intencionalnost i kontinuitete svesti - brentano i dzejms

8/10/2019 Intencionalnost i Kontinuitete Svesti - Brentano i Dzejms

1/13

Miroslava An!elkovi"

INTENCIONALNOST I KONTINUITET SVESTI BRENTANO I D!EJMS

APSTRAKT

: Filozofi se nisu mnogo bavili vezom izme"

u filozofsko-psiholo#

kih stanovi#

taFranca Brentana i Vilijama D$ejmsa. Ona je svakako istorijski interesantna pre svega zboguticaja koji su njihova stanovi#ta imala na Edmunda Huserla, ali je i filozofski zna%ajna jer

se preko nje mo$e pokazati za#to u D$ejmsovoj filozofiji duha nema korelata Brentanovompojmu intencionalnosti koji ozna%ava relaciju mentalnih fenomena prema fizi%kim. Sobzirom na ovo odre"enje, relacija intencionalnosti, ukoliko za nju ima mesta u D$ejmsovoj

psihologiji, bila bi relacija u kojoj stoje korelati ovih fenomena u D$ejmsovoj analizi svesti.Pokazujem da postoji korelacija izme"u Brentanovog odre"enja mentalnih fenomena iD$ejmsovog odre"enja prelaznih segmenata svesti, s jedne strane, kao i izme"u Brentano-vog pojma fizi%kih fenomena i D$ejmsovog pojma supstantivnih segmenata svesti, s druge

strane. Ispitujem da li odnos izme"u prelaznih i supstantivnih delova ima osobine kojekarakteri#u intencionalni odnos. Pokazujem da to nije slu%aj.

KLJU&NE RE&I: intencionalnost, kontinuitet svesti, jedinstvo svesti, mentalni i fizi%kifenomeni, supstantivni i tranzitivni delovi iskustva, pa$nja.

Brentano i D#ejms uticaj na filozofiju i psihologiju

Pojam intencionalnosti je klju!ni pojam psihologije Franca Brentana (FranzBrentano), dok je pojam kontinuiteta, odnosno toka svesti klju!ni pojam psihologijeVilijama D"ejmsa (William James).1 I Brentano i D"ejms su se bavili i psihologi-

jom i filozofijom, i obojica su obele"ila intelektualnu istoriju druge polovinedevetnaestog veka, perioda kada se od filozofije kona!no odvaja i psihologija, #to

je verovatno bila najzna!ajnija promena u istoriji filozofije kao i po!etak njeneverovatno najte"e krize i ubrzanog gubljenja reputacije kraljice nauka. U formi-ranju psihologije kao samostalne discipline, pored ostalih, u!estvuju i Brentano iD"ejms, a zna!aj njihovog dela priznat je i u istoriji filozofije i u istoriji psi-hologije. Brentano je 1874. godine objavio Psihologiju sa empirijskog stanovi#ta(Psychologie vom empirischen Standpunkt) a D"ejms je 1890. objavio Principepsihologije (The Principles of Psychology). Ova dela nisu imala jednak zna!aj zarazvoj psihologije, odnosno filozofije. Principi psihologije kao jedan, u datomtrenutku, sveobuhvatni pregled psihologije u kojem se postavljaju i osnove za njendalji razvoj su svakako u samoj psihologiji imali dalekose"niji uticaj od Bren-

1 D"ejms zapravo ne govori o toku svesti ve$o toku misli, pri !emu re! mi#ljenje shvata uveoma #irokom smislu, tako da se ona odnosi na bilo koji oblik svesti. Cf. William James, ThePrinciples of Psychology, Chicago, Encyclopedia Britannica, INC, 1952, str. 146.

THEORIA 3 UDK 165.241/.242;165 Brentano F.; 165 D!ejms V.; 165.12:165.62

BIBLID 03512274 : (2008) : 51 : p. 15-27 ID BROJ:153635340Originalni nau"ni rad


2/13

16 Miroslava An"elkovi'

tanove, ina!e nedovr#ene,2Psihologije sa empirijskog stanovi#ta, #to se verovatnomo"e objasniti okolno#$u da je iste godine kad i Brentanovo iza#lo daleko uticajnijedelo Osnove fiziolo#ke psihologije (Grundzge der Physiologische Psychologie)Vilhelma Vunta (Wilhelm Wundt) koji se smatra osniva!em eksperimentalne psiho-logije.3Brentano ne stavlja u prvi plan eksperimentalni metod ve$argumentaciju ianalizu #to njegov pristup psihologiji !ini u osnovi spekulativnim. Ipak, Brentano jeuticao na kasniji razvoj eksperimentalne psihologije, njegovo se, naime, u!enjedovodi u vezu sa ge#taltisti!kom psihologijom.4

Posmatran iz perspektive filozofije, Brentanov uticaj je verovatno zna!ajniji,budu$i da je na osnovama Brentanove deskriptivne psihologije, odnosno deskrip-tivne fenomenologije,5Edmund Huserl (Edmund Husserl) zasnovao novi pravac u

filozofiji: fenomenologiju,#to Brentana

!ini njenim prete

!om, dok je D

"ejms filo-zofski posmatrano, sledbenik pragmatizma %arlsa Sandersa Persa (Charles Sanders

Peirce). Sve u svemu, razlike izme&u Brentana i D"ejmsa !ine se upadljivim kako upogledu filozofskih pravaca kojima pripadaju, tako i u pogledu pristupa psihologiji.Opravdanje za filozofsko ispitivanje srodnosti njihovih shvatanja svesti le"i u retkoisticanoj !injenici da se D"ejms u argumentaciji u prilog svoje klju!ne teze okontinuitetu, odnosno toku svesti, upravo poziva na Brentana, ta!nije na poglavlje o

jedinstvu svesti uPsihologiji sa empirijskog stanovi#tao kojem tom prilikom ka"eda je to ne#to najbolje #to je pro!itao.6Tako&e se nedovoljno isti!e uticaj koji je naHuserla imala D"ejmsova psihologija. Sam Huserl ka"e da je odustao od pisanjadela posve$enog psihologiji ose$aju$i da je D"ejms ve$ rekao sve ono #to je on"eleo da ka"e.7Tako&e u deluKriza evropskih naukaHuserl navodi kako njegovom

pojmu horizonta odgovara ono #to je D"ejms nazvao obodom.8 'tavi#e, na nekim

mestima D"ejms !ak i koristi termin horizont u zna!enju u kojem koristi terminobod.9Me&utim, Huserl istovremeno prime$uje da D"ejms fenomen horizonta nijemogao u potpunosti da ispita bez pojma intencionalnog objekta. Neobi!no je ivredno ispitivanja za#to D"ejms koji je dobro poznavao Brentanov rad i u velikojmeri delio njegovo shvatanje prirode svesti, nije pridao va"nost intencionalnostikoja je prema Brentanu distinktivna osobina mentalnih fenomena. Tako pitanje na

