interni časopis doma zdravlja "dr ristić" broj 8 jun 2008

ZLATNI KOMPAS„Ni{ta nije vrednije od ovog dana“, rekao je veliki pesnik Gete, a zna-

meniti nau~nik Albert Ajn{tajn je umno zaklju~io: „Postoje dva na~ina da

proìvite ìvot. Jedan je - kao da ni{ta nije ~udo. Drugi je - kao da je sve

~udo.“

[ta nam je namera da vam, dragi na{i ~itaoci, skromno napomenemo?

Jednostavno - zastanite na tren i pomislite o ~udima svakodnevnog

ìvota, o letnjem jutru, o jednostavnim radostima i sre}i, koja se moè

prona}i u obi~nim stvarima. Pred nama je leto. Ali, ukoliko o njemu ne

mislimo samo kao o uobi~ajenoj godi{njoj meni ve} i kao o simbolici

na{eg ìvota onda je to izvesno najva`nija faza za svakog ~oveka. Bilo da

pripadamo mla|oj generaciji, onoj koja ìvi neko svoje prole}e, ili

pravoj, zreloj generaciji, u puno}i leta, ili, mo`da, onoj koja ìvi svoju

zlatnu jesen - svi bi se u jednom sloìli da ba{ to leto simbolizuje okos-

nicu na{eg ìvota. Leto je zeleno, leto je i zrelo ìto, leto je slasno vo}e,

leti sunce ima najve}u snagu...

Leto je i vreme odmora, kratkog predaha od nagomilanih ìvotnih

obaveza. Leti smo najvi{e sa porodicom i prijateljima u prirodi. Leti

najvi{e èlimo da se posvetimo i sebi i dragim ljudima u okruènju. Zato

smo ovaj broj na{eg ~asopisa posvetili ba{ njegovom veli~anstvu - letu,

u svakom pogledu.

Pre svega, ovaj broj donosi niz saveta na{ih stru~njaka kako iskoristiti ovo

godi{nje doba na najbolji mogu}i na~in. Tako, dr Bojana Nikoli} savetuje

kako izbe}i sun~anicu i toplotni udar, dr Jelena Vukadinovi} upozorava

bez kojih lekova ne smemo nikako na godi{nji odmor, a dr Dubravka

Vujovi} govori o ishrani u letnjim mesecima, jer je to zasigurno najbolji (i

najbogatiji) period kada pravilnom ishranom moèmo da doprinesemo

boljem zdravlju pa i izgledu.

Ali, pored ovih stru~nih saveta valja se prisetiti i onih malih, obi~nih,

svakodnevnih pravila, koja, ~ini se, tek letnjih dana ìve punim sjajem.

Sinonim za dobar odmor je, na primer, odmarati se u nekoj senovitoj

borovoj {umi, tik iznad mora i peska, ~itaju}i neko dobro {tivo. Nedavno

je na srpski jezik preveden roman „Leto pre sumraka“ Doris Lesing,

dobitnice Nobelove nagrade za knjièvnost u minuloj godini. Ovaj naslov

je na izvestan na~in bio i {lagvort za ovaj uvodnik iako sam naslov pomalo

nagove{tava sumoran kraj. Ali, Doris Lesing u „Letu pre sumraka“

promi{lja o odnosu izme|u pojedinca i dru{tva, inteligencije i ose}anja,

bolesti i zdravlja, ulozi ène u modernom svetu. Leto u ovom romanu

simbolizuje zrelost, ali i preispitivanje pa i strepnju od onog „sumraka“,

koji donosi jesen,stabilnost, nikako kraj ve} jedan fini smiraj.

E, ba{ zbog ovog naslova romana, koji vam toplo preporu~ujemo da

pro~itate na nekoj plaì ovog leta, na neki na~in vas opominjemo da isko-

ristite ovo leto da se relaksirate, obnovite energiju, posetite lekare i siste-

matski se pregledate, da se zdravo hranite,ve`bate, jedete {to vi{e vo}a i

povr}a, kojeg je u izobilju na pijacama, da se druìte sa dragim i pozitivn-

im ljudima u letnjim ba{tama, da izbegavate sve opasnosti sun~anja oko

podneva, {to vi{e {etate u jutarnjim i ve~ernjim satima, da ~itate i da radite

sve ono {to je blagotvorno za va{e mentalno i fizi~ko zdravlje.

U ovom broju pi{emo i o nezi koè , higijeni nogu, upali uha...

U jesenjem broju ~ekaju nas nove teme o svim lepim i ne{to manje

lepim stranama tog godi{njeg doba i ìvotnog perioda.

Tako|e, iako na samom kraju, nikako manje va`na za na{u ku}u nije i

~injenica da je Dom zdravlja Dr Risti} jedna prava porodi~na firma.

Stoga, zahvaljujemo svima koji nesebi~no pomaù rad i razvoj Doma

zdravlja Dr Risti} preko Fonda za javno zdravlje Dr Milutin Risti}. A, mi

i dalje ostajemo na usluzi na{im pacijentima, 24 ~asa, svih 365 dana. Za

vas smo tako ~itavo leto otvoreni za savete pre puta, po dolasku sa

odmora kao i za sve one koji ostaju ovog vrelog leta u Beogradu.

Dom zdravlja Dr Risti}

366 dana uz Vas

Sadràj broj VIII jun 2008.

Koà je ogledalo du{e 3

Pravilna nega doprinosi lepoti i skladu

Injekcijom protiv bora 4

Proces starenja moè da se uspori

Higijena noge {titi 5

Atletsko stopalo

Kad mozak „proklju~a“ 6-7

Sun~anica i toplotni udar

Odmor bez bola 8-9

Prva pomo} na letovanju

Hrana kao lek 10-11

Ishrana u letnjim mesecima

Izme|u ~eki}a i nakovnja 12-13

Zapaljenje srednjeg uva nije prijatno

Pali an|eli 14

Testiranje droga u urinu

[kola roditeljstva 15

U Domu zdravlja Dr Risti} svake srede u 18

~asova

Redakcija11070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764

www.dr-ristic.co.yu

e-mail: zcentarªdr-ristic.co.yu

Va{a pitanja moète slati na:

casopisªdr-ristic.co.yu

Dr Risti}

2

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

366 dana uz Vas Dr Risti}

3

Pravilna nega doprinosi lepoti i skladu

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

KO@A je vrlo sloèn i heterogen organ. Primarni zadatak joj

je za{tita celog organizma i unutra{njih organa od negativnih uti-

caja okoline. Koà reaguje na sve te opasnosti i traì adekvatnu

pomo} da bi odbranila sebe i ceo organizam. Njeni zahtevi su

veoma jasni i lako se uo~e. Pravovremeno reagovanje na

zahteve koè je jedan od bitnih uslova, koji }e doprineti

uspe{nom re{avanju problema koè.

OSNOVNI TIPOVI KO@E su:

NORMALNA KO@ASekretorna i eksretorna funkcija obezbe|uju normalan izgled,

bez anomalija, bez pro{irenih pora, grubosti ili naraslina, bora,

pro{irenih krvnih sudova, maljavosti i mrlja. Svetle je boje,

vla`na, elasti~na, sa finim diskretnim masnim filmom.

MASNA KO@ADebela i ~vrsta. Sjajna je od suvi{nog masnog filma na povr{ini.

Ima pro{irene pore. Ako nije negovana na njoj se vide crne

mrlje - KOMEDONI, a ~esto i oìljci kao posledica infekcija.

SUVA KO@APosna, suva, bez sjaja. Tanka i osetljiva bez pro{irenih pora.

Vremenom gubi svojstva elasti~nosti. Sklona je brazdanju i

boranju. Na njoj su ~esto izraèni pro{ireni kapilari.

ME[OVITA KO@ATip koè, koji se naj~e{}e sre}e. To je koà kod koje centralni

delovi lica imaju odlike masne koè (delovi nosa, centralni deo

brade, izme|u obrva i srednji deo ~ela), a ostali delovi su suvi

(o~ni kapci, obrazi i vrat).

