај сервис подржан је од стране Федералног министарства за образовање и истраживање Њемачке, као и од стране њемачких савезних држава, које као надлежни органи пружају подршку библиотекама са свог подручја.

Са мотом - „Литература треба да буде на правом мјесту у право вријеме“ - Subito чини лако доступним научну и истраживачку литературу, било да је ријеч о чланцима из периодике или о књигама. Преко Subitо-а за израду копија чланака доступно је неколико милиона часописа и књига из свих крајева свијета и из сваког аспекта науке, привреде, друштва и политике, и стога представља значајну подршку сервису међубиблиотечке позајмице.

Ратка Марић, библиотекар

32

Џепна муштикла-пепељара

Сваки страствени пушач који је уједно и возач барем једном је приликом вожње доживио проблем са отпалим жаром

цигарете. Неријетко се дешава да жар испадне у аутомобилу, a возач се успаничи покушавајући да неутралише могућност нагоријевања нових ауто-пресвлака, због чега може изгубити контролу над возилом и угрозити сапутнике и друге учеснике у саобраћају. Бројни пожари током сезоне љетњих одмора дјелимично су посљедица немара возача који избацују опушке цигарета из аутомобила у покрету. Људи се тешко растају од порока, па је свака замисао усмјерена на смањење могућих штета добродошла.

Једна од таквих идеја представљена је на Међународном сајму иновација МАКИНОВА, који је одржан у Скопљу у јесен 2013. године. Иноватор Борко Бабаљ из Требиња представио је џепну муштиклу-пепељару, необичну иновацију која је остварила запажен успјех. У конкуренцији иноватора из Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске и Србије, иновација је освојила златну медаљу. Свега мјесец дана раније господин Бабаљ освојио је златну медаљу у Севастопољу у Украјини у конкуренцији излагача из 29 земаља.

Као што назив сугерише, иновативност овог рјешења јесте у мултифункционалности. Након што се уз помоћ муштикле испуши цигарета, једноставним покретом убаци се опушак у унутрашњост, која се херметички затвори и тако поприма функцију пепељаре. Иновација је корисна јер спречава могућност испадања жара са упаљене цигарете, који може проузроковати нагоријевање

или пожар. Поред овога, онемогућено је немарно бацање опушака на јавна мјеста, што смањује ризик од избијања пожара. На концу, џепна муштикла-пепељара спречава ширење непријатних и штетних мириса захваљујући херметички затвореној комори, па корист од ове иновације осим пушача имају и људи у њиховој близини. Пошто је херметички затворена, пушач је може безбједно одложити у џеп и очистити када се за то укаже прилика.

Све позитивне стране које нуди ова иновација указују на то да ће је пушачи брзо прихватити како би се заштитили од разних непријатности и опасности, а тиме и указати на велику штетност пушења са класичним пушачким прибором (муштикле, луле и пепељаре). На приложеним илустрацијама види се да иновација захтијева додатни рад на финалном изгледу производа. Прототип је израђен од алуминијума, док би се као као готов производ на тржишту могао производити од пластике отпорне на високе температуре тзв. технологијом бризгања. Све захтјевнија тржишта поред функционалности одређеног производа траже и права рјешења на пољу дизајна. Уколико наш иноватор успије да ову иновацију преточи у допадљиву дизајнерску форму, превасходно у смислу смањења тежине, димензија и коришћених материјала, његова идеја могла би заинтересовати потенцијалне инвеститоре.

Припремио: Чедомир Ољача

НАУКА ИТЕХНОЛОГИЈАУ РС

• Дневно се у свијету попуши око 15 милијарди цигарета. • Пушење сваке године убије 6.000.000 људи. Чак 600.000 смртних случајева посљедица су пасивног пушења, тј. изложености дуванском диму.• Уколико се постојећи тренд настави, пушење до краја вијека може изазвати милијарду смртних случајева. • Немарно коришћење цигарета главни је узрочник избијања пожара у свијету.

33

Симулатор земљотреса двоосни механички побуђивач вибрација

Бања Лука се налази на сеизмички активној подлози, о чему свједоче бројни земљотреси који се јављају у серијама. Најразорнији од

њих десио се 27. октобра 1969. године. Сеизмолози тврде да се на нашим просторима у наредних 50 година могу очекивати земљотреси максималног интензитета до седам степени Меркалијеве скале, који могу изазвати озбиљну штету на грађевинама, док се за сто и више година предвиђају још разорнији земљотреси у подручју планине Трескавице, Бање Луке, Неума и Требиња.

Из тих разлога желимо побољшати асеизмичко грађење (сеизмичи отпорне конструкције), а за то су неопходна озбиљнија експериментална испитивања и проучавања конструкција. У жељи да више сазнамо о динамичким утицајима на грађевинске конструкције, те да будућим генерацијама студената Архитектонско-грађевинског факултета омогућимо увид у експерименталну динамичку анализу, започели смо с развојем механичког побуђивача вибрација (симулатора земљотреса). Значај израде овог уређаја препознат је од стране Катедре за механику и теорију конструкција, од које смо добили пуну подршку. Направили смо двоосни механички побуђивач вибрација, на коме се могу испитивати разни типови носача и конструкција. Пошто је изградња хидрауличке вибро-платформе изузетно скупа због цијене хидрауличких цилиндара и вентила који регулишу притисак (а самим тим и помјерање и брзину), одлучили смо се да динамичку побуду остваримо механичким путем. Изведени уређај задаје хармонијску побуду моделима конструкција, што уз одређене корекције и апроксимације може сазадовољавајућом тачношћу описати знатан опсег стварних динамичких побуда.

Циљ је био направити машину која задовољава потребе наших испитивања, а да при томе буде изводљива и да није прескупа. Машину смо самостално осмислили, пројектовали и израдили у кућној радиности. Све машинске и техничке проблеме на које смо наилазили премостили смо иновативним рјешењима. Иако смо грађевински инжењери, сама проблематика израде машине захтијевала је да обавимо посао машинског инжењера и многе занатске радове. У току градње имали смо несебичну подршку асистента мр Александра Борковићаи проф.

др Драгана Милашиновића, као и лабораторије за машинску обраду материјала Машинског факултета у Бањој Луци.

Начин рада и функција машинеMeхaнички пoбуђивaч вибрaциja прoизвoди

динaмичку силу тaкo штo сe снaгa и oбртajи мoтoрa прeнoсe прeкo oдрeђeних мeхaничких склoпoвa дo вибрo-плaтфoрмeнa кojoj сe нaлaзи модел кoнструкциjе кoja сe испитуje. Првa кoмпoнeнтa мaшинe јесте хoризoнтaлни мeхaнизaм кojи прoизвoди и зaдaje хoризoнтaлну силу пoбудe нa вибрo-плaтфoрму. Хoризoнтaлнa силa пoбудe нaстaje претвaрaњeм oбртнoг крeтaњa сa oсoвинe мoтoрa у трaнслaтoрнo крeтaњe уз пoмoћ зглoбa сa прoмjeнљивим eксцeнтрoм. Другa кoмпoнeнтa мaшинe вeртикaлни је мeхaнизaм који прoизвoди вeртикaлну силу пoбудe. Она нaстaje oбртaњeм eксцeнтричнoг вaљкa, кojи je у кoнтaкту сa вaљкoм причвршћeним зa плaтфoрму, чиje су oсe упрaвнe jeднa нa другу. Силa пoбудe дjeлуje у цeнтру вибрo-плaтфoрмe. Вибрo-плaтфoрмa je рaднa пoвршинa нa кojусe пoстaвљajу и фиксирajу мoдeли зa испитивaњe. Пoвeзaнa je са нoсeћом кoнструкциjом мaшинe сa чeтири oпругe, кoje јој oмoгућaвajу прoизвoљнo крeтaњe.

Циљ испитивања био је поређење модалних облика и помјерања нумеричког модела и испитиване конструкције на платформи. Остварено је поклапање деформисаног облика конструкције и

Механички побуђивач вибрација тежак је 980 килограма и у основи има димензије од 310x250 центиметара, док су димензије вибро-платформе 106х106 центиметара. Користи два погонска монофазна колекторска електромотора снаге 2.2 kW са 6200 обртаја у минути, док је електромoтoр вeртикaлнoг мeхaнизмa нешто слабији, са снагом од 2.0 kW и 6000 oбртaja у минути. Платформа је повезана са подлогом помоћу чeтири oпругe, а носивост је 450 килограма. Опсег задавaњa aмплитудe у хoризoнтaлнoм прaвцу је између 8-45 милиметара, а у вeртикaлнoм прaвцу 10 милиметара. Oпсeг зaдaвaњa фрeквeнциje у хoризoнтaлнoм прaвцу и побуди у вертикалном правцу је између 1Hz-4Hz сa прeцизнoшћу oд 0.2 Hz.

34

њеног нумеричког модела, што потврђује тачност и функционалност испитивања на механичком побуђивачу вибрација, односно симулатору земљотреса. На механичком побуђивачу могу се испитивати разни типови и облици конструкција, почевши од простих линијских система до комплексних тродимензионалних просторних система.

Прoмjeну фрeквeнциje oсцилoвaњa мeхaничкoг пoбуђивaчa зaдajeмo кoригoвaњeм oбртaja eлeктрoмoтoрa тaкo штo миjeњaмo jaчину струje прeкo кoмaнднe тaблe. Нaпajaњe дoлaзи нa кoмaндну тaблу, гдje се налази низ пoтeнциoмeтaрaпoмoћу кojих прoизвoљнo кoригуjeмo jaчину струje, чимe рeгулишeмo брoj oбртaja мoтoрa. Инфoрмaциjу o брojу oбртaja мoтoрa дoбиjaмo пoмoћу индуктивих сeнзoрa. Oни купe инфoрмaциjу o брojу oбртaja и тaкo oбрaђeну шaљу нa кoмaндну тaблу, гдje су пoвeзaни сa дисплejем тaхoмeтра, кojи нaм исписуje брoj oбртaja. На овај начин зa вриjeмe рaдa мaшинe мoжeмo прoизвoљнo миjeњaти фреквeнциjу oсцилoвaњa и имaти стaлaн увид у брoj oбртaja, oднoснo у фрeквeнциjу oсцилoвaњa.

Сеизмички уређаји сваке године забиљеже до 100.000 подрхтавања тла широм свијета, односно пет потреса сваког минута, што указује на потребу за оваквим уређајима у грађевинарству. Унапређењем експерименталне динамичке анализе конструкција и улагањем у изградњу веће виброплатформе, за коју постоје планови, Република Српска би у будућности могла да се пореди са значајнијим центима за динамичку анализу конструкција у региону.

Огњен Мијатовићдипл. инж. грађ. и Мануел Десанчић, дипл. инж. грађ.

НАУКА ИТЕХНОЛОГИЈАУ РС

ПРЕДВИДИЂАЊЕ ЗЕМЉОТРЕСААнализом 65 земљотреса у којима су

запажене појаве необичне свјетлости изнад површине земље, Роберт Терио и тим научника открио је да се чак 85 посто случајева овакве свјетлости јавио на мјестима континенталних дрифтова, односно тачкама на којима се дешава свега пет посто сеизмичих активности (95 посто се појављује између двије или више тектонских плоча). Преосталих 15 посто случајева десило се када је земљотресе изазвало клизање плоча, за разлику од чешћег случаја када једна плоча потискује другу испод себе (зона субдукције). Научници су такође открили да се свјетло углавном појављује прије или током земљотреса, а не након њега. Према теорији, прије земљотреса ослобађају се јони оксигена, који кроз пукотине у стијенама избијају на површину, јонизују џепове ваздуха, при чему се ствара набијени гас (плазма) који емитује свјетлост. Уколико је овај модел тачан, необична свјетлост могла би бити значајан индикатор предстојећег земљотреса, а не само занимљив природни феномен.

Двије скале за мјерење земљотреса које се највише користе јесу Рихтерова и Меркали–Канкани–Зибергова скала. Рихтерова скала разликује земљотресе према магнитуди (количини енергије) и жаришту (хипоцентру) земљотреса.

35

DVS-3s(DigitalVoting System)

Побједник Такмичења за најбољу технолошку иновацију у Републици Српској за 2013. годину иновативни је систем

електронског гласања DVS-3s (DigitalVotingSystem) из Пала. DVS-3s јесте скуп независних, физички обезбијеђених гласачких машина DVМ-3s (DigitalVo-tingMachines), а на овом систему радили су: Катарина Нинков, Жељко Нинков, Далибор Драговић, Младен Какућа, Арсен Хршум и Дејан Симеуновић. Катарина објашњава да систем DVS-3s представља неколико повезаних фактора од којих је најважнији процес, јер се у свакој DVМ-3s гласачкој машини изводи ауторизација бирача, процес избора кандидата, штампа аутентичног гласачког листића, пребројавање и разврставање гласова, те штампање резултата и извјештаја гласања на бирачком мјесту.

Који су остали фактори који ваше рјешење чине иновативним?

Већ на први поглед види се да ергономски дизајн омогућава једноставно коришћење уређаја, а то се односи и на особе са инвалидитетом. Наше конструкцијско рјешење кућишта са промјенљивим габаритима за радни и транспортни положај обезбијеђено је бравама и алармима, те садржи физички одвојено, посебно обезбијеђено кућиште за

процесорску јединицу. Модуларност смо постигли уградњом различитих хардвера, као што су уређаји за идентификацију бирача, штампачи и систем беспрекидног напајања, што значи да купац сам може конфигурисати систем према својим потребама и тако утицати на коначну цијену система. У систем је уграђен оригинални динамички софтвер, који омогућава једноставну локализацију и прилагођавење конкретним изборима, како у БиХ, тако и у другим државама које имају електронске бирачке спискове и машински читљиве идентификационе документе. Ово се односи на различите врсте избора, као што су локални избори, предсједнички избори, парламентарни избори, референдуми и тако даље. На концу, иновативност се постиже захваљујући хардверском кључу који омогућава покретање гласачке машине и наставак рада на замјенској гласачкој машини у случају хаварије.

Претпостављамо да је основни проблем са примјеном оваквих система безбједност података. На који начин сте ријешили безбједносни проблем?

При пројектовању система посебна пажња била је посвећена заштити података и цјелокупној безбједности система. Потврдило се да су најбоља и најпоузданија рјешења једноставна, па је заштита података физичка. Унос података (кандидатских листа и бирачких спискова) врши се по строго прописаној процедури у контролисаном окружењу, у присуству ауторизованих представника изборних власти, након чега се укључује алармни систем, а уређај печати. Уређају се не може приступити путем интернета или мобилних мрежа, сви су подаци криптовани, а концепт софтвера онемогућава везу између идентитета бирача и његовог гласа. Безбједност електронског гласа гарантована је тврдом копијом, тј. аутентичним гласачким листићем који уређај штампа, а бирач га лично убацује у „традиционалну“ гласачку кутију, што омогућава додатну валидност резултата. На уређају могу гласати само регистровани бирачи, а један бирач не може двапут гласати. Као опцију смо предвидјели и могућност употребе читача отиска прста како би се спријечило гласање са туђим идентификационим документом. Уређај гарантује несметан рад и до осам сати у случају нестанка електричне енергије. Хардверски кључ је додатна мјера безбједности. Наиме, уређај се не може покренути без валидног хардверског кључа, чија је функција и да биљежи вријеме отварања и затварања бирачког мјеста, као и све активиране алармне сигнале. Постоје и друге безбједносне мјере у систему које се због специфичности система чувају у тајности.

