Na teritoriji Brani~evskog upravnogokruga od po~etka godine uo~eno 30nedostataka na deklaracijamaprehrambenih proizvoda

Manjkavostideklaracijahrane Strana VII

Godina deveta, broj 627, dodatak za Brani~evski okrug

Predsednik op{tine Petrovac na Mlavi obi{ao radove i otvorio most u Manastirici

Pu{ten u saobra}aj mostna Vitovnici

Strana VI

P E TA K , 2 3 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 , b r o j 6 9 3 4 , g o d i n a X X , c e n a 4 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

Seminar „Inkluzija po meri slepih - Dizajn za slepe“

Uskoro taktilna izlo`ba u Po`arevcu

Strana VIII

Marina Maljkovi}, selektorka `enske ko{arka{ke reprezentacije Srbije,bila je gost Po`arevca povodom promocije projekta

Pokret za `ensku ko{arku Po`arevac }e biti prvi grad, nakon Beograda, koji }e biti

uklju~en u projekat Spasovi}: Samo oni koji su medalje ponosno stavljali na svoje grudi znaju da do njih svakako ne bi stigli da nisu vo|eni mudrom rukom trenera i sportskih pedagoga

Po`arevac - Selektorka `enske ko{ar-ka{ke reprezentacije Srbije, MarinaMaljkovi}, bila je gost grada Po`arevcapovodom promocije projekta „Pokretza `ensku ko{arku“, u okviru koga }ebiti omogu}eni besplatni ~asovi ko{ar-ke devoj~icama iz osnovnih {kola.Proslavljenu ko{arka{icu i stru~njakaza razvoj ovoga na{eg trofejnog spor-ta, u sve~anoj sali Gradskog zdanja,primio je gradona~elnik Po`arevcaBane Spasovi} sa svojim saradnicima.

Grad Po`arevac }e biti prvi grad,

nakon Beograda, koji }e biti uklju~enu projekat „Pokret za `ensku ko{ar-ku“. Gradona~elnik Spasovi} je ovomprilikom rekao:

- Posebna je ~ast i zadovoljstvo ka-da imamo prilike da pod krovom na-{e gradske ku}e ugostimo {ampione ajo{ ve}a kada smo ponosni doma}inionima koji ih i stvaraju. Sport nam jei ranije, ali naro~ito u protekle dve i podecenije, ~esto bio jedina uteha u vre-menu koje je bilo veoma te{ko za Srbi-ju. Na tom polju, koje uvek popne na

postolje onoga ko zaslu`uje, jedna odnaj~e{}ih grana sporta je upravo ko-{arka, rekao je Spasovi}. - Bilo da je`enska ili mu{ka, iz nekog razlogauvek smo imali uspeha u toj igri podobru~ima. Samo oni koji su medaljeponosno stavljali na svoje grudi znajukoliko se te{ko do tih odli~ja dolazi i dado njih svakako ne bi stigli da nisu vo-|eni mudrom rukom trenera i sport-skih pedagoga.

Z. V.Strana II - III

Nakon izjave dr Miomira Kora}a, direktora Arheolo{kog instituta SANU, da }e Viminacijum biti najzna~ajniji svetski lokalitet

Magija i tajne„izgubljenog grada“

Kora}: Mesto gde se mo`da krije re{enjejednog od najve}ih pitanja na{e civilizacije:kako je jedan mali bliskoisto~ni kult postaovode}a svetska religija Strane IV - V

II p e t a k , 2 3 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Po`arevac - Vanredna situaci-ja, prouzrokovana dugotraj-nim problemima u vodosnab-devanju grada Po`arevca, jeukinuta. Naime, Gradski {tabza vanredne situacije grada Po-`arevca razmatrao je stanje usistemu vodosnabdevanja gra-da Po`arevca i jednoglasno do-neo predlog o ukidanju van-redne situacije u naseljenommestu Po`arevac i prigradskimnaseljima Ljubi~evo i Zabela.

Vanredna situacija uvedenaje jo{ 6. novembra pro{le godi-ne. Pored toga {to je voda pro-gla{ena ispravnom za pi}e 19.januara 2016. vanredna situa-cija je do danas ostala na snazi.

U obrazlo`enju ove Odlukestoji da je Re{enjem Republi~-kog sanitarnog inspektora 19.01. 2016. godine nakon tri uza-stopne mikrobiolo{ke i fizi~ko-hemijske analize vode odobre-no kori{}enje vode iz sistemavodosnabdevanja grada Po`a-

revca za pripremu hrane i pi}e,kao i da u proteklom periodunije bilo poreme}aja u vodo-snabdevanju gra|ana zdravompija}om vodom ~ime su se ste-kli uslovi da se jo{ tada ukinuvanredne mere, tj. vanredna si-tuacija na delu teritorije gradaPo`arevca. U proteklih sedammeseci vr{ena su intenzivnapra}enja (monitoring) kako hi-drodinami~kih tako i hidrohe-mijskih parametara izvori{ta„Klju~“ ali i jezerskih kaseta 1 i4 sa kojih su vr{ena intenzivnanalivanja odnosno crpenja za-hva}enih voda u cilju inter-ventnih mera.

Odlukom o ukidanju van-redne situacije br.01-82-20/2016. od 13.09.2016, koju jedoneo gradona~elnik BaneSpasovi}, na predlog Gradskog[taba za vanredne situacije gra-da Po`arevca, aktivnosti na vo-dosnabdevanju grada Po`arev-ca zdravom pija}om vodom

prelazi u sklopu redovnih ak-tivnost na JKP VIK Po`arevac{to podrazumeva i nastavakaktivnosti na poja~anom mo-nitoringu izvori{ta „Klju~“, in-vesticionom i funkcionalnomodr`avanju privremenih i stal-nih objekata izgra|enih u van-rednoj situaciji a u skladu saZakonom o planiranju i izgrad-nji (~lan 143.), navedeno je usaop{tenju Grada Po`arevca.Ovo zna~i da nov~ana izdvaja-nja za odr`avanje objekata kao{to je sistem nalivanja iz jezerau blizini beogradskog puta,prelaze sa bud`eta grada naVodovod i kanalizaciju.

Gradski [tab za vanredne si-tuacije }e nastaviti sa pra}e-njem stanja vodosnabdevanjana teritoriji grada Po`arevca ipravovremeno preduzimatemere za spre~avanje budu}ihrizika koji su doveli do neis-pravnosti vode za pi}e, zaklju-~uje se u objavi. Z. V.

Ukinuta vanredna situacija prouzrokovana dugotrajnimproblemima u vodosnabdevanju grada Po`arevca

Nastavlja se poja~animonitoring izvori{ta

Kostolac - Ove grejne sezonegra|ani }e pla}ati vi{e za ugaljiz basena „Kolubara“ i „Kosto-lac“ najavljuju agencije i medi-ji. Najjeftiniji lignit u Srbiji je za800 dinara skuplji po toni. Na-ime, u avgustu je „Kolubara“po nalogu Elektroprivrede Sr-bije (EPS) promenila na~inprodaje lignita i tako direktnoposkupela do 10 odsto su{eniugalj, 15 odsto sirovi i ~ak 25odsto ogrev iz „Kostolca“.

Vlasnik stovari{ta ogreva iz

Kragujevca „Slavatrans“ IvanKosti} je rekao da su poskuplje-nje u EPS-u „provukli“ krozuvo|enje javne licitacije za ku-povinu uglja umesto dotada-{njih tendera kroz koja su sto-vari{ta kupovala ogrev od „Ko-lubare“. Vlasnici stovari{ta se`ale i na uvo|enje uslova da seu~estvuje na nadmetanju kojiobavezuje da se mese~no kupi500 tona uglja, a za celu koli~i-nu EPS tra`i i bankarsku ga-ranciju.

U „Slavatransu“ ka`u suzbog takvih uslova stovari{tamorala da se udru`uju kako bikupovali tu koli~inu i dodajuda to nisu uradili, morali bi daotka`u sve stalne porud`bineza {kole i doma}instva. U sto-vari{tu „Beoiskra“ su naveli danisu u~estvovali na licitaciji jermese~no ne mogu da prodaju500 tona ogreva i da je zbog is-tih razloga dosta stovari{ta od-ustalo od licitacije.

Z. V.

Ugalj skuplji ~ak do 25 odsto

Marina Maljkovi}, selektorka `enske ko{arka{ke reprezentacije

Pokret za `ensku Po`arevac - Selektorka `enskeko{arka{ke reprezentacije Srbi-je, Marina Maljkovi}, bila jegost grada Po`arevca povodompromocije projekta „Pokret za`ensku ko{arku“, u okviru ko-ga }e biti omogu}eni besplatni~asovi ko{arke devoj~icama izosnovnih {kola. Proslavljenuko{arka{icu i stru~njaka za raz-voj ovoga na{eg trofejnog spor-ta, u sve~anoj sali Gradskogzdanja, primio je gradona~el-nik Po`arevca Bane Spasovi} sasvojim saradnicima.

