isak adizes- upravljanje promenama

8/13/2019 Isak Adizes- Upravljanje Promenama

1/280


2/280


3/280

000041815


4/280

Naslov originalaMASTERING CHANGECopyright 1992 by

Ichak AdizePrevod

AleksandraTodorovi OlgaMoskovljevi

RecenzentiSt!epa"Ha"

Nebo!#aCari$

Redakcijaprevoda

Nebo!#aCari$

Izdava ASEE% No&i

Sad 1 . Za

izdavaa'ori()ki$

urednik *oricaStab+o&i$ ')+a!i$

Dizajn koricaSe&eri"a Mi+eti$

,ro tra"Grafika priprema i

tampa GraphSty+e% No&i Sad

!IP " #a$ajioni%ai(HJa &nyojiiiKairaJH'n(ji)($e#a *a"nmecpncice+ HOBH!an

,,- ,%-/

0 )2#3!+ IICUK 4pravljanje promenama 5 mo6 uzajamnog

po tovanja i poverenja u privatnom i porodinom 7ivotu+poslu i dru tvu 2 Isak 0di7es8 9prevod 0leksandra $odorovi6+ (lga *oskovljevi6:. " Novi ;ad 5 0;33+


5/280

Novi ;ad 5 Grap> ;t&le/. "


6/280

10. 4zajamno poverenje i po tovanje i svojstva ljudi1BA

11. Pro@lemi u komuniciranju " nerazumevanje stilova

vatanje realnosti


7/280

strukturiranju dr7ave.Glavnina ovog dela " kao i ostali> 0di7esovi> knjiga

koje poznajemo " je ipak posve6ena menad7mentupreduze6a+ u domenu privrede i drugi> dru tveni>delatnosti. 0 to je do@ro+ jer time poinje da zadovoljavavisoko aktuelnu potre@u radikalnog inoviranja nauke ive tine upravljanja.

Pred na im se oima odvijaju du@oke promene udoktrini i aplikaciji menad7menta u svetu+ pa neki autorigovore o novoj eri + a drugi o revoluciji . (vo0di7esovo delo je za nas u ugoslaviji pose@no aktuelno+

jer se pod pritiskom izuzetni> pote ko6a sve energinijepro@ija saznanje da je zajedniki imenitelj svi> na i>nevolja nepriznavanje zakonomernosti i nepoznavanjepraktino primenjivi>+ savremeni> te>nika upravljanja+s>va6enog kao interakcija prognoziranja+ planiranja+organizovanja+ razvijanja ljudski> resursa+ rukovoEenja i

kontrole. Postaje sve jasnije da maltene sve to inimo+u privredi i narodnoj od@rani+ u politikom 7ivotu+o@razovanju i kulturi+ nosi peat voluntaristikogdiletantizma " i da nas to sve vi e ko ta.

$o saznanje+ meEutim+ raEa konjukturu u kojoj sveve6i @roj novi> ustanova za skupe pare prodaje

menad7ment o kome zna malo ili ni ta. 0di7esovaknjiga je i z@og toga do@ro do la+ jer itaoca punomnaunom korektno 6u+ ali na lako razumljiv nain uvodiu zdanje modernog+ pravog menad7menta.

(ito je da 0di7es majstorski vlada ;okratovskimdijalogom+ iju su formu posle Platona pored mnogi>drugi> pri>vatili i mislioci kao !ampanella ili *or. #njiga

je od poetka da kraja zapis razgovora izmeEu njega i jednog od njegovi> inteligentni> i lju@opitljivi>studenata. Dijalog je 7iv+ interesantan i vesto voEentako+ da se knjiga sa u7ivanjem ita+ a njene poruke lakopamte. *nemote>niku ume6e 0di7esa se povr> togamanifestuje i kori 6enjem drugi> sredstava5 on primeraradi @ez@roj puta tumai koje su sve oso@ine ar>etipa5

paliku6e + to jest rukovodioca formule " " 3 "/+ ali dadijagnoze nikada ne dolazi prostim ponavljanjem isti>simptoma+ nego uvek novim putevima+ koji od


8/280

najrazliitiji> polazi ta kre6u ka vazda sve7imkonstatacijama+ o@oga6uju6i i zaokru7ivaju6i na tajnain profil upravljaa odreEenog stila Dragoceno jetom pogledu i ume no uvoEenje Henn"ovi> krugova izlogike+ kao i drugi> vesto smi ljeni> ema i grafikona.

G 7i7i 0di7esovog analitikog podu>vata je linostmenad7era i njen uticaj na efektivnost i efikasnostprocesa kojim se upravlja. Nije ostalo mesta za ono tose o@ino smatra pomalo ve6 pre7ivelim fordizmom+ iliosetno modernijim tojotizmom. $o+ razume se+ ni u komsluaju nije prigovor. Naslov knjige je jasno zacrtaomeEa e materije koju o@raEuje to jest kako uspe nore avati pro@leme koji izviru iz promena. 0 promenJ 6eu predvidivoj @udu6nosti @ivati sve iznenadnije+ sve @r7ei sve radikalnije.

Ima u knjizi ipak ne to to @i jugoslovenskog itaocamoglo da za@rine. , podnaslovu svoje knjige 0di7es

nagove tava ideju da su meEuso@no poverenje ipo tovanje apsolutni preduslovi punog uspe>a u @or@iprotiv pote ko6a izazvani> sve @rojnijim promenama.0ko je tako. name6e se pitanje da li je golema ve6ina

ugoslovena+ @ez o@zira kom narodu ili narodnostipripadaju+ uop te podo@na da tom nezao@ilaznomza>tevu udovoljiK #arakterologija nas u tom pogledunimalo ne o>ra@ruje. Rezimiraju6i svoj golemi opus okarakteru ugoslovena+ Dvornikovi6 pored ostalogkonstatuje I ustupak drugome od njega se krvavo i@olno otkida . Nagomilana sve otrovnija agresivnostizazvana i konsekventno produ@ljena od oni> koji odrata 7ive+ mogla @i samo da pojaa na a stra>ovanja.

o gore to italac ni u inae pre@ogatoj z@irci0di7esovi> mudrosti ne6e na6i melem. Na pitanjestudenta5 Fta sa ljudima koji drugima ne ukazujupo tovanje i poverenje + autor svojim simpatinim+mangupskim >umorom odgovara5 Preporuite i> svojimkonkurentima .

e li prema tome izvesna slinost ovog 0di7esovog

dela sa !ampanellinom Dr7avom sunca ili Platonovom0tlantidom samo isto formalna+ ili se u sva tri sluajaradi o utopijamaK Drugim recima kazano+ mogu li se


9/280

naravouenija i recepti knjige o kojoj govorimo u naspraktino primenjivatiK

Du@oko smo u@eEeni da mogu. Zaostajanje svi>nauka o oveku+ a pose@no i etike+ iza fantastinogprogresa prirodni> i te>niki> nauka je op ti pro@lemoveanstva. Pro@lem koji se mo7e re avati iskljuivosamo dugotrajnim+ gigantskim vaspitno"o@razovanimnaporom glo@alnog karaktera. Linjenica da o takvimpodu>vatima ovde nismo poeli ni da mislimo+ zaelonije 0di7esova krivica+ a jo manje razloga da se njegovmetod ne pone prouavati+ usvajati i primenjivati.Naprotiv+ smatramo daje ugoslavija prevodom dela

*astering !>ange do@ila vanredno koristan prirunik+koji mo7e i tre@a da slu7i o@razovanju @udu6i> iusavr avanju sada nji> menad7era na e zemlje.


10/280

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU'eograd

0vgust+ 1AAC.Prof+ dr ;tjepan )an

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU#$


11/280

PR3DG(H(R L3$HR$(* IZD0N 4

" itati #na$i misliti sa nekimdrugim"

%mile Faguet

ako je iskazati sud o jednoj knjizi kada pret>odno svojposao uradi najve6i i nepogre ivi kritiar " vreme.&'ravljanje 'romenama se etvrti put pojavljuje nana em jeziku i esti put na prostorima ugoistone 3vrope.Pogotovo ako tome dodamo i injenicu da su najznaajnijeknjige profesora 0di7esa+ meEu koje svakako spada i ovodelo+ prevedene do danas na preko dvadeset svetski>

jezika i progla ene za klasine i nezao@ilazne izvore ideja iznanja u podruju menad7menta od strane mnogi>autoriteta ove naune discipline. Nema nikakve sumnje

da glavni razlog velikog interesovanja za uenje profesora0di7esa le7i u intelektualnim vrednostima koje su u njemusadr7ane+ neo@ino korisnim savetima za menad7ere i uoriginalnom pristupu teoriji i praksi upravljanja razvijenojtokom vi e decenija plodnog rada.

#njiga &'ravljanje 'romenama, zajedno sa knjigama&'ravljanje ivotnim ciklusima 'redu#e a i *ijagno#astilova u'ravljanja, nudi mno tvo sve7i> ideja oupravljanju+ organizacijama i menad7erima+ koje se sasvojom kreativnom orijentacijom veoma razlikuju odgotovi> i naje 6e te ko primenljivi> re enja proiza li> izstrogo akademski> sredina ili od teorijski nezreli> inedovoljno o@razovani> konsultanata. Z@og toga se oveknjige sa zadovoljstvom itaju i preporuuju.

Da @i se s>vatilo mesto ove knjige u celokupnom0di7esovom opusu+ potre@no je pret>odno o@jasnitiosnovnu strukturu 0di7esovog uenja+ sistem njegoveprimene i nain o@uavanja. 4enje profesora 0di7esa sesastoji iz tri meEuso@no isprepletene celine koje sesimultano izuavaju5 filozofija uspe nog 7ivljenja iposlovanja+ originalna teorija upravljanja+ i sveo@u>vatanmetod organizacione transformacije uo@lien u jedanaestzaokru7eni> faza. ;va tri segmenta se neprekidno kritikipreispituju i razvijaju kroz istra7ivaki rad i praktinu


12/280

UPRAVLJANJE PROMENAMA

primenu u praksi.Glavne aktivnosti 0di7esovog instituta su praktian rad

u privrednim i neprivrednim organizacijama irom sveta+savetodavni rad sa vladama mnogi> zemalja+ o@ukaprofesionalni> konsultanata+ predavanja i seminari zao@uku menad7era+ magistarske studije i doktorske studije.0di7esov metod koji se sprovodi kroz konsultantski radima etiri osnovna cilja5M re+auanje 'roblema,M i#gradnja timskog rada,M obuka i ra#voj menad era, iM oboga enje li$nih menad erskih stilova!

#njiga &'ravljanje 'romenama namenjena je irokojitalakoj pu@lici+ jer podnaslov ukazuje da se ona odnosina upravljanje privrednim organizacijama+ dru tvom+linim i porodinim 7ivotom. Ipak+ najvi e koristi od njemogu imati menad7eri i lideri " od predsednika kompanija

i direktora pa sve do studenata poslovni> kola. (vaknjiga zajedno sa &'ravljanjem ivotnim ciklusima 'redu#e a i *ijagno#om stilova u'ravljanja pokrivanajznaajnije delove 0di7esove filozofije uspe nog7ivljenja i poslovanja i ine esenciju njegove teorijemenad7menta. $akoEe+ pomenute knjige su podjednakovredne i za teoretiare i za praktiare menad7menta jersadr7e o@ilje teorijski> postavki+ kao i sistematizovanopraktino provereno znanje. (stali segmenti njegovoguenja su zapisani na >iljadama strana specijalizovani>prirunika koji su iskljuivo namenjeni profesionalnim

konsultantima i studentima poslediplomske kole0di7esovog instituta.0di7esova teorija verovatno spada u jednu od

najoriginalmji> i najjednostavniji> teorija menad7menta+to nije odraz njene nerazvijenosti.+ nego upravo o@rnuto "

ona je izgraEivana nekoliko decenija da @i se to vi epojednostavila+ uinila lako s>vatljivom i primenljivom+Profesor 0di7es je su tinu menad7menta definisao kaotimski proces dono enja i sprovoEenja odluka kojimare avamo pro@leme izazvane promenama+ (vakav modemenad7menta je nezavisan od vrste i veliine preduze6a+okru7enja u kom se ono nalazi+ itd. Na prvi pogled izgledada u ovakvoj koncepciji nedostaju planiranje+

12


13/280

organizovanje+ rasporeEivanje i razvoj kadrova+usmeravanje+ kontrolisanje i ostali segmenti klasnogmenad7menta. Radi se upravo o tome da su dono enje isprovoEenje odluka univerzalni procesi koji su sastavnidelovi svi> ostali> upravljki> procesa. Pose@na pitanja+metode i te>nike analize i projektovanja organizacionestrukture+ strategije preduze6a+ sistema nagraEivanja+itd.+ zastupljeni su+ detaljno se izuavaju i sprovode u

okviru organizacione transformacije. IzmeEu 0di7esoveteorije i klasne teorije menad7"PREDGOVOR ETVRTOMIZDANJU

##

menta se ne mo7e postaviti znak jednakosti+ ali se mo7ere6i da ona sadr7i esencijalna saznanja drugi> provereni>teorija menad7menta. Profesor 0di7es je+ izmeEu ostalog+preispitao mnoge pojmove i principe menad7menta+pokazao i u praksi dokazao neodr7ivost neki> koncepcijakao to su ideja "idealnog menad era" - lidera, odnosstrategije i strukture+ zanemarivanje injenice da sepreduze6a nalaze u razliitim stadijumima 7ivotnogciklusa+ itd. Gmesto toga je ponudio svoja re enjaproiza la iz prakse koja funkcioni u i daju rezultate.