KO@A JE OGLEDALO DU[EKozmetologija

Normalan izgled sveè, elasti~ne i glatke koè postiè se odvi-

janjem normalnih metaboli~kih procesa u organizmu, koji

zavise od dovoljne koli~ine vode. Tokom ìvota koà izgubi

elasti~nost, sveìnu i glatkost. Stvaraju se bore, a na pregibima

se neprimetno stanjuje i su{i. U poodmaklom ìvotnom dobu

koà je izrazito suva, bez vlage i elasti~nosti.

Iako je u senilnoj koì dovoljan sadràj vode, atrofiran je epi-

dermalni, povr{inski sloj koè, koji je tanak i suv. To je sve

posledica smanjene funkcije koè, kao i atrofije `lezda u koì i

promena kolagenih i elasti~nih vlakana. Starenje koè je

posledica senilne i solarne degeneracije. Pravilno odabrana

kozmetika omogu}uje da koà ostane normalna. Kozmeti~ki

tretman se sastoji u pove}anju debljine i ~vrstine dermisa.

Funkcija kozmetike nije terapeutska ve} za{titna (profilakti~na)

i treba da odràva homeostazu koè.

Stoga, kozmetika bi trebala da bude ograni~ena na najbolju negu

koè: omek{avanje i ovlaìvanje ro`nog sloja ili korekciju vidljivih

nedostataka. Me|utim, aktivne materije (upotrebljene u

preparatima za negu), koje penetriraju (prodiru) kroz epider-

mis, se smatraju lekovima, jer mogu izazvati sistematske efekte.

Ninoslav Stamenkovi}, „Chemoflor“ - @eneva

OSNOVNI POSTUPCI NEGE

1. Î[]ENJE KO@E

2. ZA[TITA KO@E

3. NEGA KO@E

4. HRANJENJE KO@E

5. REGENERACIJA KO@E

>

4

366 dana uz Vas Dr Risti}Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

Dermatologija

Savremena medicina je na{la

neke od odgovora na pitanje

„kako odloìti starenje“

Proces starenja moè da se uspori

LICE bez bora i stara~kih pega san je ve}ine onih koji su u zlat-

nom periodu ìvotne zrelosti. Koà kako stari postaje sve tanja i

suvlja, gube}i elasti~nost. Sun~eva svetlost i pu{enje najvi{e dopri-

nose o{te}enju koè daju}i fine i grube bore, sun~ane pege i fleke.

Po~etak i znaci starenja koè su individualni. Spolja{nji faktori

udruùju se sa biolo{kim nasle|em tako da koà svakog ~oveka

stari na svoj na~in.

FOTO STARENJE

Starenje koè je kompleksan biolo{ki proces, koji zahvata sve slo-

jeve koè. Spolja{nje, tzv. foto starenje je rezultat izlaganja koè

spolja{njim faktorima, prvenstveno UV zra~enju. Foto starenje je

izrazito na delovima koè, koji su izloèni dejstvu svetlosti, pre

svega, na licu, vratu, dekolteu i na rukama i predstavlja dodatnu

provokaciju prirodnom starenju.

Jedno je sigurno, proces starenja koè se ne moè zaustaviti, ali

postoje na~ini da se odloì i uspori. Savremena medicina je u cilju

odlaganja starenja koè do{la do mnogih zna~ajnih rezultata.

Popunjavanje tkiva injekcijom u cilju podmla|ivanja ili ispravljanja

defekta koè se javlja jo{ po~etkom XIX veka, kada je prvi put

iskori{}eno sopstveno masno tkivo radi ispravljanja ulegnu}a u

koì lica. Kasnije su injekcije parafina postigle visoku popularnost.

Zatim se, po~etkom XX veka, koriste silikoni sa odli~nim

kozmetskim rezultatima. Danas se koristi sve ve}i broj supstanci

u dermatolo{koj praksi, kao {to je kolagen, hijaluronske kiseline ili

sintetski proizvodi. U tehnologiji proizvodnje ovih supstanci cilj je

da su one pouzdane i efikasne, da se njihovo kori{}enje moè

ponavljati, da ne izazivaju alergijske ili onkogene efekte te da su

dugotrajne i jeftine.

FEJS LIFTING

Tradicionalno podmla|ivanje koè lica postiè se hirur{kim

operacijama zatezanja koè lica, tzv. fejs liftingom. Primenom

botoksa i drugih supstanci za popunjavanje bora injekcijom izbe-

gava se hirur{ka intervencija, koja je skupa i rizi~na, jer ponekad

moè da bude opasna po ìvot ili da dovede do neprijatnih

neèljenih efekata. Primena ovih supstanci je jednostavna, efekat

je brz i pacijent se ne izlaè visokim tro{kovima, niti odustvovanju

I N J E K C I J O M P R O T I V B O R A

> AKVAMIDAkvamid je sintetski preparat u obliku gela i ima trajno

(doìvotno) dejstvo na mestu ubrizgavanja. Ubrizgan u

koù sme{ta se tako da se potpuno sjedinjuje sa okolnim

tkivom te koì daje potpuno prirodan izgled.

5

366 dana uz VasDr Risti} Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

sa posla i iz socijalne sredine. Tretiranje injekcijama botoksa ili

akvamida zadràva se prirodni karakteristi~an izgled lica pacijen-

ta. Primenom ovih supstanci postiè se i le~enje i korekcija

promena na koì nastalih posle odre|enih bolesti i trauma.

Naro~ito, oìljaka od akni, opekotina, mehani~kih povreda i sl.

Tretman koè botoks i akvamid injekcijom se moè kombinovati.

Kombinacija ova dva preparata daje izuzetno pobolj{anje u

ublaàvanju fiziolo{kog procesa starenja koè i spre~avanja prera-

nog starenja pod dejstvom negativnih faktora iz spolja{nje sredine.

Ukoliko èlite novu blistavu i zategnutu koù lica, moète se

obratiti lekarima na{eg Doma zdravlja, koji }e prema tipu va{e

koè i promena na koì predloìti i primeniti najadekvatniji

tretman.

dr Zorica Milosavljevi}

GLJIVI^NA infekcija stopala - atletsko stopalo je bolest koè sa

kojom 70 odsto odrasle populacije bar jednom u ìvotu ima

probleme. Tim teè, {to barem 50 odsto obolelih od gljivi~ne

infekcije istovremeno imaju i obolele nokte.

Ljudsko telo je „doma}in“ velikom broju razli~itih mikroorgani-

zama, bakterija i gljivica. Neke od njih su za telo korisne, dok

druge u odre|enim uslovima ubrzanog razmnoàvanja mogu

izazvati infekciju. Gljivice naro~ito vole tople, vla`ne, mra~ne,

pokrivene delove na{eg tela, bez dovoljno ventilacije, kao {to su

pregibi na koì izme|u no`nih prstiju. Zatvorena obu}a, svakod-

nevno no{enje patika i poja~ano znojenje

dodatni su ~inioci koji stopala pretvaraju

u „raj“ za gljivice. Tako je jedna od

naj~e{}ih gljivi~nih infekcija naz-

vana atletsko stopalo, zbog

no{enja sportske obu}e ili

patika. ê{}e se javlja u ado-

lescenata i odraslih osoba

mu{kog pola. Naj~e{}i simp-

tomi su intenzivan svrab,

crvenilo, ispucana koà

izme|u no`nih prstiju, poseb-

no ~etvrtog i petog. Koà je

kao skuvana sa beli~astim ljus-

pama, a mogu se javiti i sitni

mehuri}i. Infekcija se moè preneti i

na druge delove stopala, uklju~uju}i

nokte, pa ~ak i druge delove tela. Ako su infi-

cirani nokti oni zadebljavaju, imaju neugodan miris, javljaju se

bele pege po noktima (ù}kaste ili sme|e promene boje), kao i

zadebljanje nokta.

Infekcija gljivicama moè se dobiti i od drugih ljudi, koji je ve}

imaju, ukoliko se hoda po vla`nom ili mokrom podu na bazenu,

svla~ionicama, sauni, na plaì, wellness i spa centrima.