Grad Po`arevac }e biti prvigrad, nakon Beograda, koji }ebiti uklju~en u projekat „Pokretza `ensku ko{arku“. Gradona-~elnik Spasovi} je ovom prili-kom rekao:

- Posebna je ~ast i zadovolj-stvo kada imamo prilike dapod krovom na{e gradske ku}eugostimo {ampione a jo{ ve}akada smo ponosni doma}inionima koji ih i stvaraju. Sportnam je i ranije, ali naro~ito uprotekle dve i po decenije, ~estobio jedina uteha u vremenu ko-je je bilo veoma te{ko za Srbiju.Na tom polju, koje uvek popnena postolje onoga ko zaslu`uje,jedna od naj~e{}ih grana spor-ta je upravo ko{arka, rekao jeSpasovi}. - Bilo da je `enska ilimu{ka, iz nekog razloga uveksmo imali uspeha u toj igri podobru~ima. Samo oni koji sumedalje ponosno stavljali nasvoje grudi znaju koliko se te-{ko do tih odli~ja dolazi i da donjih svakako ne bi stigli da nisuvo|eni mudrom rukom trene-ra i sportskih pedagoga.

Spasovi} je naglasio da je go-vore}i iz perspektive gradona-~elnika, neizmerno sre}an {to }e

Maljkovi}eva uverena u uspeh talenataSelektorka bronzanih ko{arka{ica sa nedavnih Olimpijskih igara u Riju, MarinaMaljkovi}, istakla je zadovoljstvo {to {to ju je u sve~anim salonima grada Po`arev-ca do~ekalo toliko devoj~ica koje vole ko{arku, dodav{i da je uverena da }e nekaod devoj~ica iz Po`arevca uz kvalitetan rad i sa kvalitetnim trenerom, sutra i zai-grati i biti reprezentativka Srbije. Prijemu su prisustvovali predstavnici lokalne sa-mouprave, direktori javnih ustanova i |aci Osnovne {kole „Dositej Obradovi}“.

^etiri op{tine sa podru~ja Brani~evskog okruga od Ministarstva privrede dobi}e 8,7 miliona dinara

Novac za pripremu projekata Golubac - ^etiri op{tine sapodru~ja Brani~evskog okru-ga, od Ministarstva privrededobi}e 8,7 miliona dinara, zaizradu projektno-tehni~ke do-kumentacije infrastrukturnihprojekata. Re~ je o op{tinamaGolubac, Ku~evo, @agubica iPetrovac na Mlavi, kojima sunavedena sredstva odobrenana osnovu javnog konkursa.

Na ovom konkursu Mini-starstvo privrede odabralo je 40lokalnih samouprava koje }edobiti 80 miliona dinara pomo-}i na ime pripreme projekata zaunapre|enje industrijskih i po-slovnih zona, inkubatora i kla-stera, obnavljanje braunfild lo-kacija, kao i razvijanje saobra-}ajne i komunalne infrastruk-ture. Op{tina Golubac dobi}e3.078.000 za projekat „Izgrad-nja sekundarne kanalizacije zaupotrebljenu vodu u naseljuGolubac - faza 2“, a op{tina Ku-~evo 1.350.000 dinara za pri-premu „Projekta vodosnabde-

vanja op{tine Ku~evo“. Op{tiniPetrovac na Mlavi dodeljeno je900.000 za izradu projektno-tehni~ke dokumentacije za re-konstrukciju mosta kod Op{tebolnice, a op{tinama @agubicai Ku~evo 3.369.600 za pripremudokumentacije za izgradnjuputa @agubica - Ku~evo.

- Gradnja puta @agubica -Ku~evo o`ive}e poljoprivredu,jer su mnoga doma}instva od-ustala od nje, po{to im je pri-stup njivama bio ote`an. Rani-je se od @agubice do Ku~evai{lo preko Petrovca, putem odoko 80 kilometara, pa su zatomnogi zapustili svoje njive. Mismo pro{log leta probili pre~i-cu i napravili zemljani put, alije neophodno da se on sadaasfaltira. Zahvaljuju}i tome,bar stotinak poljoprivrednikavrati}e se ponovo na svoje nji-ve - kazao je Safet Pavlovi},predsednik op{tine @agubica.

Podr{ka u pripremi pro-jektno-tehni~ke dokumentaci-

je realizuje se u okviru Progra-ma podsticanja ravnomernogregionalnog razvoja u 2016.godini. Ministarstvo privrede,u zavisnosti od razvijenosti lo-kalne samouprave, sufinansirau odre|enom procentu ukup-ne tro{kove izrade projektno-tehni~ke dokumentacije, doksu gradovi i op{tine u obavezida finansiraju preostalu vred-nost projekta.

Osim ~etiri op{tine Brani-~evskog okruga, bespovratnupomo} dobi}e i slede}e op{tinei gradovi: Kni}, Titel, Zrenjanin,Be~ej, Novi Sad, Tutin, Bujano-vac, Opovo, Krupanj, Trstenik,Ruma, Mionica, Vrbas, ^oka,Doljevac, Trgovi{te, Babu{nica,Medve|a, @itora|a, Ra{ka, Sur-dulica, Ra`anj, Prijepolje, Kur-{umlija, @iti{te, Bela Palanka,Sokobanja, Senta, Varvarin,Gornji Milanovac, Topola, ]i-}evac, Ba~, Novi Kne`evac, Di-mitrovgrad i Sremski Karlovci.

M. V.

Ugljenokop Drmno kod Kostolca

Prepumpavanje vode iz jezera u vodovod

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 2 3 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 . brani~evo

Srbije, bila je gost Po`arevca povodom promocije projekta

ko{arku

po`areva~ke devoj~ice biti privi-legovane da, odmah nakon pre-stonice, budu u prilici da na~inesvoje prve ko{arka{ke korakepod patronatom Marine Malj-kovi} u okviru projekta Pokretza ensku ko{arku.

- Duboko sam uveren dasport mora biti dostupan sva-kom mladom ~oveku, makar narekreativnom nivou, a u periodukada ima {anse da se dete razvijeu profesionalnog sportistu ova-kva {kola koja bez naknade oku-plja budu}e asove, za na{e mladePo`arevljanke je neprocenjiva.Nemam ni najmanju dilemu da}e `enska ko{arka{ka reprezen-tacija na nekim budu}im prven-stvima ili olimpijskim igramaimati u svom sastavu i neku de-

voj~icu iz Po`arevca ili okoline.Tako|e, nemam dilemu ni da }eone koje u tome ne uspeju, bitinajozbiljniji kandidati za po`are-va~ko Gradsko ve}e, jel se ispo-stavilo na iskustvu na{e Ane Mi-ljani}, da je imati ko{arka{icu usvom timu siguran recept za us-peh. Po{tovana Marina, `elimVam puno uspeha u ovom pro-jektu, kako u Po`arevcu tako i uostalim gradovima, rekao je gra-dona~elnik Spasovi}

- Misija programa razvojasporta grada Po`arevca bi}e daomogu}i svakom detetu da sebavi sprtom koji voli, rekla jeprilikom obra}anja Ana Milja-ni}, ~lanica ve}a zadu`ena zasport, omladinu i turizam. -Sport pored fizi~ke aktivnosti,

koja je potrebna svakom na{emdetetu, nudi kvalitetan razvojli~nosti kroz igru, zabavu i dru-`enje. Po`arevac je prvi grad,nakon Beograda koji }e imple-mentirati program, u okviru ko-jeg }e devoj~ice od prvog do os-mog razreda besplatno treniratiko{arku po programu selektor-ke Marine Maljkovi}.

Miljani} je uputila zahvalnostgradona~elniku Banetu Spasovi-}u, koji je prepoznao kvalitetovog projekta za grad Po`arevac,Danijeli @ukovski direktorki Po-`areva~ke gimnazije gde }e se re-alizovati projekat kao i predsed-niku Ko{arka{kog kluba Po`are-vac Dejanu Milojevi}u, koji jepodr`ao zna~aj projekta za `en-sku ko{arku u gradu. Z. V.

Po`arevac - Povodom proboja Solunskog frontau Prvom svetskom ratu 1918. godine, kraj Spo-menika srpskom vojniku u Kosovskoj ulici polo-`eni su venci u slavu poginulih ratnika a u imegrada Po`arevca taj ~in pijeteta su obavili pred-sednik Skup{tine grada Bojan Ili} i ~lan Grad-skog ve}a Marko Milojevi}.

Vence su, pored funkcionera grada Po`arev-ca, polo`ili predstavnici Brani~evskog upravnogokruga, GO Socijalisti~ke partije Srbije, Dru{tvaza negovanje tradicija oslobodila~kih ratova Sr-bije do 1918. godine i Udru`enja potomaka rat-nika 1912. - 1920. Godine.

Srbislav Stojanovi} predsednik Dru{tva za ne-govanje tradicija oslobodila~kih ratova Srbije1912 - 1920. godine je ovom prilikom rekao uime ovog Udru`enja, da vi{e od 20 godina obele-`avaju ovaj datum se}aju}i se imena i prezimenana{ih predaka, kao i svih vojnika koji su svoje i-vote dali ~asno. O zna~aju prvog svetskog ratagovorila je profesorka istorije Du{ica Pantovi}.

