INTERNET I NMT

NINA STEVELIĆ 117/13

Koncept

1. Virtualne zajednice

U okviru pitanja govoriti o :

Virtualnoj stvarnosti (ukratko) – jer u okviru nje postaju virtualne zajednice

Određenju virtualne zajednice

Karakteristikama virtualne zajednice

Vrstama virtualnih zajednica

Budućnosti virtualnih zajednica

Virtualna stvarnost i stvaranje virtualnih zajednica Pojava računara i Interneta stvorila je novu virtuelnu realnost

- realnost ali drugačiju, jer zahvata drugačiji prostor i drugačije vreme. U njoj se dešavaju procesi, odnosi, sve je kao i u realnom svetu, a ipak je to novi prostor. Odredjen je tehnologijom. Virtuelna stvarnost deo je realnosti jer da je izvan, onda se sa njom ne bi moglo komunicirati.

Glavnu novost koju sobom nosi virtualna stvarnost jeste mogućnost stvaranja virtuelnih zajednica.

Pojam virtualne zajednice razradio je Rejngold u knjigi “Virtualna zajednica – kako se okućiti na elektronskoj granici” – oslanjao se na iskustvo mreže WELL, jedne od najpoznatijih I medju prvim formiranim onlajn zajednicama (nastala 1983. i imala par stotina članova).

Određenje virtualne zajednice

Virtualna zajednica je zajednica onih koji dele zajedničke interese a ne zajednički prostor. Virtualna zajednica se realizuje uz pomoć tehničkih sredstava, omogućava odredjeni stepen anonimnosti i koristi se uz veliko prisustvo mašte.

U virtualnim zajednicama učesnici mogu medjusobno da komuniciraju, a osnovna svrha virtualnih zajednica i jeste u tome da se omogući medjusobno komuniciranje stanovnika virtualne zajednice.

Nastanak virtualnih zajednica se sociološki tumači činjenicom da se ljudski život odvija u tri prostora:

u prostoru gde živimo u prostoru gde radimo u prostoru u kome se skupljamo radi druženja.

Karakteristike virtualne zajednice

naglasak na mašti, na mogućnosti imaginarnog u virtualnoj zajednici mogu se ostvariti sve potrebe za

druženjem I komuniciranjem (ona ne postavlja ograničenja poput pola, vere, starosti, na koja ljudi nailaze u svakodnevnom druženju)

virtualno mesto sastajanja ljudi koji imaju slične interese da se ti ljudi sastaju na “trećem mestu” uz pomoć računara,

odgovarajućeg softvera i mreža za prenos podataka da se na tom mestu (adresi) redovno sastaju radi razmene

ideja da se na taj način stvaraju zajednice koje predstavljaju

odnos mnogih sa mnogima stanovnici virtualne zajednice su lojalni svojoj zajednici

oni provode dosta vremena u komuniciranju sa svojom zajednicom

oni direktno i neposredno učestvuju u razvoju svoje virtualne zajednice.

Vrste virtualnih zajednica

Skoro svaka nova virtualna zajednica od 1985 do sredine devedesetih prošlog veka imala je svoju sopstvenu mrežu koja se oslanjala na računar, telefon i modem a softverski je počivala na specifičnim programskim rešenjima koja su često bila proizvod samih članova virtualne zajednice. U tom procesu su nastale tri vrste virtualnih zajednica:

MUD (ili MAD) sobe za razgovor 3-dimenzionalni prostor

Zbog razvoja e-trgovine postoje mišljenja da se razvijaju i nove virtuelne zajednice koje se pre svega odnose na:

virtualna preduzeća virtualno tržište.

Budućnost virtualnih zajednica

Virtualne zajednice sve više poprimaju 3-d oblike

Dalji razvoj tehnologija će dovesti do smanjenja troškova komuniciranja

Dalji razvoj virtualnih zajednica će omogućiti bitnu dislokaciju pojedinih institucija, preduzeća i ustanova

Stvoriće se uslovi da ljudi na drugačiji i bolji način organizuju svoje prostore za življenje (prvi prostor) a da mesta rada (drugi prostor) više ne dominiraju kao centralne poluge odlučivanja o prostornom i svim drugim strukturama življenja, a to će uticati i na treći prostor u kome ljudi provode svoje slobodno vreme

2. Da li je Internet medij?

U okviru pitanja govoriti o :

Shvatanju medija uopšte, i kako shvatanje medija određuje shvatanje Inerneta

Internetu kao novom ili kao inoviranom mediju

Razlici Inerneta i klasičnih masovnih medija

DA – Inernet jeste medij!

Internet se razume kao sastavni deo delovanja novinara, sredstvo pomoću koga se nešto prenosi

Prostor u kome nešto može da funkcioniše, nešto može da se dešava

Međutim, određenje Inerneta kao medija ipak zavisi od toga kako će se odrediti medij.

Medij je...

društvena praksa koja na najbolji, najsloženiji, način a često i kao najraniji izvor komunikološke prakse, opisuje prenošenja informacija za širu upotrebu

Medij se razume u zavisnosti od konotacije koja označava:

nešto što je između dve krajnosti nešto pomoću koga se nešto prenosi sredstva pomoću kojeg se nešto prenosi ili posreduje način masovnog komuniciranja kao što su novine, TV grupu novinara koji predstavljaju novinarsku profesiju osobu koja je sposobna da komunicira sa duhovima okolinu u kojoj nešto može da funkcioniše posebne umetničke tehnike supstancu pomoću koje se rastvara boja supstancu za filtriranje veličinu papira za štampanje ili stanje neke pojave.....