0di7esove knjige imaju jednu udnu oso@inu M itljivesu+ piene pa7nju i itaocu se ini ve6 u prvom susretu da

je sve razumeo i s>vatio 0ko nakon toga poku atenekome da ispriate i preciznije o@jasnite sa ime ste sesve upoznali+ nai6i 6ete na odreEene te ko6e " naizgled

jednostavna i logina graEa 6e Ham tada izgledati toliko

@ogata i isprepletena da 6ete spontano morati ponovo dazavirite u nju. Zanimljiv je fenomen da ovo njegovo delosa podjednakim interesovanjern itaju direktori firmi+profesori+ lekari+ glumci+ studenti+ pa ak i uenici srednji>

kola.;aznanja iz ove knjige se mogu i neposredno praktino

primenjivati. #ao prvo+ italac koji se u ovu materijuudu@io poinje spontano da razmi lja u okvirima izlo7eni>principa+ to se mo7e smatrati zaetkom @udu6e primene.'i6ete u stanju da prepoznajete neke karakteristineoso@ine ljudi oko vas+ razloge dono enja lo i> odluka+simptome neadekvatnog komuniciranja i lo eg timskograda+ mo6i 6ete da anlizirate za to se odluke ote7ano


14/280


sprovode+ itd.G emu je tajna 0di7esovog metodaK $ajna je u tome

da se na 0di7esovom institutu i u konsalting uslugama nenude nikakvi instant kursevi+ "$arobni rece'ti" i"svemogu a #nanja O. ve6 visoko strukturiran i u praksiproveren metod koji mo7e da se savlada i primenjujesamo kroz naporan i istrajan rad+ to nije @a mnogopopularno i pri>vatljivo za ljude ija je opsesija da ula7umalo a oekuju ili tra7e mnogo. I pored toga+ ili mo7da @az@og toga+ 0di7esov pristup se uspe no primenjuje upreko C, zemalja sveta ve6 puni> %- godina.

0di7esov metod je univerzalnog karaktera+ nezavisan je od veliine preduze6a+ industrijske grane kojojpreduze6e pripada+ zemlje ili regiona u kom preduze6eposluje+ te se prema tome mo7e sa uspe>om primenjivatii na prostorima ugoistone 3vrope. Ipak+ korisno je iznetinekoliko fundamentalni> konstatacija na kojima sezasniva 0di7esov metod+ a koje skeptici iznose kao dilemepre nego to se upoznaju sa njegovom su tinom5 " i smos'eci i$ni" - 0di7esova teorija upravo polazi od injeniceOda je svako preduze6e specifino i jedinstveno8 ".od nasse okolnosti i uslovi rada br#o menjaju" / druga postavkateorije upravo polazi od konstatacije da su jedinopromene stalno prisutne i da se odvijaju sve @r7e8"0mamo ve nekoliko debelih elaborata na temuorgani#acione trans ormacije i ni+ta od toga nije ura eno"" 0di7esov metod daje podjednaku va7nost analizi+dijagnozi+ kreiranju kvalitetni> re enja kao i nji>ovojefikasnoj neposrednoj primeni koja se zasniva naanga7ovanju ljudi iz samog preduze6a u svim fazamadono enja i sprovoEenja odluka.

-pra&+!a"!e pro.e"a.a nas upu6uje ne samo da@udemo @udni dok promene traju+ nego da uzajamnokoristimo informacije+ znanja i ideje drugi> kako @ismo@r7e donosili @olje odluke i efikasnije i> sprovodili putemo@jedinjenog ovlap6enja+ mo6i i uticaja. ;em toga+ celaknjiga je protkana nenametljivim+ ali neop>odnimsavetima kako da izaEemo na kraj sa ljudima koji surazliiti od nas. $ri vrline krase ovu knjigu52 jednostavnost,3 're'o#natljivost situacija i 'roblema, i2 jasno i slikovito o'isana su+tina!

14


15/280

Z@og ovi> odlika knjiga nas uvlai u priu i mipostajemo sauesnici koji razmi ljaju. (na nam ne nudigotova re enja nego nam poma7e da i> pronaEemo.

IzmeEu znanja i stvaranja postoji veliki ponor preko kogatre@a izgraditi most + pisao je uveni kompozitor Fuman.

edan od ti> mostova je upravo pristup koji zagovara-pra&+!a"!e pro.e"a.a/

Du@oko verujem da ova knjiga mo7e svakom itaocuda olak a i profesionalni i porodini 7ivot+ a pogotovoonom koji se nalazi u @urnom spletu dogaEaja+ za>teva ipro@lema koje stvaraju moderan 7ivot+ @iznis i upravljanje.Prema njoj ne6ete ostati ravnodu ni+ to znai da 6eo@ogatiti vas i one sa kojima @udete saraEivali. *nogeknjige se gu@e u mno tvu svetski> i doma6i> pu@likacija+dok samo mali @roj nji> igra znaajnu ulogu. &'ravljanje

'romenama pripada grupi koja u se@i nosi va7ne istine idragocena nasledstva na eg sveta. PronaEite vreme zaitanje " to je najisplativija osnova za sticanje mudrosti.

Novi ;ad+ marteast3urope


16/280

4 .N708 7% 94: %;%N 0N:


17/280


Uvod

Heliki @roj je oni> koji su doprineli nastanku ove knjige.He6 dvadeset i pet godina dr7im predavanja o upravljanjupromenama. ;ve je zapoelo kao mali i jednostavanmodel i tokom vremena se nadograEivalo iskustvima oni>

koji su taj model primenjivali. Neki od nji> se nisu slagalisa mnom i o@ogatili su moje znanje sa nji>ovim razliitimmi ljenjem. Neki su mi opet pomogli u njegovompredstavljanju svojim anegdotama+ alama+ pa ak ikarikaturama. $okom vremena sam s>vatio da ono to je@ilo primenljivo na organizacije i o emu sam ja dr7aopredavanja je takoEe primenljivo i u privatnom 7ivotu.#ada sam @io pozvan da govorim dr7avnim vr>ovima inji>ovim ka@inetima+ postalo je evidentno da je materijalprimenljiv i na dru tveno"politikom planu.

Za izuavanje ove materije koja je pretoena u knjigu+nekima dugujem pose@nu za>valnost. Najpre+ mojimroditeljima+ koji su mi preneli svoju dragocenu sefardskumudrost+ to mi je mnogo pomoglo u 7ivotu. 0 onda+gospodinu Hukadinovi6u+ mom uitelju u prvom razreduosnovne kole u 'eogradu+ u ugoslaviji+ koji me je nauioneemu to nikad ne6u za@oraviti. Imao sam osamgodina+ u to vreme nakon >olokausta+ u kome je stradalopola moje porodice. 'io sam stidljiv i upla en. edan deakiz mog razreda me je maltretirao i vreEao z@og mog

jevrejskog porekla. Gospodin Hukadinovi6 nas je o@ojicu

izveo pred razred+ govorio nam o @ratstvu meEu ljudima+o tome kako+ iako smo naizgled isti+ tre@a da u7ivamo utome to smo razliiti. Govorio je o poverenju ipo tovanju. Naterao nas je da sedimo u istoj klupi dokraja godine i moj dotada nji neprijatelj postao je jedanod moji> naj@olji> prijatelja sve do dana nji> dana. elimda se za>valim i e>uda 3relu Qe>uda 3rel/+ momvaspitau iz izraelskog pokreta mladi> Noar a Noar.Do ao sam u Izrael posle Drugog svetskog rata+ u potraziza novim domom+ pun stra>a da 6u @iti od@aen. (n mi jepomogao da tamo uvrstim korene i da se ose6am kao usvojoj zemlji+ tako to me je nauio da poma7em drugima+kojima je tamo @ilo te7e nego meni.

17


18/280

UPRAVLJANJE PROMENAM

Posle toga sam oti ao na studije u ;jedinjene Dr7ave.Profesor Hiljem ). Njumen illiam ). NeSman/ sa#olum@ija 4niverziteta !olum@ia Gniversit&/ mi jepredavao teoriju rnenad7menta+ ali mi je uz to preneo isvoje iroke nazore i pragmatiki pogled na procesrnenad7menta+ a takav pristup intelektualnom 7ivotu ja idanas nastojim da zadr7im.

I+ najzad+ u poslednje tri godine mnogo sam nauio odsvog prijatelja 0mrita Desaja 0mrit Desai/+ poznatogtakoEe pod imenom Gurudev+ koji je du>ovni voEa iosniva #ripalu centra u enoksu+ u dr7avi *asausets.(d njega sam nauio o lju@avi prema se@i samom+ o>armoniji i skladu sa svetom koji nas okru7uje.

#ada pogledam ovo to sam do sada rekao+ vidim dasam pomenuo jednog ugoslavena+ jednog Izraelca+

jednog 0merikanca i jednog Indijca. (vajinternacionalizam je oduvek imao sna7an uticaj na moj7ivot. Dr7ao sam predavanja u trideset pet zemalja imnogo sam nauio od svoji> studenata. Zato seza>valjujem i njima i mojim uiteljima. ;pecijalno seza>valjujem Rozmari Fo tari6 Rosemar& ;ostaric>/+3drijen Deni 0drienne Denn&/+ 3lspet *ek>eti 3lspet>*ac>eattie/+ Larlsu *arku !>arles *ark/+ a naroitoDenizi Rajs Denise Reiss/+ koja je ovaj rukopis pregledalai prekucala mnogo puta+ a da se nijednom z@og toga nijepo7alila. ;vima njima moja najdu@lja za>valnost. ;vakomeod moji> uitelja+ saradnika i studenata izra7avam mojenajdu@lje po tovanje i za>valnost.


19/280

UPRAVLJANJE PROMENAM;anta *onika+ #alifornija;eptem@ar 1AA1. godine

Prof. dr Isak 0di7es19


20/280


%rvi ra&govor

;*I;0( MENADZMENTA

ednom prilikom mi se za razgovor o@ratio jedan odmoji> studenata+ inteligentan i intelektualno lju@opitljivmomak. eleo je da mu prenesem moja saznanja omenad7mentu+ materiji koju godinama predajemstudentima irom sveta. Zamolio me je da mu posvetimmalo vremena za razgovor o toj temi. ;videla mi senjegova radoznalost te sam pristao da odgovorim nanjegova pitanja. (va knjiga je plod ti> na i> razgovora+voEeni> tokom etnji u parku 4niverziteta.2 i se bavite 'rocesom menad menta i rukovo enja

ve vi+e od dvadeset godina! :taje u stvarimenad mentPrvo da defi>i emo pojam iz engleskog jezika to

manage + iz koga je nastala re menad7ment.2 & redu!

K'ASI "A T)O*IJA M)"A!+M)"TA

G nekim jezicima kao to su+ na primer+ vedski+francuski i srpski+ nema jedinstvenog pojma koji @i upotpunosti odgovarao znaenju engleske rei

manage . !I ovim jezicima se esto u tom kontekstuupotre@ljavaju termini sa znaenjem upravljati +


21/280


rukovoditi )i raspolagati sa neim . #ada govorniciovi> jezika 7ele da upotre@e taj pojam u svom jezikomiskazu i to u onom smislu u kome mi o njemu ovdegovorimo+ oni jednostavno pozajmljuju engleski termin "

menad7ment . Na panskom+ srodni termin manejar@ukvalni prevod reci manage/+ znai rukovati+ koristi se

samo u kontekstu upravljanja konjem ili kolima. #adareferi u autentian smisao pojma manage + Fpancikoriste pojmove usmeriti ili Oupravljati .2 li nije li menad ment univer#alan 'roces

Nije. , nekim zemljama je menad7erski proces+ onakavkakav postoji u ;jedinjenim Dr7avama i kakav se uci nana im poslovnim kolama+ zakonom za@ranjen. !I @iv oj

ugoslaviji+ na primer+ ako je menad7er potpunosamostalno doneo neku odiuku za svoje preduze6e+ on jemogao @iti krivino gonjen. $akav njegov postupak setumaio kao nedemokratski. 4mesto toga+ od menad7erase oekivalo da predla7e+ a radnici da odluuju. !l Izraelusekretar ki@uca predstavlja jednu menad7ersku poziciju+te se periodino vr i reiz@or na to mesto+ ne @i li seonemogu6ilo da jedna oso@a permanentno upravljaostalima.2


22/280


interesantni+ kao na primer+ dominirati ili zapovedati +koje daje 0meriki univerzitetski renik 0merican!ollegiate Dictionar&/. (ksfordski renik dodaje joznaenja manipulisati i trpeti .Zanimljivo je da ni u jednom od renika nisam nai ao dasu rukovoditi i motivisati sinonimi.