- U rane sate 15. septembra, prva u juri{ kre-nula je druga srpska armija, a za njom odmah isavezni~ka prva borbena linija. Na delu frontagde su napadale srpske armije, za samo ~etiri da-na probijen je celokupan sistem neprijateljskeodbrane. Srpske jedinice su do 25. septembra,oslobodile Skoplje i [id, {to je uslovilo izbaciva-nje Bugarske iz rata. Kapitulacija je potpisana 29.septembra. Prodor je bio nezaustavljiv i brzo suoslobo|eni Vranje, Ni{ i Kru{evac dok je Beo-grad bio oslobo|en 1. novembra. Tako je zavr{e-no najve}e poginu}e i jedna od najve}ih epopeja

u dotada{njoj istoriji srpskog naroda, istakla jePantovi}.

Srbija je u Veliki rat u{la brane}i svoju slobodui dostojanstvo a iza{la iz njega iscrpljena, privred-no razorena i sa stravi~nim ljudskim gubicima odukupno oko 1,3 miliona poginulih. Z. V.

Polo`eni venci povodom proboja Solunskog fronta

Herojima iz Velikog rata u ~ast

Po`arevac - Grad Po`arevacnudi poljoprivrednicima novacza osnivanje novih i unapre|e-nje rada postoje}ih poljopri-vrednih dru{tava. Javni kon-kurs je objavljen u ponedeljak apoljoprivrednici imaju 15 danaza prijavu.

Novac se nudi da bi se rea-lizovao Program podr{kesprovo|enja poljoprivrednepolitike i politike ruralnog raz-voja na teritoriji grada Po`a-revca za 2016. godinu. Cilj jeo~uvanje poljoprivredne pro-izvodnje ili prerade. Edukacijapoljoprivrednika, posete

stru~nim sajmovima i skupo-vima, zajedni~ka nabavkaopreme i mehanizacije, prepa-rata, lekova, sadnog materija-la i {tampanje materijala pred-vi|ene su kao aktivnosti za ko-je se konkuri{e.

Uslov je da ove godine posli~nom osnovu nije dobijen no-vac od drugih dr`avnih organa.

Nov~ani podsticaj mogu datra`e udru`enja kojima jeosnovna namera unapre|enjepoljoprivrede i razvoj sela, asredstva se dodeljuju za projek-te realizovane u 2016. godini ilione ~ija je realizacija u toku.

Konkuri{e se za maksimalno 2miliona dinara.

Prilikom odabira udru`enjakojima }e biti dat novac, jedanod kriterijuma }e biti i koliko {i-rok krug obuhvata realizacijanjihovog plana. Bi}e uzeto u ob-zir i koliko je cilj dosti`an upredvi|enom vremenu, ali i dali su merljivi efekti u~injenog uzpomo} novca iz gradske kase.

Nezadovoljni mogu da pod-nesu prigovore u roku od osamdana od okon~anja konkursa, aprogram se okon~ava posled-njeg dana kalendarske 2016.godine. Z. V.

Grad Po`arevac stimuli{e poljoprivredna dru{tva

Pare za pokretanjeproizvodnje

Po`arevac - Takozvane „tople probe“ sistema po-`areva~ke „Toplifikacije“ bi}e zapo~ete odmahna po~etku narednog meseca. Ina~e, vi{e od po-lovine grada Po`arevca priklju~eno je na daljin-sko grejanje, izjavio je izvr{ni direktor za tehni~-

ke poslove, investicije i razvoj u Toplifikaciji,Mirko Aran|elovi}.

Od stambenih zgrada na daljinsko grejanje ni-su priklju~ene stare zgrade kod Rasadnika na Hi-podromu a bez priklju~aka je i oko 8000 indivi-

dualnih doma}instava. Isporuka toplotneenergije svim potro{a~ima otpo~e}e navreme, 15. oktobra, a ukoliko se uka`e po-treba krenu}e i ranije, u zavisnosti od vre-menskih prilika. Tople probe krenu}e po-~etkom oktobra.

Po{to se za grejanje koristi jeftini ener-gent, odnosno vrela voda iz kostola~kihtermoelektrana, cena grejanja u Po`arev-cu najpovoljnija je u Srbiji. Fiksni deo ra-~una za daljinsko grejanje od 1. oktobrabi}e manji za 6 odsto „To je rezultat reor-ganizacije unutar firme i smanjenja nekihtro{kova“, rekao je Aran|elovi}. Z. V.

Tople probe po~etkom oktobra

Po`arevac - Nakon {to je ne-davno skup{tina akcionarausvojila odluku o prinudnomotkupu akcija, ve}inski vlasnik„Bambija“, Mid Europa, spro-ve{}e ovu odluku u narednimdanima, saop{tio je u petak

Centralni registar hartija odvrednosti. Manjinskim akcio-narima, koji poseduju 4,5 pro-cenata od ukupnog broja akci-ja, akcije }e biti otkupljene poceni od 65.598 dinara po akciji{to je procenjena vrednost ove

hartije. Podsetimo, Mid Euro-pa je pro{le godine postala ve-}inski vlasnik Bambija nakonsprovedene ponude za preuzi-manje po ceni od 58.618 dina-ra, prenosi Wisebroker.

Z. V.

Mid Europa postaje stopostotni vlasnik „Bambija“

Trenerka reprezentacije Srbije sa doma}inima

Zgrada Toplifikacije

IVp e t a k , 2 3 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 . b r a n i c e v o

brani

Neki dan u Francuskojpremijer je poru~io svimprivrednicima {irom Evrope isveta da }e Srbija dati pet odstobolje uslove od bilo koje drugedr`ave za otvaranje novihpreduze}a. Poenta je o~iglednou dr`avnom prioritetu da seprivu~e {to vi{e stranihinvestitora da otvaraju novapreduze}a, a samim tim i novaradna mesta.

Nikom valjda nije sporno dastotine hiljada nezaposlenih`eljno ~ekaju da dobiju posao ibar malo iza|u iz potpune bede.Sporno je za{to neko javno ka`eda daje pet odsto vi{e od bilokoje druge zemlje. uvenopitanje „{ta je time pesnik hteo

da ka`e“ ovom prilikom bimoglo da glasi „za{to je torekao“? ak i priprost nakupacna pijaci nikad ne bi javnorekao da pla}a robu pet odstovi{e od bilo kog drugognakupca. Sa druge strane,previ{e bi bilo naivno ako nekopomisli da je pesnik naivan.Dakle, o ~emu se tu radi?

Prvo {to ~oveku padne napamet da je ponuda bilo kojedr`ave nekom investitoruma~ka u d`aku, jer se takveponude nikad ne objavljuju, pato ostavlja mogu}nost da senekom poklone prevelikesubvencije uz jednostavnoobrazlo`enje da je tako moralobiti da bi se po{tovalo onih petodsto vi{e. Ko to da proveri i

kako? U teoriji se to zovediskreciono pravo. Svakiprivatni vlasnik ima takodiskreciono pravo, bez ikakveobaveze da nekom ne{todokazuje i obja{njava, jerposluje sa svojim novcem i usvoju korist ili {tetu. Sa novcemgra|ana se to tako ne mo`e.

Drugo {to mo`e svakom dapadne na pamet jeste~injenica da su na taj na~inizba~eni iz svake igre ikonkurencije doma}iinvestitori koji bi da osnujunovo preduze}e, jer oni nemogu imati pozama{neponude iz susednih dr`ava, anaro~ito mali investitori kojibi otvorili preduze}e sadesetak zaposlenih, ili zatoliko pro{irili proizvodnju.

Tre}e, jo{ bitnije, koja tonama proizvodnja treba,kakva je tehnologija takveproizvodnje i kolike }e bitiplate radnika? injenica je dana zapadu ima mnogoproizvodnih pogona sazastarelom tehnologijom, kojapo kapacitetima, ili poekolo{kim standardima nezadovoljava tamo{nje propisei ekonomiju poslovanja.

O~igledno }e nasrtanje takvihna na{e blanko povoljneuslove biti najve}e.

Neko dobije objekte,zemlji{te i infrastrukturubesplatno, jeftinu radnu snagu,donese zastarelu tehnologiju ijo{ za svu tu investiciju, koja ine postoji, dobije i subvencijekoje su pet odsto ve}e od nekeizmi{ljene ponude iz Bugarskeili Rumunije. Strast Bo`ija. Etosvih potrebnih i dovoljnihuslova da korupcija cveta, bezograni~enja, mogu}nostikontrole i u skladu sa na{imfali~nim propisima.

Na kraju, ajde od po~etka.Kviz pitanje „ko je tu naivan“?Da li onaj ko obe}ava, ili onajko u obe}anje veruje?

Slavomir Lazarevi}

(PRE) MI[LJENJE

Na Zapadu ima mnogo proizvodnihpogona sa zastarelom tehnologijom, kojapo kapacitetima, ili po ekolo{kimstandardima ne zadovoljava tamo{njepropise i ekonomiju poslovanja.O~igledno }e nasrtanje takvih na na{eblanko povoljne uslove biti najve}e

Ko ima taj rasipaNakon izjave dr Miomira Kora}a, direktora Arheolo{kog instituta SANU, da

Magija i tajne „izgubKora}: Mesto gde se mo`da krije re{enje jednog od najve}ih pitanja na{e

kult postao vode}a svetska religija Dosad pregledano vi{e od 14.000 grobiskopani na teritoriji Rimskog carstva Iskopan i Mauzolej za koji se pretpPo`arevac - Mislim da }e Vimi-nacijum za jedno {ezdeset, se-damdeset godina biti najzna~aj-niji svetski lokalitet po saznajnimprocesima koje }e da donese, iz-javio je Miomir Kora}, direktorArheolo{kog instituta SANU i ru-kovodilac projekta Viminacijumprenose po`areva~ki lokani me-diji ocene poznatog nau~nika ob-

javljene u listu „Blic“. Dok arheo-lozi marljivo rade na ovom loka-litetu i svako malo nas obradujuponekim zna~ajnim otkri}em,Blic i lokalni mediji podse}aju {tado sada znamo o nekada{njemrimskom vojnom logoru.

