isak asimov - zaduzbina i zemlja

8/3/2019 Isak Asimov - Zaduzbina i Zemlja

http://slidepdf.com/reader/full/isak-asimov-zaduzbina-i-zemlja 1/243

Isak Asimov, ZADUŽBINA I ZEMLJAPreveli Žika i Ognjen Bogdanovi

POETAK POTRAGE

1."Zbog ega li sam to uinio?" upita se Golan Treviz.Nije to, nipošto, bilo novo pitanje. Otkako je prispeo na Geu esto ga je

sebi postavljao. U prijatnoj tišini noi budio bi se iz najdubljeg sna i zaticaosebe kako mu to pitanje, poput majušnog doboša, bešumno bubnja u mozgu: zbogega li sam to uinio?

Sada, meutim, po prvi put, prevalio ga je preko usana pred Domom,starinom sa Gee.

Dom je, dakako, bio savršeno svestan Trevizove napetosti, budui da jemogao osetiti svaki treptaj venikovog uma. Ali ništa ne odgovori. Gea ni nakoji nain i nikad nije smela zai u Trevizov um, i najbolji put da otklonisvako iskušenje bio je - ma kako to beše bolno - da jednostavno zanemarujemladieva oseanja.

"Uinio - šta, Trevize?" upita Dom. Zadavalo mu je poprilino teškoa dase nekome obraa više nego jednosložnim reima, ali to sada nije imalo nikakvevažnosti. Treviz se postepeno na to navikavao.

"Zbog ega sam doneo takvu odluku", odgovori Treviz. "Odabrao Geu kao

svoju budunost.""Doneo si ispravnu odluku", ohrabri ga Dom. Sedeo je i svojim starakim,

duboko zasvoenim oima ozbiljno posmatrao oveka iz Zadužbine, koji je stajaopred njim.

"To ti kažeš", odvrati Trev pomalo nestrpljivo."Ja/mi/Gea znamo da si doneo ispravnu odluku. U tome i jeste tvoja

vrednost za nas. Ti raspolažeš sposobnošu da i na osnovu nepotpunih saznanjadonosiš ispravne odluke, i odluku si doneo. Odabrao si Geu! Odbacio sianarhinost Galaktikog carstva utemeljenog na tehnološkoj snazi Prve Zadužbine,kao i anarhinost Galaktikog carstva zasnovanog na mentalnim moima DrugeZadužbine. Shvatio si da nijedno od njih ne može postii stabilnost na duži rok.I tako si odabrao Geu."

"Tako je", potvrdi Treviz. "Upravo tako! Odabrao sam Geu, taj super-organizam: planetu sa umom i linošu mnoštva, tako da morate govoriti

'Ja/mi/Gea' kako biste izrazili neizrecivo." Nemirno je koraao tamo-amo. "A Geae, na kraju, postati Galaktika, super organizam koji e obuhvatiti itav

zvezdani roj koji nazivamo Mlenim Putem."On zastade, i uzbueno se okrenuvši prema Domu dodade: "Oseam, kao i vi,

da sam doneo ispravnu odluku, ali vaš cilj je stvaranje Galaktike i stoga stezadovojni mojom odlukom. Meutim, postoji nešto u meni što me goni da stvaranjeGalaktike ne uzmem i kao svoj cilj, i stoga nisam u stanju da tako lakoprihvatim ispravnost svoje odluke. Ja želim da odmerim i procenim njenuispravnost i da njome i sam budem zadovoljan. A kako da znam da sam doneoispravnu odluku ? Kakav je to mehanizam koji ini da moje odluke budu ispravne?"

"Ja/mi/Gea ne znamo šta je to što ini da donosiš ispravne odluke. Ali dali je uopšte važno to znati, budui da imamo odluku?"

"Govoriš u ime itave planete, je li tako? U ime zajednike svesti svakekapi rose, svakog kamika, ak i tenog jezgra u utrobi planete?"

"Tako je, a tako kaže i svaki deli planete koji raspolaže dovojno snažnomzajednikom svešu."

"I ta se zajednika svest zadovoljava time da me koristi kao crnu kutiju?Budui da crna kutija funkcioniše savršeno je nevažno znati šta se nalaziunutra? Ali to ne zadovoljava mene. Ne uživam baš u tome da izigravam crnukutiju. Ja želim da znam šta je unutra. Želim da znam kako sam i zbog egaodabrao Geu i Galaktiku kao svoju budunost, kako bih mogao odahnuti iuspostaviti vlastiti mir."

"Ali zbog ega ti se toliko ne dopada odluka koju si doneo i zbog egatoliko ne veruješ samom sebi?"



Treviz duboko uzdahnu i odgovori lagano, tihim ali ubedljivim glasom:"Zbog toga što ne želim da budem deo nikakvog super-organizma. Ne želim da budemlako otklonjivi deo koji je mogue jednostavno odbaciti kad god super-organizamproceni da je to za dobro celine."

Dom se zamišljeno zagleda u Treviza. "Želiš li, onda, Treve, da promenišodluku? Kao što znaš, slobodan si da to uiniš."

"Želeo bih da promenim odluku, ali ne mogu to uiniti naprosto stoga štomi se ona ne dopada. Da to uinim morao bih znati da li je odluka bila ispravnaili ne. Nije dovojno samo oseati da je bila ispravna."

"Ako oseaš da je ispravna, onda je ispravna." Ponovo taj spokojni, blagiglas koji je, budui u tako jasnoj suprotnosti sa njegovim unutrašnjim nemirom,na neki udan nain inio da se Treviz još više uzbudi.

On odgovori, gotovo šapatom, raskidajui nerazmrsivu nit izmeu oseanja isaznanja: "Moram pronai Zemlju."

"Zbog toga što misliš da ona ima nekakve veze sa tom tvojom strasnompotrebom za saznanjem?"

"Zbog toga što je u pitanju još jedan problem koji me nepodnošljivo mui izbog toga što oseam da izmeu jednog i drugog postoji nekakva veza. Nisam li,najzad, crna kutija? Oseam da postoji nekakva veza. Nije li to dovojno da sveprihvatiš kao injenicu?"

"Možda", odgovori Dom spokojno."Imamo li u vidu injenicu da se žitelji Galaksije ve hiljadama godina -

možda i svih dvadeset hijada godina - zanimaju za Zemlju, kako je bilo mogue dasmo svi zaboravili planetu sa koje smo protekli?"

"Dvadeset hiljada godina je mnogo više vremena no što ti se ini. Postojimnoštvo stvari iz ranog razdoblja Carstva o kojima veoma malo znamo; brojnelegende koje su zacelo izmišljene ali koje neumorno ponavljamo, i u koje akverujemo, jer ne raspolažemo, niim ime bismo ih zamenili. A Zemlja je starijai od Carstva."

"Ali mora da postoje neki tragovi. Moj dragi prijatelj, Pelorat, sakupljamitove i predanja o davnim danima Zemlje; sve do ega se može domoi iz bilokakvog izvora. To mu je profesija, i što je još važnije, strast. Ti mitovi ipredanja ine sve ime raspolažemo. Nema nikakvih zapisa, nikakvih dokumenata."

"Dokumenata, starih dvadeset hiljada godina? Stvari trunu, išezavaju,bivaju uništene usled nebrige ili u ratovima."

"Ali trebalo bi da postoje zapisi o zapisima; kopije, kopije kopija, i

kopije kopija kopija; koristan materijal znatno mlai od dvadeset hiljadagodina. Neko ih je uklonio. Galaktika biblioteka na Trantoru mora da raspolaže

dokumentima koji se odnose na Zemlju. O tim se dokumentima govori u poznatimistorijskim zapisima, ali samih dokumenata više nema u Galaktikoj biblioteci.Pomen o njima svakako postoji, ali ni o kakvom izvodu iz njih nema ni traga."

"Znaš da je pre nekoliko vekova Trantor bio opustošen.""Meutim, Biblioteka nije bila ni dirnuta. Brižno su je uvali žitelji

Druge Zadužbine. A upravo su oni nedavno ustanovili da ništa što se odnosi naZemlju više ne postoji. Koliko još nedavno neko je namerno uklonio savmaterijal. Zbog ega?" Treviz prestade da koraa tamo-amo i pažljivo se zagledau Doma. "Pronaem li Zemlju, pronai u i šta se to skriva ..."

"Skriva?""Skriva, ili što je skriveno. Kada to jednom budem ustanovio, imam oseaj

i da u konano shvatiti zbog ega sam, potisnuvši individualnost, odabrao Geu iGalaktiku. I tada, pretpostavljam, znau, a ne samo oseati, da sam u pravu. A

ako sam u pravu", on bespomono sleže ramenima, "pa, neka bude kako jeste.""Ako vec tako oseaš", ree Dom, "ako oseaš da moraš poi u potragu za

Zemljom, u tom sluaju mi emo ti, naravno, pomoi koliko god budemo mogli. Našaje pomo, meutim, ograniena. Na primer, ja/mi/Gea ne znamo gde se nalaziZemlja, sred toga neizrecivog beskraja svetova koji ine Vaseljenu."

"ak i ako je tako", odvrati Treviz, "moram poi u potragu... ak i akobezmerni prah zvezdani ini da takvo traganje izgleda zaludno, i ak i ako upotragu moram poi sasvim sam."

2.



Treviza je okruživala pitomina Gee. Temperatura je, kao i uvek, bilaugodna, i vazduh je blago treperio, svež ali ne i hladan. Oblaci su šetalinebom, povremeno zaklanjajui sunce, i nema sumnje, ukoliko bi nivo vodene pareiznad kopnene površine tu i tamo u dovoljnoj meri opao palo bi dovojno kiše dabi se ponovo vratio u preašnje stanje.

Drvee je raslo u pravilnim redovima, kao u kakvom vonjaku, i tako je,nema sumnje, bilo širom ovog sveta. Na kopnu i u morima biljne i životinjskevrste bile su zastupljene u pravom broju i u odmerenom raznovrsju kako bi seuspostavila odgovarajua ekološka ravnoteža, i sve one, van svake sumnje,brojano su se poveavale i smanjivale u sporom ritmu koji ih je održavao okogornje granice... Baš kao i sluaju ljudskih bia.

Od svih predmeta unakolo, dokle je dopirao Trevizov pogled, jedino što tojravnini nije prisno pripadalo bio je njegov brod, Daleka zvezda.

Žitelji Gee su temeljito i uspešno oistili i doterali brod; nameštaj ioprema obnovjeni su ili zamenjeni, a mehanika oprema pomno pregledana. SamTreviz je krajnje brižljivo proverio brodski kompjuter. Daleka zvezda je,takoe, ponovo snabdevena obiljem hrane i piem.

Brodu nije bilo potrebno nikakvo gorivo - Daleka zvezda bila je jedan odnekoliko zadužbinskih gravitacionih brodova koji su svoju pogonsku energijucrpili iz opšteg galaktikog gravitacionog polja; ta energija bila je dovoljnada bez ikakvog merljivog utroška zadovolji potrebe svih moguih brodova koje bioveanstvo, tokom bezbrojnih eona svog mogueg postojanja, još moglo izgraditi.

Pre samo tri meseca Treviz je bio tek jedan od venika na Terminusu.Drugim reima, bio je lan najvišeg zadužbinskog zakonodavnog tela i samim tim,ex officio, jedan od uglednika Galaksije. Ali da li je od tada prošlo samo trimeseca? inilo mu se da je prošla najmanje polovina njegovog tridesetvogodišnjegživota otkako je držao taj položaj, i otkako je njegova glavna briga bila da lije veliki Seldonov Plan i dalje vredan ili nije; da li je nezaustavljivi rastZadužbine od planetarnog seoceta do galaktike veliine bio unapredpravolinijski iscrtan ili ne.

Pa ipak, na neki nain, ništa se nije promenilo. On je i dalje bio venik.Njegov položaj i njegove privilegije ostali su netaknuti, s tim što ni on samnije oekivao da e se ikad vratiti na Terminus kako bi ih ponovo koristio.Oseao je da mu više nema mesta u ogromnom haosu Zadužbine, baš kao ni uskuenoj sreenosti Gee. Nigde nije imao dom, i bio je siroe svugde.

On stisnu usne i gotovo ljutito provue prste kroz gustu crnu kosu. Umesto

da gubi vreme oplakujui svoju sudbinu, trebalo je da krene u potragu zaZemljom. A ukoliko se živ vrati iz te potrage, bie dovojno vremena da sedne i

jadikuje. Možda e, tada, za jadikovanje imati jos više dobrih razloga.A onda, odbacivši sve drugo, on dopusti da mu misli poteknu unazad...Pre samo tri meseca on i Janov Pelorat, taj sposobni ali naivni uenjak,

napustili su Terminus. Pelorat je krenuo gonjen svojom naunikom žudnjom daotkrije gde se nalazi davno izgubljena Zemlja, i Treviz mu se pridružiokoristei se njegovim ciljem kao maskom za ono što je tada verovao dapredstavlja njegov vlastiti cilj. Nisu pronašli Zemlju, ali su dospeli na Geu;tu je Treviz bio prinuen da donese tu sudbonosnu odluku.

Sada je on, Treviz, nainio polukrug - nalevo krug! - i sada je on stajaopred potragom za Zemljom.

Što se Pelorata tie, i on je pronašao nešto - ali nešto što nijeoekivao. Sreo je crnokosu, tamnooku Blis, mladu ženu koja je bila Gea, kao štoje i Dom bio - kao i bilo koje zrnce peska i bilo koja vlat trave. Pelorat se, s

neobinim žarom poznih srednjih godina, smesta zaljubio u ženu upola mlau odsebe, i ta žena izgleda da je bila sasvim zadovoljnom takvim ishodom.

Ma koliko to izgledalo neobino - Pelorat je nesumnjivo bio srean iTreviz pomirljivo pomisli kako svako mora nai sreu na svoj sopstveni nain. Utome je, upravo, bio smisao individualnosti koje se Treviz, vlastitim izborom,odrekao (privremeno?) zarad itave Galaksije.

Bol se ponovo javi. Odluka koju je doneo, koju je bio prinuen da donese,nastavljala je da ga mori i bila je...

"Golane!"



Poziv mu rasprši misli i on pogleda put sunca, trepui zaslepljennjegovim sjajem.

"Ah, ti si, Janove", ree on srdano - utoliko srdanije što nije želeo daPelorat nasluti o emu je upravo razmišljao. Poe mu, ak, za rukom da veselododa: "Vidim da si nekako uspeo da se odvojiš od Blis."

Pelorat odmahnu glavom. Blagi povetarac mu je razbarušio svilastu kosu, anjegovo izduženo sveano lice inilo se izduženijim i sveanijim no ikada. "Ustvari, stari druže, upravo mi je ona preporuila da te potražim ... u vezi ...u vezi s onim o emu sam želeo da s tobom porazgovaram. Naravno, i sam bihpoželeo da te potražim, ali, eto, ini mi se da ona razmišlja brže od mene."

Treviz se nasmeši. "Sve je u redu, Janove. Pretpostavljam da si došao dase oprostimo."

"Pa, ne baš sasvim. U stvari, upravo suprotno. Golane, kada smo ono ti ija otišli sa Terminusa, ja sam bio taj koji je žudio da pronae Zemlju. Kao štoti je poznato, itav svoj život posvetio sam tom cilju."

"A sada ja nastavljam gde si ti stao. Sada je to moj cilj.""Jeste, ali i moj; i dalje je moj.""Ali..." Treviz podiže ruku, neodreeno pokazujui na sve što ih je

okruživalo.Pelorat ponovo prozbori, glasom u kome se oseala neka iznenadna žurba.

"Želim da poem sa tobom."Treviz oseti kako ga preplavljuje zaprepašenost. "Ne misliš to valjda

ozbiljno, Janove. Ali ti sada imaš Geu.""Jednog dana vratiu se na Geu, ali te sada ne mogu pustiti da sam poeš.""Razume se da možeš. Sasvim sam sposoban da se brinem o sebi.""Bez uvrede, Golane, ali ti ne znaš dovoljno. Ja sam taj koji poznaje

mitove i predanja. Ja te mogu usmeravati.""I ti bi bio u stanju da napustiš Blis? Ma, hajde!"Blago rumenilo obli Peloratove obraze. "Nisam to nameravao, stari druže,

ali ona ree..."Treviz se namršti. "Da li to ona pokušava da te se otarasi, Janove? A

obeala mi je...""Ne, nisi shvatio. Saslušaj me, Golane, molim te. Uh, taj tvoj toliko

neugodan, eksplozivan obiaj da donosiš zakljuke pre no što nekoga saslušaš! Tosamo na tebe lii... Znam, nisam sasvim u stanju da se sažeto izražavam, ali..."

"U redu ", prekide ga Treviz blago, "izrazi to što je Blis imala na umu na

koji god želiš nain, a ja ti obe

avam da

u biti strpljiv u najve

oj mogu

ojmeri."

"Hvala ti, i ukoliko zaista budeš imao strpljenja siguran sam da u oas stim izii na kraj. Znaš, Blis bi takoe želela da poe sa nama."

"Blis želi da poe sa nama?" uzviknu Treviz. "Ne, ekaj, evo ponovo žurimda... Evo, biu strpljiv. Reci mi, Janove, zbog ega Blis želi da poe sa nama?Vidiš, pitam te sasvim mirno."

"Nije mi to rekla. Rekla mi je samo da o tome želi da razgovara s tobom.""Pa, onda, zbog ega ona nije došla ovamo, a?""Pa", zapoe Pelorat, "mislim - kažem, mislim - da ona sasvim ozbiljno

smatra da ti nije po volji, Golane, i da zbog toga okleva da se susretne satobom. Naravno, stari, da sam uinio sve što je u mojoj moi da je ubedim danemaš ništa protiv nje. Ne mogu ni da zamislim da postoji iko ko o njoj ne mislisve najbolje. Pa, ipak, izriito je zahtevala da upravo ja, da tako kažem,nanem to pitanje u razgovoru s tobom. Mogu li, Golane, da joj prenesem da si

voljan da razgovaraš s njom?""Naravno. Možemo, ukoliko želi, odmah da razgovaramo.""I bies razuman? Znaš, stari, to je ini poprilino napetom. Rekla je da

je to od vitalne važnosti i da mora poi s tobom.""A nije ti možda rekla zbog ega?""Nije, ali ako ona misli da mora da poe, onda to svakako misli i Gea.""Što, dakako, znai da ne smem da je odbijem. Je li tako, Janove?""Tako je, mislim da ne smeš, Golane."

3.



Po prvi put otkako je na Gei Treviz se našao u Blisinoj kui - koja jesada bila i Peloratov dom.

Treviz se na brzinu obazre oko sebe. Kue na Gei ispoljavale su sklonostka jednostavnosti. Imajui u vidu gotovo potpuno odsustvo bilo kakvih žešihpromena u vremenu, temperaturu koja je na ovim geografskim širinama uvek bilaumerena, tektonske poremeaje koji su bili blagi kada je do njih uopšte moralodoi - zaista nije bilo potrebe graditi kue sa svim merama predostrožnosti iliveštaki stvarati ugodan kutak u inae neugodnoj životnoj sredini. U stvari,itava je planeta bila, da tako kažemo, kao jedna kua, ureena tako da pružiutoište svojim žiteljima.

U toj velikoj planetarnoj kui Blisin dom bio je malen, sa zakrivenim a nezastakljenim prozorima, sa retkim i ljupko prigodnim nameštajem. Na zidovima suse nalazile holografske slike; jedna od njih prikazivala je Pelorata, donekleunezverenog ali i samosvesnog. Trevizove usne se skupiše ali on ne dopusti da sevidi koliko ga to zabavlja, pravei se da pažljivo doteruje svoj opasa.

Blis ga je pažljivo posmatrala, bez uobiajenog osmeha na licu. U stvari,delovala je krajnje ozbiljno; njene divne tamne oi bile su širom otvorene, dokjoj je duga kosa u blagim uvojcima padala na ramena. Samo su njene pune usne,jedva prevuene rumenilom, unosile traak boje na njeno lice.

"Hvala vam, Treve, što ste se odazvali mojoj želji da porazgovaramo.""Janov je uneo podosta žurbe u vaš poziv, Blisenobijarela."Blis se kratko nasmeja. "Dobar uzvraaj. Ali ukoliko me budete

oslovljavali sa Blis, što je sasvim pristojan slog, i ja u nastojati da vasoslovljavam vašim punim imenom, Trevize." Ona se, gotovo neprimetno, spotae odrugi slog.

Treviz podiže desnu šaku. "Bila bi to dobra pogodba. Prihvatam uobiajenigeanski obiaj korišenja imena-nadimka u svakodnevnoj razmeni misli, te stoga,ukoliko me tu i tamo budete oslovljavali sa Trev neu vam zameriti. Pa ipak,oseau se ugodnije ukoliko budete pokušali da me što eše možete oslovljavatesa Treviz - a ja u vas sa Blis."

Treviz ju je pažljivo prouavao, kao i uvek kada bi je sreo. Kao individuasasvim je odgovarala mladoj ženi u ranim dvadesetim godinama. Meutim, kao deoGee bila je stara hiljadama godina. To nije inilo nikakvu razliku u njezinojpojavi, ali je razlike bilo u nainu na koji je pokatkad govorila, kao i uatmosferi koja ju je nezbežno okruživala. Da li je želeo da tako bude sa svakimživim biem? Ne! Svakako da ne, pa ipak...

Blis mu se ponovo obrati. "Da odmah preem na stvar.

vrsto ste odlu

ilida potražite Zemlju... "

"Razgovarao sam o tome sa Domom", prekide je Treviz nastojei da neodstupi pred Geom u svom upornom nastojanju na vlastitom gledištu.

"Da, ali vodei o tome razgovor sa Dumom razgovarali ste i sa Geom i sasvakim njenim deliem, te, tako, i sa mom."

"Da li ste me uli dok sam o tome razgovarao sa Domom?""Ne, jer vas nisam prisluškivala; meutim, kasnije, ukoliko sam to želela,

mogla sam se prisetiti svega što ste rekli. Molim vas, prihvatite to kaoinjenicu i nastavimo... Dakle, vrsto ste odluili da potražite Zemlju, upornoukazujui na njenu važnost. Ja ne uviam važnost, ali budui da raspolažetesvojstvom za donošenje ispravnih sudova ja/mi/Gea moramo prihvatiti da je onakokako vi kažete. Ukoliko je vaša misija presudna u odnosu na vašu odluku upogledu Gee, onda je ona od presudne važnosti i za Geu, i tako i Gea mora poisa vama, makar samo stoga da bi vas štitila."

"Kada kažete da Gea mora da poe sa mnom, mislite, zapravo, da vi moratepoi sa mnom. Jesam li u pravu?"

"Ja sam Gea", odgovori Blis jednostavno."Ali, isto tako i sve na i u ovoj planeti. Zbog ega, onda, baš vi? Zbog

ega ne neko ko takoe ini deo Gee?""Zbog toga što Pel želi da poe sa vama i što, ukoliko to uini, ne bi bio

srean ni sa jednim drugim delom Gee osim sa mnom."Pelorat, koji je krajnje nenametljivo sedeo u naslonjai u drugom uglu

(okrenut leima, primeti Treviz, svojoj holografskoj slici), blago se umeša. "Upravu je, Golane. Blis je moj deo Gee."



Blis se iznenada nasmeja. "Zaista je uzbudljivo razmišljati o nekome naovakav nain. Naravno, deluje neljudski."

"Pa, da razmotrimo itavu stvar." Treviz stavi šake iza vrata i zavali seunazad zajedno sa naslonjaom. Njene tanke nožice zacvileše i on odmah shvati danaslonjaa nije dovoljno vrsta za tu vrstu igre, te se brzo vrati u preašnjipoložaj. "Da li ete, kada je jednom napustite, i dalje biti deo Gee?"

"Nema potrebe za tim. U stanju sam, na primer, da se sasvim odvojim odnje, pogotovo ukoliko se naem u kakvoj ozbiljnoj nevolji, tako da se opasnostne proširi i na celu Geu, ili ukoliko se pojavi neki stvarno ozbiljan razlog zato. Meutim, to važi samo pri najveoj ugroženosti. Inae i dalje u biti deoGee."

"ak i prilikom skokova kroz hipersvemir?""ak i tada, mada e to initi stvar nešto složenijom.""To me baš ne ospokojava.""Zbog ega?"Treviz nabra nos, na nain na koji se po pravilu reaguje na neki zadah.

"To zapravo znai da e sve što vi budete uli i videli da se reklo i dogodilona mom brodu istovremeno uti i videti i sva Gea."

"Ja sam Gea, te stoga, sve što ja vidim, ujem i osetim istovremeno i Geavidi, uje i osea."

"Upravo tako. I ovaj zid e sve videti, uti i osetiti."Blis pogleda prema zidu na koji je Treviz pokazao i sleže ramenima. "Tako

je, ovaj zid, takoe. On raspolaže tek beskrajno malenom koliinom svesti, takoda i osea i razume beskrajno malo; pretpostavljam, meutim, da u njemu postojesubatomski treptaji kao odgovor na ono o emu, na primer, upravo ovog asarazgovaramo, što mu omoguava da sa više svrhovitosti i za dobro celine bude deoGee."

"Ali šta ako ja želim više privatnosti? Možda baš ne želim da i zid budeupoznat sa svim onim što kažem ili uinim."

Blis je delovala razdraženo i Pelorat se iznenadna umeša. "Znaš, Golane,ne bih želeo da se mešam, utoliko pre, što oigledno, veoma malo znam o Gei. Paipak, budui da sam ve neko vreme sa Blis ini mi se da sam donekle uspeo darazumem o emu je tu zapravo re... Ukoliko se šetaš Terminusom, pomešan sagomilom, uješ i vidiš mnoštvo stvari, i možda si ak u stanju da se kasnijeprisetiš neke od njih. Pod odreenim okolnostima, uz izvesnu moždanustimulaciju, možda bi bio u stanju da se svega prisetiš; meutim, u veini

sluajeva do toga ti nije stalo. Jednostavno, prepuštaš sve zaboravu.

ak iukoliko si bio svedok neke burne scene u kojoj su uestvovali neke tebi sasvim

nepoznati ljudi i ak i ako te ona zainterosavala; u suštini, za to te nijebriga, i ti dopuštaš da sve nestane - zaboravljaš. Mora biti da je tako i naGei. ak i ukoliko je sva Gea upuena u tvoje najskokovitije misli, ona, ustvari, za njih ne mari... Zar nije tako, Blis, draga?"

"Nikada, Pele, nisam o tome razmišljala na takav nain, ali mi se ini daima neega u tome o emu govoriš. Pa ipak, ta privatnost o kojoj govori Trev -mislim, Treviz - nije nešto do ega mi držimo. U stvari, meni/nama/Gei ona seini neshvatljivom. Želeti da ne budeš deo... da ono što kažeš niko ne uje...onome što iniš niko da ne bude svedok... u ono o emu razmišljaš niko ne budeposveen..." Blis snažno odmahnu glavom. "Rekla sam da u sluajevima ugroženostimožemo da izdvojimo sebe od drugih, ali kako se može želeti da se živi na takavnain, makar samo jedan as?"

"Ja želim da tako živim", odvrati Treviz, "i upravo stoga moram pronai

Zemlju - da ustanovim kakav je to sveprožimajui razlog, ukoliko uopšte postoji,koji me je nagnao da odaberem tu užasavajuu sudbinu koja eka oveanstvo."

"To nije užasavajua sudbina, ali ne govorimo sad o tome. Biu sa vama,ali ne kao doušnik, ve kao prijatelj i saradnik. Gea e biti sa vama, ali nekao uhoda ve kao prijatelj i zaštitnik."

"Gea bi mi najbolje pomogla ako bi me usmerila ka Zemlji", natmurenoprimeti Treviz.

Blis lagano odmahnu glavom. "Gei nije poznato gde se Zemlja nalazi. Domvam je to ve rekao."



"Nisam baš spreman da u to sasvim poverujem. Na kraju krajeva, mora bitida raspolažete nekim zapisima. Zbog ega nisam imao pristupa do njih, za svevreme koje sam ovde proveo? ak i ako Gei zaista nije poznato gde se Zemljanalazi, možda bi mi ti zapisi mogli ukazati na neki trag. Ja poznajem Galaksijudo gotovo najmanjih pojedinosti, svakako znatno bolje nego Gea. Možda bih bio ustanju da shvatim i sledim nagoveštaje iz vaših zapisa u kojima Gea, recimo,nije u stanju da se razabere."

"Ali, Trevize, o kakvim to zapisima govorite?""O bilo kakvim zapisima... Knjigama, filmovima, trakama, hologramima,

artefaktima, o svemu ime raspolažete. Za sve vreme koje sam ovde proveo nisambio u prilici da vidim ništa što bih mogao smatrati zapisom... A ti, Janove?"

"Ni ja", odgovori Pelorat pomalo oklevajui. "Ali nisam ih zapravo nitražio."

"Meutim, ja jesam, na svoj tihi, neupadljiv nain", nastavi Treviz, "inisam ništa uspeo da pronaem. Baš ništa! Mogu jedino da pretpostavim da sekriju od mene. Pitam se, zbog ega? Da li biste mi na to mogli odgovoriti?"

Blisino mladalako elo namreška se, odajui iznenaenost. "Ali zbog eganam to ranije niste zatražili? Ja/mi/Gea ništa ne krijemo, i ne služimo selažima. Mogue je da se jedan Izdvojenik - osoba koja živi za sebe - služilažima. On je omeen ogranienjem, i ispunjen je strahom upravo zato što jeogranien. Gea je, meutim, planetarni organizam najviših mentalnih moi i nestrahuje ni od ega. Stoga je Gei savršeno nepotrebno da govori laži, da stvara

predstave koje e biti u potpunom nesaglasju sa stvarnošu."Treviz šmrknu. "Pa, onda, zbog ega sam toliko brižljivo bio držan po

strani od vaših zapisa? Možete li mi dati bar neki razuman razlog?""Svakako." Blis ispruži šake, tako da su joj se prsti meusobno

dodirivali. "Jednostavno, ne raspolažemo nikakvim zapisima."

4.Pelorat se prvi pribra, naizgled manje zapanjen od Treviza."Ali, draga", ree on blago, "to je nemogue. Nemogue je zamisliti bilo

kakvu razumnu civilizaciju bez ikakvih, bilo kakvih zapisa."Blisine obrve se uzdigoše. "Razume se. Ja jedino želim da kažem da ne

raspolažemo zapisima one vrste o kojoj Trev - Treviz - govori, ili na kakve jemislio da e nabasati. Ja/mi/Gea ne raspolažemo nikakvim pismenima, niimštampanim, nikakvim filmovima, niti ikakvim kompjuterskim skladištima podataka.

Niim. Nemamo, na primer, nikakva svedo

anstva urezana u kamen. Samo sam torekla. I prirodno, budui da nemamo ništa od toga, Treviz nije bio u mogunosti

ni da ih pronae.""A šta onda imate", upita Treviz, "ako ve nemate zapise kakve imam u vidu

kao zapise?"Blis odgovori pažljivo naglašavajui rei, kao da se obraa kakvom detetu.

"Ja/mi/Gea raspolažemo seanjem. Ja pamtim.""ega se seate?" upita Treviz."Svega.""Pamtite dakle sve injenice.""Razume se.""Koliko? Koliko unazad seže vaše pamenje?""Duž beskrajnih tokova vremena.""I mogu dobiti od vas istorijske, bibliografske, geografske, naune

podatke? Možete mi preneti ak i lokalna ogovaranja?"

"Sve.""I sve to je u toj lepoj glavici." Treviz ironino pokaza na Blisinu desnu

slepoonicu."Ne", odgovara ona. "Pamenje Gee nije ogranieno na 'sadržinu' samo moje

lobanje. Razmislite." Za trenutak ona postade zvanina i pomalo ukruena, kao daje prestala da bude samo Blis, postavši amalgam svih delova Gee. "Mora da jepostojalo vreme pre poetka istorije kada su ljudska bia bila toliko primitivnada, mada su mogla pamtiti ono što se oko njih zbivalo, nisu mogla govoriti.Govor je nastao iz potrebe i služio je da se iskažu seanja i da se ona prenoseod jednog bia drugom. Pismo je konano bilo pronaeno kako bi se seanja



zabeležila i kako bi se preko jaza vremena prenosila od jednog naraštaja dodrugog. Sav tehnološki napredak od tog doba služio je da se naini više prostoraza uvanje i prenos seanja i da se željeni podatak uini što lakše dostupnim.Meutim, od trenutka kada su se pojedinana bia udružila da stvore Geu, sve jeto postalo zastarelo. Mi se možemo obratiti pamenju, osnovnom sistemu uvanjapodataka na kojem je sve zasnovano. Shvatate li to?"

Treviz za trenutak razmisli. "Želite, u stvari, da kažete da svi umovi Geezajedno mogu zapamtiti daleko više podataka nego što bi bio u stanju nekipojedinani um?"

"Razume se.""Ali ako Gea sve svoje zapise drži razasutim širom planetarnog pamenja,

od kakve bi to koristi moglo biti za vas, kao pojedinani deo Gee?""Od bilo kakve koristi koju možete zamisliti. Što god bih mogla poželeti

da saznam - nalazi se negde u nekom pojedinanom umu, a možda i u mnogima odnjih. Ukoliko je re o neem zaista fundamentalnom, kao na primer o znaenjurei 'stolica', onda se to nalazi u svakom umu. Ali ak i ako je u pitanju neštosasvim egzotino, tako da se može nai tek u nekom deliu Geinog uma, uvek,ukoliko mi je to neophodno, mogu takvo seanje zazvati - premda, uistinu, za tobi mi bilo potrebno nešto više vremena nego kad bi traženi podatak bilo moguenai u veem broju seanja... Pazite Trevize, ukoliko je vama neophodno neštošto trenutno ne držite u svom umu, vi se mašite knjige ili filma, ili seobratite kompjuterskom skladištu pokataka. Ja, slino tome, pretražujem Gein

sveum.""A kako spreavate da sve to obilje podataka ne preplavi vaš um i da vam

lobanja, jednostavno, ne eksplodira?" upita Treviz."Treba li to da shvatim kao vaš sarkazam?"Pelorat se umeša. "Hajde, Golane, ne budi neprijatan."Treviz se zagleda u jedno, pa u drugo, i, sa vidljivim naporom, dopusti da

mu napetost splasne. "Izvinite. Optereuje me odgovornost koju ne želim i kojene znam kako da se oslobodim. To me možda ini neprijatnim, ak i kada to zaistane bih želeo da budem. Blis, ipak mi je potrebno da znam. Kako vam polazi zarukom da u sebe upijete sadržinu mozgova drugih i da je smestite u svomvlastitom umu, ne opteretivši ga pri tom preko podnošljive granica?"

"Ne znam, Trevize", odgovori Blis, "ne znam o tome ništa više no što viznate o tome kako dejstvuje vaš individualni um, u svim pojedinostima.Pretpostavljam da vam je poznata razdaljina izmeu vašeg sunca i najbliže mu

zvezde; meutim, vi niste sve vreme toga svesni. Vi taj podatak držitezapretenim negde u svom umu, ali, u bilo kom sluaju, uvek ga možete pronai u

nekom skladištu podataka. Dakle, ukoliko biste Gein sveum zamislili kao nekakvoogromno skladište podataka, kome se ja uvek mogu obratiti, jasno je da nemapotrebe da u svakom trenutku budem svesna svake informacije koja bi mi moglaustrebati. Ili koju sam ve u nekom trenutku koristila. Naime, ako sam u nekojprilici upotrebila neki podatak ili neku injenicu, mogu slobodno dopustiti dasasvim išili iz mog seanja. U stvari, dobijeni podatak, da se tako izrazim,mogu sasvim nesmetano vratiti na mesto sa koga sam ga uzela."

"Koliko Gea ima žitelja, Blis? Mislim, koliko ljudskih bia?""Oko milijardu. Želite li, možda, tanu cifru?"Treviz se žalosno nasmeši. "Sasvim mi je jasno da ste u mogunosti da mi

predoite tanu brojku; meutim, zadovoljiu se i približnom.""U stvari", nastavi Blis, "Geina populacija je uglavnom postojana; donekle

varira oko cifre koja je tek nešto malo vea od milijarde. Mogla bih vam rei i

do koje mere ta cifra varira, gore i dole, ukoliko bih proširila svoju svest i,ovaj, dotakla joj granice. Zaista to nisam u stanju da bolje objasnim nekome konikad nije delio naše iskustvo."

"Ipak, ini mi se da milijardu ljudskih umova - znatan njihov broj sudeji umovi - jedva da može biti dovoljan da bi se u seanju sauvale sveinformacije neophodne jednom složenom društvu."

"Ali, Treve, ljudska bia nisu jedina živa bia na Gei.""Želite li da kažete da i životinje imaju seanja?""Ne-ljudski umovi nisu u stanju da sa istim intenzitetom kao ljudski

pohranjuju seanja, i dosta prostora u svim umovima, ljudskim kao i ne-ljudskim,



mora biti prepušteno linim seanjima koja jedva da ikome mogu biti od koristi -osim sasvim posebnim delovima planetarne svesti koji ih pothranjuju. Meutim,znaajne koliine složenijih informacija mogu biti, i jesu, smeštene uživotinjskim umovima, kao i u biljnim tkivima, pa i u mineralnim tvarima naplaneti."

"U mineralnim tvarima? Mislite, u stenama i planinskim vencima?""Kad su u pitanju izvesne informacije, i u okeanima i u atmosferi. Sve to,

takoe ini Geu.""Ali šta to može biti pohranjeno u nežive sisteme?""Mnogo toga. Intenzitet im je mali, ali im je obim tako veliki da je

najzamašniji deo ukupnih seanja na Gei smešten u stenama. Budui, meutim, daje potrebno nešto više vremena da se izvuku i zamene seanja smeštena u stenje,ono se najviše koristi za uskladištenje, da tako kažem, mrtvih podataka -informacija koje se, pri uobiajenom stanju stvari, veoma retko koriste."

"A šta se dogaa kad umre neko u ijem su umu bile pohranjene informacijeod izuzetne vrednosti?"

"Te informacije nisu izgubljene. One se lagano oslobaaju, dok seorganizam posle smrti raspada; ima, meutim, dovoljno vremena da se osloboeneinformacije rasporede u druge delove Gee. Pored toga, kako novi umovi nastaju saroenjem dece, i kako postaju sve složeniji, u njima ne nalaze mesta samo linaseanja i misli ve bivaju ispunjavani odgovarajuim saznanjima i iz drugihizvora. Ono što vi nazivate procesom obrazovanja u meni/nama/Gei zbiva se sasvim

automatski."Pelorat se ponovo umeša. "Zbilja, Golane, sve mi se ini da ovakvom

ustrojstvu živog sveta može mnogo toga biti reeno u prilog."Treviz svom zemljaku sa Zadužbine dobaci brz, kratak pogled postrance.

"Siguran sam u to, Janove, ali nisam nimalo impresioniran. Planetu, ma kolikovelika i razliita bila, predstavlja jedan jedini mozak. Jedan jedini! Svakinovoroeni um smesta se utapa u celinu. I gde je tu mogunost zasuprostavljanje, za neslaganje? Kada prebiraš po ljudskoj istoriji ono na štanailaziš jesu primeri pojedinaca ija je manjinska gledišta društvo odbacivalo,ali koji su na kraju ipak izvojevali pobedu i menjali svet. Kakve bi izglede naGei imali veliki pobunjenici iz naše istorije?"

"Postoje unutrašnji sukobi", priznade Blis. "Svi delovi Gee ne prihvataju,neminovno, opšte gledište."

"Ipak, mora biti da su ogranieni", odvrati Treviz. "Ne možete dozvoliti

previše zbrke unutar jednog pojedinanog organizma, jer ina

e ne bi bio u stanjuda dejstvuje na pravi nain. Pa, ako progres i razvoj nisu baš sasvim

zaustavljeni, mora biti da su, bar, znatno usporeni. Smemo li, meutim,preduzeti da na takav nain ustrojimo itavu Galaksiju? Ili, bar sav ljudskirod?"

Blis odgovori, naizgled ne odajui nikakvo oseanje. "Dovodite li to sadau pitanje svoju vlastitu odluku? Menjate li to svoje mišljenje, i želite li dakažete da ustrojstvo Gee predstavlja nepoželjnu budunost za ljudski rod?"

Treviz zgri usne, oklevajui. A onda, lagano, priznade: "Želeo bih to,ali ne - još ne. Svoju odluku doneo sam na osnovu neega - na osnovu neega eganisam svestan - i sve dok ne ustanovim šta je to na osnovu ega sam doneo svojuodluku ne mogu rei da li u pri njoj ostati ili neu. Vratimo se, stoga,pitanju Zemlje."

"Zemlja je, dakle, ta na kojoj oseate da možete ustanoviti prirodu onogašto je utical nao vašu odluku. Je li tako, Trevize?"

"Jeste, imam upravo taj oseaj... Dakle, Dom tvrdi da Gei nije poznato gdese Zemlja nalazi. Pretpostavljam da se vi sa njim slažete?"

"Razume se da se slažem s njim. Ja sam Gea koliko i on.""A da li neko svoje saznanje o tome prikrivate od mene? Mislim, svesno?""Naravno da ne. ak i kada bi bilo mogue da Gea laže, ona ne bi lagala

vas. Iznad svega, mi zavisimo od vaših zakljuaka, i stoga želimo da budu što jeviše mogue osnovani. A to podrazumeva da budu utemeljeni na realnosti."

"U tom sluaju", zatraži Treviz, "obratimo se vašem sveumu. Krenite uprošlost i recite mi dokle sežu vaša seanja."



Nastade trenutak kratkog oklevanja. Blis se zagleda u Treviza praznimpogledom, kao da je, za asak, zapala u neki trans. A onda ponovo prozbori:"Petnaest hiljada godina."

"Zbog ega ste oklevali?""Trebalo mi je vremena. Stara seanja - zaista stara - gotovo su sva

prokopana duboko u utrobama planina i potrebno je vremena da se odatle izvuku.""Znai, petnaest hiljada godina, a? Je li to doba kada je ljudska vrsta

naselila Geu?""Ne, prema onome što nam je poznato to se dogodilo nekih tri hiljade

godina pre toga.""Ipak, niste sigurni? Zar se vi - ili Gea - ne seate?""Bilo je to", odgovori Blis, "pre nego što se Gea razvila do take

svesti.""Ipak, Blis, pre no što se mogla osloniti na svoj sveum, Gea mora da je

uvala zapise o tim vremenima. Zapise u uobiajenom smislu rei - pisane,snimljene, filmovane, i tako dalje."

"Verovatno, ali teško da su mogli, neošteeni, odoleti vremenu.""Mogli ste ih koristiti, ili još bolje, uneti u svoje sveseanje, u

trenutku kada ste dosegli tu taku svog razvoja."Blis se namrgodi. Ponovo oklevanje, ali ovog puta osetno duže. "Ne nalazim

ni traga o tim ranim zapisima o kojima govorite.""Kako to?"

"Ne znam, Trevize. Pretpostavljam da nam se nisu inili osobito važnim.Mogu samo da zamislim da je u doba kada je ustanovljeno da ostajemo bez tihprastarih zapisa procenjeno da su izgubili svrhu i da za njima više nemapotrebe."

"Ne znate, dakle. Samo pretpostavljate i samo zamišljate, ali ne znate.Gea ne zna."

Blis obori pogled. "Mora biti da je tako.""Mora li? Meutim, ja nisam deo Gee i, sledstveno tome, ne moram da

pretpostavljam ono što Gea pretpostavlja - što vam je sasvim dobar primervažnosti izdvojenosti. Ja, Izdvojenik, eto, pretpostavljam nešto drugo."

"Šta to pretpostavljate?""Pre svega, postoji nešto u šta sam sasvim siguran. Veoma je malo

verovatno da e neka civilizacija dopustiti da njeni najraniji zapisi buduuništeni. Daleko od toga da e proceniti da su izgubili svrhu i da za njima više

nema potrebe - uini

e, mnogo verovatnije, sve da ih sa

uva, odnose

i se premanjima ak sa preteranim poštovanjem. Ukoliko su, Blis, Geini zapisi iz vremena

pre postizanja svesvesti zaista uništeni, onda je malo verovatno da je touinjeno dobrovoljno."

"Pa, kako onda objašnjavate njihovo uništavanje?""Iz Biblioteke na Trantoru neko, ili neka sila, uklonila je sve što se

odnosi na Zemlju, a to svakako nisu bili pripadnici Druge Zadužbine. Nije li,onda, mogue da je i na Gei, takoe, neko uklonio sve što se odnosi na Zemlju -a da to nije uinila sama Gea?"

"Ipak, kako znate da su se ti stari zapisi odnosili na Zemlju?""Sudei prema onome što ste maloas rekli, ljudska vrsta naselila je Geu

pre nekih osamnaest hiljada godina. To nas vraa u razdoblje pre osnivanjaGalaktikog carstva, u razdoblje naseljavanja galaksije - a planeta s koje suDoseljenici prispeli bila je Zemlja. Pelorat e vam to potvrditi."

Pelorat, pomalo zateen iznenadnim pominjanjem svog imena, proisti grlo.

"Tako kažu legende, draga. Ali ja te legende uzimam krajnje ozbiljno, i kao iGolan Treviz, smatram da je ljudska vrsta u davna vremena živela na samo jednojplaneti i da je ta planeta bila Zemlja. Najtariji Doseljinici prispeli su saZemlje."

"Prema tome", nastavi Treviz, "ukoliko je Gea postala ljudsko stanište uranim danima hipersvemirskih letova velika je verovatnoa da su je naseliliupravo Zemljani, ili možda, žitelji nekog novog sveta koji su ne mnogo vremenapre toga osnovali Zemljani. Upravo iz tog razloga, zapisi o naseljavanju Gee i onekoliko prvih milenijuma nakon toga moraju sadržati pomen o Zemlji i Zemljanima- a tih zapisa sada više nema. Neko se, po svemu sudei, veoma dobro postarao da



nigde, ni u kakvim zapisima širom Galaksije, nema ni pomena o Zemlji. A ako jetako, onda za to mora postojati i neki razlog."

Blis odmahnu glavom. "To su samo pretpostavke, Trevize. Nemate nikakvihopipljivih dokaza."