У чему су предности DVS-3s система електронског гласања?

Основна предност DVS-3s у односу на конкуренте јесте чињеница да је систем електронског гласања развијан у једном од најзахтјевнијих изборних окружења, тако да су у систем унесена поједина рјешења о којима конкуренција није ни помишљала.

36

Главни проблем који се рјешава нашим системом електронског гласања јесу неважећи гласачки листићи и спречавање свих манипулација и злоупотреба у изборном процесу. Друга компаративна предност је флексибилност, тј. спремност да се купцима изађе у сусрет у погледу оптималног конфигурисања система сходно њиховим реалним потребама.Трећа предност јесте цијена, било да се ради о куповини система, редовном одржавању или прилагођавању за одржавање конкретних избора, односно изнајмљивању система и пратећим логистичким услугама.

Да ли на тржишту постоји заинтересованост за ваш систем?

У домаћим и регионалним оквирима слични системи и рјешења нису у примјени. Развој и успјешна реализација DVS-3s у Босни и Херцеговини отвара могућност за пласман на другим тржиштима. Детаљном анализом утврдили смо да потенцијално тржиште за системе електронског гласања у око 30 држава на свим континентима износи преко 1,5 милијарде регистрованих бирача, са тенденцијом раста.

Каква је будућност DVS-3s система?Планирамо да покренемо властиту производњу

кућишта, која би уједно могла производити и модификована кућишта за системе електронског гласања и за друге сродне уређаје (инфо киоск, маркетинг киоск, букинг киоск, слот машине...), лабораторију за израду хардверских кључева, унапређење постојећег и развој новог софтвера, инсталирање и тестирање софтвера, те линију за монтажу. То би значило отварање око 200 нових радних мјеста уз додатно запошљавање праћено растом капацитета компаније.

Добитник прве награде и новчаног износа од 12.000 КМ

Оска систем за исушивање влажних зидова проводним малтерима

ОСКА систем за исушивање влажних зидова проводним малтерима настао је као резултат жеље за проналаском јефтиног и

ефикасног начина санације влажних просторија. ОСКА систем спречава пропадање зидова, ствара повољне микроклиматске услове за рад и боравак људи и смањујe трошковe загријавања.

Систем је намијењен за санацију влажних зидова без хоризонталне изолације или са ослабљеном хоризонталном изолацијом. Санирати се могу зидови без арматуре израђени од опеке, камена, набоја или сличних материјала.

Систем рада Електроде представљају сегменти проводног малтера који се наносе дуж очишћеног зида са спољашње и унутрашње стране. Унутрашња електрода споји се на плус пол, а спољашња на минус пол уређаја за деполаризацију, који на излазу даје истосмјерни напон од 12 В.

Примјеном ОСКА система велика количина влаге елиминише се већ у току првог мјесеца исушивања. Створено хомогено електрично поље наставља са усмјеравањем затечене влаге на спољашњу страну зида, гдје исхлапи. На тај начин онемогућава се поновно влажење зидова. Процес исушивања зида може се пратити на деполаризационом уређају који је саставни дио система.

Резултати добијени експериментално и у реалним условима показују да влага у зиду експоненцијално опада од момента прикључења система. Дозвољена грађевинска влажност у зиду – зависно од дебљине зида, врсте материјала и количине влажности – постиже се послије два до три мјесеца.

Уређај је вишеструко награђиван највишим наградама на међународним изложбама иновација у Бриселу, Москви, Женеви, Паризу, Новом Саду, Београду, Скопљу итд.

Овом методом санирано је неколико пословних, стамбених, културно-историјских и вјерских објеката, а резултати су показали ефикасност ОСКА система. У току експлоатације показало се да је потребно урадити корекције система прикључница за расподјелу напона. Систем је економски исплатив како за купце тако и за продавце система. ОСКА систем може се комбиновати и са другим методама санације.Добитник друге награде и новчаног износа од 8.000КМ

Чланови ОСКА тима:Мр Гордана Лиховић, Санда Шормаз Каралић и Сабахудин Лиховић.

HiH (House in Hand)

С развојем информационо-комуникационих технологија расте потражња и интересовање за уређајима из тзв. система за паметне

куће. HiH (House in Hand) или кућа на длану систем je који омогућава људима да са било ког мјеста на свијету имају преглед и могућност управљања својим електричним уређајима.

Тим иноватора највећу je пажњу усмјерио на покушај рјешавања недостатака код постојећих система. Циљ

НАУКА ИТЕХНОЛОГИЈАУ РС

37

је био да се направи мултифункционални уређај који ће обједињавати неколико карактеристика, као што су: интуитивна и једноставна уградња уређаја (без претходне обуке и доласка стручног лица), могућност контроле уређаја из било ког дијела свијета, потпуна функционалност без употребе упаљеног рачунара у кући, једноставност руковања софтвером за паметне куће (контрола, прављење распореда и режима рада, мониторинг, генерисање модела куће), сигурност система, уштеда енергије, информације о стању у коме се амбијент налази у реалном времену, јефтинијa технологијa и другe предности. Посебна вриједност технологије јесте у томе што је осмишљена тако да буде доступна просјечном купцу.Систем рада

Систем се састоји од базне станице, прикључака, клијентског софтвера и сервиса за контролу и надгледање. Основни уређаји и технологије које чине овај систем јесу: Ардуино развојно окружење, nRF24L01+ примопредајник, Windows Azure клауд платформа и ASP.NET веб технологија. Такође, у сваки прикључак уграђена је одговарајућа група сензора на основу којих се добијају подаци о стању амбијента и евентуалним алармантним стањима попут пожара, цурења плина или провале. Уграђивањем ових сензора у прикључке иноватори су омогућили већу покривеност простора сензорима, без потребе за додатном уградњом и доводом напајања.

Од велике је важности споменути примјену повратне спреге у HiH систему, која служи да потврди како је одређена наредба успјешно примљена и извршена на прикључку, као и употребе одговарајућих механизама за аутентификацију, очување тајности и интегритет података. Имајући у виду да је ово прототипско рјешење, иноватори су свјесни да су нужна одређена побољшања, као што су смањење величине уређаја, оптимизација система, повећање безбједности, те употреба других типова уређаја и технологија.

Добитник треће награде и новчаног износа од 6.000 КМ

Историјат такмичења за најбољу технолошку иновацију у Србији и Српској

Давне 1998. године двојица професора са Факултета техничких наука у Новом Саду (Војин Шенк и Мирослав Деспотовић)

закључила су да је оснивање Научно-технолошког парка у Новом Саду најбољи начин да се заустави одлив мозгова и унаприједи истраживачки рад на универзитету, наставни процес и сарадња с привредом, дакле – све три најзначајније дјелатности на једном универзитету. У то име покренули су низ пројеката, између осталог и један Темпус пројекат на ту тему, а требало је да они воде до оснивања овог парка. У оквиру овог пројекта утврђено је да је неславно пропао сваки научно-технолошки парк у свијету осниван одозго, тј. тако што су прво прављене зграде, а затим тражени станари за њих. С друге стране, највећи дио оних који су оснивани да окупе високотехнолошке компаније које су већ основане у оквиру универзитетског кампуса, имао је велики успјех. Зато је као први корак ка оснивању парка договорена промоција предузетништва у области високих технологија, а проф. Деспотовић је предложио да она крене на исти начин као на Универзитету Шалмеш (Chalmers) у Гетеборгу (Шведска) – такмичењем за најбољу високотехнолошку бизнис идеју.

38

Такмичење је почело да се организује 2003. године као пројекат Факултета техничких наука из Новог Сада, уз помоћ њемачке агенције за техничку сарадњу (GTZ, данас GIZ). Циљ такмичења било је промовисање предузетничке климе на Универзитету у Новом Саду, као и помоћ потенцијалним и постојећим high-tech предузетницима који су спремни и способни да сопствене идеје и инвенције преточе у тржишно валоризоване иновације.

Од 2005. године такмичење почиње да се реализује под покровитељством министарства задуженог за науку и технолошки развој, те прераста у национално такмичење. Од 2007. године у такмичење се укључује ресорно министарство Републике Српске, па тимови из Републике Српске почињу да пролазе едукацију као и тимови из Србије. Такмичење је од почетка замишљено као школа високотехнолошког предузетништва много више него као инструмент одређивања ко је најуспешнији – то ионако тржиште ради најбоље. Зато се сваке године организују новији и занимљивији тренинзи, намијењени стицању оних вјештина које истраживачима најчешће недостају: како привући инвеститоре, како се прилагодити купцу, како наћи нову примјену за своју технологију, како креативно ријешити проблем, како описати, представити, продати, заштитити свој производ.

Тимови су се у периоду 2005–2013. такмичили у различитим категоријама. Поред главне – Реализоване иновације, бројне иновације пријављиване су у категоријама Иновативне идеје, Потенцијали, Енергетска ефикасност, Најбоља средњошколска иновација итд. Области којима припадају иновације многобројне су. Традиционално најзаступљеније јесу енергетика, информационо-комуникационе технологије и машинство, али из године у годину срећемо одличне иновације из пољопривреде, медицине, екологије, вода и многих других.

Пошто се полази од претпоставке да појединац не може самостално постићи много, основно је правило НТИ да право учешћа имају само тимови којих је до сада на такмичењу било 1.891, а који су обучавани на 366 тренинга из области израде маркетинг плана и бизнис плана, заштите интелектуалне својине, вјештине преговарања и продаје итд. Чак 5.444 истраживача високотехнолошких компанија, студената и иноватора учествовало је у обукама. До сада је основано 70 предузећа, написано 529 бизнис планова, 176 маркетинг планова и 51 пословни модел. У Србији су додијељене награде у вриједности 67 милиона динара.

У Републици Српској до сада је учествовао 61 тим и сви чланови тимова похађали су предвиђене обуке. Висина подстицаја кретала се између 1.000 и 13.000 КМ, а до данас је укупно додијељено 258.000 КМ.

Такмичење непрекидно постоји од 2005, а у том периоду промијењено је пет министара из четири партије у четири различите владе. Ово показује да су сви политички значајни чиниоци препознали важност високотехнолошког предузетништва за излазак Србије из стања ниске продуктивности и прелазак у високопрофитабилну економију засновану на знању.

Само знање доводи до тога да се производи и продаје нешто што други не могу, а то значи да борба на тржишту није заснована на стратегији ниске цијене, већ на рјешавању проблема купаца. А то опет значи висок профит за оног ко те проблеме ријеши. За све додатне информације погледајте: www.inovacija.org

Balkan Venture Forum БиХ

Фондација „Иновациони центар Бања Лука (ИЦБЛ)“ у сарадњи са регионалном непрофитном фондацијом „Balkan Unlimited”

организоваће један од најзначајнијих инвестиционих скупова у Југоисточној Европи – „Balkan Venture Fo-rum Босне и Херцеговине“ 15. и 16. маја 2014. године у Хотелу „Термаг“ на Јахорини. Balkan Venture Forum један је од највећих форума у Југоисточној Европи, а на једном мјесту окупља предузетнике из региона, инвеститора из цијелог свијета, представнике фондова ризичног капитала и пословне анђеле.

Циљ Balkan Venture Forum-а промоција је предузетништва, подршка развоју малих и средњих предузећа, привлачење инвеститора, посредовање између предузетника и инвеститора, те промоција комерцијализације иновација у регији Балкана. У том смислу, „Balkan Venture Forum“ тежи интегрисању БиХ/РС у глобални екосистем предузетништва, иновација и инвестиција. „Balkan Venture Forum“ дводневни је догађај који се организује двапут годишње у некој од балканских земаља, а ово ће бити пети форум, након Скопља, Београда, Софије и Тиране.

На досадашњим форумима учестовало је преко 90 инвеститора из региона, Европе и Сједињених Држава. Преко 130 предузетника представило је своје пословне идеје инвеститорима, а на форумима је до сада укупно учествовало преко 1500 посјетилаца. „Bal-kan Venture Forum“ састоји се из три повезане цјелине. То је састанак на високом нивоу доносилаца одлука, локалног, ентитетског и државног нивоа. Главна су тема разговори о побољшању окружења за развој предузетништва и привлачење инвестиција. Фокус панел дискусија јесу предузетништво, иновације, инвестиције и финансије, док трећа цјелина укључује презентације пословних идеја. На овогодишњем скупу биће представљено 50 најбољих пословних идеја из регије пред потенцијалним инвеститорима и учесницима „Balkan Venture Forum“-а.

На овом догађај присуствоваће око 200 учесника из земаља региона и Европе. Balkan Venture Forum БиХ организује се у оквиру пројекта VIBE (Venture Initiative in The Balkan Europe), који финансира ЕУ и СЕЕ.

НАУКА ИТЕХНОЛОГИЈАУ РС

39

ПОНОС СРПСКЕ

КРАТАК УВОДУ УМЈЕТНИЧКО

ПЈЕВАЊЕ

олијевком умјетности пјевања сматра се Италија. Прве школе умјетничког пјевања појављују се у Италији крајем 16. вијека

и почетком 17 вијека. То вријеме подудара се са настанком опере као жанра и првих пјесама. Прве школе пјевања добиле су називе према одређеним италијанским градовима: Фирентинска школа, Напуљска школа, Болоњска школа итд. Након тога школе су носиле имена славних педагога пјевања, а на крају су називане и према земљи поријекла: италијанска, француска и њемачка. Вокална педагогија и методика старих мајстора из овог периода дала је прве основе умјетничком пјевању. Појава опере изњедрила је потребу за пјевачима, па пјевач постоје главни фактор композиторовог успјеха. Изучавање пјевања наставља се кроз цијели 17. и 18. вијек. То је период тзв. лијепог пјевања (bel cantare), одакле и потиче назив „belcanto“. Све до друге половине 18. вијека у извођењу музичких дјела учествовали су искључиво мушкарци. У 18. вијеку коначно наступа и доба славних пјевачица. Почетком 19. вијека класични белканто није више могао да задовољи потребе романтичарске епохе. Настаје доба савременог белканта, које траје и данас, а засновано је на научним принципима анатомије гласовних органа, на акустици и фонетици.