Dijagnoza gljivi~ne infekcije se postavlja na osnovu pregleda

stopala, uzimanja strugotina koè i nokta, koji se analiziraju

direktnom mikroskopijom i uzgajanjem kulture uzro~nika.

Le~enje uklju~uje primenu

niza antigljivi~nih preparata

kao {to su kreme, te~nosti,

kapsule i tablete. Ako se javi

sekundarna bakterijska infe-

kcija ili alergijska reakcija na

gljivicu to zahteva i drugu

vrstu le~enja.

Samole~enje stopala podrazu-

meva ~e{}e pranje stopala, naj-

manje jednom dnevno, dobro

su{enje ~istim frotirom i

drànje noge suvom.

ârape treba ~e{-

}e menjati, bar

dva puta dnevno. One treba

da budu od pamuka ili vune.

Stopala treba odràvati

~istim i suvim redovn-

im posipanjem pudera

u prahu. Kada se hoda

po vla`nim ili mokrim

podovima treba koristiti

sandale ili papu~e. Cipele i

predmeti li~ne higijene ne

smeju se deliti sa drugim

osobama. Prilikom izbora obu}e

opredeliti se za onu koja omogu-

}ava cirkulaciju vazduha, a sport-

sku obu}u redovno ~istiti i pro-

zra~ivati. Patike svakako nisu

obu}a koja se moè nositi po

ceo dan i u svim godi{njim

dobima.

dr Zorica Milosavljevi},

spec. dermatovenerologije

Atletsko stopalo

> BOTOKSBotoks je po hemijskom sastavu supstanca, koju

proizvode bakterije i daje efekte najduè do {est meseci.

U medicini se botoks koristi i za le~enje gr~a o~nih kapa-

ka, zrikavosti, krivo{ijosti, kod pove}anog znojenja

pazuha i {aka i dr.

HIGIJENA NOGE [TITI


6

Sun~anica i toplotni udarOp{ta medicina

VISOKE temperature tokom predstoje}ih letnjih meseci mogu

nepovoljno uticati na zdravlje, posebno starije populacije i

hroni~nih bolesnika. Tokom poslednjih godina, sun~anice i

toplotni udari su znatno u porastu zbog klimatskih promena i

globalnog zagrevanja.

Aklimatizacija je proces kroz koji se organizam prilago|ava

novim klimatskim uslovima. Prema nekim autorima sportske

medicine, za potpunu aklimatizaciju potrebno je ~ak 60 dana

postepenog prilago|avanja iz ~ega je lako zaklju~iti da na godi{nji

odmor odlazimo lo{e prilago|eni novim klimatskim uslovima.

Letovanje naj~e{}e traje 15 dana i u tom periodu nastojimo da

{to vi{e uìvamo u svim blagodetima mediteranske ili tropske

klime, pa ~esto preforsiramo mogu}nosti na{eg metabolizma.

Zbog izlaganja visokim temperaturama mogu nastati poreme}aji

termoregulacije - sun~anica i toplotni udar.

SUNÂNJE „HLADNE GLAVE“

SUNÂNICA nastaje izlaganjem glave, a posebno potiljka,

visokoj temperaturi odnosno uticaju sun~eve toplote. Na{e

telo reguli{e termoregulaciju radom kardiovaskularnog

sistema i znojenjem. Kako bi znojenje bilo efikasnije za

vreme velikih vru}ina kroz koù proti~e znatno ve}a

koli~ina krvi. Koriste}i krv kao rashladnu te~nost,

telo {titi svoje najva`nije organe, posebno mozak.

Ukoliko nesmotreno izlaèmo glavu uticaju

sunca temperatura u na{oj glavi se znat-

no pove}ava. Telo }e poku{ati da

rashladi mozak na taj na~in

{to }e vi{e hladne krvi

upu}ivati u glavu.

KAD MOZAK „PROKLJUÂ“

Pre letovanja bar dva meseca priprema. Sun~anica

po~inje jakom glavoboljom, vrtoglavicom,

povra}anjem... Rashla|ivanje - prva pomo}

7


Time dolazi do pro{irenja krvnih sudova mozga i do naglog

pova}anja njegove zapremine, {to uslovljava pojavu simptoma

koji su jako sli~ni potresu mozga i nisu nimalo bezazleni. Ozbiljni

slu~ajevi sun~anice se mogu zavr{iti nesvesticom pa i koma-

toznim stanjem.

Sun~anica po~inje jakom glavoboljom, koà je suva, uz stalno

pove}anje telesne temperature. Mogu se javiti vrtoglavica,

nemir, pospanost i povra}anje. Ukoliko se oglu{imo na ove

alarme ubrzo zatim moè do}i do zujanja u u{ima, poreme}aja

vida pa i nesvestice. Puls je ubrzan, a disanje plitko i ubrzano.

Pogor{anju osnovnog stanja moè doprineti i pove}ano znojen-

je. Na taj na~i se gubi znatna koli~ina te~nosti i minerala,

naro~ito kalijuma, koji je veoma vaàn za sve biohemijske pro-

cese u organizmu, pre svega u mozgu. Zato se i kod mladih ljudi

mogu javiti umor, malaksalost, a kod starijih i konfuzija pa i

gubitak svesti.

Osobu za koju sumnjate da pati od sun~anice potrebno je

odmah smestiti u hladovinu ili u rashla|enu zatamnjenu pros-

toriju i raskomotiti joj ode}u. Unesre}enog treba postepeno

rashla|ivati laganim polivanjem vodom i stavljanjem hladnih

obloga sa ledom na potiljak i glavu. Telesnu temperaturu je

potrebno stalno kontolisati, a sa hla|enjem se moè prestati tek

kada se ona vrati na normalu. Bolesniku davati hladne napitke,

ali valja izbegavati ona pi}a koja uti~u na krvotok, posebno kafu

i alkohol. U teìm slu~ajevima gubitka svesti, pojave konfuzije i

pospanosti potrebno je {to pre pozvati lekara.

PEKARI I MORNARI

TOPLOTNI UDAR je vrlo sli~an sun~anici, s tom razlikom da ne

mora nastati kao posledica direktnog izlaganja suncu. Toplotni

udar se moè desiti radnicima u pekari ili u industriji kraj visok-

ih pe}i, kao i neopreznom voza~u koji seda u pregrejan auto,

kamperu koji spava u lo{e opremljnom {atoru ili mornaru kraj

pregrejanog brodskog motora.

Toplotni udar nastaje kao rezultat, ~esto naglog, prekomernog

pove}anja telesne temperature i nemogu}nosti organizma da

temperaturu odrì u normalnim granicama. Obi~no se javlja

kada je pove}ana vla`nost vazduha u vreme letnjih sparina, jer

je u takvim uslovima oteàno znojenje i prirodno hla|enje orga-

nizma. U takvim uslovima dolazi do poreme}aja centra za ter-

moregulaciju pri ~emu temperatura tela stalno raste i doseè

vrednosti i do 40-og podeoka Celzijusove skale. Ovako visoka

temperatura dovodi do disfunkcije centralnog nervnog sistema

koja razultuje delirijumom, konvulzijama pa i komom. Ukoliko

ovakvo stanje potraje moè do}i do trajnih o{te}enja i neuro-

lo{kih poreme}aja. Organizam se u ovakvoj situaciji brani sis-

temskom reakcijom, koja moè prouzrokovati stanje {oka.

Pre pojave toplotnog udara mogu se javiti simptomi malaksalosti

i gr~eva, vrtoglavica, è|, slabost i malaksalost. Zbog dehidrata-

cije osoba prestaje da se znoji i ose}a jaku glavobolju, vrtoglavi-

cu, zujanje u u{ima, pulsiranje u grudima i jaku vru}inu. Toplotni

udar nastaje naglo i bez najave - iznenadnim kolapsom i padom

krvnog pritiska. Koà unesre}enog je topla, vidljivo povi{ene

temperature, suva i crvena, a puls je slab i jako ubrzan. Mogu se

javiti gr~evi, zenice su u po~etku suène, a kasnije pro{irene.

