Nemanja  Džuverović,  FPN,  12.  mart  2015  

Intervencionizam i humanitarne intervencije

Kontekst  

�  Ves$alski  poredak  (Ves$alski  mir  1648):  �  Suverena  jednakost  teritorijalnih  država  �  Zabrana  intervencije  u  unutrašnje  stvari  drugih  država  

   � UN  poredak  

�  Zabrana  upotrebe  sile  proEv  teritorijalnog  suvereniteta  i  poliEčke  nezavisnosE  drugih  država  

 �  Postves$alski  poredak  

�  suverenitet  transformisan  -­‐  ograničen    �  reinterpreEra  se  čl.  51  Povelje  o  samoodbrani  –  prevenEvna    �  Intervencija  u  Panami  (1989)  kao  prekretnica  

Intervencionizam  �  Posredna  (nevojna)  intervencija                          

�  posredovanje/održavanje  mira  �  sankcije  (poliEčke  i  ekonomske)  

�  duplih  standarda  prisutni  u  njihovoj  primeni  �  kažnjavanja  nevinih  civila,    �  uništavanja  ekonomskih  pretpostavki  razvoja  �  pretpostavke  za  ukidanje  nejasne  �  “pametne  sankcije"  -­‐  precizno  fokusirane  na  nosioce  vlasE    

� Neposredna  (vojna)  intervencija  �  vidljiva  upotreba  sile  

�  sprečavanje/obustavljanje  nasilja  �  podrška  borbi  za  demokraEju    �  izraz  novog,  modernog,  značenje  pravde  

Intervencija u Kuvajtu (1990-91) i napad na Irak (2003)

Mapa Bliskog istoka

Kontekst  –  Prvi  zalivski  rat  

�  Iračko  –  Iranski  rat  (1980-­‐1988)    �  Posledica   islamske   revolucije   (strah   od   posEcanja   aspiracija   Šita   u  regionu)  i  režima  u  Bagdadu  (lider  umesto  Egipta)  

 

�  Irak  izvršio  invaziju  što  je  dovelo  do  odgovora  Irana  �  Iran  nadmoćan  i  brojčano  jači.    �  Irak  podržavali  Saudijska  Arabija,  Kuvajt,  SSSR,  SAD,  Kina,  Britanija,  Francuska  

�  Kurdi  unutar  Iraka  posmatrani  kao  podrška  Iranu  

�  Bilans  �  Preko  milion  žrtava.  Upotreba  hemijskog  oružja  u  Iranu  �  Gubici  preko  500  milijardi  dolara  za  obe  strane  �  Irak  ostao  dužan  Kuvajtu  14  milijardi  dolara      

Drugi  Zalivski  rat    -­‐  1    Irak  –  Kuvajt  (1990-­‐91)  

�  Kuvajt  kao  automna  oblast  u  okviru  Otomanskog  Carstva  

�  Kuvajt  dolazi  pod  Britansku  upravu  nakon  1918.  �  treEra  se  kao  odvojena  država  od  Iraka  

�  Irak  nikada  nije  priznao  Kuvajt.  

�  Nakon  sEcanja  nezavisnosE  (1961)  Britanci  ostaju  u  Kuvajtu  

� Mogući  uzroci  rata:    �  Irak  je  imao  dugovanja  od  14  milijardi  dolara  prema  Kuvajtu    

�  Smanjivanje  cene  nabe  od  strane  Kuvajta    

�  Irak  optužio  Kuvajt  da  crpi  nabu  iz  podzemnih  rezervi  Iraka  

�  Kuvajt  kao  neodvojivi  deo  Iraka    

Drugi  Zalivski  rat    -­‐  2  �  Irak  vrši  invaziju  i  anekEra  Kuvajt.    

�  Irak  rakeErao  Izrael  tokom  sukoba  �  pobuna  Kurda  na  severu  Iraka  �  spill  over  effect  

�  SB  UN  uvodi  sankcije  Iraku  �  SB  UN  daje  mandat  Savezničkim  snagama  da  oslobode  Kuvajt  

�  doktrina  Kolina  Paula  -­‐  upotreba  nepobedive  sile  �  nema  pregovora  -­‐  bezuslovno  povlačenje  �  potpuno  poraz  Iraka  čija  vojska  je  u  potpunosE  uništena  

�  Irak  priznao  suverenitet  Kuvajta  i  obavezao  se  da  unišE  OMU  

�  Krajnji  ishod                      �  između  25.000  i  100.000  poginulih  iračana.    �  brojke  veće  zbog  zalivskog  sindroma  i  osiromašenom  uranijumu.    �  ekonomske  sankcije  su  ostale  na  snazi  i  doprinele  su  smrE  preko  90  hiljada  ljudi  godišnje    

�  Irak  pretvoren  u  pred-­‐industrijsko  i  ekološki  nazadno  društvo  

Intervencija  SAD  u  Iraku  (2003)  –  1  

�  Rezoluciju  687  (1981)  –  Specijalna  komisiji  UN  za  nadgledanje  i  uništenje  oružja  za  masovno  uništenje  �  bombardovanje  Iraka  (1998  i  2002)  od  strane  SAD  i  UK  zbog  nepoštovanja  rezolucije  �  zona  zabranjenog  leta  (deo  naseljen  Kurdima  i  ŠiEma)  