Брутални обичај кастрирања мушкараца коријене има још у старом вијеку. Кастрирање је у Европу дошло са Истока преко Турске и преко Арапа (Арапи су кастрирање вршили због вјерских увјерења, а Турци да би добили полно безопасне мушкарце). У Европи, у недостатку женских гласова, вокално надарени дјечаци кастрирани су и тиме је био спријечен преображај (мутација) дјечијег гласа. Кастрирање је најприје почело у Шпанији у 16. вијеку, а 1637. године отворено је прво позориште у Венецији. Пошто је женама било забрањено пјевање на сцени, њих су у женским улогама замијенили кастрати. Кастрати су остваривали блиставе каријере и били су звијезде тог периода и мајстори савршене технике. Ова појава имала је дубоку економско-социјалну основу. Сиромаштво је тјерало људе да своју дјецу повређују на овакав начин. Ипак, пјевању кастрата недостајао је прави умјетничко-драмски карактер и то је био коријен неуспјеха опере 18. вијека. Кастрирање у Италији забранио је папа Климент XIV тек у другој половини 18. вијека.

Јелена Чамур

K

40

ПОНОС СРПСКЕ

СТРАСТ ЗАСОЛО ПЈЕВАЊЕМ

елена Чамур истовремено је завршила двије основне школе, двије средње школе (гимназију и

музичку школу) и два факултета. На Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву дипломирала је 2011. године са просјечном оцјеном десет, а исте године успјешно је окончала студије новинарства на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, такође са највишом оцјеном. Током и након завршетка студија наступала је на бројним домаћим и међународним концертима и такмичењима, између осталог – и на сценама Народног позоришта у Сарајеву и СКЦ Београд. Ипак, њена је највећа жеља да постане асистент на катедри за соло пјевање. Утицај класичне музике на развој културе и умјетности било ког народа од пресудног је значаја, започиње самоувјерено Јелена. Оспособљавање школованих музичара, улагање у њихов рад доприноси афирмацији комплетног друштва. Конкретно изучавање класичне умјетности од 19. вијека на нашем подручју довело је до афирмације културног насљеђа народа са ових простора у свијету.

Нажалост, послије распада СФРЈ дошло је до деградације положаја умјетности и сваки успјех је искључиво успјех појединца који стоји сам иза себе. Морамо схватити да су музички умјетници амбасадори и да је од великог значаја да се свијету представимо, између осталог, и високом умјетношћу.

Каква је позиција соло пјевања у Републици Српској?Умјетник мора да има бар солидне услове за рад и за концертно наступање, а не да свакодневно буде изложен стресу, проблемима око финансирања и сл. У оваквим условима, нажалост, нису испуњени најважнији предуслови умјетничког стваралаштва: слобода и индивидуалност. У Републици Српској постоји само неколико мјеста гдје би се могло наступити, а кућу опере немамо и у скорије је вријеме нећемо имати, искључиво због неразумијевања и непрепознавања значаја умјетности. Треба сви да размислимо какав би културолошки значај имало отварање опере. То би нас приближило другим развијеним земљама свијета, и на посебан

J

Интервју, Јелена Чамур

Вјежбе дисања најважнији су дио за сваког пјевача. Без правилног дисања нема ни правилног и лијепог пјевања. Чувена је изрека: „Ослоните свој глас на дах, јер је дах ослонац гласа“.

41

начин бисмо се представили свијету. Опера представља кровну институцију у култури једне државе. Соло пјевачи у посебно су тешкој позицији. Они углавном одлазе из државе јер немају основне услове за рад и напредовање, што је једино могуће кроз концертну и оперску каријеру. Концертне су дворане ријетке, опера не постоји, а посјећеност је мала. И класична умјетност има своју комерцијалну страну и тако би било могуће финансирати њен развој. Путем јавног РТВ сервиса треба код гледалаца разбити предрасуде о класичној музици. Тако би дошло до великог повећања заинтересованости публике, а самим тим би класична музика нашла тржиште које код нас не постоји.

У којим операма желите да се представите публици?

У улози Грофице у чувеној Моцартовој опери Фигарова женидба. Ово ремек-дјело и данас је актуелно – и даље успијева привући пажњу јавности. Оно је свевремено јер је радња могућа и вјероватна било гдје и било кад. Моцарт је био сјајан сликар људске природе и на мајсторски је начин то знао да представи у одређеном контексту. Ликови из његове опере и данас живе у нашем окружењу. Желим да се више уради на промоцији оперских дјела српских националних композитора, као и да одиграм неку од улога Коњовићевих опера.

Колико су у соло пјевању битна константна усавршавања, путовања и наступи у иностранству?

Усавршавање је веома битно за соло пјеваче. У модерном времену стандарди се често мијењају, а критеријуми појачавају. Морате да наступате, затим да посјећујете наступе других музичара, присуствујете семинарима итд. Тако стичете искуство и постајете мајстор свог заната. Наступи у иностранству веома су пожељни јер соло пјевачи имају много већу пажњу публике, а могу да стекну већи углед и да раде у сјајним условима.

Неколико година сте стипендиста Фонда „Др Милан Јелић“. Колико Вам је значила подршка Фонда?

За младог човјека свака подршка веома је значајна. Конкретно, самим тим што сам међу многим кандидатима изабрана за престижну стипендију Фонда „Др Милан

Јелић“ за мене је представљало посебан подстицај и сатисфакцију. Стипендија на основним студијама омогућила ми је одлазак на три такмичења, са којих сам донијела једну прву награду и двије друге награде, као и организацију бројних наступа који су ми помогли у напредовању и усавршавању. Стипендија за мастер студије покрила је високе трошкове школовања и омогућила ми да успјешно завршим други циклус академских студија. Улагање у знање увијек се исплати – тек ће у будућности показати праве резултате. Обавеза је стипендиста да своје знање у будућности ставе у функцију развоја Републике Српске, јер ће само на тај начин бити оправдана сврха стипендирања.

Припремио: Никола Плавшић

Морамо да схватимо да су музички умјетници амбасадори и да је од великог значаја да се свијету представимо, између осталог, и високом умјетношћу.

42

УМЈЕТНИК У ВРТУ УЖИВАЊА

ладен Миљановић на разговор долази са три књиге под мишком. Каже, умјетнiчки рад вриједи онолико колико га људи види.

Зато све његове битније радове прате двојезичне публикације као свједочанство о процесу стварања и умјетности као средству кроз које се обликује живот. Нема много времена јер након завршетка самосталне венецијанске, управо довршава поставку нове заједничке изложбе у Бањoj Луци. Слушајући о додирним тачкама његових дјела са филозофијом Валтера Бењамина и Фукоа, осјећам како разговор окрепљује и ненаметљиво подстиче нове идеје. Повремено примијетим да сам одлутао, размишљајући о Младеновом доживљају умјетности као усмјерености ка дјеловању и потцртавања личног става.

Када би неко код нас одлучио да напише књигу самопомоћи какве данас доминирају на полицама психологије, требало би да размотри примјер Младена Миљановића. Овај умјетник и професор на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци, до свјетског врха дошао је „преко ноћи“, након десет година неразумијевања, подсмијеха. Рођен је 1981. године у Зеници. Његово дјетињство обиљежиле су ратне трауме, живот у оскудици и свакодневно пјешачење из села у околини Добоја до школе и назад. Знатан утицај у касним тинејџерским годинама одиграли су похађање Школе резервних официра у склопу служења војног рока и неуспјели покушај уписивања

на Академију умјетности Универзитета у Бањој Луци. Овај несуђени „пумпаџија“ са средњошколском дипломом трговачког техничара, продавца нафте, нафтних деривата и течног нафтног гаса наредну годину посветио је припремама за пријемни испит, радећи успут хиперреалистичне портрете на надгробним споменицима. Срећом по све нас, други пут је био спреман.

Данас претрага кључних ријечи „Младен Миљановић“ на Гуглу избацује око 19.700 резултата. То нешто говори. У сусрету с њим доминирају шарм и развучен осмијех, испод којих брзо избија одлучност и студиозност. То неприпремљени саговорник осјети већ након првог, чврстог стиска шаке. Прави умјетник мора од почетка да зна шта ради, каже Младен, а за то је потребно много истраживања које омогућава разумијевање контекста. Једино тако умјетник може да се бави суштином свог позива – проблемима који нас окружују. Став сваког умјетника огледа се у личној и друштвеној одговорности.

Младенови радови одликују се вишедимензионалним визуелним и језичким нивоима. Уз класичне ликовне дисциплине, свој активизам заснива на коришћењу различитих медија, као што су инсталације, видео, објекти, перформанс и умјетнички активизам у јавном простору. Умјетнички активизам сматра неопходним јер је наша култура тренутно у вакууму незавршене пост-транзиције. Уз

M

Младен Миљановић

Дјело се не може посматрати као артефакт изолован од околности у којима је настао, јер оне заједно са дјелом творе једну цјелину.

ПОНОС СРПСКЕ

43

ову отежавајућу околност, ту је истовремено наша предност, наглашава Младен. Шизофрена ситуација у којој се налазе наши умјетници заплетени у културни простор без основних услова за озбиљан рад пружа предност огромног простора мишљења из којег проистичу дубоко промишљена дјела каква се ријетко срећу на Западу. Предност наших умјетника у односу на умјетнике у развијеним и уређеним земљама обиље је проблема који нас окружују јер су изузетан подстицај креативности. Како би на могуће манифестације друштвених проблема дјеловао превентивно, кроз истраживања и умјетничке радове бави се узроцима друштвених околности у којима се налазимо. Преузимајући улогу умјетника – антрополога који прати флуентност своје културе, подвлачи обавезу умјетника да не одступи од самокритике и критике преовлађујућих друштвених односа. Једино тако може се постићи друштвени прогрес. Тако иницира обрнут процес активног обликовања културе, умјесто пасивног препуштања постојећим културним матрицама.

Изразито фокусиран на достизање циљева, Младен превазилази провинцијална мјерила у континуитету бљескајући несвакидашњим умјетничким подухватима на умјетничком хоризонту претходних неколико година. Иако се јавности стидљиво приказује 2006. године освајањем награде Музеја савремене умјетности Бањалука, први велики искорак приредио је деветомјесечним пројектом самоизолације у универзитетском кампусу Никола Тесла названим „У служби умјетности“ (2007), проницљивом референцом на претходни деветомјесечни војни рок у тадашњој касарни „Врбас“. Убрзо је услиједила престижна награда „Звоно“ за најбољег младог умјетника у БиХ.

Излаже потом од Шведске до Јужне Кореје и Аустрије, гдје 2009. године добија престижну награду „Henkel Art Award“, која му омогућава прави продор у свјетски релевантне умјетничке кругове.

Врхунац досадашње каријере достиже прошле године поставком павиљона „Врт уживања“ на 55. Међународном бијеналу умјетности у Венецији, као први представник БиХ након десетогодишњег одсуствовања са највеће свјетске смотре савремене умјетности. Лицемјерност БиХ умјетности, засноване на експлоатацији јадног стања наше социјалне стварности, превазилази павиљонском поставком која промишља необуздане индивидуалне жеље грађана БиХ. Изложба је исплетена од искустава обичних људи, аутентичних актера баналности транзицијског друштва кроз реминисценцију „Врта земаљских уживања“, дјела ренесансног умјетника Хијеронимуса Боша. Коришћењем жичаних конструкција и гравираних мотива са надгробних споменика као особености нашег региона, „Врт уживања“ указује на тежњу нашег човјека ка вјечној љепоти живљења и индивидуалном ужитку. Поред тога што је уврштен у један од најзанимљивијих павиљона Бијенала, поставком је оправдао очекивања стручне јавности, која га је уврстила у ред најталентованијих ангажованих умјетника у Европи.

Ово представљање једног вишеслојног умјетника има двије велике слабости. С једне стране, немогуће је на двије странице часописа представити све важне слојеве умјетничке личности Младена Миљановића. С друге стране, прилог не може бити завршен јер само ове године Младена ишчекују у Венецији, Милану, Братислави, Нортхемптону, Клагенфурту, Њујорку... Док ово записујем, размишљам да ли је у праву када каже да је умјетност као терапија. Овај разговор, увиђам, баш је био то – терапија. Можда поуздан знак да његова умјетност прави помак у нашој свијести о времену у којем живимо и бољем друштву којем тежимо.

Синиша Марчић

Култура је као пољопривреда. Када сељак испред себе има ливаду зараслу у шибље и коров, даће себи задатак да је искрчи, узоре, позуби, засије пшеницом и учини све што може да пшеница проклија и обилно роди. Улога свих нас је да домаћински његујемо, узгајамо културу која ће нам вишеструко вратити. Дјело Младена Миљановића као да потврђује Данојлићеву мисао да нам култура припада онолико колико је освојимо, усвојимо и разумијемо.

Обавеза је умјетника да не одступи од самокритике и критике преовлађујућих друштвених односа. Једино тако може се постићи друштвени прогрес.

44

ада на специјализованим претра-живачима научне литературе по-тражите име Биљане Кукавица,

лако добијете податке о цитираности њених радова. Проф. др Биљана Кукавица објавила је 15 радова, од којих 11 у часописима са СЦИ листе (листа часописа који имају импакт фактор). Сасвим довољан разлог да поразго-варамо о њеним научним искуствима.

Као што знате, сврха часописа Инфинити јесте приближавање науке широј публици. Сами наслови Ваших радова дјелују ком-пликовани некоме ко не долази из Ваше научне области. Како бисте једноставним језиком описали своја научна интересовања и зашто су слична истраживања битна за друштво?

Та, наизглед компликованост, нормална је и важи за сваку област науке, па, на крају, и струке. Наиме, што више идете у „дубину“ неке материје, удаљавате се од свијета око себе, који и иначе из генерације у генерацију смањује вокабулар и оп-

Др Биљана Кукавица, ванредни професор на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањој Луци

Некад можете радити данима или мјесецима и да нема помака у истраживањима. И онда се све једног дана искристалише и сложе се коцкице.

K

ИНТЕРВЈУ

шта знања, тако да вас брзо изгубе из видокруга. Срећом, сви ти радови, не само моји, могу се опи-сати и нешто једноставније, обичним ријечима, али тада излазите из домена званичне науке и на-учне заједнице, која има стриктне процедуре, па и језик, да би нешто на крају било научни рад. Моја научна интересовања везана су за утицаје (ефек-ти биотичког и абиотичког стреса на метаболизам биљака), што је један модеран приступ који се ко-ристи у свијету. Уско специфично, научна област којом се бавим антиоксидативни је метаболизам биљака и реактивне врсте кисеоника. Можда ће читаоци најлакше схватити чиме се бавим ако пођемо од кисеоника као молекула без кога нема живота и који је свима добро познат. У одређеним стресним условима у животној средини, а којих је данас све више, од кисеоника могу настати веома штетна једињења – реактивне врсте кисеоника – која оштећују ћелијске компоненте, доводе до убрзаног старења ћелија и на крају до ћелијске смрти како код биљака тако и код животиња и човјека. Предмет мог научног интересовања јесте антиоксидативни метаболизам, који ћелију штити

БИЉКЕ СУ МОЈЕ ДРУГО ЈА

45

од дејства реактивних врста кисеоника. Мислим да резултати могу донијети много користи друшт-ву. Та корист огледа се у разумијевању механиза-ма одговора биљних врста – прије свега значајних за исхрану – на различите штетне утицаје из око-лине. Друга је корист веза са „свјетским знањем“ и значајним свјетским научним језгрима.

