Inteligencija nije pametApr 10, 2015 by admininteligencijaJedna analiza naina rezonovanja lanova Mense pokazala je da 44 odsto njih veruje u astrologiju, 51 odsto u znaaj bioritma, a 56 odsto veruje u vanzemaljce(misli se na NLO)Da bih od poetka pokazao da odlina inteligencija ne mora biti garant ispravnom miljenju, ponudiu tri pitanja koja su kao test sposobnosti dobrog razmiljanja nedavno bila stavljena pred 3.400 studenata na univerzitetima irom SAD, ukljuujui Harvard i Prinston.Palica za bejzbol i loptica kotaju zajedno 1,10 dolara. Palica je skuplja od loptice za jedan dolar. Koliko kota loptica?Ako pet maina za pet minuta proizvede pet kolaia, koliko e biti potrebno vremena da 100 maina proizvede 100 kolaia?Na jezeru se nalazi mnogo lokvanja i svakoga dana povrina prekrivena lokvanjima udvostruava se. Da bi se prekrilo celo jezero potrebno je 48 dana. Koliko je potrebno dana da se pokrije pola jezera?Ukoliko nemate odgovore na po neko ili na sva ova pitanja, ne brinite. Ni meu najinteligentnijim studentima sa Harvarda i Prinstona nije bilo vie od 17 odsto koji su odmah dali sva tri tana odgovora. Pozitivno reeni testovi govore o dobrom rezonovanju, dok pogreno reeni, ne ukazuju na nisku inteligenciju, ve na loe razmiljanje.Kad gledate i sluate neke ljude iz javnog ivota, a to su najee politiari, esto se pitate da li su, sudei po onome to govore i rade, glupi? Odgovor je negativan. Koeficijent inteligencije (IQ) veine od njih, bio bi, bar na osnovu retrospektivne analize njihovih ivotnih postupaka, oko 120 ili vie, to ukazuje da pripadaju inteligentnijem delu populacije, koji nikada nije vei od 10 odsto.Pitanja slina ovom, ve 15 godina u potpunosti zaokupljaju i Kita Stanovia, profesora primenjene psihologije i razvoja oveka iz Toronta u Kanadi, koji posle vie godina borbe s ovim problemom danas tvrdi da je racionalno miljenje odlika koja samo delimino zavisi od inteligencije, mada bez nje nije mogua. U svojoj knjizi ta nedostaje testovima inteligencije profesor Stanovi tvrdi da drutvo precenjuje testove inteligencije i dodaje da testovi mere samo deo sposobnosti misaonih funkcija i nema niega to bi se kosilo s primerima u kojima su istovremeno na delu vrlo visoka inteligencija i mala pamet (loe razmiljanje)! Jasno je da IQ daje dobru procenu nekih mentalnih funkcija kao to su logika, apstraktno rezonovanje, sposobnost uenja i kapacitet kratkorone, radne memorije. Meutim, IQ je od malog znaaja kad se primenjuje za procenu sposobnosti donoenja dobrih odluka u realnom ivotu, jer ne daje sliku neijih kritikih procenjivanja informacija i savlaivanja pristrastnosti koja esto vodi na stranputicu. IQ je jo uvek najvanija mera misaonih sposobnosti, ali ne i racionalnog razmiljanja. Bez paljivog rezonovanja donete odluke su esto pogrene, jer mozak koristi dva razliita sistema za obradu primljenih informacija. Jedan je intuitivan ili spontan, u njemu se stvari reavaju bez mnogo razmiljanja, a drugi je zasnovan na namerno temeljnom razmiljanju.Inteligencija pokazuje mo mozga, dok je racionalno miljenje kontrola te moi. Neki intelektualno sposobni ljudi ne uputaju se u analitiko miljenje i vie vole oslanjanje na sopstvenu intuiciju, odnosno donoenje odluka iz stomaka. Drugi, obino staloeni ljudi, proveravaju svoj oseaj i obuzdavaju intuitivni nagon za donoenje odluka.Ukoliko uzmemo da je naa pamet svetlost kojom neto pretraujemo, onda je IQ mera intenziteta te svetlosti, ali ne i ispravnost ugla pod kojim je koristimo da bismo osvetlili problem. Neki ljudi to svetlo ne usmeravaju na dobro mesto iz vie razloga tvrdoglavost, izbegavanje neprijatnih iznenaenja ili urba i brzopletost. Jaka svetlost (inteligencija) sama po sebi nije nikakva zatita od gluposti. I zaista, ni superinteligentni nisu imuni na gluposti. Jedna analiza naina rezonovanja lanova Mense (udruenje osoba sa natproseno visokim koeficijentom inteligencije) pokazala je da 44 odsto njih veruje u astrologiju, 51 odsto je ubeeno u znaaj bioritma, a 56 odsto veruje u vanzemaljce da su nas poseivali i da politiari to kriju od nas. Za ljubopitljive, o ovome ima vie u asopisu Skeptini istraiva ( Skeptical Inquirer) u svesci 13, str. 216. Pristup asopisu slobodan je na mrei.Druga strana problema s racionalnim miljenjem je prilino svetla, jer svako moe poboljati svoje miljenje. Dovoljno je (uvek) postepeno i bez urbe analizirati mogue posledice planiranih odluka. Nita jednostavnije.Odgovori na pitanja s poetka teksta: 1) 0,5 dolara 2) 100 minuta 3) 47 danaprofesor univerzitetaps. ovo su pogreni odgovori :D Koji su tani?