2 Brentano je prvobitno nameravao daPsihologija sa empirijskog stanovi#ta bude sa!injena iz#est knjiga, nju me&utim !ine dve knjige: Psihologija kao nauka i Mentalni fenomeniuop#te. Cf. Franz Brentano, Psychologie vom empirischen Standpunkt, Leipzig, Verlag vonFelix Meiner, 1924, str. 1.

3 The Oxford Companion to the Mind (ed. Richard L. Gregory), Oxford, Oxford UniversityPress, 1987, str. 816.

4 Reinhardt Grossmann,Phenomenology and Existentialism, London, Routledge & Kegan Paul,

1984, str. 58-60.5 David Bell,Husserl, London, Routledge, 1990, str. 6.

6 William James, The Principles of Psychology, Chicago, Encyclopedia Britannica, INC, 1952,str. 156.

7 Richard Stevens, James and Husserl: The Foundations of Meaning, The Hague, MartinusNijhoff, 1974, str. 41.

8 Edmund Huserl, Kriza evropskih nauka (prevod: Zoran (in&i$), Gornji Milanovac, De!jenovine, 1991, str. 210.

9 Cf. William James, The Principles of Psychology, Chicago, Encyclopedia Britannica, INC,1952, str. 166.


3/13

Intencionalnost i kontinuitet svesti Brentano i D$ejms 17

koje treba dati odgovor postaje: Da li u psiholo#koj teoriji Vilijama D"ejmsa postojikorelat Brentanovom pojmu intencionalnosti? Da je ovo preciziranje veomazna!ajno bi$e jasno u slede$em odeljku.

Brentano o intencionalnosti

Intencionalnost je, kao #to je re!eno, prema Brentanu su#tinska odlika mental-nih fenomena. Brentano je nastojao da prona&e distinktivnu odliku mentalnih fe-nomena da bi pokazao da psihologija jeste nauka !iji se predmet mo"e pozitivnoodrediti. Ali #ta Brentano podrazumeva pod mentalnim, to jest psihi!kim fenomeni-ma? Neobi!nost i suptilnost Brentanovog shvatanja razlike izme&u mentalnih i fi-

zi!kih fenomena ilustrova$u na fenomenu boje.Fenomen boje prouzrokovan je osobinom povr#ine tela da upija ili odbija

svetlost i osobinom svetlosti koja na datu povr#inu pada. Pod razli!itim osvetlje-njem data povr#ina $e izgledati razli!ito, #to sugeri#e da boja nije osobina pred-meta, odnosno da nije ono #to bi D"on Lok (John Locke) nazvao primarnim kva-litetom datog predmeta ve$da je boja njegov sekundarni kvalitet. Brentano se saovim svakako sla"e jer se i sam poziva na Lokov eksperiment koji dokazuje da jetoplota sekundarni kvalitet. Ako se jedna ruka stavi u toplu a druga u hladnu vodu,a potom obe istovremeno u posudu sa mlakom vodom, na jednoj $e se ruci ose$atitoplota, a na drugoj hladno$a, !ime je dokazano da toplota nije stvarno osobinavode. Isto tako, dodaje Brentano, znamo da se pritiskom na oko mo"e izazvatiisti vizuelni fenomen koji bi bio uzrokovan zracima koji emaniraju sa navodno

obojenog objekta.10

Boja i toplota, dakle za Brentana jesu aspekti subjektovog iskustva, u tom smi-

slu on zastupa stanovi#te koje je danas preovla&uju$e u psihologiji percepcije. Uuticajnim ud"benicima mo"emo pro!itati slede$e: Svetlost razli!itih talasnih du-"ina mo"e postojati nezavisno od posmatra!a, ali ne mo"e biti boje nezavisno od

posmatra!a, jer boja je psiholo#ki fenomen koji nastaje kod posmatra!a,11 ili:Boja jepsiholo#kifenomen, potpunosubjektivanpo svojoj prirodi.12

Ali Brentano, za razliku od ovog danas uobi!ajenog shvatanja, ne$e re$i da seradi o mentalnim ili psihi!kim fenomenima, ve$o boji govori kao o fizi!kom fe-nomenu. Jasno je da, za razliku od savremenih psihologa koji se, kada tvrde da je

boja perceptivni a ne fizi!ki fenomen, pozivaju na Njutnovu distinkciju izme&uperceptivnih i fizi!kih fenomena,13 Brentano ne izjedna!ava subjektivno i psi-holo#ko, niti subjektivno suprotstavlja fizi!kom. Me&utim, Brentano iako, kao

#to smo videli, tvrdi da je boja vizuelni, dakle perceptivni fenomen, ipak za njuka"e da je fizi!ki fenomen. Da bismo razumeli Brentanovo shvatanje mentalnih