2 eni se ne do'adaju sinonimi kao +to su Ctr'eti" i"mani'ulisati"!Potpuno mi je jasno z@og ega je tako. Poku ajmo da

naEemo zajedniki inilac u znaenju svi> ovi> sinonimakoje smo dosad pomenuli+ izuzev rukovoditi i

motivisati . Zamislite proces koji oznaava svaka od ovi>rei ili nastojte da ga vizuelkujete. Fta @i @ila nji>ovazajednika oso@inaK Regulisati... planirati... kontrolisati. .organizovati... vladati... posti6i... ostvariti.2


23/280


inferiorni. *enad7er ima superiorno+ a podreEeniinferiorno viEenje stvari.2 >na$i, ako je menad er nad#ornik, onaj koji je

"nadre en", onda su ! njegovi ljudi "'odre eni"Na >e@rejskom jeziku+ termin podreEeni u

@ukvalnom smislu znai savijeni + kao da su i>menad7eri o@likovali prema svojim [email protected] i politiki> vrednosti. $o je politikiproces optere6en vrednosnim kriterijumima.2 >ar nismo i#ostavili termine "motiuisati" i "rukovoditi"

>ar ovi sinonimi ne osloba aju 'roces menad mentaod hijerarhijskih i jednosmemih konotacija

!l tom smislu+ koji je najverniji sinonim za terminerukovoditi i motivisati K $o se mo7e ovako tumaiti5 kaomenad7er i rukovodilac+ ja znam ta 7elim od svoji>podreEeni>. Izazov je u tome da se pronaEe nain da senjima rukovodi i da se motivi u za rad. 0ko ne mogu dakontroli em+ mo7da mogu da motivi em. #ako Ham tozvuiK2 .ao mani'ulacija!

$ano Pamtim jednu karikaturu iz asopisa NeS Qorker. *ajka+ koja je psi>olog po profesiji+ poku ava dau@edi svog sina da @aci Eu@re+ umorno+ deak jojodgovara5 *a+ do@ro+ do@ro Izne6u Eu@re+ ali+ molim te+mama+ ne poku avaj da me motivi e Lak i dete umotivaciji vidi manipulaciju. Za njega je sve unapredodlueno. $re@a ga samo naterati da to uradi. Nije ondaudo to su radniki sindikati esto protiv menad7erski>programa za motivaciju radnika+ koji o@oga6uju i pro irujuproces rada. (ni u tome vide trik za pove6anje profita iproduktivnosti u korist menad7menta. edina korist zaradnike u tome le7i u nji>ovom pravu da zadr7e radnomesto. Istu tu konotaciju ima i pojam rukovoditi . Neketeorije o rukovoEenju+ ako i> pa7ljivo razmotrite+rukovoEenje ne tumae kao proces odluivanja ta i za to


24/280


tre@a uiniti. (ne govore o tome kako motivisati na to dase ne to uradi. Da li rukovodioci tre@a da upravljajupodreEenima ili da svoje odluke najpre razmatraju sanjimaK $aj se proces mo7e smatrati manipulacijom+ jerrukovodilac ne mora @iti nu7no zainteresovan za stvarneinterese radnika. !I nekim delatnostima menad7mentnije pri>va6en pojam. !I o@lasti umetnosti u ;0D+menad7ment je sinonim za eksploataciju.2 9a +ta onda 'redla eteFONKCIONALISTIK!PRI 0Z

#orisno je i logino da posmatramo menad7ment usvetlu funkcije koju o@avlja5 emu nam slu7iK $a funkcijatre@a da @ude oslo@oEena vrednosni> kriterijuma+ @ezikakvi> dru tveno"politiki>+ i kulturni> implikacija i to nasvakom planu " @ez o@zira da li je re o upravljanjuso@om+ porodicom+ profitnom ili neprofitnom delatno 6uili dru tvom+ jer to je konceptualno jedinstven i istovetanproces. edina razlika je u veliini i vrsti jedinice kojim serukovodi.2 dolazi u svetu su fizike+ dru tvene iekonomske. Lak se i Hi menjate u ovom asu. PromenJ sukonstantne.2 *a

0 svaka promena stvara [email protected] *a!

0 pro@lemi tra7e re avanje.2 *a!

0 re enja stvaraju novepromenJ. *ogli @ismo tajproces predstaviti na slede6i


25/280


nain5

r,- promen

IproblemiI1 reen !

0 ako su promenJ stalne+ ta je onda jo stalnoK

0 ako su romene stalne ta e onda o stalnoK


26/280

26UPRAVLJANJE PROMENAMA

26


27/280

2 9roblemi!0 to su ve6i o@imi i @rzine promena+ ve6i je @roj i slo7enost

pro@lema koji 6e se usled nji> javiti.;tvar je u tome da ljudi s>vate da se pro@lemi ne mogu zauvekresiti. #ada se re i jedan niz pro@lema+ pojavi6e se nova grupapro@lema. Ne6emo se vi e susretati s pro@lemima kada vi e ne @udepromena+ a to 6e @iti samo onda kada @udemo...2 rtvi!

$ano iveti znai re avati pro@leme+ a odrasti znaci @iti u stanjuda resi slo7enije pro@leme.

;vr>a menad7menta+ rukovoEenja+ roditeljstva i upravljanjadr7avom je upravo u tome5 resiti dana nje pro@leme i @iti spreman dase suoi sa pro@lemima sutra njice. $o je neop>odno z@og promena.Nema potre@e za menad7mentom ukoliko nema pro@lema+ a nemapro@lema jedino nakon smrti. 4pravljati znai 7iveti+ a 7iveti znaiprolaziti kroz promenJ koje sa so@om donose pro@leme i re avati i>.2 *obro! 9a kako onda u'ravljati 'romenama

9o meni upravljanje promenama ukljuuje dva procesa. Prvo+ morada odlui ta 6e da uradi + a onda...

2 *a ostvari+svoje odluke!

$ano. Zado@armenad7mentsu neop>odnai dovoljna o@aova procesa.

$ako @i nadijagramprocesamenad7mentaizgledao

ovako5

promen problemi0 ovo nisu vrednosni procesi. (ni se odnose na upravljanje @ilo

ime+ @ez o@zira da li se radi o svetu kriminalaca ili udru7enju svetaca.Gvek kad postoji promena+ odluke se moraju donositi i sprovoditi u


28/280

"MI"AO MENAD#MENTAdelo.2 li da li su oba ova aktora #aista neo'hodna Neki ljudi ne vole da

odlu$uju! 9revi+e je bolno! *a li i oni moraju da donose odlukeNeodlunost ili odlaganje dono enja odluke+ je takoEe vrsta odluke.

(ni ne mogu po@e6i od injenice da kad god se ne to promeni+ onimoraju da donesu odluku ili 6e sama ta promena de facto odluiti unji>ovo ime. lako je dono enje odluka neop>odno+ ono nije i dovoljno.Potre@no je sprovoditi te odluke.

Za uspe an menad7ment+ potre@no je i dono enje do@ri>+kvalitetni> odluka i nji>ovo efikasno sprovoEenje. Do@ar menad7mentne znai dono enje lo i> odluka i nji>ovo do@ro sprovoEenje+ ili+o@rnuto+ dono enje do@ri> odluka i nji>ovo neefikasno sprovoEenje.2 ekajteE >a+to se aktor s'roio enja odluka 'osmatra 'osebno >ar

s'rovo enje ne sledi 'rirodno jednoj dobroj odluci & stvari, odluka i

ne mo e biti dobra, ako ne sadr i u sebi 'lan svog s'rovo enja udelo! neki ak i diktatori+ se 7aleda se nji>ove odluke+ koje se odnose na uvoEenje neki> promena+ nesprovode. Na primer+

)itler nije mogao da realizuje svoju odluku da se Nemaka spali preddolazak saveznika. $o nije nikada uraEeno+ iako jeO on imao potpunuvlast da u@ije svakog ko se ne @i pokoravao njegovim [email protected] & redu! 4ba ova aktora, dono+enje odluka i njihovo s'rovo enje su

neo'hodni i dovoljni #a u'ravljanje 'romenama! ko elimo daresimo 'robleme i e ikasno u'ravljamo 'rivatnim ivotom,karijerom, 'orodicom, organi#acijom ili dru+tvom, moramo dadonesemo dobre odluke i da ih e ikasno s'rovedemo u delo!

28


29/280

Da+ i kako Ha e iskustvo sa dr7anjem dijete pokazuje+ kvalitetodluke ne predviEa niti o@ez@eEuje njeno sprovoEenje. Neke odlukekoje za>tevaju promenJ+ ak i ako su izuzetno do@re+ nikada se nesprovedu u delo+ a neke lo e odluke poput pu enja ili prejedanja+ @rzo

se sprovode.2 >astoje to tako

Zato jer ova dva procesa+ odluivanje i sprovoEenje odluka nisukompati@ilni. $o je kao da u ruci dr7ite dve knjige. !I jednoj knjizi pi ekako da donosite do@re odluke+ u drugoj kako da i> sprovodite. 0kosledite uputstva o dono enju do@ri> odluka+ ona 6e osla@iti Ha enapore da i> uspe no sprovodite. 0 ako sledite uputstva kako daodluke uspe no sprovodite u delo+ to 6e umanjiti Ha u sposo@nost zado@ro odluivanje.2 Bolje u vas ra#umeti ako mi date neke 'rimere #a to!

& redu. 3vo+ na primer+ politiki sistemi. #oji sistem daje mogu6nostpravilnog odluivanjaK #oji sistem podstie otvoren razgovor i titislo@odu informisanja+ govora i tampe da @i se omogu6ilo do@roodluivanjeK2 *emokratija!

Da 0 da li ste primetili kako je te ko u demokratskim dru tvimasprovesti odluke koje za>tevaju promenJK ;istem mo7da donosi do@reodluke+ ali legitimno politiko neslaganje+ koje je @ilo korisno udono enju odluke+ postaje ote7avaju6i faktor u njenom sprovoEenju.

He6ina lidera demokratski> zemalja se 7ale da se nji>ova politika nesprovodi onako @rzo kako @i oni to 7eleli.0 sad mi recite+ koji politiki sistem za>teva @rzo sprovoEenje

odluka time to ne dozvoljava diskusiju+ neslaganje ili postavljanjepitanjaK2 odnu za formiranje zdravog

politikog mi ljenja. ! mesto kvalitetni> odluka takvi re7imi estoproizvode jednostrane odluke sa stra nim posledicama.2 *a li i ka ete da je dobar menad ment demokrati$an u odlu$ivanju

i diktatorski u s'rovo enju odlukaDa , privatnom 7ivotu to znai5 da @iste mogli da donosite do@re

odluke morate @iti @ez predrasuda. *orate @iti demokratini sa so@om idrugima. 0li kada jednom donesete odluku+ morate @iti diktator+ to uprivatnom 7ivotu znai da Has odluka mora o@avezivati+ da morate @iti


30/280

"MI"AO MENAD#MENTAodluni i sprovesti je do kraja.2 Aak+e je to re i nego u$initi!

$ano tako. Demokratinost u odluivanju i diktatura u sprovoEenju

odluka je ono to ja zovem demokratura . $o je slo7en proces. *nogiljudi pogre no rukovode jer o@r6u ovaj proces5 oni diktatorski donoseodluke a demokratski i> sprovode.2


31/280

Da+ morate da odluujete i sprovodite odluke+ da @udete @ezpredrasuda i odluni kad zatre@a8 morate znati kada tre@a darazmi ljate na koji nain. 0ko ga tako defini emo+ proces upravljanja je

sveo@u>vatan+ univerzalan i oslo@oEen vrednosni> kriterijuma.

$ 1% &'!li(e( o)l*&! +I ,% e-i&!.no.( .pro'o/en !

2 islim da mije sada jasno! 4ba ova aktora su neo'hodna i samo #ajedno su dovoljna! :to bolje odlu$ujemo, bolje u'ravljamo! *obroE li kako da donesemo te dobre odluke i e ikasno ih s'rovedemo udelo .ako da odredimo kvalitet tih odluka o emo da anali#iramoneku odluku tek 'o+to vidimo njene re#ultate i da ka emo "


32/280

"MI"AO MENAOZMENTA $o je odlina tema za na slede6i razgovor. ;utra u isto vreme+ na

istom mestuK2 :igurno! idimo se i hvala vamE

"MI"AO MENAOZMENTA./


33/280

!r0gi ra&govor

PR3DHIT0N 3 #H0 I$3$0 (D 4#0

Zdravo.M >dravo! 9ro+li 'ut smo na$eli neke stvarno

interesantne teme! I dokle smo stigliKM =ekli ste da kvalitet menad menta, rukovo enja,

roditeljske brige ili u'ravljanja dr avom #avisi odkvaliteta donesenih odluka i od e ikasnosti njihovogs'rovo enja! *anas je trebalo da 'ri$amo o tome kakose donose kvalitetne odluke!Do@ro. )ajde onda da ponemo. Da @ismo doneli

kvalitetnu odluku+ moramo da znamo kako da predvidimokvalitet odluka. Ne 7elimo da analiziramo odluku tekpo to je sprovedemo u delo i to po njenom uspe>u ilineuspe>u.2 *obro! Nego kako onda

Recimo da imamo skicu pro@lema+ jedan sluaj o komeimamo kompletnu informaciju za dijagnozu i re avanjetog pro@lema.