"Pa ipak, upravo Gea tvrdi da raspolažem osobenim svojstvom da na osnovunedovoljnih dokaza izvlaim ispravne zakljuke. Prema tome, ukoliko doem dovrstih zakljuaka, nemojte mi sporiti da za njih nemam dokaza."

Blis ništa ne odgovori.Treviz nastavi: "Još jedan razlog više da se pronae Zemlja. Nameravam da

krenem im Daleka zvezda bude spremna. Da li vas dvoje i dalje želite da poetesa mnom?"

"Da", ree Blis bez oklevanja, i "Da", ree Pelorat.

PREMA KOMPORELENU

5.Padala je sitna, blaga kiša. Treviz podiže pogled prema nebu, zastrtom

neprozirnim beliastosivim oblanim pokrovom.Na sebi je imao kabanicu, od koje su se kišne kapi odbijale rasprskavajui

se u svim pravcima. Pelorat, stojei malo podalje, bio je bez sline zaštite."Ne shvatam zbog ega tako kisneš, Janove", obrati mu se Treviz."Kiša mi nimalo ne smeta, stari druže", odgovori Pelorat, kao i uvek

sveana lica. "To je laka i topla kiša. A gotovo da nema ni daška vetra. I danavedem staru izreku: 'Na Anakreonu, ponašaj se kao Anakreonjanin'." On pokazaprema nekoliko Geanaca koji su, u tišini je posmatrajui, stajali u bliziniDaleke zvezde. Stajali su lepo razvrstani, kao drvee u nekom geanskom gaju, iniko nije nosio kabanicu.

"Pretpostavljam", primeti Treviz, "da ne mare i ako pokisnu, jer e i svedrugo na Gei pokisnuti. Drvee... trava... tle... i sve drugo na Gei,ukljuujui i Geance."

"ini mi se da u tome ima smisla", odvrati Pelorat. "Sunce e se opet brzopojaviti i sve e se brzo osušiti. Odea im se nee ni skupiti ni izgužvati,nee promrznuti, a budui da ne postoje nikakvi neželjeni patogenimikroorganizmi niko od njih nee uhvatiti ni kijavicu ni zapaljenje plua. emu,onda, brinuti zbog malo vode na sebi?"

Trevizu, dakako, nije mogla promai logika u takvom razmišljanju, ali baš

mu se nije mililo da odustane od svog negodovanja. "Pa ipak", nastavi onmrzovoljno, "ne vidim nikakve svrhe navlažiti se upravo kada se spremamo zapolazak. Na kraju krajeva, i ova kiša je namerna. Gea ne bi dopustila da kišiukoliko to ne želi. Kao da time iskazuje svoj prezir prema nama."

"Možda, u stvari, tuguje što je napuštamo." Preko Peloratovih usana preelaki drhtaj.

"Možda", doeka ga Treviz, "ali ja ne tugujem.""Zapravo", nastavi Pelorat, "pretpostavljam da je tlu u ovoj oblasti

potrebna vlaga, i ta je potreba sigurno važnija nego tvoja želja da u ovom asusija sunce."

Treviz se nasmeši. "Rekao bih da ti se zaista dopada ovaj svet, je litako? Mislim, bez obzira na Blis."

"Da, dopada mi se", odgovori Pelorat pomalo ohrabrenim tonom. "Uvek samvodio tih, sreen život, i zamisli samo kako se moram oseati ovde, gde itavsvet teži miru i sreenosti... Najzad, Golane, kad mi gradimo kuu - ili onaj

brod - ono što inimo jeste stvaranje savršenog skrovišta. Snabdevamo ga svimešto nam se ini neophodnim; podešavamo mu temperaturu, vazduh, osvetljenje i sveostalo što nam se ini važnim tako da savršeno odgovaraju našim potrebama. Geaje samo izraz te naše potrebe za sigurnošu i udobnošu, proširen na itavujednu planetu. Pa, ega u tome ima lošeg?"

"Ono što je u tome loše", odvrati Treviz, "jeste injenica da su moja kuaili moj brod ustrojeni tako da odgovaraju meni. Ne želim da ja budem ustrojentako da odgovaram njima. Da sam ja deo Gee - ma koliko idealno planeta bilaustrojena da odgovara mojim potrebama užasno bi mi smetalo oseanje da sam i jasam ustrojen prema njenim potrebama."



Pelorat napui usne. "Može se isto tako rei da svako društvo uobliavasvoje pripadnike prema vlastitim potrebama. Navike daju tome u okviru društvapun smisao, ali i vrsto vezuju svakog pojedinca za njegove potrebe."

"U društvima koje ja poznajem ovek se može i pobuniti. Postojeekscentrici, ak i kriminalci."

"Da li ti je stalo do ekscentrika i kriminalaca?""A što da ne ? Ti i ja smo ekscentrici. Nas dvojica sigurno nismo tipini

svet koji živi na Terminusu. A što se kriminalaca tie, to je stvar odreenja.Ako su kriminalci cena koju moramo platiti da bismo imali pobunjenike, jeretikeili genije, ja sam spreman da je platim. Šta više, zahtevam da ta cena budeplaena."

"Jesu li kriminalci jedini mogui vid plaanja? Ne bismo li mogli imatigenije bez kriminalaca?"

"Ne možeš imati genije ili svece a da istovremeno nemaš ljude daleko izvannormi; zaista ne vidim kako možeš imati takve stvari samo s ove strane normi.Uvek mora da postoji neka simetrija... U svakom sluaju, želim da za moju odlukuda prihvatim Geu kao model za budunost oveanstva iznaem bolji razlog negošto je stvaranje planetarne verzije udobnog doma."

"Oh, drago moje mome. Nisam pokušavao da te navedem da budeš zadovoljansvojom odlukom. Jednostavno, naglas sam razmiš... "

On odjednom zastade u pola rei. Blis im se približavala, ovlaženih tamnihvlasi i u haljini koja joj se pripijala uz telo izdašno istiui zamamnost

njenih oblih bedara. Klimala im je glavom dok im se približavala."Izvinite što kasnim", obrati im se Blis. "Dogovor sa Domom oduzeo mi je

malo više vremena nego što sam pretpostavljala.""Dabome", primeti Treviz, "vi znate sve što i on zna.""Ponekad su u pitanju razlike u tumaenju. Na kraju krajeva mi nismo

sasvim identini, i stoga je potrebno da porazgovaramo evo, pogledajte", dodadeona pomalo jetko, "imate dve ruke. Obe su deo vas, obe se ine identinim osimšto svaka od njih kao da predstavlja odraz u ogledalu one druge. Pa ipak, vinjih ne koristite na istovetan nain, zar nije tako? Postoje stvari kojeobavljate desnom, a opet, postoje i stvari koje po pravilu obavljate levomrukom. Razliitost u tumaenju, da tako kažem."

"Uhvatila te je", dobaci Pelorat s oiglednim zadovoljstvom.Treviz potvrdi klimnuvši glavom. "Opet analogija, pod uslovom da sasvim

odgovara, u šta, meutim, nisam baš siguran. U svakom sluaju, znai li to da

smo spremni da se ukrcamo na brod? Kiša i dalje pada.""Naravno, naravno. Svi naši ljudi ve su napustili brod; ini se da je uodlinom stanju." A onda uputi ljubopitljiv pogled prema Trevizu. "Vidim danastojite da ostanete suvi. Kišne kapi prosto kao da se odbijaju od vas."

"Tako je", potvrdi Treviz. "Ne želim da se skvasim.""Ali nije li baš zgodno povremeno se, tu i tamo, skvasiti?""Apsolutno. Ali ne na kiši - to, u svakom sluaju, nije po mom ukusu."Blis sleže ramenima. "Pa, kako vam drago. Naš prtljag je ve unutra, pa

bismo i mi mogli da uemo."Sve troje uputiše se ka Dalekoj zvezdi. Kiša je postajala sve slabija, ali

je trava bila prilino nakvašena. Treviz zatee sebe kako hoda pažljivo, aliBlis je skinula papue i, nosei ih u rukama, razdragano je, bosonoga, šljapkalapo mokroj travi.

"Divno se oseam", objasni ona, uhvativši Trevizov pogled."Odlino", odvrati on odsutno. A onda dodade, sa prisenkom razdraženosti u

glasu: "Zbog ega su se svi oni Geanci tako poreali unaokolo?""Nastoje da zapamte ovaj dogaaj", odgovori ona, "budui da ga Gea smatra

naroito znaajnim. Vi ste od naroite važnosti za nas, Trevize. Zamislite daishod ove vaše potrage bude vaša odluka da promenite mišljenje i svrstate seprotiv nas; nikada, u tom sluaju, ne bismo izrasli u Galaktiku, ili ak, niopstali kao Gea."

"Prema tome, ja za Geu znaim život ili smrt; mislim, za itav ovaj svet?""Tako, bar, mi smatramo."Treviz se odjednom zaustavi i skide kabanicu. Na nebu se su se ukazale

poderotine u oblacima, i kroz njih se moglo videti blistavo plavetnilo. "Ali u



ovom asu, vi imate moj glas za. Ukoliko biste me se, dakle, ovog asaotarasili, moja bi odluka za vas zauvek ostala povoljna."

"Golane", uzviknu Pelorat zaprepašeno. "Užasno je tako nešto ipomisliti."

"Tipino za jednog Izdvojenika", primeti Blis mirno. "Morate shvatiti,Trevize, da vi nas ne zanimate kao linost; ak nas ne zanima kakva e konanobiti vaša odluka. Nas zanima jedino istina, stvarno stanje stvari. Vi ste namvažni jedino kao naš vodi do istine, a vaša odluka, bilo kakva da bude, uvek eizražavati istinu. Istina je, dakle, ono što od vas oekujemo: ukoliko bismo vasse ovog asa otarasili, kako bismo vas spreili da promenite svoju odluku, to nebi znailo ništa drugo nego da nastojimo da od sebe samih prikrijemo istinu."

"A ako vam, na kraju, budem rekao da istina nije u Gei, da li ete sradošu prihvatiti da umrete?"

"Ne baš s radošu, ali konaan ishod bio bi isti."Treviz odmahnu glavom. "Ukoliko postoji išta što bi me moglo ubediti da

Gea predstavlja moru i da zaista treba da nestane, onda su to upravo rei kojeste ovog asa izrekli." Obazrevši se ponovo prema Geancima koji su i daljestajali pažljivo posmatrajui (i, verovatno, osluškujui), on upita: "Zbog egasu se tako raštrkali na sve strane? I zbog ega su se sakupili u tolikom broju?Ako bi samo jedan Geanac ili jedna Geanka stajali ovde, posmatrali šta se dogaai pohranili to u svoje seanje - ne bi li to, istovremeno, bilo dostupno svimadrugima, na itavoj planeti? Zar ne biste potom mogli, ukoliko biste to želeli,

da informacije uskladištite na milion najrazliitijih mesta?""Svako od njih ono što se zbiva posmatra pod razliitim uglom", objasni

Blis, "i svako od njih ono što vidi smešta u delimino razliit um. Kasnije,kada se budu prouavale dobijene informacije, bie jasno da ono što se dogodilomože biti shvaeno daleko bolje na osnovu svih posmatranja uzetih zajedno, negošto bi to bilo mogue na osnovu jednog jedinog, ma ko bio u pitanju."

"Drugim reima - celina je uvek vea od pukog zbira svojih pojedinanihdelova."

"Upravo tako. Ovog asa, Trevize, izrazili ste suštinski principopravdanosti postojanja Gee. Kao pojedinano ljudsko bie vi ste sazdani od,možda, pedeset biliona elija, ali vrednost vas, kao mnogoelijskog organizma,daleko prevazilazi vrednost tih pedeset biliona elija kao zbira njihovihpojedinanih vrednosti. Ubeena sam da se s tim slažete."

"Tako je", potvrdi Treviz, "slažem se s tim."

On zakorai u brod, a onda se za

asak okrenu i još jednom obuhvatipogledom Geu. Kratki pljusak uneo je novu svežinu u njenu atmosferu. Pred oima

mu se prostirao zelen, bujan, pitom i tih svet; pravi vrt spokoja sred bura štosu vitlale umornom Galaksijom.

...I u njemu zaiskri iskrena nada da ga njegove oi više nikad neeugledati.

6.Kada su se vrata za njim hermetiki zatvorila, Treviza obuze seaj kao da

je od sebe upravo odagnao ako ne moru, a onda u svakom sluaju nešto do te mereneprirodno da ga je to, ak, spreavalo da slobodno diše.

Bio je, meutim, savršeno svestan da je, u linosti Blis, jedan odinilaca te neprirodnosti i dalje bio u njegovoj neprosrednoj blizini. Dok jeona bila tu - i Gea je bila tu: pa ipak, veoma je dobro oseao da je njenoprisustvo bilo od suštinskog znaaja. Crna kutija bila je tu i ponovo je

dejstvovala, ali se on, ipak, najusrdnije nadao da nikada nee postati sasvimspreman da joj pokloni previše vere.

On se obazre po brodu i ono što ugleda ispuni ga divljenjem. Brod jepripadao samo njemu, još otkako ga je Harla Brano, gradonaelnica Zadužbine, unjegovu utrobu gotovo na silu ugurala i poslala daleko me zvezde - da poslužikao živi gromobran koji e na sebe privui razorne munje onih koje je smatralaneprijateljima Zadužbine. Taj zadatak bio je uspešno obavljen, ali je brod idalje njemu pripadao; i što se njega samog tie, nije imao ni najmanju nameru daga ikada vrati.



Pripadao mu je, istina, tek nekoliko meseci, ali mu se inio kao jedinidom koji je ikada imao; jedva se, i to kao kroz izmaglicu, mogao setiti da jenekada imao dom i na Terminusu.

Terminus! Zabaeno središte Zadužbine, stvoreno prema Seldonovom Planu datokom narednih pet vekova postavi temelje drugog i još monijeg Carstva -Carstva iji je nastanak on, Treviz, po svemu sudei, sada konano osujetio.Odlukom koja je potekla iz njegovog najdubljeg bia u magnovenju je pretvorioZadužbinu u maleni, nevažni svet, a umesto toga otvorio put za nastanak jednenove zajednice, jednog novog obrasca življenja; zapoeo jednu gotovozastrašujuu revoluciju koja je trebalo da premaši sve što se ikada dogodilo jošod pojave prvih mnogoelijskih organizama.

A sada je polazio u veliku potragu koja je njemu samom trebalo da potvrdi- ili opovrgne - da je odluka koju je doneo bila ispravna.

Sedeo je tako izgubljen u mislima i bez pokreta, a onda žestoko zavrteglavom. Ustavši, on pohita u komandnu prostoriju i nae se pred kompjuterom.

Blistao je; sve je blistalo. Oni koji su dovodili brod u red zaista sudali sve od sebe. Dugmad i ruice koje je gotovo nasumino dodirivaofunkcionisali su besprekorno - ak i besprekornije no ikad. Sistem zaprovetravanje radio je do te mere bešumno, da je morao da stavi ruku na mrežicuza dovod svežeg vazduha da bi se mogao uveriti da uopšte radi.

Svetlosni nimb na kompjuteru izazovno je svetlucao. Treviz ga dodirnu isvetlost se razli itavom površinom komandne table, i na njoj se ukazaše obrisi

leve i desne ljudske šake. On duboko uzdahnu, postavši tek tada svestan da jeve neko vreme zadržavao dah, gotovo ne dišui. Geanci nisu ništa znali ozadužbinskoj tehnologiji i bilo je mogue da, ne mislei nikakvo zlo, oštetekompjuter. Meutim, po svemu sudei, bar zasad nikakve nevolje nije bilo -obrisi šaka bili su još tu.

Ipak, kljunu proveru trebalo je obaviti tek polaganjem vlastitih dlanovana mesta na kojima su stajali obrisi šaka. Za trenutak, Treviz je oklevao.Saznae, gotovo istog trena, ukoliko nešto nije u redu - ali ako nešto nije bilou redu, šta onda? Da bi otklonio kvar morao bi se vratiti na Terminus, a ako bise vratio tamo, bio je u to sasvim ubeen, gradonaelnica Brano bezuslovno bipronašla nain da ga više ne pusti. A ako ga ne bi pustila...

Oseao je kako mu srce žestoko udara; meutim, nije imalo nikakvog smislaprodužavati napetost u nedogled.

On ispruži desnu, pa levu ruku, i postavi dlanove na oznaena mesta. U

magnovenju, gotovo, u njemu se javi oseaj kao da ne

iji tu

i dlanovi

vrstoprianjaju uz njegove. ula mu postadoše beskrajno osetljiva; video je Geu iz

svih uglova, zelenu i vlažnu, i Geance kako stoje unakolo, pažljivoposmatrajui. Nagnavši sebe da pogleda nagore, ugleda nebo najveim delomprekriveno oblacima. Još jednom, uz maleni poticaj volje, i oblaci serazdvojiše; pred njegovim oima prostiralo se beskrajno plavo nebo sa velikimzlatnim diskom geanskog sunca.

Još jedan mali poticaj volje i plava se nebesa rastvoriše i on ugledazvezde.

Izbrisa ih odmah još jednim malenim poticajem volje i zatraži, i ugleda,Galaksiju koja mu se, postrance, prikaza kao blistavi toak s paocima. Onproveri kompjuterizovanu sliku, prilagodi joj smer i zapoe sa menjanjemprividnih tokova vremena, nalažui im da se najpre kree u jednom, a potom udrugom pravcu. Zatim utvrdi položaj Sejšelovog sunca, najvažnije zvezde ublizini Gee; onda sunca Terminusa; potom Trantora; sve to jedno za drugim,

gotovo u hitnji. Putovao je tako od jedne zvezde do druge na galaktikoj kartikoja je bila smeštena u utrobi kompjutera.

A onda ukloni dlanove sa table, dopustivši da ga svet stvarnosti ponovoobujmi - shvativši, istovremeno, da je za sve ovo vreme stajao, napola pognutnad kompjuterom i održavao dlanovima kontakt. Oseti odjednom ukruenost ukrstima, i morao je da dobro protegne mišie pre no što je seo.

Zurio je u kompjuter sa velikim olakšanjem. Radio je savršeno. Kao da je,gotovo, bio još prilježniji, i ono što Treviz odjednom oseti prema mašini moglobi se jedino opisati kao ljubav. Na kraju krajeva, dok ga je držao za šake(Treviz odluno odbi da i sebi samom prizna da o komjuteru misli kao o njoj,



mašini) inili su jedno, i njegova, Trevizova volja je upravljala, kontrolisala,doživljavala i bila deo jednog veeg Ja. Iznenada, s malim oseajemnelagodnosti, Treviz pomisli kako on i kompjuter, iako u znatno manjoj meri,doživljavaju ono isto što i Geanci doživljavaju ali, naravno, u znatnom veemobimu.

On zavrte glavom. Ne! U ovom sluaju, u vezi izmeu njega i kompjutera,on, Treviz, bio je taj u ijim se rukama nalazila sva kontrola. Kompjuter mu jeu celosti bio podreen.

On ustade i pree u dnevne prostorije i ue u obedovaonicu. Bilo je tu uizobilju hrane svih vrsta, sa odgovarajuim hladnjacima i ureajima za brzoprigotovljavanje jela. Ve je primetio da su knjige-filmovi u njegovoj sobi usavršenom redu, i bio je u razumnoj meri - ne, potpuno - siguran da je iPeloratova biblioteka bila isto tako brižljivo sreena. Da nije bilo tako,sigurno je da bi mu ve odavno uo glas.

Pelorat! To mu misli, istog asa, upravi drugim pravcem. On otvori vrata izakorai u Janovljevu sobu. "Pel, ima li kod tebe dovoljno mesta i za Blis?"

"Oh, naravno, svakako.""Možemo od zajednike prostorije nainiti spavau sobu za nju."Blis podiže pogled, širom otvorivši oi. "Nije mi potrebna nikakva zasebna

spavaa soba. Sasvim sam zadovoljna da ostanem ovde, zajedno s Pelom. Ipak,nadam se da povremeno, po potrebi, mogu koristiti i druge prostorije. Zagimnastike vežbe, na primer."

"Razume se, sve sobe osim moje.""Odlino. I sama bih predložila takav odgovor. Razume se, isto važi i za

vas, s izuzetkom naše sobe.""Razume se", odvrati Treviz, i, pogledavši nadole, shvati da stoji na

samom pragu. Povukavši se za korak, on namršteno dodade: "Ovo nisu mladenakeprostorije, Blis."

"Moram, ipak, rei da su, s obzirom na zbijenost, upravo idealne za tesvrhe, pogotovo što ih je Gea svela na polovinu onoga što su bile."

Treviz uini napor da se ne nasmeje. "Moraete biti veoma obzirni jednoprema drugom."

"I jesmo", umeša se Pelorat kome oito nije godio predmet razgovora. "Alistari druže, ne ini li ti se, ipak, da možeš nama dvoma prepustiti da samisreujemo svoje stvari?"

"Pa, i ne mogu", odgovori lagano Treviz. "Mora vam biti potpuno jasno da

ovo nisu mladenake prostorije. Nemam ništa ni protiv

ega što

ete

initi suzajamnim pristankom, ali morate shvatiti da neete biti potpuno izdvojeni.

Blis, nadam se da to shvatate.""Tu su vrata", odvrati Blis, "i verujem da nas neete uznemiravati kada su

zakljuana - to jest, osim u sluajevima krajnje nužde.""Naravno da neu. Ipak, znate, zidovi nemaju izolaciju.""Ono što, Trevize, u stvari, pokušavate da kažete", ree Blis, "jeste da

ete uti, sasvim jasno, svaki razgovor koji bismo mogli voditi, i svaki zvukkoji bismo mogli uiniti dok vodimo ljubav?"

"Tako je, upravo to pokušavam da kažem. Imajui to u vidu, oekujem daete shvatiti da ete morati da ograniite svoje aktivnosti ovde. To vam moždanee pasti lako, ali veoma mi je žao, stvari stoje upravo onako kako sam rekao."

Pelorat proisti grlo, a onda ree blagim glasom: "Znaš, Golane, to jeproblem s kojim sam ve morao da se suoim. Jasno ti je, naime, da sve ono štoBlis doživljava dok je sa mnom istovremeno doživljava i itava Gea?"

"Palo mi je ve to na um, Janove", odgovori Treviz, nastojei da ni netrepne. "Meutim, nisam imao nameru da ti to pominjem - bilo je, naime, mogueda to tebi još nije palo na pamet."

"Ali jeste, kao što vidiš.""Ne poklanjajte tome odviše pažnje, Trevize", umeša se Blis. "U bilo kom

trenutku na hiljade ljudskih stvorova na Gei prepuštaju se zadovoljstvimavoenja ljubavi; milioni, isto tako, jedu, piju i rade stvari koje im sedopadaju. To, naravno, ini još intenzivnijom opštu plimu zadovoljstva kojedoživljava Gea - to jest, svaki njen deo. Niže vrste životinja, biljke, minerali- svi oni, takoe, imaju svoja razliito stepenovana zadovoljstva, koja, isto



tako, doprinose posvemašnjem uživanju u svesnosti koje Gea uvek osea u svimsvojim delovima; tako nešto nepoznato je na bilo kom drugom svetu."

"I mi imamo svoja posebna uživanja", odvrati Treviz, "koja, ako to želimo,na izvestan nain možemo i deliti; ili ako želimo, zadržati za sebe."

"Kada biste samo mogli doživeti naša, shvatili biste koliko ste, u tompogledu, siromašni vi Izdvojenici."

"Kako možete znati šta ja oseam?""ak i ako ne znam šta vi oseate, ipak je razumno pretpostaviti da jedan

svet zajednikih zadovoljstava mora doživljavati zadovoljstva dublja od onihkoja stoje na raspolaganju nekom izdvojenom pojedincu."

"Možda je tako, ali ak i ako su moja zadovoljstva oskudna, ipak bihzadržao za sebe, ma koliko tanušni bili, i svoje radosti i svoja tugovanja;radije bih da ja budem ja a ne brat po krvi kakvom obližnjem kamenu."

"Ne rugajte se", prekori ga Blis. "Vi veoma držite do svakog mineralnogsastojka u svojim kostima i svojim zubima, i ne biste baš bili sreni da seijedan od njih ošteti - premda ne poseduje ni malo više svesti od bilo kogmineralnog sastojka u bilo kom obližnjem kamenu."

"Tu ste u pravu", odgovori Treviz pomalo oklevajui, "ali ini mi se dasmo se malo udajili od predmeta našeg razgovora. Nimalo me ne zanima ako iitava Gea deli s vama vaša zadovoljstva, ali Blis, ja nisam spreman da ih savama delim. Živimo ovde u skuenim prostorijama, i ne bih voleo da ni posrednobudem prinuen da uestvujem u vašim aktivnostima."

"Drago moje mome", ponovo se javi Pelorat, "ovo je zaista rasprava kojane vodi niemu. Stalo mi je koliko i tebi da tvoj oseaj privatnosti ne bude amabaš niim narušen. Kao ni moj, uostalom. U svakom sluaju, Blis i ja biemodiskretni; je li tako, Blis?"

"Bie, Pele, kako ti budeš želeo.""Na kraju krajeva", nastavi Pelorat, "vrlo je verovatno da emo na raznim

planetama boraviti znatno duže nego u letelici, i što se planeta tie mogunostiza privatnost..."

"Ne interesuje me šta ete initi na planetama", presee ga Treviz, "alina ovom brodu moja e se re slušati."

"Slažem se", prihvati Pelorat."Prema tome, pošto smo to rasistili, možemo da krenemo.""Trenutak, samo." Pelorat ispruži ruku i dohvati Treviza za rukav. "Mogli

bismo da krenemo - ali kuda? Ti ne znaš gde se nalazi Zemlja, kao ni ja, kao ni

Blis. Ne zna ni tvoj kompjuter - rekao si mi, seaš li se, pre mnogo vremena, dane raspolaže nikakvim informacijama o Zemlji. Prema tome, šta sada nameravaš da

uiniš? Drago moje mome, ne možeš tek tako krenuti i nasumice plutatisvemirom."

Peloratove rei izazvaše na Trevizovim usnama osmeh, u kom se mogaoprepoznati oseaj istinske radosti. Po prvi put otkako ga je Gea držala u svomnaruju oseao se kao gospodar vlastite sudbine.

"Uveravam te, Janove, da nemam nameru da plutam svemirom. Savršeno dobroznam kuda da krenem."

7.Pelorat tiho zakorai u komandnu prostoriju, pošto je prethodno uzalud

dugo ekao da na njegovo jedva ujno kucanje dobije bilo kakav odgovor. Zatekaoje Treviza kako sedi za komandnom tablom, pogleda netremice uprtog u zvezdanukartu pred sobom.

"Golane", zapone Pelorat, i zastade.Treviz podiže pogled. "Janove! Izvoli, sedi... Gde je Blis?""Spava... Vidim da smo u svemiru.""Dobro vidiš." Treviz nije bio iznenaen blagom primesom iznenaenosti u

prijateljevom glasu. Kod ovih novih gravitacionih brodova praktino je bilonemogue ustanoviti trenutak poletanja. Nije bilo inercionih efekata; ni udarakoje proizvodi ubrzanje; nikakvog šuma; nikakvih vibracija.

Raspolažui svojstvom da se od okolnog gravitacionog polja izdvoji u bilokojoj željenoj meri, ak i u potpunosti, Daleka zvezda kretala je sa površine



neke planete baš kao da klizi kakvim kosmikim okeanom. Za sve to vremegravitacioni efekti na samom brodu, paradoksalno, ostali su neizmenjeni.

Naravno, dok se brod još nalazio u atmosferi nije bilo nikakve potrebe zaubrzavanjem, tako da se nisu oseale nikakve vibracije niti ulo cvilenjevazduha usled trenja oko trupa. A kada bi, konano, atmosfera ostala za brodom,moglo se, sve intenzivnije, pristupiti ubrzavanju a da to putnici ne osete.

Brod je bio jedinstven u pogledu udobnosti i Treviz odista nije bio ustanju da sagleda kako bi bilo mogue putovati još udobnije - osim ukoliko se,jednog dana, ne pronae nain za tumaranje hipersvemirom bez brodova, i bezobaziranja na obližnja, možda ve intenzivna, gravitaciona polja. U ovomtrenutku, meutim, Daleka zvezda morala je da provede nekoliko dana u postepenomubrzavanju pri udaljavanju od Geinog sunca, da bi, kad intenzitet gravitacionesile postane dovoljno slab, pokušala da izvede skok u hipersvemir.

"Golane, drago moje mome", obrati mu se Pelorat, "mogu li da za trenutakporazgovaram s tobom? Nisi previše zauzet?"

"Nisam, nisam. Kompjuter je, pošto sam mu izdao potrebne naloge, preuzeosve na sebe. Katkad mi se, ak, ini i da unapred pogaa kakvi e biti mojinalozi, te poinje da ih sledi ak i pre no što mu ih izdam." Treviz nežnoprevue rukom preko komandne table.

"Golane", nastavi Pelorat, "nas dvojica postali smo veoma dobri prijateljiza ovo kratko vreme koliko se poznajemo, mada, iskreno da kažem, ini mi se daje proteklo mnogo više vremena. Toliko se toga dogodilo! Oseam se veoma

neobino kad pomislim da je polovinu onoga što mi se uopšte dogodilo u momumereno dugom životu mogue sabiti u svega nekoliko poslednjih meseci. Ili mi sebar ini da je tako. Gotovo bih mogao pretostaviti..."

Treviz podiže ruku. "Janove, siguran sam da poinješ da se udaljuješ odsvoje prave teme. Kažeš da smo postali veoma dobri prijatelji za vrlo kratkovreme. Tako je, jesmo, i još uvek smo prijatelji. Meutim, kad smo ve kod toga,Blis poznaješ još krae, a sa njom si se zbližio još više."

"To je nešto sasvim drugo", odgovori Pelorat, sa blagim prizvukomzbunjenosti u glasu.

"Razume se", prihvati Treviz, "ali šta sledi iz našeg kratkog alipostojanog priljateljstva?"

"Ako smo, drago moje mome, kao što kažeš, i dalje prijatelji, onda ešshvatiti da se moram prepustiti Blis koja mi je, kao što znaš, takoe neobinodraga."

"Shvatam. I šta s tim?""Poznato mi je, Golane, da ti baš nije naroito stalo do Blis, ali meni zalju..."

Teviz ponovo podiže ruku. "Trenutak, Janove. Tano, nisam baš oaran saBlis, ali isto tako, daleko sam od toga da je

mrzim. U stvari, ne gajim nikakvu odbojnost prema njoj. Ona je veomaprivlana mlada žena, ali ak i da nije, tebi za ljubav bio bih spreman da jeprihvatim. Gea je ono što me odbije."

"Ali Blis je Gea.""Znam, Janove. Upravo je to ono što komplikuje stvari. Sve dotle dok o

Blis mislim kao o linosti - nema nikakvog problema. Problemi se javljaju tekkada o njoj ponem da razmišljam kao o Gei."

"Ali Golane, ti zapravo, nisi ni dao priliku Gei... Dozvoli, stari sruže,da ti nešto priznam. Dok vodimo ljubav Blis mi ponekad, omoguava da na nekolikotrenutaka postanem deo njenog uma. Samo na nekoliko trenutaka, jer, kako mi

kaže, prestar sam da bih mogao da se prilagodim... Oh, ne mršti se, Golane, i tibi bio takoe prestar za to. Ukoliko bi neki Izdvojenik, poput tebe ili mene,postao deo Gee tokom više nego nekoliko kratkih trenutaka, moglo bi doi domoždanih ošteenja; ako bi cela stvar potrajala nešto duže, ta bi ošteenjapostala neispravljiva... Golane, kada bi samo mogao osetiti..."

"Šta? Da mi mozak bude nepopravljivo ošteen? Ne, hvala.""Golane, kao da namerno ne želiš da me razumeš. Mislim samo na onaj kratki

trenutak sjedinjenja. Ti i ne shvataš šta propuštaš. To je prosto neopisivo.Blis kaže da u tome nalaziš najvee mogue uživanje - kao kad bi se, na ivicismrti od žei, napio divne, sveže vode. Ne usuujem se ak ni da zaponem da ti



opisujem kakav je to oseaj. Poinješ da deliš radost koju su iskusili, svakoponasob, milioni ljudskih bia. Ali ta radost nije nešto odreeno; kada bi takobilo, lako bih se i brzo iskljuio. Ona treperi... svetluca... pulsira neobinimritmom koji te jednostavno ne pušta. To je vea... ne, lepša... radost od bilokoje koju bi mogao osetiti kao pojedinac. Gotovo bih bio u stanju da zaplaemkada bi me je liši..."

Treviz odmahnu glavom. "Neobino si govorljiv, dragi prijatelju, ali mizvuiš kao da opisuješ dejstvo pseudendorfila, ili neke druge droge koja ti, zakratko, omoguava najvee blaženstvo, po cenu najveeg užasa na duži rok. Ne,nije to za mene! Nisam nameran da svoju individualnost trampim za kratak oseajblaženstva."

"Ali, Golane, ja i dalje imam svoju individualnost.""Ipak, Janove, koliko eš dugo biti u stanju da je sauvaš ukoliko

nastaviš s tim? Bie ti potrebno sve više i više te droge sve dok ti mozak nebude ošteen. Janove, ne smeš dopustiti da ti Blis to uini... Možda bi bilodobro da ja s njom porazgovazgvaram o tome."

"Ne! Nemoj! Nisi baš uvek taktian, znaš, i bojim se da bi je mogaopovrediti. Uveravam te da u tom pogledu vodi o meni više brige no što bi ti tomogao i zamisliti. O moguem ošteenju mog mozga ona brine ak i više nego jasam. U to možeš biti sasvim siguran."

"Pa, u tom sluaju, Janove, razgovarau s tobom. Nemoj to više initi.Proživeo si pedeset dve godine sa svojim vlastitim uživanjem i radostima, i tvoj

mozak je u celosti njima prilagoen. Ne prenagljuj sa tim novim i neobinimporokom. Platieš tešku cenu; ako ne odmah, kasnije sigurno..."

"Dobro, Golane", odgovori Pelorat tihim glasom, oborivši pogled izagledavši se u svoje noge. A onda dodade: "Poimo od toga da stvari posmatrašna takav nain. Ali šta bi bilo da si neki jednoelijski organizam..."

"Znam na šta ciljaš, Janove. Zaboravi to. Blis je to ve rekla i uputilame na analogiju."

"Tako je, ali razmisli na trenutak. Zamislimo neki jednoelijski organizamsa izvesnom svešu i darom razmišljanja, i zamislimo ga suoenog sa mogunošuda postane višeelijski organizam. Ne bi li i on jadikovao zbog gubitka svojeindividualnosti, i s gorinom odbacivao mogunost svog utapanja u neki drugi,sveprožimajui organizam? I ne bi li pri tom grešio? Može li ijedna pojedinanaelija uopšte da zamisli mo ljudskog uma?"

Treviz žestoko zavrte glavom. "Ne, Janove, to je pogrešna analogija.

Jednoelijski organizmi ne raspolažu nikakvom sveš

u, niti darom razmiŠljanja -ili, ako i raspolažu, ona je gotovo beskrajno mala da je možemo smatrati

ništavnom. Za njih objedinjavnje i gubitak individualnosti znai, zapravo,gubitak neeg što nikada nisu stvarno posedovali. Ljudsko bie, meutim,raspolaže svesu i poseduje dar razmišljanja. Ono bi izgubilo stvarnu svest istvarno nezavisan um, i stoga je tvoja analogija neodRživa."

Za trenutak meu njima nastade tišina, koja gotovo da ih je pritiskala; aonda Pelorat, nastojei da razgovor uputi drugim smerom, ponovo progovori: "Zbogega tako zuriš u ekran?"

"Navika", odgovori Treviz, suvo se nasmešivši. "Kompjuter mi kaže da nasgeanski brodovi ne slede, kao i da seJšelske flote nema na vidiku. Pa ipak, idalje motrim, umiren injenicom da moje oi ne uspevaju da zapaze nikakvebrodove - iako su kompjuterski senzori stotinama puta osetljiviji i prodornijiod njih. Šta više, kompjuter je u stanju da zapazi i najtananije promene usvemiru, promene koja moja ula nisu u stanju da uoe ni pod kakvim

okolostima... Pa ipak, iako svestan svega toga, nastavljam da zurim.""Golane, ukoliko smo prijatelji..." zausti ponovo Pelorat."Obeao sam ti da neu uiniti ništa što bi moglo povrediti Blis; u svakom

sluaju, ništa svesno.""Oh, nešto je drugo sad u pitanju. Prikrivaš od mene pravac našeg puta,

kao da više nemaš poverenja. Kuda smo se uputili? Smatraš li da znaš gde seZemlja nalazi?"

Treviz ga pogleda, izvivši obrve. "Izvini. Misliš da sam pokopao tajnuduboko u sebi, je li tako?"

"Da, ali zbog ega?"



"Zbog ega, zaista, dragi prijatelju, ako ne zbog Blis.""Blis? Ne želiš, dakle, da ona zna? Ali, stari druže, njoj se može u

potpunosti verovati!""Nije to u pitanju. Kakvog smisla bi imalo ne verovati njoj? Siguran sam

da, ako samo želi, može izvui svaku tajnu iz mog uma. Ne, rekao bih da za toimam mnogo detijastiji razlog. Imam, naime, utisak da ti svu svoju pažnju njojposveuješ, i da ja za tebe više ne postojim."

Pelorat je izgledao užasnut. "Ali, Golane, to nije tano.""Znam, ali ja pokušavam da se razaberem u svojim vlastitim oseanjima.

Došao si maloas k meni sa svojim bojaznima u pogledu našeg prijateljstva, irazmišljajui sada o tome, ini mi se da su i mene skolile sline bojazni. Nisambio spreman da to ni samom sebi priznam, ali mi se inilo da me je Blis nekakoodvojila od tebe. Možda sam želeo da ti se 'revanširam' krijui stvari od tebe.Detinjasto, kao što rekoh."

"Golane!""Rekoh da je to bilo detinjasto, zar ne? Ali postoji li iko ko ponekad

nije detinjast? Ipak, mi jesmo prijatelji. To smo rasistili, i više nee bitinikakvih igara... Idemo na Komporelen."

"Komporelen?" ponovi Pelorat, za trenutak ništa ne razumevajui."Sigurno se seaš mog prijatelja, izdajnika Muna Lija Kompora. Nas trojica

sreli smo se na Sejšelu."Peloratovo lice vidljivo se razvedri. "Razume se da se seam. Komporelen

je bio svet njegovih predaka.""Ako je bio. Nisam nipošto spreman da poverujem u sve što je Kompor

govorio. Ali Komporelen je poznat svet, a Kompor je rekao da su njegovi žiteljiuli za Zemlju. Dakle, poi emo tamo i videti šta emo nai. Možda nas to nikudnee odvesti, ali to je jedina polazna taka koju imamo."

Pelorat proisti grlo, oigledno u nedoumici. "Oh, drago moje mome, da lisi siguran?"

"Ne postoji ništa u pogledu ega bismo mogli biti ili ne biti sigurni.Raspolažemo samo tim tragom, i ma koliko on slabašan mogao biti, ne preostajenam drugo nego da ga sledimo."

"Da... Ali ako to inimo na osnovu onoga što nam je Kompor rekao, u tombismo sluaju morali da ponovo razmotrimo sve što nam je rekao. Koliko se seam,rekao je, prilino to naglasivši, da Zemlja ne postoji kao planeta puna života -ve da je njena površina zagaena radioaktivnošu i potpuno bez života. A ako je

tako, onda bez razloga idemo na Komporelen.

8.Njih troje obedovali su u trepezariji, gotovo je u celosti ispunivši

svojim telima."Baš je ukosno", primeti Pelorat s oiglednim uživanjem. "Jesmo li ovo

poneli sa Terminusa?""Ne, nismo", odgovori Treviz. Naše zalihe sa Terminusa odavno su

iscrpljene. Ovo smo kupili na Sejšelu, neposredno pre nego što smo se uputili kaGei. Neobino, zar ne? Neka vrsta morske hrane, ali nekako rskava. Izgledala mije kao kupus kada sam je kupovao, ali po ukusu mu ne lii."

Blis ih je slušala, ali ne ree ništa. Ona oprezno otkide komadi hrane sasvog tanjira.

"Moraš da jedeš, draga", obrati joj se Pelorat blago."Znam, Pel, jedem."

Treviz se umeša, sa prizvukom nestrplivosti koju nije uspevao sasvim daprikrije: "Imamo i geanske hrane, Blis."

"Znam", odgovori Blis, "ali bih radije da je priuvamo. Ne znamo kolikoemo dugo boraviti u svemiru, i ja u u svakom sluaju morati da se naviknem nahranu Izdvojenika."

"Je li baš tako ravo? Ili Gea mora jesti samo Geu?"Blis uzdahnu. "Postoji, u stvari, jedna naša poslovica koja kaže: 'Kad Gea

jede Geu, niti se šta gubi niti dobija'. U pitanju nije ništa drugo do pomeranjesvesti gore-dole. Šta god ja jela na Gei, to jeste Gea, i kada se hrana svari ipostane deo mene, ona je i dalje Gea. U stvari, zahvaljujui tome što ja jedem,



deo onoga što unesem u sebe stie mogunost da postoji na višem nivou svesti,dok, razume se, drugi delovi bivaju odbaeni na ovaj ili onaj nain i timepadaju na skali svesnosti."

Ona vrsto zagrize jedan komad hrane, snažno ga za trenutak žvaui, iprogutavši ga, dodade: "U pitanju je sveprožimajui protok. Biljke rastu i njimase hrane životinje. Životinje jedu, i same služei kao hrana. Svi organizmi kojiumiru stapaju se sa elijama humusa, zahvaljujui bakterijama koje izazivajutrulenje, i tako dalje - ali i dalje ostaju Gea. U tom sveprožimajuem protokusvesti uestvuju ak i anorganske materije, i sve u tom protoku povremeno stiemogunost da postoji na višem nivou svesti."

"Sve to", primeti Treviz, "odnosi se na bilo koji svet. Svaki atom u meninosi u sebi dugu istoriju, tokom koje je mogao biti deo mnogih živih bia,ukljuujui i ljude, i tokom koje je duga razdoblja mogao provesti kao deo mora,ili biti deli grumena uglja, ili kakve stene, ili se, ak, nalaziti u vetru štopirka oko nas."

"Meutim", ree Blis, "na Gei su svi atomi sve vreme i deo jedne višeplanetarne svesti, o kojoj vam ništa nije znano."

"Pa", upita Treviz, "šta se onda dogaa sa tom sejšelskom hranom kojuupravo jedete? Da li i ona postaje deo Gee?"

"Postaje - iako prilino sporo. A ono što izluujem ili izbacim iz sebelagano prestaje da bude deo Gee. Najzad, ono što izlazi iz mene gubi dodir saGeom, ostaje bez makar najposrednijeg hiperprostornog dodira sa Geom koji ja

održavam zahvaljujui mojem znatno višem nivou svesnosti. Upravo zahvaljujuitom mom hiperprostornom kontaktu sa Geom negeanska hrana, iako veoma sporo,postaje takoe deo Gee."

"A šta je sa geanskom hranom u našim zalihama? Da li e i ona, lagano,postati negeanska? U tom sluaju, bilo bi bolje da je pojedete što je bržemogue."

"Neka vas to ne brine", odgovori Blis. "Geanska hrana u našim zalihamapripravljena je tako da može ostati deo Gee i posle veoma dugo vremena."

"A šta e se dogoditi kada mi budemo jeli geansku hranu?" iznenadna upitaPelorat. "U stvari, šta se s nama dogaa kada jedemo geansku hranu na samoj Gei?Da li i mi sami postepeno postajemo deo Gee?"

Blis odmahnu glavom i izraz neobine uznemirenosti za trenutak se javi nanjenom licu. "Ne, ono što vi pojedete postaje izgubljeno za nas. Ili, bar, onidelovi koji postanu deo vašeg organizma ostaju izgubljeni za nas. Ono što

izbacujete ostaje na Gei ili, veoma sporo, ponovo postaje deo Gee, tako da se,na kraju, ravnoteža ponovo uspostavlja; meutim, usled vaše posete mnogi suatomi Gee izgubljeni za nas."

"Kakav je razlog tome?" upita Treviz radoznalo."Niste mogli da podnesete preobražaj, ak ni delimian. Bili ste naši

gosti, prispeli ste na naš svet sticajem okolnosti i bez svoje slobodne volje, ida tako kažem, morali smo vas zaštiti ak i po cenu gubitaka nekih delia Gee.Spremno smo, mada ne i sa zadovoljstvom, platili tu cenu."

"Veoma nam je žao zbog toga", ree Treviz, "ali jeste li sigurni danegeanska hrana, ili bar, neke vrste negeanske hrane, nee ugroziti vašorganizam?"

"Nee", odgovori Blis. "Ono što je jestivo za vas, i ja mogu da jedem.Jedva da uopšte postoji problem metabolizacije takve hrane kada je u pitanjuGea, kao i, uostalom, njenog unošenja u moj organizam. Re je, prvenstveno, opsihološkoj barijeri, koja umanjuje moje uživanje u jelu. Zato i jedem sporo;

ali navii u se vremenom.""A kako stojimo s moguom infekcijom?" upita Pelorat piskavim glasom,

oito uznemiren. "Ni sam ne shvatam kako na to nisam ranije pomislio. Blis!Veoma je mogue da na bilo kom svetu na koji emo se spustiti postojemikroorganizmi od kojih niim ne možeš da se zaštitiš, te postoji mogunost dapodlegneš nekoj najjednostavnijoj infekciji. Trevize, moramo smesta da sevratimo."

"Ne panii, Pel, dragi", odgovori Blis smešei se. "Gea takoe asimilujemikroorganizme koji u mene uu putem hrane, ili na bilo koji drugi nain. Što su



opasniji to e brže biti asimilovani - a kako onda i sami postaju deo Gee višemi ne mogu i nee nauditi."

Obed se konano približi kraju i Pelorat još jednom srknu malo svogzainjenog i toplog vonog soka. "Nek' mi je sa sreom", ree on obrisui usne,"ini mi se da je vreme da opet promenimo predmet razgovora. Sve mi se ini daje moj jedini posao na ovom brodu da menjam teme za razgovor. Zašto li je tako?"