10 Franz Brentano, Psychologie vom empirischen Standpunkt, Leipzig, Verlag von Felix Meiner,1924, str. 13.

11 Stephen E. Palmer, Vision Science Photons to Phenomenology, MIT Press, 1999, str. 97.

12 Rober Sekuler i Randolph Blake,Perception(!etvrto izdanje), Boston, McGrawHill, 2002, str.267.

13 Ibid.


4/13


fenomena treba imati u vidu da on objekte spolja#njeg sveta ne naziva fenomenima,samo su !injenice svesti fenomeni koji se dele na dve velike klase klasu fizi!kihi klasu psihi!kih fenomena.14 Me&u fizi!ke fenomene, pored boje i toplote,Brentano ubraja tako&e i oblik, pejza"koji vidim, akord koji !ujem, hladno$u, miriskoji ose$am kao i sli!ne slike (nem. Gebilde) koje se javljaju u imaginaciji.15Kao

primere mentalnih fenomena Brentano navodi su&enje, se$anje, o!ekivanje, zaklju-!ivanje, mi#ljenje, sumnjanje, zatim radovanje, tugovanje, o!ajavanje, ljutnju, lju-

bav, mr"nju, strahovanje, "elju, htenje, nameru, !u&enje, divljenje, prezir, itd.16Svaka predstava (nem. Vorstellung) koja je ste!ena putem !ulne percepcije iliimaginacije, ka"e Brentano, primer je mentalnog fenomena; pri !emu pod pred-stavom ne mislim na ono #to je predstavljeno ve$na !in predstavljanja.17 Dakle,

samo su!inovi, akti, doga

&aji svesti mentalni fenomeni. Tako je pitanje distinktivneodlike mentalnih fenomena zapravo pitanje #ta je distinktivna odlika mentalnih

radnji, odnosno psihi!kih !inova.Brentano prime$uje da svaka mentalna radnja ima objekt, da je u predstavlja-

nju uvek ne#to predstavljeno, u su&enju je ne#to afirmisano ili negirano, u ljubavi jene#to voljeno, u mr"nji se ne#to mrzi, u "elji je ne#to "eljeno, itd.18Va"no je na-glasiti da Brentano kada govori o objektu mentalnog !ina ne misli na objekat uspolja#njem svetu. Tako na primer objekt mentalnog !ina slu#anja melodije nijefizi!ki doga&aj koji se odvija izvan subjekta i mo"e biti percipiran i od stranedrugih koji mu prisustvuju, ve$su to zvuci koje dati subjekt !uje. Objekt mentalnog!ina je zapravo sadr"aj mentalnog !ina. Ovu osobinu mentalnog !ina da ima objektna koji se odnosi Brentano, pozivaju$i se na sholasti!are, naziva intencionalno#$u(lat. intendere uperiti, smerati).19 Ovde je va"no ista$i razliku izme&u op#teg

odre&enja relacije intencionalnosti i intencionalnosti kako ju je kao distinktivnuodliku mentalnih fenomena razumeo Brentano. Nerazlikovanje ove dve stvari !estostvara zabunu. Naime, intencionalnost se !esto defini#e kao o-vost, kao osobinamentalnih fenomena da budu oobjektu.20Tako&e, problem intencionalnosti !esto seshvata kao problem odnosa na#e misli o svetu i samog sveta, ta!nije kao pitanje #ta!ini da je na#a misao o tom i tom objektu?21Ovako shva$en problem intencional-nosti postaje sasvim drugi problem u odnosu na onaj koji postavlja Brentano i

postaje jezi!ko-ontolo#ki problem. Jezi!ki jer misli izra"avamo iskazima, ontolo#kijer se na#e misli !esto odnose na nepostoje$e entitete. Tako na primer u odrednici o


15 Ibid., str. 112.16 Ibid.

17 Ibid., str. 111.

18 Ibid., str. 125.

19 Ibid., 124.

20 Vidi na primer: The Oxford Companion to the Mind(ed. Richard L. Gregory), Oxford, OxfordUniversity Press, 1987, str. 383; Simon Blackburn, The Oxford Dictionary of Philosophy,Oxford, Oxford University Press, 1996, str. 196.

21 Cf. Roderick Chisholm, The First Person an Essay on Reference and Intentionality, Brigh-ton, The Harvester Press, 1981, str. 1-3.


5/13


intencionalnosti Denijel Denet (Daniel C. Dennett) i D"on Hougelend (John C.Haugeland) ka"u Ova neobi!na !injenica, mogu$e nepostojanje intendiranog ob-

jekta, mo"e se !initi kao prazna zagonetka, ali se zapravo pokazalo da je ona iz-vanredno otporna i na re#enje i na odbacivanje. Brentano je ovo nazivao inten-cionalnom inegzistencijom intencionalnih objekata mentalnih stanja ili doga&aja, iona ima mnogo manifestacija. Ja ne mogu "eleti a da ne "elim ne#to, ali ono #to"elim ne mora da postoji da bih ga "eleo.22Ovaj citat ne samo da potkrepljuje tezuda se Brentanovo shvatanje intencionalosti povezuje sa problemom nepostojanjaobjekata o kojima mo"emo misliti, ve$ i locira izvor ovog pogre#nog shvatanjaBrentana. Naime uz osobinu intencionalnosti, Brentano navodi i da je osobinamentalnog fenomena i intencionalna inegzistencija njegovog objekta,23 #to je

kvalifikacija koja se!esto pogre

#no shvata.Pogledajmo prvo kako je do ovog pogre#nog razumevanja moglo do$i. Boja, na

primer, kao objekt vizuelne percepcije ima osobinu intencionalne inegzistencije, sdruge strane Brentano kao i mnogi drugi tvrdi da boja nije stvarno svojstvoopa"enog objekta, ve$da je stvar subjektovog iskustva. Budu$i da se tvrdi da bojakao takva ne postoji u svetu izvan subjekta, !italac mo"e biti naveden na pomisaoda Brentano pod inegzistencijom podrazumeva nepostojanje. Me&utim, smisaoBrentanovog termina inegzistencija nikako ne mo"e biti nepostojanje jer bi tovodilo u kontradikciju #to se vidi iz !injenice da Brentano za boju, zvuk i toplotuka"e da imaju samo fenomenalnu i intencionalnu egzistenciju.24 Jasno je dakle da

boja ne mo"e imati intencionalnu egzistenciju i intencionalnu ne-egzistenciju, aliboja ima intencionalnu egzistenciju i intencionalnu inegzistenciju, jer pod inten-cionalnom inegzistencijom objekta mentalnog fenomena Brentano podrazumeva

svojstvo objekta da postoji u datom mentalnom aktu. Dakle, smisao ovog prefiksain- nije negacija, ve$je inkluzija.