Ovo je teàk akutni poreme}aj, koji nastaje zbog prestanka ter-

moregulacije organizma, a u najteìm slu~ajevima moè uzroko-

vati komu i smrt unesre}enog. Zato je neophodna intervencija

lekara.

U slu~aju toplotnog udara kao i kod sun~anice mora se inter-

venisati i odmah po~eti sa rashla|ivanjem. Unesr}enog treba

skloniti u hladovinu, skinuti mu ode}u i obilno ga rashla|ivati

hladnom vodom. Istovremeno je potrebno odmah pozvati hitnu

pomo}.

Za vreme toplotnog udara telo gubi sposobnost termoregulacije

tako da se moè pregrejati ili u nekim slu~ajevima rashladiti.

Zbog toga je u teìm slu~ajevima neophodno stalno meriti

telesnu temperaturu i, naravno, shodno tome unesre}enog hla-

diti ili utopljavati.

Jako je va`no nadoknaditi izgubljenu te~nost i minerale, skrenu-

ti pa`nju da se radi o ozbiljnom poreme}aju zdravlja i obavezno

se javiti lekaru.

Toplotni udar, kao i sun~anica, moè se spre~iti odevanjem koje

je primereno klimatski uslovima. Glavu treba za{tititi pro-

zra~nom kapom ili {e{irom, a telo laganom i prozra~nom

ode}om.

dr Bojana Nikoli}, lekar op{te medicine

[E[IR GLAVU ÛVA

Sun~anicu moète izbe}i ukoliko koristite dobru

za{titu. Najva`nije je adekvatno za{titi glavu. Nositi

ka~kete ili {e{ire sa obodom, prozra~nih materijala.

Ode}a mora odgovarati klimatskim uslovima, va`no

je da je od prirodnih tkanina i svetlijih boja. Zbog

visokih temperatura organizam gubi vodu tako da je

potrebno uzimati {to vi{e te~nosti. Ishrana tako|e

mora biti uravnoteèna i lagana, bogata vitaminima i

mineralima. Va`no je nadokna|ivani kalijum i mag-

nezijum, koje uz natrujum i hlor organizam naro~ito

gubi. Prostorije u kojima se boravi moraju se

redovno provetravati, a ukoliko se koriste rashladni

ure|aji, temperature u odnosu na spolja{nju sredinu

ne bi trebalo da se znatno razlikuju.

>

8


Preventivna medicina

ODMOR BEZ BOLAPrva pomo} na letovanju

Na putovanje nikako bez tableta

protiv povra}anja, protiv dijareje,

lekova protiv povi{ene

temperature...

LETO je vreme godi{njh odmora kada ljudi putuju

zbog zabave, odmora ili lak{eg preìvljavanja

te{kih klimatskih uslova. Na odmor kre}emo

zdravi i verujemo da }emo se takvi i vratiti.

Me|utim, to, naàlost, nije uvek tako. Infekcije

zaga|enom vodom, hranom, ujedi insekata,

posledice preteranog izlaganja sun~evim zraci-

ma... [ta u~initi da nam sve to ne pokvari dugo

o~ekivan odmor?

[ta od lekova i pomo}nih lekovitih sredstava

treba uvek da imate kod sebe, a da opet ne

preterujete, jer u va{em koferu, ipak, treba da

bude mesta i za ode}u?

Da krenemo od po~etka, dakle od samog

puta do èljene destinacije. Mnogima je muka

u prevozu bilo da je to avion, auto, autobus

ili brod. Simptomi su mu~nina, vrtoglavica,

glavobolja, povra}anje, malaksalost. Ukoliko

prepoznajete neki od ovih simptoma 20-ak

minuta pre puta treba da uzmete tablete

antihistaminika (npr. Dimigal ili Dramina -

jednu tabletu odrasli, a ¼ do ½ tablete

deca, u zavisnosti od uzrasta). Pre puta

nemojte se prejesti, jedite suvu hranu u

manjim koli~inama (nekoliko krekera,

tost ili hleb). Ukoliko putujete avionom

najmanje }e vam biti muka ako sedite u

centralnom delu aviona, tj. izme|u dva

krila. U automobilu sedite napred i

otvorite prozore da u|e {to vi{e sveèg

vazduha. Glavu zabacite unazad,

naslonite je na naslon i poku{ajte {to

manje da je pomerate. Gledajte ispred

sebe, dva do tri metra u daljinu. Na

brodu ne boravite na prednjem delu, tj. na

pramcu, ve} u centralnom, jer je on najstabil-

niji.

Prvih nekoliko dana po dolasku na more ili planinu

budite oprezni sa duìnom izlaganja tela sun~evim

zracima. Koà je nepripremljena i obi~no se opekotine

i de{avaju upravo na po~etku letovanja ~ak i pored

9


za{titne kreme. Ukoliko opekotine zahvate ve}u povr{inu koè

neophodno je rashla|ivati je i na nju naneti neko od sredstava u

vidu pene ili mleka , koje ubrzava njen oporavak.

Zbog promene klime, hrane i vode na letovanju moè do}i do

trovanja hranom i do pojave dijareje. U tom slu~aju dobro bi bilo

poneti kapsule antidijaroika (npr. Linex ili Flonivin BS -3-4 x1 kap-

sulu dnevno). Pored ovih lekova dobro bi bilo da pijete ~aj od

nane ili kamilice. Prilikom povra}anja ili ~estih stolica dolazi do

velikog gubitka te~nosti i elektrolita i da bi se oni nadoknadili

neophodno je da uvek imate nekoliko kesica rehidratacione soli

(npr. Orosal pra{ak), koji se rastvori u pola litra prokuvane i

prohla|ene vode i pije polako (gutljaj na 2-3 min.).

Kada su velike vru}ine, organizam brè gubi vodu tako da bi

trebalo piti najmanje 2 litra te~nosti dnevno (kombinovati

obi~nu i gaziranu mineralnu vodu). Najbolje bi bilo da pijete

fla{iranu vodu kako bi se smanjila verovatno}a pojave crevnih

infekcija.

Vodite ra~una gde i {ta jedete, naro~ito ukoliko putujete u zemlje

afri~kog kontinenta. Poznato je da se hrana leti brè kvari, ne

jedite ni{ta {to je sumnjivog mirisa ili ukoliko je pakovanje

izmenjenog oblika.

Uz stoma~ne tegobe ponekad se javi i visoka temperatura, ali i

bol u grlu i upala krajnika. Dobro bi bilo poneti i neki lek za

povi{enu temperaturu-antipiretik (kao {to je Febricet ili

Paracetamol), koji mogu da piju i deca i odrasli. Deci do 12 godi-

na ne davati Aspirin. Ukoliko temperatura potraje duè od tri

dana neophodno je potraìti stru~nu pomo} lekara. Nikako se

ne preporu~uje da antibiotike po~nete da pijete „na svoju ruku“.

Na moru probleme mogu da izazovu i razni ujedi i ubodi. Ujed

meduze izaziva bolno pe~enje i otok, ubod ribe pauka - bol, a

isto tako i bodlje jeà, a na mestu uboda moè se razviti infekcija.

[ta uraditi protiv meduza i ribe pauka? Ope~eno mesto dobro

isprati morskom vodom i dezinfikovati. Ovaj povre|eni deo

istrugati blago noèm (tupim delom), kako bi se otklonile sve

dla~ice meduze. Zatim potopiti ovaj deo u toplu vodu i dràti

30-40 minuta: toplota deluje kao protivotrov. Posle toga

namazati kremom na bazi kortizona (sa receptom u apoteci). U

ovim slu~ajevima ne koristiti antihistaminske (protivalergijske

kreme), jer one menjaju svojstvo na suncu.

Ukoliko vas ubode je` ubodeni deo nikako ne oslanjati na tlo da

iglice ne bi jo{ dublje u{le u nogu. Ubodeni deo dobro oprati i

dezinfikovati, a zatim uzeti ~istu pincetu i pa`ljivo vaditi bodlje,

a vade se tako {to se ~upkaju u istom pravcu kako su u{le pod

koù. Ako ih ne izvadite, ne brinite, samo }e opravak malo duè

trajati. U svakom slu~aju ubodeni deo treba dobro dezinfikovati

jodom ili alkoholom i umotati gazom.