Pretpostavimo da te informacije damo na uvidetvorici ljudi koji se sa tim pro@lemom suoavaju po prviput i o njemu ne znaju ni ta vi e od onog to smo im miprezentirali.

Zamolimo i> da zajedniki razmotre taj sluaj ipronaEu re enje. (ni tre@a da daju pismenu identifikacijupro@lema i njegovog re enja+ da zapeate koverat i da

nam ga predaju.(nda+ na primer+ naEemo drugu etvoricu i damo im


34/280

isti zadatak+ a da oni+ takoEe+ nemaju nikakve informacijeo tom sluaju sem oni> koje smo im mi prezentirali. (ni+dakle+ imaju pred so@om isti pro@lem i isti zadatak. Po tourade ono to smo od nji> zatra7ili+ ima6emo zapea6enekoverte s odgovorima ove dve grupe ljudi.

;ta mislite+ >o6emo li u njima na6i d a isto definisanapro@lema i ista predlo7ena re enja ti> pro@lemaK

2 Ne! Najverovatnije e to biti ra#li$ito de inisani 'roblemi sa ra#li$itim re+enjima! $ano+ ali za toK Pro@lem je isti. (@e grupe raspola7u

identinim informacijama. Za to su definicije pro@lema ipredlo7ena re enja razliitiK2 >ato jer se ljudi me usobno ra#likuju!

(pravo ste otkrili kljuni faktor u procesu rukovoEenjaili menad7menta. Da @iste uspe no upravljali+ morate sepoza@aviti ljudima koji re avaju taj pro@lem+ a ne samimpro@lemom. Previ e je oni> menad7era koji ka7u5 Holimda upravljam. edino me ljudi nerviraju. 0ko ne volite rads ljudima+ proma ili ste profesiju. Previ e menad7era+rukovodilaca ili roditelja odrasle dece ka7e5 Daj mikovertu s pro@lemom. (nda je otvore i ka7u5 Pogre noformulisan pro@lem Pogre no re enje Pravi pro@lem ipravo re enje je... (ni pritom misle da rukovode+upravljaju ili vaspitavaju svoju decu+ a u stvari samo se@iote7avaju situaciju. Pa ak i ako se slo7e s onim to jezapisano u koverti+ kako da @udu sigurni da je to pravipro@lem i pravo re enjeK

2 *a, ali ako su u 'itanju menad eri, nisu li onikom'etentniji od svog osoblja >ato i 'rimaju ve u 'latu! >ato i jesu rukovodioci, #ar ne(ni @i zaista i tre@alo da @udu kompetentniji+ ali jesu

liK Da li je ve6a plata garancija ve6eg znanjaK Da lirukovodilac nu7no zna vi e od ostali>K2 >a+to je onda menad er bolje 'la en >a +ta

nagra ujemo rukovodioceNe +01o ;4D znaju vi e o pro@lemu ili njegovom

re avanju. (ni tre@a da @udu pla6eni da iza@eru prave

ljude+ strunjake i da njima rukovode u tra7enju pravogre enja. 0ko neko tvrdi da sve zna+ postaje pro@lem za tu


35/280

organizaciju. ;vet je isuvi e slo7en da @i iko mogao dazna sve o svemu. 0ko menad7eri 7ele da doEu do pravedefinicije pro@lema i njegovog pravog re enja+ moraju gadati pravom timu ljudi na re avanje. *oraju da stvoreokru7enje koje 6e tim ljudima omogu6iti pravilnuidentifikaciju pro@lema i pronala7enje pravog re enja.M 7a imam tako e jedan

'roblem! #ojiKM .ao rukovodilac ili menad er, kako da 're'o#nam 'ravu 'rirodu 'roblema i njegovo 'ravo re+enje .akoda ra#likujem 'ravi 'roblem i re+enje od 'ogre+nih

ko ne #nam vi+e od ljudi kojima u'ravljam ilirukovodim, kako onda da 'rocenim njihovu odluku

ogu u tome da 'ogre+im, #ar neDa @iste znali da li Ham predla7u kvalitetnu odluku+

morate postaviti dva pitanja. 0ko je na o@a pitanjaodgovor potvrdan+ onda imate pravi pro@lem i pravore enje 0ko je na neko od ta dva pitanja odgovor odrean+onda imate pogre an pro@lem i pogre no re enje.M $@ #vu$i interesantnoE >na$i da ne #avisim 'ot'uno od

njih! .oja su ta 'itanjaPotre@na su najpre neka razja njenja+ da @iste pravilno

razumeli koja su to pitanja. G poetku 6e Ham se sve toiniti isuvi e komplikovano i teorijski slo7eno. #asnije 6eHam @iti jasna korisnost i primenljivost ove koncepcije inain na koji se pomo6u nje mo7e do6i do odgovora na tadva pitanja.2 Gl redu, da $ujemo!


36/280



37/280

PREDVI0ANJE VALITETA ODLU A

)TI*IU'O2)

O!'U I3A"JA

njomeposti7u7eljenirezultati.#valitetodluke se

procenjuje na osnovu posledica koje je imala na sistem z@og koga jedoneta. $ako+ do@ra odluka organizaciju ini efektivnom i efikasnom ina duge i na kratke staze. (no to 6emo sada videti su karakteristikesvake odluke koja organizaciju tre@a da uini efektivnom i efikasnom ukratkoronom i dugoronom periodu. $o @ismo mogli da predstavimoslede6om ta@elom5

*l!2 3333333333333333333333333333333333333333333333i2l!24 5e(iri *lo6e o)l*5i'!n ! &!r!&(eri.(i&e or6!ni2!7i e

Identifikovao sam vrste odluka koje organizaciju ine efektivnom iefikasnom i kratkorono i dugorono. Imao sam prilike da prouavammenad7ersku praksu u nekoliko zemalja i da posmatram ta se de ava

u razliitim uslovima. 'io sam kao onaj lekar 'ritanske mornarice koji jena usamljenom @rodu usred okeana otkrio da skor@ut nastaje uslednedostatka vitamina !. Prouavao sam praksu menad7menta uzemljama u kojima su @ile zakonom za@ranjene neke menad7erskeuloge i posmatrao sam i analizirao menad7erske @olesti koje su seusled toga javljale. Na taj nain sam identifikovao neop>odnekarakteristike+ etiri vitamina koje zovem ulogama odluivanja. $euloge ine zdravu organizaciju+ organizaciju koje je efektivna i efikasnai na kratke i na duge staze. 0ko izostaje @ilo koji od ovi> faktora+ do6i6e do predvidljivog a@lona lo eg menad7menta. *ogu da analiziram ipredvidim rezultate neke odluke analiziraju6i koje se uloge izvr avaju akoje ne.

2


38/280

PREDVI0ANJE VALITETA ODLUu kratkoro$nom ili dugoro$nom 'eriodu!

$ano2 na$i da ako #namo kako da "ubacimo" neis'unjenu ulogu u sistem,

mo emo da otklonimo ili resimo 'robleme i da organi#aciju vratimou #dravo starije!Da (rganizaciju posmatram kao kompletan sistem+ kao i faktore

z@og koji> je zdrava ili @olesna . Pojedinane pro@leme re avamtretiranjem itavog sistema.2 >na$i, a+a teorija menad menta je holisti$ka 1, i to istovremeno

'reventivna i tera'eutska

Da+ upravo tako.2 *a lije metod us'e+an

este. edna kompanija je+ na primer+ uz pomo6 ovog metodapove6ala profit od prodaje svoji> proizvoda sa 1< miliona na B-,miliona dolara za deset godina+ i to @ez ikakve finansijske pomo6i sastrane.

edna druga kompanija je pove6ala profit sa 1-, miliona na odno o@uen za to.2 .oliko se a+ metcd ra#likuje od tradicionalnog konsaltinga

*i ne propisujemo naine izle6enja+ to znai da ne pi emokonsultantske izve taje. *i organizaciju nateramo da mo@ilise iupotre@i sopstvene snage da @i se izleila. *i osposo@ljavamoorganizaciju za to da sama proizvodi neop>odne Ovita une da @i moglai @eU nas da @ude zdrava. #lasini konsalting ne ui kako da se

"


39/280

PREDVI0ANJE VALITETA ODLU AosVtane zdrav (n o@ino za>teva stalne periodine intervencije. ( 2ajmetoW je drugaiji. (n poma7e organizacijama da se promenJ+ a istov"e neno i> osposo@ljava da samostalno re avaju @udu6e pro@leme+ da r"e @i zavOsile ni od ije spoljnc intervencije. (n ui organizaciju kako da

pravilno i kontinuiralo upravlja [email protected] *obro! oleo bih da # I!a/Ijo+ o tor e! .oje su a $etiri uloge

#R0$#(R(LN0 I D4G(R(LN0 )4)KTI3"OST

Najpre. odluka mora orgartiza"" iju "ainiti efektivnom. 0ko nekaodluka ne rezultira efektivnos6u organizacije+ onda to nije [email protected] ?ta #na$i "e ektivna"

#ratkorono+ organizacija je efe4ivna ako su njene kratkoroneaktivnosti funkcionalne.2 :ta se 'odra#umeva 'od u kcionalno+ u

(dluka je funkcionalna ako zadovoljava neposredne potre@e z@ogkoji> je donesena. #ad god donesemo neku odluku+ mi pred so@omimamo neki cilj. elimo da ne to postignemo. !ldan c eki6em jefunkcionalan ukoliko zakucamo ekser. 3ksere+ meEutim r.e zakucavamo@ez razloga *ora postojati svr>a. Recimo da poku avale da napravitevitrinu+ Za to Ham je potre@an OXEUEeni materijal i to su pro@lemi kojetre@a da resite. Zakucavanje 6e#i6em na na+n kojim 6e ekser @itizatucan na pravom mestu je kratkorona efektivnost. #ontinuirano5zakucavanje eksera u cilju sainjavanja vitrine je dugoronaefektivnost. 0ko odluka koju smo doneli da

39


40/280

UPRAVLJANJE PROMENA

zakucavamo eksere i2ili pravimo vitrine ne zadovoljava na e potre@e iline re ava pro@leme+ onda ta odluka nije funkcionalna.2 *ajte mi jo+ jedan 'rimer!

Dok itamo neku knjigu+ mi oekujemo ne to od nje. 0ko knjiga nezadovoljava na a oekivanja+ mo7emo smatrati da smo na nju protra6ilipare i vreme. Isto je i sa supru7nicima. Henavamo se s nekim da@ismo zadovoljili odreEene potre@e i oekivanja 0ko se ta oekivanjane ispune+ smatra6emo da je to plod pogre ne odluke+ jer smo sevezali za pogre nu oso@u. 'rak ne funkcioni e. ;vaka odluka ."e donosida @i funkcionisala i proizvela izvesne oekivane rezultate.2 Nastavite!

Dugorona efektivnost znai da organizacija posti7e svr>u svog

postojanja. #ratkorona efektivnost je kada ne to radimo radizadovoljavanja trenutni> [email protected] & bi#nisu je to 'ro it, #ar ne

Da. to je konani rezultat+ ali pazite da ne napravite ista gre ku kojusam ja napravio u svojoj knjizi Dijagnoza stilova upravljanja. Gre ka jepome ati ulaze+ proces i izlaze. Da li ste ikada videli kompanije tolikozaokupljene profitom da pritom @ankrotirajuK (ne gu@e novac neuprkos+ ve6 @a z@og svoje zaokupljenosti profitom. 0ko ste zaokupljenisre6om kao jedinim ciljem i svako jutro se@i ka7ete5 Danas moram @itisre6an + mo7ete posti6i upravo suprotno. Isto je i sa zdravljem.

(ptere6enost zdravljem stvara >ipo>ondre. Profit+ kao i sre6a+ zdravlje idemokratija su posledica ili izlaz+ a ne uzrok ili ulaz. Profit je kaorezultat teniskog mea. Previ e ljudi se koncentri e samo na rezultatigre+ a ne na to kako se igra. 0ko imate do@rog trenera+ on 6e Ham re6ida ne razmi ljate o rezultatu dok igrate. ;vaki volej u igri tre@a da jekao prvi+ kao da kre6ete od nule. 0ko se koncentri ete na rezultat+ nemo7ete igrati do@ro. Isto je i sa procesom upravljanja. Ne sla7em se saautorima ija je pa7nja usmerena iskljuivo na upravljanje pomo6urezultata. $o @i tre@alo da @ude menad7ment za rezultate+ uz praveprocese. *enad7ment koji se zasniva na upravljanju rezultatima jeme>anistiki. $o je uglavnom upravljanje izlazima ili rezultatima sa

sla@ijom orijentacijom na ulaze i procese. Primarna pa7nja je usmerenana cilj+ a ne na sredstva postizanja tog cilja.2 o ete li mi dati jo+ neki 'rimer

Da+ drugi primer je iz streljakog sporta.2 G0 tom slu$aju, nije li svrha 'ogoditi cilj

Da @iste pogodili cilj+ morate usmeriti ni an na metu. Ni an je

405$


41/280

41sredstvo kojim se omogu6uje da metak pogodi metu.2 *akle

Loveije oko je kao kamera. Ne mo7e se istovremeno s istom

jasno6om koncentrisati na metu koja je udaljena stotinak metara ini an+ udaljen svega nekoliko santimetara. *orate se odluiti gde 6eteusmeriti svoj pogled. He6ina ljudi gleda u metu+ u ono to 7ele dapostignu. Pritom oni nu7no zanemaruju ni an+ koji je sredstvopostizanja cilja. 0 najmanja gre ka u ni anjenju znai da 6e metakpogoditi pogre nu metu.