Viminacijum, vojni logor iglavni grad rimske provincijeGornje Mezije (Moesia Superior),nalazio se ispod dana{njih arealasela Stari Kostolac i Drmno, tri ki-

lometara od Kostolca, 12 od Po-`arevca i oko 100 jugoisto~no odBeograda na povr{ini od preko450 hektara {ire gradske i 220hektara u`e gradske teritorije.

Vojni logor Viminacijum jenastao kada je Rimsko Carstvodo{lo do obala Dunava, najvero-vatnije u prvim decenijama I ve-ka, negde izme|u 20. godine pre

n.e. i 44. n.e, u zavisnosti od isto-rijskog izvora. Ovaj logor, a po-tom i grad, nalazio se na raskrsni-ci puteva koji su povezivali sever-ni deo Balkanskog poluostrva saostalim delovima Rimske Imperi-je. Iako su ti putevi primarno ima-li vojnu i strate{ku funkciju, njimase tokom ~itave antike odvijao ve-oma `iv saobra}aj, zahvaljuju}ikome je Viminacijum postao nesamo vojno upori{te i strate{ko

mesto, ve} i izuzetno va`no trgo-va~ko i proizvo|a~ko sedi{te.

Ovaj rimski grad je bio presto-nica provincije, administrativni,vojni, trgova~ki i industrijski cen-tar. Pored se nalazio kastrum ililegijski logor, jedan od dve najve-}e fortifikacije u provinciji i cen-tralna ta~ka u odbrani mezijskogPodunavlja. Gotovo da nije bilorimskog imperatora koji nije pro-{ao kroz Viminacijum ili u njemuboravio, du`e ili kra}e vreme:

Trajan (vladao 98 - 117) je tuboravio tokom zime 98/99. godi-ne, u okviru priprema za rat saDa~anima. Hadrijan (117 - 138)u Viminacijumu dva puta orga-nizuje lov, a u njegovo vreme Vi-minacijum sti~e status municipi-ja, grada sa visokim stepenomautonomije koji podrazumeva inezavisnu gradsku upravu. U dvamaha grad pose}uje Septimije Se-ver (192-211). On je tu 211. pro-glasio carem svog sina Karakalu(198 - 217). Za vreme GordijanaIII (238 - 244) Viminacijum jepostao kolonija rimskih gra|ana idobio pravo na kovanje lokalnog

novca. U okvirima rimske upra-ve bio je to najve}i status koji je-dan grad mo`e da dosegne.

Ovde su kasnije boravili i dru-gi imperatori: Filip Arabljanin,Trebonije Gal, Hostilijan (koji jetu i preminuo od kuge 251, u 22.godini), Dioklecijan, KonstantinVeliki, Konstancije I i Julijan. Ko-liko je poznato, Gracijan (367-383) je bio poslednji imperatorkoji je posetio Viminacijum. UIV veku Viminacijum je bio sedi-{te episkopa a kasnije dobija sta-tus mitropolije. Stradao je 441. unajezdi Huna, pod vo|stvomAtile. Obnovljen je kao pogra-ni~no vojno utvr|enje 535. godi-ne, za vreme vladavine cara Justi-nijana I (527-565). Sa dolaskomSlovena na ostacima Viminaciju-ma nastaje naselje Brani~evo.

Grad je posedovao terme, saprostorijama za masa`u, koje subile glavno sastajali{te Rimljana.Iskopano je {est bazena, u kojimaponegde mogu da se nazru osli-kani zidovi sa cvetnim i ivotinj-

Vr{ac - Pokret Gorana Srbije u sa-radnji sa organizacijama Pokretagorana po op{tinama u okviruprojekta edukacija dece {kolskoguzrasta, organizuje razli~ite aktiv-nosti u koje su gotovo uvek, svakegodine, uklju~eni i u~enici osnov-nih {kola op{tine @agubica i to uzna~ajnoj meri, po~ev od samihradionica bilo na republi~kom ililokalnom nivou, pa su tako u~eni-ci Osnovne {kole „Jovan [erbano-vi}“ iz Krepoljina, zajedno sa pro-fesorom biologije Mikicom Petro-vi}, u~estvovali na letnjoj {koli i

Goranskom Eko-kampu koji seodr`avaju svake godine u Vr{cu.

Cilj kampa bio je da u~eniciupotpune znanja iz razli~itih obla-sti i steknu nova iskustva i po-znanstva. U~enica osnovne {koleiz Krepoljina Nata{a Maksi}, reklaje da u~e{}e na eko-kampu za sva-kog novog u~esnika predstavlja le-po i vredno iskustvo, dok je Ana-stasija Milinkovi}, tako|e u~esnikkampa, govorila o postignutim re-zultatima i prvom mestu koje jeosvojila Nata{a Maksi} i tako {ko-lu i op{tinu @agubica, zajedno sa

ostalim drugarima iz Krepoljina i@agubice predstavila u najboljemsvetlu. Pobednici kviza odr`anogu Vr{cu u okviru Goranskog eko-kampa, kao nagradu dobili su u~e-{}e u letnjoj {koli lekovitog bilja naKopaoniku, {to zna~i, da }e tamoslede}eg leta u~estvovati Nata{aMaksi} iz Krepoljina. Potrebno jenapomenuti da }e ubudu}e Nata-{a Maksi} i Anastasija Milinkovi}iz Krepoljina biti aktivisti koji }ena podru~ju op{tine @agubicapromovisati sve vrednosti koje ne-guje Pokret gorana Srbije. Z. V.

Istra`eno samo tri odsto od 450 hektaraViminacijum je i dalje pun tajni. Istra`eno je svega tri posto od 450 hektara njegove po-vr{ine. Na istra`ivanju rimskog grada i vojnog logora radi interdisciplinarni tim, a njiho-va elja je da trgovi i hramovi, pozori{ta i hipodrom, kupatila, ulice i ~etvrti grada izroneiz oranica u kojima su se vekovima nalazili i postanu deo svetske i na{e kulturne ba{tine.

Edukacija dece {kolskog uzrasta kroz projekat Pokreta gorana

Mladi gorani Homolja na kampuUspe{no spr

Viminacijum maketa

p e t a k , 2 3 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .

VŸ d a n a s . r s

i~evo

a }e Viminacijum biti najzna~ajniji svetski lokalitet

bljenog grada“e civilizacije: kako je jedan mali bliskoisto~ni nica, {to je najve}i broj rimskih grobova koji su ikadapostavlja da je grobnica cara Hostilijana

skim motivima. Kupatilo je biloparno, a topao vazduh je cirkuli-sao izme|u stubi}a i zagrevaoopeku ispod podnica, dok je vo-da stizala akvaduktom istra`e-nim u du`ini od deset kilometa-ra. Prona|ene su i svetiljke kojesu slu`ile za no}no kupanje.

Do sada je istra`eno vi{e od14.000 grobnica, {to je najve}i brojrimskih grobova koji su ikada is-kopani na teritoriji Rimskog car-stva. Iskopan je Mauzolej, za koji sepretpostavlja da je grobnica caraHostilijana. Miomir Kora} dodaje:

- Viminacijum je pun tajni. Ti-pologija na~ina sahranjivanja na

Viminacijumu je toliko bogata iraznovrsna da gotovo obuhvatacelokupan na~in i ritual rimskogna~ina sahranjivanja, navodi Ko-ra}. Dve istra`ene grobnice suoslikane freskama i poti~u iz do-ba paganstva, {to se zaklju~uje podekoraciji florom i faunom `ivihboja, a jedna je ukra{ena likomdevojke koja je pripadala vi{imdru{tvenim slojevima, na {taupu}uju prona|eni delovi zlat-nom bojom obrubljene haljine.Fresko-slikarstvo je, uz nalazegrobnica, pru`alo zna~ajne po-datke o po~ecima hri{}anstva naovim prostorima. Nalaz grobnica

sa Nebeskim jaha~em i Hristo-vim monogramom pru`aju idejukako se paganstvo preobra`avalou hri{}anstvo.

- Viminacijum je mesto gde semo`da krije re{enje jednog odnajve}ih pitanja na{e civilizacije:kako je jedan mali bliskoisto~nikult postao vode}a svetska religi-ja. Mi ni danas ne znamo kako jezaista rano hri{}anstvo izgledalo,kako se praktikovalo i ~ime jeosvojilo vernike. Otkri}a u Vimi-nacijumu ukazuju da su upravoovde sa~uvani neki od odgovorakakvo je ono bilo, ko ga je i kako{irio i za{to je postalo svetska reli-gija, upravo na Balkanu. Ovde, urimskom Iliriku. de{avalo se sveva`no u poznoj antici. Odavde jedo{lo najvi{e rimskih careva, a izbliskoisto~nog kulta rodila se no-va rimska dr`avna religija. Vimi-nacijum ~uva neka svedo~anstvao tom prelomnom trenutku za-padne civilizacije, isti~e Kora}.

