Intolerancija na hranu

Intolerancija na hranu je stanje preosetljivosti na određene namirnice.

Iako intolerancija na hranu ne ugrožava život, ona može značajno promeniti njegov kvalitet.

Za razliku od alergije, intolerancija na hranu često ostaje neprepoznata.

Intolerancija (netolerancija) na hranu je stanje preosetljivosti (hipersenzitivnosti) na

sastojke hrane i/ili pića koja nastaje tokom povećanog i produženog unosa određenih namirnica. U kontekstu uticaja načina ishrane na zdravlje sve više se govori o povezanosti intolerancije na hranu sa mnogim simptomima i hroničnim bolestima. Primena pravilne ishrane postala je vrlo značajna u prevenciji, ali i u lečenju mnogih bolesti kao deo terapije. Određivanje optimalne ishrane za svakog pojedinca između ostalog trebalo bi da bazira na individualnom (ne)podnošenju određenih namirnica. Brojna istraživanja pokazuju da sve više ljudi u svetu ispoljava preosetljivost na određene komponente hrane i pića koje se svakodnevno konzumiraju.

Metaboličke reakcije intolerancije na hranu uzrokovane su urođenom ili stečenom greškom u metabolizmu hranjivih materija usled nedostatka ili smanjene aktivnosti enzima, kao što su: fenilketonurija (enzim fenilalanin hidroksilaza), favizam (enzim glukoza-6-fosfat dehidrogenaza), intolerancija na laktozu ili mlečna intolerancija (enzim laktaza). U osnovi imunološke reakcije intolerancije na hranu leži povećana crevna propusnost (leaky gut syndrome, „sindrom probušenog creva”). Za normalnu funkciju gastrointestinalnog trakta neophodna je zdrava crevna sluznica u kojoj se osim osnovnih fizioloških procesa vezanih za varenje hrane odvijaju i brojni imunološki procesi kojima se eliminišu brojne strane čestice koje bi mogle štetiti organizmu. Međutim, pod određenim okolnostima kao što su infekcije i metabolički stres, crevna barijera biva narušena dok prateći upalni proces (inflamacija) utiče na povećanu crevnu propusnost i apsorpciju hrane, odnosno povećava se propusnost velikih čestica hrane koje se u normalnim uslovima ne apsorbuju. Kada kroz oštećenu crevnu barijeru u tkivo creva prodiru čestice koje inače ne mogu proći one se ponašaju kao antigeni (alergeni) i izazivaju imunski odgovor. Apsorpcija velikih čestica hrane stvara osetljivost na neke od proteina hrane uzrokujući formiranje antitela: imunoglobulina klase G, IgG (intolerancija na hranu) i/ili imunoglobulina klase E, IgE (alergija na hranu). I dok su simptomi alergijske reakcije posledica oslobađanja i delovanja biološki aktivnih molekula tzv. medijatora anafilakse (pre svega histamina), proces patoloških imunoloških reakcija koje se odigravaju u organizmu kada je opterećen unošenjem određenih namirnica podrazumeva stvaranje kompleksa antigena i antitela (imunokompleksa) koji se talože u različitim tkivima uzrokujući strukturne i funkcionalne promene. Simptomi u alergijskim reakcijama na hranu se pojavljuju veoma brzo nakon unosa određene namirnice (anafilaktička reakcija), dok se kod intolerancije na hranu simptomi pojavljuju kasnije jer je reakcija spora i odložena, što i otežava definisanje koja je zapravo namirnica tačno uzrok.

Kako se tegobe teško povezuju sa unošenjem neke određene namirnice, uglavnom se nastavlja sa uobičajenom ishranom sve dok organizam može to da kompenzuje. Kada opterećenje postane preveliko za organizam, kompenzatorni mehanizmi bivaju nadvladani što je praćeno pojavom brojnih hroničnih stanja i simptoma koji uključuju sledeće: gastrointestinalne tegobe (grčevi ili bolovi u stomaku, nadimanje, podrigivanje, gorušica, povraćanje,

promene ritma crevnog pražnjenja, sindrom iritabilnog kolona); probleme kontrole telesne težine i gojaznost; psihološke smetnje (hroničan umor, nesanica, promene raspoloženja, depresija, anksioznost); neurološke smetnje (slaba koncentracija, glavobolja, migrena, vrtoglavica); dermatološke promene (svrab, osip, ekcem); bolove u zglobovima i/ili mišićima; respiratorne tegobe (različiti problemi sa disanjem, pogoršanje simptoma astme). Iako intolerancija na hranu ne ugrožava život, ona može značajno promeniti njegov kvalitet. Pored navedenih podataka, potrebno je imati u vidu da kontinuirano unošenje spornih namirnica podstiče razvoj štetnih bakterija u digestivnom traktu što narušava crevni mikrobiom i remeti rad imunološkog sistema čime se uvećava i rizik za razvoj autoimunih bolesti (reumatoidni artritis, psorijaza).

Prirodni i veštački sastojci hrane konzumirani u dovoljnim količinama podjednako mogu uzrokovati štetne reakcije, dok intezitet reakcije varira od osobe do osobe. Najčešće namirnice koje dovode do pojave simptoma intolerancije na hranu su: kravlje mleko i mlečni proizvodi (intolerancija na laktozu), pšenični proizvodi (intolerancija na gluten), šećer, soja, jaja, orašasti plodovi, citrusno voće, ali i brojni aditivi, konzervansi i veštačke boje koji se dodaju namirnicama. Kako se simptomi često javljaju tek posle izvesnog vremena od unosa određenih namirnica, za otkrivanje intolerancije na hranu vrlo su korisni laboratorijski testovi: screening test intolerancije na hranu (353 namirnice) i test intolerancije na hranu (90 namirnica), kojim se dokazuje prisutnost specifičnih antitela imunoglobulina klase G (IgG), koje organizam stvara kao odgovor na svakodnevni unos određenih namirnica. Na ovaj način se dobija informacija koje namirnice je potrebno isključiti iz ishrane sa ciljem poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. U zavisnosti od koncentracije antitela potrebno je minimum tri meseca isključenja reaktivne hrane. Kako bi se izbegla pojava tzv. apstinencijalnih simptoma poželjno je da se unošenje spornih namirnica postepeno smanji, da bi se potom u potpunosti isključile iz ishrane određen vremenski period. Tokom sprovođenja dijete isključenja nužno je da se ispoštuje energetski balans svake osobe kako ne bi došlo do narušavanja zdravog režima ishrane, zbog čega je svakako preporuka konsultacija sa nutricionistom. Nakon isteka preporučenog vremenskog perioda uzdržavanja od reaktivnih namirnica one se mogu postepeno uvoditi u ishranu, ali u malim količinama.

Izveštajem o individualnom (ne)podnošenju određenih namirnica, test intolerancije na hranu omogućava da se izvrše promene štetnih navika u ishrani. Pravilnom i individualno isplaniranom ishranom moguće je ublažiti ili eliminisati brojne zdravstvene tegobe, delovati preventivno na razvoj mnogih hroničnih bolesti, a kod već postojećih povoljno uticati na stanje organizma.

Talija Lab - Ustanička 170, 11000 Beograd, +381 60 334 98 86, www.talijalab.com