Postoje ljudi koji veruju da je cilj va7niji od sredstva kojim se posti7etaj cilj+ tako da ignori u va7nost procesa putem koga se cilj posti7e. 0ipak mala gre ka u usmeravanju tog procesa mo7e da osla@i 7eljenerezultate. *orate se koncentrisati na ni an i pri>vatiti relativno nejasnuviziju rezultata. ve7@ajte svoju psi>u da se usmeri na sredstva kojimase posti7e odreEeni cilj ili rezultate koje 7elite da postignete.2


42/280

42PREDVI0ANJE VALITETA ODLU A


43/280

pla6anje ne mora nu7no @iti u novcu. (no mo7e @iti izra7eno u nji>ovojspremnosti da ekaju u redu za @esplatnu uslugu koju Hi pru7ate. 0koste efikasno o@ez@edili pru7anje te usluge+ onda ste to uradili uznajmanji mogu6i tro ak. 0ko Ham klijenti pla6aju vi e od onoga to steHi utro ili da o@ez@edite pru7anje usluge+ onda ste stvorili dodatnuvrednost. Hrednost zadovoljenja neke potre@e je ve6a od tro kovaproizvodnje onoga to tu potre@u zadovoljava. $ako profit jeste jedanod adekvatni> pokazatelja vi ka vrednosti kod proizvodni> organizacija+

jer je svr>a nji>ovog postojanja u dru tvu ekonomske prirode.

Za ostale organizacije+ neprofitne organizacije+ ija je svr>a ifunkcija postojanja u dru tvu razliita+ dodatnu vrednost tre@adrugaije odreEivati. 4zmimo @olnicu za primer. Zavisno od vrste te@olnike ustanove+ nu7no 6emo razlikovati metod merenja dodatnevrednosti. 4 sluaju da je to @olnica u kojoj se vr i o@uka medicinski>kadrova+ dodatna vrednost 6e @iti procenjena zavisno od @roja doktorakoji su u njoj zavr ili o@uku+ pod uslovom da je odr7ana ekonomskasta@ilnost ustanove. 0ko je to @olnica koja se @avi istra7ivakim radom+dodatna vrednost se mo7e izmeriti @rojem o@javljeni> radova njenogistra7ivakog kadra u strunim asopisima. Pa7nju tre@a+ dakle+usmeriti na funkciju koju ta organizacija vr i u dru tvu+ onda navrednosti koje ona stvara i nji>ovu procenu+ pa tek onda na

smanjivanje tro kova proizvodnje ti> do@ara. $re@a zapoeti sa timkako se ta vrednost


44/280

UPRAVLJANJEPROMENAMAstvara+ sa funkcionalno 6u. Dugorono posmatrano+ tre@a se usmeritina doprinos ve6im sistemima kojima ta organizacija pripada. $o znaizadovoljavanje svr>e njenog postojanja.2 .ako to 'osti i

*a poetku postojanja svake organizacije+ razlozi njenog postojanjasu vrlo jasni. !I tom trenutku+ ona se osniva sa jasno definisanimciljem. Ilustrujmo ga putem jedne analogije.

Petorica prijatelja odu na pivo jedno ve6e. Dok piju+ jedan od nji>predlo7i da slede6e jutro odu na izlet do o@li7njeg jezera. ;vi seodu evljeno slo7e s tim predlogom. ;lede6eg jutra+ oni koraajuplaninskom stazom koja vodi do jezera. ;taza je veoma uska+ s desna

je du@oki kanjon+ a s leve strane je strma padina. ;taza je tako uska damoraju da idu jedan iza drugog+ usput se smeju+ ale i priaju+ a mo7daak i prepiru.

;ada zamislite kako sti7u do jedne stene koja im je prepreila put.;tena je tako velika daje nijedan od nji> ne mo7e sam pomeriti. ;ta 6esad ta grupa ljudi da uradiK2 *a 'omeri stenu!

0 po to niko od nji> ne mo7e to samostalno da uradi+ oni se morajuorganizovati i odluiti ta da urade.

(ni mogu da odlue da pomere stenu ili mogu da odlue da na tommestu kampuju umesto da idu na jezero ili se mogu vratiti ku6i iumesto izleta napraviti ro tilj.

*ajpre imajte na umu da su ta petorica ljudi prijatelji. *ji>ovoprijateljstvo se ogleda u nji>ovoj potre@i da @udu zajedno. *ajpre su tupotre@u zadovoljili tako to su zajedniki oti li na pivo. (nda su zajednooti li na izlet. 0 onda su zajednikim snagama pomerili stenu.Pripadanje i meEuso@ni odnosi su krajnja svr>a na e egzistencije. ;vena ovom svetu+ a verovatno i u svemiru+ postoji z@og neeg drugog ifunkcionalno je zavisno od njega. (lovka kojom pi em nema svr>usvog postojanja ukoliko ne pi e. Disanje je @eskorisno ukoliko kiseonikne >rani na organizam. *i ta ne funkcioni e zase@no. Yunkcionalnostsvega postoje6eg je odreEena korisno 6u koju ta stvar poseduje.

#rajnja svr>a postojanja svakog sistema je (I/ntegracija+ (I6 uloga.Proces identifikacije nove potre@e koja zadovoljava tu krajnju svr>u+odlazak na izlet posle piva+ je uloga pr 3/duzetni tva u nji>ovog zajedni tva+ je(%/ostizanje+ (%/roizvoEenje rezultata+ (%6uloga.

0 sada pretpostavimo da postoji neko ko zna nain efikasnog

PREDVI0ANJE VALITETA ODLU A55


45/280

PREDVI0ANJE VALITETA ODLU Auklanjanja stene. $a oso@a je to inila mnogo puta ranije+ tako da jesistematizovala ceo postupak+ usled ega grupa ne6e morati dapoku ava i eventualno da gre i. $o je uloga 0/dministriranja.2 o ete li mi detaljnije objasniti te $etiri uloge i dati neke 'rimere

Gloga (%6 je usmerena na ono ta tre@a da se uini sada i onaproizlazi iz pitanja za to radimo to to radimo. Gloga 3/ je usmerenana pitanje za to i z@og ega ne to radimo. (na je usmerena nazadovoljavanje na i> dugoroni> potre@a. 0li i kratkorono i dugorono+

to god da radimo+ to za>teva neki odnos s drugim ljudima. Iza svakogpro@lema le7i odnos koji ne funkcioni e+ a re enje je u o@ez@eEivanjunjegove funkcionalnosti. G privatnom 7ivotu se ta potre@a zameEuljudskim kontaktom naziva lju@avlju. $ako je svaki pro@lemmanifestacija nedostatka lju@avi+ a re enje je u do7ivljavanju tepotre@e. (no su tinski za to ne to inimo+ meEuso@ni odnos+ je (I6

uloga. $o je osnovna i konstantna potre@a (I/ntegrisanja. (na seispoljava na razliite naine+ time to sa nekim zajedno popijemo pivo+odemo na izlet+ ili veslamo udru7enim snagama u amcu. Procesidentifikovanja nove potre@e koji izra7ava meEuzavisnost je ulogapr 3/duzimanja. ;am in zadovoljavanja te potre@e je (%6 uloga+(%/ostizanje nekog cilja.2 veliki> organizacija je u tome to meEu -,,,

zaposleni>+ veoma malo nji> ili niko od nji> ne zna kuda i za to idu+ ilidrugaije reeno gde je ona stena iz malopreEa nje prie.

3 7er oni #a'ravo svi sede na toj "steni", #ar neDa+ guraju se. edan drugom ka7u5 Nemoj da me gura . , stvari su

zaokupljeni meEuso@nim nadmetanjem. Hreme provode razmi ljaju6i oodgovornosti+ umesto o svrsi i unapreEenju meEuso@ni> odnosa imeEuzavisnosti.2 potre@a koje nastojimo da zadovoljimo u@udu6nosti. $o je slino iskazu da je du> vean i konstantan. (n postojiu svom fizikom vidu od roEenja i nastavlja da postoji posle fizikesmrti. I ova (I/ntegracija postoji sve dok slu7imo jedni drugima z@og

o az o prvog s ova eng es e ren repreneurs p+ o zna pre uze n vo+ pr m.

45


46/280

UPRAVLJANJEPROMENAMAceline koja 6e zauzvrat slu7iti nama. Na e fiziko @i6e ima ogranienuegzistenciju+ ali su zato na a dela vena.2 0#gubio sam nit! ratite se, molim vas na 'odru$je bi#nisa!

#rajnji cilj je stalna funkcionalna meEuzavisnost+ jer je i du> vean.(rganizacija kao o@lik funkcionalne meEuzavisnosti nastaje poput telakoje se stvara kao otelotvorenje du>a+ kada se javi pose@nafunkcionalna meEuzavisnost i odlunost da se ona realizuje.J +ta je to .ako se to de+ava (7 kom se trenutku javlja 'oseban

i#ra# ove stalne me u#avisnosti .ada se ra a organi#acija#ada osnivai do@iju 7elju da osnuju kompaniju+ oni tada nazovu

svog @ankara+ svoje roditelje+ i sve druge koje tre@a da pozovu. (nipodignu kredite i kre6u u osnivanje kompanije+ ta mislite+ ta je unjima pro@udilo inspiraciju da osnuju kompanijuK Nije li to mo7dazaradaK2 Ne bih se slo io! .ada neko osnuje kom'aniju, obi$no u 'rvih

nekoliko meseci ili $ak godina ne ostvaruje nikakav 'ro it! >a'ravo,vi+e bi #aradili rade i #a nekog drugog nego u so'stvenoj kom'aniji!Fta i> onda inicira na toK

2 ogu nost #arade!Goite ovaj iz@or rei5 mogu6nost zarade. $o znai da se moramo

usredsrediti na mogu6nost+ a ako tu mogu6nost pravilno iskoristimo+ostvari6emo profit. G na oj pret>odnoj analogiji+ profit je meta+ amogu6nost je ni an pu ke. *oramo se usmeriti na mogu6nost i

@udemo li u tome efikasni+ ostvari6emo profit. 0 ta mislite+ u emu le7imogu6nostK2 9a, dodatna urednost se stuara #adouoljauanjem 'otrebe koju je

neko uoljan da 'lati! dugoroni> potre@akoje tre@a zadovoljiti. $ako se osniva nalazi na putu zadovoljenja tedugorone potre@e i u toku tog procesa nailazi na prepreke stene u

PREDVI0ANJE VALITETA ODLU A57


47/280

PREDVI0ANJE VALITETA ODLU Ana oj prii/. 4klanjanje stena P/ je funkcionalno ukoliko omogu6avaosnivau da se pri@li7i svom dugoronom cilju 3/+ a da sauva glavnusvr>u itavog podu>vata+ a to je funkcionalna meEuzavisnost I/.

#ada su prijatelji oti li na pivo u petak uvee+ jedan od nji> je uoiopotre@u za novim iskustvom u zajednikom delovanju+ i predlo7io je daodu na izlet. $o je mogao @iti izlet do jezera+ ili do planinskog vr>a. (n

je oso@a osetljiva na ljudskeaspiracije. #ada grupa naiEe na stenu+ taista oso@a 6e osetiti potre@u za funkcionalnom meEuzavisno 6u. ;o@zirom na to+ mo7e se oekivati da 6e ta oso@a rukovoditi procesomuklanjanja stene ili 6e navesti ostale na odustajanje od izleta.2 li +ta smatrate 'od " unkcionalnom me u#auisno+ u"

*islim na stvaranje dodatne vrednosti. 0ko se tokom uklanjanjastene pojavi netrpeljivost meEu prijateljima i svaEa+ a cilj im je @io dase lepo provedu+ ta ta oso@a tre@a da uiniK2 *a im! 'romeni #ajedni$ko odredi+te!

Isto va7i i za @rak. Fta je svr>a @rakaK Da li su to deca ili odnosuzajamne lju@avi i poverenja+ u kom sluaju su deca izraz lju@avi todvoje ljudi. 0 ta se na primer+ de ava ako to dvoje ljudi ne mogu daimaju decuK Da li da se razvedu ili da naEu drugaiji nainmanifestovanja lju@avi kroz koji mogu da naEu svr>u zajednikog7ivljenjaK Fta ako imaju pro@lema u @rakuK $i pro@lemi su stene koje@lokiraju nji>ov put do jezera 5 odluke u vezi sa karijerom+ koju ku6ukupiti+ na ta potro iti novac. #ako se mogu ukloniti te stene K #akvetre@a da @udu nji>ove odlukeK $o pre svega zavisi od toga koji su

nji>ovi zajedniki ciljevi ili razlozi z@og koji> su zajedno. 0ko je lju@av upitanju+ onda je pogre no insistirati uporno na tome kako da sepravilno ukloni stena + jer se mo7e desiti da se time uni ti svozadovoljstvo odlaska na izlet.