Osim grobnica, otkrivena jeSeverna kapija utvr|enja, a po-stojale su jo{ tri, {to ukazuje namo}ni sistem. Na celom prostorunalazi{ta je prona|eno i mno{tvonov~i}a, a najvi{e ipak u grobni-cama, u koje su umrli polagani satri kr~aga (za ulje, vino, vodu) inov~i}em u ustima - da Heronuplate prevoz na onaj svet.

U Viminacijumu je 2012. go-dine otkrivena figurina `enskogbo`anstva stara oko 4.000 godi-na, „bliznakinja“ Kli~eva~kogidola otkrivenog 1881. Godine2013. je prona|en `rtvenik po-sve}en nimfama, a tokom 2014.mermerne statue i zlatna ogrlicaiz rimskog perioda. A onda je,tokom samo tri nedelje u avgu-stu 2016, otkrivena nova pod-zemna grobnica, memorija sazbirkom zlatnih nov~i}a iz vre-mena careva Honorija (tri koma-da) i Teodosija II (~etiri komada)i jedinstvene plo~ice od zlatnog isrebrnog lima iz 4. veka, ispisanemagijskim simbolima.

Z. V.

Po`arevac - Sportska hala Eko-nomsko trgova~ke {kole u Po`a-revcu dobila je novu, veoma kva-litetnu podlogu koja se prostirena oko 500 kvadratnih metara,vrednu preko dva miliona dina-ra, ponajvi{e zahvaljuju}i dona-ciji firme „Market parket“ ~iji jevlasnik Dejan Dini} u~estvovao uskromnoj sve~anosti uprili~enojpomenutim povodom kojoj su,tako|e, prisustvovali gradona~el-nik Po`arevca Bane Spasovi} injegovi saradnici.

- Za ovu godinu grad Po`are-vac je predvideo 80 miliona dina-ra za razne investicije, kako uosnovnim i srednjim {kolama,tako i u vrti}ima. Doneta je odlu-ka, da se opredeli jo{ nekih 20miliona dinara, tako da ukupna

vrednost svih radova koji }e se iz-voditi ove godine iznosi 100 mili-ona dinara, rekao je gradona~el-nik Spasovi}.

Prema njegovim re~ima,vrednost donacije iznosi 1,7 mi-liona dinara a osim, materijalakoji je utro{en za ovu namenu,donator je je obezbedio i izvo|e-nje radova {to zna~i da je donaci-ja ve}a od navedenog iznosa.Osim donatora, utro{ena su do-datna sredstva koje je obezbediograd Po`arevac u iznosu izme|u500 i 600 hiljada dinara. KakoSpasovi} ka`e, Grad je prevas-hodno za postavljanje parketa uovoj ustanovi opredelio 4,5 mili-ona. S obzirom da je firma Mar-ket parket donirala i izvela rado-ve, u{te|ena su velika sredstva.

Po re~ima Dejana Dini}a, vla-snika Privrednog dru{tva „Marketparket“, ova firma ve} decenijamapoma`e {kolske ustanove i vrti}e ugradu jer na taj na~in ele da pru idobar primer ostalim privrednici-ma kako treba biti dru{tveno od-govoran prema svom gradu. Kakoje jo{ gradona~elnik Spasovi} do-dao, ovo nije jedina donacija firme„Market parket“, koja je i prethod-nih godina pomagala {kole.

- S obzirom da ide Dan gradaPo`arevca, 15. oktobarska nagra-da, ukoliko je u skladu sa na{imaktima, u znak zahvalnosti, zanagradu, podr`a}u predlog daupravo Privredno dru{tvo „Mar-ket parket“ bude dobitnik ovogo-di{njeg priznanja, najavio je Spa-sovi}. Z. V.

Sportska hala Ekonomsko trgova~ke {kole u Po`arevcu dobila novu podlogu

Zahvalnost Grada preduze}u „Market parket“

Po`arevac - Na Prvenstvu Teni-skog saveza Isto~ne Srbije, mladateniserka iz Po`arevca, JovanaGruji} (10), osvojila je prvo me-sto. Re~ je o turniru zelenog ni-voa za devoj~ice i de~ake do 10godina, B kategorije, koje je odi-grano u Teniskom klubu „AS Ti-mok“ u Zaje~aru, ~iji je ~lan Da-nilo Jovanovi}, pobedio u konku-renciji de~aka. Slede}i izazov ko-

ji ~eka Jovanu jeste kvalifikacioniturnir za Kup Srbije do 10 godi-na, koji se igra 24. septembra uTK „Spartak“ u Subotici. Na nje-mu }e u~estvovati najboljih osamtakmi~ara i takmi~arki iz svakogregiona Srbije. Jovana je nedav-no pobedila na jo{ jednom tak-mi~enju - Me|unarodnom tur-niru „Kup nada 2016“, dvadese-tom po redu, odr`anom u TK

„Sok 022“ u [idu, za devoj~ice ide~ake do 10 godina starosti. Pretoga, u julu, pobedila je i naSportskim igrama mladih Srbije,odr`anim na Adi Ciganliji, u Be-ogradu. Zbog niza uspe{nih na-stupa na takmi~enjima u zemlji iinostranstvu, Jovana je progla{e-na za najbolju sportistkinju Po-`arevca za 2015. godinu.

M. V.

Najbolja sportistkinja Po`arevca ni`e uspehe

Jovana prvakinja isto~ne SrbijePo~etak otkopavanja jo{ krajem 19. vekaKrajem XIX i po~etkom XX veka Mihailo Valtrovi} i Miloje Vasi} zapo~eli su otkopavanjana desnoj obali Mlave, na lokalitetu air, a obimna arheolo{ka istra`ivanja po~ela su od1977. i jo{ uvek traju. Zahvaljuju}i njima Viminacijum se polako isti~e kao mesto na ras-krsnici kultura Istoka i Zapada, koje je u svojoj istoriji imalo veoma dinami~an razvoj.Prona|eni arheolo{ki materijal svedo~i o izuzetno visokom razvoju pojedinih grana za-natstva i umetnosti. U umetni~kim radionicama tokom IV veka nastala su neka od naj-zna~ajnijih dela fresko-oslikanih grobnica kasnoanti~kog perioda, a u zanatskim radi-onicama prona|ene su pe}i za pe~enje opeke.

rovedena akcija „Vojni lekar na selu“Desine - Op{tina Veliko Gradi{te, Crveni krst i Domzdravlja, zajedno sa Vojskom Srbije, su u selu Desineuspe{no realizovali akciju „Vojni lekar na selu“. Pri-padnike VS primio je predsednik op{tine, DraganMili}, koji je izrazio veliko zadovoljstvo zbog uspe{nesaradnje Vojske Srbije i lokalne samouprave i po`e-leo uspe{an rad svim u~esnicima u akciji. Me{tanimasela Desine zdravstveni radnici VS i DZ Veliko Gra-di{te kontrolisali su nivo {e}era u krvi i krvni pritisaki davali stru~ne savete. ova akcija nai{la je na dobarodziv kod me{tana i pored toga {to su poljoprivredniradovi u toku. Istovremeno, vojni veterinar obilazioje poljoprivredna gazdinstva, obavljao pregled stoke ipru`ao odgovaraju}u stru~nu i savetodavnu pomo}.U akciji su u~estvovali dr Nedeljko Vasi}, ispred Do-ma zdravlja i Gordana Jeci}, pomo}nica predsednikaop{tine za poljoprivredu. Z. V.

Miomir Kora}

Novi sjaj fiskulturne sale u Ekonomskoj {koli

Vojni medicinari u selu Desine

VI p e t a k , 2 3 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

PETROVAC NA MLAVI Ove priloge je sufinansirala Op{tina Petrovac na Mlavi

Predsednik op{tine Du{ko Nedini} i predsednik SO Milan~e A}imovi} obi{liradove na sanaciji mosta u zaseoku Drobe` i sve~ano otvorili most u Manastirici

Pu{ten u saobra}aj most na VitovniciPetrovac na Mlavi - Predsednik op{ti-ne Du{ko Nedini} i predsednik SOMilan~e A}imovi} obi{li radove na sa-naciji mosta u zaseoku Drobe` i sve~a-no otvorili most u Manastirici.

Predsednik op{tine Du{ko Nedini}u izjavi za medije, kod mosta u Kame-novu, nije krio zadovoljstvo zbog za-vr{etka radova na dve kapitalne inve-sticije za op{tinu Petrovac na Mlavi.Nedini} se zahvalio svima koji su u~e-stvovali u projektu sa sanacije mostau Kamenovu, a najvi{e Vladi Republi-ke Srbije i premijeru Aleksandru Vu-~i}u, koji su za most u Kamenovuodvojili 50 miliona dinara.