Treviz ozbiljno odvrati: "Zato što se Blis i ja hvatamo ukoštac oko svaketeme o kojoj nanemo razgovor, i što bi to potrajalo sve dok smo živi. Obojezavisimo od tebe, Janove, da bismo sauvali zdrav razum. Kakvu nam, dakle, sadatemu predlažeš, stari prijatelju?"

"Pregledao sam svoje zabeleške o Komporelenu, i itav sektor kome onpripada do vrha je ispunjen prastarim legendama. Prve naseobine uspostavljene suna Komporelenu veoma davno, u prvom milenijumu hipersvemirskih letova.Komporelen ak pominje i svog legendarnog osnivaa Benbalija, mada ne govoriodakle je došao. Pominje se samo da je prvobitno ime planete glasilo -Benbalijev svet."

"A koliko, po tvom mišljenju, ima istine u svemu tome?""Možda samo zrnce, ali ko zna kakvo bi ono moglo biti?""Nikada, u savremenoj istoriji, nisam uo ni za koga po imenu Benbali. A

ti?""Ni ja, ali znaš i sam da se u pozno doba Carstva svesno potiskivalo sve

što se odnosilo na razdoblje pre njegovog nastanka. Tokom nekoliko nemirnih

poslednjih vekova postojanja Carstva vlasti je bilo veoma stalo do toga dasuzbije pojave lokalnog patriotizma, budui da ga je, sa poprilinoopravdanosti, smatrala ozbiljnim faktorom razjedinjavanja. Sledstveno tome,gotovo u svakom sektoru Galaksije istinska istorija, sa potpunim zapisima ipreciznom hronologijom, zapoinje iskljuivo sa trenutkom kada je Trantornametnuo svoju mo i kada se dotini sektor svrstao uz Carstvo ili kada ga jeono prikljuilo sebi."

"Nikada ne bih poverovao da je istoriju tako lako izmeniti", primetiTreviz.

"Uglavnom i nije", odvrati Pelorat, "ali odluna i mona vlast u stanju jeda uini mnogo toga. Ukoliko se dovoljno potiskuje, istorija starih vremenapoee konano da zavisi od nepotpunih podataka, lagano se svodei na nepouzdanapredanja. Gotovo po pravilu u takvim e predanjima sve više mesta nalazitiraznorazna preterivanja, predstavljajui izvestan sektor kao znatno stariji i

moniji no što je po svemu sude

i zaista bio. Bez obzira na to koliko nekalegenda mogla biti smešna, ili koliko nemogue bilo ono o emu govori, verovanje

u nju kod lokalnih žitelja esto postaje stvar patriotizma. Mogu ti pokazatibezbroj pria, gotovo iz svakog ugla Galaksije, u kojima se govori o tome da sudotine planete naselili upravo došljaci sa Zemlje, mada Zemlja nije uvek imekoje daju svojoj planeti."

"Kako je još nazivaju?""Postoji bezbroj imena. Ponekad je zovu Jedinom; ponekad Najstarijom.

Ponekad je zovu i Meseevim Svetom, zbog, kako neki autori smatraju, džinovskogprirondnog satelita koji je kružio oko nje. Po drugima, to treba da znai'Izgubljeni svet', budui da 'meseev' zapravo znai 'opustošen' - što je u pre-galaktikom jeziku znailo 'izgubljeno' ili 'napušteno'."

"Janove, stani!" zavapi Treviz. "Možeš tako do u beskraj, sa svim timautoritetom i kontra-autoritetom! Kažeš da je te legende mogue posvuda nai?"

"Oh da, drago moje mome. Upravo tako. Treba samo da zaroniš u njih pa da

upoznaš tu ljudsku potrebu da od zrnca istine grade sloj za slojem neistinskog -kao što školjke na Rampori stvaraju biser oko zrnca peska. Do ove metafore došaosam baš u trenutku kada sam..."

"Janove! Stani još jednom! Reci mi, ima li iega u komporelenskimlegendama što ih ini razliitim od drugih?"

"A?" Pelorat je za trenutak s nerazumevanjem zurio u Treviza. "Razliitim?Pa, u njima se tvrdi da se Zemlja nalazi u relativnoj blizini Komporelena, i toje ono što je neobino. Na veini svetova na kojima se pominje Zemlja, bilokakvim imenom je nazivali, postoji težnja da se bude krajnje neodreen u pogledu



mesta na kojem se ona nalazi - smešta se ili negde veoma, veoma daleko, ili uneki nepostojei kraj."

"Aha, baš kao što su nam i na Sejšelu govorili da se Gea nalazi uhipersvemiru", zakljui Treviz.

Blis se nasmeja.Treviz joj uputi brz pogled. "Istina je. Baš to su nam rekli.""Ne sporim. Samo, zvui tako smešno. Razume se, upravo i želimo da u to

veruju. Za sada, samo želimo da nas niko ne uznemirava, a gde bismo bili mirnijii bezbedniji nego u hipresvemiru? ak i ako nismo tamo, sve dok se bude verovaloda smo tamo bie kao da jesmo tamo."

"Tako je", suvo odvrati Treviz, "i na slian nain neko ili nešto navodiljude da veruju kako Zemlja ne postoji, ili da je negde veoma daleko, ili da jezagaena radioaktivnošu."

"S tom razlikom", dodade Pelorat, "što Kompolerenci veruju da se nalazinegde u njihovoj neposrednoj blizini."

"Ali uprkos tome, veruju da je zagaena radioaktivnošu. Na ovaj ili onajnain, dakle, svi svetovi na kojima živi legenda o Zemlji smatraju da se do njenikako ne može doi."

"Manje ili više, u pravu si", potvrdi Pelorat."Mnogi na Sejšelu veruju da se Gea nalazi negde u njihovoj blizini; neki

su, ak, sasvim tano ukazali na njenu matinu zvezdu; pa ipak, svi su bilimišljenja da je na Geu nemogue doi. Možda i na Komporelenu postoje ljudi koji

ozbiljno smatraju da je Zemlja zagaena radioaktivnošu i da je mrtav svet; alikoji bi umeli tano da ukažu na njenu matinu zvezdu. I mi emo, onda, krenutika njoj, ma koliko nas uveravali da joj je nemogue pristupiti. Upravo smo touinili i u Geinom sluaju."

"Trevize, Gea je bila spremna da vas primi", obrati mu se Blis. "Bili stebespomoni u našem zahvatu, ali nijednog trenutka nismo pomišljali da vamnanesemo neko zlo. Šta ako je i Zemlja veoma mona, ali ne tako dobrostiva. Štaonda?"

"Bez obzira na sve moram doi do nje, i snosiu sve posledice. Meutim, toje moj zadatak. ak i kada budem ustanovio njen položaj i budem se uputio kanjoj, za vas e još biti vremena da me napustite. Iskrcau vas na najbližemzadužbinskom svetu, ili vas odvesti natrag na Geu, ukoliko vam se to više svia,i onda u put Zemlje krenuti sasvim sam."

"Drago moje mome", prozbori Pelorat, oigledno ojaen. "Ne govori tako.

Ne bih te ostavio ni u snu.""Niti bih ja ostavila Pela", dodade Blis, pruživši ruku i blagopomilovavši Peloratov obraz.

"Onda je sve u redu. Još malo pa emo biti spremni za hiperskok doKomporelena, a potom, nadajmo se - sledei e biti: pravac Zemlja!"

NA ULAZNOJ STANICI

9.Ušavši u njihovu sobu, Blis upita: "Da li ti je Treviz pomenuo da bismo,

od sada pa nadalje, svakog trenutka mogli nainiti skok i nai se uhipersvemiru?"

Pelorat, koji je bio nagnut nad disk za oitavnje, podiže pogled iodgovori: "Jeste, pre nekoliko trenutaka proverio je instrumente i rekao mi -'kroz, otprilike, pola asa' ".

"Ne dopada mi se ni sama pomisao na njega, Pele. Nikada mi skok nijeprijao: uvek mi se inilo kao da mi se sama utroba izvre."

Pelorat kao da je bio pomalo iznenaen. "Blis, draga, uvek sam tezamišljao kao iskusnog svemirskog putnika."

"Pa, ne bi se to baš moglo rei, i ne mislim, pri tome, samo na sebe kaodela Gee. Gea u stvari, baš nije imala prilike za redovna svemirska putovanja.Po samoj svojoj prirodi ja/mi/Gea niti preuzimamo istraživanja, niti trgujemo,niti se lomatamo po svemiru. Ipak, razume se, postoji potreba da imamo nekoga naulaznim stanicama..."

"Kao kada smo, rekao bih, imali dovoljno sree da te prvi put susretnemo."



"Baš tako, Pele." Ona mu se umilno nasmeši. "Ili ak da iz razliitihrazloga poseujemo Sejšel, ili neka druga zvezdana podruja - po pravilu, upunoj tajnosti. Ali bila to putovanja preuzeta u punoj tajnosti ili ne, ona uvekpodrazumevaju skok - a kada bilo koji deo Gee ini skok sva Gea ga osea."

"Prilino nezgodno", primeti Pel."Meutim, moglo bi biti i gore. Pozamašna masa Gee ne prolazi kroz skok,

tako da se njegov efekat u prilinoj meri razvodnjava. Ipak, po svemu sudei, jaga doživljavam intenzivnije nego veina Gee. Kao što sve vreme pokušavam daobjasnim Trevizu, mada je sve što ini Geu u stvari Gea, pojedini njeni delovinisu, ipak, sasvim identini. U nekim se stvarima meusobno razlikujemo, i mojaje osobina, eto, da sam posebno osetljiva na svemirske skokove."

"Trenutak!" uzviknu Pelorat, iznenada se neega setivši. "Treviz je jednompokušao da mi to objasni. Naime, najneprijatniji oseaj doživljava se u obinimbrodovima. Na takvim brodovima, ulazei u hipersvemir, ovek napušta galaktikogravitaciono polje da bi se, po povratku iz hipersvemira, ponovo našao u njemu.Neprijatan oseaj, upravo izaziva taj izlazak i ponovni ulazak u gravitacionopolje. Meutim, Daleka zvezda je gravitacioni brod, sasvim nezavistan odgravitacionog polja, i u stvari, niti ga napušta niti se ponovo vraa u njega.To i jeste razlog što ništa neemo osetiti. Budi uverena u to, draga, govorim tina osnovu linog iskustva."

"Oh, pa to je divno! Volela bih samo da sam o tome ranije razgovarala stobom. Uštedela bih sebi dosta brige."

"Postoji prednost i u jednom drugom smislu", nastavi Pelorat, osetivši seohrabrenim u svojoj novoj ulozi vodia kroz astronautike zavrzlame. "Obinibrodovi, tokom leta kroz svemir, dugo pre nego što se nainiti skok moraju da sedrže podalje od tela sa velikim masama, kao što su, na primer, zvezde. Deorazloga za to je što je gravitaciono polje utoliko intenzivnije ukoliko senalaziš bliže nekoj zvezdi - što istovremeno, pojaava efekat koji izaziva skok.Pored toga, što je gravitaciono polje jae, složenija je i jednaina koju morašproraunati da bi skok bezbedno izveo i da bi se našao u obinom svemiru baš naželjenom mestu.

Meutim, u gravitacionom brodu ne javlja se nikakav oseaj koji prati skok- ili, bar, ne takav koji bi bio vredan pomena. Povrh svega, ovaj brod raspolažekompjuterom znatno složenijm od obinog kompjutera, koji je u stanju da inajsloženije jednaine proraunava sa neuobiajenom tanošu i brzinom. Ishodtoga je da je Dalekoj zvezdi umesto da se nedeljama udaljuje od neke zvezde u

traganju za pogodnim i bezbednim mestom za skok, dovoljno svega dva ili tridana. To posebno dugujemo injenici da, budui da nismo podložni gravitacionompolju, nema nikakvih inercionih efekata; sledstveno tome, možemo znatno bržepostii željena ubrzanja nego obini brodovi. Priznajem da se ni sam ne snalazimnajbolje u svemu tome; meutim, upravo je to ono što mi je Treviz rekao"

"Odlino", zakljui Blis, "znai, Trevu treba odati priznanje zbogsposobnosti upravljanja ovim brodom."

Pelorat se blago namršti. "Molim te, Blis. Reci 'Treviz'.""Naravno. Naravno. Ipak, u njegovom odsustvu oseam se malo opuštenijom""Ipak, vodi rauna. Nemoj da ti to pree u naviku, draga. Znaš i sama kako

je osetljiv na to.""Nije u tome stvar. Osetljiv je kad sam ja u pitanju. Jednostavno, ne

dopadam mu se.""Nisi u pravu", odvrati Pelorat ozbiljno. "Razgovarao sam s njim o tome...

Hajde, hajde, ne mršti se. Bio sam, drago dete, izuzetno taktian. Uveravao me

je da uopšte nije tano da mu se ne dopadaš. On, jednostavno, gaji podozrenje upogledu Gee, i nimalo ga ne usreuje injenica da bi upravo on trebalo da jenaini modelom budunosti oveanstva. Ne možemo mu to zameriti. Prevazii e onto svoje raspoloženje postepeno, kada bude shvatio prednosti koje nudi Gea."

"Nadam se da je tako, ali nije samo Gea u pitanju. Ma šta da ti je rekao,Pele - a ne zaboravi da si mu veoma drag i da ne bi hteo da povredi tvojaoseanja - znam da mu se ne dopadam ja, lino."

"Ne, Blis. Uopšte nije tako.""Uostalom, niko me, Pele, ne mora voleti samo zato što me ti voliš.

Dozvoli da ti objasnim. Trev - oh, u redu, Treviz - misli da sam ja robot."



Izgled zapreprašenosti preplavi Peloratovo po pravilu smireno lice. Onjedva promuca: "Nije valjda da misli da si ti veštaki ljudski stvor?"

"Zbog ega bi to bilo tako neobino? Uostalom, roboti su prvi naseliliGeu. To je poznata i priznata injenica."

"Roboti su mogli biti od pomoi pri tome, kao što mašine uvek jesu, aliGeu su naselila ljudska bia; ljudi sa Zemnje. To je ono što Treviz misli; znamda je tako."

"U Geinom seanju nema ni pomena o Zemlji; ve sam to rekla i tebi iTrevizu. Meutim, u našim najstarijim seanjima postoje roboti, ak i nakon trihiljade godina, roboti koji su na sebe preuzeli zadatak preobražaja Gee u svetna kome je mogu život. U to vreme smo, takoe, stvarali Geinu planetarnu svest- bilo je za to potrebno mnogo vremena, Pele dragi, i u tome leži još jedanrazlog zbog ega su naša prastara seanja tako maglovita - ne zbog toga što ihje, kako Treviz smatra, Zemlja izbrisala..."

"Slažem se, draga", prekinu je Pelorat nestrpljivo, "ali šta je srobotima?"

"Pa, kada se Gea konano uobliila, roboti su je napustili. Mi nismoželeli da roboti ostanu; bili smo, naime, i još uvek smo, ubeeni da su roboti,na duge staze, štetni po ljudsku zajednicu, bilo da je u pitanju zajednicaIzdvojenika, bilo zajednica sa planetarnom svešu. Nije mi poznato kako smodošli do takvog zakljuka, ali sasvim je mogue da se oslanja na nešto iz veomadavne galaktike istorije, tako da ak ni Geino seanje ne seže toliko unazad."

"Ali ako su roboti otišli...""Da, ali šta ako su neki, ipak, ostali? Šta ako sam upravo ja jedna od

njih - stara, možda petnaest hiljada godina. Treviz upravo to misli."Pelorat lagano odmahnu glavom. "Ali ti nisi...""Jesi li sasvim siguran u to?""Razume se da jesam. Ti nisi robot.""Kako to znaš?""Znam, Blis. U tebi nema nieg veštakog. Ako ja to ne znam, onda zaista

niko ne zna.""Ipak, zar ipak ne bi bilo mogue da sam, u svim pojedinostima, od

najmanjih do najveih, tako vešto nainjena da bi me, jednostavno, bilo nemoguerazlikovati od ljudskog stvora? A ako je tako, na osnovu ega bi me moglarazlikovati od pravog ljudskog bia?"

"Jednostavno, mislim da nije mogue da budeš do te mere savršena veštaka

tvorevina", odvrati Pelorat."Ali ako je ipak mogue, bez obzira na to šta ti misliš?""Ipak, ne verujem u to.""Razmotrimo to, onda, samo kao mogunost. Kada bih bila robot koga nije

mogue razlikovati od istinskog ljudskog bia - kako bi se ti, u tom sluaju,oseao?"

"Pa, ja... ja...""Budi sasvim odreen. Kako bi se oseao kada bi znao da vodiš ljubav s

jednim robotom?"Pelorat iznenada pucnu prstima. "Znaš, postoje legende o ženama koje su se

zaljubile u veštaka bia, i obrnuto. Uvek sam tome pridavao samo alegorijskoznaenje, i nikad mi na pamet nije padalo da bi mogle sadržati makar i trunicuistine... Naravno, Golan i ja ak nismo ni uli za re 'robot' sve dok nismoprispeli na Sejšel; meutim, kada sada mislim o tome, ini mi se da ti veštakimuškarci i žene mora da su bili roboti. Po svemu sudei, takvi roboti mora da su

postojali u pradavna vremena. To, dalje, znai da bi legende trebalopreispitati..."

On se zagnjuri u bezglasne misli. Blis saeka nekoliko trenutaka, a ondabuno pljesnu rukama. Pelorat se trže, gotovo poskoivši.

"Pele dragi", opomenu ga ona, "koristiš se svojom mitografijom da biizbegao odgovor na pitanje koje glasi: kako bi se oseao znajui da vodiš ljubavs jednim robotom?"

On se nevoljno zagleda u nju. "S neraspoznatljivim robotom? S robotom kojije po svemu nalik na ljudsko bie?"

"Baš tako."



"Pa, u tom sluaju, rekao bih da, prema mom mišljenju, robot koji jeljudskom biu nalik toliko da ga od ljudskog bia nije mogue razlikovati -jeste ljudsko bie."

"Upravo sam to želela da ujem od tebe, Pele."Pelorat prieka jedan trenutak, a onda ree: "A sada, draga, pošto si to

ula od mene, nadam se da eš mi rei da si istinsko ljudsko bie i da eš meosloboditi potrebe da se rvem sa hipotetikim situacijama?"

"Ne. Neu to uiniti. Upravo si ljudsko bie definisao kao bie kojeraspolaže svim svojstvima istinskog ljudskog bia. Ukoliko smatraš da japosedujem sva takva svojstva, svaka potreba za daljim razgovorom istog asaprestaje. Na kraju krajeva, kako ja da znam da ti nisi robot koga je nemoguerazlikovati od istinskog ljudskog bia?"

"Znaš, jer ti ja to tvrdim.""Oh, ali ako jesi robot koga je nemogue razlikovati od istinskog ljudskog

bia, možda si programiran da mi tvrdiš da si istinsko ljudsko bie, i samverujui u to. Pogodbeni zakljuci su sve što imamo; zapravo, sve što možemoimati."

Privivši se uz Pelorata, ona ga zagrli i poljubi. Pojubac je bio strastveni dug, i tek nakon izvesnog vremena Peloratu poe za rukom da primeti, pomaloprigušenim glasom: "Ali obeali smo Trevizu da kod njega neemo izazivatinelagodu pretvarajui ovaj brod u mladenaki kutak."

Blis odvrati sa primesom poziva u glasu: "Prepustiemo se sebi samima, i

nemojmo misliti o datim obeanjima.""Ali ne možemo, draga", ree Pel, pomalo uznemiren. "Znam da te to možda

razdražuje. Blis, ali ja sve vreme razmišljam; jednostavno, nisam osoba koja bibila u stanju da se sasvim prepusti oseanjima. itavog života bio sam takav,verovatno zbog toga izazivajui neraspoloženje drugih ljudi. Nikada nisam živeos nekom ženom koja mi to, ranije ili kasnije, ne bi prebacila. moja prva žena...ali baš mi se ne ini prigodnim priati sad o tome..."

"Tano, nije prigodno, ali nema nikakve štete. Ni ti nisi moj prviljubavnik."

"Oh!" uzviknu Pelorat, s prizvukom jada, a onda brzo dodade, ugledavšismešak na Blisinom licu: "Naravno da nisam. Bilo bi to glupo i oekivati... Usvakom sluaju, mojoj prvoj ženi se to nije dopadalo."

"Ali meni se dopada. Tvoja neprestana potreba da uranjaš u misli ini mise veoma privlanom."

"U to baš nisam spreman da poverujem, ali ovogasa, nešto mi se drugovrzma po glavi. Robot ili ljudsko bie - upšte nije važno. U pogledu toga smo se

ve složili. Meutim, kao što ti je poznato, ja sam Izdvojenik. Ja nisam deoGee, i kada nas dvoje vodimo ljubav ti deliš oseanja s nekim ko je izvan Geeak i kada mi, tokom malog broja trenutaka, omoguuješ da i sam pripadam Gei;ipak, verujem da ta oseanja nemaju istu snagu koju bi imala kada jedan deo Geevoli neki drugi njen deo."

"Ljubav s tobom, Pele", odvrati Blis, "ima svojih posebnih ari. Nije mipotrebno ništa drugo."

"Ipak, nije to samo pitanje ljubavi. Jer ti nisi samo ti. Šta ako Gea našuljubav smatra izopaenjem?"

"Kada bi Gea tako mislila ja bih to morala znati, jer ja sam Gea. A buduida ja uživam u tebi, to je sluaj i sa Geom. Dok mi vodimo ljubav, i Gea deli snama naša oseanja, u veoj ili manjoj meri. Kada ja kažem da te volim, to znaida te i Gea voli, premda je samo meni pripalo u deo da to neposredno inim...

Kao da te to zbunjuje?""Budui da sam Izdvojenik, Blis, ne uspevam da te sasvim shvatim.""Uvek se može pribei analogiji sa telom Izdvojenika. Kada ti zviždueš

neku melodiju, itavo tvoje telo, ti kao organizam, teži da tu melodijuzviždue, ali oni delovi tebe koji to neposredno ine su tvoje usne, tvoj jeziki tvoja plua. Tvoji prsti, na primer, pri tome ne ine ama baš ništa."

"Mogu njima da dajem ritam.""Ali to nije neophodno da bi zviždukao. Davanje ritma prstima nije in

zviždukanja, ve nešto što ga prati; slino tome, svi delovi Gee mogu, u ovoj



ili onoj meri, pratiti ono što ja inim, ili oseam, kao što i ja mogu pratiti,ili oseati, ono što Gea ini."

"Pretpostavljam da se pri tom kod drugih ne stvara oseanje nelagodnosti",upita Pelorat.

"Nikakvo. Zaista nikakvo.""Ali to kod mene izaziva udan oseaj odgovornosti. Kada pokušavam da te

uinim srenom, imam oseaj kao da moram uiniti srenom itavu Geu, doposlednjeg njenog ostatka."

"Da, do poslednjeg atoma - ali ti to i iniš. Ti na taj nain pridodaješnešto oseanju zajednike radosti - koje ti nakratko, omoguavam da sa namapodeliš. Pretpostavljam da je tvoj doprinos odve malen da bi se mogao izmeriti- ali on je tu; i saznanje o tome treba da uvea i tvoje uživanje."

"Voleo bih", odjednom e Pelorat, "da sam siguran da je Golan u dovoljnojmeri zauzet svojim manevrisanjem kroz hipersvemir i da e u svojoj komandnojkabini ostati još neko vreme."

"Želiš da vodimo ljubav, zar ne?""Želim.""U tom sluaju uzmi komad hartije, napiši na njemu, 'Mladenaki kutak' i

okai ga spolja na vrata; a ako Treviz uprkos tome ue, pa, bie to onda njegovproblem."

Pelorat postupi kako mu je Blis predložila, i tokom ljubavnog zanosa kojemse prepustiše Daleka zvezda konano naini skok. Ni Pelorat ni Blis nisu osetili

ništa; ali ništa ne bi osetili ni da su obratili pažnju.

10.Proteklo je tek nekoliko meseci otkako je Pelorat sreo Treviza i otkako je

po prvi put napustio Terminus. Sve dotle, tokom više od pola veka svog života(po galaktikom standardnom vremenu), bio je vrsto vezan za rodnu planetu.

Tokom tih nekoliko meseci, po vlastitom mišljenju, postao je pravisvemirski vuk. Do sada je iz svemira video tri planete: sam Terminus, Sejšel iGeu. Sada je, na ekranu, pred njegovim oima stajala i etvrta; u ovom trenutku,meutim, samo zahvaljujui teleskopskoj slici koju im je predoavao kompjuter.Bio je to Komporelen.

I ponovo, po etvrti put, osetio je nekako neodreeno razoaranje. Iznekog razloga i dalje je verovao da je, posmatrajui neki naseljeni svet izsvemira, trebalo da znai videti obrise njegovih kontinenata okružene okeanskom

masom; ili ukoliko je u pitanju bio svet bez velikih okeana, onda bar njegovajezera okružena velikim kopnenim masama.To, meutim, nikada nije bio sluaj.Ukoliko je svet bio pogodan za život, imao je i atmosferu i hidrosferu. A

ukoliko je imao i vazduha i vode, tu su bili i oblaci; a oblaci su uvekzaklanjali vidik. I tako je Pelorat, još jednom, zurio u beliaste kovitlaceoblaka, povremeno se probijajui pogledom do bledoplaviastih ili romrkihpovršina.

Pelorat se sumorno zapita da li bi iko bio u stanju da prepozna naki svetkada bi mu se ukazao na ekranu sa visine od, recimo, tri stotine hiljadakilometara. Kako bi neko, uopšte, mogao razlikovati jedan pramen oblaka oddrugog?"

Blis pogleda Pelorata, ne skrivajui zabrinutost. "U emu je stvar, Pele?Ne izgledaš naroito sreno."

"Imam utisak da, posmatrane iz svemira, sve planete lie jedna na drugu."

"Pa šta s tim, Janove?" umeša se Treviz, "I na Terminusu, posmatrane saobzorja, sve obale nalik su jedna na drugu, sem ukoliko ti nije poznato ono ušta gledaš - neki odreeni planinski vrh, ili neko ostrvce karakteristinogoblika."

"Svakako", odvrati Pelorat sa prizvukom nezadovoljstva u glasu, "ali u štagledaš kada ti je pred oima samo gomila plutajuih oblaka? A ak i ako setrudiš, pre nego što uspeš da nešto razaznaš ve si na tamnoj strani planete."

"Pa, posmatraj malo pažljivije, Janove. Ukoliko se usredsrediš na oblikeoblaka videeš da teže da naine mrežu koja opasuje planetu, koja kruži okonekog središta. To središte se, po pravilu, nalazi nad jednim od polova."



"Oko kojeg?" iznenada se zainteresova Blis."Budui da se, u odnosu na nas, planeta okree u smeru kazaljke na

asovniku, mi je, po prirodi stvari posmatramo odozgo iznad južnog pola. Buduida joj se središte, kako se ini, nalazi oko petnaest stepeni od terminatora -to je linija što je tvori senka planete - i da joj je osa nagnuta za dvadesetjedan stepen u odnosu na ravan njenog kretanja, možemo zakljuiti da se nalazimoili usred prolea ili usred leta, u zavisnosti od toga da li se pol kree od ilika terminatoru. Kompjuter je u stanju da joj izrauna orbitu, i ukoliko to odnjega zatražim, da mi pruži traženi podatak u najkraem roku. Imajui u vidu dase glavni grad planete nalazi na njenoj severnoj polulopti, to je sad tamo ilisredina jeseni ili sredina zime."

Pelorat se namršti. "I sve to si u stanju da zakljuiš?" I dalje je zuriou prekriva od oblaka kao da bi ovaj trebalo, ili mogao, da mu se napokonobrati; ali razume se, od toga ne bi ništa.

"I ne samo to", dodade Traviz. "Ukoliko pažljivo posmatraš polarne oblastiuoieš da nema rupa u pokrivau od oblaka, ak i kada su ovi po strani odpolova. U stvari, rupe, u oblacima postoje, ali ono što kroz njih vidiš suledene površine - u stvari, belo na belom."

"Oh", uzdahnu Pelorat. "Pa, to bi se moglo i oekivati na polovima.""Naravno, na planetama pogodnim za život. Planete na kojima nema života

su, najverovatnije, bez vazduha ili bez vode; ili se na njima nalaze mrlje naosnovu kojih možeš zakljuiti da joj oblaci ne sadrže vodenu paru, ili da u ledu

nema ni traga vode. Budui, meutim, da na ovoj planeti nema takvih mrlja,možemo zakljuiti da u njenim oblacima ima vodene pare, a u ledu vode.

Sledee što se da zapaziti jeste podruje neprekinute beline na dnevnojstrani terminatora; izvežbanom oku ona se ini i veom no što je u stvari. Povrhsvega, možeš zapaziti i neki narandžasti odsjaj, veoma bled, prisutan ureflektovanoj svetlosti; to znai da je Komporelenevo sunce znatno hladnije odTerminusovog. Sledstveno tome, Komporelen je hladan svet, onoliko hladan kolikoto život na njemu može podneti."

"Kao da itaš knjige, stari druže", primeti Pelorat zadivljeno."Neka te to ne impresionira previše", odvrati Treviz zadovoljno se

smešei. "Kompjuter mi je pružio statistike podatke o ovom svetu koji se sasvimlepo mogu upotrebiti, ukljuujui i podatke o nižoj prosenoj temperaturiplanete. U stvari, Komporelen se nalazi na samom rubu ledenog doba koje bi, kadabi konfiguracija njegovih kontinenata bila nešto pogodnija, konano i zavladao

planetom."Blis se ugrize za usnu. "Nisam baš sklona hladnim svetovima.""Imamo toplu odeu", odvrati Treviz."Nije to u pitanju. Ljudska bia nisu, zaista, prilagoena hladnom

vremenu. Mi nemamo ni debelo krzno ni gusto perje, kao ni naslage sale. To štojedan svet prihvata hladnou kao da nagoveštava da baš ne mari za dobrobitsvojih sastavnih delova."

"Da li je Gea u celosti svet blage klime?" upita Treviz."Najveim delom, jeste. Postoje i neke hladnije oblasti, zarad

životinjskog i biljnog sveta koji se prilagodio hladnoi, kao i neke toplije,zarad biljaka i životinja kojima je potrebno nešto više toplote; meutim,najvei deo planete ima umerenu klimu, ni previše hladnu ni previše toplu, zaone kojima to najviše odgovara, ukljuujui, razume se, i ljudska bia."

"Naravno, i ljudska bia. Svi sastavni delovi Gee se u tom pogledu imajusmatrani živim i ravnopravnim, ali su neki, poput ljudskih bia, oigledno

ravnopravniji od drugih.""Ne budite tako šašavo sarkastini", odbrusi Blis sa primesom

razdraženosti. "Nivo i intenzitet svesti i budnost svakako su veoma važni.Unekoliko ljudsko bie predstavlja, meutim, važniji deo Gee no neka stena istetežine, i svojstva i funkcionisanje Gee kao celine neminovno su odreeni premaljudskim biima - mada, ipak, ne u tolikoj meri kao što je to sluaj sasvetovima Izdvojenika. Štaviše, postoje i trenuci kada se, kad je to neophodno,Gea utemeljuje u skladu sa potrebama drugih. ak u veoma dugim intervalima,mogue je da celina bude ustrojena prema potrebama nastalim u dubinama stenja.Neophodno je da se i takve potrebe zadovolje, budui da bi, u suprotnom, Gea kao



celina mogla trpeti. Niko ne bi želeo da doe do neke nepotrebne vulkanskeerupcije, zar ne?"

"Ne", složi se Treviz. "Ne takve koja ne bi bila neophodna.""Niste baš impresionorani, zar ne?""ujte", zapoe Treviz. "Neki od naših svetova su hladniji od ostalih, a

neki opet topliji; neki su prekriveni prostranim tropskim prašumama, a nekibeskrajnim savanama. Ne postoje ni dva sasvim ista sveta, ali svaki od njihpredstavlja dom za one koji su se navikli na uslove što na njima vladaju. Ja samse navikao na, u osnovi, blagu klimu Terminusa - u stvari, postigli smo gotovogeanski stepen umerenosti - ali želim da, makar samo privremeno, izvesno vremeprovedem i na drugaijem mestima. Ono što mi imamo, Blis, a što Gea nema, jesteraznovrsje... Ukoliko se Gea proširi na svu Galaksiju, da li e to znaiti dae, prinudno, svuda zavladati njena mera umerenosti? Takav nedostatak raznovrsjabio bi gotovo nepodnošljiv."

"Ako bi to bio sluaj, i ukoliko bi raznovrsje zaista bilo tolikopoželjno, pa, bilo bi uinjeno sve da se ono i sauva", odgovori Blis.

"Blagonaklonošu, da tako kažem, kakvog centralnog komiteta", dobaciTreviz suvo. "I samo u onolikoj meri u kolikoj bi to bilo prihvatljivo? Ne,hvala, radije bih taj posao prepustio samoj prirodi."

"Ali ni vi to niste prepustili prirodi! Svaki danas naseljeni svet uGalaksiji bio je, jednom, podvrgnut prilagoavanju. Svi svetovi bili su zateeniu svom prirodnom stanju, ne naroito pogodnom za ljudsku rasu, i svi su oni bili

prilagoeni da, svojom umerenošu, najbolje odgovore ljudskim potrebama. Ukolikona ovom svetu ispod nas vlada hladnoa, sigurna sam da je razlog tome što ljudikoji na njemu žive nisu bili u mogunosti da ga, bez neprihvatljivih rizika,uine toplijim, do stepena potrebne umerenosti. I stoga, nemojte biti baš tolikosvetaki edni govorei o prepuštanju svega delovanju prirode."

"Pretpostavljam da sada govorite u ime Gee", upita Treviz."Ja uvek govorim u ime Gee. Jer, ja sam Gea.""U tom sluaju, ako je Gea toliko ubeena u svoju superiornost, zbog ega

joj je uopšte bila potrebna moja odluka? Zbog ega niste jednostavno krenulinapred i bez mene?"

Nekoliko trenutaka Blis je utala, kao da pribira misli. A onda odgovori:"Zbog toga što nije pametno preterano verovati samom sebi. Pa samoj prirodistvari, ljudi uvek jasnije sagledavaju svoje vrline nego svoje nedostatke. Mi,meutim, neizostavno želimo da uinimo ono što jeste pravo, objektivno

posmatrano - ukoliko tako nešto uopšte postoji. Vi ste, po svemu sudei, onajpomou koga se to da postii u najveoj meri, i stoga samo vas i odabrali da nas

vodite ka tom cilju.""Ka onom što je objektivno pravo", setno primeti Treviz, "a ak ni ja sam

ne shvatam svoju vlastitu odluku, i tek nastojim da za nju naem opravdanje.""Nai ete ga", ree Blis."Nadam se", prihvati Treviz."Pa, stari druže", umeša se Pelorat, "sve mi se ini kao da je iz ove

sadašnje rasprave Blis veoma lako izišla kao pobednik. Zbog ega nikako ne želišda se suoiš sa injenicom da njeni argumenti sasvim lepo opravdavaju tvojuodluku da Gea treba da bude model za budunost itavog oveanstva?"

"Zbog toga", grubo odvrati Treviz, "što u vreme kada sam svoju odlukudonosio za te argumente nisam znao. Ni o emu što se odnosi na Geu nisam utrenutku svoje odluke znao. Nešto drugo je uticalo tada na mene, makar nesvesno,nešto što nema nikakve veze sa Geom, nešto znatno suštinskije. I ja moram

ustanoviti šta je to bilo."Pelorat podiže ruku, kao da želi da ga umiri. "Ne ljuti se, Trevize.""Ne ljutim se. Samo nalazim se pod neizdrživim pritiskom. Ne želim da

budem središte itave Galaksije.""Ne krivim vas zbog toga, Trevize", ree Blis, "i zaista mi je žao što vas

je ono što nosite u sebi dovelo u taj položaj... Kada oekujete da emo sespustiti na Komporelen?"

"Kroz tri dana", odgovori Treviz, "Ali najpre se moramo spustiti na jednuod ulaznih stanica u njegovoj orbiti."

"Nadam se da nee biti problema, a?" upita Pelorat.



Treviz sleže ramenima. "To zavisi od broja brodova koji takoe žele da sespuste na planetu, od broja ulaznih stanica, i pre svega, od pravila kojaregulišu davanje ili uskraivanje saglasnosti za spuštanje. Povremeno se tapravila menjaju."

Pomalo uzbueno Pelorat upita: "Šta ti znai to 'uskraivanjesaglasnosti'? Kako uopšte mogu uskratiti saglasnost za spuštanje graaninaZadužbine? Zar Komperelen nije lan Zadužbinske federacije?"

"Pa, i jeste i nije. Postoje tu neke pravne tananosti, i ja nisam bašsiguran kako ih na Komporelenu tumae. Mislim da postoji mogunost da namuskrate saglasnost za silazak, mada, s druge strane, ne verujem da postojeozbiljni izgledi za to."

"A ako nas odbiju, šta emo onda?""Nisam sasvim siguran", odgovori Treviz. "Saekajmo, najpre, da vidimo šta

e se dogoditi pre ne što pristupimo razmatranju povlaenja prinudnih poteza."

11.Ve su se dovoljno približili Komporelenu da su ga, i bez teleskopskog

uveavanja, mogli sagledati kao zamašnu svemirsku loptu. Uz pomo teleskopa,meutim, mogle su se videti i ulazne stanice. Nalazile su se dublje u svemiru odsvega što je kružilo u orbiti planete i bile su blistavo osvetljene.

Sa strane sa koje joj se Daleka zvezda približavala, iznad njenog južnogpola, polovina planete bila je sve vreme obasjana sunevom svetlošu. Ulazne

stanice na njenoj nonoj trani mogle su se, naravno, znatno jasnije videti,poput blistavih malenih estica. Bile su pravilno rasporeene, tvorei polukrugu odnosu na planetu; šest stanica moglo se jasno videti (na osvetljenoj stranibilo ih je, bez sumnje još šest) i sve su jednomerno i istom brzinom kružile okoplanete.

Pomalo zadivljen prizorom, Pelorat upita: "Vidim još neke svetlucavetake, bliže površini planete. Šta one predstavljaju?"

"Ne znam pojedinosti o Komporelenu i ne mogu ti dati taan odgovor",odazva se Treviz. "Možda su u pitanju fabrike ili laboratorije, a možda, ak, isvemirska naselja. Neke planete teže da takva zdanja drže u potpunom mraku,izuzev kada su u pitanju ulazne stanice. Na primer, i sa Terminusom je takavsluaj. Meutim, po svemu sudei, Komporelen je u tom pogledu znatnoliberalniji."

"Na koju stanicu misliš da se spustimo, Golane?"

"To zavisi od njih. Vesam im uputio naš zahtev da se spustimo naKomporelen, i oekujem da nam jave na koju stanicu da pristanemo, i kada. Dosta

zavisi od toga koliko brodova u ovom asu stiže s istom namerom. Ukoliko ima podesetak brodova na svakoj ulaznoj stanici koji ekaju na red, nee nam preostatiništa drugo do da budemo strpljivi."

"Samo sam dva puta do sada bila na hipersvemirskoj udaljenosti od Gee",ree Blis, "i to oba puta kada sam bila na ili u blizini Sejšela. Ali još nikadanisam bila na ovolikoj udaljenosti."

Treviz je oštro pogleda. "Šta to menja na stvar? Još uvek ste Gea, zarne?"

Za trenutak Blis kao da obuze ljutnja, a onda joj se raspoloženje naglopromeni i ona se nekako zbunjeno zakikokta. "Moram vam priznati, Trevize, da steme ovog puta zatekli. U stvari, postoje dva znaenja u rei 'Gea'. Jedan nainmože se upotrebiti da bi se oznaila planeta u fizikom smislu rei, kao vrstoloptasto telo što lebdi u svemiru. Može se, s druge strane, upotrebiti i da

oznai planetu kao živi organizam, koji u sebe ukljuuje i to fiziko telo.Istinu govorei, trebalo bi da koristimo dve razliite rei da bismo oznaili tadva razliita pojma; meutim, Geanci uvek imaju u vidu kontekst, lako prepoznajuna šta se re tano odnosi. Priznajem da to u pojedinim trenucima može zbunitiIzdvojenike."

"Pa, u tom sluaju", nastavi Treviz, "imajui u vidu da ste mnogo hiljadapraseka udaljeni od Gea kao fizikog tela, da li ste još deo nje kao živogorganizma?"

"Kada je u pitanju živi organizam, još sam Gea.""U potpunosti?"



"Gotovo u potpunosti. Sigurna sam da sam vam ve pomenla da nahipersvemirskim udaljenostima postoje izvesne teškoe da se i dalje ostane deoGee, ali i dalje sam Gea."

"Nije li vam ikad pao na um", nastavi Treviz, "da bi se Gea moglaprikazati nekome kao galaktiki kraken - mitsko udovište sa bezbrojnim pipcima- ije hvataljke sežu posvuda? Dovoljno bi bilo da na svaki od naseljnih svetovapostavite po nekoliko Geanaca, i zaas biste sazidali tu vašu Galaktiku. Ustvari, možda ste to ve i uinili. Gde se nalaze ti vaši Geanci? Pretpostavljamda ih se nekoliko može nai na Terminusu, a takoe nekoliko i na Trantoru.Koliko ste se još rasprostrli?"

Blis se oigledno oseala nelagodno. "Rekla sam jednom da vam nikada neugovoriti laži, Trevize, ali to nipošto ne znai da se oseam obaveznom da vamkažem punu istinu. Postoje stvari koje nemate potrebe da znate, a položaj iidentitet pojedinanih delova Gee spadaju meu njih."

"Da li je, Blis, potrebno da znam razlog za postojanje tih pipaka, ak iako mi nije poznato gde se nalaze?"

"Prema mišljenju Gee - nije potrebno.""Pretpostavljam, ipak, da mi je dozvoljeno da nagaam. Vi, recimo,

smatrate sebe uvarima Galaksije?""Naša je istinska težnja da Galaksiju održimo spokojnom i bezbednom,

miroljubivom i naprednom. Seldonov Plan, bar kako ga je prvobitno zamislio HariSeldon, trebalo je da dovede do stvaranja Drugog galaktikog carstva,

stabilnijeg i delatnijeg no što je bilo ono koje mu je prethodilo. ini se da sePlan, koji je Druga Zadužbuna sve vreme prilagoavala i dopunjavala, do sadasasvim dobro pokazao."

"Ali Gea ne želi da Drugo galaktiko carstvo bude uspostavljeno, bar ne uklasinom smislu, je li tako? Ono što vi želite jeste Galaktika - itavaGalaksija kao jedan živi organizam."

"Ukoliko nam vi to budete dozvolili nadamo se da emo, vremenom, dobitiGalaktiku. Ukoliko nam, pak, ne budete dozvolili, okrenuemo sa ka stvaranjuSeldonovog Drugog carstva, nastojei da ga uinimo što možemo bezbednijim."

"Ali šta nije u redu sa..."Uho mu je uhvatio blag, ali uporan signal. "Kompjuter me poziva", saopšti

Treviz. "Rekao bih da primamo uputstva za sletanje na neku od ulaznih stanica.Odmah se vraam."

On ue u komandnu prostoriju i stavi dlanove na oznaena mesta na

komandnoj ploi, smesta ustanovivši da zaista dobija uputstva za prilazak jednojod ulaznih stanica - njene koordinate, zajedno sa linijom povuenom od

Komporelenevog središta do njegovog severnog pola; bila je to zadata rutaprilaska.

Treviz potvrdi signalom svoj pristanak, a onda se dublje zavali unaslonjau.

Seldonov Plan! Koliko samo dugo nije ni pomislio na njega! Prvo galaktikocarstvo se raspalo i tokom pet stotina godina, ve, Zadužbina je rasla, najprekao takmac tog istog carstva a potom i na njegovim razvalinama - sve u savršenomsaglasju sa Planom.

Došlo je i do jednog zastanka koji je prouzrokovao Mazgov, zapretivši, ujednom trenutku, da Plan raznese u komadie, ali se Zadužbina nekako izvukla -možda uz pomo sve vreme skrivene Druge Zadužbine, a možda i uz pomo još boljeskrivene Gee.

A sada se nad Planom nadnosila pretnja vea no što je ikad bila ona koju

je Mazgov najavio. Trebalo je napustiti plan o vaspostavljanju Carstva zaradneeg sasvim drugaijeg od iega poznatog iz istorije - zarad Galaktike. I on sesložio s tim!

Zbog ega? Da li je postojao nedostatak u Planu? Neki suštinskinedostatak?

U jednom sevu saznanja Trevizu se uini da nedostatak zaista postoji i damu je jasno u emu se sastoji, da mu je bilo jasno još u trenutku kada jedonosio svoju odluku - ali to saznanje... ukoliko je uopšte bilo to... išeže iznjegovog uma isto tako brzo kao što je i došlo, ostavivši ga pustim.



Možda je to bila samo prikaza: prikaza u trenutku kada je donosio svojuodluku, kao i sada. Na kraju krajeva, on o Planu nije znao ništa više odosnovnih pretpostavki koje su, ini se, opravdale psihoistoriju. Mimo toga, nisumu bile poznate nikakve pojedinosti, i sasvim sigurno, ni najmanji zarez unjegovoj uzvišenoj matematici.

On sklopi oi i misli stadoše da mu blude...Nije bilo niega.Možda je u pitanju bila dopunska mo koju je na njega preneo kompjuter? On

postavi dlanove na komandnu plou i oseti toplotu mesta na kojima su stajaliobrisi ljudskih šaka. Ponovo sklopivši oi, on se zanese u misli...

Ponovo, nije bilo niega.

12.Komporelenac koji je prispeo na njihov brod pokaza im svoju holografsku

identifikacionu karticu, koja je prilino verno prikazavala njegovo bucmastolice, prošarano retkom bradicom. Na dnu kartice stajalo je njegovo ime: A.Kendraj.