Povrh svega, sasvim je jasno da relacija intencionalnosti o kojoj govori Bren-tano nema nikakve veze sa objektima u spolja#njem svetu jer se radi o relaciji iz-me&u fenomena objekt mentalnog akta nije u svetu van subjekta, ve$fizi!ki fe-nomen koji je fenomen subjektovog iskustva. Brentano ne govori o spolja#njimobjektima naprosto jer oni nisu fenomeni, kada ka"e objekt Brentano misli nasadr"aj mentalnog !ina.25

Ipak, ta!no je da razlika izme&u mentalnih i fizi!kih fenomena ima veze sarazli!itim na!inima na koje oni postoje. Naime fizi!ki fenomeni imaju samo fe-nomenalno ili intencionalno postojanje dok mentalni fenomeni imaju i intencional-no i realno (aktualno) postojanje. Ova razlika u na!inu njihovog postojanja vezana

je za razliku u na!inu njihovog opa"anja.Mentalni fenomen ne mo"e biti sam svoj sadr"aj. Na primer, prilikom slu#anjaneke melodije mi naravno usmeravamo pa"nju na melodiju, a ne na samo slu#anje.

22 The Oxford Companion to the Mind (ed. Richard L. Gregory), Oxford, Oxford UniversityPress, 1987, str. 384.


24 Ibid., str. 129.

25 Vidi: David Bell,Husserl, London, Routledge, 1990, str. 9.


6/13


Ipak, mi smo dok slu#amo svakako svesni da slu#amo. To zna!i da na razli!itena!ine percipiramo objekt nekog mentalnog !ina i sam taj mentalni !in. Melodijakoju slu#amo je primarni objekt na#e svesti, dok je samo slu#anje njen sekundarniobjekt, jer se ono ne javlja za sebe, ve$ sekundarno uz objekt, to jest zajedno sanjim.26I najprostije mentalno stanje je, smatra Brentano, slo"eno jer je i u njemu,kao i u svakom mentalnom stanju prisutan dvostruki objekt i primarni i sekun-darni objekt svesti. Me&utim, ne radi se o dva razli!ita fenomena, ve$o dva aspekta

jedinstvenog fenomena.27Svest o melodiji i svest o slu#anju je jedna istovremena,sinhrona svest, odnosno svest o aktu i svest o objektu jeste jedna ista svest, razlika

je u na!inu intendiranja odgovaraju$ih objekata. Mo"emo re$i da je melodija inten-dirana primarno, dok je slu#anje melodije intendirano sekundarno, odnosno, mo"e

se govoriti o dve vrste intencionalnosti primarnoj i sekundarnoj intencionalnosti.Primarna intencionalnost bi bila karakteristika svesti o primarnom objektu, dok bisekundarna intencionalnost bila karakteristika svesti o sekundarnom objektu.28

Uop#te uzev, Brentano pravi razliku izme&u unutra#njeg posmatranja (nem.Beobachtung) i unutra#njeg opa"anja (nem. Wahrnehmung), pri !emu je unutra#njeopa"anje osnovni izvor za psiholo#ka prou!avanja.29U slu!aju posmatranja, re$i$e Brentano, mi usmeravamo na#u punu pa"nju na fenomen da bismo ga ispravnoshvatili. Ali u slu!aju objekata unutra#njeg opa"anja ovo je apsolutno nemogu$e.30Posmatranje, opservacija, zahteva pa"nju i utoliko ne predstavlja refleksivnu svest,ne mo"e se posmatrati samo posmatranje iako smo na neki na!in njega svesni.Samog akta svesni smo zahvaljuju$i unutra#njem opa"anju koje jeste refleksivno,#to !ini unutra#nje opa"anje veridi!kim, nepogre#ivim,31jer samo opa"anje mental-nih fenomena, sama !injenica da su opa"eni, garantuje njihovo postojanje.

Zanimljivo je da Brentano ne pominje Gokleniusa koji ne samo da intencional-ni akt defini#e kao akt kojim svest smera ka objektu ve$ i razlikuje primarnu odsekundarne intencije na taj na!in #to je za razliku od sekundarne intencije koja jerefleksivna primarna intencija akt kojim razum svoj predmet zahvata izravno.32

Uprkos intuitivnoj razlici izme&u unutra#njeg posmatranja i unutra#njeg opa-"anja, a time i njihovih predmeta, ostaje neiintuitivnost Brentanove razlike izme&umentalnih i fizi!kih fenomena, ta!nije njegovog odre&enja fizi!kih fenomena. Nai-me ostaje pitanje za#to sadr"aje ili objekte mentalnih !inova kao #to su opa"anje,zaklju!ivanje itd. Brentano naziva fizi!kim fenomenima? Ili, za#to Brentano, bu-du$i da tvrdi da boja, recimo, nije objektivna karakteristika predmeta, ve$ aspektsubjektovog iskustva koje mo"e biti izazvano i u odsustvu bilo kojeg spolja#njeg


27 Cf. ibid., str. 221.

28 Cf. David Bell,Husserl, London, Routledge, 1990, str. 9-12.

29 Franz Brentano, Psychologie vom empirischen Standpunkt, Leipzig, Verlag von Felix Meiner,1924, str. 40-41.

30 Ibid.

31 Cf. ibid., str. 50.

32 Filozofijski rje%nik(red. Vladimir Filipovi$), Zagreb, Nakladni zavod Matice Hrvatske, 1989,str. 148.


7/13


predmeta, ne tvrdi da su boje psihi!ki fenomeni? Odnosno, mo"emo se pitati za#toBrentano ne razlikuje dve vrste mentalnih fenomena: akte i sadr"aje, odnosno za#tone razlikuje dinami!ne i stati!ne mentalne fenomene? Ili, za#to samo dinami!keaspekte svesti smatra mentalnim? Smatram da za ovo postoje tri razloga. Prvi le"i uBrentanovoj tezi o jedinstvu svesti, prema kojoj jedinstvo svesti predstavlja je-dinstvo mentalnih fenomena. Jedinstvo svesti sastoji se u tome #to psihi!ki feno-meni kao #to su vi&enje i slu#anje, su&enje i zaklju!ivanje, ljubav i mr"nja, "elja iodbojnost itd., ma kako da su razli!iti kada se u nama javljaju simultano, pripadaju