Tako|e, i alergije na sunce i jod iz morske vode mogu izazvati

burne reakcije koè i organizma. Zato je potrebno poneti neki

od gelova na biljnoj osnovi poput Hypergela, koji se nanosi na

promene na koì. Ukoliko pored manifestacija na koì do|e i do

gu{enja potrebno je popiti lek iz grupe antihistaminika (npr.

Aerius ili Bronal 1x1 tabl. za odrasle, a za decu sirup). Osobe

koje voze i uzimaju ove lekove treba da imaju u vidu da oni

mogu da dovedu do sedativnog efekta i do pospanosti.

Pored lekova uz sebe uvek treba da imate 100 ml 70% alko-

holnog rastvora, 3% rastvor hidrogena, flastere, zavoj, sterilne

gaze 5x5 cm, leukoplast, antibiotski sprej (npr Enbecin).

Hroni~ni bolesnici obavezno treba da nose svoju terapiju i

redovno da je koriste.

dr Jelena Vukadinovi}, lekar op{te medicine

> TOPLOTNI GRÊVIGr~enje mi{i}a izaziva jake, iznenadne bolove. Leti se to

~esto de{ava u vodi ili na suncu - „toplotni gr~evi“. Uzrok

je gubitak vode i mineralnih soli znojenjem. Nedostatak

kalijuma i magnezijuma naj~e{}e izaziva gr~enje mi{i}a.

[ta uraditi? Ako vas uhvati gr~ u listovima, treba dràti

koleno istegnuto, a prste na nogama {to vi{e podignuti ka

vama. Ako se gr~evi pojave u butinama, istegnite {to vi{e

nogu i {to vi{e moète gurajte koleno unazad. Deo tela u

kojem se pojavio gr~ treba masirati i to od dole ka gore,

kako bi se aktivirala cirkulacija. Najbolje bi bilo da popi-

jete me{avinu, koja sadrì kalijum, magnezijum i vitamin

C. Ovde vam tako|e moè pomo}i rehidrataciona so.

Ako nemate tako ne{to, popijte odmah neki multivita-

minski napitak.

SVE ìvotne namirnice, koje sa~injavaju na{u hranu ne sadrè

podjednako materije, koje su potrebne na{em organizmu. Zbog

toga je veoma va`no da se u svim godi{njim dobima hranimo

raznovrsno, kombinovanjem belan~evina, masti, ugljenih hidra-

ta, minerala, vitamina i vode. U kombinovanju razli~itih namirni-

ca leto, ipak, ima svoje specifi~nosti. Letnji meseci su vreme

kada zbog visokih temperatura vazduha i ~esto pove}ane

vla`nosti vazduha moè do}i do odre|enih zdravstvenih tegoba

ili usled nepravilnog konzumiranja hrane i pi}a ili zbog

nepravilnog pripremanja hrane. Evo nekoliko preporuka da se ti

zdravstveni problemi izbegnu.

VODA NAJBOLJI ELIKSIR

Veliki uticaj na termoregulaciju ~ove~jeg organizma ima

ravnoteà vode i mineralnih materija. Veliki gubitak vode i mine-

ralnih materija znojenjem, udruèn sa visokom spoljnom tem-

peraturom, moè dovesti do dehidracije organizma {to se moè

spre~iti uno{enjem odgovaraju}e koli~ine te~nosti. Zdrava

osoba bi trebalo da unese oko 1,5 -2 litra te~nosti dnevno.

Ukoliko ste na aktivnom odmoru tada za svaki sat fizi~ke

aktivnosti oko pola litra te~nosti. Preporu~uje se obi~na i mine-

ralna voda, vo}ni sokovi, limunada i ostala negazirana bezalko-

holna pi}a. Ne preporu~uju se pi}a, koja podsti~u izlu~ivanje

te~nosti iz organizma, a to su sva pi}a koja sadrè kofein, tein i

alkoholna pi}a, bez obzira na koli~inu. Ukoliko se, ipak, ne èlite

odre}i tih napitaka potrebno je pove}ati uno{enje vode da bi se

nadoknadio gubitak te~nosti. Kod mladih i zdravih organizama

taj mehanizam izlu~ivanja i ose}aj è|i, koji se nakon toga javlja,

radi besprekorno, ali kod ljudi preko 60 godina starosti ose}aj

è|i ne sledi potrebe organizma za vodom te se preporu~uje

uzimanje te~nosti u pravilnim vremenskim razmacima bez obzi-

ra na ose}aj è|i.

Preporu~uju se umereno rashla|ena pi}a, jer pi}a na granici

zale|ivanja {tete onim delovima tela sa kojima dolaze u kontakt

zbog velikih temperaturnih razlika i dugoro~no o{te}uju

povr{insko tkivo organa za varenje ~ime stvaraju prostor za

zadràvanje mikroorganizama i mogu}e upalne procese. Tako|e

je poèljno piti ~e{}e manje koli~ine te~nosti umesto odjednom

velike koli~ine.

TRPEZA PUNA VO]A

Pravilo broj dva je: jedite {to vi{e sveèg vo}a i povr}a kao i celih

ìtarica i mahunarki. Ovakvom ishranom osigurava se unos

korisnih hranljivih sastojaka, posebno vitamina, minerala, elek-

trolita, vlakana i vode. Ne zaboravite osnovne higijenske navike

u pripremanju hrane kao {to su pranje vo}a i ostalog {to se

konzumira bez termi~ke obrade. Vo}e jedite kada je najpotreb-

nije, a to su jutro i prepodnevni sati kao i period izme|u ru~ka i

ve~ere (uìne). Ne jedite vo}e odmah posle obroka, jer se tada,

zbog varenja prethodno unesene hrane, vo}e fermentira i daje

ose}aj nadutosti i teìne. ê{}e treba jesti sirovo povr}e, na

primer: spana}, strugani celer, karfiol, {argarepu i sli~no. Salatu

od sirovog povr}a za~initi maslinovim uljem, senfom i

limunovim sokom. Ne treba zaboraviti da sveè vo}e i povr}e

sadrì i veliku koli~inu prirodnih antioksidansnih materija

(polifenoli, likopen, vitamin C, beta-karoten i dr.), koje

omogu}avaju za{titu od ateroskleroze i smanjuju rizik od nas-

tanka malignih bolesti.

Za razliku od drugog povr}a, mahunarke (pasulj, gra{ak, borani-

ja, soja, so~ivo, kikiriki, bob, leblebija) imaju sposobnost vezi-

vanja azota iz vazduha (pomo}u nitrobakterija na korenu) i tako

stvaraju kvalitetne proteine s esencijalnim aminokiselinama.

Mahunarke su upravo zbog sadràja kvalitetnih proteina mogu}a

zamena mesu i zna~ajno doprinose zdravoj ishrani. @alosno je

{to se u na{oj svesti mahunarke nalaze na donjem delu lestvice

10


HRANA KAO LEKIshrana u letnjim mesecima

Leto je svakako najbolji period kada pravilnom ishranom moèmo da doprinesemo boljem

zdravlju i izgledu. Vo}e prija, masno}e gu{e, voda hladi

Interna medicina

> [TO MANJE MASNO]AUno{enje masno}a u letnjim mesecima treba smanjiti

zbog lak{eg podno{enja vru}ine. Ograni~ite unos ~vrstih

masti do 10 odsto dnevno. Osim koli~ine, bitna je i vrsta

masno}e koju konzumirate. Preporu~uju se hladno

ce|ena ulja (npr. maslinovo ulje), bez prevelikog prènja

i vi{ekratne upotrebe.

poèljnih namirnica, a sve do nedavno neke od njih spadale su u

kategoriju sto~ne hrane (soja). Takvom (pogre{nom) utisku u

velikoj meri doprinelo je i to {to tokom varenja mahunarki

dolazi do stvaranja gasova u debelom crevu {to je svakako

neprijatna nuspojava.