�  inspektori  nisu  našli  oružje,  ali  postojeće  oružje  nije  u  potpunosE  uništeno  

�  SAD  donose  odluku  o  napadu  na  Irak  �  Kolin  Pauel  u  SB  UN  �  preempEvni  napad  (preemp>ve  strike)  

�  Invazija  na  Irak  (2003)  �  Coali>on  of  the  Willing  �  fabrikovanje  razloga  za  rat  -­‐  Why  We  Fight  �  broj  žrtava  sporan  (do  655  000);  4  miliona  izbeglica  

Intervencija  SAD  u  Iraku  (2003)  -­‐  2  �  Ciljevi  intervencije  

�  unišEE  oružje  za  masovno  uništenje  �  razbiE  terorisEčku  mrežu  �  humanitarna  pomoć  �  demokraEzacija  Iraka  

�  Krajnji  ishod  intervencije  �  ubijen  Sadam,  kao  i  većina  njegovih  saradnika  �  veliki  broj  iračkih  žrtava  za  vreme,  a  pogotovu  nakon  okončanja  invazije  

�  Abu  Graib,  Hadita,  Gvantanamo…  

�  podela  zemlje  (ŠiE-­‐SuniE-­‐Kurdi)  i  problemi  sa  susedima  (Turska)  �  privaEzacija  nabnih  kompanija  �  destabilizacija  celog  regiona  �  Islamska  država  

Humanitarne intervencije

Humanitarne  intervencije  �  Intervencija  u  određenoj  državi  bez  njene  saglasnos>  kako  bi  se  sprečila  humanitarna  katastrofa  (Somalija)  ili  masovno  kršenje  ljudskih  prava  (SR  Jugoslavija)  

 �  ArgumenE  u  prilog  vojne  humanitarne  intervencije  

�  moralni  imperaEv  �  održavanje  međunarodnog  poretka  �  sprečavanje  etničkog  nacionalizma    

�  ArgumenE  proEv  vojne  humanitarne  intervencije:  �  asimetrično  pravo  -­‐  jakih  država  �  države  obično  nisu  moEvisane  humanitarnim  razlozima  �  upotreba  sile  predstavlja  kršenje  ljudskih  prava    �  slab  učinak  vojnih  humanitarnih  intervencija    

Intervencija  u  Somaliji  -­‐  1  �  Somalija  nezavisnost  dobija  1960.  godine  dok  Mohamed  Sijad  Bare  dolazi  na  vlast  1969.  �  Somalija  kao  žarište  tokom  Hladnog  rata  (podrška  SSSR  pa  SAD)  

�  Sijad  Bare  1991.  godine  skinut  s  vlasE,  a  Somaliland  proglašava  nezavisnost  �  Sukob  između  Muhameda  Aidide  i  Muhameda  Ali  Mahdija,  predstavnika  dva  klana  dovodi  do  uništavanja  privrede  i  izbijanja  gladi  (u  periodu  1991-­‐92  oko  300  000  umrlo  od  gladi).  

�  UN  operacija  (UNITAF)  združenih  snaga  pod  komandom  SAD  (1992-­‐93)  radi  zaustavljanja  građanskog  rata  i  sprečavanja  gladi  tj.  obezbeđivanja  puteva  za  isporuku  hrane  �  SAD  se  povukle  nakon  ubistva  18  rendžera  tokom  akcije  hapšenja  Aidide  

Intervencija  u  Somaliji  -­‐  2  �  UN  pokrenule  drugu  akciju  koja  je  trajala  od  1993.  do  1995.  godine  �  nakon  povlačenja  UN  Somalija  zapada  u  strukturnu  krizu  

�  secesija  različiEh  delova  teritorije  (Puntlend,  Jubalend),  �  delovanje  Unije  islamskih  sudova  �  intervencija  EEopije  i  SAD  u  Somaliji  �  Al  Šabab  pojačava  akEvnosE  �  međunarodna  piraterija  u  vodama  Somalije    

�  Od   humanitarne   intervencije   OUN   do   danas   u   Somaliji   je  poginulo   preko   2   miliona   ljudi   dok   je   samom   intervencijom  spaseno  oko  30  000  ljudi  �  Od   ukupnih   1.5   milijardi   dolara   budžeta,   10%   je   potrošeno   za  iskorenjivanje  gladi  

Intervencija  u  SR  Jugoslaviji  �  Humanitarna  intervencija  usled:  

� masovnog  kršenja  ljudskih  prava  od  strane  srpskih  policijskih  snaga  �  odbijanja  da  se  potpiše  Aneks  B  mirovnog  sporazuma  u  Rambujeu  

�  Intervencija   bez   saglasnosE   UN,   a   sprovedena   od   strane  NATO.  

�  Prvi   eEčki   rat   -­‐   ljudska   prava   stavljena   iznad   državnog  suvereniteta  (V.  Havel).  

�  Posledica   intervencije   je   povratak   albanskih   izbeglica,   ali   i  znatno  povećan  broj  srpskih  izbleglica.