jedinstvenoj realnosti !ega smo svesni zahvaljuju$i unutra#njem opa"anju.33 Kakose mo"e razumeti ova teza? Uzmimo na primer da otvaramo "utu muzi!ku kutiju,

javi$e se fizi!ki fenomen zvuka i fizi!ki fenomen boje koje mi jasno razlu!ujemo

jedan od drugog. Me&

utim, mada su gledanje i slu#anje dve razli

!ite radnje, to suipak delovi jedne te iste svesti, dva mentalna fenomena kojih smo istovremeno

svesni kao me&usobno povezanih. Drugi razlog le"i u pretpostavci da ono #to jementalno treba da je izravno dato kao stvarno. Samo su objekti unutra#njeg opa-"anja subjektu dati na ovaj na!in, dakle samo objekti unutra#njeg opa"anja pripada-

ju sferi mentalnog. Videli smo da su objekti unutra#nje percepcije samo !inovi, akti,#to zna!i da su samo mentalni !inovi mentalni fenomeni. Na kraju, u obrazlo"enjutre$eg razloga za Brentanovo shvatanje mentalnih fenomena mo"emo se pozvati naD"ejmsovo shvatanje svesti kao toka. Svest je pored toga #to je jedinstvena i ustalnom kretanju, to jest ona je dinami!na, dakle mentalni fenomeni moraju bitidinami!ni, a ne stati!ni. Zato je, mo"emo re$i, opa"anje, na primer, boje mentalni!in, a opa"aj boje, ili preciznije slika boje, fizi!ki fenomen.

D#ejms o kontinuitetu svesti

Kao i Brentano i D"ejms tvrdi da se svest samoj sebi ne javlja razlo"ena nadelove, odnosno da je ona celovita i jedinstvena, da u njoj nema spojeva, da svestte!e.34Pogledajmo pre svega, #ta D"ejms podrazumeva pod tim da u svesti nemaspojeva. On kritikuje tezu tradicionalnog empirizma prema kojoj je svest sukcesijaoseta. Pod pretpostavkom diskretnosti oseta, to jest senzacija, bilo bi nemogu$e,smatra D"ejms, objasniti fenomenalno jedinstvo i kontinuitet na#eg iskustva.D"ejms ovde zauzima empiristi!ki, ali radikalno empiristi!ki stav smatraju$i da miopa"amo i veze izme&u oseta ili, ta!nije, opa"aja.35

Sva su iskustva povezana vezama koje mi opa"amo tako da nema rezova.Me&utim, kako prime$uje D"ejms, nama je te#ko ovo da prihvatimo budu$i da nas

jezik navodi na suprotnu pomisao. Naime, veze i prelazi se u jeziku izra"avaju



35 D"ejms razlikuje oset i opa"aj na isti na!in na koji je to !inio Tomas Rid (Thomas Reid),me&utim D"ejms smatra da se u "ivotu odraslog !oveka nikada ne javlja !isti oset. Cf. ibid., str.452.


8/13


veznicima i, ili itd. a, mi, na primer, nikada ne bismo rekli vidim i, ili ose$amili i sli!no.36

Isto tako Zar svaki iznenadni #ok, pita D"ejms, pojava novog objekta, ilismena opa"aja, ne stvaraju stvarni prekid, koji se kao takav i ose$a, koji presecasvesni tok u tom momentu kada se javio?37

Ali, samo je naizgled ose$aj iznena&enja dokaz da je do#lo do diskontinuitetasvesti. Upravo je suprotno: to #to smo iznena&eni svedo!i da se u novo ose$anje#oka preliva prethodno ose$anje mira, bez !ijeg daljeg prisustva ne bi bilo osnovaza iznena&enje. Druga!iji je ose$aj, prime$uje D"ejms, kada grmi iz vedrog nebanego kada je grmljavina nastavak prethodne grmljavine. U svesnost grmljavinesvesnost prethodne ti#ine prikrada se i nastavlja; jer ono #to mi !ujemo kada zagrmi

nije!ista grmljavina, ve

$ grmljavina-koja-prekida-ti

#inu-i-njen-je-kontrast.

38

Uzovu re!enicu stoji fusnota koja upu$uje na Brentanov tekst. D"ejms ne navodi ta!nomesto ali se verovatno radi o Brentanovoj tezi da !ak i nakon najgrubljih iznenad-nih promena postoji svest o vezi izme&u prethodnih i kasnijih faza.39

Kada D"ejms za svest ka"e da ona te!e, u kom smislu on poredi kontinuitetsvesti sa vodenim tokom? S jedne strane, D"ejms na ovaj na!in opisuje fenomenal-nu osobinu svesti da u njoj nema praznina i ona je u tom smislu nalik vodenomtoku. Me&utim, D"ejms smatra da je i fiziolo#ki korelat svesti nalik mre"i re!nihtokova, ta!nije da su nervne putanje nalik re!nim koritima. Ovde se D"ejms pozivana analogiju koju Dimon (L. Dumont), na !ije se razmatranje fenomena habituacije

poziva D"ejms, uo!ava izme&u na!ina na koji mi sti!emo i zadr"avamo odre&enenavike i na!ina na koji voda koja te!e ujedno i samoj sebi dubi korito tako da kadaizvor presu#i, korito ostaje, a voda kada ponovo pote!e lako nalazi svoj stari put, ne

dubi novi. Isto tako, ka"e Dimon, impresije spolja#njih objekata oblikuju zasebe u nervnom sistemu sve pogodnije i pogodnije putanje, i ovaj vitalni fenomen

ponovi$e se u slu!aju sli!nih spolja#njih nadra"aja i nakon #to je u izvesnom pe-riodu do#lo do prekida.40