- Ovaj most je ~esto trpeo gubitke,uvek je bila potreba da se renovira nana~in kako bi gra|ani mogli bezbednoda ga koriste. Danas sa velikim zado-

voljstvom mogu da konstatujem da}emo u narednih mesec dana otvoritiovaj most i ostvariti veliki cilj. Va`nostonoga {to dobijamo je mnogo ve}a i tosami me{tani znaju najbolje, ka`e Ne-dini} - Dugo se ~ekalo na rekonstruk-ciju, {to je ote`avalo normalno funkci-onisanje me{tana Kamenova, ali i lju-dima sa druge strane mosta. Sada ka-da je most pri kraju nadam se da }erad i `ivot nastaviti normalnim to-kom, onako kako treba uz mnogo sre-}e. Na{ veliki pisac i nobelovac Andri}je rekao da mostovi prikazuju mestona kome je ~ovek nai{ao na prepreku inije zastao pred njom, nego je savla-dao i premostio kako je mogao premasvom shvatanju, ukusu i prilikama ko-je ga okru`uju. Kada budemo pogle-dali ovaj most, neka nas uvek podseti

da ne odustajemo i da za svaki pro-blem postoji re{enje.

Delegacija op{tine Petrovac naMlavi se zatim uputila u mesnu zajed-nicu Manastirica gde je sve~ano pu-{ten u saobra}aj rekonstruisan mostpreko reke Vitovnice koji je tako|estradao u poplavi. Pored kompletnogrukovodstva otvaranju je prisustvovaoi predsednik MZ Manastirica i ~lanop{tinskog ve}a Denis Peri}.

Predsednik op{tine se i ovde zahva-lio premijeru i Vladi Republike Srbijekoja je za ovu investiciju izdvojila 20miliona dinara, i ponovio da }e op{tin-sko rukovodstvo ravnomerno voditira~una o svim mesnim zajednicamana teritoriji op{tine i da nijedna ne}ebiti zapostavljena.

Z. V.

Veliko Gradi{te - Veliko Gradi{te i Sre-brno jezero bili su doma}ini u~esnici-ma projekta „Zlatna mladost na Sre-brnom jezeru“ , manifestacijom kojaje prema{ila sva o~ekivanja, kojom jena najlep{i na~in zavr{eno kulturnoleto 2016. godine.

Po~etak manifestacije obele`ila jepionirska utakmica ko{arka{kih klu-bova „Mladost“ iz Bele Palanka i „VG“iz Velikog Gradi{ta. Ova revijalnautakmica, zavr{ena pobedom „VG“,odigrana je na terenima Ko{arka{kogkampa „TEO4“ na{eg proslavljenogko{arka{a, Milo{a Teodosi}a.

U sportskom duhu, nakon oveutakmice, u prelepom ambijentu na

samoj obali Srebrnog jezera, kao naj-mla|i u~esnici manifestacije, pionirisu odigrali me~eve u odbojci na pesku.

Po zavr{etku sportskog dela pro-grama, za u~esnike festivala je, uz ru-~ak, prire|eno krstarenje brodom„Ana“ koje je odu{evilo sve prisutne,pogotovu najmla|e koji su prvi putimali priliku da plove najlep{omevropskom rekom.

U drugom delu programa koji seodvijao u gradskom parku, Turisti~keorganizacije Velikog Gradi{ta, BelePalanke i Vlasotinca, predstavile su tu-risti~ke potencijale svojih op{tina.

Tako su posetioci imali priliku dau`ivaju u u neodoljivom ukusu belo-palana~kih banica i promociji Vin-skog bala koji je jedna od zna~ajnijihmanifestacija u Vlasotincu. Turisti~kaorganizacija op{tine Veliko Gradi{teimala je zanimljivu prezentaciju svo-jih potencijala, a kod {tanda su seobratili predsednik op{tine gospodinDragan Mili} i direktorka Turisti~keorganizacije Dajana Stojanovi}.

Program na sceni otvorila su dvaplesna studija, „FANTASY“ iz Vlaso-tinca i „SPEKTAR“ iz Kraljeva. U na-stavku programa predstavili su semladi rok sastavi, a muzi~ari su domi-nirali na sceni. Odli~an utisak su osta-

vili „Eksperiment“ iz Bele Palanke,„Vreme ~uda“ iz Beograda i „Revoltniperon“ iz Velikog Gradi{ta. Svim u~e-snicima predsednik op{tine VelikoGradi{te Dragan Mili} podelio je za-hvalnice, a ovom prilikom istakao jeda je Srbija dobila jo{ jednu zna~ajnumanifestaciju koja pru`a {ansu mla-dim ljudima da svoje ideje i talentepredstave {iroj javnosti.

Nakon predstavljanja talentovanihmladih ljudi koji su pokazali svojustvarala~ku kreativnost, predivno ve-~e, spektakularnim koncertom zatvo-rile su „Neverne bebe“. Z. V.

Prva manifestacija „Zlatna mladost na Srebrnom jezeru“

Projekat prema{ioo~ekivanja

NOVE KLUPE U KOSTOLCUKostolac - U centru Kostolca postavljene su nove metalne klupe u uliciBo`e Dimitrijevi}a, Stevana Nemanje kod Sportske hale, u gradskomparku, i novoure|enom de~ijem igrali{tu u ulici Veljka Dugo{evi}a. Uzklupe su postavljene i nove ~eli~ne kante. Gradska op{tina Kostolac je zanabavku i postavljanje dvadeset dve klupe izdvojila sredstva u iznosu od599.500,00 dinara, dok je 378.500,00 dinara izdvojeno za kupovinudvadeset pet novih kanti. Izvo|a~ radova je firma „Metal Steel Morava“ izKostolca. Z. V.

Veliko Gradi{te - Novu interaktivnu{kolsku tablu dobilo je ove godine iodeljenje Osnovne {kole „Mi{a @iva-novi}“ u selu Desinu. Kolektiv i u~eni-ke su tim povodom posetili zamenikpredsednika op{tine, Sla|an Markovi}i odbornica SO iz Desina, Suzana Ta-naskovi}.

Zahvaliv{i se lokalnoj samoupraviza novo nastavno pomagalo, direktor

[kole, Dejan Rajkovi}, istakao je da jeovo ve} osma tabla koju je {kola dobi-la od op{tine, a koju }e mladi nastavnikadar uspe{no koristiti u nastavi.

Markovi} je najavio nabavku novihtabli i za ostala odeljenja do kraja godi-ne, a ovom prilikom uru~io je u~enici-ma knjigu „Pa`ljivkova pravila“ Agen-cije za bezbednost u saobra}aju koja jepodeljena polaznicima prvog razreda

svih {kola. Do sada je {kolama na teri-toriji op{tine uru~eno 38 „pametnih“tabli koje }e biti obezbe|ene svim pod-ru~nim odeljenjima kako |aci ne bi bi-li uskra}eni za ova u~ila. U ime {kol-skog kolektiva zahvalila se nastavnicaBranka Vidojevi} koja je na novoj tablina zanimljiv na~in izlo`ila istorijat de-sinske {kole koju ove {kolske godinepoha|a 14 u~enika. Z. V.

Interaktivna tabla za |ake u selu Desine

Mladi na „Srpskom moru“

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 2 3 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 . brani~evo

Veliko Gradi{te - Protiv ~etiri osobe iz Ra~e i Ni{a od-re|en je jednomese~ni pritvor zbog te{kog dela protivop{te sigurnosti, izvr{enog na Srebrnom jezeru, kadasu stradala dva de~aka iz sela Trska kod Ra~e, Stefan(14) i Nikola (13) Petrovi}.

Pritvor je odre|en za Zorana Jovanovi}a, direktoraOsnovne {kole „Kara|or|e“ u Ra~i, Marka Gli{i}a,{kolskog trenera i supru`nika Dragana (64) i Milanke(63) Stankovi} iz Ni{a, koji su iznajmljivali pedaline na

jezeru. Sudija za prethodni postupak odredio im je pri-tvor kako ne bi mogli da uti~u na svedoke, u istrazi ko-ja je u toku. Oni su imali pravo na advokate po slu`be-noj du`nosti, ali su anga`ovali branioce po sopstve-nom izboru.

Stankovi}i su anga`ovali advokata iz Ni{a, treneradvokata iz Velike Plane, dok direktora {kole u Ra~izastupa poznati po`areva~ki advokat Slobodan Cveta-novi}. On je rekao da njegov klijent, kome je izuzetnote{ko pala smrt de~aka, nema nikakvu odgovornost jer

je u Veliko Gradi{te do{ao kao vo|a puta tima pionir-skog fudbalskog kluba gde je ~lan uprave, a ne kao di-rektor {kole u kojoj su stradali de~aci i{li, i da je sveuradio po prethodno napisanom planu i programuputovanja.

- Moj klijent, kao i trener, nemaju nikakvu odgo-vornost za ovu tragediju, pogotovu {to su po{tovali ceoprotokol putovanja. Oni su svratili prema planu na po-la sata na Srebrno jezero, da bi ga videli i malo se okre-pili. Direktor i trener izri~ito su deci zabranili da se pri-bli`avaju obali, a kamoli da se kupaju. Deca ih nisu po-slu{ala ve} su samoinicijativno iznajmili pedaline i de-sila se tragedija. Sve ovo su izjavili pred tu`iocem, {toje u{lo u zapisnik, rekao je advokat Cvetanovi} i dodaoda od ponedeljka po~inje saslu{anje svedoka i kada seoni budu saslu{ali presta}e razlog pritvaranja i da }enjegov klijent biti pu{ten na slobodu.