Bio je onizak, a i telo mu je bilo okruglasto, baš kao i lice. Delovao jesveže i opušteno dok je razgledao brod s neprikrivenim izrazom zadivljenosti.

"Kako ste uspeli da se spustite tako brzo?" upita on. "Oekivali smo vastek kroz dva asa."

"Ovo je potpuno novi model svemirskog broda", odvrati Treviz s

neobavezujuom ljubaznošu.Kendraj, meutim, nije bio ni mlad ni naivan, kako je izgledao. Ušavši u

komandnu prostoriju, on bez oklevanja upita: "Gravitacioni pogon?"Treviz nije video nikakvog razloga da oporgava nešto što je bio do te mere

oigledno. On potvrdi bezlinim glasom: "Tako je.""Veoma zanimljivo. Slušate o njima, ali nekako, nikad niste u prilici i da

ih vidite. Motor mu je u trupu?""Tako je."Kendraj baci pogled prema kompjuteru. "Kompjuterska mreža, takoe?""Tako je. U svakom sluaju, tako su mi rekli. Nisam proveravao.""Pa dobro. Ono što mi treba jeste brodska dokumentacija: broj mašinskog

postrojenja, mesto gde je brod sagraen, identifikaciona šifra, i slinedrangulije. Siguran sam da se svi podaci nalaze u kompjuteru, i da je on ustanju da karticu sa podacima koji su mi potrebni izbaci za pola sekunde."

Zaista, bilo je potrebno tek nešto malo više vremena. Kendraj se ponovoobazre po brodu. "Na brodu ste vas troje, je li tako?""Tako je", odgovori Treviz."Ima li životinja? Biljaka? Vaše zdrastveno stanje?""Ne. Ne. Dobro", odgovori Treviz."Hm!" pomrlja Kendraj, pravei zabeleške. "Možete li staviti šaku ovde?

Rutinska provera, znate. Desnu šaku, molim vas."Treviz zlovoljno osmotri aparat. Ulazio je sve više i više u upotrebu, i

postajao sve složeniji. Na osnovu toga kako im je izgledao mikrodetektor mogliste, gotovo, sasvim precizno odrediti koliko su neki svetovi uznapredovali ilikoliko su zaostali. Sada je ve bilo sasvim malo svetova, ma koliko zaostalibili, koji nisu raspolagale makar jednim mikrodetektorom. Sve je poelo konanimraspadom Carstva; svako je ispoljavao sve naglašeniju težnju da se zaštiti odzaraza i tuih mikroorganizama.

"Šta je to?" upita Blis tihim i radoznalim glasom, istežui vrat da

osmotri spravu najpre s jedne, a potom i s druge strane."Mislim da tu spravu nazivaju mikrodetektorom", odgovori joj Pelorat."Nema u njoj nieg tajanstvenog", dopuni ga Treviz. "Spravica automatski

pretražuje pojedine delove vašeg tela, spolja i iznutra, tragajui zamikroorganizmima koji bi mogli biti prenosnici zaraza."

"Ovaj je u stanju i da razvrstava mikroorganizme", dodade Kendraj, soiglednim prizvukom ponosa u glasu. "Napravili smo ga ovde, na Komperelenu...Dakle, ukoliko nemate ništa protiv, molim vas vašu desnu šaku."

Treviz uvue svoju desnu šaku u aparat, posmatrajui kako niz malenihcrvenih takica poigrava duž nekoliko vodoravnih linija. Kendraj dodirnu jedno



dugme, i kroz prorez se smesta pojavi kartica u koloru. "Molio bih vas da ovopotpišete, gospodine", ree on.

Treviz se potpisa. "Nije loše, nadam se?" upita on. "Valjda nisam uprevelikoj opasnosti?"

"Nisam lekar, i ne bih umeo da vas uputim u pojedinosti", odgovoriKendraj, "ali aparat nije zabeležio ništa što bi zahtevalo da vam uskratimsilazak, ili zbog ega biste morali u karantin. A to je sve što meneinteresuje."

"Baš sam sretan koliko sam težak", odvrati Treviz suvo, tresui šakom daodagna slabašan oseaj peckanja.

"Vi ste na redu, gospodine", obrati se Kendraj Peloratu.Uz malo oklevanja Pelorat uvue šaku u aparat, a potom potpisa karticu."I vi, gospoo."Nekoliko trenutaka docnije Kendraj je zbunjeno zurio u aparat, a onda

ree: "Nikad još nisam video ništa slino ovome." On pogleda u Blis s izrazomzadivljenosti. "Negativno. Potpuno negativno."

Blis se ljupko nasmeši. "Baš divno.""Da, gospoo. Zavidim vam." On ponovo pogleda prvu karticu, a onda

zatraži: "Molim vas vaše isprave, gospodine Treviz."Treviz mu predade isprave. Bacivši pogled na njih, Kendraj je, ini se,

bio još više iznenaen. "Venik sa Terminusa?""Tako je."

"Visoki zvaninik Zadužbine?"Treviz hladno odvrati: "Upravo tako. Pa, da okonamo posao što pre možemo.

Slažete li se?""Vi ste zapovednik broda?""Da, jesam.""Razlog posete?""Bezbednost Zadužbine: to je jedini odgovor koju vam mogu pružiti.

Shvatate li?""Shvatam, gospodine. Koliko dugo nameravate da ostanete?""Ne znam. Možda nedelju dana.""Vrlo dobro, gospodine. A ovaj drugi džentlmen?""To je dr Janov Pelorat", odgovori Treviz. "Imate njegov potpis na

kartici, i ja jemim za njega. On je naunik sa Terminusa, i moj saradnik uposlu zbog kojeg sam ovde."

"Shvatam, gospodine, ali moram pogledati i njegove isprave. Pravila supravila, bojim se. Nadam se da shvatate, gospodine."Pelorat izvue svoje isprave.Kendraj odobravajui klimnu glavom. "A vi, gospoo?""Bojim se da nemam isprava, gospodine", odgovori Blis.Kendraj se namršti. "Molim?"Treviz se umeša. "Mlada dama nije ponela sa sobom svoje isprave. Mali

previd. Ali s njom je sve u savršenom redu. Preuzimam svu odgovornost na sebe.""Želeo bih da mogu tako da postupim", odgovori Kendraj, "ali nemam

ovlašenja za to. Sva odgovornost je na mojim leima. Meutim, s obzirom naokolnosti, verujem da nismo suoeni s nerešivim problemom. Ne bi trebalo dapostoji nikakva teškoa da se pribavi duplikat. Mlada dama je, pretpostavljam,takoe sa Terminusa?."

"Ne, nije.""Onda, sa nekog od zadužbinskih podruja?"

"Pa, ne bi se baš moglo rei."Kendraj se oštro zagleda u Blis, a onda u Treviza. "To nam, venie,

komplikuje stvari. Možda e nam biti potrebno osetno više vremena da pribavimoduplikat sa nekog ne-zadužbinskog sveta. Budui da niste graanin Zadužbine, misBlis, moram zatražiti da mi kažete na kojem ste svetu roeni i ime sveta ijiste graanin. Nakon toga moraete saekati da stignu duplikati vaših isprava."

"Trenutak, gospodine", ponovo se umeša Treviz. "Ne vidim nikakvog razlogaza bilo kakvo ekanje. Ja sam visoki zvaninik Zadužbine i ovde sam poslom odveoma velike važnosti. Ne mogu gubiti vreme ekajui na nekakvo bedno parehartije."



"Ne odluujem ja o tome, venie. Kada bi bilo do mene, pustio bih vas daovog asa krenete na Komperelen; meutim, jedna knjižurina puna pravilaobavezuje me u svakoj pojedinosti. Moram slediti šta u knjizi piše, ili udobiti po glavi... naravno, pretpostavljam da vas neki zvaninik kompolerenskevlade oekuje. Ukoliko mi kažete o kome je re, stupiu u vezi s njim, i ukolikomi on naredi da vas pustim - pa to e biti sve."

Treviz je trenutak oklevao. "Re je o politikom pitanju, gospodineKendraj... Ali mogu li da razgovaram sa vašim pretpostavljenim?"

"Razume se, ali ne može se do njega tek tako...""Siguran sam da e se neizostavno pojaviti, im uje da je u pitanju jedan

zvaninik Zadužbine...""U stvari", pripomenu Kendraj, "meu nama budi reeno, ini mi se da bi

upravo to moglo uiniti stvar još težom. Kao što vam je poznato, mi nismo deocentralne zadužbinske teritorije. Deo smo Zadužbine kao pridružena sila, i veomaozbiljno shvatamo taj svoj status. Naši ljudi baš ne eznu da ih smatrajuzadužbinskim pajacima - služim se, nadam se da me shvatate, izrazom koji je ovdeu širokoj upotrebi - i koriste svaku priliku da ispolje svoju nezavisnost. Mojbi pretpostavljeni mogao oekivati da e biti dodatno pohvaljen ukoliko uskratiuslugu jednom zadužbinskom zvaniniku."

Treviz se smrknu. "I vi, isto tako?"Kendraj odmahnu glavom. "Ja ne uestvujem u pravljenju politike,

gospodine. Niko me nee posebno pohvaliti ni za šta. Srean sam ako samo dobijem

svoju platu. Mogu biti samo kažnjen, i to vrlo lako. A to nije ono što bih želeoda mi se desi."

"Kao što vam je poznato, imajui u vidu moj položaj mogao bih se pobrinutiza vas."

"Ne, gospodine. Žao mi je ako je ono što kažem drsko, ali ne verujem dabiste bili u stanju... I gospodine, ma koliko mi je neprijatno da to kažem,molim vas da mi ne nudite ništa od vrednosti. Vremena su takva da posebno voleslužbenike koji se bave takvim stvarima, posebno ih istiu - razume se, unegativnom smislu."

"Nisam nameravao da vas podmiujem. Samo sam razmišljao o tome šta bi vamse moglo dogoditi ukoliko doe do ušiju gradonaelnice Terminusa da ste stali naput mojoj misiji."

"Venie, savršeno sam bezbedan sve dok sledim propisana pravila. Aukoliko lanovi komporelanskog prezidijuma zbog toga dobiju preko nosa od strane

Zadužbine - to je njihov problem, ne moj. Meutim, ukoliko bi vam to moglo bitiod pomoi, gospodine, mogu propustiti brod sa vama i gospodinom Peloratom. Madam

Blis može ostati ovde na stanici; poslali bismo je dole za vama im stignuduplikati njenih isprava. Ukoliko, iz bilo kog razloga, njene isprave nijemogue pribaviti, poslaemo je trgovakim brodom nazad na njen svet. Bojim se,samo, da bi u tom sluaju neko morao da plati kartu za njeno putovanje."

Uhvativši, krajikom oka, izraz koji se pojavio na Peloratom licu, Trevizupita: "Gospodine Kendraj, mogu li za trenutak da razgovaram s vama nasamo, ukomandnoj prostoriji?"

"Svakako, ali ne mogu još dugo ostati na brodu, jer i inae bitipodvrgnut saslušanju."

"Nee biti dugo", ree Treviz.U komandnoj prostoriji, Treviz naini itavu predstavu pažljivo

zatvarajui vrata, a onda se Komporelencu obrati prigušenim glasom. "Bio sam,gospodine Kendraj, na mnogim mestima širom svemira, ali još se nikad nisam

suoio sa tako tvrdim poštovanjem pravila o ulasku na jedan svet, posebno kadasu u pitanju graani Zadužbine i njeni zvaninici."

"Ali mlada dama nije graanin Zadužbine.""Bez obzira na to.""Znate", napomenu Kendraj, "te stvari dogaaju se u ciklusima. Imali smo

nekoliko skandala, i upravo sada, prilino je gusto. Idue godine mogli bistemožda proi bez ikakvih poteškoa, ali ovog asa, zaista ništa nisam u stanju dauinim."

"Pokušajte, ipak, gospodine Kendraj", ree Treviz, napadno umilnim glasom."Staviu se u vaše ruke, i obraam vam se kao muškarac muškarcu. Pelorat i ja



nalazimo se ve duže vreme u ovoj misiji. On i ja. Samo on i ja. Dobri smoprijatelji, ali i usamljeni - nadam se da me razumete. Pre nekog vremena,Pelorat ja naleteo na ovu mladu damu. Ne treba ni da vam pominjem šta sedogodilo, ali u svako sluaju, odluili smo da je povedemo sa sobom. Zdravo jeza obojicu koristiti se njenim uslugama, tu i tamo.

S druge strane, Pelorat ima jedno žensko eljade, tamo na Terminusu. Janemam nikakvih obaveza, razumete, ali Pelorat je ve u godinama, u dobu kadljudi poinju pomalo da oajavaju. Javlja im se 'žal za mladošu', ili neštopoput toga. Jednostavno, ne može bez nje. S druge strane, ukoliko bude zvaninogpomena o njoj, jadni Pelorat, kada se vrati na Terminus, morae da proe krozpravi rusvaj.

Nema nieg lošeg u svemu tome, shvatate i sami. Mis Blis, kako sama sebenaziva - lepo ime, imajui u vidu njen zanat - nije baš sasvim bistro devoje;to, uostalom, od nje ni ne oekujemo. Morate li je uopšte i pominjati? Ne možeteli jednostavno, navesti samo Pelorata i mene kao jedine putnike na brodu?Uostalom, samo smo mi i bili zapisani kao putnici kada smo odlazili saTerminusa. Nema, stoga, nikakve potrebe za nekom zvaninom beleškom o nekojženi. Na kraju krajeva, savršeno je zdrava. To ste i sami primetili."

Kendraj se iskezi. "Zaista ne bih želeo da vam stvaram neprilike. Shvatamvaš položaj i, verujte mi, saoseam s vama. Znate, niste baš u pravu ako misliteda je zabavno provesti po nekoliko meseci u smeni ovde u stanici. A nije nipouno; nije, bar, na Komporelenu." On zavrte glavom. "I ja imam ženu, te vas

stoga razumem... Ali znate, ukoliko vas propustim... im ustanove da, ovaj,gospoa nema isprave, eto nje u zatvoru, a gospodin Pelorat i vi nai ete se unevolji o kojoj e se uti do Terminusa. Što se mene tie, ja zasigurno ostajembez posla."

"Gospodine Kendraj", nastavi Treviz s ubeivanjem, "budite sigurni u jednustvar. im stignemo dole na Komperelen, biu savršeno bezbedan. Razgovarau osvojoj misiji s nekom pravom linošu, i kada to bude obavljeno, nee biti višenikakvih neprilika. Preuzeu svu odgovornost za ono što se ovde dogodilo -ukoliko do toga doe, u šta sumnjam. Šta više, preporuiu vas za unapreenje, ibudite uvereni da ete ga i dobiti, jer u svima onima koji budu oklevalinagovestiti da e imati Terminus za vratom... I tako, daemo i Peloratupriliku."

Kendraj je trenutak oklevalo, a onda se saglasi: "U redu. Propustiu vas -ali imajte sledee u vidu: od ovoga asa poinjem da razmišljam kako da, ukoliko

stvari okrenu na loše, izvuem svoju kožu. Ne

u ni prstom mrdnuti da spasemijedno od vas troje. Šta više, ja znam - a vi to ne znate - šta se dešava na

Komporelenu kada su ovakve stvari u pitanju; život baš nije lak na Komporelenuza one koje odlue da malo skrenu."

"Hvala vam, gospodine Kendraj", ree Treviz. Nee biti nikakvih neprilika.Uveravam vas u to."

NA KOMPORELENU

13.Najzad su prošli. Ulazna stanica, sada daleko za njima, brzo se

preobraala u bledunjavu zvazdicu, i kroz nekoliko asova trebalo je da prou ikroz omota od oblaka oko planete.

Gravitacioni brod nije morao da postepeno koi, lagano se spuštajuispiralnom putanjom koja se sve više sužavala; ali isto tako, nije mogao ni da

tek tako sune prema površini planete. Nepodložnost privlanoj sili planete nijeznaila i nepodložnost trenju vazduha. Brod je bio u stanju da se spušta upravoj liniji, ali je i dalje bilo razloga za oprez; nije se smelo silazitiodve brzo.

"Kuda emo sada krenuti?" upita Pelorat, oigledno zbunjen. "Drago mome,moram priznati da od ovih oblaka nisam u stanju ništa da razaberem."

"Ni ja", odgovori Treviz, "ali raspolažemo zvaninom holografskom kartomKomporelena na kojoj su, pomalo preuveliano, prikazani oblici kopnenih masa,kao i reljefi - kako planinskih vrhova tako i okeanskih dubina - a nisuzanemarene, istovremeno, ni lokalne politike granice. Karta je ve unesena u



naš kompjuter, i s te strane sve je u redu. Kompjuter e slediti oznake reljefai tako valjano usmeravati brod; konano, kružnom putanjom doveše nas do glavnoggrada planete."

"Ali", nastavi Pelorat, "ukoliko krenemo izravno u glavni grad, glavakeemo uleteti u politiku buru, Ako je ovaj svet dole antizadužbinski nastrojen,kao što nam je nagovestio onaj momak na ulaznoj stanici, ini mi se da od svojevolje tražimo neprilike."

"S druge strane", odvrati Treviz, "glavni grad trebalo bi da bude iintelektualno središte planete, te, ukoliko smo u potrazi za informacijama, tuemo ih, najverovatnije, ponajpre nai. Što se tie njihove antizadužbinskenastrojenosti, sumnjam da e biti baš raspoloženi da je previše otvorenoispolje. Mogue je da mi naša gradonaelnica nije baš naroito sklona, ali niona ne bi mogla dozvoliti da se ravo postupa s jednim zadužbinskim venikom. Nebi, naime, nikakvo smela dopustiti da se u tom smislu stvori bilo kakav ravpresedan."

Blis se odjednom pojavi, izišavši iz kupaonice, ruku još vlažnih posletuširanja. Bez ikakvog zazora doteravši pred njima svoj donji veš, ona upita:"Uzgred budi reeno, nadam se da se upotrebljena voda ponovo brižljivopreišava?"

"Nema nam druge", odvrati Treviz. "Šta mislite, koliko bi dugo potrajalenaše zalihe vode bez preišavanja? Kako mislite da bi naše kvašano pecivo,brižljivo aromatizovano da bi se zainila naša zamrznuta hrana, uopšte moglo da

naraste?... Nadam se, naša preduzimljiva Blis, da ovo što rekoh nee uticati navaš apetit?"

"A zašto bi?" odvrati Blis. "Odakle mislite da potiu hrana i voda na Gei,ili na ovoj planeti, ili na samom Terminusu?"

"Na Gei", primeti Treviz, "otpadi su, naravno, isto toliko živi koliko ivi."

"Ne živi. Svesni. Postoji razlika izmeu toga dvoga. Ali razume se, nivosvesti im je veoma nizak."

Treviz omalovažavajue šmrknu, ali se ne potrudi da odgovori. Umesto togaree: "Idem u komandnu prostoriju da pravim društvo kompjuteru. Mada, ne zbogtoga što sam mu potreban."

"Možemo li poi s tobom i zajedno mu praviti društvo?" upita Pelorat."Naravno, nikako ne mogu da se naviknem na pomisao da je u stanju da nas sasvimbezbedno spusti; da je u stanju da izbegne druge brodove, da se skloni od oluja

- ili biloega drugog."Treviz se široko nasmeši. "Navikni se, molim te. Jer, ovaj brod je pod

kontrolom kompjutera daleko bezbedniji nego što bi to bio pod mojom... Alirazume se, doite. inie vam dobro da posmatrate šta se dogaa."

Zašli su na sunanu stranu planete budui da je, kako im je Trevizobjasnio, na osvetljenoj strani bilo znatno lakše uporeivati ono što im seukazivalo pred oima sa onim što je bilo ubeleženo na karti ubaenoj ukompjuter.

"Pa, to je oigledno", primeti Pelorat."Nije baš tako", odvrati Treviz. "Kompjuter e, istina, s istom brzinom

donositi procene i na osnovu infracrvene svetlosti, koju planeta zrai ak i utami. Ipak, znatno duži infracrveni zraci, za razliku od vidljive svetlosti, negovore kompjuteru sa dovoljno pouzdanosti. To e rei da, pri infracrvenomzraenju, kompjuter nije u stanju da uoava sa dovoljno oštrine i dovoljnotananosti; a kada god nije neophodno da bude drugaije, uvek se trudim da što je

mogue više olakšavam stvari kompjuteru.""A šta ako se glavni grad nalazi na tamnoj strani planete?""Izgledi su za to pedeset prema pedeset. Meutim, ak i ako se nalazi na

tamnoj strani, kada se jednom, pri dnevnoj svetlosti, usmerimo prema karti, lakoemo ga i bez lutanja pronai i tamo. Pored toga, znatno pre no što se uopštepribližimo glavnom gradu presreše nas mikrotalasni zrak, a zajedno s njim stiie i uputstva kako da prispemo u najbližu svemirsku luku... Nema, dakle,nikakvog razloga za zabrinutost."

"Jeste li sigurni u to?" upita Blis. "Spuštate me tamo a da ne raspolažemnikakvim ispravama; ne mogu, ak, ni da navedem nijedan svet za koji su tamo



dole uli, kao svet svog porekla; pri svenu tome, obavezna sam, i odluna, da niu kom sluaju ne pomenem Geu. Prema tome, šta emo uraditi ukoliko, kada sespustimo, budu ponovo zatražili moje isprave?"

"Malo je verovatno da e se to dogoditi", odgovori Treviz. "Svi e mislitida je to ve bilo obavljeno na ulaznoj stanici."

"Ipak, ako budu pitali?""Pa, u tom sluaju, problem emo rešavati kada se sa njim suoimo. U

meuvremenu, nemojmo sami sebi izmišljati probleme.""Ali u trenutku kada se neki problem pojavi može biti suviše kasno da

pokušamo da ga rešimo.""Osloniu se na svoju sposobnost da ne zapadam u vremenski tesnac.""Kada smo ve kod vaših sposobnosti - kako vam je uspelo da nas provedete

kroz ulaznu stanicu?"Treviz brzo pogleda Blis, a onda usne stadoše lagano da mu se razvlae u

osmeh primeren kakvom nestašnom avoletu. "Uz malo mozga.""Stvarno, stari, šta si uinio?", upita Pelorat."Bilo je potrebno pronai nain da se oveku ispravno pristupi", odgovori

Treviz. "Pokušao sam najpre sa pretnjama i blagim nagoveštajima mita. Pozvao samse, zatim, na njegov oseaj za logiku, kao i na njegovu odanost prema Zadužbini.Ništa od toga nije upalio, te sam bio prinuen da pribegnem poslednjem sredstvu.Rekao sam mu, Pelorate, da varaš svoju suprugu."

"Moju suprugu? Ali drago moje mome, ja trenutno nemam suprugu!"

"Ja to znam, ali on ne zna."Blis se umeša. "Pod 'suprugom', pretpostavljam, imate u vidu ženu koja je

stalna družbenica nekog muškarca?""Malo više od toga, Blis", odgovori Treviz, "Zakonita družbenica, koja iz

te veze, po sili zakona, vue izvesna prava."Pomalo nervozan, Pelorat upade: "Blis, ja nemam nikakvu suprugu. Povremeno

sam ih imao u prošlosti, ali ve dugo sam bez supruge. Meutim, ukoliko bi tibila spremna da poemo kroz tu zakonsku ceremoniju..."

"Oh, Pele", uzviknu Blis, odmahnuvši rukom, "emu to? Ima toliko toga štomi je blisko, baš koliko je jednoj tvojoj ruci bliska tvoja druga ruka. Jedinose Izdvojenici oseaju toliko samotnim da moraju da pribegavaju veštakimkonvencijama da bi osnažili nadomestak za istinsku bliskost."

"Ali Blis draga, i ja sam samo Izdvojenik.""S vremenom, bieš to sve manje, Pele. Možda nikada neeš u potpunosti

postati Gea, ali neeš biti ni potpun Izdvojenik. A onda

e te sa svih stranaprožimati bliskost."

"Ono što jedino želim to si ti, Blis", prošapta Pel."To je stoga što još ništa ne znaš o onom drugom. Ali ima vremena."Za sve to vreme Trevizov pogled bio je vrsto vezan za ekran, dok mu je na

licu lebdeo izraz napregnutog išekivanja. Prekriva od oblaka približavao im sesve brže, i u jednom trenutku oni se naoše u gustoj sivkastoj magli.

Osmatrati putem mikrotalasa, pomisli on, i kompjuter se smesta prebaci naosmatranje pomou radara. Oblaci se razioše, i pod njima se, u veštakimbojama, ukaza površina Komperelena; mee izmeu pojedinih delova razliitogsastava bile su pomalo zamagljene i treperave.

"Da li e ovako sve vreme izgledati?" upita Blis zapanjeno."Samo dok se ne spustimo ispod oblaka. A onda, ponovo e se javiti sunce."

Nije to još ni izgovorio, i sunce se ponovo pojavi. Vidljivost je sada bilapotpuna.

"Shvatam", ree Blis. A onda, ponovo mu se obrativši, upita: "Meutim, onošto još ne shvatam jeste zbog ega bi onog oficira na ulaznoj stanici trebalo dase tie to što Pelorat vara svoju suprugu?"

"Da vas je taj momak, Kendraj, zadržao tamo na ulaznoj stanici, vest otome, rekoh mu, brzo bi stigla i na Terminus, i samim tim i do ušiju Peloratovesupruge. U tom sluaju, Pelorat bi se našao u neprilici. Nisam mu posebnonavodio kakve bi vrste te neprilike bile, ali nastojao sam da mu nagovestim dabi bile vrlo ozbiljne... Meu muškarcima postoji nešto nalik na preutnisporazum", Treviz se blago isceri, "i kada su te stvari u pitanju, retko e kadajedan muškarac izdati drugoga. ak e, ukoliko mu ona bude zatražena, biti



spreman da svo muškom sabratu pruži svaku moguu pomo. Razlog tome je,pretpostavljam, što onaj koji pomo pruža, oekuje, makar nesvesno, da e, akoustreba, i njemu samom biti pružena pomo. Pretpostavljam, takoe", dodade on,ali sada nešto ozbiljnijeg izraza lica, "da slian preutni sporazum postoji imeu ženama; ali budui da nisam žensko, nikada nisam bio u prilici da se u topobliže uverim."

Izgledalo je kao da e iz Blisinih oiju svakog asa poeti da sevajumunje. "Je li to neka šala?" upita ona.

"Nije, govorio sam savim ozbiljno", odgovori Treviz. "Neu, dakako, datvrdim da nas je taj momak Kendraj propustio zato da bi pomogao Janovu da se neuvali u neprilike kod svoje supruge. Taj oseaj muškog saoseanja možda je biosamo jeziak koji je, zajedno sa mojim drugim argumentima, konano pretegao."

"Ali to je strašno. Pravila su ono što neko društvo ini temeljitim i štood njega ini jedinstvenu zajednicu. Mogu li se, onda, tek tako, iz nekihtrivijalnih razloga, pravila kršiti?"

"Pa", zapoe Treviz, donekle ohrabrenim tonom, "pre svega, neka od tihpravila i sama su trivijalna. Sasvim mali broj svetova je, na primer, izriit upogledu pravila kojima se odreuje pristup do njih, ak i u vremenima mira iprivrednog napretka - u kakvima, zahvaljujui Zadužbini, upravo danas živimo.Komporelen u tom pogledu iskae - možda usled nekih mranih razloga svojeunutrašnje politike. Meutim, zbog ega bismo mi zbog toga trpeli?"

"Nije u tome stvar. Ukoliko bismo i bili spremni da prihvatimo samo ona

pravila za koja sami smatramo da su razumna i opravdana, u tom sluaju nijednopravilo ne bi moglo opstati - budui da ne postoji pravilo koje bar neko nesmatra i nerazumnim i neopravdanim. A ukoliko težimo da stvari okreemoiskljuivo u vlastitu korist, kakvom je mi sami vidimo, u tom sluaju uvek emopronai razlog da smatramo da je neko pravilo koje nas u tome ometa i narazumnoi nepravilno. Ono što, dakle, zapoinje kao gruba obmana, konano završava upustoši i anarhiji; pri tom, i sam vinovnik obmane postane žrtva, budui da nion ne može preživeti raspad itave zajednice."

"Društvo, ipak, nee tek tako lako posrnuti", primeti Treviz. "Vi govoritekao Gea, a Gea, po svemu sudei, nije u stanju da shvati suštinu udruživanjaslobodnih pojedinaca. Pravila nametnuta prvobitno zato što su bila razumna ipravedna, lako mogu nastaviti da žive ak i kada ih izmenjene okolnostiprevaziu, ostajui kao društvena prinuda zbog iste inercije. U takvimsluajevima ne samo da je opravdano, ve je i korisno, krštiti takva pravila,

makar samo stoga da bi se obelodanilo da su postala beskorisna, iak štetna.""U tom sluaju bi svaki lopov ili ubica mogao tvrditi da, u jednom dubljem

smislu, radi za dobrobit oveanstva.""Preterujete. U super-organizmu kakav je Gea postoji automatsko

prihvatanje društvenih pravila i nikome ni na pamet ne pada da ih krši. ovekbi, ak, mogao rei da Gea vegetira i da se fosilizuje. U oblicima udruživanjaslobodnih pojedinaca postoji, meutim, opšte prihvaena pojava graanskeneposlušnosti; meutim, to je cena koja se mora platiti da u takvim društvima nebi bila ugušena njihova sposobnost da vrše promene i uvode novine... Sve usvemu, ini se da je to razumna cena."

U Blisinom glasu javi se oštar ton. "Veoma grešite ako mislite da Geavegetira i da se fosilizuje. Naša dela, naše odluke, naša gledišta, podvrgnutisu stalnom preispitivanju. Nikada ne opstaju uprkos razumu, ak ni po inerciji.Gea neprestalno ui, oslanjajui se na iskustvo i razmišljanje; sledstveno tomese i menja kada je to neophodno."

"ak i ako je tako kako kažete, samoispitivanje i uenje neminovno semoraju sporo odvijati, budui da na Gei postoji samo Gea. Meutim, u društvuslobodnih pojedinaca, ak i kada se gotovo svi u pogledu neega slažu, uvekpostoji makar malena manjina koja se sa njima razilazi, i u pojedinimsluajevima, sasvim je mogue da baš ta manjina bude u pravu. I ako su dovojnoumni, dovojno oduševljeni za svoju stvar, dovojno u pravu, mogue je da na koncuizbore pobedu i postanu junaci budunosti - kao što je, na primer, bio sluaj saHarijem Seldonom, koji je usavršio psihoistoriju, svoja gledišta suprostavioitavom Galaktikom carstvu i konano odneo pobedu."



"Samo se u ovom trenutku ini da je odneo pobedu, Trevize. Drugogalaktiko carstvo, koje je on planirao, nee se nikada roditi. Umesto njegapostojae Galaktika."

"Ubeeni ste u to?" upita Treviz namrštivši se."Bila je to vaša odluka, i ma koliko se sada sporili sa mnom zalažui se

za Izdvojenike i za njihovu slobodu da budu luckasti i grešni, postoji nešto udubinama vašeg uma što vas je nagnalo da se složite sa mnom/nama/Geom u trenutkukada ste svoju odluku donosili."

"Za onim što leži u dubinama mog uma upravo sada tragam", odvrati Treviz,još više se namrštivši. "I tamo dole u zapoeti", dodade on pokazavši prstom naekran na kome se, na obzorju, prostirao veliki grad, poput grozda niskih zdanjašto su neravnomerno stremila uvis, okružen poljima mrkih boja pod nepokretnomsvetlošu.

Pelorat zavrte glavom. "Baš šteta. Nameravao sam da posmatram kako mu sepribližavamo, ali me zanela vaša rasprava."

"Nije važno, Janove", odgovori Treviz. "Moi eš da posmatraš kad budemoodlazili. Obeavam da u tada držati jezik za zubima, ukoliko tebi poe za rukomda ubediš Blis da i ona slino postupi."

I Daleka zvazda nastavi da sledi mikrotalasni zrak koji je trebalo da jedovede do svemirske luke.

14.

Vrativši se u ulaznu stanicu Kendraj je ozbiljna izraza lica posmatraokako Daleka zvezda zapoinje svoj silazak na planetu. Pre isteka svoje dugesmene raspoloženje mu se nije nimalo popravilo.

Upravo je dovršavao poslednji dnevni obed kad jedan od njegovih drugova nastanici - visoki, pomalo nezgrapan momak široko usaenih oiju, proreene plavekose i obrva toliko svetlih da se inilo kao da ih gotovo i nema, odjednom sedekraj njega.

"Šta nije u redu, Kene?" upita on.Kendraj stisnu usne. "Brod koji je upravo prošao, Gatise, ima gravitacioni

pogon", odgovori on."Onaj neobinog izgleda, bez imalo radioaktivnog zraenja?""Upravo stoga nije ni bilo nikakvog zraenja. Ne koristi gorivo.

Gravitacioni pogon."Gatis klimnu. "Onaj na koji su nam rekli da obratimo pažnju, je li tako?'

"Tako je.""I baš je tebi zapalo. Sretan si koliko si težak!""Ne baš toliko sretan. Na brodu se nalazi i neka žena bez isprava - i ja

je nisam prijavio.""Šta? uj, ne govori mi ništa. Neu da o tome ujem ni rei. Jesi mi

drugar, ali ne želim da budem sauesnik u neemu za šta sam doznao tek pošto sedogodilo."

"Nisam zabrinut zbog toga. Onima dole potreban je neki gravitacioni brod -bilo koji. Znaš i sam."

"Naravno, ali ipak si mogao da prijaviš tu ženu.""Nisam želeo. Nije udata ni za jednog od njih. Usput su je negde pokupili

- tek da se malo zabave.""Koliko je ljudi bilo na brodu?""Samo dvojica.""I tek tako su je negde pokupili - da se malo zabave? Mora biti da su sa

Terminusa.""Baš tako.""Ne mare baš mnogo za svoje ponašanje, ti sa Terminusa.""Aha.""Odvratno. I niko im ništa ne može.""Jedan od te dvojice je oženjen, i nije želeo da mu supruga išta dozna. Da

sam prijavio ženu sa broda, supruga bi mu za to sigurno doznala.""Zar mu supruga nije na Terminusu?""Naravno, ali bi ipak prokljuvila.""Pa, momak je to i zaslužio."



"Slažem se - ali nisam mogao dozvoliti da ja budem odgovoran za to.""Rašereiete što je nisi prijavio. To što nisi želeo da momka uvališ u

neprilike nije nikakvo opravdanje.""A da li bi ih ti prijavio.""Pretpostavljam da bih morao.""Ne, ne bi. Naša vlada želi taj brod. Da sam uporno zahtevao da i žena ue

u moj izveštaj, ta dvojica sa broda mogla su se predomisliti i umesto da sletekod nas možda bi potražila neku drugu planetu. A to je nešto što naša vlada nebi želela."

"Ipak, da li e ti poverovati?""Verujem da hoe... Znaš, vrlo je zgodna. Zamisli samo da jedna takva žena

odlui da poe sa dvojicom muškarca. A i taj oženjeni, baš ima petlju... Usvakom sluaju, iskušenje je veliko."

"Ne verujem da bi voleo da tvoja bolja polovina uje da si to rekao - dasi uopšte pomislio?"

Kendraj odvrati, kao da se brani: "Ko e joj rei? Ti?""Ma, hajde. Toliko me valjda poznaješ." Izraz uvreenosti na Gatisovom

licu, meutim, brzo išeze, i on ree: "Znaš, mislim, ipak, da to što si ihpropustio nee tim momcima doneti ništa dobro."

"Znam.""Naši prašinari tamo dole brzo e im ui u trag, i ak i ako tebi poe za

rukom da se izvueš, njima sigurno nee."

"Znam", odgovori Kendraj, "i žao mi ih je. U ma kakve neprilike da ihuvali ta žena, to još uvek nee biti ništa u poreenju s nevoljama koje e imatizbog broda. Njihov voa je rekao nešto..."

Kendraj zastane, i Gatis radoznalo upita: "Šta je rekao?""Nije važno", odgovori Kendraj. "Ako bude neprilika, ja u biti žrtveno

jare.""Ja neu rei ni rei.""Ni ja. Pa ipak, žao mi je te dvojice sa Terminusa."

15.Za svakoga ko je ikada boravio u svemiru i upoznao njegovu beskrajnu

nepromenljivost pravo uzbuenje kosmikim letom javlja se tek kada nastupitrenutak sletanja na neku novu planetu. Brzina kojom promie tle pod vama inivam se beskrajno malom, dok pogledom obuhvatate kopna i vode, geometrijski

pravilne šare i linije koje verovatno oznaavaju polja i drumove. Postajetesvesni zelenila svakovrsnog rastinja, sivila betona, mrkoe gole zemlje i beline

snega. Ali iznad svega, tu je uzbuenje pri pogledu na ljudska staništa; nagradove koji, razliiti na svakom od svetova, imaju svoje vlastite geometrijskei arhitektonske karakteristike.

Kada je obian svemirski brod u pitanju, tu je i uzbuenje koje se javljapri dodiru sa tlom i klizanjem duž sletne staze. Meutim, sa Dalekom zvezdom sveje bilo drugaije. Ona kao da je lebdela u vazduhu, usporavajui uz pomo veštakog uravnoteživanja otpora vazduha i gravitacione sile, da bi se konanozaustavila tik iznad svemirske luke. Kako je vetar bio prilino snažan, tomanevar pristajanja uini nešto složenijim. Kada je, jednom, bila podešena dasasvim slabašno odgovara na privlanu silu planete, Daleka zvezda ne samo da jebila neprirodno male težine, nego i neprirodno malene mase. A kada bi joj semasa gotovo sasvim približila nuli, vetar je bio u stanju da je oduva kao kakvuslamicu. Iz tog razloga antigravitacioni potisak broda trebalo je posebno

podesiti, uz tananu upotrebu mlaznjaka kako bi se letelica oduprla ne samo siligravitacije ve i udarima vetra - vodei, istovremeno, rauna o njegovimiznenadnim promenama pravca. Bez odgovarajueg kompjutera to gotovo da ne bibilo mogue izvesti na pravi nain.

Spuštajui se sve niže, s malim, neizbežnim skretanjima u ovom ili onompravcu, brod je lagano klizio sve dok nije uronio u podruje na kome se nalazilomesto gde mu je odreeno da se prizemi.

U trenutku kada se Daleka zvezda spustila nebo je bilo bledoplave boje,prošarano ravnim belim površinama. Vetar je i pri tlu bio snažan, i mada višenije bilo nikakve navigacione opasnosti Treviz za trenutak zadrhta od njegove



hlanoe. Istog asa on shvati da odea kojom su raspolagali nikako nijeodgovarala klimi na Komporelenu.

Pelorat se, pak, obazre s uvažavanjem oko sebe i duboko i sa zadovoljstvomuzdhnu vazduh, bar za trenutak uživajui u njegovoj hladnoi koja je štipala.On, ak, namerno raskopa kaputi, željan da oseti dodir vetra na grudima. Znaoje i sam da e za koji trenutak biti prinuen da se ponovo zakopa i vršeomota šal oko vrata; ali ovog asa, želeo je da što bolje oseti ponovnuprisutnost atmosfere. Što, dakako, na brodu nikako nije bilo mogue.

Blis se vrše umota u svoj kaput i, sa rukavicama na šakama, povue kapunadole da prekrije i uši. Izgledala je zaista jadno, i gotovo na ivici suza.

"Ovaj svet je zao", pomrlja ona. "Mrzi nas i zlostavlja nas.""Nipošto, Blis, draga", odgovori joj Pelorat ozbiljnim glasom. "Siguran

sam da njegovi žitelji vole svoj svet, kao i da, ovaj, da se tako izrazim, i onvoli njih. Za nekoliko trenutaka nai emo se ve u nekoj prostoriji, gde e nambiti toplije."

I gotovo ne razmišljajui, on odgrnu jedan kraj svog kaputia i obavi gaoko njezinih ramena, dok se ona vrše pripi uz njegove grudi.

Treviz se potrudi da ni ne misli na temperaturu. Od lukih vlasti primimagnetizovanu karticu, odmah proverivši pomou svog džepnog raunara da lisadrži sve potrebne pojedinosti - broj sektora i mesta gde je bio smešten brod,naziv broda i broj brodskih mašina, i tako dalje. Još jednom, potom, proveri dali je brod potpuno obezbeen, i osigura ga na najvei mogui iznos u sluaju

kakvog ošteenja (bez stvarne potrebe, zapravo, budui da je Daleka zvezda bilau stanju da odoli svakom izazovu komorelenske tehnologije, i da je njenavrednost bila iznad svake mogunosti nadoknade).

Treviz zatim pronae taksi-stanicu upravo na mestu na kome je i oekivaoda e je nai. (Sve što je oveku moglo ustrebati u nekoj svemirskoj luci biloje standardizovano - po položaju, izgledu i nainu upotrebe. Drugaije nije nimoglo biti, ako se ima u vidu nesagledivo raznovrsje putnika koji su prispevalisa svih moguih svetova.)

On pozva taksi, kratko mahnuvši rukom u pravcu grada.Jedan taksi, sa dijamagnetskim skijama, lagano dokliza do njih vrludajui

pomalo pod udarcima vetra i podrhtavajui usled rada svog ne baš naroito tihogmotora. Taksi je bio tamnosive, gotovo crne boje, i na zadnjm vratima nosio je,ispisano belim, obeležje javnog prevoznog sredstva. I taksista je nosio isteboje: dugaak tamni kaput i belu, krznenu kapu.

Uoivši to, Pelorat primeti: "

ini mi se da su crno i belo boje oveplanete."

"U samom gradu mora da je ipak življe", odvrati Treviz.Voza im se obrati kroz maleni mikrofon, verovatno da bi se izbeglo

otvaranje prozora. "Narode, idete li u grad?"Glas mu je zvuao pevljivo i njegov galaktiki dijalekt delovalo je

privlano; nije ga bilo teško razumeti - što, kada se ovek nae na nekom novomsvetu, uvek donosi olakšanje.

Pošto mu Treviz odgovori potvrdno, zadnja vrata se bešumno otvoriše.Najpre ue Blis, po Pelorat, i napokon Treviz. Vrata se zatvoriše i topao

vazduh potee svuda oko njih.Blis protlja ruke i duboko, s olakšanjem, uzdahnu.Pošto taksi lagano krenu, voza im se obrati: "Brod kojim ste se spustili

je na gravitacioni pogon, jel' tako?""Imajui u vidu nain na koji se spustio, zar biste uopšte u to mogli

posumnjati?" odvrati Treviz suvo."Znai da je sa Terminusa?" nastavi voza."A da li vam je poznat ijedan drugi svet koji bi umeo da napravi

gravitacioni brod?" upita Treviz.Dok je taksi ubrzavao inio se kao da voza nastoji da svari ono što je

upravo uo. A onda e ponovo: "Da li vi to uvek na pitanje odgovarate pitanjem?"Treviz nije mogao da odoli. "A zašto da ne?""U tom sluaju, kako biste mi odgovorili ako bih vas upitao da li se

zovete Golan Treviz?""Odgovorio bih: 'A zašto to pitate'?"



Taksi se odjednom zaustavi na obodu svemirske luke i voza odgovori: "Izradoznalosti. Pitam vas ponovo: zovete li se Golan Treviz?"

Trevizov glas postade krut i neprijateljski. "A šta se to vas tie?""Dragi prijatelju", nastavi voza, "neemo se ni mrdnuti odavde dok mi ne

odgovorite. I ukoliko mi ne odgovorite jednim jasnim da ili ne, iskljuiugrejanje u putnikom odeljku i nastaviemo da ekamo. Dakle, da li ste vi GolanTreviz, venik sa Terminusa? Ukoliko mi date odrean odgovor, morau da zatražimvaše isprave."

Treviz odgovori: "Da, ja sam Golan Treviz, i kao venik sa Terminusazahtevam da se sa mnom postupa u skladu sa mojim položajem. Mome, ukoliko takone budeš postupao nai eš se do grla u neprilici. Dakle, šta sada?"

"Pa, sada možemo da nastavimo sa malo srdanosti." Taksi ponovo krenu. "Javeoma pažljivo biram svoje putnike, i ovom prilikom oekivao sam dvojicuputnika. Iznenadilo me je što je tu i jedna žena, te mi se uinilo da sam moždapogrešio. Meutim, kako stvari sada stoje, i pošto ste vi Golan Treviz,prepustiu vam da prisustvo žene objasnite tamo kuda ste krenuli."

"Meutim, vama nije poznato kuda sam ja to krenuo.""Ipak, kako stvari sada stoje, poznato mi je. Vi ste krenuli u

Ministarstvo saobraaja.""Ipak, nisam tamo krenuo.""To nije ni od najmanje važnosti, venie. Da sam zaista voza taksija,

odvezao bih vas tano kuda biste mi rekli. Meutim, budui da nisam, odvešu vas

tamo kuda ja želim da vas odvezem.""Izvinite", umeša se Pelorat, nagnivši se napred, "vi svakako mora da ste

taksi-voza budui da vozite taksi.""Bilo ko može da vozi taksi. Ali nema svako dozvolu za to. I nije taksi

sve što lii na taksi.""Hajde da prestanemo da se igramo", ree Treviz. "Ko ste vi i šta smerate?

Ne zaboravite da biste zbog ovoga mogli imati posla sa Zadužbinom.""Ne ja", odvrati voza. "Moji pretpostavljeni, možda. Ja sam agent

Komporelenskog obaveštajnog ureda. Imam nalog da sa vama postupam u punojsaglasnosti sa vašim položajem, ali morate poi tamo kuda vam naložim. I voditerauna o tome kako se ponašate, budui da je ovo vozilo pod oružjem i da imamnalog da se branim u sluaju napada."

16.

Vozilo se kretalo sasvim bešumno pošto je postiglo punu brzinu; Treviz jesedeo u potpunoj tišini, poput sante leda. Krajikom oka, ne gledajui u njega,bio je svestan pogleda koje mu je Pelorat povremeno upuivao, kao da želi daupita: 'Šta emo sada? Molim te, odgovori mi'.

Blis je, otkri on, brzo je u jednom trenutku pogledavši, sedela mirno,naizgled nezainteresovana. Naravno, ona je, sama po sebi, inila itav jedansvet. itava Gea, makar i na ovim galaktikim razdaljinama, poivala je u njoj.Imala je, u sluaju stvarne opasnosti, na šta da se osloni.