Mahunarke su daleko najbolji i najve}i izvor biljnih proteina u

ishrani, a kada se kombinuju sa ìtaricama moè se posti}i zado-

voljavaju}a biolo{ka vrednost aminokiselina. Osim toga mahu-

narke su, s izuzetkom soje i kikirikija, malomasne namirnice

koje nose malo kalorija. Ako se posebno razmatraju one mahu-

narke koje sadrè masti, onda treba re}i da se radi o mononeza-

si}enim i vi{estruko nezasi}enim masnim kiselinama, koje su

mnogo povoljnije za organizam od zasi}enih masnih kiselina iz

masno}a ìvotinjskog porekla. Kori{tenje mahunarki u svakod-

nevnoj ishrani sigurno menja masno}e u krvi i sniàva nivo

holesterola.

RIBA ÛVA SRCE

Riba sadrì mnogo korisnih sastojaka i odli~an je izvor biolo{ki

vrednih proteina, vitamina rastvorljivih u mastima i minerala, ali

je nedovoljno zastupljena u ishrani ljudi. Meso riba je visoke

nutritivne i biolo{ke vrednosti, lako je svarljivo. Sastavljeno je od

biolo{ki vrednih proteina, koje karakteri{e povoljan odnos esen-

cijalnih i neesencijalnih aminokiselina. Masti riba sadrè

polinezasi}ene omega - 6 masne kiseline i omega - 3 masne kise-

line. Naro~ito bogate ovim kiselinama su sku{a, haringa, srdele,

tuna, bakalar, beli amur, beli i sivi tolstolobik, jezerska pastrmka

i losos. Meso ribe ima nizak sadràj holesterola (50-75mg na

100g). Ribe su odli~an izvor mineralnih materija i to najvi{e fos-

fora, kalijuma, kalcijuma, natrijuma, a morske ribe i joda, koji je

potreban za sintezu hormona {titne `lezde. Od hidrosolubilnih

vitamina u mesu riba su prisutni: vitamin B1, B2, niacin, pan-

totenska kiselina, a od liposolubilnih vitamin A, vitamin D, vita-

min E i vitamin K. Koncentrat vitamina A i D je riblje ulje, koje

se dobija iz jetri morskih riba hladnog mora.

Meso ribe je svarljivije od drugih mesa, jer je mi{i}no tkivo sas-

tavljeno od ne`nih mi{i}nih vlakana. Zato se meso riba lako i

brzo kulinarno priprema, a varenje u digestivnom traktu traje 2

do 3,5 sata, za razliku od mesa kopnenih ìvotinja ~ije varenje

traje od 3,5 do 5 ~asova. Iz tog razloga po konzumiranju ribe

veoma brzo se javlja ose}aj gladi. Brzim varenjem mesa riba i

ribljih proizvoda digestivni trakt se manje optere}uje, tro{i se

manje energije i digestivnih sokova, a sve to ima pozitivan uticaj

na organizam u letnjim mesecima.

Obratite pa`nju na sveìnu ribe, posebno kod plave ribe, jer se

tokom neadekvatnog ~uvanja stvara alergen histamin {to moè

dovesti do alergijskih reakcija u vidu crvenila vrata, lica i sl.

neposredno nakon konzumiranja takve ribe. U letnjim meseci-

ma se ne preporu~uju crvena mesa.

Izvori belan~evina moraju biti razli~iti te se preporu~uju

belan~evine i ìvotinjskog (meso i riba, mleko i mle~ni proizvo-

di i jaja), ali i biljnog porekla (ìtarice i njihovi proizvodi, krom-

pir, mahunarke). Za razgradnju belan~evina mora se potro{iti

vi{e energije nego za masti i ugljene hidrate, {to prakti~no zna~i

da se organizam vi{e zagreva (sagorevanjem jednog grama

belan~evina razvija se toplota od 4,1 kalorija). Proizvodi od soje

se lako vare i dobri su izvori belan~evina za sva godi{nja doba.

Preporu~uju se mle~ni proizvodi sa niskim procentom masti, jer

se lako podnose u toplim danima i obezbe|uju potrebnu

koli~inu kalcijuma i proteina. Kod izbora sira trebalo bi dati

prednost mladom, sveèm siru, jer su tvrdi sirevi masni i

kalori~ni.

dr Dubravka Vujovi},

specijalista interne medicine

11


> Ê[]E A MANJERaporedite dnevni unos hrane na pet do {est manjih

obroka. Kompletan doru~ak je jako vaàn. Tako|e,

poèljno je da se ne iscrpljujete raznim dijetama i

gladovanjem.

VODE]E mesto me|u oboljenjima u ranom uzrastu, svakako je

zapaljenje srednjeg uva. Srednje uvo predstavlja skup {upljina

ispunjenih vazduhom, a deli se u tri dela: u{na (Eustahijeva tuba),

bubna duplja (kavum timpani) i mastoidne }elije. Ove {upljine

obloène su sluzokoòm, koja je u stvari nastavak sluzokoè

`drela. U{na tuba spaja bubnu duplju sa dnom nosnih {upljina-to

je kanal duìne ~etiri centimetra, koji je kod dece kra}i i {iri.

Bubna duplja je sli~na bubnju (otuda i ime), pre~nika 15 mm i u

njoj se nalaze slu{ne ko{~ice. Njihov zadatak je da preuzimaju

zvu~ne vibracije i prenesu ih u unutra{nje uvo. Prednji zid je

bubni otvor-Eustahijeve-u{ne tube, a spoljni zid ~ini sama bubna

opna, koja odvaja srednje od spoljnjeg uva. Bubna opna je

providna opna, sedefasta, okrugla, pre~nika jedan sentimetar.

Lanac slu{nih ko{~ica prolazi kroz bubnu duplju od spolja prema

unutra. îne ga: ~eki}, nakovanj i uzengija. Mastoidne }elije su

{upljine ispunjene vazduhom, koje predstavljaju pro{irenja


12

Pedijatrija Zapaljenje srednjeg uva nije prijatno

IZME\U ÊKI]A I NAKOVNJA

Naj~e{}i uzrok zapaljenja srednjeg uva

je virusna infekcija gornjih disajnih puteva.

Pa`ljivo le~enje podrazumeva kombinaciju

lekova protiv bolova, povi{ene temperature i

alergija. Deci sa navr{ene dve godine

preporu~uje se Pneumokokokna vakcina

bubne duplje, a njihov reljef se moè napipati iza u{ne {koljke.

Ove }elije imaju va`ne odnose sa mo`danicama, sa sinusom,

velikim i malim mozgom i li~nim ìvcem.

NAJÊ[]I UZROCI ZAPALJENJA

Anatomija srednjeg uva obja{njava za{to dolazi do upale. Rekli

smo da se sluzokoà `drela nastavlja u {upljine srednjeg uha, da je

u{na tuba vodoravnija i kra}a kod dece, {to ih izlaè ve}oj opas-

nosti od infekcije, da je ~est pratilac prehlade, gripa ili neke druge

infekcije disajnih puteva, koje su u ranom detinjstvu ~este.

U novije vreme nau~nici su otkrili ko su deca, koja }e verovatno

bolovati od ponavljanih infekcija srednjeg uva. To su oni mali{ani

~iji su roditelji i srodnici imali ~este upale kao deca. Odoj~ad, koja

se hrane na fla{icu, ~e{}e obolevaju, nego deca koja sisaju. Deca u

obdani{tima, jaslicama, kao i deca sa oslabljenim i o{te}enim imu-

nim sistemom, ~e{}e pate od ove bolesti.

Naj~e{}i uzrok zapaljenja srednjeg uva je virusna infekcija gornjih

disajnih puteva, prehlada i grip. Ove bolesti mogu izazvati stvaranje

ve}e koli~ine te~nosti u usnoj - Eustahijevoj tubi, tako da te~nost

ne moè da oti~e iz srednjeg uva. Ina~e, ova te~nost pomaè u

za{titi od stranih organizama i odvodi se kroz tubu u grlo.