Supru`nici Stankovi} saslu{ani su dan ranije gde surekli da nisu bili upoznati na~inom registracije pedali-na, kao i da su samo povr{no upoznati da moraju daimaju spasila~ke prsluke, kao i to da su morali da tra-`e neki dokument na uvid o starosti dece, niti su zna-li da maloletnici moraju da imaju punoletnog pratio-ca. Oni su jo{ rekli da ih inspekcija nije obilazila, nitiim je ko dao pravilnik o iznajmljivanju pedalina. Predtu`iocem su se branili rekav{i da su oni izdali samojednu pedalinu crvene boje, gde je bilo {estoro dece, ada su ostali de~aci, njih ~etvoro bili na plavoj pedolini,drugog vlasnika, zbog ~ega }e biti saslu{an i vlasnik tihpedolina, kako bi se utvrdilo pravo ~injeni~no stanje.

Ina~e, kako saznajemo od izvora bliskom istrazi,pedoline koje su izdate dece nisu bile registrovane( re-gistracija se vr{i u lu~koj kapetaniji) jer im je dozvolaistekla 01. septembra. Prema re~ima na{eg izvora de-~aci su nakon pitanja iznajmljiva~u koliko ko{ta iz-najmljivanje, nakon njegovog odgovora o ceni, de~aciodustali, ali im je iznajmljiva~ pedolina spustio cenu,{to su oni prihvatili. M. Veljkovi}

Osnovni sud u Velikom Gradi{tu doneo odluku povodom tragedije na Srebrnom jezeru

Pritvor za ~etvoro zbog smrti dvojice de~aka Jednomese~ni pritvor odre|en za Zorana Jovanovi}a, direktora O[ „Kara|or|e“ u Ra~i, Marka Gli{i}a, {kolskog

trenera, i supru`nika Dragana (64) i Milanke (63) Stankovi} iz Ni{a, koji su iznajmljivali pedaline na jezeru

Po`arevac - Deklaracije na proizvodi-ma namenjenim ishrani ne otkrivajudovoljno {ta zapravo jedemo pa je nateritoriji Brani~evskog upravnogokruga od po~etka godine uo~eno 30nedostataka na deklaracijama pre-hrambenih proizvoda. Izvr{eno jeukupno 69 kontrola u proizvodnjihrane od ~ega dve tre}ine u pekarama.Tamo gde je uo~ila nedostatke, poljo-privredna inspekcija je izdala nare|e-nja da se propusti isprave, iz Ministar-stva poljoprivrede. U Brani~evskom

okrugu su od po~etka godine donetepo dve odluke o zabrani proizvodnje iprijave za privredni prestup, a bilo je ipet prekr{ajnih prijava.

Naj~e{}i problem su deklaracije,dok je kvalitet kontrolisanih proizvodau na{em okrugu zadovoljavaju}i. Kodpekarskih i mlinskih proizvoda na pri-mer ~esto nema navedenih alergena, au pojedinim slu~ajevima ni rok upo-trebe. To je bio slu~aj sa p{eni~nimbra{nom iz „Mlina bra}e Ili}“ na ~ijempakovanju nije naveden rok upotrebe,

zbog ~ega deklaracija nije bila u skladusa Pravilnikom. Kvalitet nije odgova-rao propisanom, u slu~aju „DC Lili}“ izMalog Crni}a, ali osim toga, inspekcijanije prona{la druge sli~ne primere.

Deklaracije su problem i u ostatkuSrbije. U zemlji je ispravno oko dvetre}ine deklaracija proizvoda, a svakitre}i proizvod na rafovima ima nekinedostatak u opisu proizvoda. Istra`i-vanje je sprovela organizacija IHISNutricionizam i njime je obuhva}enovi{e od 2.500 proizvoda. Najbolje sudeklarisani slani i slatki konditorskiproizvodi, a najvi{e propusta je uo~e-no kod proizvoda sa oznakom „zdra-ve hrane“, hleba i peciva. Prema istra-`ivanju, najvi{e primera namernog za-vo|enja potro{a~a je u kategoriji bez-alkoholnih pi}a na kojima su oznake onepostoje}em kvalitetu.

Direktorka IHIS NutricionizmaDanica Zari} ka`e da su deklaracijepostale ~itljivije, ali je Pravilnik o de-klarisanju uticao na pobolj{anje is-pravnosti deklaracija prehrambenihproizvoda samo za dva odsto. Z. V.

Krepoljin - Iako se Brani~evski okrugne mo`e pohvaliti brojem profesion-alnih reli voza~a, ipak, ima izuzetaka.Nenad Kolarevi} iz Krepoljina, jedinije u Homolju, ali i u Brani~evskomokrugu odlu~io da se oproba u ovomsportu. Trenutno, kao po~etnik, vozitrke na brdskim stazama za klub„Racing team“ iz Beograda. Za kratkovreme koliko je na stazi, od aprilameseca, Nenad je osvojio brojna priz-nanja i pehare na brdskim trkama.Kako ka`e mladi Kolarevi}, u klasi ihima oko tridesetak.

Sport je jako te`ak, pogotovu zanjega jer nema uslova za treninge, {toistovremeno i ote`ava pripremu zasamu trku.

- Iskreno se nadam da }u, po za-vr{etku {kolovanja, ozbiljnije da seposvetim vo`nji i budem {ampion usvojoj kategoriji, istakao je Nenad i do-dao da veliku zahvalnost za svoje prvepo~etke duguje roditeljima koji ga usvemu podr`avaju i sve finansiraju.Novca za ovaj sport treba dosta, takoda Kolarevi} verovatno ne bi bio tugde jeste da nije bilo pomo}i i lokalnesamouprave koja mu je pomogla prikupovini opreme.

- Da nije pomo}i op{tine, verovat-no i ne bih mogao da vozim trke, jerne bih mogao da priu{tim sebi opre-mu koja mi je potrebna a koja ko{tavi{e od 1.000 evra, rekao je Kolarevi}za RTV „Homolje“. Z. V.

Vlasnici bili upoznati sa op{tinskom odlukom Ova tragedija desila se kada su bra}a Stefan i Nikola, zajednosa {kolskim drugovima, iznajmila pedalinu i krenula da se vo-ze po jezeru. U blizini suprotne obale, Stefan je pao sa pedaline,pa je Nikola sko~io za njim, ali su obojica potonula jer su bili ne-pliva~i, a nisu imali za{titne prsluke. Predsednik op{tine VelikoGradi{te, Dragan Mili}, rekao je da su vlasnici pedalina bili upo-znati sa op{tinskom odlukom da maloletnicima mogu da ih iz-najme jedino ako su u pratnji odraslih, kao i da svi koji se na njojvoze moraju da dobiju za{titni prsluk. Ipak, de~aci su pedalinuiznajmili, iako sa njima nije bilo nikog od odraslih, i uz nju nisudobili za{titne prsluke. Oni su u Veliko Gradi{te do{li kako biigrali fudbalsku utakmicu u rangu pionira, a pri povratku u Ra-~u svratili su svi na Srebrno jezero.

Nenad Kolarevi} iz Krepoljina jedini u Brani~evskomokrugu odlu~io da se oproba u reli trkama

„Flojd“ iz Homoljave} osvaja pehare

Na teritoriji Brani~evskog upravnog okruga od po~etka godine uo~eno 30 nedostataka na deklaracijama prehrambenih proizvoda

Manjkavosti deklaracija hraneU zemlji svaki tre}iproizvod narafovima ima nekinedostatak u opisuproizvoda

Gnjurci brzo prona{li be`ivotna tela: Mesto nesre}e na Srebrnom jezeru

Talentovani automobilista: Nenad Kolarevi}

VIII p e t a k , 2 3 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Marko Veljkovi}, Slavi{a Radovanovi}, mr Veli{a Joksimovi}, Slavomir Lazarevi}, dr Relja Petkovi},

Miodrag Lazarevi}, mr Miroljub Manojlovi}, Dragana Stanisavljevi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas - Mile Veljkovi}.

Odr`an seminar „Inkluzija po meri slepih - Dizajn za slepe“

Uskoro taktilna izlo`ba u Po`arevcu i Beogradu

Na seminaru je aktivno u~estvovalo 10 slepih i slabovidih lica, koji su zajedno sa u~esnicima pro{li sve delove planiranog programaPo`arevac - „Inkluzija po meri slepih -Dizajn za slepe“ bio je naziv skupa uorganizaciji neformalne grupe ArtHub, a tom prilikom odr`an jedno-dnevni seminar na kome je u~estvova-lo 30 mladih profesionalaca u kulturiiz mnogih gradova Srbije (Beograd,Zrenjanin, Kragujevac, Kru{evac, Ve-lika Plana, Kostolac, Ni{... ) i ~lanovi

Mesne organizacije Saveza slepih i sla-bovidih u Po`arevcu.