Novi ili inovirani medij? Ukoliko se pod pojmom medij shvati svaki oblik posredovanja,

prenošenje, povezivanja, onda je očito da digitalna mreža za prenos podataka pa samim time i Internet, predstavljaju medij. Nove tehnologije na Internetu donose značajne novine u odnosu na postojeće masovne medije.

Ipak, o Internetu je pravilnije govoriti kao o inoviranom, razvijenijem mediju nego o novom mediju, jer:

stvara uslove za delovanje sasvim novih oblike prenosa podataka i komuniciranje (virtualni prostor, mnogi sa mnogima, stvarnu dvokanalna komunikaciju, uvođenje „oči u oči“ na daljinu i van vremena, rad na daljinu posebno u domenu istraživanja, pisanja itd., blogove, konsultacije, socijetalne igre u virtualnom prostoru)

održava i emulira klasične i postojeće načine prenosa podataka ( telefonski razgovori, slanje telegrama u obliku imejla, „štampanje“ novina, „emitovanje“ radio i TV programa itd.)

Internet – klasični masovni mediji

Internet predstavlja medij koji je daleko širi, inovativniji i po mnogo čemu različit od „klasičnih“ mas medija. Razlike se ogledaju u:

Tehničkoj inovativnoj bazi koja omogućava mnogo složenije ali i različite načine prenosa i upotrebe podataka i informacija,

Razvijanjem šire informativnosti koji ne samo da omogućava sigurni prenos podataka među svima, već omogućava da se kontakti u virtualnom prostoru iskazuju kao kontakti „oči u oči“, kao dvosmerne veze i kao veze mnogih sa mnogima itd.

U socijalnoj inovaciji i promena socijetalne konfiguracije utičući na uravnavanje mreže veza, delujući na promenu centara moći kroz delovanje habova i nodova, na širenje sistema vrednosti koji postaju sve kompatibilniji, kao i na smanjenju i menjanju suštine i sadržaja konflikta, konkurencije, u sistemima razmene informacija i usaglašavanja i saradnje. (Štambuk, 2005)

3. Informacija – šta je to?

U okviru pitanja govoriti o :

Određenje pojma informacija

Dva načina definisanja informacije

Pobrojati neke definicije informacije

Informacija je roba

Prometna vrednost informacije

Određenje pojma informacija

od latinske reči informare (stvaranje slike iz odredjenih elemenata)

Informacija je svrsishodna organizacija podataka

Informacija kao način “popravljanja” telosa – Norbert Viner

Ljudi su od pamtiveka znali za uticaj i značaj informacija, ali je kibernetika ukazala na primenu informacija u procesima odlučivanja i upravljanja (Informacijama u savremenim društvima obezbeđuje red i organizovanost).

Dva načina definisanja informacije

I Definisanje informacije kao kategorije izvan čoveka vezuje se za:

veličinu kosmosa, određene filozofske koncepte i relacije čoveka i prirode,

ili neodređenost kao glavnu komponentu same informacije.

II Definicije koje informacije definišu u odnosu na čoveka posmatraju informacije:

u odnosu i u interakciji sa čovekom, sa stanovišta učenja, i sa stanovišta ljudske svrshishodne aktivnosti

neke definicije informacije...

Informacija mora da ima određeni smisao, ona mora biti nosilac značenja

Informacija je sve ono što daje nove podatke, ili nova obaveštenja o nekoj činjenici ili nekom događaju, koji nisu bili ranije poznati

Informacije su oni delovi vesti koji za primaoca imaju vrednost novosti i koji mu omogućavaju da bolje izvrši svoje zadatke

Informacije su saznanja koja postaju dostupna pomoću sredstava komunikacija, a poseduju obaveštajnu vrednost

neke definicije informacije...

... sadržaj onog što razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se prilagođavamo i dok utičemo na njega

... svesna ili ciljna organizovanost podataka

Informacija je inkrement znanja, njenim postojanjem je naše znanje o nečemu uvećano

Informacija je skup podataka u nekom kontekstu

Informacija je roba

Informacija je specifična vrsta robe (ali to postaje u posebnim društvenim uslovima, tj. uslovima razmene)

Proizvodnja informacija predstavlja često najvažniju funkciju koju imaju upravljački elementi u savremenoj privredi.

Proizvodnja informacija je najpropulzivnija proizvodna grana današnjice.

Prometna vrednost informacije

U zavisnosti od karakteristika društvenih relacija odredjuje se i “prometna” vrednost informacije.

Prometanje se odnosi na cirkulaciju informacija unutar nekog datog sistema vrednosti, što znači da se značenje, razumevanje informacije može ostvarivati kao komunikativna vrednost samo u okviru nekog ansambla koji ima socijetalna svojstva.

Danas se može govoriti o tri velika društvena prostora prometanja:

prometanje informacija u okviru privatnih sistema vrednosti prometanje informacija u javnim prostorima. tržišno prometanje informacija (danas je to dominantni oblik

ovaploćenja informacija)