Me|utim, ako natekne sluzokoà tube, te~nost moè da ostane

zatvorena u srednjem uhu izazivaju}i zapaljenje i infekciju. Ovo

izaziva bolni pritisak, koji vremenom, bez le~enja, moè da iza-

zove pucanje bubne opne. Alergija na polen, pra{inu, ìvotinjske

dlake ili hranu mogu da imaju isti efekat. Bakterije mogu

neposredno da izazovu upalu srednjeg uva, ali one obi~no prate

virusne ili alergijske reakcije, brzo pronalaze}i put u toplo i vla`no

„okruènje“ srednjeg uva. Me|u bakterijama, koje se naj~e{}e

nalaze u inficiranom srednjem uvu, su i one odgovorne za upalu

sinusa, plu}a, a zovu se pneumokoke i ima ih vi{e od 20 tipova.

Ako dete ima bol u uvu, koji je pra}en zapu{enim nosem ili koji

curi, zapaljenim grlom ili povi{enom temperaturom, ako se drì

za uvo, ima neute{an i bolan pla~ u toku no}i kada je u leè}em

poloàju, uznemirenost i razdra`ljivost, smanjen ili nikakav

apetit, obratite se lekaru. Ponavljani napadi mogu da dovedu do

o{te}enja sluha i teìh infekcija.

Izolovani oblik, koji se lako le~i je akutno zapaljenje srednjeg uva

ako se bolest povu~e. Ako se ponovo pojavi do tri puta u perio-

du do 6 meseci ili ~etiri puta u jednoj godini, zove se ponovljeno

zapaljenje srednjeg uva. Ako traje nedeljama i ne povu~e se zove

se hroni~no zapaljenje srednjeg uva.

DUGOTRAJNO I UPORNO LEÊNJE

Cilj le~enja je da se otkloni uzrok upale, smanje tegobe

i spre~i ponavljanje infekcije. Po{to smo rekli da je

zapaljenje srednjeg uva obi~no prouzroko-

vano virusnim infekcijama, le~enje ima

za cilj da ublaì tegobe: daju se

dekongestivi-za smanjenje ote-

~enosti eustahijeve tube,

antihistaminici-lekovi pro-

tiv alergija, lekovi protiv

povi{ene temperature i

bola, brufen ili parac-

etamol.

Primena antibiotika

indikovana je kada

se sumnja ili dokaè

da je bakterija „u igri“. Mnogi lekari se boje da }e se bakterije, koje

su „pritajene“ u srednjem uhu, bez primene antibiotika razmnoìti

i izma}i kontroli i napraviti ozbiljne komplikacije kao {to su

o{te}enje ili gubitak sluha. Oni isti~u da su ove komplikacije i

postale retke upravo zahvaljuju}i antibioticima. Da bi bili sigurni,

mnogi lekari le~e sve upale srednjeg uva, bez obzira kog su

porekla. Lekovi izbora su amoksicilini sa klavulonskom kiselinom,

penicilini, cefalosporini. Le~enje treba da traje deset dana.

Nedavno su lekari uo~ili te{ko}e kod le~enja, pokazalo se da

pneumokoke stvaraju odbrambeni enzim, koji spre~ava delovanje

antibiotika. Zato se deci sa navr{ene dve godine, koja imaju ~este,

ponavljane upale, preporu~uje Pneumokokna vakcina. Daje se u

jednoj dozi, bez revakcine. Nema neèljenih reakcija.

U slu~aju da zapaljenje srednjeg uva izazove komplikacije, lekar

}e se odlu~iti za operativni zahvat, koji }e zaustaviti infekciju.

Jedna od tehnika je miringotomija-bu{enje bubne opne u cilju

osloba|anja te~nosti iz srednjeg uva. Ako se Eustahijeva tuba

potpuno zatvori zbog oticanja, hirurg u njih moè da stavi venti-

lacionu cev~icu, koja }e drenirati sadràj u spoljni u{ni kanal.

Ako ponavljane infekcije „tre}eg krajnika“ prouzrokuju ~esto

zapaljenje srednjeg uva, preporu~uje se njihovo odstranjivanje.

Do odlaska lekaru, detetu treba dati lek protiv bola i povi{ene

temperature, dràti uspravno odoj~e i hraniti ga na ka{i~icu. Ako

bebu morate da hranite na fla{icu, ne radite to u leè}em

poloàju. Staviti tople obloge na uvo i ne davati antimikrobne

lekove „na svoju ruku“.

Lekovi} dr Ljiljana,specijalista pedijatar


> SAVET PLUSNutricionisti kao prevenciju predlaù uzimanje vitamina

A, C i Zn. Svaku upalu le~ite kako je propisano i otpratite

do kraja. Odstranite iz svog doma {tetne materije,

pra{inu, ne pu{ite. Alergije na hranu mogu, tako|e da

igraju va`nu ulogu kod zapaljenja srednjeg uva, pa ako je

va{e dete podlo`no ovoj bolesti, poku{ajte da smanjite

upotrebu p{eni~nih proizvoda i za~ina, koji su ja~i aler-

geni od ostalih vrsta hrane. I na kraju, ako va{ mali{a ima

pune dve godine, vakcini{ite ga Pneumokoknom vakci-

nom. (Ova vakcina je zakonom obavezna u ve}ini zapad-

nih zemalja).


14

Testiranje droga u urinu

PALI AN\ELIBiohemija

UPOTREBA ili preciznije, zloupotreba droge svakako jejedan od najve}ih problema dana{nje civilizacije. Onimakoji ih koriste moè da na{kodi kako telesno tako i mental-no, emocionalno i naposletku - dru{tveno. Zavisnost izazi-va promene u izgledu i pona{anju koje uti~u na ukupnesocijalne odnose pa tako i na poslovne (i svake drugeradne) rezultate. Neretko, samo jedan zavisnik od drogedovodi do potpunog kraha porodice.Rutinski ili tzv. screening test, kojim se moè proveriti da lije neko koristio drogu podrazumeva pregled uzorka urina.Prilikom ovog testiranja valja voditi ra~una o nekimograni~enjima.Uzorak urina treba pripremiti u odgovaraju}oj bo~ici, kojase moè nabaviti u laboratoriji ili u apoteci. Za testiranjemoè se koristiti bilo koji uzorak uzet u toku dana, s tim {toje poèljno da se prethodno ne konzumira ve}a koli~inate~nosti. Uzorci urina, koji su mutni, (sadrè vidljive ~esticeili mehuri}e) nisu podobni za testiranje. Uzorak ne sme bitirazblaèn vodom. U uzorak ne sme ni{ta da se dodaje,poput sokova, razblaène sapunice i tome sli~no. Tako|e,ne sme da sadrì hemijske konzervanse, oksidanse, izbelji-va~e ili bilo kakvu hemijski aktivnu supsatncu. Da bi se mogla testirati droga u urinu, ona se prvo moraapsorbovati kako bi pre{la u krv, a potom izlu~iti urinom.Taj proces za ve}inu droga traje oko tri sata, {to zna~i da utom periodu svakako ne treba raditi testiranje.Da bi se bolje razumelo sa ~im se danas suo~avamo dobroje pobrojati koje sve vrste psiho - aktivnih supstanci danas„vladaju“ trì{tem i, naàlost, vrebaju da upropaste naro-~ito mlade ljude.

NAJÊ[]E VRSTE DROGA SU:

1.Kanabinoidi THC: Marihuana - poput su{enog per{unasa komadi}ima stabljike ili semenkama zamotano u oblikucigarete. Ha{i{ - sme|a ili crna poga~a ili kola~i}. Na~inkonzumiranja - pu{enjem ili jedenjem. Efekti - izazivaose}aj euforije, koji je najja~i 20-30 minuta od po~etka

pu{enja, a trajanje podraàja od jedne cigarete je od 90 do120 minuta, uz prolazne smetnje pam}enja i zna~ajnooslabljenu koncentraciju sa znacima prolazne konfuzije ianksioznosti. Kod pojedinih testova, koji su manje osetljivi,pozitivan nalaz moè da se dobije ukoliko je testiranaosoba konzumirala anelgetike slabijeg intenziteta dejstvapoput Ibuprofena.