, rukovoEenju+ upravljanju+ roditeljstvu+ @raku i svuda gde sezajedniki deluje+ uvek se tre@a zapitati ta je prvenstvena svr>a togodnosaK ;ta je u njemu najva7nije i iznad svega ostalogK (dgovor 6e+ako ste dovoljno svesni+ @iti lju@av+ i ako Has u ovom trenutku z@unjujekakve lju@av ima veza sa 6elom priom+ saekajte+ o@jasni6u Ham. Zasada+ samo se iskreno zapitajte koji su Ha i 7ivotni ciljevi+ emu steposve6eniK #oja je to dugorona i kratkorona potre@a z@og koje postojimeEuzavisnost u Ha oj organizaciji+ @ez o@zira da li ste ta organizacijaHi+ Ha @rak+ Ha posao ili dru tvoK ;lede6e+ zapitajte se kako dazadovoljite te potre@e+ a da ne ugrozite samu meEuzavisnost togodnosa.

(rganizacija nastaje ako te potre@e ne mo7e da zadovolji nijedanpojedinac. 0ko @i one mogle @iti zadovoljene @ilo ijim pojedinanimdelovanjem+ onda ne @i @ilo potre@e za postojanjem organizacije+ @ez

47


48/280

UPRAVLJANJEPROMENAMAo@zira da li je to porodica+ preduze6e+ dr7ava ili svetska zajednica.;vr>a postojanja svake organizacije je zadovoljavanje potre@aklijenata+ koje ne mo7e zadovoljiti pojedinac svojim radom. #ada jeorganizacija veoma mlada+ ta svr>a je oigledna+ jer mlada organizacija

ne mo7e za@oraviti na svoje klijente. er+ ako to uini+ ona @ankrotira. $akva kompanija 7eli neprekidan kontakt s klijentima+ inae nemasredstava da isplati svoje zaposlene.

#ako neka organizacija stari+ ona se sve vi e orijenti e na rezultat+na profit+ na merljivi izlaz+ na ono to @i @ilo jezero u na oj prii. (naza@oravlja na to ko su njeni klijenti+ i koje potre@e klijenata tre@a dazadovolji. (na tada poinje da se orijenti e samo na profit. 4pravo utakvoj situaciji mnoge organizacije @ankrotiraju+ ne uprkos svojojorijentaciji na profit+ ve6 upravo z@og iskljuive orijentacije na njega.2 4ne se orijenti+ii na metu, a ne na ni+an! 4rijenti+u se na re#ultat

igre, umesto da obrate 'a nju na lo'tu kojom igraju! isle samo nare#ultat, a #aboravljaju 'roces 'osti#anja tog re#ultata! $ano

2 li #a+to >a+to sa starenjem 'ostaju dalekovidi &'ravo tako slabi iljudski vid, sa starenjem ljudi 'ostaju dalekovidi! $o je tema jedne moje druge knjige pod nazivom ivotni ciklusi

preduze6a. Proitajte je ako Has to zanima.Da @i se kratkorono i dugorono donosile efektivne odluke+ moraju

se zadovoljiti neposredni razlozi Ha eg delovanja+ kao i dugoronepotre@e z@og koji> je do njega do lo. 0 sve to u okviru glavnog razloga

za na u egzistenciju+ koji le7i u funkcionalnoj meEuzavisnosti+ a toznai+ kao to 6u kasnije pojasniti+ u tome da se voli i @ude voljen. $o seposti7e zadovoljavanjem potre@a klijenata. Najpre tre@a utvrditi ta jeto to im je potre@no i to oekuju od te@e+ a to mo7e i 7eli da impru7i + a onda to i uraditi.2 :hvatam!


49/280

PREDVI0ANJE VALITETA ODLU AraunovodstvaK2 &nutar same organi#acije!

4nutar organizacije tre@a initi isto to i van nje. *arketin ka

istra7ivanja se o@avljaju sa kupcima. Postavljaju im se pitanja5 Fta7eliteK este li zadovoljniK Pa+ isto tre@a uiniti i sa internim klijentima.Istra7iti nji>ove potre@e. $ako se mo7e mnogo uiniti+ @a kao iprilikom marketin kog istra7ivanja tr7i ta. Ponekad iz rezultatamarketin kog istra7ivanja kompanija s>vati da ono to se ne tra7io@ez@eEuje u velikim koliinama+ a uop te ne proizvodi ono to kupcitra7e. Isto va7i i za interne klijente.

0ko 7elite da @udete kratkorono efektivni+ prvo morate da iznaEeteko su Ha i trenutni klijenti i koje su nji>ove trenutne potre@e. Prvomorate @iti svesni va i> meEuso@ni> odnosa i meEuzavisnosti+ a da pritom imate na umu iri kontekst stvari. $o je uloga I/. Identifikovanjedugoroni> potre@a klijenata koje tre@a zadovoljiti je uloga 3/. #asnije6emo detaljnije o@jasniti ove uloge. Za sada je dovoljno re6i da oveuloge slu7e da se utvrdi za koga organizacija postoji i za to postoji.;ama delatnost+ ono ta radimo+ @ez o@zira da li proizvodimo cipele ilipomeramo stenu je uloga (%69 izvr enje zadataka+ zadovoljenjepotre@e z@og koje postoji meEuso@ni odnos.

*o7da 6e vam ema prikazana u nastavku pomo6i da razumete ovajodnos.

;HR)0 (D 4LIH0N 0 LI (G0Za koga+ ko su klijenti+ za to postojimo......................... I/#oje su nji>ove potre@e+ to jest+za to @ilo ta preduzimamo.......................................... 3/Fta mi radimo da zadovoljimo te potre@e..................... P/Na koji nain zadovoljavamo te potre@ekontinuirano i sa minimumom energije......................... 0/

Na koji nain merite i ocenjujete svoje izvoEenje uloge P/+ naprimerK#ratkorona efektivnost se mo7e izmeriti ako se posao ponavlja.

0ko se klijenti ne vra6aju+ Hi oigledno niste zadovoljili nji>ove potre@e.(vo se odnosi i na dru tvo+ takoEe. Nije li zanimljiva injenica da Hampaso ekiraju samo kad ulazite u ;jedinjene Dr7ave+ a ne i kad izlaziteiz te zemljeK 4 Rusiji+ do skora+ su postojali naoru7ani stra7ari iji jezadatak @io da onemogu6e ljudima izlazak iz zemlje. Potre@e koji> ljudi

49


50/280

UPRAVLJANJEPROMENAMAsu @olje zadovoljeneK Isto va7i i za @rak2 ?ta ako interni klijenti nemaju i#bora ko im nije do#voljeno da

#adovolje svoje 'otrebe van organi#acijeNeki klijenti moraju da Ham se vrate+ jer imate monopol nad

zadovoljavanjem te nji>ove potre@e. Najvi e to mogu da urade ako sunezadovoljni uslugom je da se 7ale. Najgore je ako se ne uju nikakvepritu7@e. Lini se da je sve u naj@oljem redu+ jer se ne uju nikakve7al@e+ ali apatija je stanje koje je jedan korak do smrti. 4 takvimsluajevima+ na Hama le7i jo ve6a odgovornost da preuzmeteinicijativu i utvrdite da li Ham se klijenti vra6aju zato to zadovoljavatenji>ove potre@e ili zato to moraju. $o je veoma te ko u sluaju kadasami poinjete+ jer onda mo7ete lako da odustanete. er ne postojinikakav pritisak spolja. 'a zato u @raku moramo da o@ratimo pose@nupa7nju na potre@e na eg partnera+ na ono to on oekuje od na eg@raka. Ne smemo da svog supru7nika pri>vatamo zdravo za gotovo ida mislimo da nema vi e drugog iz@ora izvan @raka+ iako u @rakunjegove potre@e nisu zadovoljene.

elite li da @udete kratkorono efektivniK 4tvrdite ko su Ham klijentiuloga I//+ koje su nji>ove potre@e uloga 3//+ a onda zadovoljite te

potre@e uloga P// i klijenti 6e Ham se uvek iznova vra6ati.2 o ete li to da 'onovite, molim as

4loga I/ Ham govori ko su Ha i klijenti. 4loga 3/ koje su nji>ovedugorone potre@e. Da @iste o@avili (%6ulogu+ morate se potruditi dauklonite sve stene koje Has spreavaju da zadovoljite potre@e z@og

koji> i postoji meEuzavisnost+ a da pri tome ne uni tite funkcionalnostte meEuzavisnosti. Ne sla7em se s autorima koji tvrde menad7er jemenad7er je menad7er. 0ko ste menad7er+ mo7ete upravljati svim isvaim. $o je pogre no ukoliko ne dopi ete jo nekoliko rei5 posleizvesnog vremena .2 +ta to #na$i

#ada menjate poslove+ unutar iste kompanije ili ako menjatekompaniju+ dolazite u novu organizaciju+ sa novim skupom klijenata. Nepostoje dve identine organizacije+ kao to ne postoje ni dva identinaoveka. (ni mogu @iti slini+ ali nikad identini. Ne postoje dve

identine filijale iste @anke. (ne su na razliitim 6o kovima+ sarazliitim pro@lemima parkiranja vozila na nji>ovim parking prostorima+sa razliitim mu terijama iz razliiti> grana privrede.2 9a +ta onda treba da u$inim

*orate se pro etati oko te nove stene i prouiti je. Na ta tre@a dao@ratite pa7njuK Na ta ljudi o@ino o@ra6aju pa7njuK Na slinosti ilirazlikeK

PREDVI0ANJE VALITETA ODLU A:$


51/280

PREDVI0ANJE VALITETA ODLU A2 Ajudi se obi$no usredsre uju na sli$nosti! 9oku+avaju da utvrde ima

li tu i$eg 'o#natog! Aak+e im je ako uvide da je #adatak koji trebada obave 'o#nat! r+tite se! 9ravim li ti'i$ne gre+ke*orate o@ratiti pa7nju i na razlike ;amo tako mo7ete stvoriti

adekvatnu strategiju da @iste zadovoljili specifine potre@e trenutka.#ada sretnete svoju novu lju@av da li tra7ite slinosti i ka7ete5Podse6a me na moju @iv u devojku ili tra7ite ono sto je za tu oso@u

specifinoK2 4$igledno ovo drugo

Isto va7i i u upravljanju $re@alo @i da se zapitate5 !I 6emu je ovaOstenaO razliita od ostali> na koje sam nailazioKO Da @i @il delotvorni+do@ri menad7eri+ poslovoEe+ efovi odseka+ roditelji ili dru tveno"politiki lideri moraju znati koje su pose@ne potre@e nji>ovi> klijenata utom trenutku i upotre@iti vesto svoje jedinstvene sposo@nosti u

zadovoljavanju ti> [email protected] *obro! *o#volite da re#imiram! i ka#ete da u'rai! ljati #na$iodlu$ivati i te odluke s'rovoditi u delo! *a bismo mogli daodlu$ujemo, treba da ostvarujemo $etiri uloge! 9rva od njih, (9)uloga, organi#aciju $ini e ektivnom u kratkoro$nom 'eriodu 4na

#ahteva #adovoljavanje ne'osrednih 'otreba klijenata #bog kojihsistem i 'ostojiH da u$inimo sve +to mo emo da ih #adovoljimo! >arneDa+ i za to Ham je potre@no ono to psi>olozi zovu motiv za

postignu6em *orate 7eleti da zavr avate stvari. 0ko znate koje supotre@e Ha i> klijenata i kako da i> zadovoljite+ ali Ham za to nedostaje

motiv za postignu6em+ mo7da @iste @ili odlian lan tima+ ali ne imenad7er. *ogli @iste menad7erima da poma7ete u upravljanju daju6iim savete i preporuke. ; druge strane+ ako posedujete motiv dazavr avate stvari+ ali ne znate ta je potre@no uraditi ili kako+ Hipostajete opasni. Hi ste kao nedirigovani projektil. (va kom@inacijaoso@ina je veoma esta kod mladi> direktora. (ni su puni volje zaradom+ ali nemaju dovoljno znanja i iskustva.

, upravljanju dr7avom+ imamo primere saradnika " te>nokrata kojise ne @iraju na iz@orima a koji poseduju mo6 i 7elju da je iskoriste.Politiari su potre@ni ovakvi ljudi za sreEivanje svoji> poslova+ aliponekad time se@e dovode u opasnost+ jer ovi te>nokrati uslednedostatka politikog iskustva i mudrosti prema e svoja ovla 6enja.

Do@ri menad7eri moraju @iti motivisani znalci+ a ne samo motivisaniili samo znalci+ da @i mogli da donose efektivne odluke.A *ob o+ time smo objasnili kako biti e ektivan u kratkoro$nom

'eriodu (9)E (9)E i samo (9)E Naj're (0), 're'o#nati klijente, onda (%),utvrditi koje su to 'otrebe klijenata koje i najbolje mo ete da

#adovoljite! 0 naj#ad (9), 'rionite na 'osao! 7o+ uvek mi nisu 'ot'uno jasne ove uloge, ali mislim da e mi 'ostati jasnije u na+im budu im

51


52/280

UPRAVLJANJEPROMENAMAdiskusijama!Da+ posta6e Ham sigurno jasnije+ jer 6emo i> u @udu6nosti

o@ja njavati i to mnogo puta (vo je dosta za danas. )ajde da se sadamalo odmorimo+ pa 6emo se videti drugi put.2 @vala vam!