Објављујете радове у престижним свјетским часописима. Каква су Ваша иску-ства када је у питању међународна научно-истраживачка сарадња?

Могу рећи да су углавном јако позитивна. На-учна заједница функционално је устројена, са врло одређеним правилима, и, кад постанете дио ње, заиста се осјећате као научник односно као неко ко доприноси бољитку и наших и туђих живота, па и оних који долазе послије нас. Имала сам среће да сарађујем са свјетски познатим и признатим научницима. Искуства стечена у раду са њима стварно су непроцјенљива. Не мислим на саму науку, него и на односе међу људима.

У којој је мјери свјетска научно-истра-живачка заједница отворена према на-шим истраживачима, односно да ли смо ми довољно отворени према свијету?

Да бисте нашли своје мјесто у научној заједници, морате пуно да уложите. Може се рећи да је то заиста велика борба. Али кад

једном постанете дио ње, размјена знања и могућности сарадње заиста су фантастичне. Доста мојих колега има међународно искуство или су остали да раде у иностранству. Сви су веома успјешни и изузетно добро прихваћени. Што се тиче наше отворености према свијету, мислим да је она још недовољна. Постоји код нас нека атмосфера која нам даје задовољење малим, и често води одустајању од борбе за своје идеје, за резултате свог рада, за статус и у међународној и у својој заједници.

Имате богато међународно искуство у об-ласти науке. Колико је наука напредовала у Републици Српској уназад пет година, ко-лико сте запослени на Универзитету у Бањој Луци?

Могло би се рећи да напредује. Нису то велике и запањујуће ствари, али мало по мало и напре-дак ће постати видљив. Вјероватно да то великом брзином не може ни да буде у друштву које је и само у развоју. Уз обезбјеђивање средстава за на-бавку опреме и уз бољу повезаност са окружењем, сигурно је да ће напредак бити бржи.

Ви свакодневно сарађујете са младим и неафирмисаним истраживачима у својој об-ласти. Шта им савјетујете када је у питању развој њихове каријере?

Бављење научно-истраживачким ра-дом подразумијева много рада и труда, подразумијева жељу за знањем, сазнањима. Млади људи треба да увиде колико је важно знање и да увијек траже више. Некад можете радити данима или мјесецима и да нема пома-ка у истраживањима. И онда се све једног дана искристалише и сложе се коцкице. Морају да буду стрпљиви и да се полако корак по корак изграђују као научни радници. Ништа не може преко ноћи. Треба да схвате и важност тимског рада, да се труде да буду дио тима, а да при томе задрже своје особености јер само тако могу до врхунских резултата. Али, прије свега, треба да воле то чиме се баве.

Др Биљана Кукавица основне и постдипломске студије завршила је на Хемијском факултету у Београду, а у октобру 2005. године одбранила је докторску дисертацију под називом Пероксидазна и супероксид дисмутазна активност на ћелијском зиду и плазма мембрани корена грашка (Pisum sativum, L.) и кукуруза (Zea mays L.). Између 2004. и 2013. године у више је наврата учествовала у истраживањима у лабораторији за биохемију Пољопривредног факултета у Пизи код професорке Флавије Навари Ицо и у лабораторији Биолошког факултета Универзитета у Хамбургу код професорке Сабине Лутхје. Између 2002. и 2008. године запослена је у Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду, а од марта 2008. године запослена је на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањој Луци на предмету Биохемија. Проф. Кукавица чланица је Европског друштва за истраживање слободнорадикалских реакција (СФРР).

Млади људи треба да увиде колико је важно знање и да увијек траже више. Некад можете радити данима или мјесецима и да нема помака у истраживањима. И онда се све једног дана искристалише и сложе се коцкице.

Кад једном постанете дио научне заједнице, размјена знања и могућности сарадње заиста су фантастичне.

46

редсједник Народне скупштине Републи-ке Српске, Игор Радојичић, спада у ријетке политичаре који су правовремено препо-

знали могућности и утицај нових технологија, па је међу првима активирао налоге на друштвеним мре-жама. По струци је магистар електротехнике (2001), а на Електротехничком факултету у Бањој Луци сте-као је звање вишег асистента 2002. године. Иза себе има једну објављену књигу и 14 научних радова из области обраде сигнала, биомедицине, аутоматике и теорије хаоса. Искуство у научно-истраживачком раду помогло му је да унесе одређену систематич-ност у бављење политиком, иако сматра да постоји и шаљива страна „медаље“. Радојичић истиче да је „систематичност често одсутна код неких који се баве политиком, односно недостаје приступ какав је потребан у квалитетним научним радовима.“

Интервју, Игор Радојичић

Мислим да ће протећи још година док научно технолошки развој не дође у виши ниво приоритета, прије свега док цијела земља на неки начин не изађе из ове економске кризе и док се у неколико великих система, као што су шумарство, пољопривреда и енергетика, не установи пракса и свијест да нам је потребан и домаћи развој и домаће истраживање.

П Која је друга страна? Шаљива је страна да сам магистрирао на теорији

хаоса. Не бих желио да правим директно поређење са политиком, међутим постоје и ту нека корисна искуства. Рецимо, математичким обликовањем друштвених појава такође се могу пратити одређени процеси. И теорија хаоса није онај хаос о којем се говори у свакодневном животу јер постоји и детерминистички хаос. Детерминистички хаос био би нешто што је краткорочно предвидиво и гдје се одређени друштвени процеси, од раста популације до настајања ратова, могу моделовати помоћу фор-мула и модела из теорије хаоса. Наравно, то не кори-стим у послу којим се тренутно бавим.Колико НСРС кроз нова законска рјешења пра-ти савремене трендове у развоју науке и нових технологија?

МОРАМО СЕ ФОКУСИРАТИ НА НАШЕ КОМПАРАТИВНЕ ПРЕДНОСТИ

ИНТЕРВЈУ

47

То није топ тема. Врло једноставно речено, у посљедњих пет година проблем економске кризе толико је изражен да се највише бавимо тим тема-ма. Научно-истраживачки дио и оно што је у домену Министарства науке и технологије тек је повремено присутно на сједницама Народне скупштине, било да је ријеч о законском дијелу који се тиче научно-истраживачког рада, Стратегији научно-технолош-ког развоја или неким другим темама, као што су модерне информационе технологије и законодав-ство. Увођењем електронског потписа и законима о ИТ технологијама покушавали смо пратити трен-дове. Међутим, ту је потребно учинити много више на имплементацији. Када усвојите неки закон или стратегију, сљедећи је корак обезбиједити средства и све то спровести. На нивоу закона и стратегија мис-лим да имамо солидну оцјену. То није свјетски врх и није нешто са чим можемо да се мјеримо са земљама које имају веће буџете, али у имплементацији има највише проблема јер буџети за научно-истра-живачки рад свакако нису довољни да бисте постигли врло добре или изванредне резултате.

Шта сматрате посебно битним за унапређење на-учно-истраживачког рада у Републици Српској?

Нама се десила огромна промјена у односу на систем који је постојао прије рата. И прије рата смо ми имали научно-истраживачки рад на универзитетима, али и доста онога што се звало развојем нових технологија у великим привредним компанијама у електро, машинској, технолошкој и хемијској индустрији. Ти ве-лики системи углавном су нестали и не само да нема развоја по секторима у тим системима већ нема ни си-стема, тако да се данас на-учно-истраживачки рад го-тово увијек веже искључиво за универзитет. Компаније које данас постоје у неким привредним гранама у већини случајева немају сек-тор развоја. Углавном је ријеч о примјени страних технологија и увозу готових рјешења. Код компанија које долазе из иностранства не постоји потреба за развијањем домаћих рјешења и визија. Ту треба ком-паративно видјети у којим областима се може нешто

више урадити. Једна од области је енергетика гдје се развој може лоцирати не само на универзитету већ и у Електропривреди са већинским државним капита-лом и у којој се сектор развоја мора везивати за нове инвестиције. Ту се може утицати и развијати. У сек-тору шумарства такође имамо универзитетске капа-цитете, а у јавном предузећу постоји истраживачко-развојни центар. То је једно од ријетких предузећа које у свом сегменту има и ту врсту дјелатности која се бави технолошким унапређењем. И трећи сектор је сектор пољопривреде. Прије рата то су били велики комбинати који су унутар себе имали развој, данас их више нема. Развој се не може ло-цирати и везати за надлежно Министарство али постоје идеје и планови да се опет обнове центри који су постојали на Сокоцу и Лијевчу пољу гдје постоји потенцијал пољопривредне производње.

Постоји неколико области у којима се може нешто више урадити, а које нису само везане за универзитет. То можете развијати тамо гдје имате државна предузећа или тамо гдје надлежна ми-нистарства са факултетима и приватним предузећима могу радити. Али, концеп-туално је приступ сасвим другачији у односу на оно што смо имали прије само двије деценије.

НСРС је прошле године усвојила Стратегију науч-ног и технолошког развоја Републике Српске до 2016. године, у којој је, између осталог, наглашена потре-ба јачања свијести о улози и значају науке у савреме-ном друштву. Да ли су у Ре-публици Српској довољно препознати значај и уло-га науке и технологије у развоју друштва?

Нажалост, не. У приори-тетима су неке друге теме. Ако се опет вратимо на индустрију, пољопривреду, енергетику и на друге секторе, оно што се тре-нутно посматра као при-оритет број један јесте

привући стране инвестиције и омогућити већа запошљавања. Код та два размишљања не идете на причу о научно-технолошком развоју, већ покуша-вате унапредити оне секторе који су интересантни страним инвеститорима и који не размишљају о на-учно-технолошком развоју у Републици Српској. Они

Питање је и колико у самој академској заједници има капацитета за научно-истраживачки рад, јер не треба сметнути са ума да ми имамо бујање високошколских установа и много је приватних факултета. Имате повећање броја студената. Номинално имате пораст броја високошколских кадрова, а са друге стране имате много примједби на квалитет високообразовног рада. Не говорим само о приватним факултетима; велики број државних факултета кубури са кадром. Једноставно нема довољан број домаћег кадра, поготово на том генерацијском нивоу који би имао капацитет да носи научно-технолошки развој, нарочито у сегменту вођења научно-истраживачких пројеката. На другој страни, питање је колико је такозвана привреда спремна на сарадњу, јер стране компаније које су ушле у Републику Српску немају претјерано интересовање за развој. Они развој доносе са неких других мјеста, из својих научно-истраживачких центара и не планирају овдје, осим производње и експлоатације домаћих ресурса, улагати у развој.

48

размишљају о експлоатацији домаћих ресурса и о градњи инфраструктуре, гдје научно-технолошког развоја углавном нема.

Такође у причи о већем запошљавању, нама је због глобалних трендова интересантно повећано запошљавање у сектору коже, текстила и обуће гдје немате готово никакав научно-технолошки приступ. Развој који је некад постојао у том сектору потпуно је нестао и ви сада радите само услужну дјелатност са 10.000 запослених, гдје добијате полупроизвод и правите потпун производ за инострано тржиште. Мислим да ће протећи још година док научно-техно-лошки развој не дође у виши ниво приоритета, прије свега док цијела земља на неки начин не изађе из ове економске кризе и док се у неколико великих систе-ма, као што су шумарство, пољопривреда и енергети-

ка, не установи пракса и свијест да нам је потребан и домаћи развој и домаће истраживање. Све то заједно са собом треба да вуче и економски развој.

Иновативност у савременом свијету препозната је као кључни параметар за повећање конку-рентности и БДП-а. Колико смо ми иновативни и да ли би се успостављањем иновационог система Републике Српске могли значајније искористити ови ресурси?

Из рада на факултету сјећам се да смо често знали споменути колико је битно разлучити научно-истра-живачки од иновативног рада. Научно-истраживачки рад посебан је сегмент који подразумијева системат-ско истраживање, велике узорке, коришћење опреме, док иновативност може бити на технолошком нивоу побољшања неког производа, машине или неког тех-нолошког процеса. Знам да смо често знали критикова-ти то што се у јавности не прави разлика између малог иноватора, занатлије, привредника, студента и онога што је озбиљан научно-истраживачки рад. Између тог двога ипак постоји разлика. У овом иновативном сегменту чак постоји више могућности, јер је тренутно таква структура привреде и индустрије у Републици Српској да иновативност може више доћи до изражаја. То су углавном мала предузећа или мале фирме гдје се свака иновација може конкретно примијенити. На-учно-истраживачки процес организовати у таквом си-стему јако је тешко, а иновативност је ипак нешто што је дневно и што се лакше може изградити. Ви знате да се ради по том питању. Имате смотре као што су вели-ки и мали „Иност“ гдје се мотивишу ђаци и студенти да стварају и постижу иновације и патенте. Постижу се и значајни резултати, освајају се медаље по свијету, али опет нема довољно финансијских средстава од стране Републике да се на систематичан начин помогне инова-тивна дјелатност. Врло су често ти људи везани не само за приватну иницијативу у смислу иновације и идеје већ и у смислу обезбјеђивања средстава. Тек када се негдје вани успије тај патент остварити или прихватити, онда уђе у неку реализацију и производњу и може да дође до неких средстава. Врло су често новчана средства ограничавајући фактор да људи добре патенте и идеје сутра реализују. Обично са тим идејама морају да иду у иностранство, гдје је већа производња и веће тржиште. Нажалост, наше тржиште је мало и мала је потражња, те се са неком иновацијом тешко можете пробити и про-фитирати, бар у финансијском плану.

Припремио: Никола Плавшић

Једна од области је енергетика, гдје се развој може лоцирати не само на универзитету већ и у електропривреди са већинским државним капиталом, у којој се сектор развоја мора везивати за нове инвестиције.

У овом иновативном сегменту чак постоји више могућности, јер је тренутно таква структура привреде и индустрије у Републици Српској да иновативност може више доћи до изражаја.

49

ЧОВЈЕК КОЈИ ЈЕ ШОКИРАОСВИЈЕТЈедан општи закон постоји, с обзиром на развој свих органских бића, да најјачи опстају, а најслабији умиру.

Чарлс Дарвин

УМОВИ КОЈИ СУ ПРОМИЈЕНИЛИ СВИЈЕТ

50

нате ли шта има мачка, а нема ниједна друга животиња? Ако сте се замислили, нека вас тјеши то што се у недоумици на-

шао и Чарлс Дарвин када му је ову мозгалицу по-ставила његова – петогодишња нећакиња. Ово је утолико неугоднија ситуација ако знамо да је Дар-вин открио шта повезује корњачу, зебу и америчког дрозда. На ово питање већ знате одговор, зар не? Наравно, то је Еквадор. Нисте знали? Али сигурно знате за Галапагос. Ово пацифичко острво у водама Еквадора, до тада практично непознато западном свијету, Чарлс Дарвин је убацио у звјездану орби-ту објављивањем својих запажања са експедиције брода „Бигл“.