Ali šta se, u stvari, dogodilo?Oigledno, inovnik sa ulazne stanice, sledei svoje rutinske obaveze,

poslao je izveštaj ne pomenuvši Blis i privukavši na taj nain pažnjuObaveštajnog ureda i, posebno, Ministarstva saobraaja. Ali zbog ega?

Bilo je doba potpunog mira i nije mu bilo poznato da postoji ikakvazategnutost u odnosima izmeu Komporelena i Zadužbine. On, sam, bio je visokizadužbinski zvaninik...

Trenutak! On sam rekao je onom inovniku na ulaznoj stanici - ime mu bešeKendraj - da dolazi da o nekom važnom poslu razgovara sa komporelenskom vladom.To je naroito naglasio prilikom svog nastojanja da izdejstvuje silazak naplanetu. Mora biti da je Kendraj i o tome izvestio - i sigurno je to skrenulo nanjih naroitu pažnju.

To nije predvideo, a trebalo je, u svakom sluaju.Šta se, onda, dogodilo s tom njegovom navodnom sposobnošu da uvek

ispravno rasuuje? Nije li i sam poeo da veruje da jeste ona 'crna kutija',kako je Gea smatrala - ili se, bar, pretvara da smatra? Nije li, zahvaljujui



sve jaoj samouverenosti utemeljenoj na praznoverju, poeo sve dublje da tone uživo blato?

Kako je, makar i za trenutak, mogao dozvoliti da upadne u zamku tegluposti? Nije li ikad u svom životu inio greške? Da li je znao kakvo e vremebiti sutra? Da li je ikad postizao velike dobitke u igrama na sreu? Odgovor nato uvek je bio ne... i ne.

Pa, možda je, u tom sluaju, samo u najširem, poetnom smislu bio uvek upravu? Kako je to mogao znati?

Zaboravi na sve to! Na kraju krajeva, ve sama injenica da je izjavio dadolazi po važnom državnom poslu - ne, rekao je, "iz razloga zadužbinskebezbednosti"...

Pa, u tom sluaju, ve sama injenica da je tu iz razloga zadužbinskebezbednosti, da dolazi, kao što je stvarno i bio sluaj, u tajnosti inenajavljen, morala je bezuslovno privui njihovu pažnju... Tako je, ali sve dokne doznaju o emu je tu zapravo re morali su se ponašati krajnje obazrivo.Morali bi se ponašati savršeno ceremonijalno i s njim postupati kao sa najvišimzvaninikom. Svakako ga ne bi ovako ugrabili i otvoreno se služili pretnjama.

A upravo su se na taj nain poneli. Zbog ega? Šta je bilo to što im jedavalo oseaj tolike snage i tolike moi da sa jednim venikom sa Terminusapostupaju na takav nain?

Da nije u pitanju bila Zemlja? Nije li ista ona sila koja je tolikouspešno držala u tajnosti praroditeljski svet, ak i od velikih mentalista Druge

Zadužbine, sada ponovo bila na delu nastojei da skrene tok njegove potrage zaZemljom ve u najranijoj fazi? Da li je to Zemlja bila sveprisutna? I svemona?

Treviz odbahnu glavom. Bila je to ista paranoja. Da li e sada poeti daza sve krivi Zemlju? Da li su, stvarno, svaki hir u ponašanju, svaki zavijutakna putu, svaki zaokret u okolnostima, mogli biti plod tajnih mahinacija Zemlje?Propao je, ako bude poeo da razmišlja na takav nain.

Gotovo u istom asu oseti kako vozilo poinje da usporava, i namah sevrati u stvarnost oko sebe.

Tek tada shvati da ni za trenutak, za sve vreme vožnje, nije bacio nijedanpogled na grad kroz koji su upravo prolazili. Pogleda ga sada, s primesomžestine. Zdanja su bila niska, ali budui da je ovo bila hladna planeta - morabiti da su se najveim delom nalazila pod zemljom.

Nigde unakolo nije video ni traak boje, što je, nekako, bilo protivnoljudskoj prirodi.

Povremeno bi ugledao nekog prolaznika, skroz umotanog u odeu. Me

utim,kao i zdanja, žitelji grada mora da su najviše boravili pod zemljom.

Taksi se konano zaustavio pred jednom oniskom, širokom graevinom,smeštenom u jedno ulegnue ije dno Treviz nije mogao da sagleda. Nekolikotrenutaka protee; stajali su nepokretno - voza nepokretan kao i sve ostalo.Njegova bela, visoka kapa gotovo je dodirivala krov taksija.

Treviz se pomalo odsutno upita kako je vozau polazilo za rukom da ue iizie iz taksija a da mu pri tom kapa ne spadne, a onda prozbori glasomuzdržanog gneva kakav bi se i oekivao od nekog nadmenog zvaninika s kojim nepostupaju prema njegovim oekivanjima: "Pa, vozau, šta sada?"

Komorelenska verzija svetlucavog okna koje je putnike delilo od vozaanije nipošto bila primitivna. Zvuci su se mogli probiti - mada, Treviz je nekakobio siguran u to, ne i vrsta tela upuena uz uobiajnu koliinu energije.

"Neko e se ve pojaviti da vas pokupi", odgovori voza. "Samo mirnosedite i opustite se."

Nije još ni dovršio reenicu, kada se tri glave pojaviše laganoizranjajui iz udoline u koju je itava zgrada bila smeštena. Posle glava,postepeno, pojaviše se i tela; stajali su, oigledno, na nekoj vrsti pokretnihstepenica, ali sa mesta na kome je sedeo Treviz nije bio u stanju da vidipojedinosti.

Zadnja vrata taksija otvoriše se kad nepoznata trojka stiže do njih ihladan vazduh nagrnu unutra.

Treviz istupi, dublje se zavukavši u svoj kaput. Ostalo dvoje postupišeisto - Blis s oiglednim oklevanjem.



Trojica Komporelenaca delovali su bezoblino, sa dugim naduvanim ogrtaimakoji su se, po svojoj prilici, zagrevali elektrinim putem. Trevizu se to uinineprilinim. Na Terminusu je bilo malo prilike za takve stvari, i jednom, kadaje jedne zime na obližnjem Anakreonu stavio na sebe takav samotoplotni ogrta,ustanovio je da se prekomerno zagreva i da ga je sveg oblio neprijatan znoj.

Kada se Komporelenci sasvim približiše Treviz, s oseanjem ogorenosti,ustanovi da su sva trojica naoružani. Oni, uostalom, nisu ni pokušavali da toprikriju. Naprotiv. Sva trojica nosila su pištoje u futrolama okaenim oogrtae.

Jedan od Komporelenaca, zaustavivši se ispred Treviza, nabusito mu seobrati: "Trenutak, venie", ree on i odsenim pokretom široko razotkri svojogrta. Zatim ispruži ruke i hitro stade opipavati Treviza po itavom telu -grudima, leima, bedrima, butinama. Ogrta mu je pri toj pretrazi spao. Trevizje u toj meri bio zapanjen da je jedva i shvatio o emu je re pre nego što jepretraga bila struno obavljena.

Pelorat, opuštene brade i stisnutih usana, proe kroz slian postupak urukama drugog Komporelenca.

Trei je pristupio Blis koja, meutim, nije ekala da je dodirne. Ona je,uostalom, na neki nain znala šta je oekuje, te je sama zbacila svoj kaput, itrenutak ostala da stoji u svojoj lakoj odei, izložena zvižducima vetra.

Ona mu se obrati, ledenim glasom koji je bio u potpunom saglasju sahladnoom što ih je okruživala. "Kao što možete videti, nisam naoružana."

Zaista, svi su to mogli videti. Komporelenac samo protrese njenu kapu, kaoda je samo na osnovu toga mogao - a možda i jeste? - ustanoviti da li se u njojkrije neko oružje, i odstupi.

Blis ponovo obue svoj kaput i dublje se uvue u njega; za trenutak,Treviz oseti divljenje prema njenom postupku. Bilo mu je poznato kako se oseana hladnoi; meutim, nije dozvolila da ni drhtaj ili jeza da prou njenimtelom, dok je tako stajala u tankoj bluzici i pantalonama. (A onda se odjednomupita nije li, možda, u sluaju nužde, bila u stanju da od Gee zazove malotoplote.)

Jedan od Komporelenaca dade im znak rukom, i troje došljaka pooše zanjim. Ostala dvojica postaviše se iza njih. Nekoliko prolaznika koji su se tuzatekli ni ne osvrnuše se, bez imalo radoznalosti u pogledu onoga što sedešavalo. Ili su bili naviknuti na sline prizore, ili su im, što je mnogoverovatnije, misli bile sasvim obuzete time da što pre stignu tamo gde su

naumili.Treviz sada ustanovi da su se trojica Komporelenaca uspela nekom vrstompokretne rampe. Sada se svo šestoro spustiše istim putem, suoavajui se saulazno-izlaznim mehanizmima složenim poput onih na nekom svemirskom brodu - nemasumnje, da bi se unutra zadržala toplota, a ne vazduh.

Trenutak potom, naoše se unutar velikog zdanja.

ARKE OKO BRODA

17.Trevizov prvi utisak bio je da se nalazi na pozornici pripremljenoj za

neku vrstu hiperdrame - jednu od onih istorijskih romansi omiljenih u danimaCarstva. Za tu vrstu predstava postojao je prigodan dekor, sa manjim povremenimizmenama (koliko je on znao, postojao je samo jedan jedini i koristili su ga sviproizvoai hiperdrama), koji je prikazivao, u središtu svega, veliku planetu -

grad Trantor sa brojnim svetovima što su ga okruživali sa svih strana.Bilo je tu prostranih holova, skupina pešaka koje su žurile nekim poslom i

malenih vozila što su jurila duž traka posebno za njih obeleženih.Treviz pogleda nagore, kao da oekuje vazdušne taksije kako se dižu put

visokih, sumranih svodova; ali bar njih nije bilo. U stvari, kako je njegovazapanjenost poela da jenjava, on shvati da je zdanje bilo daleko manje nego štobi ovek oekivao od Trantora. Bila je to, ipak, samo jedna zgrada, a ne deokompleksa što se, bez prekida, protezao hiljadama milja u svim smerovima.

I boje su ovde bile razliite. Trantor je u hiperdramama uvek bionepodnošljivo dreavih boja, i kostimi su bili, ukoliko bi se uzeli doslovno,



sasvim nepraktini i neupotrebljivi. Ipak, sve te boje i ukrasi trebalo je daposluže u simbolike svrhe, sa ciljem da ukažu na dekadenciju (u to vreme biloje to preovlaujue, gotovo obavezno gledište) Carstva i, naroito, samogTrantora.

Ukoliko je takvo znaenje trebalo pridavati bojama onda je Komporelen bioupravo suprotan dekadentnom, budui da su boje, koje je Pelorat zapazio usvemirskoj luci, i ovde bile posvuda prisutne.

Zidovi su bili zagasitosivkaste boje, tavanice bele, a odea žitelja ucrnim, belim i sivkastim tonovima. Povremeno bi uoili nekog odevenog od glavedo pete u crno, a povremeno, još i eše, one koji su nosili potpuno sivu odeu;nigde, meutim, koliko je Treviz bio u stanju da uoi, nije video nikog svog ubelom. Krojevi su, meutim, bili razliiti, kao da su žitelji Komporelena,lišeni boja, ipak tražili, i nalazili, naine kako da ispolje svojuindividualnost.

Lica su, po pravilu, bila bezizražajna, ili ukoliko su uopšte imala nekiizraz, bio je to izraz smrknutosti. Žene su nosile kratke kose; muškarci neštoduže, ali skupljene pozadi u kratak repi. U prolazu, niko nikoga nije gledao.Svi su delovali kao da odišu nekom svrhovitošu, kao da je u svim glavama bilomesta samo za neki odreen zadatak i ni za šta više. Muškarci i žene bili suodeveni slino, pri emu ih je samo po dužini kose, izboinama na grudima i poširini bedara bilo mogue razlikovati.

Njih troje bili su uvedeni u neki lift, koji ih odvede pet spratova

naniže. Tu izioše i pristupiše jednim vratima na kojima je stajala malena inenametljiva tablica; tu je, belim slovima na sivoj podlozi, bilo ispisano: MizaLizalor, Minsao.

Komporelenac koji ih je predvodio dodirnu prstom tablicu;trenutak kasnije, tablica zasvetli, vrata se bešumno otvoriše i oni se

naoše unutra.Bila je to prostrana i, sve u svemu, przna prostorija; siromaštvo njenog

sadržaja trebalo je, po svoj prilici, da istakne rasipnost u prostoru kako bi sejoš više istakla mo njenog stanara.

Dvojica stražara stajala su pokraj zida na suprotnoj strani, bezizražajnalica i oiju vrsto prikovanih za one što upravo uoše. Jedan veliki stoispunjavao je središte prostorije, možda tek malo pomeren u stranu. Iza stolanalazila se, po svojoj prilici, osoba ije je ime bilo ispisano na tablici, MizaLizalor; krupna u telu, glatka lica i tamnih oiju. Dve vrste i snažne šake, sa

dugim, pomaloetvrtastim prstima, po

ivale su joj na stolu.Minsao (ministar saobraaja, pretpostavi Treviz) imala je revere na

gornjem delu odee zaslepjujue bele boje, koji su se još više isticali natamnosivoj pozadini ostatka odee. Dve bele linije potezale su se dijagonalnoispod revera, ukrštajui se u središtu grudi. Treviz je mogao da sasvim jasnouoi - mada je odea bila krojena tako da prikrije nabreklost ženskih grudi - daje znak koji su tvorile dve ukrštene linije ipak usmeravao pogled na njih.

Ministar je, van svake sumnje, bila žena. ak i ako bi se zanemarile njenegrudi, njena kratka kosa jasno je to posvedoila, i mada nije imala nikakvušminku, crte njenog lica takoe su nedvosmisleno o tome govorile.

Njen glas je, isto tako, bio neosporno ženski - govorila je punimkontraaltom.

"Dobar dan", oslovi ih ona. "Ne dešava se baš esto da nas poastvujugraani Terminusa... i žena, o kojoj ne znamo ništa." Njene oi šetale su odjednog do drugog, konano se zaustavivši na Trevizu, koji je stajao ukruen i

smrknuta izraza lica. "Povrh svega, jedan od dvojice došljaka je i venik.""Venik Zadužbine", ree Treviz, nastojei da mu glas zvui zvonko.

"Venik Golan Treviz, u zadužbinskoj misiji.""U misiji?" Ministarkine obrve se izviše."U misiji", potvrdi Treviz. "Zbog ega se, onda, s nama postupa kao s

prestupnicima? Zbog ega su nas oružani stražari stavili u pritvor i sproveliovamo kao zatvorenike? Zadužbinsko Vee, nadam se da shvatate, nee se bašobradovati kada uje za to."

"I hoemo li", javi se Blis, iji je glas u poreenju sa glasom stariježene zazvua piskavoo, "zauvek ostati ovako, stojei?"



Ministarka se nekoliko dugih trenutaka hladno zagleda u Blis, a ondapodiže ruku i naredi: "Tri stolice! Smesta!"

Vrata se otvoriše i trojica muškaraca, odevena po uobiajenoj turobnojkomporenskoj modi, unesoše tri stolice. Treviz, Blis i Pelorat sedoše, licemokrenuti prema ministarki.

"Tako", primeti ministarka sa ledenim osmehom, "nadam se da vam jeudobno?"

Treviz pomisli kako baš i nije. Stolice su bile tvrde, hladne na dodir, inimalo prilagoene oblicima tela. On upita: "Zbog ega smo ovde?"

Ministarka baci pogled na papire koji su ležali pred njom na stolu."Objasniu vam odmah, im proverim neke injenice. Vaš brod se zove Dalekazvezda i potie sa Terminusa. Jesam li u pravu, venie?"

"Potpuno."Ministarka podiže pogled. "Razgovarajui s vama, venie, ja koristim vašu

titulu. Da li biste, u znak utivosti, i vi koristili moju?""Da li bi 'Madam ministarko' bilo dovoljno? Ili bi bilo potrebno dodati

još nešto, kao izraz posebne asti?""Ništa dodatno nije potrebno gospodine, i nema razloga da u svoje rei

unosite dvosmislenost. Dovoljno je samo 'ministarko', ili, ako vam seponavljanje ini zamornim, dostajae i 'Madam'."

"U tom sluaju, moj odgovor na vaše pitanje glasi: "U potpunosti,ministarko."

"Zapovednik broda je Golan Treviz, graanin Zadužbine i lan Vea naTerminusu - pridošlica u veu, da budem precizna. Vi ste taj Golan Treviz. Da lisam u pravu, venie?"

"U pravu ste, ministarko. I budui da sam graanin Zadužbine...""Nisam još završila, venie. Saekajte sa svojim primedbama dok ne

završim. U vašoj pratnji nalazi se Janov Pelorat, naunik, istoriar, takoegraanin Zadužbine. A to ste vi, je li tako, dr Pelorate?"

Pelorat nije uspeo da zatomi laki trzaj, u trenutku kada se ministarkineoštre oi zariše u njega. On zausti: "Tako je, dr..." Zastavši za asak, onree: "Tako je, ministarko."

Ministarka vrsto stisnu šake. "U izveštaju koji mi je upuen ne pominjese nikakva žena. Je li ova žena lan brodske posade?"

"Jeste, ministarko", odgovori Treviz."Onda u se obratiti njoj lino. Kako se zovete?"

"Zovu me Blis", odgovori Blis, sedei uspravno i govore

i sa spokojnomjasnoom, "mada mi je ime, Madam, znatno duže. Želite li da ga ujete celog?"

"Za trenutak u se zadovoljiti sa Blis. Da li ste i vi, Blis, graaninZadužbine?"

"Nisam, Madam.""Kojeg ste sveta graanin, Blis?""Ne raspolažem ispravama koje bi potvrivale da sam graanin bilo kog

sveta, Madam.""Bez ikakvih isprava, Blis?" Ona stavi neki znak na papirima koji stajahu

pred njom. "Postoji ve napomena o tome. A šta radite na brodu?""Ja sam putnik, Madam.""Da li su, Blis, bilo venik Treviz bilo dr Pelorat, zahtevali da vide

vaše isprave pre no što ste se ukrcali?""Nisu, Madam.""Da li ste ih, Blis, upozorili da ste bez isprava?"

"Nisam, Madam.""Kakva je vaša uloga na brodu, Blis? Da li vaše ime odgovara vašoj ulozi?"Blis odvrati ponosno: "Ja sam putnik i nemam nikakvu drugu ulogu na

brodu.""Zbog ega ste se okomili na nju, ministarko?" umeša se Treviz. "Da li je

prekršila neki zakon?"Ministarkine oi sklizniše sa Blis na Treviza. "Vi dolazite sa drugog

sveta, venie, i nisu vam poznati naši zakoni", ree ona. "Bez obzira na to,morate ih poštovati ukoliko ste ve odluili da posetite naš svet. Vi ne



dovlaite svoje zakone sa sobom; to je, rekla bih, generalna postavkagalaktikog zakona."

"Prihvatam to, ministarko, ali to mi još uvek ne kaže koji je od vašihzakona Blis prekršila."

"Opšte galaktiko pravilo, venie, da svaki posetilac mora pri sebi imatisvoje isprave. Mnogi svetovi nisu kruti u tom pogledu, bilo stoga što im jestalo do turizma, bilo stoga što ne mare mnogo za red. Meutim, Komporelen jenešto drugo. Mi smo svet zakona i veoma tvrdi u pogledu njihove primene. Ona jeovde bez isprava, i sledstveno tome, krši naš zakon."

"Što se toga tie, ona nije imala izbora", odgovori Treviz. "Ja samupravljalo brodom, i ja sam je doveo na Komporelen. Morala je da doe ovamo snama, ministarko... ili, možda, mislite da je trebalo da je izbacimo u svemir?"

"To, venie, ne znai ništa drugo do da ste i vi prekršili naše zakone.""Ne, nije tako, ministarko. Ja ne potiem s bilo kog sveta. Ja sam

graanin Zadužbine, a Komporelen i svetovi koji su mu podreeni ine Pridruženesile Zadužbine. Kao graanin Zadužbine, mogu da slobodno putujem ovuda."

"Razume se, venie, pod uslovom da raspolažete ispravama koje epotvrditi da ste zaista graanin Zadužbine."

"Sa mnom je upravo to sluaj.""Ipak, ni kao graanin Zadužbine nemate pravo da kršite naše zakone,

vodei sa sobom neznanku bez isprava."Treviz je za trenutak oklevao. Oigledno, oficir sa ulazne stanice,

Kendraj, nije se držao svog dela dogovora, te više nije bilo nikakvog razloga daga i dalje štiti. "Nisu nas zaustavili na ulaznoj stanici", ree Treviz, "i jasam, ministarko, tu injenicu shvatio kao preutnu dozvolu da ovu ženu povedemsa sobom."

"Tano je da vas nisu zaustavili, venie. Tano je i da su je na ulaznojstanici propustili, kao i da nisu izvestili o njenom prisustvu. Meutim,pretpostavljam da su na ulaznoj stanici - sasvim ispravno - procenili da jevažnije privesti vaš brod ovamo nego voditi rauna o jednoj neznanki bezisprava. Doslovno uzeto, ono što su oni uinili zaista jeste kršenje pravila, iu vezi s tim postupie se na odgovarajui nain; meutim, uopšte ne sumnjam dae biti procenjeno da su valjano postupili. Mi smo, venie, svet krutih zakona,ali ipak, naša krutost ne proteže se s one strane razuma."

Treviz naglo upade: "U tom sluaju, ministarko, pozivam vas da upravo uime razuma ublažite svoju krutost. Ukoliko, zaista, sa ulazne stanice do vas

nije dopro nikakav izveštaj o tome da se na našem brodu nalazi i jedna neznankabez isprava, u tom sluaju niste nikako mogli znati, ne u trenutku našegsletanja, da kršimo vaše zakone. Ipak, sasvim je oigledno da ste sve pripremiliunapred, da ste nas spremno stavili u pritvor im smo sleteli; u pogledu toganema nikakve sumnje. Zbog ega ste tako postupili, kada nije bilo nikakvograzloga da makar pomislite da smo prekršili vaše zakone?"

Na ministarkinom licu pojavi se osmeh. "Shvatam zbrku koja vas je obuzela,venie. Dozvolite mi da vam napomenem da bilo kakvo saznanje do koga smo došli- ili do koga nismo došli - u pogledu neznanke bez isprava na vašem brodu nemanikakve veze sa vašim stavljanjem u pritvor. Mi, u stvari, postupamo u imeZadužbine, ija smo, kako sami maloas rekoste, Pridružena sila."

Treviz se netremice zagleda u nju. "Ali to je nemogue, ministarko. Štaviše, još i gore: to je smešno."

Ministarkin prigušeni smeh zvuao je kao lagano kapanje meda. "ini mi seveoma zanimljivim, venie, to što 'smešno' smatrate ak i gorim od 'nemogueg'.

U tom se pogledu potpuno slažem s vama. Na nesreu po vas, u ovom sluaju nijere ni o jednom od toga dvoga. A i zašto bi?"

"Zato što sam ja zvaninik zadužbinske vlade, u misiji po njenom nalogu;potpuno je, stoga, nezamislivo da bi ona želela da budem uhapšen, ili ak, daraspolaže ovlašenjem da to uini, budui da sam pod zakonskim imunitetom."

"Ah, ponovo ste propustili da me valjano oslovite; meutim, imajui u viduda ste veoma uzbueni, neka vam bude oprošteno. Ipak, od mene nije bilozatraženo da vas baš uhapsim. Stavila sam vas u pritvor, venie, jedino stogada bih mogla uiniti ono što od mene jeste zatraženo."



"A to je, ministarko?" upita Treviz, nastojei da, pred licem ove izuzetnežene, što je mogue više obuzda svoja oseanja.

"Imam nalog, venie, da zaplenim vaš brod i da ga vratim Zadužbini.""Šta?""Ponovo, venie, propuštate da me valjano oslovljavate. Pokazujete

ozbiljnu nemarnost i nisam nimalo sigurna da bi to i malo moglo poboljšati vašpoložaj. Dakle... Brod, pretpostavljam, ne pripada vama. Da li ste ga, možda, viprojektovali, ili izgradili, ili platili njegovu izradu?"

"Naravno da nisam, ministarko. Brod mi je poverila zadužbinska vlada.""U tom sluaju, pretpostavljam, venie, da zadužbinska vlada ima sva

prava da povue svoju odluku. Rekla bih da je to brod od veoma velikevrednosti."

Treviz ništa ne odgovori."Venie, u pitanju je gravitacioni brodu", nastavi ministarka. "Po svojoj

prilici nema ih baš mnogo, i verovatno ak i sama Zadužbina raspolaže samo sanekoliko slinih. Možda su, stoga, zažalili što su jedan od njih poverili vama.Možda biste ih, ipak, mogli ubediti da vam povere neki manje vredan brod, kojie, uprkos svemu, biti dostatan da obavite svoju misiju... Meutim, moraete namprepustiti brod kojim ste stigli ovamo."

"Ne, ministarko, ne mogu vam prepustiti brod. Jednostavno ne mogu dapoverujem da je Zadužbina to od vas tražila."

Ministarka se ponovo nasmeši. "Ne samo od mene, venie. Niti, samo, od

Komporelena. Imamo razloga da verujemo da je takav zahtev upuen svakom odbrojnih svetova ili sektora pod nadležnošu Zadužbine, kao i pridruženimlanovima njene Federacije. Iz te injenice izvlaim zakljuak da Zadužbini nijepoznata vaša putanja, i da se dala u potragu za vama s izvesnom merom ljutiteenerginosti. Iz toga, dalje, izvlaim zakljuak da se na Komporelenu nenalazite ni u kakvoj misiji u ime Zadužbine - jer, u tom sluaju, bilo bi jojpoznato gde se nalazite i s nama bi razgovarali na drugi nain. Sve u svemu,venie, pokušali ste da me obmanete."

Treviz odgovori, ne bez teškoa: "Voleo bih, ministarko, da vidim kopijuzahteva koji vam je uputila zadužbinska vlada. Verujem da imam pravo na to."

"Razume se, ukoliko bude proveden zakonski postupak. Veoma držimo do našezakonske procedure, venie, i vaša e prava u celosti biti poštovana. Budite uto sasvim sigurni. Ipak, ini se da bi bilo i bolje i lakše ukoliko bismo moglidoi do dogovora, bez prevelikog publiciteta i bez zakonskog postupka koji bi

nam uzeo mnogo vremena. Nama se toini uputnijim, a sigurna sam, tako bi seinilo i Zadužbini, budui da joj baš ne bi godilo da se na sva zvona, širom

Galaksije, obelodanjuje sluaj odbeglog lana zadužbinske legistrature. To biZadužbinu prikazalo u pomalo smešnoj svetlosti - što je, i po vašem i po momshvatanju, gore nego nemogue."

Treviz ponovo ne ree ništa.Poekavši nekoliko trenutaka ministarka nastavi, glasom u kome ne beše ni

uzbuenja ili žestine. "Shvatite, venie, bilo putem privatnog dogovora biloputem pravne akcije, mi nameravamo da preuzmemo vaš brod. Kazna zbog dovoenjaputnika bez isprava zavisie od toga za koju se od te dve mogunosti opredelite.Ukoliko budete istrajavali na zakonskom postupku, ova žena predstavljae dodatnutaku u optužnici protiv vas, i za prestup biete sve troje kažnjeni - uveravamvas, nimalo blago. Ukoliko se, pak, dogovorimo, vaša putnica moi e prvimtrgovakim brodom da krene u bilo kom pravcu želi - a vi, što se toga tie,ukoliko budete želeli, možete poi sa njom. Ili, ukoliko je Zadužbina voljna,

možemo vam dati neki od naših brodova, koji e savršeno odgovarali vašimpotrebama - pod uslovom, razume se, da nam Zadužbina ustupi jedan od svojih,koji bi nam u potpunosti nadoknadio onaj što bismo ga vama dali. Ili napokon,ukoliko iz bilo kog razloga ne želite da ponovo stupite na teritorije koje supod neposrednom kontrolom Zadužbine, možda bismo se mogli saglasiti da vampružimo utoište ovde, i potom, u dogledno vreme, da vam priznamo i našedržavljanstvo. Vidite i sami da, ukoliko prihvatite prijateljski dogovor, predvama stoje brojne mogunosti - i istovremeno, samo jedna ukoliko budeteistrajavali na svojim zakonskim pravima."



"Ministarko, idete predaleko", odvrati Treviz. "Nudite nam i ono štonikako ne biste mogli ispuniti. Ne možete mi obezbedite utoište ovde, ukolikoZadužbina bude zahtevala da nas izruite."

"Venie", odgovori ministarka, "ja nikada ne obeavam ništa što nisam ustanju da ispunim. Jedino što Zadužbina zahteva jeste brod. Nikakav drugi zahtevne postavlja, niti u pogledu vas, niti u pogledu ikog drugog na brodu. Jedinošto traži jeste letelica."

Treviz brzo pogleda u Blis, a onda ree: "Da li biste mi dozvolili,ministarko, da na kratko porazgovaram sa dr Peloratom i mis Blis?"

"Razume se, venie. Imate petnaest minuta.""Nasamo, ministarko.""Odveše vas u jednu drugu prostoriju, venie, i nakon petnaest minuta

vratie vas ovamo. Dok budete razgovarali niko vas nee ometati, a neemo niprisluškivati vaš razgovor. Dajem vam svoju re, a ja držim do svoje rei. Ipak,na vratima e stajati stražari, kako ne biste došli na šašavu pomisao da bistemogli pobei."

"Razumeli smo vas, ministarko.""A kada se vratite, oekujemo da ete biti pripravni za dogovor o

ustupanju broda. U suprotnom, zapoee zakonska procedura, i sve e biti mnogogore po vas, venie. Jesmo li se razumeli?"

"Potpuno, ministarko", prihvati Treviz, nastojei da što bolje obuzda svojbes, budui da u suprotnom ništa dobro ne bi mogao oekivati.

18.Bila je to malena, ali dobro osvetljena prostorija, sa jednim ležajem i

dve stolice; moglo se uti blago lepršanje ventilatorskih krila. U celini,delovala je mnogo ugodnije nego prostrana i sterilna ministarkina kancelarija.

Jedan stražar ih je dopratio do sobe, visok i ozbiljan, sa rukom koja jesve vreme lebdela u blizini pištolja. On ostade napolju, ali dok su ulazili, onim se obrati tvrdim glasom: "Imate petnaest minuta."

Nije još ni dovršio a vrata se zatvoriše, uz tup odjek."Nadam se samo da nas ne mogu uti", progovori Treviz."Golane, dala nam je svoju re", primeti Pelorat."Procenjuješ druge na osnovu sebe, Janove. Njena takozvana 're' nije mi

dovoljna. Prekršie je bez oklevanja ukoliko to bude smatrala potrebnim.""Nije važno", umeša se Blis. "Mogu da postavim zaštitno polje svuda oko

nas." "Imaš spravu pri sebi?" upita Pelorat.Blis se nasmeja, i za trenutak joj blesnuše blistavobeli zubi. "Gein um je

zaštitna sprava. Pele, njen um je ogromne moi.""Ovde smo sada", ljutito primeti Treviz, "zbog ogranienja kojima je ta

ogromna mo podložna.""Šta time mislite da kažete?" upita Blis."Kada se ona trostruka konfrontacija okonala, izbrisali ste me iz uma

kako gradonaelnice, tako i onog Gendibala, zvaninika Druge Zadužbine. Nijednood njih dvoje nije više ni mislilo na mene, osim s ravnodušnošu i kao krozmaglu. Trebalo je budem prepušten samom sebi, svoj na svome."

"Morali smo to da uinimo", ree Blis. "Bili ste najvažniji naš izvorsaznanja."

"Da, Golan Treviz, nepogrešivi. Ali iz njihovih glava niste izbrisali imoj brod, je li tako? Gradonaelnica Brano nije mene; ja nju više uopšte ne

interesujem. Ali jeste tražila brod; brod nije zaboravila."Blis se namršti."Razmislite o tome", nastavi Treviz. "Gea je bezrazložno pretpostavila da

je brisanjem mene iz njihovih glava obrisala i moj brod; da smo ja i brod jedno.Ukoliko se Brano ne bude više seala mene, nee se seati ni broda. Nevolja je,meiutim, u tome što Gea ne shvata individualnost. Doživljavala je brod i menekao jedan jedinstven organizam - skroz pogrešno."

"Mogue je da ste u pravu", složi se blago Blis."Pa, u tom sluaju", nastavi Treviz bez zazora, "na vama je da svoju

pogrešku ispravite. Ja moram imati svoj brod i svoj kompjuter. Bez toga - sve je



propalo. Prema tome, Blis, postarajte se da ponovo zadobijem svoj brod. U stanjuste da kontrolišete umove."

"Tako je, Trevize, ali tome ne pristupamo laka srca. Pristupili smo tometokom trostruke konfrontacije, ali znate li koliko je unapred ona bilaplanirana? Koliko je dugo bila proraunavana? Odmeravana? Potrajalo je sve to -doslovno - mnogo godina. I ja ne mogu sada tek tako prii toj ženi i podesitijoj um da odgovara neijim problemima."

"Je li ovo trenutak..."Blis ga prekide, glasom ispunjenim žestinom. "Ukoliko krenem tim putem -

gde emo se na kraju zaustaviti? Mogla sam zai u um oficira na ulaznoj stanicii on bi nas, svakako, smesta propustio. Mogla sam prodreti i u um agenta utaksiju, i on bi nas sigurno pustio."

"Pa, kad smo ve kod toga, zbog ega to niste i uinili?""Zbog toga što nam nije poznato kuda bi nas to odvelo. Nisu nam poznati

propratni efekti, koji bi, konano, naš položaj mogli uiniti ak i gorim negošto jeste. Ukoliko sada prilagodim ministarkin um našim potrebama, to može imatiuticaja na njeno ponašanje i prema drugima s kojima bude došla u dodir; budui,pak, da je ona visoki zvaninik u svojoj vladi, to bi se moglo odraziti i nameugalaktike odnose. Sve dok sve mogue posledice ne budu najbrižljivijerazmotrene, ne smemo ni tai njen um."

"Pa, u tom sluaju, zbog ega ste pošli sa nama?""Zbog toga što može doi do toga da vam i život bude ugrožen. Vaš život

moram štititi po svaku cenu, ak i po cenu Pelovog i svog vlastitog. Na ulaznojstanici život vam nije bio u opasnosti. Nije u pitanju ni u ovom asu. Vi morateiz ovoga sami isplivati - uiniti sve što možete, barem, dok Gea ne proceniposledice svog uplitanja i ne odlui da se umeša."

Treviz se zamisli. "U tom sluaju", javi se on posle krae stanke, "moramnešto pokušati. Mada, možda, nee uspeti."

Vrata se ponovo otvoriše, tupim odjekom se zavukavši u proreze sa leve idesne strane.

Stražar im se obrati: "Poite."Dok su izlazili, Pelorat prozbori šapatom: "Golane, šta nameravaš da

uiniš?"Treviz odmahnu glavom i odvrati šapatom: "Nisam sasvim siguran. Morau da

improvizujem."

19.U kancelariji su zatekli ministarku Lizalor kako i dalje sedi za svojimstolom. Pogledavši ih, na njenom licu se javi sumoran osmeh.

"Udeena sam, venie Trevize", ree ona, "da ste došli da mi saopštite danam predajete zadužbinski brod."

"Došao sam, ministarko, da se dogovorimo o uslovima", odgovori mirnoTreviz.

"Ne može biti nikakvog razgovora o uslovima, venie. Suenje, ukoliko nanjemu istrajavate, može se veoma brzo upriliiti, i još brže okonati. Nemanikakve sumnje da ete biti osueni, ak i pri savršeno zakonitom postupku,budui da je vaš prestup - dovoenje jedne neznanke bez isprava ovamo -oigledan i neporeciv. Nakon toga, raspolagaemo potpunim zakonskim pravom dauzaptimo vaš brod, a vas troje biete podvrgnuti strogim kaznama. Nemojteizazivati sudbinu, samo da biste makar malo odložili ono što je neminovno."

"Ipak, ministarko, postoje uslovi o kojima bi se moglo razgovarati, budui

da, bez obzira na to koliko brza bila vaša presuda, brod ne možete preuzeti bezmog pristanka. Svaki vaš pokušaj da to uinite nasilnim putem znaio biuništenje broda, zajedno sa itavom vašom svemirskom lukom, a smrt bi zadesila isve živo u luci. To bi, bez sumnje, izazvalo gnev Zadužbine - što je nešto emuse vi ne smete izložiti. Pretei nam, ili ravo postupajui sa nama da biste meprimorali da vam predam brod, inite nešto što se sigurno kosi sa vašimzakonima, a ako vi, nemajui drugog izlaza, budete prekršili vlastite zakone,ili nas podvrgli muenju ili nas, bar neko vreme, držali u surovom i neprilinomzatoeništvu, Zadužbina e za to saznati ranije ili kasnije, i njen gnev biejoš vei. Ma koliko žarko želeli da dobiju brod nazad, ipak ne mogu dozvoliti



stvaranje presedana koji bi omoguio zlostavljanje i drugih graana Zadužbine...Dakle, hoemo li razgovarati o uslovima?"

"Sve su to iste besmislice", odvrati ministarka, mrko ga gledajui."Ukoliko bude potrebno, pozvaemo i samu Zadužbinu. Tamo e ve znati kako daotvore brod koji su sami nainili ili kako da vas prinude da to uinite."

"Propustili ste da me valjano oslovite, ministarko", odvratiTreviz, "ali imajui u vidu da ste veoma uzbueni, preimopreko toga. I sami veoma dobro znate da je pozivanje Zadužbine poslednja

stvar koju biste uinili, budui da uopšte nemate nameru da im brod predate."Osmeh naglo išeze sa ministarkinog lica. "Kakva je to sada besmislica,

venie?""Besmislica koja, ministarko, verovatno nije za svaije uši. Dozvolite,

stoga, mom prijatelju i ovoj mladoj ženi da potraže neki udoban hotel iotpoinu; odmor im je zaista preko potreban. Neka nas napuste i vaši stražari;mogu ostati ispred vrata, ukoliko to želite, a vama ostaviti napunjen pištolj.Niste baš sitna žena, i sa pištoljem u ruci, neete imati nakakvog razloga da odmene zazirete. Naime, ja sam nenaoružan."

Ministarka se nagnu preko stola prema njemu. "Ni u kom sluaju, nemanikakvog razloga da od vas zazirem."

Ni ne osvrnuvši se, ona dade znak jednom od stražara, koji joj smestapristupi i stade pokraj nje zvonko kucnuvši petama. "Stražaru", obrati mu seona, "odvedi ovo dvoje u apartman broj pet. Neka ostanu pod nadzorom, ali

pobrinite se da im bude ugodno. Biete mi lino odgovorni za bilo kakavneprikladan postupak prema njima, kao i za bilo kakav propust u obezbeenju."

Ona se uspravi, i uprkos svom odlunom nastojanju da zadrži punu merupribranosti Treviz ne uspe da obuzda lagani drhtaj. Bila je visoka; u najmanjuruku visoka koliko i on sam, sa svojih metar i osamdeset i pet, a možda i kojicentimetar viša. Imala je tanak struk; dve bele pruge sa njenih grudi protezalesu se oko itavih bedara, inei je još tanjom u struku. Odisala je nekom vrstommasivne gracioznosti, i Treviz žalosno pomisli kako je njena malopreašnjaizjava da nema rašta od njega da zazire bila sasvim tana. Kada bi se njih dvoježestoko dohvatili, pomisli on, ne bi imala ni malo muke da ga položi na obepleke.

"Poite sa mnom, venie", obrati mu se ona. "Ukoliko ste ve radi dagovorite besmislice, onda, što vas manje ušiju uje to bolje za vas."

Ona krenu živahnim korakom i Treviz se uputi za njom, oseajui se nekako

siušnim u njenoj senci; bio je to ose

aj što ga nikad nijedna žena nije u njemuizazvala.

Oni uoše u jedan lift i, tek što se vrata zatvoriše za njima, ona mu seobrati: "Sada smo nasamo, ali venie, ako gajite neku sumanutu pomisao dabiste, pribegavajui sili, mogli da ostvarite neki svoj zamišljeni naum, molimvas da to smesta zaboravite." Penušavi ton njenog glasa postade još izraženiji,pošto odmah dodade, kao da je itava situacija zabavlja: "Delujete kao prilinovrst momak, ali uveravam vas, nee mi predstavljati nikakvu teškou da vampolomim ruku, ili ako budem prinuena, zavrnem šiju. Naoružana sam, ali minikakvo oružje nee biti potrebno."

Treviz se poeša po bradi, obuhvativši je pogledom od glave do peta. "Urvanju, ministarko, mogu da se ponesem sa bilo kojim ovekom moje tržine, ališto se vas tie, ve sam odluio da partiju predam bez igre. Jasno mi je kadanemam šanse."

"Vrlo dobro", ree ministarka, oigledno zadovoljna.

"Kuda smo se uputili, ministarko?" upita Treviz."Idemo dole! I to dosta duboko. Ali neka vas to ne uzbuuje. U

hiperdramama bi ovo izgledalo kao predigra za scenu u tamnici, pretpostavljam;ali na Komporelenu ne postoje tamnice - samo pristojne elije. Idemo u mojeprivatne odaje; nisu tako romantine kao tamnice u ružno doba starog Carstva,ali su svakako udobnije."

Treviz proceni da se nalaze pedesetak metara u utrobi planete, kada selift zaustavi, vrata otvoriše i oni izioše.

20.



Treviz se obazre po sobi s neskrivenim iznenaenjem.Ministarka ga pomalo namršteno upita: "Kao da imate nešto protiv izgleda

mojih privatnih odaja, venie?""Ne, nipošto, ministarko. Samo sam iznenaen. Jednostavno, ovako nešto

nisam oekivao. Utisak koji sam imao o vašem svetu, na osnovu malo onoga što samvideo i uo nakon dolaska ovamo, jeste da je... pa, uzdržljiv, i da izbegavanepotreban luksuz."

"To i jeste sluaj, venie. Naša prirodna bogatstva su ograniena, iprinueni smo da vodimo život surov koliko je to i naša klima."

"Ali ovo, ministarko", i Treviz raširi ruke kao da namerava da obuhvatiitavu sobu u kojoj je, prvi put otkako se obreo na ovom svetu, ugledao boje,ležajeve ugodno izvajane, blagu svetlost što je dopirala odnekud iza zidova itepihe vrsto priljubljene uz pod tako da su koraci po njima bili gipki i tihi."Ovo je svakako luksuz."

"Kao što sami rekoste, venie, mi izbegavamo nepotreban luksuz;razmetljiv luksuz; beskorisno preteran luksuz. Meutim, ovo je privatan luksuz,koji ima svoju svrhu. Ja veoma mnogo radim i nosim na svojim pleima velikuodgovornost. Potrebno mi je, stoga, mesto gde bar za trenutak mogu da zaboravimna sve teškoe koje mi donosi moj položaj."

"Da li i svi drugi Komporelenci, ministarko, žive ovako kada su daleko odoiju drugih?" upita Treviz.

"Zavisi od posla koji obavljaju i stepena odgovornosti. Veoma mali broj

može sebi ovo priuštiti; u stvari, veoma mali broj ovo zaslužuje, ili ponašajuise u skladu sa našim etikim normama, upošte želi da sebi priušti."

"A vi, ministarko, možete ovo sebi priuštiti - zaslužujete i želite sveovo?"

"Položaj koji zauzimate nosi sa sobom privilegije, baš kao i obaveze",odgovori ministarka. "A sada sedite, venie, i upoznajte me s tim svojimšašavim idejama." Ona se spusti na jedan od ležajeva, koji se lagano ugnu podnjenom težinom, i pokaza na jednu naslonjau u kojoj bi joj se Treviz našaolicem u lice, ne na prevelikom odstojanju.

Treviz sede. "Šašavim idejama, ministarko?"Ministarka se vidljivo opusti, oslonivši se svojim desnim laktom na jedan

jastui. "U privatnom opštenju, nema nikakve potrebe da se kruto držimoformalnosti. Možete me zvati Lizalor, a ja u vas Treviz... Upoznajte me s timšto imate na umu, Trevize, i porazgovarajmo o tome."

Treviz prekrsti noge i dublje se zavali u svoju naslonjau. "Pa, evo,Lizalor. Stavili ste me pred izbor: ili da se saglasim da vam dobrovoljno predam

brod, ili da budem izveden pred sud. U oba sluaja, brod bi na koncu bio vaš...Pa ipak, ozbiljno ste nastojali da me ubedite da prihvatim prvu varijantu.Spremni ste da mi ponudite drugi brod, u zamenu za moj, i da mojim prijateljimai meni omoguite da odemo kuda god želimo. Ukoliko bismo se na to odluili,slobodni smo, ak, da ostanemo na Komporelenu i zatražimo njegovo državljanstvo.Kada su sitne stvari u pitanju, bili ste spremni da mi date petnaest minuta dabih porazgovarao sa svojim prijateljima. ak ste prihvatili da me dovedeteovamo, u svoje privatne odaje, omoguujui istovremeno, pretpostavljam, mojimprijateljima da se odmaraju u nesumnjivo udobnim prostorijama. Ukratko, Lizalor,inite sve što možete da me pridobijete da vam ustupim svoj brod bez izlaskapred sud."

"Ma hajdete, Trevize, zar baš ništa niste spremni da pripišete mojimljudskim impulsima?"

"Baš ništa.""Ne smatrate li, ipak, da bi dobrovoljno prihvatanje, s vaše strane, da

nam prepustite brod dovelo do bržeg i uspešnijeg razrešenja sluaja - nego štobi to bilo pri izlasku pred sud?"

"Ne! Ali imam nešto drugo u vidu.""Da? A šta je to?""Postoji nešto što snažno govori protiv suenja: suenje je javni dogaaj.