2.Opijati: Morfin - poput belih kristala, tableta ili rastvora.Kodein - tamna te~nost razli~ite gustine, kapsule, tablete.Heroin - beli do tamno sme|i prah ili crni katranasti {tapi}i.Na~in konzumiranja - oralna konzumacija, intravenski,pu{enje, u{mrkavanje. Opijati su psihoaktivne supstance,koje se dobijaju preradom smole iz opojnog maka. Kod

Ujedinjene nacije su 26. jun proglasile za Dan borbe protiv upotrebe narkotika - droge

te je to povod da odgovorimo na pitanje kako je mogu}e utvrditi da li je neko korisnik

droge

> PROCENA[ta u~initi u slu~aju kada je pozitivan nalaz testiranja ?

Pozitivan rezultat najverovatnije govori o prisustvu

droga odnosno njihovih metabolita u urinu. Posle raz-

govora sa testiranom osoboma svakako treba proce-

niti da li treba ponoviti testiranje sa drugim uzorkom

urina ili ga uputiti u specijalizovane ustanove gde se

pouzdanijim metodama moè utvrditi prisustvo droga

u krvi odnosno urinu.

> OPREZ[ta u~initi u slu~aju kada je negativan nalaz testiranja ?

Negativan rezultat ukazuje na odsustvo testirane droge

u datom uzorku urina. Svaki test ima takozvani prag

koncentracije za navedenu vrstu droge odnosno njene

metabolite. Ukoliko je koncentracija ispod navedenog

praga dobi}e se svakako negativan nalaz, {to moè da

ima dvostruko zna~enje: ili da testirana osoba ne kon-

zumira ispitivanu drogu ili da je pro{lo dosta vremena

od poslednje upotrebe droge ~ime je njena koncen-

tracija svakako niska i samim tim i nalaz negativan.

manje osetljivih testova, ukoliko su konzumirani lekovi, kojisadrè opijate ili njihove derivate poput Caffetina, plivadona,antitusici (lekovi protiv ka{lja), mogu dovesti do la`no pozi-tivnog rezultata. Hrana ili ~aj, koji sadrè sastojke maka,tako|e mogu interferirati i uzrokovati la`no pozitivan nalaz.3.Kokain je produkt lista koke, naj~e{}e je u vidu belogkristalnog praha i unosi se u{mrkavanjem, intravenski ili segreje sa te~no{}u pa se njegove pare udi{u. Do pozitivneinterferencije mogu dovesti lekovi koji se koriste kodhiperkineti~kih popreme}aja kod dece ili lekovi koji sekoriste kao supresori apetita u le~enju gojaznosti. 4.Amfetamini se nalaze u vidu praha, tableta, kapsula iveoma su sna`nog mirisa i gorkog ukusa. Unose se oral-

nim putem, u{mrkavanjem ili ubrizgavanjem. Kod manjeosetljivih testova la`nu pozitivnost mogu dati lekovi koji sekoriste kod prehlada (efedrin) ili u sklopu le~enja alergija.5.Ecstasy se obi~no nalazi u vidu tableta ili kapsula. Uorganizam se unosi oralnim putem, u{mrkavanjem madamoè i intravenski. Naj~e{}i efekti su produèna budnostsa potisnutim ose}ajem za è|, umor i san. Duìm konzu-miranjem nastaje promena sr~anog ritma, porast pritiska,poreme}aj centra za termoregulaciju {to ima za posledicuporast temperature, znojenje, gr~enje mi{i}a, itd.

dr Danka Forcan Jovovi}, specijalista klini~ke biohemije

15

Pedijatrija U Domu zdravlja Dr Risti} svake sredeu 18 ~asova

[KOLA RODITELJSTVANajva`nija ìvotna uloga je roditeljstvo. êsto se u njoj ne snalazimo. U Domu zdravlja

Dr Risti} stru~njaci svake srede u 18 ~asova savetuju kako biti {to bolji u toj ulozi

BITI roditelj je, naravno, potpuno prirodna stvar, alimnogo puta se svi pitamo koliko smo zaista dobri u tojulozi i koliko mo`da gre{imo. Ponekad iz najbolje nameresvom detetu napravimo problem, a ponekad i neo~eki-vano mu mnogo pomognemo.Zbog toga se Dom zdravlja Dr Risti} opredelio da otvori„[kolu roditeljstva“, po{to je od svih zanimanja danasnajteè biti - roditelj. Jer, svim drugim zanatima i znanjimau~e nas u raznim {kolama. Kako biti roditelj nikad nasniko ne u~i.Sa aspekta pedijatrije od samog starta vrlo su va`ni ultra-zvu~ni pregledi o kojima u na{oj {koli moète dosta saz-nati. Ultrazvu~ni pregledi kukova odoj~eta u prvoj godinirade se zbog pra}enja razvojnog poreme}aja kuka, koji jebio ~est na na{im prostorima, pa ga ima u na{em genet-skom nasle|u. Manje ga ima ili uop{te nema u drugimdelovima sveta, pa se roditelji ~ude, za{to se ne radi uUSA, Australiji.. Savetuju se kontrole kukova u drugom, ~etvrtom i {estommesecu, odnosno, dok ehosonografska slika ne pokaèznake zrelosti kuka. Koji su to pokazatelji?Odre|en odnos ko{tanog i hrskavi~nog tkiva za uzrast,pojava jezgra oko{tavanja, oblik ~a{ice zgloba i, naravno,da li glavica butne kosti normalno naleè na ~a{icu zglo-ba. Vaàn je podatak da li u porodici najbliìh srodnikapostoji problem vezan za kukove, jer spomenuli smonasle|e. Tako|e, kakav je bio poro|aj, da li su blizanci upitanju? Kakav je klini~ki pregled kukova? Svako odoj~eje poseban slu~aj. Savet }e Vam dati Va{ pedijatar. Naj~e{}e se savetuje slede}e:Koristite {irok povoj dok se ne pojavi zrnce oko{tavanja,{to je naj~e{}e sa 4.meseca. Beba leì, pa joj {irok povojne smeta. Radite sa Va{om bebom ve`be za kukove pri-likom svakog presvla~enja, tzv. ve`be otvaranja. Veoma

su korisne. I ne ùrite da Va{a beba SEDNE . Od {estogmeseca, ako je sve u redu, sedenje mora da ide spon-tano, jer nisu samo zdravi kuki}i uslov za ovaj korak.Oslonac na noge,ne pre devetog meseca,na dubak zab-oravite. Stavite Vaseg mali{u na pod, okruìte ga igra-~kama, sedite sa njim, i uìvajte...Ovom „{kolom“' ne èlimo da Vam nametnemo bilo kakvapravila, niti traìmo od Vas da menjate ne{to {to ne èlite.Samo èlimo da Vam ukaèmo na to kako moète u svo-joj najva`nijoj ìvotnoj ulozi biti jo{ bolji.

Tako|e, u „{koli roditeljstva“ ispri~a}emo Vam i slede}e:• koji su psiho-fizi~ki faktori va`ni za razvoj Va{eg deteta• kako nau~iti dete da se pravilno hrani i kako re{iti even-

tualne probleme sa ishranom • kako da svoje dete nau~ite da ceni sebe• kako deca vide svet• kako da smanjite agresivnost Va{eg deteta i za{to se

ona javlja• koji su modeli pona{anja i kako uti~u na dete• kako na dete uti~e nagrada i kazna• kako dete u~initi „emotivno inteligentnijim“• {ta u de~ijem svetu zna~e pri~e, crtani filmovi, bajke...• kako dete pripremiti za polazak u vrti}, {kolu...• {ta zna~e i kako reagovati na ljubomoru, suparni{tvo i

neslaganje me|u bra}om i sestrama• o pubertetu i adolescenciji

Sve ovo i jo{ mnogo vi{e moète ~uti u besplatnom save-tovali{tu - „[kola roditeljstva“ Doma zdravlja Dr Risti},svake srede od 18 ~asova.

dr Lekovi} Ljiljana, spec. pedijatrije


interni časopis doma zdravlja "dr ristić" broj 8 jun 2008

Documents