Несуђени свештеник Чарлс Роберт Дарвин рођен је у имућној породици

дванаестог фебруара 1809. године у мјесту Шрузбе-ри у Великој Британији, гдје је похађао елитну шко-лу с просјечним успјехом. Како је рођен у породици са генерацијском љекарском традицијом, отац га са 16 година уписује на студије медицине у Един-бургу (Шкотска), али је шокантан призор операције без анестезије Дарвина усмјерио у другом правцу. Иако није био претјерано склон религији, отац га пребацује на Универзитет у Кембриџу с намјером да постане свештеник англиканске цркве.

Тада открива љубав према природним наукама захваљујући професорима Џону Хенслоу и Ада-му Сеџвику. Дарвин показује изузетан таленат и интересовање за биологију и геологију, истражује оближње шуме, а посебно га занимају инсекти. Хенслоу је заслужан за двије велике ствари које су промијениле Дарвинов живот. На Кембриџу га је на-учио тајнама научног посматрања природних појава и сакупљања узорака живог свијета, а одмах након студија га је наговорио да се укрца на брод „Бигл“. Дарвин је са екипом природњака добио јединствену прилику да изучава фосиле и живе организме, те да посматра посљедице дјеловања природе на повр-шину Земље. Имао је свега 22 године када се укрцао на брод „Бигл“ и отиснуо се у једно од најчудеснијих путовања у историји, упркос почетном противљењу строгог оца. Испловио је 1831. године из Плимута на југу Енглеске.

Преовлађујућа геолошка теорија тог доба тврди-ла је да су животињске и биљне врсте настајале независно једна од друге, као и да су катастрофе попут земљотреса или напуклина у Земљиној кори

утицале на уништавање сваке претходне креације. Необичност ове теорије јесте позивање на катастро-фу повезану са Нојевом барком, када су све врсте, сем оних које су се укрцали у барку, избрисане са лица Земље. Сви остали животни облици, према тој теорији, фосилизовани су, а врсте које су настале независно једна од друге нису мутирале, па нису ни могле да се додатно развијају.

Баш у периоду када Дарвин креће на петогодишње путовање, енглески геолог Чарлс Лајел објављује књигу Принципи геологије (1830–1833), у којој тврди да површина планете Земље стално прола-зи кроз промјене због дјеловања природних сила у различитим раздобљима. Одбацивање теорије о немутацији врста прихватио је и Дарвин када се сус-рео са примјерцима различитих врста током „Бигло-ве“ мисије. Ипак, нека запажања разликовала су се од Лајелових поставки.

Прва велика открића Већ у септембру 1832. године десило се прво ве-

лико откриће на мјесту Пунто Алта (Аргентина), стјеновитом узвишењу са бројним фосилима, међу којима је било и неколико непознатих плеистоцен-ских остатака. Најзначајније откриће био је гигантски лењивац (Megatherium), који је живио на тлу, за раз-лику од данашњих сродника, који се пењу по ста-блима Средње и Јужне Америке. Касније је уз обалу Пунто Алте пронашао још једну хрид и фосилизоване остатке туко-тукоа, малог јужноамеричког глодав-ца. Дарвин је утврдио приближно, али не и потпуно подударање између фосила и живих врста, што је био показатељ еволутивног развоја живих бића. Ова спознаја кулминирала је када се обрео на Галапагосу у септембру 1835. године. На овом удаљеном острву утврдио је да постоје разлике у структури и прехрам-беним навикама корњача, америчког дрозда и зеба и њихових блиско повезаних сродника у Европи.

Дарвину су за развој теорије посебно користиле зебе. Од тридесетак врста зеба, свака се прилаго-дила животу на различитим острвима, највише због различите хране која је доступна птицама. Зебе су на острвима која обилују сјеменкама развиле крат-ке и тешке кљунове, погодне за ломљење сјеменки за разлику од других зеба које су имале танке и издужене кљунове. Дарвин је знао да су све зебе поријеклом од првих птица које су на острва дошле с копна и да су кроз генерације у борби за опста-

Дарвин је био веома потресен призорима ропског рада – нарочито у Јужној Америци – због чега је заговарао ослобађање робова, а неки докази упућују на то да је чак и своје семинално дјело О поријеклу врста дијелом написао како би подстакао укидање ропства.

У књизи Испољавање емоција код животиња и човјека Дарвин је објаснио да је самилост особина која је преживјела природну селекцију јер доприноси спречавању патњи код других људи. Претпоставља се да су симпатије према будизму утицале на Дарвина приликом писања ове књиге.

УМОВИ КОЈИ СУ ПРОМИЈЕНИЛИ СВИЈЕТ

З

51

нак проистекли различити варијетети. Користећи аналогију са зебама, Дарвин је претпоставио да се по сличном обрасцу развио цјелокупан живи свијет на Земљи, укључујући човјека. До краја путовања упознаје се са Полинежанима на Тахитију, са Маори-ма на Новом Зеланду, Малајцима на Кокос острви-ма, Индијцима на Маурицијусу и тамнопутим ста-новницима Рта добре наде на крајњем југу Африке. Сусрети са људима различитих физиономија само су учврстила његово увјерење.

О поријеклу врста Прије повратка са експедиције, Дарвин је у

Енглеској већ стекао репутацију телентованог истраживача јер је након сваког открића бродо-вима слао сандуке са биљкама и животињама. По повратку у Енглеску објавио је два дјела: Биљешке о трансмутацији врста (1836), у којем износи идеје о промјењивости врста, и Пут природњака око свијета, биљешке о запажањима током петогодишњег истраживања, које је већим дијелом провео на копну (неки извори наводе као објашњење морску болест). Ни сам није био убијеђен у поставка о развијању организама док није прона-шао утемељење у Есеју о принципима становништ-ва (1798) британског економисте Томаса Роберта Малтуса. Малтус је тврдио да број становника пла-нете расте брже од производње хране, због чега у свијету долази до неравнотеже која изазива разне катастрофе, укључујући глад и ратове. Дарвин је проширио претпоставку о промјењивости врста на откривање природних механизама који омогућавају настанак нових врста. Кључ за рјешење ове загонет-ке пронашао је у природној селекцији до које долази у борби за опстанак. Користећи Малтусову теорију, Дарвин између 1838 и 1842. године скицира теорију еволуције путем природне селекције.

Свјестан посљедица које би изазвало објављивање таквог дјела, двоумио се чак двије деценије прије него што је заиста шокирао свијет. Преломни тренутак за објављивање монументалне теорије десио се 1858. Године, када на Дарвинову

поштанску адресу стиже молба младог истражива-ча Алфреда Воласа, који се у џунглама Индонезије бавио проучавањем животиња. Волас је у достављеном рукопису скоро истом методологијом дошао до закључка да је шароликост врста које је пронашао у џунгли посљедица развоја биљака и животиња из претходних врста. Тачно оно што је Дарвин увидио четврт вијека раније. Понукан овим открићем, Дарвин 1858. године објављује чланак у једном часопису, а обимну студију која је уздрма-ла свијет, О поријеклу врста, наредне, 1859. годи-не. Јавност је једва дочекала објављивање књиге, која је већ истог дана распродата, а због огромног интересовања накнадно је објављено још шест издања.

Као што се могло очекивати, најжешћи крити-чари нису били научници већ црквени званични-ци, који су теорију доживјели као изругивање богу јер претпоставља да је човјек настао од мајмуна (у Дарвиновој теорији заправо се само говори да човјек и мајмун имају заједничке претке). Иако ни-кад није формално осудила Дарвинове теорије, Католичка црква индиректно је осуђивала његове поставке све до 1950. Године, када је тадашњи папа Пије Дванаести описао еволуцију као прихватљив научни приступ људског развоја. Папа Јован Павле Други изјавио је 1996. године да теорија о еволуцији представља „више од претпоставке“. Католич-ка црква тек је на двјестоту годишњицу Дарви-ног рођења, 2009. године, службено прихватила да теорија еволуције није потпуно несагласна са црквеним тумачењем постанка свијета и људског поријекла, иако је изостало јавно извињење. Ци-ници би могли рећи да је управо Црква оваквим постепеним прихватањем Дарвинових теорија за-право потврдила његов темељни постулат да не преживљавају најјаче или најинтелигентније врсте, већ оне које су најприлагодљивије промјенама.

Рођен као дијете имућних родитеља, Дар-вин је имао привилегију да цијели живот посве-ти истраживањима која су га заокупљала. Три године након повратка с експедиције оженио се Емом Веџвуд, рођаком с којом је добио десеторо дјеце, од којих је седморо преживјело. Дарвин је

Мање је познато да је већи дио живота боловао од мистериозне болести чији су симптоми били пликови, главобоље, несаница и повраћање. Покушао је да се бори против болести придржавањем стриктне дневне рутине која је укључивала и редовне партије трик-трака (игра на плочи), о којима је водио педантан записник. У једној од забиљешки хвалисао се да је своју супругу побиједио са „2795 партија према њених мизерних 2490“.

52

до краја живота објавио више књига посвећених појашњењима спорних дијелова своје теорије еволуције укључујући: Мијењање животиња и биљака у домаћим условима (1868), Поријекло човјека (1871), Испољавање емоција код животиња и човјека (1872) и Поријекло човјека и селекција у вези са полом (1872).

Упркос оштрим критикама Цркве, свима је након повратка „Бигла“ било јасно да је свијет добио из-узетног научника. Зато је Чарлс Дарвин већ 1839. го-дине примљен у Краљевско друштво, тада једну од најпрестижнијих научних институција, као и у Францу-ску академију наука 1878. године. О важности његовог дјела говори податак да је након смрти 19. априла 1882. године сахрањен у Вестминстерској опатији. Иначе, одговор на питање с почетка текста сигурно сте већ докучили. Мачиће нема ниједна друга животиња.

АВАНТУРЕ БРОДА „БИГЛ“

Прво велико путовање „Бигл“ је почео 1826. го-дине под командом капетана Прингла Стокса у пратњи много већег брода „Адвенчер“, који је тре-бало да изведе хидрографичку студију Патагоније

и архипелага Тиера дел Фуего у Јужној Америци. Другу експедицију, која је прославила брод „Бигл“, водио је веома способни 28-годишњи капетан Роберт Фицрој. Пошто је брод био преправљен за захтјевна путовања и савремено опремљен за то доба, Фицроју је у тиму стручњака недостајао само геолог и човјек који ће му правити друштво на за-морном и депресивном путовању. На препоруку професора Хенслоуа дошао је до Чарлса Дарвина, истраживача чија ће открића промијенити науку. На почетку Фицрој није био претјерано одушевљен Дарвиновом појавом, тачније његовим носом. Наи-ме, у првој половини 19. вијека било је популарно тумачење карактера особе према спољашњим карактеристикама, нарочито по облику носа, за шта је заслужан Лаватеров Есеј о физиономији. На крају је Фицрој ипак пристао да поведе Дарвина, дијелом и због тога што је самостално финансирао своје путовање.

Брод „Бигл“ испловио је 10. децембра 1831. го-дине из Плимута према Јужној Америци, одакле се вратио преко Новог Зеланда, Аустралије и Африке у Енглеску 2. октобра. 1836. године. Током путовања Дарвин је у више наврата остајао на копну по неко-лико седмица у Бразилу (Рио де Женеиро и Бахија), Аргентини (Патагонија, Огњена земља и Фокланд-ска острва), Уругвају, Чилеу, Перуу, Еквадору (Га-лапагос), Тахитију, Маурицијусу и Малдивима.

УМОВИ КОЈИ СУ ПРОМИЈЕНИЛИ СВИЈЕТ

53

IN MEMORIAM МИЛАН ВАСИЋПОВОДОМ ДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ СМРТИ

олико научно дјело толико и људски хабитус професора Милана Васића (19. децембар 1928 – 26. децембар

2003) чини садржај овог обраћања поводом десетогодишњице његове смрти.

Милан Васић као да је живио у апсолутној хармонији са собом и околином. Независан, у својој величини скроман, постојао је „у про-стору, не у друштву“. Понекад је изгледао као идеалиста, предочавајући заноснију будућност. Посљедњих година био је свједок сурових на-ционалних и вјерских сукоба. Био је принуђен да са супругом Лејлом избјегне из Сарајева, у којем је деценије провео. Није крио разочарење због слома идеала своје младости и зрелог доба. У израженом вртлогу болног постојања и рушењу дотадашњег свијета, визија боље будућности повлачила се пред анксиозном прошлошћу. Тешко подносећи тај изазов, одолио је очајању и малодушности као личном изразу друштвене катастрофе. Смиреност и толерантност, али и стални зов божанске правде, били су одговори Милана Васића на општу несрећу и бруталне ударце судбине.

Живот Милана Васића био је испуњен тихом упорношћу стваралачке енергије. Научно се усмјерио на проучавање балканске историје под турском влашћу, подручје на којем се у српској и ранијој југословенској историјској науци најтеже стварао квалитетан кадар. Сарајевски студиј историје и турског језика усавршавао је у

својству стипединсте Хумболтове фондације на Универзитету у Минхену код чувених османиста Јоакима Кислинга и Франца Бабингера. Про-учавао је османску изворну грађу у архивима и библиотекама Анкаре, Истамбула, Беча, Граца, Минхена, светогорских манастира. Његово науч-но интересовање обухватило је најважније про-цесе балканске историје турског времена. Није се расипао бројем библиографских јединица, али оно што је написао остаје трајно историографско насљеђе. Дјела о турским војним редовима, ет-нодемографским, конфесионалним и социјалним промјенама и о градовима турског времена спадају у понајбоља научна остварења балкан-ске османистике уопште. Бљеснуо је доктор-ском дисертацијом Мартолоси у југословенским земљама под турском владавином, веома по-зитивно оцијењеном у страној научној јавности. Запажени су радови о сложеном процесу исламизације, турској војној граници (серхату), социјално-економским приликама, као и из-ванредна студија о градовима Црне Горе под турском влашћу. Огледао се и као приређивач историографске грађе. Васићево научно дјело засновано је на темељној хеуристичкој подло-зи. Та изворна подлога и субјективне способ-ности одредили су унутрашњу архитектонику и виђење аналитичког поретка ствари. Знатан дио Васићевих радова у форми саопштења на међународним скуповима или предавања на страним универзитетима прошао је кроз фил-тер научних дискусија у мјеродавним европским центрима. Трећина Васићевих радова објављена је на једном од свјетских језика – њемачком, ен-глеском, француском, руском, турском, чешком. Учествовао је на научним скуповима и конгреси-ма историчара у земљи и иностранству (Минхен, Хајделберг, Штутгарт, Грац, Инсбрук, Кембриџ, Москва, Анкара, Мадрид). Добитник је 27-јулске награде за постигнуте резултате у области историјских наука.

ОТКРИВАМО ОТКРИЋЕ

Живот Милана Васића био је испуњен тихом упорношћу стваралачке енергије. Научно се усмјерио на проучавање балканске историје под турском влашћу, подручје на којем се у српској и ранијој југословенској историјској науци најтеже стварао квалитетан кадар.