Cilj ovog seminara bio je da obu~imlade radnike u kulturi da kreiraju pro-grame koji }e biti pristupa~ni slepim islabovidim licima: od kreiranja taktil-nih izlo`bi, preko mogu}nosti {tampa-nja reljefnih knjiga, 3D reljefnih slika iskulptura, organizovanja audio grad-skih tura, razvijanja mobilnih aplikacijaza slepa i slabovida lica, kreiranje audio-deskriptivnih filmova i predstava - kao{to }e u sklopu projekta „DIZAJN ZASLEPE“ biti organizovana Taktilna izlo-`ba u Po`arevcu i Beogradu povodomSvetskog dana slepih, 15. oktobra.

Osim predavanja, na seminaru su ina radionicama u~esnici razmenjivali

dosada{nja iskustva u radu sa slepimlicima ali je akcent ovde stavljen i dasaslu{aju konkretne probleme sa koji-ma se slepa lica susre}u kako u kultur-nim aktivnostima grada tako i u sop-stvenoj svakodnevici, tako {to su samaslepa i slabovida lica uzela aktivnou~e{}e u seminaru.

- Inkluzija za slepe je fantasti~an se-

minar. Imali smo prilike da opipamoknjigu sa Brajevim pismom, da razgova-ramo sa slepim i slabovidim licima i dada u ivo vidimo kako se Brajevo pismokuca na posebnoj ma{ini, jedan je od ko-mentara u~esnika u evaluaciji seminara.

Kako bi se bar na trenutak na{li uulozi slepih i slabovidih lica, u~esnicikoji nisu imali problema sa vidom, no-sili su poveze preko o~iju dok su ih vodi-~i vodili kroz stalnu postavku Narodnogmuzeja u Po`arevcu, ili dok su analizi-rali reljefne otiske sa umetni~kim pred-stavama, kako bi prakti~no i na terenuzajedno do{li do konkretnih zaklju~aka.

- Sam seminar otvorio je nova pita-nja inkluzivnih programa kako u mu-zejima tako i u drugim institucijama

kulture, gde smo imali prilike da odslepih i slabovidih ljudi iz „prve ruke“~ujemo u kojim svim sferama `ivotanailaze na pote{ko}e. To {to mi ne vi-|amo slepa i slabovida lica na kultur-nim aktivnostima u gradu, ne zna~i daslepi nisu zainteresovani za kulturu,ve} naprotiv, da nisu na pravi na~in in-formisani, da im sama fizi~ka barijera

institucija kulture i njihovi neadektvat-ni sadr`aji ne pru`aju mogu}nost dakulturu do`ive. Na seminaru je aktiv-no u~estvovalo 10 slepih i slabovidih li-ca, koji su zajedno sa nama pro{li svedelove planiranog programa. Velikibroj konstruktivnih kritika do{ao jeupravo od njih. A mi }emo i dalje radi-ti na tome da kultura bude kultura zasve, istakla je Julija Ba{i}, istori~arumetnosti i organizator skupa.

Seminar je organizovala neformal-na grupa „Art Hub“ iz Po`arevca u sa-radnji sa udru`enjem gra|ana „ArtDistrikt“ iz Po`arevca, Me|uop{tin-skim Savezom slepih i slabovidih licau Po`arevcu i Narodnim muzejom uPo`arevcu. Z. V.

„Poslednja pesma“ Jovana Du~i}a na velikoj sceni Centra za kulturu

Drama o `ivotu u Americi Po`arevac - U okviru nedavne mani-festacije Dani Srpske u Po`arevcu, navelikoj sceni Centra za kulturu izvede-na je drama „Poslednja pesma“ posve-}ena velikanu na{e me|uratne lirikeJovanu Du~i}u.

Drama prati ivot Jovana Du~i}a iz-me|u 1941. i 1943. godine, vreme ka-da pesnik boravi u vili ro|aka MihailaDu~i}a, na obali Mi~igenskog jezera, ugradu Geri, dr`ava Indijana. Du~i} jeve} kao starac na pragu sedamdesetihgodina svog ivota poslat u Ameriku uspecijalnu misiju od strane raspadnu-te otad`bine Kraljevine Jugoslavije.Sam pesnik, me|utim, do smrti nijeznao kakvu misiju zapravo ima.

Komad je napisala Anita Pani}, po-znati televizijski autor i dokumentari-sta, a adaptaciju i re`iju potpisuje Mar-ko Misira~a. Producenti su Balkan film,Drina film i Udru`enje dramskihumjetnika Republike Srpske. UloguDu~i}a tuma~i glumac Narodnog po-

zori{ta u Beogradu, Neboj{a Kunda~i-na, Du~i}evu veliku ljubav Jovanku Jo-vanovi} Todorovi} igra Maja Kolund i-ja Zoroe, glumica narodnog pozori{taRepublike Srpske, a mladi}a glumacMilan Nikitovi}, jedan od popularnihfilmskih likova u poznatom filmu i seri-ji ‘’Montevideo’’.

Predstava je premijerno izvedena2013. godini, u okviru obele`avanja 70godina od smrti Jovana Du}i}a i nasta-la je uz podr{ku Predstavni{tva Repu-blike Srpske u Srbiji. Z. V.

Ku~evo - Knji`evno ve~e An Fi{er iliRu`ice Radulj, koje je odr`ano u Zavi-~ajnoj galeriji Centra za kulturu u Ku-~evu, omogu}ilo je ljubiteljima lepe re-

~i da prisustvuju premijernom izvo|e-nju kola`a poezije na engleskom i srp-skom jeziku.

Prilikom izvo|enja, autorka nije sa-

mo kazivala svoje pesme - svaki izgo-voreni stih je pratila ekspresija na licui prisutni su mogli da se upoznaju sanjenim najiskrenijim ose}anjima. Po

re~ima pesnikinje, ovo ve~epredstavlja i pripremu za njenodlazak u Englesku, gde }e uLondonu predstaviti svoju po-eziju tamo{njoj ~itala~koj pu-blici.

An Fi{er / Ru`ica Radulj, poobrazovanju magistar ekono-mije, pisanjem se bavi od svoje13. godine i do sada je nastu-pala na raznim knji`evnim fe-stivalima u zemlji i inostran-stvu: u Bugarskoj na Melni~-kim ve~erima poezije i Make-doniji na Heraklejskim dani-ma poezije. Poseduje poveljuza izuzetan kvalitet pesme, aobjavila je knjige „Ru`in Bu-kvar“, „Lemon Juice „. Njenapoezija se nalazi i u mnogimpesni~kim zbornicima. Z. V.

Po`arevac - Udru`enje „@ivot Eduka-cija Nauka Afirmacija“ organizovalokreativnu radionicu na uglu Trga oslo-bo|enja i Stari korzo. Tema kreativneradionice bila je jesen. Deca su stvara-la i plastelinom, potom pravili otiske fi-gura izrezane na krompiru ili jabuci.Na raspolaganju su im bile i razne bo-janke, a mogli su i da igraju iks - oks natabli napravljenoj od vunice i {i{arki.

- Svako od nas je jedinstven, a svizajedno smo pravo remek delo. Pravi-mo jedan veliki cvet, a latice su izreza-ni otisci ruku dece, kazala je BiljanaMilosavljevi} Pi}uri} iz ovog Udru`e-nja. Ovog puta su udru`ili snage sa{kolom stranih jezika „San Sebasti-jan“. Mali{ani su u~ili imenice na en-gleskom, imena `ivotinja, ali i drugihpojmova i pravili ih od li{}a.

- Deca u~e engleski i istovremeno sebave kreativnim radom, podvukla je ona.

Udru`enje gra|ana „@ivot Edukaci-ja Nauka Afirmacija“ ostvaruje ciljeve uoblasti kulture, umetnosti, nauke, filolo-gije, odr`ivog razvoja, medicine. Obu-hvata decu i odrasle i osetljive grupe. Na-stavi}e i dalje sa kreativnim radionica-ma, pa pripremaju projekte i razna pre-davanja, a uspostavili su kontakt i sadrugim udru`enjima u zemlji i inostran-stvu. Sedi{te udru`enja je u Kosan~i}e-voj 43. Ukoliko mali{ani, ali i njihovi ro-ditelji `ele da u~e strane jezike mogu toda u~ine u {koli „San Sebastijan“, koja senalazi na istoj adresi kao i Udru`enje.

- Grupe su male, 5 do 8 polaznika ikvalitet rada je na najvi{em nivou, re-kla je Danijela Radojkovi} iz {kolestranih jezika. Z. V.

Udru`enje „@ivot Edukacija NaukaAfirmacija“ organizovalo kreativnu radionicu

Iskazali se i najmla|i kreativci

Internacionalno knji`evno ve~e An Fi{er

Danas predstava „Nemam da platim i ne}u da platim!“Petrovac na Mlavi - U Domu kulture u Petrovcu na Mlavi, u petak, 23. septembra, na progra-mu je pozori{na predstava „Nemam da platim i ne}u da platim!“. Prema delu Daria Foa,adaptaciju i re`iju predstave, koja po~inje u 20 sati, potpisuje Milo{ Jagodi}. Uloge tuma~e glum-ci petrova~kog pozori{ta „Bata Buli}“: Milica Ili}, Suzana Stankovi}, Jelena Jana}kovi}, Miroslav@ivadinovi}, Ljubomir Deni} i Sa{a Radivojevi}. M. V.

Slabovidi u muzeju - dizajn za slepe

Neboj{aKunda~ina kao

Jovan Du~i}