U nekoliko navrata, ve, ukazali ste na veoma krut pravni sistem ovog sveta, istoga veoma sumnjam da bi bilo mogue upriliiti suenje a da sve što se tokomprocesa zbiva ne bude najpomnije zabeleženo. Dakle, ukoliko stvari tako stoje,



Zadužbina bi bila u sve upuena i vi biste bili prinueni da joj, im se suenjeprivede kraju, predate brod."

"Razume se", odgovori Lizalor bez ikakva izraza na licu. "Najzad, brod ijeste vlasništvo Zadužbine."

"Meutim", nastavi Treviz, "o privatnoj nagodbi sa mnom ne bi postojalanikakva formalna zabeleška. Brod bi se našao u vašim rukama, i budui daZadužbina o svemu tome ne bi ništa saznala - ona, ak, nema ni pojma da senalazimo na ovom svetu - Komporelen bi zadržao brod za sebe. To je, siguran sam,upravo ono što i nameravate da uinite."

"Ali zbog ega bismo to uinili?" Lice joj je i dalje bilo bez ikakvaizraza. "Nismo li i sami deo Zadužbinske konferedacije?"

"Ne sasvim. Vaš status u Federaciji je status Pridružene sile. Na svimgalaktikim kartama na kojima su pripadnici Zadužbinske federacije prikazani ucrvenom - Komporelen i svetovi koji mu pripadaju su u bledožutoj boji."

"ak i u tom sluaju, kao Pridružena sila svakako bismo saraivali saZadužbinom."

"Da li biste, zaista? Ne sanjari li Komporelen, ipak, o posvemašnjojnezavisnosti; ak i o preuzimanju vostva? Vi ste poprilino star svet. Gotovosvi svetovi tvrde za sebe da su stari, ali Komporelen jeste star svet."

Ministarka Lizalor dopusti da joj hladan osmeh pree licem. "Najstariji,ako je verovati našem zanesenjacima."

"Nije li, u tom sluaju, postojalo doba kada je Komporelen bio vodei svet

jedne ne baš tako malene skupine svetova? Ne sanjarite li, možda, još o tome dapovratite izgubljenu mo?"

"Zar zaista verujete da sanjarimo o tako nedostižnom cilju? Nazvala sam tošašavom idejom ak i pre no što ste me upoznali sa svojim razmišljanjima; sadasam ubeena da je zaista šašava."

"Snovi mogu biti neostvarljivi, ali ovek ipak može sanjariti. Terminus,smešten na samom rubu galaksije i sa petovekovnom istorijom - kraom od istorijebilo kog drugog sveta - vlada, praktino, itavom Galaksijom. Ima li ikakvograzloga da tu ulogu ne preuzme Komporelen? A?" Treviz se umilno smešio.

Lizalor ostade ozbiljna. "Terminus je taj svoj položaj stekao, kako jereeno, zahvaljujui usmeravanjima Seldonovog Plana."

"Seldonov Plan je psihološka okosnica zadužbinske superiornosti i održaese, najverovatnije, onoliko dugo koliko ljudi budu u njega verovali. Mogue jeda komporelenska vlada u Seldonov Plan više ne veruje. Meutim, ak i u tom

sluaju, Terminus zadržava svoju tehnološku nadmo

. Vlast Terminusa nad najve

imdelom Galaksije poiva, nesumljivo, na njegovoj nadmonoj tehnologiji - primer

za to je upravo gravitacioni brod, koga toliko žudite da se doepate. Nijedandrugi svet, osim Terminusa, ne raspolaže gravitacionim brodovima. Ukoliko biKomporelenu pošlo za rukom da se domogne makar jednog od njih, i da se u svimpojedinostima upozna sa nainom na koji on funkcioniše, to bi mu omoguilo danaini džinovski skok unapred. Nisam nimalo ubeen da bi to bilo dovoljno da odTerminusa preuzmete vostvo u Galaksiji; meutim, mogue je da je vaša vlada uto uverena."

"Ni sami, verovatno, ne verujete u to što govorite", usprotivi se Lizalor."Bilo koja vlada koja bi zadržala neki zadužbinski brod protivno volji Zadužbinebila bi, van svake sumnje, izložena njenom gnevu - a istorija nam daje dovoljnoprimera koliko nezgodno može biti izlagati se gnevu Zadužbine."

"Gnev Zadužbine", odvrati Treviz, "može pasti na glavu samo onog za kogaje Zadužbini poznato da njen gnev zaslužuje."

"U tom sluaju, Trevize - prihvatimo li da vaša analiza situacije nijesasvim šašava - ne bi li bilo u vašu korist da prihvatite nagodbu sa nama iprepustite nam brod? Dobro bismo vam platili da ga dobijemo bez velike buke -ukoliko postupimo u skladu s vašim izlaganjem."

"Ipak, da li biste se mogli pouzdati u mene da neu o svemu izvestitiZadužbinu?"

"Svakako. Jer morali biste je izvestiti i o svojoj ulozi u svemu tome.""Mogu im rei da sam postupao pod pritiskom."



"Naravno. Osim ukoliko vas vaš zdrav razum ne bi ubedio da vamgradonaelnica ne bi poverovala i jednu jedinu re... Dakle, hoemo li senagoditi?"

Treviz odmahnu glavom. "Neemo, madam Lizalor. Brod je moj i mora ostatimoj. Kao što sam vam ve rekao, bie raznesen u paramparad ukoliko pokušate dasilom uete u njega. Budite sigurni da vam govorim suštu istinu. Ne pomišljajteni za asak da blefiram."

"Vi možete otvoriti brod, i preinaiti uputstva data kompjuteru.""Van svake sumnje, ali ja to neu uiniti."Lizalor duboko uzdahnu. "Sigurna sam da vam je poznato da vas mogu navesti

da promenite mišljenje - ako ne onim što možemo uiniti vama, onda onim štomožemo uiniti vašem prijatelju, dr Peloratu, i onoj mladoj ženi."

"Imate u vidu muenje, ministarko? Je li to vaš zakon?""Ne, venie. Možda se neemo morati poslužiti najgorim sredstvima. Tu je

uvek i psihika sonda."Po prvi put otkako se obreo u ministarkinim privatnim odajama Treviz oseti

zebnju oko srca."Ne smete ni to uiniti. Upotreba psihike sonde, osim u medicinske svrhe,

zabranjena je širom Galaksije.""Meutim, u stanju potpune beznadežnosti...""Spreman sam na takav rizik", odgovori Treviz mirno, "budui da od toga

neete imati nikakve koristi. Moja odlunost da zadržim svoj brod toliko je

snažna da bi psihika sonda razorila moj um pre no što bi popustio pod vašimpritiskom." (Ovo jeste bio blef, pomisli on, i još vea zebnja prože njegovosrce). "Pri svemu tome, ak i ako biste bili toliko vešti da me ubedite, nerazorivši moj um, ak i ako bih otvorio svoj brod, razoružao ga i predao vam ga,od toga, ipak, ne biste imali nikakve koristi. Brodski kompjuter je tehnološkoudo još i vee od samog broda, i podešen je - ne znam ni sam kako - da samo samnom razvije sve svoje mogunosti. Ja bih to nazvao kompjuterom nainjenom pomeri jednog jedinog oveka."

"Uzmimo, onda, da zadržite svoj brod i da nastavite da upravljate njime.Da li biste bili spremni da razmotrite mogunost da njime upravljate u naše ime- kao uvaženi komporelenski graanin? S odlinom platom. Životom u luksuzu. Tobi važilo i za vaše prijatelje, razume se."

"Ne bih.""Dobro, šta onda imate u vidu? Da, jednostavno, dopustimo vama i vašim

prijateljima da uzmete brod i otisnete se u svemir? Skreem vam pažnju da bismo,na kraju krajeva, mogli obavestiti Zadužbinu da se, zajedno sa brodom, nalazite

na Komporelenu, i potom itavu stvar njima prepustiti.""I sami, pri tom, izgubiti brod?""Ukoliko, ve, moramo da ostanemo bez broda, radije bismo ga, verovatno,

prepustili Zadužbini nego ga ostavili u rukama neke bezobrazne svemirskelutalice."

"U tom sluaju, dozvolite da vam iznesem jedan predlog.""Predlog? U redu, da ujem. Nastavite."Treviz zapoe, pažljivo birajui rei. "Nalazim se u jednoj veoma važnoj

misiji. Misija je bila zapoeta uz punu podršku Zadužbine - koja mi je sada, posvemu sudei, uskraena; uprkos svemu, u pogledu važnosti misije ništa se nijepromenilo. Neka mi sada Komporelen pruži svoju podršku, i ikoliko misiju uspešnookonam, i Komporelen od toga može imati koristi."

Na Lizalorinom licu pojavi se izraz dvoumljenja. "I neete vratiti brod

Zadužbini?""Nikada to nisam ni imao u vidu. Meutim, Zadužbina ne bi sa toliko

predanosti tragala za brodom kada bi oni tamo makar i za trenutak verovali daimam ikakvu nameru da im ga ikada vratim."

"To, meutim, još izdaleka ne znai da biste, na kraju, brod izruilinama."

"Kada, napokon, budem okonao svoju misiju, mogue je da više neu imatinikakve potrebe za brodom. U tom sluaju, ne bih imao ništa protiv ni da gaKomporelen dobije."

Nekoliko trenutaka njih dvoje posmatralo je jedno drugo u potpunoj tišini.



"Dabome, ukoliko to oni žele. Najzad, takav in pojednostavljuje pitanjeporeza, kao i problem naslea."

"Ali mogu je razvod?""Razume se. Bilo bi u svakom pogledu nemoralno prisiljavati ljude da žive

zajedno, dok...""I nema nikakvih religijskih ogranienja?""Religijskih? Pa, postoje ljudi koji grade svoju filosofiju na prastarim

kultovima; ali kakve to veze ima sa brakom?""Venie, ovde, na Komporelenu, svi vidovi odnosa meu polovima pod

potpunom su kontrolom. I brak je u to ukljuen. U stvari, pojam odnosa meupolovima ogranien je na branu vezu. Veoma nas rastužuju oni svetovi, aTerminus posebno, na kojima se polni odnosi, po svemu sudei, smatraju pukimzadovoljstvom bez neke vee važnosti - zadovoljstvom u koje se neko upušta kadgod, kako god, i s kim želi, ne osvrui se na dublje religijske vrednosti."

Treviz sleže ramenima. "Žao mi je, ali zaista ne mogu ništa da uinim napreobražaju Galaksije, ili makar samo Terminusa... Ali kakve to veze ima samojim brodom?"

"Ima. Imam u vidu naše javno mnenje u pitanju vašeg broda; ukazujem vam nato do koje su mere ograniene moje mogunosti da u tom pogledu postignem s vamadogovor. Žitelji Komporelena bili bi užasnuti kada bi doznali da ste jednu mladuženu doveli na brod da zadovoljava vašu požudu - vas i vašeg prijatelja.Imajui, upravo, u vidu vašu bezbednost, tražila sam od vas da prihvatite tihu

predaju broda, umesto da idete na javni proces.""Vidim da vam je brod poslužio da iznaete novu vrstu ubeivanja, putem

pretnji", primeti Treviz. "Znai, izlažemo se opasnosti da nas gomila linuje?""Samo vam ukazujem na mogue opasnosti. Da li ste u mogunosti da osporite

da je žena koju ste poveli sa sobom išta drugo do objekat vaše seksualnepožude?"

"Razume se da jesam. Blis je družbenica mog prijatelja, dr Pelorata. Nepostoji nijedna druga žena koja bi mogla polagati pravo na njeno mesto. Možda vinjihov odnos ne biste odredili kao brani odnos, ali ubeen sam, znajui kako nasvoj odnos gledaju i Blis i Pelorat, da njih dvoje smatraju da su u braku."

"Želite li time da kažete da vi niste ni u kakvom odnosu sa njom?""Naravno da nisam", odvrati Treviz. "Kakvim me vi to ovekom smatrate?""Ne bih umela da vam kažem. Nisu mi, naime, poznata vaša shvatanja

moralnosti."

"Dozvolite mi, u tom sluaju, da vam kažem da mi moje shvatanje moralnostine dozvoljava da varam svog prijatelja - pogotovo kada je u pitanju žena koju

voli.""Niste, ak, došli u iskušenje?""Nisam u stanju da spreim da doem u iskušenje, ali jesam u stanju da mu

odolim.""Zaista? Možda je razlog tome što vas žene uopšte ne interesuju?""Odbacite, odmah, tu pomisao. Još kako me interesuju.""A koliko je vremena prošlo otkako ste bili s nekom ženom?""Više meseci. Zapravo, otkako smo napustili Terminus""Sigurna sam, u tom sluaju, da vam toliko dugo uzdržavanje nije

prijatno?""Nije", odvrati Treviz energino, "ali okolnosti su bile takve da nisam

imao izbora.""Pretpostavljam da je vaš prijatelj, dr Pelorat, uvidevši koliko se

muite, bio pripravan da svoju ženu podeli sa vama.""Nisam mu dao na znanje da se muim, ali ak i da jesam, siguran sam da ne

bi bio spreman da podeli Blis sa mnom. Niti bi, siguran sam, Blis na topristala. Ja joj se uopšte ne dopadam."

"Da li to tvrdite na osnovu toga što ste, bezuspešno, pokušavali da jojpriete?"

"Nisam pokušao. Svoje procene u stanju sam da donosim bez potrebe da ihpoveravam. U svakom sluaju, ni ona se meni ne dopada naroito."

"Neverovatno! A ini se da je ona, upravo, ona vrste žene kakvu muškarcipo pravilu smatraju veoma privlanom."



"U fizikom pogledu - ona jeste privlana. Uprkos tome, ona me neprivlai. Pre svega, odve je mlada - ima u njoj neega gotovo detinjastog."

"Znai, više ste skloni starijim ženama?"Treviz pouta nekoliko trenutaka. Da li ga je to uvlaila u neku zamku? A

onda obazrivo odvrati: "Dovoljno sam star da bih znao da cenim vrednost zrelihžena. Ali kakve to veze ima sa mojim brodom?"

"Zaboravite, za trenutak, svoj brod", odgovori Lizalor. "Meni je etrdesetšest godina, i nisam udata. Nekako, uvek sam bila prezaposlena da bih imalavremena za brak."

"U tom sluaju, imajui u vidu pravila vašeg društva, moraete seuzdržavati do kraja svog života... Da li ste me zbog toga pitali koliko jevremena proteklo otkako sam poslednji put bio sa nekom ženom? Oekujete li odmene neki savet? Pa, ukoliko vam je potrebno moje mišljenje, rei u odmah dapolni odnos nije što i hrana ili pie. Nije baš ugodno biti bez njega, ali nijeni neizdrživo."

Ministarka se nasmeja, i u oima joj se ponovo javi sjaj pticegrabljivice. "Nemojte me pogrešno razumeti, Trevize. S položajem dolaze iizvesne privilegije, a pored toga, postoji i diskrecija. Sve o svemu, nisam bašneko ko se uzdržava. Uprkos svemu tome, ovdašnji muškarci jedva da su u stanjuda vas zadovolje. Ja prihvatam injenicu da moralnost predstavlja apsolutnuvrlinu, ali istovremeno, ona muškarce sa ovog sveta optereuje oseanjemkrivice; iz tog razloga oni su nepreduzimljivi, nemaštoviti, spori da zaponu a

brzi da završe - sve u svemu, krajnje nevešti."Veoma obazrivo, Treviz primeti: "Pa, sumnjam da i u pogledu toga mogu

nešto da uinim.""Želite li time da nagovestite da je greška, možda, u meni? Naime, da ne

nadahnjujem muškarce u dovoljnoj meri?"Treviz hitro podiže ruku, u znak protivljenja. "Taman posla!""U tom sluaju, kako biste vi postupili, kada bi vam se ukazala prilika?

Vi, ovek sa jednog normalnog sveta, koji je sigurno prošao kroz sve vrsteseksualnih iskustava, i koji je pod pritiskom nekoliko meseci prinudnoguzdržavanja ak i u prisustvu jedne mlade i šarmantne žene. Kako biste se viponašali u prisustvu žene kao što sam ja, žene ovakve zrelosti kakva vam seinae dopada?"

"Ponašao bih se sa poštovanjem i pristojnošu kakvi pristoje vašempoložaju i vašem ugledu", odgovori Treviz.

"Ne budite budala!" uzviknu ministarka, i ruka joj krenu prema desnojstrani njenog pojasa. Bela traka koja ju je obavijala popusti i spade sa njenihgrudi i vrata. Crna haljina koju je imala na sebi sada je visila na njoj.

Treviz je sedeo kao skamenjen. Od kada joj se ova misao vrzmala po glavi?Ili je, samo, na ovaj nain želela da postigne ono što nije uspela pretnjama?

Haljina skliznu sa nje, zajedno sa delom koji joj je podupirao grudi.Ministarka je sedela pravo preko puta, s izrazom ponosne samosvesti, naga odpojasa nagore. Njene grudi bile su umanjena verzija nje same - bile su masivne,vrste, i neodoljivo izazovne.

"Pa?" upita ona."Velianstveno!" uzviknu Treviz, nimalo ne preterujui."I šta nameravate da preduzmete?""Šta mi nalaže komporelenski moral, madam Lizalor?""A šta komporelenski moral znai oveku sa Terminusa? Šta vam vaš moral

nalaže? Pa, krenite. Hladno je, i telo mi žudi za toplotom."

Treviz ustade i poe da se svlai.

PRIA O ZEMLJI

22.Treviz se oseao kao drogiran, pitajui se koliko je vremena proteklo.Pokraj njega ležala je Miza Lizalor, ministarka saobraaja. Ležala je

potrbuške, glave iskrenute na jednu stranu, otvorenih usta i jedva primetnohrui. Treviz za asak oseti zadovoljstvo što ona još spava. Kada se probudi,nadao se da e joj biti sasvim jasno da je ona usnula.



I Treviz je, takoe žudio za snom, ali je, nekako, oseao da je veomavažno da mu se ne prepusti. Nije ga nipošto, kada se probudi, smela zatei kakospava. Morala je da ustanovi da je on odoleo, dok je ona sama zapala u nesvesnostanje. Uostalom, tako nešto ona bi i oekivala od jednog zadužbinskognemoralnog tipa, i stoga je smatrao uputnim da je u tom pogledu ne razoara.

Na neki nain, dobro se pokazao. Pretpostavio je, sasvim umesno, da jeLizalor - s obzirom na svoju fiziku pojavu i snagu, svoju politiku mo, nasvoj prezir prema komporelenskim muškarcima s kojima je do tada održavala veze,na njenu (istovremeno) i užasnutost i opinjenost pripovestima (Šta li je samomogla uti? upita se Treviz) o seksualnim pregnuima dekadenata sa Terminusa -mogla odistinski želeti da, kao muškarac, njome vlada. Mogla je to, ak, iotvoreno ispoljavati, a da istovremeno ni sama ne bude svesna svojih želja ioekivanja.

Postupio je u skladu sa takvom svojom pretpostavkom, i na njegovu sreu,ispostavilo se da je bio u pravu. (Treviz, onaj koji je uvek u pravu, naruga sesamom sebi.) To je ovoj ženi donelo zadovoljstvo, a samom Trevizu omoguilo daono što ini podesi tako da se žena do kraja iscrpi, a da on sam, srazmerno,sauva snagu.

To baš nije bilo lako. Imala je predivno telo (etrdeset šest godina,ree, ali ga se nipošto ne bi postidela ni kakve dvadesetpetogodišnjasportiskinja) i beskrajno mnogo energije - iju je koliinu premašivala samonjena žudnja da je što više potroši.

Odista, ukoliko bi je bilo mogue ukoriti i nauiti umerenosti; ukoliko biuz pomo prakse (ali da li je on sam imao za to dovoljno snage?) uspela da sebolje koristi svojim mogunostima, i, što je važnije, njegovim, pa moglo bi bitipravo uživanje da...

Hrkanje odjednom prestade i ona se promeškolji. On joj položi ruku na ramei blago je prodrma - i ona otvori oi. Treviz je ležao oslonjen na lakat,nastojei da izgleda što svežije i pun života.

"Milo mi je što si uspela za zaspiš, draga", ree on. "Odmor ti je zaistabio potreban."

Ona mu se sanjivo osmehnu i on, za trenutak, sa nelagodnošu pomisli kakoe mu predložiti da zaponu iznova, ali se ona samo proteže i okrenu na lea. Aonda mu ree, blagim i zadovoljnim glasom: "Ispravno sam te procenila od samogpoetka. Ti si pravi kralj seksualnih zadovoljstava."

Treviz se potrudi da izigrava skromnost. "Bio sam sasvim prosean."

"Koješta. Bio si izvanredan. Plašila sam se da se nisi uzdržavao i da teje ona žena iscrpla, ali si me uveravao u suprotno. I, rekla bih, govorio siistinu, zar ne?"

"Da li sam, da tako kažem, izgledao kao neko napola zasien?""Ne, nisi", i ona prsnu u smeh."Da li još razmišljaš o psihikoj sondi?"Ona se ponovo nasmeja. "Jesi li pošašavio? Zar misliš da bih želela da te

izgubim posle svega?""Pa ipak, možda bi bilo bolje kada bi, makar privremeno, ostala bez

mene...""Šta?" Ona se namršti."Ukoliko bih ovde zauvek ostao, koliko bi, dr... draga moja, prošlo

vremena pre nego što bi oi poele da motre, i usta da šapuu unakolo? Meutim,ukoliko nastavim sa svojom misijom, bilo bi prirodno da se povremeno vraam dapodnosim izveštaje, i u tom sluaju bilo bi, isto tako, sasvim prirodno da se

zatvaram nasamo s tobom- s obzirom na važnost moje misije."Ona se nekoliko trenutaka prepusti razmišljanju, odsutno se eškajui po

bedrima. A onda ree: "Pa, rekla bih da si u pravu. Mrzim, dakako, i samupomisao na to - ali rekla bih da si u pravu."

"I ne treba uopšte ni da pomišljaš da se neu vratiti", dodade Treviz."Nisam tolika budala da smetnem s uma šta me ovde oekuje."

Ona mu se nasmeši, dodirnu mu blago šakom obraz, i upita, gledajui gapravo u oi: "Je li i tebi prijalo, ljubavi?"

"Mnogo više nego samo prijalo, draga."



"Pa, ipak, ti si ovek iz Zadužbine. ovek zrele mladosti, i to sa samogTerminusa. Mora biti da si se navikao na sve mogue vrste žena, sa svim moguimtehnikama... "

"Još nikad nisam sreo nikog - nikog - nalik na tebe", odvrati Treviz sauverljivošu koja kao da pokulja iz njega, jer na kraju krajeva, to i jeste bilaistina.

"Pa, neka ti bude, kad tako kažeš", ree Lizalor zadovoljno. "Pa ipak,znaš, od starih navika teško se odustaje, i nisam sigurna da bih bila u stanjuda re jednog muškarca uzmem zdravo za gotovo, bez izvesnog zaloga. Kada menapokon budeš uputio u tu svoju misiju i ja se sa njom saglasim, ti i tvojprijatelj, dr Pelorat, moi ete da poete, ali u mladu ženu zadržati ovde. Nestrahuj, sa njom e se ovde dobro postupati; pretpostavljam, meutim, da e drPeloratu nedostajati, i da e se on starati da što je eše mogue svraate doKomporelena, ak i ako bi te oduševljenost za tu tvoju misiju mogla dovesti uiskušenje da predugo izbivaš odavde."

"Ali Lizalor to je nemogue.""Zar?" Sumnja ponovo zablista u njenim oima. "A zbog ega bi to bilo

nemogue? Zbog ega vam je ta žena toliko potrebna?""Nije seks u pitanju. Ve sam ti to rekao, i ono što sam rekao puna je

istina. Ona je Peloratova, i ja za nju nisam ni najmanje zainteresovan. Poredtoga, ni ne sumnjam da bi se precepila nadvoje kada bi samo pokušala da seupusti u ono što je tebi tako nadmono pošlo za rukom."

Za asak, na Lizalorinom licu zaigra osmeh. Brzo ga potisnuvši, onaozbiljno upita: "Šta, onda, tebi smeta ako ona ostane ovde na Komporelenu?"

"Ona je, znaš, od suštinske važnosti za našu misiju. Zbog toga je moramoimati na brodu."

"Pa, u tom sluaju, o kakvoj je misiji re? Vreme je ve da me sa njomupoznaš."

Veoma kratko, Treviz oklevaše. Mora joj rei istinu. Nikakva laž koju bimogao smisliti ne bi bila toliko delotvorna.

"Saslušaj me", zapoe on. "Komporelen je bez sumnje star svet, jedan odnajstarijih, ali je malo verovatno da je i najstariji. Ljudska vrsta ne potiesa ove planete. Ljudi su prispeli ovamo sa nekog drugog sveta; ali mogue je danjihova vrsta ne potie ni sa tog sveta, ve sa nekog još starijeg. Na kraju, tozalaženje u prošlost mora biti privedeno kraju, i mi moramo stii do tog prvogsveta na kome je ljudska vrsta zaista nastala. Ono za im tragamo je Zemlja."

Promena koju ugleda na licu Lize Mizalor zaprepasti ga.Njene oi se širom otvoriše, dah joj postade ubrzan, i svaki miši nanjenom telu, dok je tako ležala, inilo se da se zgrio.

Onda naglo ispruži ruke, i prsti joj se ukrstiše."Ti si izgovorio to ime", prošapta ona promuklim glasom.

23.Nakon toga, nije rekla ni rei; nije ga ak ni pogledala. Ona lagano

spusti ruke, prevali noge preko ivice kreveta i ostade sedei tako, okrenuvši mulea. Treviz ostade da leži, kao skamenjen.

Iz seanja je lagano izvlaio rei Muna Lija Kompora, koje je ovajizgovorio dok su stajali u praznom turistikom centru na Sejšelu. uo ga je kakogovori o planeti predaka - onoj na kojoj se Treviz sada nalazio: "U pogleduZemlje, ispunjeni su najgorim praznoverjem. Svaki put kada se pomene njeno imepodižu obe ruke i ukrštaju prste, kao da žele da odagnaju od sebe zlu kob."

Ali posle onoga što je upravo izrekao, bilo je savršeno beskorisnopodseati se na to.

"Šta sam to tako strašno rekao, Mizi?" promrmlja on.Ona lagano odmahnu glavom, uspravi se i hitno zamae kroz vrata. Vrata se

za njom zatvoriše i, trenutak kasnije, zau se šum tekue vode.Nije mu bilo druge do da eka, nag, nedostojanstven, pitajui se da li da

joj se pridruži pod tušem; gotovo istog asa bi mu jasno da je bolje da to neuini. I upravo stoga što, na neki nain, oseti da mu je tuš uskraen, u njemuse javi još dublja potreba za njim.

Ona se konano pojavi i u tišini zapoe da odabira odeu.



On je upita: "Ne zameraš li mi ako i ja..."Ona ništa ne odgovori, i on njeno utanje protumai kao pristanak. On

pokuša da pree preko sobe snažnim i muževnim korakom, ali ga obuze nelagodnostkao u onim davnim danima kada ga je majka, povreena zbog nekog njegovognestašluka, kažnjavala svojom utnjom, navodei da ga uzdrhti od neprijatnosti.

U kupatilu se obazreo oko sebe razgledajui gole, poploane zidove. Zatimse još pažljivije zagledao u njih. Nije bilo niega.

On ponovo otvori vrata i, proturivši glavu napolje, upita: "uj, kako setuš stavlja u pokret?"

Ona odloži dezodorans (Treviz je, bar, mislio da je to bio dezodorans),približi se kupatilu i, ne pogledavši ga ni za trenutak, oznai mu jedno mestona zidu. Pratei njen prst Treviz napokon uoi jednu kružnu i ružiastu taku nazidu, jedva obojenu, kao da je majstor i sam mrzeo što mora da naruši savršenubelinu zidova, makar i samo stoga što je trebalo nagovestiti kako se tuš stavljau pokret.

Treviz gotovo neprimetno sleže ramenima, naže se prema zidu i dodirnuoznaeno mesto. Po svemu sudei jedino je to trebalo i uiniti, jer se gotovoistog asa na njega iz svih pravaca srui itav potok najtananijih mlazeva vode.Duboko udahnuvši, on dodirnu oznaeno mesto i voda prestade da tee.

On ponovo otvori vrata, svestan toga da izgleda još manje dostojanstvendok je tako stajao, gotovo nesposoban da uoblii rei: "uj, kako dobijate topluvodu?"

Ovoga puta njen se pogled zaustavi na njemu i, po svemu sudei, njegovizgled uini da u njoj mine gnev (ili strah, ili kakvo god da je bilo oseanješto se probudilo u njoj) i ona se zakokita i, ne susprežui se, prsnu u gromovitsmeh.

"Kakvu toplu vodu?" upita ona. "Zar misliš da se toliko razbacujemoenergijom, da emo je trošiti ak i na zagrevanje vode za kupanje? Imaš naraspolaganju prijatnu, svežu vodu, dobijenu iz tek otopljenog leda. Šta bi jošmogao poželeti? Vi, mekušci Zadužbinci! Tornjaj se tamo i peri se!"

Treviz oklevaše, ali ne zadugo, budui da je bilo potpuno jasno da nemanikakvog izbora.

Uoljivo oklevajui on ponovo dotae ružiastu taku, napevši se itavimtelom u oekivanju ledenih mlazeva. Sveža voda? Odjednom oseti kako mu se natelu pojavljuje sapunica, i on se brzo stade trljati, prihvatajui to kaoneizbežni deo kupanja i nadajui se, samo, da nee dugo potrajati.

Sad dooše na red mlazevi

iste vode. Oh, topla... Pa, ne baš topla, aline ni sasvim hladna voda; u svakom sluaju, inila se toplom u poreenju sa

njegovim naježenim telom. A onda, dok se premišljao da li da još jednom dodirneružiastu taku i zaustavi doticanje vode, pitajui se, istovremeno, kako jeLizalor izašla iz kupatila sasvim suva iako nigde na vidiku nije bilo runika,niti iega što bi ga moglo zameniti - voda prestade da tee. A onda, odjednom,potee snažna struja vazduha koja bi ga zacelo oborila da nije dolazila iz svihpravaca podjednako.

Vazduh je bio topao; ak, odve topao. Bilo je potrebno - Trevizu je tobilo dobro poznato - znatno manje energije da bi se zagrejao vazduh nego da bise zagrejala voda. Topao vazduh za nekoliko minuta sasuši vodene kapljice nanjemu, i on izie iz kupatila suv kao da nikad u životu nije ni video vodu.

inilo se kao da se Lizalor sasvim povratila. "Kako se oseaš?""Prilino dobro", odgovori Treviz. Zaista, oseao se gotovo neverovatno

ugodno. "Trebalo je samo da budem pripravan na onu vodu... Nisi mi rekla da..."

"Mekušac", promrmlja Lizalor, sa umilnom porugom u glasu.On se posluži njenim dezodoransom, a potom poe da se oblai, svestan da,

za razliku od nje, nema isto rublje. "Kako je trebalo da ga nazovem... tajsvet?"

"Govorei o njemu, mi uvek kažemo 'Najstarija'",odgovori ona."Otkud sam mogao znati da je naziv koji sam ja upotrebio pod zabranom?"

upita on. "Nisi mi ništa rekla.""Nisi ništa ni pitao.""Kako sam mogao znati da treba da pitam?""Znaš sada."



"Ali ja sam sklon zaboravljanju.""Ne bi bilo zgoreg da zapamtiš.""U emu je, u stvari, razlika?" On oseti kako ga obuzima bes. "U pitanju

je samo jedna re, zvuk."Lizalor tmurno odgovori: "Postoje rei koje je bolje ne izgovarati. Da li

ti izgovaraš svaku re koju znaš, pod bilo kakvim okolnostima?""Neke su rei vulgarne, neke neodgovarajue, a neke, pod posebnim

okolnostima, mogu povrediti ljude. Šta je od toga... re koju sam upotrebio?""To je sumorna, sveana re", odgovori Lizalor. "Ona oznaava svet koji je

bio predak svih nas, a koji danas ne postoji. Bila je to tragedija, kojudoživljavamo utoliko dublje što se taj svet nalazio tako blizu nas. Ustruavamose da ga uopšte pominjemo, ali ukoliko smo ve prinueni, radije ne koristimonjegovo ime."

"A to što si podigla ruke i ukrstila prste? Kako to otklanja bol i tugu?"Lizalorino lice buknu. "Bilo je to jae od mene, i nisam ti baš zahvalna

što si me primorao da to uinim. Postoje ovde ljudi koji veruju da ta re, ak isama pomisao na nju, donose nesreu - i to je nain na koji nastoje da je odsebe odagnaju."

"Da li i ti veruješ da eš odagnati nesreu pukim ukrštanjem prstiju?""Ne... Ipak, da, na izvestan nain. Da nisam to uinila, oseala bih se

krajnje nelagodno." Nije ga gledala. A onda, kao da želi da promeni temurazgovora, brzo dodade: "A na koji bi nain ta vaša tamnokosa žena, za koju

tvrdiš da je od suštinske važnosti za vašu misiju, trebalo da vas dovede do...do tog sveta ije si ime pomenuo?"

"Slobodno reci 'Najstarije'. Ili se, možda, bojiš da ak i to izgovoriš?""Radije o tome ne bih uopšte razgovarala; ipak, oekujem odgovor na svoje

pitanje.""Imam razloga da verujem da su njeni preci na svoj sadašnji svet prispeli

sa Najstarije.""Baš kao i mi", primeti Lizalor ponosno."Meutim, meu njenim zemljacima postoji neka vrsta tradicije za koju ona

kaže da predstavlja klju za razumevanje Najstarije - pod uslovom da se dopre dotog sveta i proue njegovi zapisi."

"Laže.""Mogue je. Ipak, moramo proveriti.""Ukoliko ve imate tu ženu sa njenim problematinim saznanjima, i ukoliko

vam je ona neophodna da dospete do Najstarije - zbogega ste, onda, uopštedolazili na Komporelen?"

"Da bismo ustanovili položaj Najstarije. Imao sam, nekada, prijatelja kojije, kao i ja, bio graanin Zadužbine. Uveravao me je, meutim, da su njegovipreci sa Komporelena, i da je najviše iz istorije Najstarije sauvano upravo naKomporelenu."

"Zaista, to je rekao? A da li ti je ispriao bar nešto iz njene istorije?""Jeste", odgovori Treviz, ponovo stupivši na vrsto tle istine. "Rekao je

da je Najstarija mrtav svet, u celosti zagaen radioaktivnošu. Nije znao da miobjasni zbog ega i kako, ali je verovao da su razlog tome bile atomskeeksplozije. Tokom nekog rata, možda."

"Ne!" uzviknu Lizalor sa žestinom."Šta ti znai to 'Ne'? da nije bilo rata, ili da, možda, Najstarija nije

zagaena radioaktivnošu?""Zagaena je, ali ne usled rata."

"U tom sluaju, kako je došlo do radioaktivnog zagaenja? Nije mogla bitiradioaktivna od samog poetka, budui da je iznedrila ljudsku rasu. Da je bila,ni ljudske rase ne bi bilo."

inilo se kao da Lizalor pomalo okleva. Stajala je sasvim uspravno, dišuiduboko, gotovo kao da se bori za vazduh. "Bila je to kazna", napokon odgovori."Taj svet koristio je robote. Da li ti je poznato šta su roboti?"

"Jeste.""Koristili su robote, i zbog toga su bili kažnjeni. Svi svetovi koji su

koristili robote bili su kažnjeni, i više ne postoje.""Lizalor, ko ih je to kaznio?"



"Onaj Koji Kažnjava. Sile istorije. Ne znam." Ona pogleda u stranu, kao dajoj je neugodno, a onda dodade, osetno tišim glasom: "Pitaj druge."

"Svakako, ali koga da pitam? Postoje li na Komporelenu ljudi koji suprouavali pradavnu istoriju?"

"Postoje. Nisu ovde baš naroito omiljeni - naroito meu obinimgraanima - ali Zadužbina, ta tvoja Zadužbina, uporno nastoji na onom što nazivaintelektualnim slobodama."

"Nema se šta prigovoriti tom nastojanju, prema mom mišljenju", primetiTreviz.

"Sve što dolazi pod prinudom podložno je prigovoru", odvrati Lizalor.Treviz sleže ramenima. Nije imalo nikakvog smisla ulaziti u raspravu oko

toga. "Moj prijatelj, dr Pelorat, i sam je neka vrsta prouavaoca pradavneistorije", ree on. "Pretpostavljam da bi se rado susreo sa nekim od svojihkomporelenskih kolega. Lizalor, da li nam možeš upriliiti takav susret?"

Ona potvrdno klimnu. "Postoji jedan istoriar, Vasil Denijador, ovde nauniverzitetu, u gradu. On, istina, ne drži predavanja, ali je mogue da e bitiu stanju da vam pomogne da doznate ono što želite."

"Zbog ega ne drži predavanja?""Ne zato što mu to ne bi bilo dozvoljeno; jednostavno, studenti se ne

opredeljuju za njegova predavanja.""Pretpostavljam", primeti Treviz nastojei da mu glas ne zvui

podrugljivo, "da se studenti ni ne ohrabruju da to ine?"

"A zbog ega bi bili ohrabrivani? Denijador je skeptik; i mi ih ovdeimamo, znaš. Uvek postoje pojedinci koji se ustobouju, okreui se protivpreovlaujuih gledišta; koji su, ak, toliko drskii da smatraju da su samo oniu pravu, i da svi drugi greše."

"Nije li mogue da, u izvesnim sluajevima, stvari upravo tako stoje?""Taman posla!" prasnu Lizalor, sa takvom vrstinom uverenja da namah bi

jasno da nikakav dalji razgovor u tom pravcu ne bi imao nikakvog smisla."Meutim, uprkos svom skepticizmu nee mu biti druge do da vam kaže isto ono štobi vam rekao i svaki drugi Komporelanac."

"A to je?""Da, ma koliko tragali, Najstariju nikada neete nai."

24.U privatnim odajama koje su im bile dodeljene Pelorat je zamišljeno slušao

Treviza; njegovo dugo, sveano lice bilo je bez ikakvog izraza. "VasilDenijador, kažeš?" upita on. "Ne seam se da sam ikada sreo njegovo ime, mada je

mogue da tamo, na brodu, u svojoj biblioteci, imam neko njegovo delo.""Da li si siguran da nisi nikada uo za njega? Razmisli!" podstae ga

Treviz."Ne seam se, ovog trenutka, da sam ikada uo za njega", oprezno odgovori

Pelorat, "ali, na kraju krajeva, drago moje mome, mora da ima na stotineuglednih uenjaka za koje nikada nisam uo; ili, ako jesam, da ne mogu da ih sesetim."

"Ipak, mora biti da nije naunik najvišeg ranga, jer bi u suprotnomsigurno uo za njega."

"Prouavanje Zemlje...""Janove, poni da se privikavaš da koristiš naziv Najstarija. U suprotnom,

bie neprilika.""Prouavanje Najstarije", nastavi Pelorat, "ne predstavlja baš

najisplativiji kutak u dvoranama saznanja, tako da naunici najvišeg reda, ak ikada je u pitanju drevna istorija, nemaju neku naroitu želju da u njih zalaze.Ili da obrnemo stvar, oni koji su u njima ve našli svoje mesto teško da videkako bi im bavljenje nekim nezanimljivim svetom moglo doneti poasti najvišegreda, ak i ako im je veoma stalo do njih. U svakom sluaju, ja nisam nauniknajvišeg reda, ni po ijem mišljenju; u to sam sasvim siguran."

"Jesi, po mom", nežno mu dobaci Blis."Da svakako, po tvome, draga", odvrati Pelorat nasmešivši se, " ali ti me

ne procenjuješ na osnovu mojih naunikih sposobnosti."



Bila je ve skoro no, sudei, bar, po asovniku, i Treviz oseti kakonestrpljenje u njemu raste, kao i uvek kada bi Blis i Pelorat poeli dameusobno razmenjuju izraze nežnosti.

"Pokušau da nam za sutra upriliim susret sa tim Denijadorom", ree on,"ali ako ni on o itavoj stvari ne bude znao ništa više od ministarke, neemobiti ništa dalje nego što smo to danas."

"Možda bi nas on mogao odvesti do nekog ko je znatno upueniji u itavustvar", primeti Pelorat.

"Sumnjam. Odnos ovog sveta prema Zemlji... i ja bi trebalo da što prezaponem da se privikavam da se, govorei o njoj, izražavam neodreeno. Odnosovog sveta prema Najstarijoj je šašav i sujeveran." On se okrenu. "Pa, bio jeovo težak dan, i trebalo bi da razmislimo o veernjem obedu - ukoliko smo ustanju da se uhvatimo ukoštac sa ovdašnjom neizazovnom kuhinjom - a potom i otome da se dobro ispavamo. Da li ste vas dvoje ve nauili kako se upotrebljavatuš?"

"Drago moje mome", ree Pelorat, "postupali su sa nama krajnje ljubazno.Dali su nam sva mogua uputstva, ak i takva za kojima nismo imali nikakvepotrebe."

"ujte Trevize", umeša se Blis. "Šta je sa brodom?""Kako mislite - šta je s brodom?""Hoe li ga komporelenska vlada uzaptiti?""Nee. Verujem, bar, da nee."

"Oh. Divno. A zbog ega su odustali.""Zbog toga što sam ubedio ministarku da odustane od tog svog nauma.""Zadivljujue", primeti Pelorat. "A meni baš nije liila na osobu koju bi

bilo mogue ubediti.""Ne znam", ree Blis. "Meutim, po stanju njenog uma bilo je jasno da je

Treviz veoma privlai."Treviz uputi Blis pogled pun ogorenosti. "Jeste li to, Blis, zaista

uinili?""Uinila - šta, Trevize?""Vršljali po njenom umu... ""Nisam vršljala. Meutim, kada sam uoila da je privlaite, nisam mogla

odoleti a da je malo ne podstaknem. Tek malice. Ionako bi do toga došlo samo posebi; meutim, inilo mi se važnim da još malice pojaam njenu naklonost premavama."

"Naklonost? Bilo je mnogo više od toga. Da, omekšala je, ali tek posletucanja."Pelorat razrogai oi. "Ali ne misliš valjda da kažeš...""A što da ne?" upita Treviz izazovno. "Možda nije baš u prvom cvetu

mladosti, ali je u ljubavne veštine sasvim dobro upuena. Uveravam vas, uopštenije poetnik. Niti ja sad imam nameru da izigravam viteza i lažem da bih jezaštitio. Bila je to njena ideja - zahvaljujui, možda, i Blisinom uinku - a janisam bio u položaju da je odbijem, ak i da mi je to palo na pamet, što se,priznajem, nije desilo... Hajde, Janove, ne gledaj me tako, kao kakav istunac.Ve je nekoliko meseci prošlo otkako nisam imao pravu priliku... A ti si..." Onneodreeno izmahnu rukom prema Blis.

"Veruj mi, Golane", ree Pelorat pomalo zbunjen, "veoma grešiš ako mojureakciju tumaiš kao istunstvo. Nemam baš ništa da ti prigovorim."

"Ali ona jeste istunka", umeša se Blis. "Mislila sam samo da je još malozagrejem za vas. Nisam imala na umu seksualni odnos."

"Meutim, upravo je to bilo ono do ega je vaše uplitanje dovelo, malamoja upletljiva Blis. Možda je ministarki neophodno da, javno, izigravaistunku; meutim, ak i ako to jeste sluaj, ini se da je to samo stoga da jošviše raspiri plamen."

"I tako, pod pretpostavkom da ste je poešali gde treba, bie spremna daizneveri Zadužbinu..."

"Uinila bi to u svakom sluaju", odvrati Treviz. "Želela je da se doepabroda..." On odjednom zastade, a onda upita šapatom: "Da li mogu da nas uju?"

"Ne!" odgovori Blis."Jeste li sasvim sigurni u to?"



"Sasvim. Nemogue je da neko nepozvan pokuša da se probije kroz Gein um ada to Gea istog asa ne primeti."

"U tom sluaju - stvari stoje ovako: Komporelen želi naš brod za sebe -kao naroito vrednu dopunu u svojoj floti."

"Zadužbina, van svake sumnje, nee biti spremna da to dozvoli?""Komporelen nema ni nameru da o tome obavesti Zadužbinu."Blis uzdahnu. "Ah, vi, Izdvojenici! Najpre ministarka smera da izneveri

Zadužbinu u korist Komporelena, a potom, u zamenu za seksualni užitak, i samKomporelen... A što se Treviza tie, on e sa zadovoljstvom izložiti prodajisvoje telesne usluge kako bi tu izdaju podstakao. Kakva samo anarhija vlada utoj vašoj Galaksiji! Kakav haos!"

"Grešite, mlada gospo", hladno odvrati Treviz."Ono što upravo rekoh nisam rekla kao mlada žena, ve kao Gea. Iskljuivo

kao Gea.""Ipak, grešite, Gea. Ja nisam prodavao svoje telesne usluge. Sa

zadovoljstvom sam ih stavio na raspolaganje; uživao sam, i u tome nije bilonikakvog zla, ni za koga. Kao posledica toga, stvari su se okrenule na dobro, ija to tako prihvatam. A ako Komporelen želi brod za neke svoje svrhe, ko je tajkoji e presuditi ko ima pravo u ovoj stvari? Brod jeste svojina Zadužbine, alibio je predat meni, sa ciljem da poem u potragu za Zemljom. Prema tome, brod jemoj sve dok potragu ne privedem kraju, i po mom mišljenju Zadužbina nemanikakvog prava da naknadno dovodi u pitanje prvobitni dogovor. Što se

Komporelena tie, njemu se ne dopada da bude pod patronatom Zadužbine, iprirodno, teži nezavisnosti. Kako Komporelen gleda na stvari, takav njegovpostupak potpuno je ispravan: obmanuti Zadužbinu za njega ne predstavlja izdaju,ve patriotski in. Dakle, ko zna šta je pravo?"

"Tano. Ko zna šta je pravo? U jednoj anarhinoj Galaksiji, kako je uopštemogue razlikovati razumna od nerazumnih dela? Kako se opredeliti izmeu onogšto je pravo i onog što je pogrešno, izmeu dobra i zla, izmeu pravde izloina, korisnog i nekorisnog? I kako tumaite ministarkino izneveravanjevlastite vlade, time što e vam omoguiti da zadržite brod? Teži li ona zalinom nezavisnošu od jednog opresivnog sveta? Da li je ona izdajnik, ili pak,patriota koji se zalaže za svoju vlastitu stvar?"