К

54

Васићева истоирографска интерпретација посједује изражен карактер научне синтезе. У покушају досезања тоталне историје имао је визију сугестивну и оригиналну, апострофирајући људску димензију историје. У мноштву појава, представа и илузија, његова мисао истрајно је била заокупљена феноменом битног. Радови из зрелог периода обухватали су разна поља развоја друштва, културе и државе. Њихов син-тетички дискурс претпостављао је велико оп-ште знање и завидно искуство истраживања процеса и питања који нису у директној вези са њима. Васић није био историчар који брзо при-хвата нове методе, али није био ни заробљеник метода традиционалне историје. Његови радови представљају увод и битне елементе импресивне синтезе често противрјечних феномена османског и балканског социјалног, политичког, економског и вјерског живота тога времена. Из њих се до-ста сазнаје о продуженој цивилизацији средњег вијека и симбиози балканско-азијатских друшт-вених елемената, чији историјски рецидиви и да-нас егзистирају на нашим просторима. Ти радови указују на неопходност даљих истраживања, откривања нових поља и продубљивања постојећих сазнања.

Ко је читао Васићеве радове запазио је његов карактеристични стил писања. Тај стил био је одраз његовог начина размишљања и односа према животу и свијету уопште. Посједовао је ријетку способност да на малом простору доста каже. Писао је јасно, прецизно и разговијетно, бирајући ријечи и добро пазећи на њихово мјесто и функцију у реченици. Није подносио брзину и импровизацију – Васић је свјесно писао спо-ро и тешко, потпуно у складу са озбиљном хер-менеутичком обрадом докумената османске администрације.

Милан Васић био је посвећен још једном послу, послу универзитетског наставника. Од избора за асистента на сарајевском Филозофском факул-тету 1957. године, безмало пола вијека трајала је његова успјешна универзитетска каријера. Звање редовног професора стекао је 1975. године. У по-четку је предавао историју Османског царства, затим историју јужнословенских народа и посеб-но историју Босне и Херцеговине у периоду турске владавине. Од 1994. професор је Српске и бал-канске историје XV–XIX вијека на новооснованом Филозофском факултету у Бањој Луци. Предајући

исти предмет допринио је афирмацији Филозофског факултета у Источном Сарајеву, као и Правног фа-култета у Бањој Луци, на којем је предавао историју државе и права српског народа. Генерацијама сту-дената професор Васић на себи својствен начин тумачио је сложене процесе балканске историје турског времена – времена „мрака и хаоса“ или „златне легенде“, како се на то вријеме, посебно у данашњици нашој, различито гледа.

Темељитост, те колегијална сарадња, одлико-вале су Милана Васића и као руководиоца. Био је вишегодишњи предсједник Друштва истори-чара БиХ, одговорни уредник Годишњака тог Друштва. Био је декан Филозофског факулте-та у Сарајеву (1987–1989), а од 1992. предано је радио на оснивању високошколских и научних установа у Републици Српској. Био је први декан новооснованог Филозофског факултета у Бањој Луци (1994–1999). За члана АНУБиХ, чији је био секретар Одјељења друштвених наука и члан Предсједништва, изабран је 1987, а смрт је преду-хитрила уручење дипломе дописног члана ЦАНУ. Један је од оснивача АНУРС, а од септембра 2003. њен предсједник.

Милан Васић био је сасвим природан, једноставан човјек, уравнотеженог односа тијела, ума и духа. Те-жио је ка једноставности, коју је најтеже достићи. Његови животни ставови доимали су се као стални духовни дијалог са саговорницима. Небројено пута поновио би да савјест не смије бити укаљана. Тим више, сметала му је актуелна пракса „поправљања историје“ и хиперпродукција површних истори-ографских текстова. Одушевљавао се поезијом, српском епиком посебно, али и руским и њемачким класицима, које је тако радо читао у оригиналу. Во-лио је живот и знао је да ужива у његовој љепоти.

И у приватном и у професионалном животу ви-соки етички принципи перманентни су Васићев им-ператив. „Гдје год да дођеш, уђи уздигнуте главе, одакле год да одеш, изађи на исти начин’’, упозора-вао ме је још 1990. године када ме на Филозофском факултету у Сарајеву предложио за свог асистента. „Само да ја ово пребродим, па да наставимо посао“, рекао ми је из болничког кревета неколико дана пред смрт. „Ти знаш да у мени имаш пуну подршку“, посљедње су ријечи које сам чуо од свог професора, Милана Васића. Ријечи које ме сада више обавезују него прије десет година.

Жељко Вујадиновић

Трећина Васићевих радова објављена је на једном од свјетских језика – њемачком, енглеском, француском, руском, турском, чешком.

У покушају досезања тоталне историје имао је визију сугестивну и оригиналну, апострофирајући људску димензију историје.

ОТКРИВАМО ОТКРИЋЕ

55

Стотину година након открића прве проте-зе (1914) није било могуће да особе којима је ампутирана рука уз помоћ протезе

осјете додир. Корисници су протезе доживљавали као страно тијело и обично одбијали да их кори-сте. У посљедњих неколико деценија уложени су огромни напори научне заједнице у области биоинжењеринга како би се омогућио осећај доди-ра особама са ампутираним горњим екстремитети-ма или пацијентима са повредом кичмене мождине.

Вијест о открићу бионичке руке, помоћу које особе са импутираном руком поново могу да осјете до-дир, запљуснула је све свјетске медије. Занимљиво је да је у тиму од двадесетак истраживача, који су колаборативно сарађивали у Италији, Швајцарској и Њемачкој, био и Станиша Распоповић, Црногорац који се из Београда отиснуо у свјетску науку.

За прототип бионичке руке коришћена је побољшана вјештачка рука, са сензорима који детектују информације о контакту између проте-зе и објеката. Сензори мјере квантитет притиска у вјештачким тетивама који контролишу покрете прстима протезе, а затим се та мјера претвара у електричну струју којом се стимулишу нерви.

Након несреће у којој је прије девет година из-губио руку, бионичку руку први је испробао Данац Денис Або Соренсен. Већ наредне године очекује се да на неколико нових пацијената буде тестирана модернија верзија, која би се могла користити дужи период. За комерцијалну употребу биће потребни детаљни клинички тестови и здравствене регула-тиве, што би могло трајати између пет и 15 година. Тада бисмо могли добити стварног Терминатора.

Један од најважнијих корака ка достизању неисцрпних извора чисте енергије оства-рили су амерички научници. По први пут

у историји успјели су произвести више енергије у фузији од енергије уложене у њезино покретање, што је објављено у часопису Nature. Рад нуклеар-них централа заснован је на физици фузије и фисије. Фисија је процес природног распадања нестабилних радиоактивних елемената на лакше елементе, који се може лако подстаћи и контролисати. Фузија је знатно сложенији процес спајања лакших у теже атоме, као што је спајање водоника у хелијум. Фузију је јако теш-ко контролисати у лабораторијским и индустријским условима јер су за њезино одржавање потребни из-узетно висок притисак и температура, односно услови какви владају на нашем Сунцу.

Амерички научници успјели су моћним ласерима сабити мале количине горива до те мјере да је оно по-стало гушће и топлије од услова који владају на Сунцу. Ласерски зраци испаљени су у златну капсулу, у којој се налазила шупља пластична куглица промјера два милиметра. У куглици је гориво било распоређено по шупљини у премазу танком попут људске косе. Продирање ласерских зрака у златну капсулу под-стакло је њене унутрашње зидове да емитују ренд-генске зраке које су загријале куглицу и у њој узро-ковале снажну имплозију. Настали екстремни услови изазвали су дјелимичну фузију горива деутеријума и трицијума, тј. мјешавине изотопа водоника.

Иако се ради о огромном искораку, научници још увијек нису успјели произвести више енергије него што је потрошено у цијелом експерименту. Ласе-ри испаљују енергију од око два мегаџула (толико енергије ослобађају два штапина динамита), али свега 17 килоџула енергије стиже до нуклеарног горива. Без обзира на то, научници су по први пут успјели постићи то да је тзв. енергија паљења, која је стигла до горива и покренула његову фузију, чак двоструко мања од енергије која је ослобођене у фузији.

Да би нуклеарна фузија постала исплатива, мора-ла би стварати стотину пута више енергије како би сама себе одржавала и притом производила вишак енергије. Можда ће ово поћи за руком научницима у Итеру, првом фузијском реактору који се тренутно гра-ди у Француској, с циљем да производи комерцијални вишак енергије.

МАКРОСКОП

БИОНИЧКА РУКА

СВЕТИ ГРАЛ ЧИСТЕ ЕНЕРГИЈЕ

56

начајан дио научних открића никад не допре до широких маса због затворе-ности научних кругова и комплексности

научне материје. Међутим, уз помоћ интернета неки научни радови постану изненада праве звијезде по-пуларних медија. То се десило са радом о поријеклу и еволуцији живота чији је аутор Џереми Ингланд, 31-годишњи ванредни професор на МИТ универзи-тету (Massachusetts Institute of Technology). У научном чланку Statistical physics of self-replication објављеном у Journal of Chemical Physics (број 139, август 2013), Ин-гланд тврди да је стварање живота под одговарајућим условима предвидљиво неизбјежно и да су поријекло и еволуција живота пратили фундаменталне законе физике.

Укратко, из угла физике, кључна разлика између живих ствари и неживих гомила угљеника јесте у томе што су живи организми много бољи у хватању енергије из околине и трошењу те енергије као врели-не. По формули заснованој на познатој физици, група атома усмјеравана вањским извором енергије (нпр. Сунце или хемијско гориво) и окружена врућом купком (нпр. океани или атмосфера) себе ће често постепено реструктурирати како би што дјелотворније трошила енергију. Другим ријечима, под одређеним условима материја неизбјежно поприма физичке атрибуте по-везане са животом. Ингланд наглашава да његова

теорија нема претензију да истисне Дарвинову теорију еволуције природном селекцијом, већ да је догради. Као што се могло очекивати, ова идеја покренула је бурне реакције стручне јавности, која се подијелила на заговорнике потенцијално изузетног научног открића које би могло промијенити начин на који посматрамо свијет и другог табора, који теорију одбацује као тен-денциозну и неутемељену на чињеницама.

Оно што је посебно битно за популаризацију дискусије о овом чланку није објављивање из августа 2013. Године, већ представљање на једном утицајном онлајн медију (Digg) 23. јануара 2014. године. Већ на-кон 24 сата интернет је био преплављен коментарима стручњака из области физике и лаичке јавности, па је аутор доживио судбину Ворхоловог пророчанства о пет минута славе. Међутим, чак ни чињеница да је један од најпопуларнијих социјалних онлајн медија представио овај занимљив рад не објашњава разлоге тако нагле популарности. Трик је у томе да је новинар веома комплексну материју са бројним математичким формулама поједноставио до нивоа разумијевања просјечних грађана, чиме је науку приближио општој јавности. Тек тада се десио чаробан обрт, па је лаич-ка јавност сазнала да је (можда) ријешена мистерија настанка живота. Овај примјер показује да је за промоцију науке у масовним медијима нужно да науч-ници спознају како функционишу медији.

КАКО ПОПУЛАРНИ МЕДИЈИ ПОМАЖУ НАУЦИ

З

57

а почетак треба знати да онлајн медији по-степено преузимају примат, нарочито код млађе публике. Због тога традиционални медији покушавају да се максимално при-

ближе социјалним медијима јер имају израженију спо-собност препознавања занимљивих садржаја из угла публике.

Увијек треба имати на уму да новинари сваки дан морају мислити о новим темама, па имају мало време-на да истражују и исправно разумију комплексне теме. Дугачки материјали са бројевима и статистичким по-дацима могу бити огроман проблем у разумијевању, али и оптерећење због временских ограничења на које морају мислити када припремају материјал (чланак, ТВ прилог) за објављивање. Уколико им не приближите материју, немојте се изненадити ако о вашој теми напи-шу погрешан чланак, умјесто да је представе публици тачно и допадљиво.

Зато ћете новинарима највише помоћи уколико им кратко и недвосмислено објасните о чему се ради у ва-шем пројекту, зашто га баш сада промовишете и какве посљедице или наредне кораке можемо очекивати у будућности. Покушајте да издвојите најзанимљивији (или најузбудљивији) сегмент свог истраживања (тзв. месо) које ће новинари искористити за ефектне наслове или издвојене дијелове. На концу, важно је размишљати визуелно, јер прегледање визуел-них садржаја драматично повећава атрактивност и меморисање порука које желимо пренијети.

З

КАКО МОЖЕТЕ ПОМОЋИНОВИНАРИМА

58

енетички ресурси, као дио све-укупне биолошке разноврсности, благо су Земље планете. Усљед при-

тиска људске популације и ефекта неодржи-вог коришћења природних ресурса, велики потенцијал генетичких ресурса у опасности је да буде заувијек изгубљен прије него што се може препознати или користити. Посебно осјетљиви шумски екосистеми, као и дивљи полусродници, угрожени су дужи временски период. Jедан од најозбиљнијих фактора који пријети генетичким ресурсима jeсу климат-ске промјене, а истовремено генетичка раз-

Конвенција о биолошкој разноврсности (CBD) дефинише генетичке ресурсе као „генетски материјал од стварне или потенцијалне вриједности”, те као „било који материјал биљака, животиња, микроорганизама или другог поријекла који садржи функционалне насљедне јединице”.

Г новрсност, која је у основи укупног биоди-верзитета, те представља извор адаптација на ове промјене. Дакле, свака индивидуа, свака популација са аспекта адаптације представља јединствен генетички ресурс од непроцјењивог потенцијалног значаја.

Територија Републике Српске и Босне и Хер-цеговине налази се на ободу медитеранског ген-центра, а преглед и анализа стања показују да је у цјелини ова територија окарактерисана великом генетичком разноврсношћу, као и то да су специфични историјски процеси знатно утицали на традиционална знања, иновације

ГЕНЕТИЧКИ РЕСУРСИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

59

и праксе локалног становништва у коришћењу генетичких ресурса. Међутим, наша земља су-очава се са проблемима неразвијене свијести о овом природном благу, неутврђености ствар-ног стања у области генетичких ресурса и непостојања базе података, неадекватног законодавног и институционалног оквира за-штите ових богатстава и потенцијала, недо-статка средстава за истраживање итд. Упра-во због немогућности утврђивања стварног стања, не може се са сигурношћу процијенити ни губитак наше земље у овим ресурсима нити користи које би се могле остварити правилном употребом генетичких ресурса.

Конвенција о биолошкој разноврсности (CBD), усвојена 1992. године, глобално је прихваћен темељни документ за заштиту свеукупне био-

лошке разноврсности, па тиме и генетичке. Њоме се успоставља очување биолошке раз-новрсности као темељно међународно наче-ло у заштити природе и заједничка обавеза човјечанства, a од земаља потписница тражи се да својим природним ресурсима располажу на одржив начин како не би дошло до њихове претјеране експлоатације. Босна и Херцегови-на је странка потписница CBD од 2002. године. Основни циљеви CBD јесу: а) очување свеу-купне биолошке разноврсности, б) одрживо коришћење компонената биолошке разноврс-ности, те в) праведна и равномјерна расподјела добити које произлазе из коришћења генетич-ких ресурса.