PREDVI0ANJE VALITETA ODLU A:/


53/280

Trei ra&govor

E8I A"NO"T I E8E TIVNO"T

Gde smo stali pro li putK=a#govarali smo o obe#be ivanju kratkoro$nee ektivnosti i to 'utem #adovoljavanja ne'osrednih

'otreba klijenata! .ratkoro$na e ektivnost jeneo'hodna #a dobro odlu$ivanje! dobro odlu$ivanje

'redstavlja 'olovinu dobrog u'ravljanja!

Za to moramo da donosimo odlukeK

>ato +to 'ostoje 'roblemi koje treba resiti, a oninastaju kao re#ultat 'romena! 4vako smo to 'rika#alidijagramom!

promene

problemi

*pr!'l !n e

)onoen e o)l*&!.pro'o/en e o)l*&!

9I$ 2bo6 &o6! po.(o imo3/2!(o r!)imo P/(! )!r!)imo


54/280

UPRAVLJANJE PROMENAMA4loga P/ ini organizaciju efektivnom kratkorono+ jer zadovoljava

sada nje potre@e sada nji> klijenata.2 e ikasnost

#ratkorona efikasnost je takoEe neop>odna. Za to Ham je potre@na jo jedna uloga. $o je uloga 0/+ 0/dministriranje.Da @iste @ili efikasni+ potre@no je da sistematizujete organizaciju i

standardizujete njene procese. Prave stvari moraju @iti uraEene upravo vreme+ pravim redosledom+ intenzitetom i pravilno rasporeEene.Nije dovoljno uraditi prave stvari+ ve6 uraditi i> na pravi nain.

*orate na6i najefikasniji nain o@avljanja poslova. !Imesto dapronalazite toak svaki put kada tre@a ne to da prevezete+ tre@a dapronaEete naj@olji nain proizvodnje tokova i standardizujete tajproces. ;istematizacija Has ini efikasnim. (na za>teva posve6enost

detaljima+ temeljnost i do@ro pam6enje. Potre@no je da sedisciplinujete+ a ne da vi e radite.2 *ajte mi neki 'rimer!

#ada ste gladni+ Hi ne to uzmete da pojedete+ zar neK Da.

$a Ha a odluka da ne to pojedete je efektivna ukoliko time utolitesvoju glad. $o je P/.

0li+ ako ste svoje navike u jelu sistematizovali putem dijete+ ondaHas ta odluka o pravilnoj is>rani ini efikasnim. Ne morate tro iti vremena razmi ljanje da li da jedete ili ne. Doneli ste sistematsku odluku kojaHas ini efikasnim. Dono enje odluke o dr7anju dijete predstavlja ulogu

0/.2


55/280

UPRAVLJANJE PROMENAMA2 % ikasnim!

*o7ete @iti efektivni a da ne @udete efikasni. *o7ete udariti loptu+ ada taj udarac ne @ude efikasan. *o7ete je pre@aciti preko mre7e+ aliako pri tome utro ite vi e energije nego to je neop>odno+ @r7e 6ete seumoriti.2 mo e li se biti e ikasan a nee ektivan

$o je malo te7e prepoznati. Hratimo se analogiji sa tenisom. $okomtreninga nauite da loptu udarite odreEenim zama>om+ a kada toperfektno uinite+ postajete efikasni. Da @iste zadr7ali tu efikasnost+mo7ete od svog protivnika za>tevati da loptu udara na nain kojiomogu6ava da je Hi najefikasnije vratite. Hi ne 7elite da jurite za loptomi da je lo e vratite.2 o ete li ovu analogiju 'revesti u organi#acione termine

;lino se de ava i u mnogim @irokratijama. (ne su organizovane natako efikasan nain+ da doEu do faze u kojoj ka7u5 (vo @i @io odlian@iznis+ da klijenti ne menjaju svoje za>teve. opta+ kao za>teviklijenata+ ne ide pravcem koji omogu6uje da je @irokratizovaneorganizacije najefikasnije doekaju.2 >ato birokratije imaju 'roblema sa tim!

;>vatili ste. Da @i @ile efektivne+ one mo7da moraju da @udu ne tomanje efikasne. 3fikasnost mo7e @iti tetna za efektivnost.2 *a li je #ato 'redu#e e e ektivno kada je mlado, ali ne ba+ mnogo

e ikasno .ako 'ostaje starije, ono je e ikasnije, ali ne i e ektivno!Da Na vr>uncu svog 7ivotnog ciklusa preduze6e je i efikasno i

efektivno+ a to je te ko positi6i. $o ne dolazi samo po [email protected] li, ako je e ikasnost visoka, onda je i 'ro it veliki, a onda i dodatna

urednost! Nije li to merilo us'eha u bi#nisu

55


56/280

56UPRAVLJANJE PROMENAMA%


57/280

Da+ ali najpre o@ratite pa7nju na to kako se izraunava dodatnavrednost. $o je vrednost nakon oduzimanja tro kova. 0ko profit do@ijateiskljuivo putem efikasnosti+ onda 6ete ga pove6ati samo ako smanjitetro kove. 0ko umanjite tro kove+ ta jo mo7e @iti smanjeno uodreEenom trenutkuK 0ko umanjite tro kove do one take u kojoj vi ene mo7ete da zadovoljite potre@e svoji> klijenata+ onda 6eteefektivnost dovesti u opasnost+ a prodaja 6e opasti. Postoji+ meEutim+izvesno ka njenje od trenutka kada potre@e klijenata nisu zadovoljene+do trenutka kada i> oni zadovolje na nekoj drugoj strani. Potre@no jevreme da se izgradi zadovoljstvo klijenata prodaja/+ a takoEe jepotre@no izvesno vreme da se izgu@i nji>ovo poverenje. Prodaja sesmanjuje sporije od smanjivanja tro kova. 4pravo taj vremenski procepizmeEu smanjenja tro kova i trenutka kada prodaja pone da opada+mo7e stvoriti pogre an utisak da je kompanija profita@ilna+ dok se onanalazi u procesu @ankrotiranja. (na je kratkorono profita@ilna+ ali 6enajzad smanjenje prodaje uiniti svoje. Hi e ne6e @iti klijenata

spremni>da plate.2

=a#umem!


58/280

E8I A"NO"T IE8E T1VNO"T

0 sada+ recite mi ta je potre@no za dugoronu efektivnostK #olikosam razumeo+ da @ismo @ili efektivni i efikasni u kratkoronom periodu+potre@no je da P/ru7imo tra7ene usluge i organizujemo isistematizujemo taj proces 0/.#ako stoje stvari sa dugoronomefektivno 6uK

!U2O*O "A )4)KTI3"OST

Dugorona efektivnost znai da 6e Ha a sada nja odluka zadovoljiti@udu6e potre@e klijenata. Nama su potre@ne odluke koje proizvodedugoronu efektivnost+ koje mogu da predvide i zadovolje novepotre@e klijenata+ za koje verujemo da 6e se u @udu6nosti pojaviti. Da@i se to omogu6ilo+ odluka mora organizaciju uiniti proaktivnom.2 *ajte mi neki 'rimer #a to!

Hratimo se na ono na e dru tvance koje je oti lo na pivo. Dok jetako sedeo u @aru i posmatrao svoje drugove+ kreativni pojedinacmeEu njima je uoio potre@u za meEuso@nim kontaktom koju tajkratkotrajni preda> uz pivo nije mogao da zadovolji. $ako je ta oso@akoju mo7emo nazvati voEom predlo7ila da odu na zajedniki izlet do

jezera i na vo7nju kanuom. HoEa je predlo7io ostalima5 )ajde daodemo na veslanje sutra. HoEa je to vee omogu6io dono enje odlukekoja 6e zadovoljiti nji>ove sutra nje [email protected] :a$ekajte trenutak! ato su se i dogovorili da oduna i#let! >ar ne >a+to onda ka ete daje uloga (%) u tome da seuna'red 're'o#naju sutra+nje 'otrebe0 ta 6e se desiti ako se slede6eg jutra pro@ude i s>vate da im se

vi e ne ide na izletK (dluka donesena pret>odne veeri ne6e vi eva7iti. 4loga 3/ se ispoljava ne u trenutku kada donosite odluku+ ve6putem onoga to kao rezultat te odluke postignete. 4loga 3/ je uprepoznavanju sutra nji> potre@a+ koje P/ uloga potvrEuje kroz

aktuelno zadovoljavanje ti> [email protected] *ajte mi jo+ jedan 'rimer! o jedan primerK 4 redu. Pretpostavimo da ste upravo danas

odluili da sagradite fa@riku za proizvodnju ureEaja za koje verujete da6e se tra7iti slede6e godine. ;lede6e godine se ispostavi da je Ha apretpostavka @ila tana+ te da postoji tra7nja za tim proizvodom natr7i tu. $ako Has je Ha a odluka da sagradite fa@riku danas uinila

E8I A"NO"T IE8E T1VNO"T:8


59/280

E8I A"NO"T IE8E T1VNO"Tefektivnim sutra.

Hratimo se na oj analogiji sa tenisom. Po to udarite lopticu ta daljetre@a da uraditeK *orate da mislite na to gde 6e sleteti slede6a loptica.*o7da morate da potrite ka mre7i+ na sredinu terena ili na osnovnuliniju da @iste uzvratili slede6i udarac. $aj proces pripreme za slede6uloptu naziva se proaktivnost.

Proaktivnost 6e Has uiniti efektivnim na du7i rok. 0ko ste napravom mestu da doekate slede6u lopticu mo6i 6ete da je ponovoudarite. (no to Has ini dugorono efektivnim je Ha e postavljanje uovom trenutku. Za to je+ po mom modelu+ potre@na 3/ uloga+ to jestuloga pr 3/duzetni tva.

4loga P/ zadovoljava trenutne potre@e klijenata. 4loga 3/prepoznaje @udu6e potre@e klijenata i priprema organizaciju da i>zadovolji. 4loga 3/ pret>odi ulozi P/. Najpre ustanovite koje supotre@e klijenata to predstavlja izvoEenje uloge 3/+ a onda zadovoljitete potre@e+ to je uloga P/. Najpre predvidite gde 6e sleteti loptica+ aonda se postavite na to mesto i pre@acite je preko mre7e.2 *a vidimo! 9r(%7du#etni+tvo se sastoji u tome +to se #a budu u

situaciju 'ri'remamo danas! Na taj na$in mi 'ostajemo s'remni dase suo$imo sa sutra+njim 'roblemima! a pri tome ne mislim na marketing. Govorim o pripremi da se

zadovolje @udu6e potre@e. Da li se pripremate za proizvodnju novogproizvodaK Da li pripremate nove distri@ucione kanaleK Da li ste seopremili novom te>nologijom koja 6e Ham pomo6i da zadovoljite

potre@e koje predviEate u @udu6nostiK Dok sedite i pijete pivo+ Hirazmi ljate o ostalim potre@ama u @udu6nosti koje Ham u tom trenutkunisu zadovoljene i tako te veeri dolazite na ideju ija 6e realizacijazadovoljiti te Ha e @udu6e [email protected] i se morate 'rilagoditi 'romenama u svom okru enju!

Fta za Has znai to prilagoEavanjeK Da li je ono proaktivno ilireaktivno.

2 =eaktivno! $ano. judi koji se prilagoEavaju promenama u okru7enju su oni koji

ekaju da im lopta sleti na teren. #ada ona padne na zemlju+ oni se tektada adaptiraju+ i reaguju na to. $ada je mo7da ve6 kasno. $akvoprilagoEavanje je P/ uloga.

Da @iste ostvarili ulogu pr 3/duzetni tva+ morate @iti proaktivni+ ane reaktivni. Da @iste @ili proaktivni+ potre@ne su Ham dve stvari.Najpre tre@a da zamislite kakva 6e @iti @udu6nost. *orate da napravitescenario @udu6i> potre@a klijenata+ konkurencije+ spoljnjeg okru7enja isvega drugog to mo7e da utie na 7ivot organizacije. *orate @iti

59


60/280

E8I A"NO"T IE8E T1VNO"Tkreativni i zamisliti ta 6e se de avati u @udu6nosti.2 ?ta smatrate 'od kreativno+ u u ovom slu$aju

#oristimo se ponovo nekom analogijom. 'udu6nost je nejasna. 'itikreativan znai predviEenO izvesnost u toj neizvesnosti. Nemate sveinformacije+ a one koje imate se menjaju s vremenom. Nejasne vizije sepojavljuju+ a onda nestaju. *orate da sakupite raspolo7ive informacije+a da praznine popunite koriste6i se sopstvenom imaginacijom. $o jekreativnost5 popunjavanje informacioni> rupa ne @i li se stvorilapotpuna slika.

0li kreativnost nije dovoljan uslov za proaktivnost. Po to predviditegde 6e pasti slede6a lopta+ ta je slede6e to morate da uraditeK2 orate se 'omeriti na terenu!

Da+ morate rizikovati. *orate potrati do mesta na terenu i zauzetipolo7aj da uzvratite slede6u loptu. 0 po to lopta mo7da ne6e pastitamo gde Hi to oekujete+ Hi preuzimate rizik.