"Istinu da kažem", odgovori Treviz, "nije mi poznato da je sklona da midozvoli da zadržim brod samo iz zahvalnosti zbog užitka koji sam joj pružio.Verujem da je takvu odluku donela tek pošto sam joj saopštio da tragam za

Najstarijom. Za nju je to svet zlih znamenja, i stoga smo i mi, kao i brod kojinas nosi u toj potrazi, takoe obeleženi zlim znamenjima. Moj je utisak da onasmatra da bi, uzapivanjem našeg broda, ta zla znamenja prenela i na sebe i nasvoj svet; mogue je da ona, u ovom asu, na takvu mogunost gleda sa užasom. Amožda, takoe, smatra, da e svojim pristankom da zadržimo brod i krenemo svojimposlom odvratiti nesreu od Komporelena, te da, na taj nain, vrši patriotskiin."

"ak i kada bi to bio sluaj, u šta ja, Trevize, veoma sumnjam, u temeljuonoga što ini stajalo bi sujeverje. Da li vam se to dopada?"

"Ne mogu da kažem da mi se dopada; ali je ne mogu ni osuditi. U nedostatkupravog saznanja, sujeverje uvek upravlja našim postupcima. Zadužbina veruje uSeldonov Plan, premda niko meu nama nije u stanju da ga pojmi, da ga protumaiu svim njegovim pojedinostima, ili da ga iskoristi za dalja predvianja. Mi gaslepo sledimo, iz neznanja i vere; nije li to sujeverje?"

"Da, mogue je."

"I Gea, takoe. Vi smatrate da sam ja doneo ispravnu odluku, procenivši daGea treba da u sebe upije svu Galaksiju, tvorei jedan ogroman organizam;meutim, nije vam poznato da li sam zaista u pravu, i da li je za vas sasvimbezbedno da idete putem moje odluke. Spremni ste da me sledite samo iz neznanjai vere, i ak vam smeta to što nastojim da pronaem dokaze koji e poreineznanje i, ak, i samu veru uiniti izlišnom. Nije li i to sujeverje?"

"Rekao bih da te je zaskoio, Blis", primeti Pelorat."Nije baš tako", odvrati Blis. "Tokom svog traganja ili nee nai ništa,

ili e nai nešto što e potvrditi ispravnost njegove odluke."



"I da podržite takvo svoje sujeverje - imate samo neznanje i veru",primeti Treviz. "Meutim, na drugim svetovima to je sujeverje."

25.Vasil Denijador bio je omalen ovek, neizrazitih crta lica, sa navikom da

diže pogled podižui samo oi, ali ne i glavu. To, zajedno sa kratkim osmesimašto su mu se povremeno javljali na licu, davalo mu je izgled osobe koja seistiha podruguje svetu oko sebe.

Radna soba bila mu je duga i uska, prepuna traka koje su stvarale utisakbeskrajnog nereda - ne stoga što su, zaista, ležale u neredu, ve stoga što nisubile poravnate na svojim mestima u policama, delujui, na taj nain, kao kakvekrhotine. Tri naslonjae u koje svoje posetioce uputi da sednu takoe nisu bilebogzna šta; u svakom sluaju, bilo je oigledno da je tek nedavno, i to nenaroito brižljivo, sa njih pokupljena prašina.

"Janov Pelorat, Golan Treviz i Blis", obrati im se on. "Nisu mi saopštilivaše prezime, madam."

"Obino me zovu samo Blis", odvrati ona i sede."Pa, i to može biti dovoljno", primeti Denijador i zatrepta oima u njenom

pravcu. "Dovoljno ste privlani da bi vam se progledalo kroz prste i kad bistebili bez ikakvog imena."

Pošto su se svi smestili u naslonjae, Denijador nastavi: "Slušao sam ovama, dr Pelorate, mada nikad nisam pokušao da stupim u vezu sa vama. Vi ste

graanin Zadužbine, je li tako? Sa Terminusa?""Tako je, dr Denijadore.""A vi ste venik Treviz. ini mi se kao da sam uo da su vas nedavno

izbacili iz Vea i poslali u progonstvo; nisam, meutim, nikako uspeo da shvatimzbog ega."

"Nisu me izbacili iz Vea, gospodine. I dalje sam njegov lan, mada mi nisamom nije poznato kada u ponovo biti u prilici da preuzmem svoje dužnosti. Štose progonstva tie, ni to nije tano. U stvari, poslat sam u jednu misiju, uvezi s kojom i želim da porazgovaram sa vama."

"Biu srean ukoliko vam mogu biti od pomoi", prihvati Denijador. "A ovablažena gospa? Je li i ona sa Terminusa?"

Treviz se hitro umeša. "Ne, ona je sa drugog sveta, doktore.""Ah, neobino mesto, taj Drugisvet. Najneobinija zbirka ljudskih tipova

potie sa njega... Ali imajui u vidu da vas dvojica potiete sa Terminusa, kao

i da je vaša pratilja veoma privlana mlada žena - i iznad svega, imaju

i u viduda Liza Mizalor baš nije znana po svojoj naklonosti prema ijednoj od tih dveju

vrsta, kako je došlo do toga da mi vas upravo ona preporui sa toliko topline?""Verovatno", odvrati Treviz, "da bi nas skinula s vrata. Znate, što nam

pre budete pomogli, to emo pre nestati sa Komporelena."Denijator se zainteresovano zagleda u Treviza (opet onaj njegov osmeh,

propraen brzim treptanjem oiju) i primeti: "Dabome, jedan energian mladovek, poput vas, lako je u stanju da zadobije njenu naklonost, bez obzira zasvoje poreklo. Svoju ulogu hladne vestalke ona igra veoma dobro - mada ne isavršeno."

"Nije mi ništa poznato o tome", odvrati Treviz kruto."I bolje da nije. Bar ne javno. Ali ja sam skeptik, i po profesionalnoj

deformaciji sklon da ne prihvatam stvari onako kako izgledaju na površini. Prematome, venie, u kakvoj ste to misiji? Morate me uputiti, ukoliko oekujete davam pomognem."

"Kada je u pitanju naša misija, dr Pelorat e preuzeti ulogu vašegsagovornika", ree Treviz.

"Razume se, nemam ništa protiv toga", složi se Denijator. "Dr Pelorate?""Da to objasnim na najjednostavniji nain, doktore", zapoe Pelorat.

"itav svoj profesionalni rad posvetio sam nastojanju da prodrem do same suštinesaznanja o svetu na kojem je ponikla ljudska rasa; stoga i jesam odaslat sasvojim dobrim prijateljem, Golanom Trevizom - mada on, istinu za volju, u tovreme nije ništa znao - da pronaemo, ako uzmognemo, pa... ovaj... Najstariju.ini mi se da je vi tako nazivate."

"Najstariju?" upita Denijador. "Mislite, valjda, Zemlju?"



Peloratova usta se opustiše. A onda progovori, jedva primetno zamuckujui:"Imao sam utisak, ovaj... bilo mi je dato na znanje, ovaj... da nije uput..."

Pomalo bespomono, on se obazre prema Trevizu."Ministarka Lizalor mi je napomenula da naziv Zemlja nije uputno

upotrebljavati na Komperelenu", objasni Treviz."Hoete da kažete da je uinila - ovo?" Denijator opusti usta, podiže nos

uvis, i energino ispruži ruke ukrštajui meusobno prste."Da", potvrdi Treviz. "Upravo to hou da kažem."Denijador se opusti i glasno nasmeja. "Besmislica, gospodo. inimo to po

navici, i sve u svemu, u zabitima ovde mogu to shvatiti sasvim ozbiljno, ali tonije važno. Gotovo da ne poznajem nijednog Komporelenca koji, u trenucimauzbuenja ili nelagode, ne bi rekao 'Zemlja'? To vam je najprostakiji izrazkojim raspolažemo."

"Najprostakiji izraz?" upita Pelorat, jedva ujno."Ili psovka, ukoliko vam se to više dopada.""Ipak", primeti Treviz, "ministarka je delovala krajnje uzbueno kada je

od mene ula tu re.""Pa, znate, ona je gorštakinja.""Šta to treba da znai, gospodine?""Upravo ono što znai. Miza Lizalor potie sa Centralne visoravni. Decu

tamo odgajaju na nain koji biste mogli nazvati pristojnim, starovremenskim, štoznai da, ma koliko visokoobrazovana kasnije postanu, to sujeverje zauvek ostaje

duboko pokopano u njima.""Znai li to, doktore, da izraz 'Zemlja' vas nimalo ne uznemiruje?" upita

Blis."Baš nimalo, draga gospo. Ja sam skeptik."Treviz se umeša. "Poznato mi je šta re 'skeptik' znai na galaktikom

jeziku, ali u kom je znaenju vi upotrebljavate, doktore?""U potpuno istom znaenju, venie. Spreman sam da prihvatim samo ono što

sam usled u razumnoj meri ubedljivih dokaza, prinuen da prihvatim. I takvo mojeprihvatanje je, meutim, samo uslovno, dok ne iskrsnu novi, vrši dokazi. To,kao što možete shvatiti, skeptike ne ini naroito omiljenim."

"Zbog ega?" upita Treviz."Pa, zapravo nigde ne bismo bili omiljeni. Postoji li, naime, uopšte, svet

iji žitelji nee radije prihvtiti ugodna, bezbedna, dobro utemeljena verovanja- ma koliko bila u suprotnosti sa logikom - umesto da se suoe sa ledenim

vihorima neizvesnosti? Razmislite malo: i vi sami, bez ikakvih dokaza, gajiteveru u Seldonov Plan.""Slažem se", primeti Treviz, zagledan u vrhove svojih prstiju. "I sam sam

ga, koliko jue, naveo kao primer u tom smislu."Pelorat se opet umeša: "Da se, ipak, stari druže, vratimo našoj temi?

Koliko injenica, doktore, ima o Zemlji koje bi i jedan skeptik bio spreman daprihvati?"

"Veoma malo", odgovori Denijador. "Možemo, dabome, sasvim lako zamislitida postoji neka, jedna jedina planeta, na kojoj je

nastao ljudski rod, budui da je veoma malo verovatno da bi se jednavrsta, sa pripadnicima toliko slinim da bi se meusobno mogli oploavati,javila sasvim nezavisno na nekoliko, ili makar na samo dva sveta. Prema tome, tuplanetu Zemlju, možemo sasvim slobodno smatrati svetom postanja. Preovlaujueje uverenje, ovde, da se Zemlja nalazi negde u ovom kutku Galaksije, budui dasu svi svetovi razasuti ovuda neuobiajeno stari; verovatno je, naime, da su

došljaci sa Zemlje najpre naselili svetove koji su im bili najbliži, a ne one dokojih su morali putovati veoma dugo."

"A ima li Zemlja još neku naroitu posebnost, pored toga što je bilaplaneta postanja?" upita Pelorat žudno.

"Imate li štogod posebno u vidu?" odgovori pitanjem Denijador, kratko senasmešivši.

"Mislim na njenog prirodnog pratioca, koga neki nazivaju Mesecom. Njegovopostojanje bilo bi krajnje neuobiajeno, zar ne?"

"To je sugestivno pitanje, dr Pelorate. Takvu pomisao mi upravo vistavljate u glavu."



"Nisam napomenuo šta bi trebalo da bude to što bi postojanje Meseca iniloneuobiajenim."

"Njegova veliina, naravno. Jesam li u pravu?... Da, vidim da jesam. Svapredanja koja se odnose na Zemlju govore o beskrajnom raznovrsju života na njoj,kao i o njenom ogromnom prirodnom saputniku - prenika izmeu tri i tri i pohiljade kilometara. Beskrajno raznovrsje života na njoj lako je prihvatiti,budui da bi ono bilo ishod duge biološke evolucije - ukoliko je ono što o tomeznamo zaista tano. Meutim, ideju o džinovskom prirodnom pratiocu znatno jeteže prihvatiti. Nijedan poznati, naseljeni svet u galaksiji nema ništa slino.Džinovski prirodni saputnici povezani su, bez iznimke, sa nenaseljenim inenaseljivim gasovitim gorostasima. Sledstveno tome, kao skeptik, nisam spremanda prihvatim postojanje Meseca."

"Meutim", bio je uporan Pelorat, "ukoliko je Zemlja jedinstvena pobeskrajnom raznovrsju života na njoj, nije li, onda, mogue da je jedinstvena ipo svom džinovskom prirodnom saputniku? Jedna vrsta jedinstvenosti moždanagoveštava mogunost postojanja i drugih."

Denijador se nasmeši. "Zaista nisam u stanju da shvatim kako bi beskrajnoraznovrsje života na Zemji moglo ni iz ega stvoriti džinovskog prirodnogsaputnika."

"Ali ako obrnemo stvar... Možda je postojanje džinovskog prirodnogpratioca moglo doprineti pojavi tog raznovrsja života."

"Ne shvatam ni kako bi to bilo mogue."

"A šta je sa priom o radioaktivnoj zagaenosti Zemlje?" umeša se Treviz."Svi o tome govore; svi u to veruju.""Ali", nastavi Treviz, "Zemlja nije mogla biti oduvek zagaena

radiaktivnošu, budui da je iznedrila beskrajno raznovrsje životnih vrsta. Kakoje, onda, došlo do njenog zagaenja? Tokom nuklearnog rata?"

"To je, venie, najrasprostranjenije uverenje.""S obzirom na nain na koji ste to izgovorili, rekao bih da vi u to ne

verujete?""Ne postoje nikakvi dokazi da je zaista došlo do jednog takvog rata. Opšte

uverenje, venie, ak i kada je posvuda prihvaeno, još uvek ne predstavljadokaz."

"A šta se drugo moglo dogoditi?""Ne postoje dokazi da se bilo šta dogodilo. Radioaktivno zraenje Zemlje

možda je samo pusta legenda, baš kao i pria o njenom džinovskom prirodnom

saputniku."Pelorat ponovo preuze re. "Kakva je opšteprihvaena pria o istorijiZemlje? Tokom svoje profesionalne karijere sakupio sam poprilian broj predanjao svetu postanja; u mnogima meu njima pominje se Zemlja, ili neki svet slinogimena. Meutim, nijedna od njih ne potie sa Komporelena, sem ukoliko se nezanemari neodreeno pominjanje nekog Benbalija koji je, što se komporelanskihpredanja tie, mogao prispeti i niotkuda."

"Nema u tome nieg iznenaujueg. Mi, po pravilu, ne izvozimo svojapredanja, i ak me zapanjuje sama injenica da ste uopšte natrapali naBenbalija. Opet sujeverje, rekao bih."

"Ali vi sami niste sujeverni, i svakako ne biste oklevali da o tomegovorite, je li tako?"

"Tako je", odvrati oniski istoriar, podigavši pogled prema Peloratu."Moje govorenje o tome bez sumnje bi u velikoj, možda i opasnoj meri doprinelomojoj neomiljenosti, ali budui da vas troje uskoro odlazite sa Komperelena,

sklon sam da se nadam da me ni u jednoj prilici neete navesti kao izvor.""Imate našu asnu re", hitro upade Pelorat."U tom sluaju, evo sažete prie o onome što se smatra da se dogodilo, bez

mog moralisanja ili sklonosti prema potpunim injenicama. Tokom jednogneizrecivo dugog razdoblja Zemlja je postojala kao jedino stanište ljudske rase,a onda, pre otprilike dvadeset ili dvadeset pet hiljada godina, ljudi su razviliumee meuzvezdanih putovanja pomou hipersvemirskih skokova i naselili izvestanbroj planeta.



Doseljenici na te planete koristili su robote koji su nastali na Zemljipre nego što se zapoelo sa hipersvemirskim putovanjima, i - da li, uzgredreno, znate šta su roboti."

"Znamo", potvrdi Treviz. "Pitali su nas to ve nekoliko puta. Da, znamošta su roboti."

"Doseljenicima, sa njihovim brižljivo izgraenim robotskim društvom, pošloje uskoro za rukom da razviju najvišu tehnologiju i da veoma produže svojživotni vek; nije trebalo mnogo, i uskoro su poeli da se sa prezirom odnoseprema svom praroditeljskom svetu. Pri tom su i, sudei prema nekim dramatinijimverzijama njihove prie, pod svoju vlast stavili i svoj matini svet, upravljalinjime bez imalo popustljivosti.

U to vreme, nekako, sa Zemlje se otisnuo novi talas Iseljenika, meukojima, meutim, nije bilo robota; oni su bili zabranjeni. Meu svetovima kojesu oni naselili Komporelen je bio jedan od prvih. Naši rodoljubi, naravno, svimsilama nastoje da dokažu da je Komporelen bio baš prvi, mada za to nema dokazakoje bi i neki skeptik bio spreman da prihvati. Dakle, prvi talas Iseljenikavremenom je izumro, i..."

"Zbog ega je, dr Denijatore, prvi talas Iseljenika izumro?""Zbog ega? Pa, naši su romantiari skloni verovanju da ih je zbog njhovih

grehova kaznio Onaj Koji Kažnjava, pri emu se ni malo ne trude da objasne zbogega je On toliko dugo oklevao da to uini. Nama, meutim, nije potrebno dapribegavamo maštarijama. Lako je, naime, dokazati da neko društvo koje se u

celosti oslanja na robote ubrzo smekša i poinje da nazaduje, zamirui inestajui iz iste apatinosti, ili tananije reeno, usled gubitka volje zaživotom.

Drugi talas Iseljenika, onaj bez robota, preživeo je i vremenom ovladaoitavom Galaksijom; na Zemlji je, meutim, došlo do radioaktivnog zagaenja iona je lagano sasvim utonula u tminu. Uobiajeno objašjnjenje za to jeste da jei na Zemlji bilo robota, ije je postojanje ohrabrivao onaj prvi iseljenikitalas."

Blis, koja je itavu priu slušala sa vidljivom nestrpljivošu, odjednomse oglasi: "Pa, dr Denijadore, radioaktivna ili ne, i nezavisno od toga kolikoje talasa Iseljenika moglo biti, kljuno pitanje i dalje je pred nama. Gde se,tano, nalazi Zemlja? Koje su njene koordinate?"

"Odgovor na to pitanje glasi: ne znam", odvrati Denijador. "Ali doite,vreme je za ruak. Mogu, ukoliko želite, zatražiti da nas ovde posluže, po

možemo o Zemlji priati koliko god ho

ete.""Ne znate?", upita Treviz glasom koje postade gotovo piskav.

"U stvari, koliko je meni poznato, niko to ne zna.""Ali to je nemogue.""Venie", odgovori Denijador sa blagim uzdahom, "ukoliko želite da ono

što je istina nazovete nemoguim, to je vaše pravo; ali to vas nee nikudaodvesti."

ODLAZAK SA KOMPORELENA

26.Obed se sastojao od gomile mekih, zapeenih knedli razliitih nijansi,

razliito punjenih.Denijador dohvati jedan paketi koji se razvue u par tankih, providnih

rukavica, i navue ih na ruke. Njegovi gosti postupie isto, sledei lokalni

obiaj."Šta se, molim vas, nalazi u ovim knedlama?" upita Blis."Ove ružiaste ispunjene su zainjenom mlevenom ribom", odgovori

Denijador, dodavši: "Na Komporelenu ih smatraju pravom poslasticom. U ovimžukastim nalazi se veoma blag sir. U zelenim je razliito povre. Morate ihjesti dok su još tople. Kasnije emo dobiti pitu od badema, i biemo posluženiuobiajenim piem. Preporuujem vam zagrejanu jabukovau. Pri ovakvoj hladnojklimi svu hranu zagrevamo, ak i dezert."

"Oigledno, dobro se hranite", primeti Pelorat.



"Ne baš naroito", odvrati Denijador. "Samo sam pažljiv prema svojimgostima. Što se mene samog tie, sasvim sam zadovoljan i malim. Moje telo baš nezahteva mnogo, kao što ste, verovatno, ve i sami primetili."

Treviz stavi u usta komadi jedne od ružiastih i ustanovi da je zaistanadevena ribom sa mirisom nekog zaina koji je nesumnjivo bio ukusan, ali zakoji istog asa pomisli da e ga, zajedno sa mirisom ribe, pratiti itaog dana,i možda, dobrim delom noi.

Držei ostatak knedle u ruci on ustanovi da se pokorica skinula, i da predsobom ima samo ono što se nalazilo u njenoj unutrašnjosti. Sadržina knedle nijebila vlažna, ništa iz nje nije curilo, i on se za trenutak upita kakva je svrharukavica koje su navukli. Ni po emu nije izgledalo da e mu hrana ovlažiti iulepiti prste, te konano zakljui da su se rukavice stavljale iz higijenskihrazloga. Rukavice su, verovatno, nekada zamenjivale pranje ruku ukoliko za tonije bilo prilike; sada je, verovatno, obiaj nalagao da se rukavice stavljajuak i pošto su ruke bile oprane (jue, kada je ruao s njom, Lizalor nijenavukla rukavice - ali razlog tome je, možda, bio taj što je ona bila poreklomiz planinskih zabiti).

"Da li bi možda bilo neprikladno ako, dok ruamo, nastavimo našmalopreašnji razgovor?" upita on.

"Bilo bi, venie, ako emo po komporelenskim obiajima; meutim, buduida ste moji gosti, upravljaemo se prema vašim. Ukoliko želite da razgovaramoozbiljno, i ukoliko smatrate - ili ukoliko vam do toga nije stalo - da razgovor

nee omesti vaše uživanje u jelu, izvolite. Ja sam spreman.""Hvala vam", odvrati Treviz. "Ministarka Lizalor mi je nagovestila - ne,

izjasnila se ak prilino otvoreno - da skeptici baš nisu naroito omiljeni naovom svetu. Da li je to tano?"

Denijadrovo dobro raspoloženje kao da se pojaa. "U potpunosti. Da nijetako, bili bismo ozbiljno ožalošeni. Komporelen je, znate, svet osujeenihljudi. Iako nam nisu poznate nikakve pojedinosti, ovde postoji mitsko uverenjeda je nekad, pre mnogo hiljada godina, dok je broj naseljenih svetova uGalaksiji bio još veoma mali, Komporelen bio vodea planeta. Nikada to nismozaboravili, i injenica da smo u nama bližoj istoriji vostvo morali prepustitidrugima razdražuje nas - to jest, stanovništvo uopšte - oseanjem nepravde.

Pa ipak, šta u pogledu toga možemo da uinimo? Nekada je naša vlada bilaprinuena da služi Caru, a danas je lojalni pridruženik Zadužbinske federacije.I što smo više svesni svog današnjeg podreenog položaja, to snažnija postaje

vera u velike, tajanstvene dane prošlosti.Šta, dakle, Komporelen može uopšte da uini? Nikad se, u onim minulimdanima, nije usudio da uputi izazov Carstvu, kao što se ni danas ne usuuje dase otvoreno usprotivi Zadužbini. Utehu, onda, nalazi u svojim napadima i mržnjiprema nama, budui da mi ne verujemo u stara predanja i da se izrugujemonjihovom sujeverju.

Pri svemu tome, prilino smo bezbedni od težih oblika netrpeljivosti. Jer,mi kontrolišemo ovdašnju tehnologiju, i zauzimamo veinu mesta nauniverzitetima. Pojedini meu nama, pogotovo oni koji se ne ustruavaju dagovore otvoreno, nailaze na teškoe pri svojim predavanjima. I ja se, na primer,suoavam sa takvim teškoama, mada sam zadržao svoje studente i iz potiha sesastajem s njima izvan univerzitetskog zdanja. Ipak, ukoliko bi zaista pokušalida nas sasvim iskljue iz javnog života, to bi ozbiljno pogodilo našutehnologiju - a pored toga, naši bi univerziteti izgubili gotovo sav ugled širomGalaksije. Mogue je, ipak, zamisliti - do takvih granica može ii ljudska

ludost - da ih ni izgledi da poine intelektualno samuobistvo ne bi omeli da nanama ispolje najgori vid svoje mržnje; ali mi imamo podršku Zadužbine. Iz tograzloga nam neprestano zakeraju, omaložavajui nas i optužujui nas - ali nas nediraju."

"Da li vas to sveopšte negodovanje, s kojim se susreete, sada sreava danam kažete gde se Zemlja nalazi?" upita Treviz. "Strahujete li, možda, da bi,uprkos svemu, to antiskeptiko raspoloženje, ukoliko odete predaleko, moglopoprimiti zaista gadne oblike?"

Denijador odmahnu glavom. "Ne. Položaj Zemlje zaista nam nije poznat. Neskrivam ništa od vas, bilo iz straha, bilo iz nekog drugog razloga."



"Ali, pogledajte", nastavi Treviz gotovo žurno. "U ovom delu galaksijepostoji ogranien broj planeta ije fizike karakteristike obino povezuju samogunošu opstanka, i gotovo sve meu njima su ne samo nastanjive ve inastanjene; sledstveno tome, morale bi vam biti poznate. Kakvu bi, inae,teškou predstavljalo traganje, u ovom delu Galaksije, za nekom nastanjivomplanetom - osim ukoliko ne bi bila zagaena radioaktivnošu? Pored toga, tragalibiste za planetom sa velikim prirodnim saputnikom. Radioaktivna planeta, i jošsa ogromnim prirodnim pratiocem, bila bi van svake sumnje Zemlja, i bilo bi jenemogue promašiti ak i pri nasuminom pretraživanju. Bilo bi, dakako, potrebnonešto vremena, ali to je, ujedno, jedina teškoa koju mogu sagledati."

"Uverenje je skeptika", odvrati Denijador, "da su i radioaktivnost Zemljei njen ogromni pratilac tek puka maštarija. Ukoliko bismo tragali za njima, bilobi to kao da tragamo za ptijim mlekom ili za pernatom zmijom."

"Možda i jeste tako, ali to, u svakom sluaju, ne mora znaiti daKomporelen treba da odustane od svakog traganja. Kada bi se pronašaoradioaktivan svet pogodan, inae, s obzirom na svoju veliinu, da budenastanjiv, zajedno sa ogromnim saputnikom - ne bi li to, u ozbiljnoj meri,doprinelo uverljivosti komporelenskih predanja uopšte?"

Denijador prsnu u smeh. "Mogue je da Komporelenci, upravo iz tog razloga,ni ne preduzimaju nikakvu potragu. Ukoliko ne bismo uspeli, ili ukoliko bismopronašli neku Zemlju sasvim razliitu od predstava u našim predanjima, dogodilobi se upravo suprotno. Komporelenska predanja, u celosti, bila bi pretvorena u

prah i postala predmet sveopšte poruge. A Komporelen se ne usuuje da preuzmetaj rizik."

Treviz prouta nekoliko trenutaka, a onda, veoma ozbiljnim glasom,nastavi: "Ipak, ak i ako otpišemo ta dva jedinstvena svojstva - radioaktivnosti ogromnog prirodnog saputnika - preostaje nam još jedno, koje, po prirodistvari, mora postojati, bez obzira na bilo kakvo predanje. Na Zemlji morapostojati ili rascvali život beskrajnog raznovrsja ili njegovi ostaci - a onjima, u najmanju ruku, mora postojati spomen, bar u vidu fosila."

"Venie", odvrati Denijador, "mada Komporelen nije nikada preuzeoorganizovano traganje za Zemljom, mi ipak jesmo u mogunosti da putujemosvemirom, i povremeno dolazimo u posed izveštaja što nam ih upuuju brodovi kojisu, iz ovog ili onog razloga, skrenuli sa svojih planiranih maršuta. Skokovinisu uvek savršeni, kao što i sami možda znate. Pri svemu tome, nikada nije bilonikakvog izveštaja o bilo kakvoj planeti sa osobenostima kakve se pripisuju

legendarnoj Zemlji, ili planeti na kojoj buja život. S druge strane, malo jeverovatno da bi se neki brod spustio na neku, po svoj prilici, nenastanjenuplanetu, samo zato da bi njegova posada mogla poi u lov na fosile. Prema tome,ako se tokom hiljada godina nije pojavio nijedan izveštaj o neemu slinom,savršeno sam sklon da poverujem da položaj Zemlje nije ni mogue ustanoviti - ida nema šta da se ustanovljava."

Pomalo osujeeno, Treviz primeti: "Ipak, Zemlja mora postojati - negde.Negde mora da postoji planeta sa koje su potekli i ljudska rasa i svi obliciživota koji se sa njom povezuju. Ukoliko se Zemlja ne nalazi u ovom deluGalaksije, mora biti negde drugde."

"Mogue je", prihvati Denijador užurbano, "ali za sve ovo vreme nije dalani glasa od sebe."

"Možda nije bilo pravog napora da se pronae.""Pa, po svemu sudei, vi ga upravo preduzimate. Želim vam svaku sreu, ali

se nijednog trenutka ne bih kladio na vas."

"Da li je bilo ikakvih pokušaja da se mogui položaj Zemlje ustanoviposrednim putem?" upita Treviz. "Na neki drugi nain, osim neposredne potrage?"

"Jeste", odgovoriše dva glasa istovremeno. Denijador, jedan od dvojiceiji se glas uo, upita Pelorata: "Mislite li na Jarifov projekat?"

"Da", odgovori Pelorat."Pa, onda, želite li da ga izložite veniku? Verujem da e biti spreman da

radije poveruje vama nego meni.""Vidiš, Golane", zapoe Pelorat, "u poslednjim danima Carstva, u jednom

trenutku veoma omiljena je bila, kako su je nazivali, igra Traganja-Za-Korenima



- možda samo stoga da bi se odvratila pažnja od neprijatne svakodnevnice. Kaošto ti je poznato, Carstvo se u to vreme nalazilo u stanju potpunog raspada.

U to vreme, nekako, jedan levijski istoriar, Humbar Jarif, došao je napomisao da je, ma gde da se nalazila, praroditeljska planeta morala najprenaseliti svetove koji su joj bili najbliži, a tek potom one dalje. Uopšte uzev,što se neki svet nalazio dalje od Planete Porekla, to je kasnije morao bitinaseljen.

Pretpostavimo, u tom sluaju, da je neko pribeležio tane datumenaseljavanja svih nastanjivih planeta u Galaksiji, i na taj nain uspostaviomreže stare više hiljada godina. Postojala bi mreža koja bi povezivala sveplanete naseljene deset hiljada godina unazad; mreža planeta naseljenihdvanaest, kao i mreža planeta naseljenih petnaest hiljada godina unazad.Teorijski, svaka od njih trebalo je da bude približno kružnog oblika, kao i da,u osnovi, stoje jedna unutar druge. Starije mreže trebalo bi da ine sfere ijibi prenik bio manji nego kod onih mlaih, i ukoliko bi se potažilo središtesvih njih došlo bi se do jednog srazmerno malog odseka svemira u kome bi senalazila i praroditeljska planeta - Zemlja."

Peloratovo lice bilo je krajnje ozbiljno, dok je obema rukama opisivaopoložaj sfera. "Shvataš li u emu je stvar, Golane?"

Treviz potvrdno klimnu. "Shvatam. Ipak, rekao bih da je negde omanulo.""Teorijski, stari druže, izgledalo je da se sve poklapa. Jedna od nevolja,

meutim, sastojala se u tome što dati datumi naseljavanja nisu ni izbliza bili

tani. Znaš, u veem ili manjem stepenu svaki je svet sklon preterivanju upogledu svoje starosti, i nije bilo naina da se ona ustanovi nezavisno odpredanja."

"Možda, ritmom raspadanja ugljenika-14 u prastarom drveu", nabaci Blis."Svakako, draga", odgovori Pelorat, "ali trebalo je imati punu saradnju

dotinih svetova, koja nikada nije bila ostvarena. Nijedan svet nije bio voljanda dopusti da mu se dovede u pitanje njegova asna starost, a samo Carstvo u tovreme nije bilo u moi da suzbije mesne otpore, pogotovo kada je u pitanju bilajedna tako nevažna stvar. Imalo je tada prea posla.

Sve što je Jarif bio u stanju da uini bilo je da proui svetove naseljenetek jedva dve hiljade godina unazad, budui da su zabeleške o tome nainjene podkrajnje nepouzdanim okolnostima. Takvih je svetova, meutim, bilo samo nekoliko,i premda su bili rasporeeni u okvirima jedne prilino simetrine sfere, njihovoje središte padalo negde u neposrednu blizinu Trantora, carske prestonice;

razlog tome, oigledno, bio je taj što su ekspedicije tokom kojih je naseljentaj srazmerno mali broj svetova krenule upravo sa Trantora.

To je, dakako, postavilo dodatni problem. Zemlja nije predstavljala jedinupolaznu taku za naseljavanje drugih svetova. Kako je, naime, vreme polazilo,stariji svetovi i sami su poeli da odašilju naseljenike ekspedicije, i u dobakada je Carstvo bilo na vrhuncu Trantor ih je slao u prilino velikom broju.Jarif je, krajnje nepravedno, bio izložen podsmehu i poruzi, i njegov ugled kaoistoriara potpuno je bio srozan."

"Shvatam, Janove", ree Treviz. "Dr Denijadore, nema li baš niega štobiste mi mogli rei, a što bi mi pružilo makar najslabašniju nadu? Postoji libilo koji drugi svet na kojem bih mogao da doem do bilo kakvih obaveštenja uvezi sa Zemljom?"

Denijador za trenutak utonu u misli. "P-a-a-a", zapoe on najzad, kao da soklevanjem izvlai rei iz sebe, "kao skeptik moram vam rei da nisam siguran daZemlja postoji, niti da je uopšte ikad postojala. Meutim..." I on ponovo zaroni

u misli.Konano, Blis upita: "ini mi se doktore, da ste za trenutak imali u vidu

nešto što bi moglo biti od važnosti?""Od važnosti? Sumnjam", odgovori Denijador jedva ujnim glasom. "Ipak,

možda može biti zanimljivo... Zemja, naime, nije jedini svet iji položajpredstavlja zagonetku. Tu su i svetovi onog prvog talasa Iseljenika, Vasionaca,kako ih mi nazivamo u svojim predanjima. Jedni planete na kojima su se oninaselili nazivaju 'Svetovima Vasionaca'; drugi ih, pak, nazivaju 'ZabranjenimSvetovima'. Ovaj potonji naziv se danas naješe upotrebljava.



U svojoj gordosti i svojoj ponesenosti, kaže dalje predanje, Vasioncima jepošlo za rukom da svoj životni vek protegnu na nekoliko stolea, odbijajui dasvojim kratkovekim precima dozvole pristup na svoje svetove. Pošto smo ih,konano, porazili, situacija se iz temelja preokrenula. Odbijali smo sve nagodbesa njima i prepustili smo ih njima samima, zabranivši svojim brodovima i svojimtrgovcima da imaju ikakve veze sa njima. Tako su njihove planete postaleZabranjeni Svetovi. Bili smo sigurni, kako tvrde predanja, da e ih Onaj KojiKažnjava uništiti i bez našeg udela u tome, i kako se ini, to se i dogodilo. Usvakom sluaju, koliko nam je znano, nijedan se Vasionac nije pojavio nigde uGalaksiji ve više hiljada godina."

"Mislite li da bi ti Vasionci mogli nešto više znati o Zemlji?"upita Treviz."Sasvim je mogue, budui da su njihovi svetovi bili znatno stariji od

ijednog od naših. To jest, ukoliko Vasionci još uopšte postoje. Što je krajnjemalo verovatno."

"ak i ako oni više ne postoje, postoje njihovi svetovi, a na njima moždaima nekih zapisa."

"Ukoliko ste u stanju da pronaete njihove svetove?"Treviza kao da poe da obuzima oajanje. "Hoete li da kažete da su klju

za Zemlju, o ijem položaju ništa ne znamo, možda nalazi na nekom od svetovaVasionaca, o ijem položaju takoe ništa ne znamo?"

Denijador sleže ramenima. "Nismo imali nikakvog dodira sa njima ve

dvadeset hiljada godina. Niti smo razmišljali o njima. I oni su, poput Zemlje,obavijeni maglom."

"Na koliko su svetova Vasionci nekada živeli?""Predanja pominju pedeset takvih svetova - sumnjivo okrugao broj. Po svemu

sudei, bilo ih je osetno manje.""I vama nije poznat položaj baš nijednog od tih pedeset svetova?""Pa, sad, pitam se...""Šta se to pitate?""Budui da je", odgovori Denijador, "kao i u sluaju dr Pelorata, pradavna

istorija poseban predmet mog interesovanja, povremeno sam prelistavao starezapise u traganju za bilo im što se odnosi na prastara vremena; za neim znatnoopipljivijim nego što su puka predanja. Prošle godine, do ruku mi je dopao jedanveoma stari brodski dnevnik, sa zapisima koji su bili gotovo neodgonetljivi.Dnevnik seže u ono pradavno doba kada naš svet još nije dobio svoje sadašnje

ime. Tu se pominje kao 'Balisvet', što, kako mi seini, može predstavljati jošstariji oblik 'Benbalijevog sveta' iz naših predanja."

"Jeste li objavili svoj nalaz?" upita Pelorat uzbueno."Nisam", odgovori Denijador. "Nisam spreman da skoim sve dok se ne uverim

da u bazenu ima vode - kako to lepo kaže naša stara poslovica. Znate, u dnevnikustoji da je kapetan broda posetio jedan svet Vasionaca i da je pri odlasku poveoi jednu Vasionku sa sobom."

"Ali", umeša se Blis, "maloas ste rekli da Vasionci nisu dozvoljavaliposetiocima pristup na svoje svetove?"

"Tano, i to je, upravo, jedan od razloga zašto još nisam objavio svojnalaz. Jednostavno, sve to deluje neverovatno. Postoje i neodreeni nagoveštajikoji bi mogli biti protumaeni kao svedoanstvo o Vasioncima i njihovom sukobusa Došljacima - našim precima... Takve prie koje se razlikuju samo upojedinostima, ne postoje samo na Komporelenu ve i na brojnim drugim svetovima;sve se, meutim, u jednom potpuno slažu. Te dve grupacije, Vasionci i Došljaci,

nisu se meusobno mešale. Meu njima nije bilo nikakvih društvenih kontakata, ajoš manje seksualnih veza; pa ipak, po svemu sudei, tog dooškog kapetana i tuVasionku uzajamno su povezivale duboke veze ljubavi. To mi izgleda tolikoneverovatno da ne vidim nikakvu mogunost da pria bude prihvaena osim kao, unajboljem sluaju, primer romantine istorijske pripovesti."

Treviz je izgledao razoaran. "Je li to sve?""Nije, venie, postoji još nešto. U brodskom dnevniku naišao sam i na

neke brojke koje bi mogle - mada ne moraju - predstavljati svemirske koordinate.Ukoliko je zaista re o njima - a mogue je, kao skeptik to moram da kažem, danije - svedoanstvo koje sam imao pred sobom navelo me je da zakljuim da su u



pitanju koordinate triju svetova Vasionaca. Jedan od njih mogao bi biti upravoonaj svet na koji se kapetan broda spustio i sa koga je poveo svoju ljubljenuVasionku."

"ak i ako je itava pripovest izmišljena, zar ne bi bilo mogue da sukoordinate tane?" upita Treviz.

"Bilo bi mogue", prihvati Denijador. "Dau vam te brojke, i slobodni steda ih upotrebite po svom nahoenju, ali sumnjam da e vas bilo kud odvesti...Pri svemu tome, pala mi je na um i jedna zabavna pomisao." Brzi osmeh ponovopree njegovim licem.

"O emu je re?" upita Treviz."Šta ako neke od tih koordinata ukazuju na položaj Zemlje?"

27.Komporelensko sunce, upadljivo narandžaste boje, bilo je prividno vee od

sunca Terminusa, ali nalazilo se nisko na obzorju i darivalo je malo od svojetoplote. Vetar, ma koliko umeren, dodirnu Trevizove obraze svojim ledenimprstima.

On zadrhta ispod svog elektrinim putem zagrejavanog kaputa koji mu jepoklonila Miza Lizalor; ministarka je sada stajala tik uz njega. On joj seobrati: "Moralo bi nas povremeno i zagrejati, Miza."

Ona se zaas obazere prema suncu. Stajala je, tako, u praznini svemirskeluke, ne ispoljavajui ni najmanji znak nelagodnosti - visoka i krupna, sa

ogrtaem tanjim no što je bio kaput koji je Treviz imao na sebi, nemarna, ako nei puna prezira prema hladnoi što ih je okruživala.

"Leta su nam tako divna", odgovori ona. "Ne traju baš dugo, ali su našiusevi prilagoeni takvim prilikama. Seme je brižljivo probrano, tako da plodovibrzo sazrevaju na suncu i ne podležu mrazevima. Naše domae životine imaju gustokrzno, a takoe, opšte je prihvaena injenica da je komporelenska vuna najboljau itavoj Galaksiji. Pored toga, u orbiti iznad Komporelena imamo i farme nakojima odgajamo tropsko voe. U stvari, ak i izvozimo ananas u konzervama,božanstvenog ukusa. Mnogi, u ijim smo predstavama hladan svet, nemaju pojma otome."

"Zahvaljujem ti, Miza, što si došla da nas ispratiš, kao i za pomo kojusi nam pružila u pogledu naše misije. Ipak", dodade Treviz, "da bih umiriovlastitu savest, moram te upitati neeš li zbog toga imati kakvih ozbiljnijihneprilika?"

"Neu!" Miza ponosno odmahnu glavom. "Nikakvih neprilika. Pre svega, nikome nee ispitivati. Saobraaj je u mojoj nadležnosti, što znai da sam ja ta

koja propisuje pravila ponašanja na svemirskim lukama, na ulaznim stanicama, zabrodove koje dolaze i odlaze. Predsednik vlade u tom pogledu u potpunosti zavisiod mene, i upravo je oaran što ne mora da se upušta u pojedinosti... Pri svemutome, ak i kada bi me ispitivali, rekla bih punu istinu. Vlada bi me, ak,nagradila što brod nisam predala Zadužbini, a i stanovništvo bi bilo oduševljenosamo kad bi bilo mogue upoznati ga s tom injenicom. A ni Zadužbina nee imatipojma o svemu što se zbilo."

"Mogue je", primeti Treviz, "da te vlada pohvali što brod nisi predalaZadužbini, ali da li bi tako svesrdno prihvatila tvoju odluku da nas pustiš daodemo?"

Na Lizalorinom licu zaigra osmeh. "Ti si zaista pošten ovek, Trevize.Istrajno si se borio da sauvaš svoj brod, i sada, kada ga imaš, ispoljavašbrigu za naše dobro." Ona pruži ruku prema njemu, kao da želi da mu dodirom da

znak svoje naklonosti, ali gotovo istog asa, s oiglednom teškoom, obuzdasvoju nameru.

Zatim nastavi, glasom u kome se ponovo pojavi prizvuk osornosti: "ak ikada bi se rešili da ospore moju odluku, bilo bi samo potrebno da im spomenem dasi u potrazi za Najstarijom; istog asa pohvalili bi me što sam vas se tako brzootarasila, broda i svega drugog. I smesta bi poeli da izgovaraju molitvepokajanja što vam je uopšte bilo dozvoljeno da pristupite na ovdašnje tle, mada,razume se, nije bilo nikakve mogunosti da unapred saznamo kojim poslom ovamodolazite."



"Da li zaista strahuješ od nesree koja bi mogla snai tebe i tvoj svetzbog mog prisustva ovde?"

"Da", odvrati Lizalor tupo. A onda dodade, znatno blaže: "Meni si ve doneo nesreu, jer, od sada, pošto sam tebe upoznala, komporelenski muškarciinie mi se još drvenijim nego ranije. Ostavljaš me ovde u stanju neutoljivežudnje. Onaj Koji Kažnjava ve se postarao da tako bude."

Treviz je trenutak oklevao, a onda ree: "Ne bih želeo da u pogledu togapromeniš mišljenje, ali isto tako, ne bih želeo da trpiš zbog bespotrebnezebnje. Treba da shvatiš da je svaka pomisao da sam ti doneo nesreu pukosujeverje."

"Pretpostavljam da ti je to onaj skeptik rekao.""Znam to i bez potrebe da mi on kaže."Lizalor pree rukom preko lica, jer se tanak sloj inja uhvatio na njenim

istaknutim obrvama, i ree: "Poznato mi je da postoje takvi koji to smatrajusujeverjem. Meutim, neosporna je injenica da Najstarija donosi nesreu.Pokazalo se to ve mnogo puta, i svi mudri razlozi koje navode skeptici ne moguponištiti istinu."

Ona odjednom ispruži ruku. "Zbogom, Golane. Ui u brod i pridruži sesvojim prijateljima pre no što se tvoje mekušno zadužbinsko telo ne smrzne naovom našem hladnom, ali neopakom vetru."

"Zbogom, Miza, i nadam se da u te ponovo sresti kad se vratim.""Da, obeao si da eš se vratiti, i ja pokušavam da u to poverujem. ak

sam rekla sebi da bi trebalo da i ja uzletim i susretnem sa s tobom na tvombrodu, u svemiru, kako bi se nesrea sruila samo na mene a ne i na moj svet -ali ti se neeš vratiti."

"Ne govori tako! Vratiu se! Neu te se odrei tako lako, posle svega štosam doživeo s tobom." U tom trenutku, Treviz je bio vrsto ubeen u ono štogovori.

"Nimalo ne sumnjam u tvoje romantine porive, najdraži moj Zadužbine, alioni koji se usude da krenu u potragu za Najstarijom nikada se nee vratiti - magde želeli da se vrate. Oseam to u dubini svoje duše."

Treviz vrsto uznastoja da mu zubi ne zacvokou. Bilo je to usledhladnoe, i nipošto nije želeo da ona pomisli da je strah posredi. I on samoree: "I to je sujeverje."

"Pa ipak", odvrati ona, "to je i istina."

28.Bilo je lepo ponovo se nai u komandnoj prostoriji Daleke zvezde. Možda jebila skuena. Možda deluje poput tamnikog mehura, sred svemirskog beskraja. Paipak, oseao ju je kao nešto prisno, pijateljsko i toplo.

"Milo mi je što ste najzad ušli", ree Blis. "Ve sam poela da se pitamkoliko dugo nameravate da se zadržite sa ministarkom."