Ovde treba pomenuti da se u to vreme termin navika upotrebljavao u #irokomsmislu, na primer govorilo se i o navikama mrtvih stvari, tako da Dimon o osobiniogrta!a da promeni prvobitni oblik i poprimi oblik koji je u skladu sa gra&omonoga koji ga koristi govori kao o novoj navici kohezije.41 Danas je uobi!ajenijekoristiti termin dispozicija ili dispozicionalno svojstvo. Dispozicionalno svojstvo jesvojstvo neke stvari ili nekog bi$a koje ne mora biti trenutno ispoljeno, ali $e seobavezno javiti u odgovaraju$im okolnostima. Okolnosti $e ga naprosto izazvati.42

36 Ibid., str. 159.37 Ibid., str. 155.38 Ibid., str. 156.39 Franz Brentano, Psychologie vom empirischen Standpunkt, Leipzig, Verlag von Felix Meiner,

1924, str. 238.40 Navedeno u William James, The Principles of Psychology, Chicago, Encyclopedia Britannica,

INC, 1952, str. 69.41 Ibid.

42 Na primer aspirin ima osobinu rastvorivosti, to ne zna!i da je on sada rastvoren u vodi ve$da$e se obavezno rastvoriti kada u vodu dospe, #to naravno mo"e nikada ne biti slu!aj.


9/13


Dve su bitne odlike sticanja dispozicionalnih svojstava, odnosno habituacije.Prvo, ona umanjuje potrebu za svesnom pa"njom koja prati odre&enu radnju idrugo, potrebno je ulo"iti manje truda da bi se data radnja izvr#ila. 'tavi#e, D"ejms$e re$i da su pa"nja i trud samo dva imena za jednu istu psihi!ku !injenicu.43

Tako, na primer, ako je za izvo&enje neke radnje potrebno da do&e do lancanervnih reakcija A, B, C, D, E, F, G, itd. u po!etku $emo morati svesno da biramoizme&u mogu$ih onu alternativu koja je prava, ali uskoro ne$e biti potrebe zasvesnim izborom naredne radnje, ona $e se javljati kao jedina mogu$nost, tako da$e se !itav niz A, B, C, D, E, F, G javljati sa samom pojavom doga&aja A, kao da jeostatak niza spojen u kontinuirani tok.44

Tvrdnja da je svest kontinuirana podrazumeva da nema heterogenih iskustava.

Da bi objasnio ovaj fenomen D"ejms uvodi pojam oboda (engl.fringe) i iznosi tezuo obodnoj strukturi iskustva. Svaka jedinica iskustva uokvirena je, oivi!ena ose-

$ajem anticipacije, bliskosti, kontinuiteta. %uven je D"ejmsov argument da !ak ipraznina orijenti#e. Svi znamo za ose$aj zaboravljenog imena koje nam je navrhjezika. Me&utim, iako ga mi sami ne mo"emo prizvati, jako smo odlu!ni pri odba-civanju ponu&enih. D"ejmsovo obja#njenje ovog fenomena jeste to da se nedostatak

jedne re!i ne ose$a isto kao nedostatak druge re!i. To je ujedno i dokaz postojanjaoboda: ovde je ivica prisutna u na#oj svesti a da sama re!nije prisutna. Dakle, ova

praznina nije puka praznina, ona je uokvirena praznina, nalik kalupu. Tako je na#eiskustvo zapravo segmentirano na supstantivne (engl.substantive) i prelazne (engl.transitive) delove.45Supstantivni segmenti iskustva grmljavine iz vedrog neba bili

bi opa"aj ti#ine i opa"aj grmljavine, dok bi opa"aj prelaza sa jednog na drugo is-kustvo bio prelazni deo. Mi dakle opa"amo i relacije izme&u iskustava jer da nije

tako nikada ne bismo bili u stanju da razvijemo slo"ene pojmovne mre"e kojimavladamo, jer opa"anje strukture (skupa relacija) je ono #to nam omogu$ava da izneizdiferenciranog i neutralnog polja !istog iskustva, primordijalnog haosa do&emodo konceptualnog nivoa.

Relacije koje povezuju iskustva i same su predmet iskustva, mada je te#kointrospektivno biti svestan prelaznih stanja jer to bi, kako ka"e D"ejms, bilo

jednako poku#aju da se upali svetlo da bi se video mrak.46Smisao ovog pore&enjaje u tome #to da bi se ne#to posmatralo potrebno je usmeriti na to pa"nju, zastati dabi se to opazilo. Odnosno, predmet posmatranja bi moralo biti supstantivno stanje.

Svest o prelaznim segmentima imamo zahvalju$i prirodi na#e percepcijevremena i na#e memorije. Prvo, na#e iskustvo sada#njosti nije iskustvo trenutka kojirazdvaja pro#li tok iskustva od budu$eg toka iskustva. Na#e iskustvo sada ima

trajanje. D"ejms se zapravo oslanja na Klejovo (E. R. Clay) shvatanje vremena.Klej je pseudonim za Roberta Kelija (E. Robert Kelly) koji je, kako su to izvanred-no pokazali u svojoj sjajnoj studiji Holi Anderson (Holly Anderson) i Rik Gra#