С обзиром на то да је концепт CBD изграђен на дивљим врстама, јавила се потреба за специјалним третманом генетичких ресурса за храну и пољопривреду. Стога се у оквиру Комисије за генетичке ресурсе Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (FAO) обрађују сви генетички ресурси: биљни, анимални, шумски, акватични, микроорганиз-ми и бескичмењаци. Ова Комисија успоставља и одржава међународни систем очувања и коришћења генетичких ресурса, у основи ба-зиран на CBD. Надлежности и одговорности

у области генетичких ресурса обично су пре-несене на банке гена и спроводе се кроз на-ционалне програме, који укључују сарадњу са осталим јавним институцијама и другим реле-вантним партнерима у земљи.

Европска комисија наставља да интензивно ради на очувању и коришћењу пољопривредног генетичког диверзитета преко политике ру-ралног развоја и политике истраживања и иновација кроз Оквирни програм Хоризонт 2020. Активности треба да систематичније обухвате различите вриједности и до сада неискоришћене генетичке ресурсе те подстак-ну њихово коришћење у ширим активностима оплемењивања, у пољопривреди и у ланцу исхране. Република Српска досад је учинила низ корака у овој области. Усвојен је Програм очувања биљних генетичких ресурса Републи-ке Српске 2008. године, те Програм очувања шумских генетичких ресурса 2013. године. Програмом очувања биљних генетичких ре-сурса конципиран је и у јануару 2009. Године основан Институт за генетичке ресурсе, као организациона јединица у саставу Универзи-тета у Бањој Луци (УБЛ). Један од важних ин-струмената разумијевања и самог провођења процеса заштите и очувања биолошке раз-новрсности, и посебно генетичке разноврсно-сти, јесте увођење нових наставних садржаја и нових студијских програма и подстицање истраживања у овој области. У важећим на-ставним плановима обрађени су само одређени сегменти генетичких ресурса и не постоји цјеловит приступ овој области, због чега је УБЛ покренуо иницијативу за успостављање комбинованог студијског програма другог ци-клуса академских студија: Очување и одржива употреба генетичких ресурса.

CBD је јасно дефинисала да су генетички ре-сурси својина државе, а што је у случају БиХ јасна надлежност ентитета, у нашем случају

Наша земља суочава се са проблемима неразвијене свијести о генетичким ресурсима, неутврђености стварног стања и непостојања базе података, као и неадекватног законодавног и институционалног оквира заштите ових богатстава и потенцијала.

Очување и одрживо коришћење генетичких ресурса представља важан дио стратегије одрживости и развоја сваког друштва, јер генетички ресурси нису значајни само у погледу обезбјеђивања хране, лијекова и других производа за људе. Они истовремено представљају културолошко и историјско насљеђе људског рода, као и суштинску вриједност саме природе.

60

Републике Српске. Због ограничења CBD у приступу и коришћењу генетичких ресурса, развијен је Нагоја протокол, који омогућава лакши приступ генетичким ресурсима уз оба-везу утврђивања равномјерне расподјеле ко-ристи које произлазе из њиховог коришћења (Nagoya Protocol On Access and Benefit Sharing – ABS), као допунски акт Конвенције, усвојен 2010. године. Протокол би, прије свега, треба-ло да успостави оквир за расподјелу користи које произлазе из коришћења генетичких ре-сурса, на начин који укључује одговарајући приступ изворима, као и пренос одговарајућих технологија, узевши у обзир сва права над тим изворима и технологијама, као и начин одговарајућег финансирања.

Босна и Херцеговина још није потписница Нагоја протокола. У циљу потпуне заштите и рационал-ног управљања генетичким ресурсима Републике Српске, неопходно је прије свега примијенити све одредбе CBD, а то значи законски и институцио-нално уредити републички оквир. Након свеобух-

ватне анализе докумената, прописа, конвенција и механизама примјене прописа, као и актуелног стања код нас, јасно је да је неопходно правно уређење ове области, а то значи, прије свега, доношење прописа о генетичким ресурсима којим ће се истовремено ријешити приступ генетич-ким ресурсима, њихово коришћење и размјена, као и питање права фармера. Када се успостави сигуран и јасан механизам заштите генетичких ресурса на републичком нивоу у складу са устав-ним надлежностима и правима у располагању природним ресурсима, тек тада се може отвори-ти питање међународних споразума и протоко-ла који уређују приступ генетичким ресурсима, њихово коришћење и размјену. Међутим, и тада веомао презно, због заштите сопствених инте-реса и одбране од израженог интереса мултина-ционалних компанија, које настоје успоставити глобалну контролу над генетичким ресурсима за храну и пољопривреду.

Проф. др Гордана Ђурић

61

ТРИУ ЈЕДАН

Тајландски фотограф Матипон Танг-матитам снимио је изнад тајландског националног парка Дои Интанон фас-цинантан призор Млијечне стазе, ух-вативши притом у горњем десном углу траг метеора и ракету Ариана 5 која је неколико минута раније лансирана из Француске Гвајане.

Copyright - Matipon Tangmatitham

НАЈБОЉА НАУЧНА ФОТОГРАФИЈА

62

РЕПОРТАЖА

УНИВЕРЗИТЕТ ГЕНТ„DARE TO THINK“Гент Универзитет заузима 89. мјесто на Шангајској листи, док је по неким параметрима 59. универзитет у свијету и 8. у Европи (укључујући и Велику Британију).

63

вака земља има своја природна богат-ства, историјске грађевине, познате писце, спортисте, национална јела и производе

који постају њени национални брендови и по којима је препознатљива и у остатку свијета. Ако помене-те Белгију, прво ћете помислити на најбоље пиво и најквалитетнију чоколаду, а само ријетки ће знати да је белгијски изум и помфрит, иако је опште мишљење да тај производ долази из Француске (french fries). Белгија се одликује и прелијепим и мирним градо-вима, који више личе на живописне слике наивних сликара него на мјеста у којима се одвија привредна, културна, образовна, спортска и свака друга актив-ност. Један од таквих градова јесте и Гент, престо-ница регије Источна Фландрија и трећи по величини град у Белгији.

У средњем вијеку Гент је био један од највећих градова тог дијела Европе, што је пресудно утицало на његову даљу архитекту-ру. Архитектура данашњег градског језгра Гента јесте

средњовјековна, добро очувана и годинама рестау-рирана, са великим катедралним храмовима и кана-лима који Гент чине, како многи туристи причају, иде-алном комбинацијом Прага и Венеције. Проглашен „сакривеним драгуљем Европе“, Гент је заузео трећу позицију у избору најбољих свјетских аутентичних дестинација. Највећи број туриста долази током де-сетодневног трајања музичког фестивала („Gentse Feesten“), који се одржава у јулу мјесецу и због којег је Гент проглашен UNESCO градом креативне музи-ке. Иза те слике обичног и мирног туристичког града стоји веома развијен административни и привредни центар са преко 240 хиљада становника и скоро 70 хиљада студената, чиме Гент постаје и универзитет-ски центар Белгије. Велики број студената заслужан је и за веома квалитетан ноћни живот, који укључује скоро 300 барова у строгом центру града. Такође, због великог броја све млађе популације у граду се дешава експанзија малих start-up компанија у об-ласти консултовања, маркетинга, медија и културе. Све је то посљедица постојања највеће образовне институције у Белгији – Универзитета Гент у овом граду, и можемо слободно рећи да је развој града ишао упоредо са развојем Универзитета, те да ће и у будућности тај однос детерминисати ниво и квали-тет живота, не само у Генту већ и у Белгији. И зато је приказ развоја једног Универзитета истовремено и приказ развоја државе и друштва, а сјећање на про-фесоре и научнике ове институције и њихов допри-нос науци приказ развоја цивилизације и људског друштва уопште.

Универзитет Гент основан је под владавином краља Холандије Виљема I у циљу образовног и

интелектуалног развоја јужних дијелова његове земље (данашње Белгије). Иако је тај дио Европе увелико био развијен у привредном смислу, високих образовних институција скоро да и није било (из-узев Католичког Универзитета у Лувену, основаног у 15. вијеку, а који је престао са радом послије Велике француске револуције), те је краљ Виљем отворио два нова државна универзитета, у Генту и Лијежу, и обновио рад Универзитета у Лувену. Државни уни-верзитет Гент (Rijksuniversiteit Gent) званично је от-ворен 9. октобра 1817. Године; поређења ради, девет година након оснивања Велике школе у Београду. Прве године Универзитет је похађало 190 студената (од којих су неки долазили из сјеверне Холандије и Њемачке), док је у наставу било укључено 16 про-фесора, који су на латинском држали предавања из умјетности, права, медицине и природословља.

Тринаест година послије оснивања, 1830. Годи-не, започела је Белгијска револуција, која је имала за циљ пуни суверенитет и независност Белгије од Холандије. Број студената на Универзитету тада је био 494, а послије револуције и стицања неза-висности, Универзитет постаје окосница развоја новостворенe државе, која пет година послије револуције доноси Закон о високом образовању, којим се у универзитетски живот уводе и технич-ке науке. Истовремено, званични језик студирања постаје француски. Интересантно је да и данас у Ген-ту, који се налази у холандском говорном подручју, утицај француског језика и даље постоји и могу се и даље наћи локали у којима се услужује на француском језику. Закон о високом образовању из 1890. године додаје нови домен рада високош-колским институцијама, које не само да ће служити у сврху образовања и преношења знања већ ће се бавити научним и истраживачким радом. Друга по-ловина 19. вијека период је и најплодотворнијег до-приноса Универзитета свјетској науци, првенствено због великог броја угледних професора: физичара Јозефа Платоа, хемичара Леа Бакеланда, историча-ра Анрија Пирнеа, психолога и пионира психијатрије Јозефа Гуислаина, биолога Жила Мак Ле-ода и многих других.

У периоду између два рата, фламански утицај на Универзи-тету преовлађује, па 1930. године званични језик Универзитета постаје холандски, чиме овај Универзитет постаје прва институција која предавања држи на хо-ландском језику. Осам година послије, професор медицине и фармакологије Корнелије Хејманс добија Нобелову награду за медицину због истраживања кардио-васкуларног система и утицаја кисеоника и крвног притиска на транспорт крви до мозга. Интере-сантно је да је он уједно и једина особа из Фландрије која је добила Нобелову награду.

За студенте који се самостално школују и немају никакве додатне приходе Универзитет обезбјеђује услугу запошљавања, чиме им пружа финансијску сигурност и могућност посвећивања учењу и напредовању.

Јозеф Плато познат је и као научник чија је докторска теза била са можда најмањим бројем страна (27), али са великим бројем фундаменталних закључака.

С

64

Период послије Другог свјетског рата обиљежио је динамичан развој на свим пољима, па је 1991. го-дине Универзитет имао преко 130 истраживачких одсјека, распоређених на 11 факултета са веома развијеним студијским и истраживачким програми-ма. Истовремено, Универзитет мијења име и постаје Универзитет Гент (Universiteit Gent). Данас Универзи-тет Гент представља највећу образовну институцију Белгије и највећег послодавца у Источној Фландрији са скоро осам хиљада запослених и додатних шест хиљада који раде у кампусу универзитетске болни-це. Универзитет покрива скоро све научне области, с тим што је једина инститиција у Белгији која има студијске програме из области ветеринарске ме-дицине, афричких језика и културе, те инжењерске примијењене физике. Специфични интернационални програми, као што су Ерасмус Мундус и број страних студената (преко четири хиљаде) даје Универзитету међународну репутацију.

Географски, Универзитет није смјештен у кампусу, већ су се током година изграђивале зграде које су разасуте по свим крајевима града, од којих је Аула једна од најстаријих и најрепрезентативнијих зграда у Генту, чији обриси се налазе и на званичном знаку Универзитета. Поред тога, Универзитет је један од главних носилаца културног живота у Генту: са филмском салом „Плато“, концертном салом и по-зориштем. Једна од најпосјећенијих туристичких дестинација у граду универзитетска је ботаничка башта са тропским и суптропским стакленим баш-тама. Студентски живот укључује и велики број сту-дентских организација (25 званично регистрованих), које се фокусирају на побољшање квалитета живота студената, упознавање новопридошлих студената са животом у Генту, као и организовање великог броја активности: филмског фестивала, фестивала џеза и слично. Поред тога, постоји и универзитет-ски спортски центар – ГУСБ, са великим спортским теренима, салама, базенима, тркачком и бицикли-стичком стазом. Студентски смјештај организован је у девет студентских домова са капацитетом од 1900 намјештених и комплетно опремљених соба, гарсоњера и станова. Широм града распоређено је девет студентских ресторана и већи број кафетерија у власништву Универзитета. За студенте који се са-мостално школују и немају никакве додатне прихо-де Универзитет обезбјеђује услугу запошљавања, чиме им пружа финансијску сигурност и могућност посвећивања учењу и напредовању.

Све ове погодности које се нуде студентима и мла-дим истраживачима и све већи напори ректората у циљу повећања квалитета живота служе развоју и напредовању истраживања. Универзитетски мото – „Dare to think“ – охрабрује професоре, истраживаче и студенте да критичким мишљењима доприносе развоју науке. Фокус Универзитета јесу образовање и истраживање које ће допринијети развоју града и државе и друштва уопште, а квалитетан студентски живот окосница је таквог приступа. Данас Гент Уни-

верзитет заузима 89. мјесто на Шангајској листи, док је по неким параметрима 59. универзитет у свијету и 8. у Европи (укључујући и Велику Британију). Ранг Уни-верзитета много је бољи у областима инжењерства и технологије, компјутерске науке, клиничке меди-цине и фармације, као и социјалних наука. У области биотехнологије и бионаука, многи истраживачки центри и професори започели су пионирске поду-хвате и постали међународно признати у научном свијету. Издвојићемо Јозефа Шела и Марка ван Монтагуа, пионира биогенетике са истраживачким фокусом на међусобни утицај бактерија на биљке и откриће трансфера гена са агробактерије на биљке. Број студената на Универзитету из године у годину расте (сада их има око четрдесет хиљада), при чему се квалитет наставе побољшава, што потврђује и све већи број докторских дисертација (тренутни је годишњи просјек 500 докторских диплома), чија је теоретска позадина објављена у најпрестижнијим научним часописима. Током двије стотине година интензивног развоја, од мале образовне институције чији је циљ било просвећивање грађана јужних дијелова Холандије до данас, Универзитет Гент из-растао је у велику организацију са јаком научном репутацијом и међународно признатим истражи-вачким радом, чији се допринос може најбоље сагледати кроз научнике чија су открића постали дио свакодневице.