E8I A"NO"T IE8E T1VNO"T7$


61/280

E8I A"NO"T I E8E TiVNO"T

pr9E$)*2e(ni('o :

61


62/280

E8I A"NO"T I E8E TiVNO"T

Neki ljudi su kreativni+ ali ne vole da rizikuju. (ni tako nisupr 3/duzetnici+ niti su proaktivni. (@ino takvi ljudi oda@iraju profesije u

konsaltingu ili se @ave profesorskom aktivno 6u. (ni su veomakreativni u predviEanju @udu6nosti+ ali ne 7ele da preuzmu rizik kojinosi ta @udu6nost. ; druge strane+ kockari+ na primer+ vole rizik+ ali nisukreativni. (ni ne osmi ljavaju igru. Idealna ravnote7a za 3/ ulogu kod

jednog menad7era je da je u stanju

E8I A"NO"T I E8E TiVNO"T7/


63/280



64/280

da predvidi @udu6nost+ i zatim preuzme rizik da organizaciju pripremiza tu @udu6nost.

2 ako je neko 'roaktiuan, #na$i li to daje dugoro$no e ektivanDa+ jer+ kako se oekivane potre@e @udu javljale+ taj @i @io u stanjuda i> zadovolji pre nego neko ko te potre@e nije predvideo.

:ada biste mogli da mi objasnite i $etvrtu ulogu, 'oslednji"vitamin" kako 'ostati dugoro$no e ikasan

$o je uloga koju je najte7e o@jasniti.:'reman sam! 9ret'ostavljam da emo kasnije ove uloge dobro

'rodiskutovati, tako da u mo i da ih u'o#nam u 'ot'unosti!

Da+ >o6emo.& redu! .renimo onda!


65/280

UPRAVLJANJE PROMEN

!U2O*O "A )4IKAS"OST

Da @i se postigla dugorona efikasnost+ najpre se tre@a I/ntegrisati+a to znai transformisati svest organizacije " njen identitet+ sistemvrednosti+ nain pona anja i filozofiju " od me>anistike kaorganizminoj. Primer I/ntegracije su timski sportovi. ;vi uesnicizajedniki dele emocionalne+ socijalne+ a ponekad i ekonomske plodovepo@ede. $o je sistem zajednice+ a ne pojedinaca. #ada se izgraEuje tim+izgraEuje se i timska podr ka+ tako da lanovi tima po@eEuju ili gu@ekao tim+ a ne kao pojedinci.

0 sada+ >ajde da o@jasnimo svaki od pojmova u na oj gornjojdefiniciji. Ponimo od rei organizacija . 0ko @i> Has ja zapitao5 #olikolanova @roji Ha a organizacijaK + gde @iste potra7ili odgovorK2 a s'iskovima #a'oslenih ili na organi#acionoj +emi

$ano tako i to @i @ilo pogre no. #ao menad7er+ ako 7elite dasaznate koji je @roj ljudi koje tre@a da I/ntegri ete+ motivi ete irukovodite njima+ ne tre@a da ga tra7ite na organizacionoj emi.2 li nisu li oni koji su mi direktno 'ot$injeni u 'oslu, isti oni ljudi

kojima treba da rukovodimNikada nisam sreo menad7era koji @i rekao5 ;vi ljudi koji su mi

potre@ni za izvr avanje moji> nadle7nosti su mi podreEeni . Nikada*enad7eri koje ja znam govore upravo suprotno. (ni se o@ino 7ale daimaju pro@lema sa izvr avanjem nadle7nosti+ jer im ljudi koji su kritiniza taj zadatak nisu direktno podreEeni. ;em 0rmakost ;am 0rmacost/+koji je @io predsednik 'ank of 0merica ima naj@olji odgovor na ovakvusituaciju5 Nije potre@no da posedujete autoput da @iste mogli davozite po njemu. Dovoljno je da platite putarinu.2 li valjda 'redsednici kom'anija dr e sve konce u svojim rukama!

*isliteK ;indikati im ne pola7u raune. #ao ni @ankari+ deoniari+klijenti+ a ni konkurencija. ;a strane mo7e da izgleda kao dapredsednici kompanija imaju potpunu kontrolu nad svim to se de ava+ali oni se tako pona aju da @i pokazali svoj autoritet. #ada se malopa7ljivije pogleda+ mo7e se utvrditi da su oni usamljeni na vr>u i estonemo6ni da sprovedu zadatke u domenu svoje nadle7nosti.2 9a, 'ret'ostavljam da smo svi mi usamljeni i 'ovredljivi, samo +to

to neki 'ri#naju, a neki ne!

Neki do@ijaju vi e novaca da to ne priznaju.

65


66/280

E8I A"NO"T IE8E TIVNO"T2 8de onda treba, kao menad er ili rukovodilac, da 'otra im

organi#aciju kojom treba da u'ravljamNajpre pogledajte klijente z@og koji> organizacija postoji. $o je Ha a

I/ uloga. $o znai @iti svestan svoje odgovornosti prema drugima. Niko

ne postoji samo za [email protected] Ne bih rekao! 9o#najem neke ljude koji su toliko egocentri$ni da ihs'oljni svet uo'+te ne interesuje!(nog trenutka kada ponete da 7ivite samo za se@e+ postajete rak u

ljudskom o@liku. #ancerogene 6elije koriste energiju u nefunkcionalnesvr>e. (ne slu7e iskljuivo same se@i. Neki ljudi su kancerogeni uorganizaciji+ a neke organizacije su kancerogene unutar jednogdru tva. ;vet je stvoren tako da sve zajedno postoji u jednojfunkcionalnoj celini+ tako da ta celina funkcioni e u svr>uzadovoljavanja potre@a svoji> komponenata. $o je ekolo ka ravnote7akojom smo danas toliko zaokupljeni.

$o znai da je poetak svake organizacije+ dru tva i zajednice svesto meEuzavisnosti. $o je du>ovna svest o pitanju #o sam jaK + na kojese uvek odgovara pitanjem Za koga i Za to postojimK

Dekartov Decart/ iskaz *islim+ dakle postojim + mogao @i seizmeniti u ;lu7im+ dakle postojim . Ra@in 0@ra>am )e el 0@ra>am)esc>el/ je jednom rekao5 0ko nisam sam za se@e+ ko 6e onda @iti zameneK 0 ako sam samo za se@e+ ko sam to onda jaK

Nema zdrave organizacije @ez ose6anja smisla za zajednikusud@inu unutar ireg konteksta kome organizacija pripada+ svesti o

meEuzavisnosti+ @ez o@zira je li ta organizacija narod+ posao+ @rak ilipojedinac koji+ kao to se ka7e u #aliforniji ima sve + jer je svestansvog tela+ inteligencije+ du>a i emocija i odr7ava i> u sin>ronizovanojcelini.

Po to ustanovite z@og koga organizacija postoji klijenti/+ tre@alo @iidentifikovati ljude ija Ham je saradnja potre@na da @iste zadovoljilipotre@e ti> klijenata. Pretpostavimo da @iste pomerili stenu da @istedo li do jezera morate da zatra7ite pomo6 uvara parka. *o7da su Hampotre@ni i ostali izletnici da Ham pomognu da pomerite stenu+ a oniuop te ne6e @iti pla6eni za tu svoju uslugu. 0li da li su Ham onipotre@niK Da+ jesu. 0 po to su potre@ni i celoj Ha oj grupi da @i onamogla da postigne cilj+ ostali izletnici i uvari parka su takoEer lanoviHa e organizacije kojima tre@a koordinacija+ koje tre@a motivisati+odnosno+ kojima tre@a upravljati.

$re@a da osmotrite stenu za ije ste pomeranje odgovorni. Neki odljudi koji tre@a da Ham u tome pomognu rade direktno za Has. (ni suna Ha oj platnoj listi. (ni su imena sa Ha e organizacione eme. Nekiod ljudi koji su Ham potre@ni za pomeranje stene ne rade direktno za

UPRAVLJANJE PROMENAAAA77


67/280

UPRAVLJANJE PROMENHas. (ni su u drugim delovima preduze6a. *o7da su Ham ravni porangu+ a mo7da su i Ha i pretpostavljeni. *o7da ak i ne pripadajuHa oj organizaciji. judi kojima tre@a da rukovodite su svi oni ljudi kojisu Ham potre@ni da pomerite stenu i oni kojima je takoEe potre@no da

se ta stena pomeri.4zgred+ Hi mo7ete @aciti pogled i ispod stene + zavisno od Ha e

savesti. (rganizacija kojoj i za koju se ose6ate odgovorni mo7da nisusamo oni koji su Ham potre@ni za pomeranje stene+ ve6 svi oni koji suHam potre@ni da doEete do jezera+ i ako ste malo dalekovidiji+s>vati6ete da je stena neva7na+ pa ak i jezero. (ni se menjaju tokomvremena. (no to je konstantno je ljudska rasa ije se potre@e menjaju+@ez o@zira da li je stena ili jezero u pitanju. 0 ako pogledate jo dalje+s>vati6ete da ste funkcionalno povezani+ Hi slu7ite i slu7i Ham ljudskarasa+ @iljke+ 7ivotinje+ stene... praktino sve ono to Has okru7uje.(se6a6ete se odgovornim da slu7ite toj celini da @i ta celina slu7ilaHama.2 klijenata. $o je 3/ uloga. ;lede6e pitanje @i tre@alo da @ude5 ;taorganizacija konkretno tre@a da uradi i kako to tre@a da uradiK $o suuloge P/ i 0/. (no to tre@a da se uradi P/+ i kako to tre@a uraditi 0/+6e Has dovesti do analize ko to tre@a da uradi+ stoje drugi deo I/ uloge.

#o mije potre@an da @i> zadovoljio potre@e moji> klijenataK Da li sumi potre@ni i uvari parka+ ostali izletnici+ itdK $o je organizacija kojomHi tre@a da rukovodite.

Posle toga se zapitajte5 Fta ljudi koji su organizaciji potre@ni zapomeranje stene i dolazak na jezero 7ele od organizacijeO % #oji interesoni nalaze u saradnjiK Nekima od nji> organizacija daje platu. Drugimane daje platu+ ali i> je zato potre@no izvesti na veeru i astiti i> za ono

to su uradili za organizaciju. (stali do@ijaju procenat. #oliko do@ijajunije va7no+ dokle god je to legalno i etiki+ Ha posao je u tome daiznaEete naine kako da nagradite svakog nji> da @i saraEivali uzadovoljavanju potre@a klijenata.

judi koji su Ham neop>odni da @iste zadovoljili potre@e klijenata suuesnici stejk>olderi/ % u Ha em poslovanju @ez o@zira da li do@ijajuplatu ili su nagraEeni na neki drugi nain. (ni+ takoEe kao i klijenti+imaju svoj lini interes. Zaposleni+ koji primaju platu ili su nagraEeni naneki drugi nain i deoniari su primeri uesnika u Ha em poslovanju.(@e ove grupe u organizaciju ula7u pone to i zadovoljenje nji>ovi>potre@a zavisi od toga kako organizacija radi. 0 kako stoji stvar sa

67


68/280

E8I A"NO"T IE8E TIVNO"Tmenad7mentomK *enad7eri takoEe imaju svoje potre@e i to je razlog

to su u organizaciji. $o znai da su i oni oslonci organizacije. 0 dru tvokoje je okru7enje tog preduze6a+ da li i ono ne to ula7e u organizacijuKNaravno. *orate uesnike u Ha em poslovanju naterati da s>vate da

6e+ ako saraEuju+ nji>ove potre@e @iti zadovoljene. *orate da stvoritetakvu klimu u kojoj plata nije jedino sredstvo nagraEivanja a novac nije jedino sredstvo razmene. *orate sin>ronizovati potre@e klijenata iostali> uesnika u Ha em poslovanju. #ada oni uvide da su nji>ovepotre@e zadovoljene ukoliko se zadovolje potre@e klijenata+ da je nu7nomeEuso@no zadovoljavanje potre@a+ raEa se (I/ntegrisana organizacija.#ada su svi integrisani+ onda niko nije neop>odan+ te je organizacijadugorono efikasna.2 enad er mora da u$ini ljude voljnim da sara uju, u na e diskusije mogli @ismo re6i da je ne to jednako

svojoj ulozi. 0ko ne izvr ava svoju funkciju+ onda to nije [email protected] recima+ ka7ete li mi funkciju o@jekta kojoj slu7i+ re6i 6u Hamime tog o@jekta. 0ko imate klavir koji ne svirate+ onda to nije klavir. $o

je samo deo name taja.0ko imate stolicu na kojoj ne mo7ete da sedite+ onda ona i nije

stolica. (na je tada mo7da umetniko delo. 0ko Ham poka7em eki6 izapitam Has ta je to+ Hi ve6 dovoljno znate da mi odgovorite5 Neznam ta je dok mi ne ka7ete ta da radim s tim. 0ko time zakucavateeksere+ onda je to eki6. 0ko ste to upotre@ili da naudite nekome+ onda

je to oru7je. 0ko ste sakupili razliite tipove eki6a iz celog sveta i

s e o er s a e o ers + po e nc grupe o ere no n re no u u su po u ca em pos ova

UPRAVLJANJE PROMENAAAA78


69/280

UPRAVLJANJE PROMENpokaili i>

isak adizes- upravljanje promenama

Documents