44 Cf. ibid., str. 74-75.

45 Ibid., str. 158.

46 Ibid.


10/13


(Rick Grush) pravi autor pojma prividne sada#njosti (engl. specious present) nakoji se D"ejms poziva.47 Prividna sada#njost je zapravo deo pro#losti, nedavne

pro#losti, a iluzorno je data kao vreme koje se nalazi izme&u pro#losti i budu-$nosti.48Da bi ne#to uop#te mogli da individuiramo, ono je moralo biti upam$eno, ada bi bilo upam$eno iskustvo date stvari bi moralo da traje neko vreme. Naime,iskustvo date stvari bi moralo da postane supstantivni segment iskustva, #to jemogu$e jedino ukoliko do"ivljena sada#njost obuhvata i neposrednu pro#lost. Obja-#njenje fenomena prividne sada#njosti D"ejms nalazi u prirodi na#e memorije, jer

po pravilu, prime$uje D"ejms, oset traje du"e od objektivnog stimulusa koji ga jeizazvao.49Uop#te uzev, efektivna svest o na#im stanjima je uvek naknadna svest,50koju imamo zahvaljuju$i primarnoj memoriji. Ovde se D"ejms poziva na Eksnero-

va (S. Exner) zapa"anja o primarnoj memorijskoj slici (engl. image). Kao primerprimarne memorijske slike Eksner navodi fenomen da smo u stanju, iako nismo

prime$ivali otkucaje zidnog !asovnika jer smo recimo bili uneti u neku druguaktivnost, da naknadno, kada sat prestane da otkucava i usled toga obratimo pa"njuna njega, izbrojimo otkucaje kojih vi#e nema, ali su prisutni u na#em iskustvu.51Primarna memorija tako predstavlja retenciju, zadr"avanje prethodno do"ivljenog,onoga #to je upravo pro#lo, u sada#njem iskustvu. Sekundarna memorija je ono #touobi!ajeno podrazumevamo pod memorijom, odnosno ona je znanje o prethodnomstanju uma koje vi#e nije prisutno u svesti.52 Na taj na!in, zahvaljuju$i na#emopa"anju vremena, prirodi memorije i obodnoj strukturi iskustva u na#em jeiskustvu uvek prisutan, kako to D"ejms ka"e, eho onoga #to je upravo pro#lo, kao i

predznak onog #to $e uslediti.53

Da li bi se D#ejms slo#io sa Brentanom da je intencionalnostsu$tinska odlika mentalnih fenomena?

Ostaje pitanje da li Brentanov pojam intencionalnosti ima korelat u psiholo#kojteoriji Vilijama D"ejmsa. Pri tom treba razlikovati tri smisla u kojima se pojamintencionalnosti koristi. Recimo mo"e se govoriti o intencionalnosti postupaka, uovom smislu intencionalnost predstavlja osobinu blisku nameri, mada ne i potpuniekvivalent. Tako $emo re$i na primer da je izvo&enje neke sonate intencionalnaradnja ali da disanje nije. Ovako shva$ena intencionalnost predstavljala bi problemu okviru filozofije delanja i psihologije volje. Ovaj se smisao od druga dva razliku-

je u pogledu toga !emu se pripisuje intencionalnost. Ovde je intencionalnost pri-pisana postupku, a u druga dva smisla intencionalnost se pripisuje mentalnom.

47 Holly Anderson & Rick Grush, A Brief History of Time-Consciousness: Historical Precursorsto James and Husserl, izlazi uJournal of the History of Philosophy.

48 Navedeno u William James, The Principles of Psychology, Chicago, Encyclopedia Britannica,INC, 1952, str. 398.

49 Ibid., str. 422.50 Ibid., str. 421.51 Ibid., str. 423.52 Ibid., str. 424.53 Ibid., str. 397.


11/13


Me&utim, ova dva smisla se me&usobno razlikuju prema tome kako se shvataintencionalni objekt. Ukoliko se pod intencionalnim objektom podrazumeva ob-

jekat u spolja#njem svetu, onda problem intencionalnosti dobija i semanti!ko-on-tolo#ku dimenziju, postaje vezan i za problem referiranja uop#te. Na kraju, o in-tencionalnosti se mo"e govoriti u Brentanovom smislu, kao o osobini koja pozi-tivno odre&uje pojam mentalnih fenomena za koje je karakteristi!no da je inten-cionalni objekt u svesti subjekta, a ne u spolja#njem svetu. Nije sporno da se mogurazlu!iti stavovi koje u pogledu intencionalnosti u prva dva smisla zastupa VilijamD"ejms,54 ali glavno pitanje je da li kod D"ejmsa postoji intencionalnost u Bren-tanovom smislu, odnosno intencionalnost u strogo psiholo#kom smislu, na nivousame svesti, a ne u njenom odnosu prema spoljnjem svetu.

Na ovo pitanje se odgovor mo"e prona

$i tako

#to bi se potra

"ili pojmovi koji uD"ejmsovoj filozofiji duha predstavljaju korelate Brentanovih pojmova mentalnog i

fizi!kog fenomena. U slu!aju da njihovi korelati postoje, pitanje o intencionalnostise svodi na pitanje da li odgovaraju$i korelati stoje u intencionalnom odnosu.

Po&imo od mentalnih fenomena. Mentalni fenomeni su akti, radnje svesti kojesu predmet unutra#njeg opa"anja. Fizi!ki fenomeni su, pak, stati!ni, postoje umentalnom !inu odnosno imaju osobinu inegzistencije, kao i osobinu da su predmetunutra#njeg posmatranja. Pogledajmo #ta ovim pojmovima odgovara kod D"ejmsa.

Osnovni pojmovi u D"ejmsovoj analizi svesti su prelazni i supstantivni seg-menti iskustva. Prelazni delovi na#eg iskustva su do"ivljaji povezanosti razli!itihdo"ivljaja, oni daju obode ovim do"ivljajima. Prelazni segmenti su dinami!ki fe-nomeni, jer oni usmeravaju. Mi smo svesni i prelaznih segmenata, ali ne introspek-tivno, dakle ne unutra#njim posmatranjem jer je za posmatranje potrebno anga"o-

vanje pa"nje. Mi prelazne delove iskustva opa"amo na neki na!in, ali ne na isti onajna!in na koji opa"amo supstantivna stanja. Koji bi to onda razli!it na!in bio? Zar ne

bismo mogli re$i da smo prelaznih delova svesni, da se poslu"imo Brentanovimterminima, zahvaljuju$i unutra#njem opa"anju? Zatim, supstantivni segmenti pred-stavljaju razli!ite do"ivljaje na koje mo"emo usmeriti pa"nju, odnosno kojih smosvesni zahvaljuju$i unutra#njem posmatranju. Supstantivna stanja su stati!na aliimaju obod mi smo svesni posle !ega na#e iskustvo sledi i kuda na#e sada#njeiskustvo vodi. %ini se da mentalni fenomeni imaju dovoljno zajedni!kih osobina sa

prelaznim segmentima iskustva da se mo"e re$i kako je pojam prelaznog segmentaiskustva korelat pojmu mentalnog fenomena. Isto tako, izgleda da fizi!ki fenomeniimaju dosta zajedni!kih osobina sa supstantivnim segmentima iskustva da se mo"ere$i da je pojam supstantivnog segmenta iskustva korelat pojmu fizi!kog fenomena.