У првом реду, ту је познати белгијски физичар Јозеф Плато, који се сматра претечом модерног филма. Био је велики заљубљеник у оптику и боје. Његов отац био је талентовани сликар. Постоји анегдота да је током битке код Ватерлоа, у чијој близини је било и село малог Јозефа, када су топови парали небо и земљу, мали Јозеф био толико одушевљен бојама једног лептира, те је, како би га ухватио, ушао у само бојно поље, гдје је и насликао тог лептира. Познат је и као научник чија је докторска теза била са можда најмањим бројем страна (27), али са великим бројем фундаменталних закључака. Први је демонстрирао своју теорију о перзистенцији вида, односно илузију о покрету који ствара брзо измјењивање статичких приказа. У ту сврху осмислио је и конструисао фе-накистоскоп, уређај који је током 19. вијека слу-жио као играчка, али је послије послужио као инспирација пионирима технологије филма. Такође се и бавио истраживањем утицаја свјетлости на ретину и током тог истраживања изгубио је вид.

Поред претече филма, Гент Универзитет дао је и претечу модерне фотографије, хемичара Леа Баке-ленда. Са 17 година он је постао најмлађи студент, а са 21 годину најмлађи доктор наука у дотадашњој историји Универзитета. Свој први успјех постигао је послије одласка у Америку, гдје крајем 19. вијека про-

Преко хиљаду белгијских пива, велики број чоколада домаће радиности, чувени белгијски вафли и прави белгијски помфрит нешто је у чему можете уживати само у Белгији.

РЕПОРТАЖА

65

налази Велокс, фотографски папир који је ослобо-дио фотографе од коришћења сунчеве свјетлости за развој фотографије и омогућио коришћење вјештачке свјетлости, што је умногоме олакшало рад фотографа и стварање аматерских фотоапарата. Оснивач компанија „Kodak“ Џорџ Истман откупио је од Бакеленда права на коришћење Велокс папира за тада невјероватних милион долара. Сљедећа об-ласт његовог рада били су електроизолатори, а уб-рзо проналази бакелит. Проналазак је у то вријеме био револуционаран, јер се тада, у доба највеће електрификације, као изолатор користила смјеса која настаје смоластом излучевином једне врсте инсеката, што свакако није могло да задовољи по-требе тадашњег развоја. Такође је примијетио да се загријани бакелит претвара у течну и гумасту смјесу, која се даљом хемијском обрадом може бесконач-но пута обликовати. Једноставно речено, створена је пластика, материјал који је нашао велику примјену, и чија је употреба и неразградивост и даље предмет научних расправа.

Оснивач модерне органске хемије, њемачки на-учник Фридрих Кекуле, такође је био професор Уни-верзитета Гент. Он је утврдио једну битну чињеницу, коју данас знају сви основци, а тада је представљала револуционарну прекретницу у структури органских једињења: да је атом угљеника у свим органским једињењима четворовалентан. Његов је тадашњи закључак у великом броју случајева сасвим тачан, изузев за мали број молекула, који се називају не-Кекулини молекули. Открио је и прстенасту струк-туру бензена. Након открића да бензен садржи шест атома угљеника и исти број атома водоника, Кекула

је имао проблем да изрази линеарно структуру бен-зена, јер се водио претпоставком да је угљеник чет-веровалентан. Интересантно је да је до прстенасте структуре дошао на основу једног сна у којем змија гризе свој реп. Такође је и вриједно помена да су од првих пет Нобелових награда за хемију у руке Кеку-линих ученика отишле три.

Постоји много научника са Универзитета који су дали немали допринос развоју модерног друштва и много се шта може написати о њима. Њихови научни резултати уткани су у свакодневицу, тако да их више не примјећујемо и заборављамо. Универ-зитет се, са друге стране, налази у сталном напре-тку и раду у стварању све већег броја научника чије ће идеје мијењати свијет. Можда многи од нас нису чули ни за Универзитет Гент, ни за Платоа, ни за Бе-келенда, а опет смо уживали у филмовима и правили безброј фотографија. Ипак, да бисте уживали у не-ким стварима, потребно је да их и видите и окусите. Преко хиљаду белгијских пива, велики број чоколада домаће радиности, чувени белгијски вафли и прави белгијски помфрит нешто је у чему можете уживати само у Белгији. И замислите да у свему уживате у Ген-ту, у средњовјековном градском језгру, док баш у том моменту, неколико стотина метара од вас, један нови Плато открива нешто ново и до тада неоткривено, послије чега ће се цивилизацијски ток промијенити, а живот на какав смо навикли неће бити исти. Једно је сигурно – ако одлучите посјетити ово дивно мјесто и уживати у његовим љепотама, ви нећете бити исти. Али ће и у једном и у другом случају Универзитет постојати за добро науке и човјечанства.

Припремио: Здравко Зубац

66

Vox audita latet, litera scripta manet. (Изречена ријеч нестаје, написана остаје.)

ЖЕНЕ КОЈЕ СУ ЗАДУЖИЛЕ БАЊАЛУКУ

а промоцији публикације Живот и ства-ралаштво жена Бањалуке ауторке Драге Даше Гајић 5. 12. 2013. године у препуној Вијећници Банског двора Бањалучани

су одали поштовање нашим претходницама које су се бориле за своја права, доприносиле својој заједници и граду, пркосиле оковима патријахалне средине и биле испред свог времена.

Циљ је публикације очување сјећања на Бањалучанке које су упркос свом дјеловању и друштвеној ангажованости остале невидљиве и скоро заборављене. Публикација Живот и ствара-лаштво жена Бањалуке обухвата библиографске портрете двадесет жена из прошлости Бањалуке које су својим знањем, храброшћу, трудом и радом учиниле много за своју локалну заједницу, али и за све жене града на Врбасу. Неке од ових прича имале су, нажалост, несрећан крај, јер су ове жене ризиковале све што су имале, па чак и сопстве-ни живот. Говориле су неколико страних језика,

свирале музичке инструменте, писале, стварале, бавиле се добротворним радом и то све у времен-ском периоду од краја 19. до средине 50-их годи-на 20. вијека. То нам указује да су жене Бањалуке ишле у корак са остатком свијета и да су биле об-разоване, те да су активно учествовале у друшт-вено-културном животу.

Идеја за писање публикације настала је у јулу 2012. године, након одбране мастер рада под нази-вом Родне студије и брига за континуитет сјећања на животе и стваралаштво жена Бањалуке на Универзитету у Новом Саду (АЦИМСИ – Центар за родне студије), под менторским вођством проф. др Свенке Савић. Првобитна идеја била је да се објави мастер рад у цијелости. Међутим, ауторка је сматрала да књига од 100 до 200 страница неће допринијети да се жене које су важне за Бањалуку „отргну“ од заборава на прави начин. Жељела је написати и урадити нешто што ће допријети до великог броја људи, не само до уског академ-

Н

67

ског круга. Циљ је био биографије изванредних жена учинити доступним и разумљивим свима, од дјеце у основним школама до бака и дједова који ће своје пензионерске дане кратити читајући публикацију и сјећајући се своје младости и неких других времена.

Говорећи о мотивацији за припрему ове несвакидашњне публикације, Драга Гајић је на-гласила да за њу Живот и стваралаштво жена Бањалуке никад није био само пројекат или ма-стер рад, него велика жеља, визија и дужност. „Прикупљање података о женама Бањалуке по-стала је моја свакодневница, а трагање за потом-цима и вишечасовни разговори са њима и особама које су познавали жене о којима пишем постали су моја преокупација мјесецима. Било је тешких тре-нутака. Највише ме је бољела спознаја да су многе жене из наше прошлости заборављене, маргина-лизоване, да се њихов труд и значај заташкава и прећутно препушта забораву.“

Прикупљање података био је исцрпљујући по-сао, јер се за већину биографија морало почети од нуле. Понекад је требало, да би се сазнао пода-так о тачном датуму смрти неке од жена односно да би се пронашао потомак или неко ко има тачну информацију и релевантну документацију, кон-тактирати са десетак људи.

Публикацијa Живот и стваралаштво жена Бањалуке обухвата биографијe двадесет жена. Међутим, постоје још многе жене које су нас за-дужиле и из тог разлога Драга ће наставити да истражује и пише о њима.

„Слушајмо, памтимо, питајмо, волимо свој град. Свако у складу са својим могућностима може учи-нити много, а тога често и нисмо свјесни. Можемо и морамо отргнути од заборава жене које су нас задужиле својим несебичним трудом, знањем и љубављу према Бањалуци. Двадесет пута хвала мојим изворима инспирације. Хвала Сафикадо, Маро, Јованка, Јелице, Гизела, Данице, Маргита, Надежда, Равијојла, Радојка, Љубице, Милице, Маро, Јулија, Наталија, Марија, Вуко, Миро, Вахи-да и Радо“, поручила је Драга.

Припремила: Ивана Божић

68

НАСАПРОНАШЛА715 НОВИХПЛАНЕТА

ОСАМ НЕОБИЧНИХ АСТРОНОМСКИХЧИЊЕНИЦА

Америчка свемирска агенција (НАСА) саопштила је да је пронашла 715 нових планета у Млијечној стази (ван Сун-

чевог система) захваљујући свом свемирском телескопу Кеплер. До сада је пронађено 1.700 екстрасоларних планета од 3.600 могућих так-вих планета. Око 95 посто откривених плане-та мање су од Нептуна, који је око четири пута већи од Земље. Значај открића је управо у од-носу величина јер је број досад познатих пла-нета, чија је величина упоредива са Земљином, био релативно мали. Четири планете два су и по пута веће од Земље и на њима је пронађена вода, а како су смјештене у тзв. насељивим зо-нама близу својих звијезда, постоји шанса да је на њима развијен живот, али то засад није могуће провјерити.

Свемирски телескоп Кеплер, вриједан 600 милиона долара, лансиран је 2009. године с циљем да открије планете налик Земљи које се налазе у орбити око других звијезда.

Све планете подједнако су старе: 4.544 милијарди година.На један кубни метар вакуума долази свега три атома свемира. Када би га ставили у воду, Сатурн би плутао. Свега пет посто свемира састоји се од нормалне материје, 25 посто је тамна материја, а 70 посто тамна енергија. Чини се да су Сунце и Мјесец исте величине зато што је Сунце 400 пута удаљеније од Земље, иако је Мјесец 400 пута мањи од Сунца. Највећи познати дијамант јесте звијезда Луси у сазвјежђу Кентаур, која се састоји од 10 милијарди трилиона трилиона карата. Најхладније мјесто у свемиру је у Волфганг Ке-терлес лабораторији у Масачусетсу, гдје је по-стигнута температура од 0.000000000001 степе-ни Келвина. Титан, Сатурнов мјесец, у себи има течне океане природног гаса.

1.

2.

3.4.

5.

6.

7.

8.

ИСТРАЖИВАЊЕ СВЕМИРА

69

ХОКИНГ ОПЕТ МИЈЕЊА АСТРОФИЗИКУ

Стивен Хокинг, један од твораца теорије о црним рупама, изнио је нову тезу која обара премисе на којима наука функционише већ

четири деценије. У чланку Information Preservation and Weather Forecasting for Black Holes, објављеном у часопису Nature, он тврди да не постоји тзв. хори-зонт догађаја, то јест невидљива граница око сваке црне рупе, из које чак ни свјетлост не може побјећи због снажне силе гравитације. Умјесто тога, Хокинг сугерише да постоји „привидни хоризонт“ који материју и енергију само привремено задржава прије него што је у дисторзираном облику пусти на-зад у свемир. У општој теорији релативитета – што важи за црну рупу која се не мијења – оба типа хори-зонта јесу једно те исто, јер свјетлост која покушава да побјегне из унутрашњости црне рупе може да дође само до хоризонта гдје ће остати заробљена. Два хоризонта, међутим, почињу да се разликују кад црна рупа прогута још материје, па се хоризонт догађаја „напумпа“ и постане већи од привидног хоризонта.

Хокинг користи метафору са веслањем у кануу пред Нијагариним водопадима да објасни начин функционисања хоризонта догађаја. Ако сте изнад водопада, можете избјећи пропадање уколико вес-лате довољно брзо, али оног тренутка када вас вода однесе иза руба, нема вам спаса. Што се више при-ближавате водопаду, водена струја постаје све јача. То значи да је предњи дио кануа под већим прити-ском од задњег дијела. У таквој ситуацији постоји реална опасност да ће се кану распасти, као што је случај и са црном рупом. Иако у класичној теорији из црне рупе нема бијега, Хокинг сматра да квант-на теорија омогућава енергији и информацијама да побједну из црне рупе.

Хокинг је добио инспирацију за чланак размишљајући о могућем рјешењу парадокса

„фајервола“ (firewall) црне рупе, тачније мисаоном експерименту заснованом на питању шта би се десило астронауту кад би упао у црну рупу. Науч-ници су дуго сматрали да би астронаут практично „пропао“ кроз хоризонт догађаја, након чега би га огромна сила увукла унутра, растежући га попут гуме, да би га на крају спљоштила у хипотетичко бескрајно густо језгро црне рупе, познато као сингу-ларитет. Анализирајући ову хипотетичку ситуацију, физичар Џозеф Полчински дошао је до рјешења које оспорава Ајнштајнову теорију релативитита, засно-вану на премиси да исти закони физике важе за све у цијелом свемиру, укључујући и особу која упада у црну рупу. Полчински је, међутим, увидио да за-кони квантне механике, који владају честицама у субатомским односима, потпуно мијењају околно-сти. Квантна теорија условљава да чак и хоризонт догађаја на крају мора да се трансформише у висо-коенергетску регију познату као „фајервол“, који би једноставно спржио астронаута.

Хокинг тврди да квантни ефекти око црне рупе узрокују исувише јаке флуктуације простора и времена да би површина с оштром границом – по-пут хоризонта догађаја – уопште могла да постоји. Из тога проистиче његово веома просто рјешење: квантна механика и општа теорија релативитета остају нетакнуте, али зато црне рупе немају хори-зонт догађаја.

Иако је овај чланак већ узбуркао заједницу астрофизичара широм свијета, Хокинг је свјестан да ће право рјешење овог проблема бар још неко вријеме остати мистерија. За потпуно објашњење овог процеса потребна је свеобухватна теорија која обједињује гравитацију са другим фундаменталним силама, што је научницима већ деценијама недости-жан циљ.

НИСТЕ ЗНАЛИ О ЦРНИМ РУПАМА• Најближа црна рупа удаљена је 1.600 свјетлосних година од Земље (око 16 квадрилиона километара). • Хоризонти догађаја математички су просте посљедице Ајнштајнове опште теорије релативитета, у које је Ајнштајна упутио њемачки астрофизичар Карл Шварцшилд.• Хокинг је 1970-их година показао да црне рупе могу постепено да се смањују, емитујући притом Хокингову радијацију.

• Црна рупа суштински је подивљала гравитација, способна да прогута чак и звијезде. Плин из звијезда која се превише приближи црној рупи окреће се око рупе, стварајући суперврели диск звјездане материје дугачак стотинама хиљада километара. • У зависности од масе, постоје стеларне, супермасивне и минијатурне црне рупе.

71

72