Ova korelacija pokazuje zna!ajnu srodnost Brentanovog i D"ejmsovog shvatanjasvesti.Brentano i D"ejms problemu svesti, kao #to je ve$re!eno, pristupaju na sasvim

razli!ite na!ine. D"ejms ovom problemu pristupa isklju!ivo iz perspektive naukesvoga doba, dok Brentano, iako temeljno upoznat sa relevantnim nau!nim saznanji-ma, polazi pre svega od Aristotelovog psiholo#kog stanovi#ta, slu"e$i se pri tom

54 Vidi, na primer: Henry Jackman, James' Pragmatic Account of Intentionality and Truth,Transactions of the C. S. Peirce Society, Winter 1998, Vol. XXXIV, No. 1.


12/13


sholasti!kim distinkcijama. Ovakav pristup sasvim je stran D"ejmsovom duhu kojije u psihologiju u#ao iz medicine, a sasvim je razumljiv u slu!aju Brentana koji upsihologiju ulazi iz teologije. Kada se ova razlika ima u vidu, povezanost njihovihpojmova dobija drugu dimenziju i zna!aj koji prevazilazi sam problem kojim sebave.

Vratimo se pitanju da li kod D"ejmsa postoji korelat pojmu intencionalnosti.Supstantivna stanja su primarni objekti na#e svesti u tom smislu #to njih mo"emo

posmatrati, dok su prelazna stanja sekundarni objekti svesti budu$i da smo njihsvesni ne zahvaljuju$i unutra#njem posmatranju, ve$ unutra#njem opa"anju. Mo-"emo re$i da smo prvih svesni zahvaljuju$i primarnoj intencionalnosti, a drugihzahvaljuju$i sekundarnoj.

Zar ovu razliku ne bismo mogli formulisati tako#to bismo rekli da na supstan-tivna stanja usmeravamo pa"nju primarno, a na prelazna sekundarno? Naime mo-

"emo razlikovati primarnu od sekundarne pa"nje, i re$i da se za supstantivne seg-mente iskustva vezuje primarna pa"nja, a za prelazne sekundarna pa"nja. Budu$i dasmo na ovaj na!in korelirali primarnu intencionalnost i primarnu pa"nju, kao i se-kundarnu intencionalnost i sekundarnu pa"nju, da li to zna!i da D"ejmsov pojam

pa"nje, koji je jedan od klju!nih pojmova D"ejmsovih Principa psihologije, od-govara Brentanovom pojmu intencionalnosti? Svakako da ne zna!i.

Intencionalnost je osobina mentalnih fenomena. Pa"nja uop#te je pak sposob-nost kognitivnog subjekta, dok je konkretna, aktualizovana pa"nja i sama mentalnifenomen. U tom smislu intencionalnost je tako&e osobina pa"nje, a nikako njen ko-relat.

Naravno, to jo#uvek ne zna!i da odnos osnovnih elemenata svesti kod D"ejm-

sa nije odnos intencionalnosti. Naime, ostaje da se razmotri da li prelazni segmentprema supstantivnom segmentu stoji u intencionalnoj relaciji, odnosno treba da serazmotri pitanje da li supstantivni segment iskustva postoji u prelaznom kao i da li

je supstantivni segment iskustva objekt prelaznog segmenta iskustva. S jedne stra-ne, moglo bi se re$i da do"ivljaj veze izme&u opa"aja prethodne ti#ine i opa"aja na-knadne grmljavine na neki na!in sadr"i ove do"ivljaje, to jest da oni na neki na!in

postoje u njemu, da imaju potrebnu osobinu inegzistencije.Me&utim, s druge strane, iako prelazni segment iskustva povezuje supstantivne

delove, ovo iskustvo nije primarno usmereno na ove supstantivne segmente, ve$navezu izme&u njih. Primarni objekt tranzitivnog segmenta iskustva jeste relacija ukojoj stoje supstantivni segmenti. Sledi da se supstantivna stanja ne nalaze u inten-cionalnom odnosu prema prelaznim stanjima na isti na!in na koji su mentalni fe-

nomeni u intencionalnom odnosu prema fizi!kim fenomenima. Na kraju, moglo bise re$i da su supstantivna stanja sekundarni objekti odgovaraju$ih prelaznih stanja ida bi se onda ovde radilo o sekundarnoj intencionalnosti. %ak ni u tom slu!aju, ne

bi se radilo o pojmu intencionalnosti u Brentanovom smislu pod kojim se pod-razumeva primarna intencionalnost.

Miroslava An&elkovi$Filozofski fakultet, Beograd


13/13


Miroslava Andjelkovi$

Intentionality and the Stream of Thought Brentano and James

(Summary)

Philosophers have not done much research on the connection between philosophicaland psychological views of Franz Brentano and William James. This connection is of

particular historical interest because their views influenced Edmund Husserl, but it alsobears philosophical importance as one can show why in James' philosophy of mind there isno correlate to Brentano's notion of intentionality which designates the relationship betweenmental and physical phenomena. Given this, intentionality, if there is room for it in James'psychology, would be the relation which holds between the correlates of these phenomenain his analysis of consciousness. I am trying to show that there is such a correlation betweenmental phenomena and James' notion of transitive segments, as well as between physicalphenomena and James' notion of substantive segments of consciousness. The question iswhether the segments of consciousness stand in the relationship of intentionality and I arguethat this is not the case.

KEYWORDS: intentionality, the stream of thought, the unity of consciousness, mental andphysical phenomena, substantive and transitive parts of experience, attention.

intencionalnost i kontinuitete svesti - brentano i dzejms

Documents