"Ne preterano dugo", odvrati Treviz. "Prilino je hladno.""Imala sam utisak", nastavi Blis, "da razmatrate mogunost da još ostanete

s njom i da odložite svoju potragu za Zemljom. Nemam nikakvu nameru da makardotaknem vaš um; meutim, bila sam se zabrinula za vas, i to iskušenje predkojim ste se našli inilo mi se kao da je i mene zaskoilo."

"Potpuno ste u pravu", prihvati Treviz. "Za trenutak, bar, zaista sam senašao pred iskušenjem. Ministarka je izvanredna žena; još nikada nisam sreonikog poput nje... Ali Blis, niste li malo i vi pojaali moj napor da se odupremiskušenju?"

"Rekla sam vam ve nekoliko puta, Trevize, da nikada, ni pod kakvimuslovima, niti smem niti hou da petljam po vašem umu. Uverena sam da steodoleli iskušenju zahvaljujui, prvenstveno, svom snažnom oseanju za dužnost."

"Ne, ne verujem da ste u pravu." On se nevoljno nasmeja."Nije u pitanju bilo ništa tako dramatino, niti uzvišeno. Moj otpor, s

jedne strane, podstakla je injenica da je tamo napolju bilo veoma hladno, i sdruge, tužna pomisao da ne bi proteklo mnogo vremena pre no što bi me konanorastavila sa životom. Jer, njenim potrebama ne bih mogao da udovoljim: sasvim bime isušila."



"Pa, u svakom sluaju, sada si na brodu i u bezbednosti", zakljuiPelorat. "Kakav e biti naš sledei korak?"

"Tokom nekoliko narednih dana ubrzano emo se kretati prema rubu ovogplanetarnog sistema, sve dok se ne budemo našli dovoljno daleko od Komporelenada bismo nesmetano mogli da izvedemo skok."

"Misliš da e pokušati da nas zaustave, ili bar prate?""Ne... Zaista verujem da je ministarka bila iskrena u svojoj

nestrpljivosti da sa Komporelena odemo što brže možemo i ostanemo na pristojnojrazdaljini od njega, kako se osveta Onog Koji Kažnjava ne bi sruila na njenurodnu planetu. U stvari..."

"Da?""Ona, u stvari, veruje da e se ta osveta sruiti na nas. vrsto je,

naime, ubeena da se više neemo vratiti. Takvo njeno ubeenje, moram danapomenem, nije zasnovano na nekom njenom saznanju o mojoj nevernosti, budui danije ni imala priliku da moju vernost iskuša. Ona, jednostavno, smatra da Zemljaneizostavno donosi nesreu, te da mora zaglaviti svako ko se uopšte usudi dakrene u potragu za njom."

"Koliko ih je, uopšte, krenulo sa Komporelena u potragu za Zemljom kad jeu stanju da iznese takav sud?" upita Blis.

"Veoma sumnjam da je ijedan Komporelenac ikada krenuo u jednu takvupotragu. Uostalom, i rekao sam joj da smatram da su takve njene bojazni pukopraznoverje."

"Jeste li sasvim sigurni da tako mislite, ili ste, možda, dopustili danjeno praznoverje i vas uzdrma?"

"Jasno mi je da njene bojazni predstavljaju puko praznoverje, bar što setie naina na koji ih ona ispoljava; to, meutim, ne mora znaiti da su sasvimbez osnova."

"Mislite - radioaktivnost e nam doi glave, ukoliko pokušamo da sespustimo na Zemlju?"

"Ne verujem da je Zemlja zagaena radioaktivnošu. Verujem, u stvari, daZemlja tom priom nastoji da se zaštiti. Imajte u vidu da je iz biblioteke naTrantoru uklonjeno sve što se odnosi na Zemlju. Imajte, takoe, u vidu injenicuda ak i udesna Geina seanja, u kojima sva planeta uestvuje - od površinskihkamenih slojeva sve do užarenog metalnog jezgra - bivaju neopozivo zaustavljenapri svakom pokušaju da se vrate dovoljno unazad, kako bi nam bilo šta otkrila oZemlji...

Jasno je, dakle, da je Zemlja, ukoliko je dovoljno mona da to u

ini,sasvim u stanju i da prilagoava umove, kako bi nametnula verovanje da je

zagaena radioaktivnošu; sve to da bi spreila svaki pokušaj potrage za njom.Možda Komporelen predstavlja posebnu opasnost za Zemlju jer se nalazi u njenojneposrednoj blizini; otud se, možda, na njemu ispoljava pojaano nastojanje dasve što se odnosi na Zemlju ostane u nekoj, nadasve zanimljivoj, praznini.Denijador, na primer, koji je skeptik i naunik, smatra da nema ama baš nikakvogsmisla tragati za Zemljom: kaže, jednostavno, da je nije mogue nai. A ako jeZemlja zaista do te mere uporna da sebe ne otkrije drugima, nije li, u tomsluaju, sasvim mogue i da nas ubije, ili da uini da poremetimo umom, samo daje ne bismo pronašli?"

Blis se namršti i zausti: "Gea..."Treviz je hitro prekide. "Nemojte mi samo rei da nas Gea štiti. Budui da

je Zemlja bila u stanju da izbriše i Geina najranija seanja, sasvim je jasno kobi iz sukoba izmee Gee i Zemlje izišao kao pobednik."

"Ali otkud znate da su Geina najranija seanja zaista bila izbrisana?"hladno upita Blis. "Mogue je, jednostavno, da je Gei bilo potrebno podostavremena da uspostavi seanja na planetarnom nivou, te da je, sada, u stanju dase svojim seanjima probije samo do trenutka kada su ona uspostavljena. Meutim,ak i ako Geina najranija seanja jesu bila izbrisana, otkud znate da je bašZemlja to uinila?"

"To ne znam", odgovori Treviz. "Samo nastojim da izvuem zakljuke izsvojih pretpostavki."

Pomalo bojažljivo, Pelorat se umeša: "Ukoliko je, uistinu, Zemlja tolikomona, i toliko vrsta u svojim nastojanjima da ostane neotkrivena - kakva je,



onda, da tako kažem, svrha našeg traganja? ini mi se da smatraš da nam Zemljanee dozvoliti da joj pristupimo, i da e, ak, biti spremna da nas pobijeukoliko se ispostavi da ima izgleda da uspemo u svom naumu. U tom sluaju,govori li išta protiv toga da od svega dignemo ruke?"

"Možda, zaista, izgleda da bi najbolje bilo da od svega dignemo ruke.Priznajem to. Meutim, u meni je vrsto ukorenjeno uverenje da Zemlja postoji, ija želim i moram da je pronaem. Uostalom, ve ko zna koliko puta i sama Gea sesložila da sam, kada god se u meni javi vrsto uverenje, uvek u pravu."

"Ali ima li naina da preživimo otkrie Zemlje?""Možda e i Zemlja", odvrati Treviz, nastojei da u svoje rei unese

prizvuk opuštenosti, "možda e i Zemlja umeti da ceni tu moju sposobnost da, ukljunim trenucima, uvek budem u pravu, i možda e odluiti da mi ni na kojinain ne naudi. Meutim - time, rekao bih, dolazimo do suštine onoga što bihželeo da kažem - nikako ne mogu biti siguran da ete i vas dvoje uspeti dapreživite, i to je ono što me odistinski zabrinjava. Tako je bilo od samogpoetka, ali taj se oseaj u meni sve više pojaava; ini mi se, stoga, da binajuputnije bilo da vas vratim na Geu i da, potom, sam krenem u potragu. Ja sambio taj, a ne vi, koji je u jednom trenutku odluio da moram krenuti u potraguza Zemljom; ja sam taj, a ne vi, koga nešto nagoni da to uini. Pa, onda, nekabudem ja taj, a ne vi, koji e snositi sve posledice. Dopustite mi da krenemsam... Janove?"

Peloratovo duguljasto lice kao da se još više izdužilo, a glavu je uvukao

u ramena. "Ne sporim, Golane, da sam pomalo nervozan, ali bilo bi me sramota date tek tako ostavim. Sam bih sebe prezreo kada bih to uinio."

"Blis?""Gea vas nee napustiti, Trevize, ma šta vi uinili. Ukoliko vam od Zemlje

zaista preti opasnost, Gea e uiniti sve što je u njenoj moi da vas zaštiti. Usvakom sluaju, što se mene tie, kao Blis, ne nameravam da napustim Pela; iukoliko on poe sa vama, i ja u poi sa njim."

Pomalo tmurno, Treviz odvrati: "Pa, dobro. Imali ste priliku. Nastavljamonaš put zajedno."

"Zajedno", potvrdi Blis.Pelorat se blago nasmeši i stisnu Trevizovo rame. "Zajedno. Uvek,

zajedno."

29.

"Pogledaj ovo, Pele", ree Blis.Posmatrala je, gotovo odsutno, kroz brodski teleskop, tek koliko da malo

predahne od zurenja u Peloratove spise ispunjene predanjima o Zemlji.Pelorat joj prie, obgrli je jednom rukom oko ramena i zagleda se u ekran.

Na vidiku je bio jedan od gasovitih gorostasa komporelenskog planetarnogsistema, uvelian do te mere da je izgledao kao pravi džin - što i jeste bio.

Bio je narandžaste boje, prošaran nešto bleim prugama. Posmatran izplanetarne ravni, znatno udaljeniji od sunca no što je to bio sam brod, imao jeoblik svetlosnog diska.

"Divota", promrmlja Pel."Središnja pruga, Pele, proteže se izvan diska."Pelorat za trenutak nabra obrve i odvrati: "U pravu si, Blis, tako je.""Misliš li da je u pitanju optika iluzija?""Nisam siguran, Blis", odgovori on. "Ja sam u svemiru novajlija baš kao i

ti... Golane!"

Treviz se odazva jednim slabašnim 'Šta je?' i ue u komandnu prostorijusav zgužvan, kao da je trenutak pre toga dremuckao na krevetu obuen - što je,upravo, i radio.

On im se gotovo zlovoljno obrati: "Molim vas! Ne akajte poinstrumentima!"

"U pitanju je teleskop", objasni mu Pelorat. "Pogledaj tamo."Treviz baci pogled na ekran. "Gasoviti džin. Sudei na osnovu podataka

koje smo dobili zovu ga Galija.""Kako možeš biti tako siguran, jedva ga pogledavši?"



"Pre svega", odreza Treviz, "na rastojanju na kome se sada nalazimo odsunca, i na osnovu veliine planete i položaja njene orbite - koje sam prouioproraunavajui našu putanju - to je jedina planeta koju, u ovom asu, možemo dote mere uveliati. Pored toga, tu je i prsten."

"Prsten?" upita Blis zgranuto."Sve što ovog asa od prstena možete videti jeste tanka, bleda linija,

budui da planetu posmatramo gotovo postrance. Možemo, meutim, iskositiobjektiv u odnosu na planetarnu ravan, kako biste imali bolji pogled. Hoeteli?"

"Ne bismo želeli da ti, Golane, zadajemo posla - da posle ponovo moraš daproraunavaš naš položaj i putanju", primeti Pelorat.

"Nije važno, kompjuter e se potruditi da to uini umesto mene." Ni nedovršivši, on sede za kompjuter i stavi dlanove na oznaena mesta. Kompjuter,prilagodivši se njegovom umu, obavi ostalo.

Lišena problema goriva i inercionih teškoa Daleka zvezda naglo ubrza, iTreviz, još jednom, oseti kako ga preplavljuje ljubav prema kompjuteru - i brodu- koji su se tako spremno odazivali na njegove poticaje - kao da su ih samenjegove misli pokretale i njima upravljale, kao da su bili tek moni i poslušniinstrument njegove volje.

Nimalo nije bilo zauujue što je Zadužbina nastojala da joj se brodvrati; nije bilo ni zauujue da ga je Komporelen želeo za sebe. Jedino je zauenje bilo to da je snaga praznoverja mogla navesti ak i Komporelen da od

njega odustane.Odgovarajue naoružan, mogao je pretei ili nadvladati svaki drugi brod u

Galaksiji, ili ak itavu flotu - pod uslovom da mu se ne isprei kakav slianbrod.

Meutim, Daleka zvezda nije bila odgovarajue naoružana. Poverivši mubrod, gradonaelnica Brano bila je dovoljno obazriva da mu ga preda bez ikakvogoružja.

Pelorat i Blis pomno su zurili u Galiju, dok im se planeta lagano, veomalagano približavala. Gornji pol (severni ili južni, svejedno) postao je sadasasvim vidljiv, sa burama što su na širokom prostoru vitlale iznad njega, dokdonji iseze ispod masivnog tela planete.

Na gornjem delu, tamna strana planete zadre u krug narandžaste svetlosti,i prelepi prsten, iskošen, ukaza se pred njihovim oima.

Ono što je, meutim, delovalo još uzbudljivije, bilo je to što bleda

središnja linija nije više izgledala prava, vezakrivljena, kao, uostalom, idruge pruge, na sever i na jug, mada ne u tolikoj meri.

Sada se sasvim lepo moglo videti kako se središnja pruga proteže izvanrubova planete, kao kakva oma s obe strane. Nije moglo biti ni govora oprivienju; priroda prstena bila je sasvim raspoznatljiva. Prsten je biosainjen od vrste materije i obgrljavao je itavu planetu, mada skriven s njenedruge strane.

"Nadam se", primeti Treviz, "da je dovoljno da vam pruži pravu predstavu oprstenu. Ukoliko bismo preleteli povrh planete, videli biste prsten u njegovompunom kružnom obliku, kako je obujmljuje nigde je ne dodirujui. Uoili ste,nadam se, da ne postoji samo jedan, ve nekoliko koncentrinih prstenova."

"Nikada ne bih poverovao da je to mogue", primeti Pelorat tupo. "Šta teprstenove vezuje za planetu?"

"Ista ona sila koja za planete vezuje njihove prirodne, ili veštake,pratioce", odgovori Treviz. "Prstenovi su sainjeni od tanušnih estica, od

kojih svaka za sebe kruži oko planete. Pri tome, toliko su blizu planete da implimski efekti onemoguavaju da se stope u jedinstvenu masu."

Pelorat zavrte glavom. "Prosto je zaštrašujue kada ovek pone darazmišlja o tome. Ali stari druže, kako je uopšte bilo mogue da sav svoj životprovedem kao nekakav vajni naunik a da, ipak, toliko malo znam o astronomiji?"

"A ja, opet, ne znam ništa o mitovima oveanstva. Nijedan pojedinac,meutim, nije u stanju da obuhvati sva znanja... Stvar je, ipak, u tome daovakvi planetarni prstenovi ne predstavljaju ništa neobino. Gotovo svakigasoviti džin ih ima, makar samo u obliku najsiušnijih zrnaca prašine. Budui,meutim, da u planetarnoj porodici Terminusovog sunca nema gasovitih džinova, te



- osim ukoliko nije re o svemirskim putnicima, ili ukoliko nisu pohaali nekiuniverzitetski teaj iz astronomije - graani Zadužbine nisu nikad ni imalipriliku da se susretnu sa planetarnim prstenovima. Ipak, ono što jestenesvakidašnje, upravo je prsten dovoljno širok, svetao i raspoznatljiv, baš kaoovaj ovde. Prelep je. Mora biti da je širok bar nekoliko stotina kilometara."

Iznenada, Pelorat pucnu prstom. "To je, dakle, bilo znaenje!"Blis ga zbunjeno pogleda. "O emu ti to, Pele?""Jednom, davno", odgovori on, "dopalo mi je ruku nekoliko stihova,

nastalih ko zna kada, sroenih u nekoj arhainoj varijanti galaktikog jezika,tako da sam imao muke da im razaberem smisao - mada je to, s druge strane, biladobra potvrda njihove velike starosti... Po pravilu se, stari druže, ne tužimzbog arhaizama. Zahvaljujui svom radu postao sam prilian strunjak za najveibroj varijanti starog galaktikog jezika, iako mi to, izvan moje profesionalnedelatnosti, nije donelo nikakve koristi... Ali o emu sam poeo da govorim?"

"O nekim prastarim stihovima, Pele, dragi", odgovori Blis."Hvala ti, Blis", ree on, a potom, obraajui se Trevizu, dodade:

"Pažljivo prati sve o emu govorim, kako bi me mogla vratiti pravom toku misliim malo skrenem - što se, uistinu, dogaa prilino esto."

"U tome je deo tvog šarma, Pele", primeti Blis, smešei mu se."U svakom sluaju, tih nekoliko stihova nastojalo je da opiše planetarni

sistem kojem je pripadala i sama Zemlja. Kakav je razlog bio tome nije mipoznato, budui da cela pesma nije sauvana - ili u najmanju ruku, ja nisam

uspeo da doem do nje. Sauvano je samo nekoliko tih stihova, možda baš zbogsvoje sadržine koja se odnosila na astronomiju. U svakom sluaju, stihovi sugovorili o blistavom trostrukom prstenu oko šeste planete - 'ispleten i moanbje, te pred njim zatavni itav svijet'. Još ih se seam, kao što vidite. Tadapojma nisam imao šta je to planetarni sistem. Seam se da sam pomišljao na triprstena ispred planete, jedan za drugim u nizu. Kako mi je to tada zvualobesmisleno, stihove nisam uneo u svoje spise. Sada mi je krivo što se nisampobliže obavestio." On odmahnu glavom. "Baviti se mitovima danas pravi jesamotniki posao, te ovek sasvim zaboravi na korist od daljeg propitivanja."

Treviz pokuša da ga uteši. "Najverovatnije je da si bio u pravu, Janove,što se nisi dublje zaglibljivao u to. Nema nikakvog smisla uzimati doslovnopesnike brbljarije."

"Ali ovo je bilo znaenje stihova", usprotivi se Pelorat, pokazujuiprstom prema ekranu. "O tome je pesma govorila. O tri široka prstena, smeštena

jedan unutar drugog, vea i od same planete.""Nikada još nisam uo za tako nešto", primeti Treviz. "Ne verujem ni da

prstenovi mogu biti tako veliki. U poreenju sa planetom koju okružuju, oni suuvek veoma uski."

"Nismo nikada uli ni za jednu nastanjivu planetu sa ogromnim prirodnimpratiocem", podseti ga Pelorat. "Niti za planetu ija je površina zagaenaradioaktivnošu. Sada nam se, meutim, javlja još jedna osobenost, trea poredu. Ukoliko bismo pronašli planetu zagaenu radioaktivnošu, ali inae,pogodnu da se na njoj razvije život, sa ogromnim prirodnim pratiocem, i jošjednu planetu sa blistavim i monim prstenom, pa, u tom sluaju, ne bi bilonikakve sumnje da smo konano nabasali na Zemlju."

Treviz se nasmeja. "Slažem se, Janove. Ako se sve to troje složi, znaemoda pred sobom imamo Zemlju."

"Ako?" promrmlja Blis, uzdahnuvši.

30.Za sobom su ostavili glavne svetove komporelenskog planetarnog sistema,

zaronivši, ve, duboko izvan položaja dveju njegovih najudaljenijih planeta,tako da na rastojanju od jedne i po milijarde kilometara više nije bilo nikakvognebeskog tela znaajnije mase. Ispred njih se prostirao samo prostrani kometnioblak koji, meutim, sa stanovišta gravitacione sile, nije predstavljao nikakvuprepreku.

Daleka zvezda je ubrzala do 0.1 c - desetog dela brzine svetlosti. Trevizuje bilo dobro poznato da se brod, teorijski, mogao sasvim približiti brzini



svetlosti; bilo mu je, meutim, isto tako dobro poznato da, u stvarnosti, 0.1 ctakoe predstavlja pristojnu brzinu.

Pri takvoj brzini postojala je mogunost da se izbegne svako telo iolevee mase; nije, meutim, bilo mogunosti da se izbegnu bezbrojne esticezvezdane prašine niti, pogotovo, pojedinani atomi i molekuli. Pri velikimbrzinama ak su i tako siušne estice mogle priiniti ozbiljnu štetu, tarui igrebui trup broda. Pri brzinama bliskim brzini svetlosti, svaki atom koji bi sezario u trup broda ponašao se poput estica kosmikog zraenja. A pri takvojsveprodiruoj kosmikoj radijaciji bilo ko u unutrašnjosti broda imao je maleizglede da preživi na duži rok.

Daleke zvezde, na ekranu, nisu odavale utisak nikakvog kretanja, i mada jebrod plovio brzinom od trideset hiljada kilometara u sekundi, inilo se da jenepokretan.

Kompjuter je pretraživao svemirska prostranstva na velikim udaljenostima,tragajui za bilo ime, ma koliko malenim, što bi im se moglo nai na putu; utakvim sluajevima, ma koliko oni bili malo zamislivi, brod bi tek ovlašskrenuo, da izbegne sudar. Imajui u vidu majušnost tela koje bi se mogloispreiti, brzinu kojom bi minulo, kao i odsutnost inercionog efekta usledskretanja broda, gotovo da nije bilo nikakve mogunosti da bilo šta posvedoikako se u stvarnosti ikada dogodilo ono što bi se moglo nazvati 'izmicanjem zadlaku'.

Sledstveno tome, Treviza takve stvari nisu nimalo zabrinjavale; u stvari,

retko da se njima bavio ak i u mislima. Svu svoju pažnju posvetio je trimakoordinatama koje je dobio od Denijadora, i to posebno onima koje su se odnosilena telo koje je trebalo da im bude najbliže.

"Zar nešto nije u redu sa brojkama?" upita Pelorat uznemireno."Nisam u stanju da ti na to odgovorim", odvrati Treviz. "Same po sebi

koordinate naješe nisu previše upotrebljive, osim ukoliko ti nisu poznatinulta taka i nain na koji su izvedene - pravac, da tako kažem, u kome trebaoznaiti rastojanje, osnovni meridijan, i tako dalje."

"Kako dolaziš do svega toga?" upita Pelorat zabrinuto."Imam koordinate Terminusa, kao i još nekoliko utvrenih taaka, u odnosu

na Komporelen. Ukoliko ih unesem u kompjuter, on e proraunati šta iz njih morabiti izvedeno da bi se ispravno utvrdili položaj Terminusa i tih drugih taaka.Ja samo nastojim da u svojoj glavi pravilno postavim stvari, kako bih naispravan nain mogao programirati kompjuter. Onog trenutka kada ispravno

postavimo stvari, koordinate koje smo dobili za Zabranjene Svetove, nadajmo se,dobie neki smisao.""Samo da se nadamo?" upita Blis."Samo da se nadamo, bojim se", odgovori Treviz. "Najzad, brojke koje smo

dobili veoma su stare - možda potiu sa Komporelena, a možda i ne. Šta ako susazdane na nekom drugaijem ustrojstvu?"

"U tom sluaju - šta?""Pa, u tom sluaju, ono ime raspolažemo samo su brojke bez ikakvog

smisla. Meutim, to tek treba ustanoviti."Njegovi prsti treperili su nad blago svetlucavim dirkama kompjutera,

pohranjujui u njega neophodne podatke. Zatim postavi dlanove na oznaena mestana komandnoj ploi. Saekavši da kompjuter uoblii ustrojstvo znanih koordinata,on za trenutak zastade; zatim, služei se istim ustrojstvom protumai koordinatenajbližeg Zabranjenog Sveta; i konaano, utvrdi položaj tih koordinata nagalaktikoj karti u kompjuterovoj memoriji.

Nebo osuto zvezdama pojavi se na ekranu, brzo se kreui dok se slikaautomatski podešavala. Kada je kretanje najzad dostiglo vrhunac, polje je biloispunjeno zvezdama koje su se brzo rasipale ekranom u svim pravcima, dokposlednja ne nestade iza njegovih rubova. Nijednog trenutka ljudskim oima nijebilo mogue da prate te brze promene; sve je delovalo kao istakana izmaglica.Konano, prostor od jedne desetine parseka s obe strane (tako su, bar,pokazivale indeksne cifre ispod ekrana) bilo je sve što je preostalo. Nije višebilo nikakvih promena, i samo je nekoliko magliastih estica narušavalo tminuna ekranu.



"Koja je od tih takica Zabranjeni Svet?" upita Pelorat jedva ujnimglasom.

"Nijedna", odgovori Treviz. "etiri od njih su crveni patuljci, peta euskoro to postati, a poslednja je beli patuljak. Malo je verovatno da ijedna odtih zvezda ima u svojoj orbiti planetu pogodnu za život."

"Kako znaš da su crveni patuljci, tek tako, na prvi pogled?""Mi, zapravo, ne posmatramo zvezde", odvrati Treviz; "ono što vidimo je, u

stvari, samo jedan iseak iz galaktike karte smeštene u memoriji kompjutera.Svaka od tih zvezda je opisana. Ti to nisi u stanju da vidiš, niti bih to ja, utvom položaju, bio u stanju; meutim, sve dok moje šake održavaju kontakt, baškao u ovom trenutku, svestan sam izvanrednog obilja podataka o svakoj zvezdi nakoju usmerim pogled."

"Znai, nikakve koristi od koordinata", zakljui Pelorat.Treviz podiže pogled prema njemu. "Nije baš tako, Janove. Još nisam

završio. Sve je pitanje vremena. Koordinate Zabranjenog Sveta stare su više oddvadeset hiljada godina. U to vreme i Zabranjeni Svet i Komporelen kružili suoko središta Galaksije; sasvim je mogue da su kružili razliitim brzinama i saorbitama razliitih nagiba i ekscentrinosti. Sledstveno tome, protokom vremenata dva sveta mogla su se meusobno približiti ili se meusobno udaljiti; zaproteklih dvadeset hiljada godina Zabranjeni svet mogao je, od pola do petparseka, skliznuti bilo kuda izvan podruja koje vidimo na ekranu. U svakomsluaju, teško da bi se mogao nalaziti u kvadratu ije stranice zahvataju tek

jednu desetinu parseka.""Pa, onda, šta nameravaš da uiniš?""Izdau nalog kompjuteru da pomeri Galaksiju za dvadeset hiljada godina

unazad - razume se, u odnosu na Komporelen.""Je li to zaista u stanju da uini?" upita Blis, sa prizvukom

zadivljenosti u glasu."Pa, dakako, nije u stanju da pomeri samu Galaksiju unazad u vremenu;

meutim, u stanju je da to uini sa kartom smeštenom u njegovu memoriju.""Hoemo li bilo šta od toga i mi videti?" upita Blis."Gledajte", dobaci im Treviz.Veoma sporo, nekoliko zvezda uspuza na ekran. Jedna nova zvezda koje dotad

nije bilo na ekranu, dobaulja s njegovog levog ruba, i Pelorat, gotovo izvansebe, povika: "Eno je! Eno je!"

Meutim, Treviz odmahnu glavom. "Žao mi je, još jedan crveni patuljak.

Svuda ih ima. Najmanje trietvrtine svih zvezda u Galaksiji su crvenipatuljci."

Ekran se konano smiri i svako kretanje prestade."Dakle?" upita Blis."Eto, videli ste", odgovori Treviz. "Tako je ovo podruje Galaksije

izgledalo pre dvadeset hiljada godina. U samom središtu ekrana je taka u kojojje trebalo da se nalazi Zabranjeni Svet, pod pretpostavkom da se planeta kretalaprosenom brzinom."

"Trebalo, ali nije", oštro primeti Blis."Nije", složi se Treviz, gotovo bez imalo uzbuenja.Pelorat duboko uzdahnu. "Oh, baš šteta, Golane.""ekajte, nemojte oajavati", uzviknu Treviz. "Nisam ni okivao da ugledam

zvezdu na tom mestu.""Nisi oekivao?" upita Pelorat, zapanjen."Nisam. Ve sam vam rekao da ovo pred nama nije sama Galaksija, ve

kompjuterska karta Galaksije. Ukoliko neka zvezda, iako postoji u stvarnosti,nije unesena u kartu, ni mi je neemo moi videti. Ukoliko, dakle, reenuplanetu nazivaju 'zabranjenom', i ukoliko su je tako nazivali tokom poslednjihdvadeset hiljada godina, svi su izgledi da nikad nije bila unesena u kartu. Ioigledno, nije, jer bismo je inae ugledali."

"Možda nismo u stanju da je ugledamo zbog toga što uopšte ne postoji",primeti Blis. "Ili u komporelenskim predanjima nema ni trunke istine, ili sukoordinate koje smo dobili pogrešne."

"Sasvim je mogue. Meutim, sada, kada smo pronašli taku u kojoj jetrebalo da se planeta nalazi pre dvadeset hiljada godina, kompjuter e biti u



stanju da odredi njene sadašnje koordinate. Služei se, dakle, tako ispravljenimkoordinatama - ispravkama, zapravo, koje sam mogao izvesti upotrebom zvezdanekarte - možemo sada krenuti u pravo podruje Galaksije, ono u kome bismo moralipronai Zabranjeni Svet."

"Ipak, pošli ste samo od pretpostavke da se Zabranjeni Svet kretaoprosenom brzinom", primeti Blis. "Šta ako njena brzina nije bila prosena? Utom sluaju, ini mi se, ne biste dobili ispravne koordinate."

"To je sasvim tano, ali ipak, izvršena ispravka, zasnovana napretpostavljenoj prosenoj brzini, morala bi nas dovesti znatno bliže njenomstvarnom položaju nego što bi to bio sluaj kad ne bi bilo ispravke."

"Ipak, samo se nadate", primeti Blis sumnjiavo."Upravo tako", prihvati Treviz. "Nadam se... A sada, bacimo pogled na

stvarnu Galaksiju."Blis i Pelorat stadoše napregnuto da posmatraju, dok je Treviz (možda, da

bi suzbio vlastitu napetost i odložio trenutak odluke) govorio odmerenim glasom,gotovo kao da se nalazi za katedrom.

"Znatno je teže osmatrati stvarnu Galaksiju", objasni on. "Karta smeštenau kompjuter, ipak, veštaka je tvorevina, sa nizom beznaznaajnih pojedinostikoje je mogue ukloniti. Na primer, ukoliko bi mi se ispreila kakva maglina,zastirui mi pogled, lako je se mogu otarasiti. Ako, s druge strane, ugaoposmatranja nije odgovarajui za ono što imam na umu, lako ga mogu promeniti. Itako dalje. Meutim, kada je stvarna Galaksija u pitanju, moram je uzeti onakvu

kakva zaista jeste; ukoliko želim da nešto promenim, moram promenuti i svojfiziki položaj u svemiru - što bi mi, dakako, oduzelo neuporedivo više vremenanego prosto prilagoavanje karte."

Kao da potvruje njegove rei, ekran se usmeri na jedan zvezdani rojtoliko bogat pojedinanim zvazdama da se inilo kao da su se nebom razasulibezbrojni kristali šeernog praha.

"Posmatramo sada, malo postrance", objasni Treviz, "jedan pozamašanodseak Mlenog Puta. Meutim, ono što mi treba, naravno, jeste njegov prednjideo - njegovo, da tako kažem, lice. S druge strane, što se više budempribližavao njegovom prednjem delu, ono što je u njegovoj pozadini sve e višenestajati. Koordinate uoene take su, meutim, dovoljno blizu Komporelena, takoda bi trebalo da budem u stanju da naše sadašnje vidno polje proširim do onogašto smo maloas videli na našoj galaktikoj karti. Dopustite mi, samo, dakompjuteru izdam potrebne naloge, ukoliko uzmognem da dotle sauvam svoj zdrav

razum. Sad!"Zvezdano polje poe smesta da se širi takvom brzinom da hiljade zvezdastade nestajati iza svih rubova ekrana, dajui posmatraima utisak istinskogkretanja da sve troje mahinalno ustuknuše, kao da bi da se uklone pred tomnezamislivom provalom.

Konano se pojavi poznati prizor, mada ne tako mraan kao na kartimaloas. Ali sada, u blizini samog središta, ukaza se jedna nova zvezda,neuporedivo blistavija od svih drugih.

"Eno je", prošapta Pelorat ushieno."Možda. Moram zatražiti od kompjutera da izradi i proui njen spektar."

Nekoliko trenutaka vladala je savršena tišina, a onda se Treviz ponovo oglasi:"Spektralni red G-4, što znai da je zvezda tek nešto malo manja i manjeblistavija od Terminusovog, ali znatno sjajnija od Komporelenovog sunca.Meutim, nijedna zvezda G-reda ne bi smela da ostane neunesena na galaktikukartu. Budui da je na galaktikoj karti nema, postoji prilino ubedljiv

nagoveštaj da je re o suncu oko koga kruži Zabranjeni Svet.""Može li se", upita Blis, "na kraju ispostaviti da ne postoji nikakva

planeta na kojoj bi bio mogu život, koja oko te zvezde kruži?""Pretpostavljam da i takva mogunost postoji. Meutim, u tom sluaju,

moraemo pronai preostala dva Zabranjena Sveta."Blis je bila uporna. "A ako se ispostavi da su i oni bili samo lažna

uzbuna?""Pa, u tom sluaju, pokušaemo nešto drugo.""Šta, na primer?""I sam bih to voleo da znam", odvrati Treviz sumorno.



ZABRANJENI SVET

31."Golane", oglasi se Pelorat, "da li e ti smetati ako budem posmatrao?""Taman posla, Janove", odvrati Treviz."ak ni ako ti budem dosaivao pitanjima?""Samo napred.""Šta to sada radiš?" upita konano Pelorat.Treviz podiže pogled sa ekrana. "Moram izmeriti rastojanje do svake od

zvezda koje na ekranu izgledaju kao da se nalaze u blizini Zabranjenog Sveta,kako bih mogao ustanoviti kolika je stvarno ta blizina. Moramo upoznati jainunjihovog gravitacionog polja, a da bismo u tome uspeli potrebno je da im znamomasu i udaljenost. Bez toga, ne bismo nikako mogli izvesti 'ist' skok."

"A kako dolaziš do tih podataka?""Pa, za svaku zvezdu koju vidim raspolažem koordinatama u memoriji

kompjutera, i te koordinate mogu biti pretoene u koordinate premakomporelenskom ustrojstvu. Ove se, pak, sa svoje strane, mogu deliminoispraviti, u skladu sa trenutnim položajem Daleke zvezde u svemiru, u odnosu nakomporelensko sunce; to mi, najzad, otkriva rastojanje do svake od njih. Svi ovicrveni patuljci, na ekranu, izgledaju kao da se nalaze sasvim bilzu ZabranjenogSveta, ali u stvari, neki mogu biti znatno bliži a neki osetno udaljeniji. Ono

što mi je potrebno, znaš, to je njihov položaj u sve tri dimenzije."Pelorat s razumevanjem klimnu, a onda upita: "Ali ti ve raspolažeš

koordinatama Zabranjenog Sveta...""Tako je, ali to nije dovoljno. Potrebno mi je, takoe, da ustanovim

udaljenost planete od svih obližnjih zvezda, sve do unutar jednog postotka, iliotprilike toliko. U neposrednoj blizini Zabranjenog Sveta njihova gravitacionamo toliko je mala da neka nevelika grška u raunu ne bi smela da izazovenikakvu osetnu razliku. Meutim, sunce oko koga Zabranjeni Svet kruži - to jest,ukoliko ovaj uopšte postoji - u neposrednoj blizini Zabranjenog Sveta tvorigravitaciono polje ogromne jaine, i stoga rastojanje izmeu Zabranjenog Sveta injegovog sunca moram poznavati sa tanošu možda i hiljadu puta veom nego kadasu u pitanju druge obližnje zvezde. Koordinate, same po sebi, nee mi tu mnogopomoi."

"Kako u tom sluaju postupaš?"

"Najpre izmerim prividnu udaljenost Zabranjenog Sveta - odnosno, tanije,njegovog sunca - od triju najbližih zvezda, koje su, meutim, toliko bledunjave

da je potrebno poprilino uveanje da bi uopšte bile vidljive. Po svemu sudei,one tri zvezde su veoma udaljene. Postavimo, onda, jednu od njih u samo središteekrana, i potom nainimo skok od jedne desetine praseka u smeru koji zatvaraprav ugao u odnosu na liniju posmatranja Zabranjenog Sveta. Mogue je da touinimo sa prilinom bezbednošu ak i ako nam nije poznata udaljenost dosrazmerno veoma dalekih zvezda.

Odabrana zvezda, koju smo postavili u središte, ostae u središtu i posleskoka. Preostale dve bledunjave zvezde, pod uslovom da su sve tri zaista veomaudaljene, nee u osetnoj meri promeniti svoje položaje. Zabranjeni Svet je,meutim, dovoljno blizu da bi se mogao ustanoviti njegov novi prividni položaj ucelom tom paragalaktikom tumbanju. Na osnovu veliine tog tumbanja u stanju smoda odredimo njegovu udaljenost. Meutim, ukoliko želim da se dvostrukoobezbedim, uzimam još jednu od triju zvezda i zapoinjem sve iznova."

"Koliko dugo sve to može potrajati?" upita Pelorat."Ne preterano dugo. Na kompjuteru je najvei deo posla, a ja mu samo kažem

šta mu valja initi. Ono što, meutim, odnosi najviše vremena, jeste prouavanjedobijenih podataka; provera da li su tani i nije li, u mojim nalozimakompjuteru, negde možda došlo do greške. Kada bih kojim sluajem bio jedan odonih vražjih momaka, beskrajno samouverenih kad je re o njima samima i okompjuteru, sve bih to mogao obaviti za svega nekoliko minuta."

"Zaista zadivljujue", primeti Pelorat. "Pomisli samo koliki deo poslakompjuter obavlja za nas."

"Mislim o tome sve ovo vreme."



"A šta bi radio bez kompjutera?""A šta bih radio bez gravitacionog broda? Šta bih radio bez svoje

astronautike obuke? Šta bih radio bez dvadeset hiljada godina hipersvemirsketehnologije koja stoji iza mene? injenica je, meutim, da sam sada ovde - iovakav. Zamisli, na primer, da se obremo dvadeset hiljada godina u budunosti?Na kakva bismo samo trehnološka udesa naišli? Ili, možda, kroz dvadeset hiljadagodina oveanstvo više nee postojati?"

"Malo verovatno", primeti Pelorat. "Mislim, malo je verovatno da eoveanstvo nestati. ak i ako svi ne postanemo deo Galaktike, i dalje emoimati psihoistoriju da nama upravlja."

Treviz se obrnu u svom sedištu, i ukloni šake sa kompjutera. "Pustimo ganeka izrauna rastojanje i proveri nekoliko puta. Nema potrebe za žurbom."

On se ispitivaki zagleda u Pelorata, a onda ree: "Psihoistorija! Znašli, Janove, da je ta tema bila dva puta pokrenuta na Komperelenu, i da je itavastvar oba puta bila odbaena kao puko sujeverje. Jednom sam to uinio ja sam, adrugi put Denijador. Na kraju krajeva, kako drugaije možeš odreditipsihoistioriju nego kao zadužbinsku praznovericu? Nije li zapravo u pitanju pukavera bez ikakvih opipljivih dokaza? Janove, šta ti o tome misliš? Moglo bi sepre rei da je to tvoje nego moje podruje."

"Na osnovu ega, Golane, tvrdiš da nema nikakvih opipljivih dokaza?"pobuni se Pelorat. "Prilika Harija Seldona pojavila se u Vremenskoj Kripti višeputa, i o zbivanjima je pri tom govorio baš onako kako su se dogaaji zaista

razvijali. U svoje doba, on, dakako, nikako nije mogao znati šta e se tek zbiti- osim ukoliko mu psihoistorija nije omoguila da dogaaje predvidi."

Treviz potvrdno klimnu. "Priznajem, sve to deluje veoma impresivno.Istina, nainio je grešku u pogledu Mazgova, ali ak i to imajui u vidu, svezaista deluje veoma impresivno.

Pa ipak, izbija iz svega toga neki neprijatan volšebniki zadah. Svakimaioniar u stanju je da izvede sline trikove."

"Nijedan maioniar ne bi bio u stanju da predvidi zbivanja vekovimaunapred."

"Nijedan maioniar, isto tako, nije u stanju da izvede sve ono što tenavodi da poveruješ da je u stanju da izvede."

"Ma hajde, Golane. Ne mogu ni da zamislim bilo kakav trik koji bi miomoguio da predvidim šta e se sve dogoditi tokom narednih pet stolea."

"Meutim, isto tako, ne bi bio u stanju ni da zamisliš trik koji nekom

maioni

aru omogu

uje da pro

ita poruku smeštenu u pseudo-teseraktu postavljenomu satelit što samostalno, sledei unapred zadatu orbitu, kruži oko planete. Pa

ipak, imao sam prilike da vidim i takve maioniare. Da li ti je ikada palo naum da je Vremensku Kriptu, baš kao i samu priliku Henrija Seldona, možda bašvlada podmetnula?"

Na Peloratovom licu pojavi se izraz kao da je istinski povreen takvommogunošu. "Oni to nikada ne bi uinili."

Treviz samo prezrivo šmrknu."ak i da su pokušali, brzo bi bili razotkriveni", dodade Pelorat."Nipošto nisam siguran u to. Stvar je, meutim, u tome da mi uopšte ne

znamo da li psihoistorija deluje ili ne.""Meni, na primer, nije poznato kako deluje kompjuter, ali uprkos tome,

znam da deluje.""Stvar je u tome što postoje oni kojima je to poznato. Meutim, kako bi

izgledalo kada to baš nikome ne bi bilo poznato? U tom sluaju, oigledno, kada

bi kompjuter iz bilo kog razloga prestao da deluje - zaista bismo se našli unebranom grožu. Isto tako, kad bi i psihoistorija iznenada prestala dadeluje..."

"Drugoj Zadužbini savršeno je dobro poznato kako deluje psihoistorija.""Odakle ti to, Janove?""Pa, svi to kažu.""Svašta se može govoriti... Oh, ini mi se da smo dobili rastojanje do

sunca Zabranjenog Sveta, i to, po svemu sudei, tano izmereno. Da pogledamo štakažu brojke."



Dugo vremena Trevizov pogled poivao je na brojkama, pri emu su mu seusne povremeno micale, kao da napamet obavlja neke sitne proraune. Konanoponovo progovori, ne podigavši pogled: "Šta Blis sada radi?"

"Spava, stari druže", odgovori Pelorat, i odmah hitro dodade,opravdavajuim tonom: "Znaš Golane, san joj je potreban. Ostati, preko itavoghipersvemira sve vreme u dodiru sa Geom, zahteva poprilian utrošak energije."

"Da, dabome", odvrati Treviz i ponovo se zagleda u kompjuter. Zatim,postavivši dlanove na oznaena mesta, promrlja: "Krenuemo sada u nekolikouzastopnih skokova, s tim što emo posle svakog vršiti nove provere." On uklonidlanove sa komandne ploe i ponovo se obrati Peloratu: "Mislim ozbiljno, Janove.Šta ti je stvarno poznato o psihoistoriji?"

Pelorat kao da je bio zateen. "Zapravo, ništa. Poziv istoriara, što ja ijesam, beskrajno se razlikuje od poziva psihoistoriara... Razume se, poznate sumi dve suštinske postavke psihoistorije, ali, s druge strane, gotovo da nemaoveka kome one nisu poznate."

"Da, ak su i meni poznate. Prema prvoj postavci, broj ljudskih bia naosnovu kojih se prorauni vrše mora biti dovoljno velik da bi statistikipostupak uopšte bio od neke vrednosti. Ali šta zapravo znai 'dovoljno velik'?"

"Prema poslednjim procenama", odgovori Pelorat, "ukupan broj duša uGalaksiji iznosi danas oko deset kvintiliona - mada ih je, po svoj prilici,osetno više. U svakom sluaju, dovoljno velik broj."

"Na osnovu ega izvodiš takav sud?"

"Na osnovu toga, Golane, što psihoistorija nesumnjivo deluje. Madapokušavaš da cepaš dlaku naetvoro, ona deluje."

"A što se druge postavke tie", nastavi Treviz, "ona kaže da ljudi nesmeju biti svesni postojanja psihoistorije, pošto bi svest o njoj mogla izazvatiporemeaje u njihovom ponašanju... Meutim, mi smo svesni da psihoistorijapostoji."

"Tako je, stari druže, ali to je, ujedno, sve. Meutim, to se ne rauna.Druga postavka kaže, zapravo, da ljudi ne smeju biti svesni tokova zbivanja kojepsihoistorija ini predvidljivim - a to i jeste sluaj. S izuzetkom DrugeZadužbine, naravno, koja mora imati punu predstavu o njima; meutim, ona jeionako poseban sluaj."

"I samo na te dve postavke utemeljena je itava psihoistorijska nauka.Znaš, teško je u to poverovati."

"Ne samo na te dve postavke", odvrati Pelorat. "Postoje, takoe, viša

matematika i veoma razraeni statisti

ki metodi. Istorija beleži - ukoliko tezanima ono o emu govori naša tradicija - da je Hari Seldon razvio

psihoistorijsku nauku uobliivši je prema kinetikoj teoriji gasova. Svaki atomili molekul u nekoj gasovitoj materiji kree se nasumice, i mi nismo umogunosti da utvrdimo ni položaj ni brzinu nijedne od tih estica. Pri svemutome, koristei se statistikom u stanju smo da, sa prilinom izvesnošu,izvedemo opšta pravila njihovog ponašanja. Na slian nain, Hari Seldon jepokušao da odredi opšta pravila ponašanja itavih ljudskih skupina, mada se,dakako, rešenja do kojih je došao nikako ne bi mogla primeniti na ponašanjapojedinanih ljudskih bia."

"Naravno, jer ljudi nisu atomi.""Sasvim tano", prihvati Pelorat. "Svako ljudsko bie raspolaže svešu o

sebi i o svemu oko sebe, i njegovo ponašanje odve je složeno da bi se mogloprotumaiti iskljuivo kao izraz slobodne volje. Nemam ni najmanjeg pojma kakose Seldon uhvatio ukoštac sa tim problemom, i ak sumnjam da bih, kada bi neko

dobro upuen pokušao da mi objasni, uspeo da se u svemu tome razaberem; meutim,Seldon je ipak uspeo u svom naumu."

"Prema tome", nastavi Treviz, "sve zavisi od pretpostavke da su ljudikojima se barata istovremeno i veoma brojni i sasvim nesvesni itave stvari. Neini li ti se, ipak, da je jedno takvo ogromno matematiko zdanje sagraeno nanekoj vrsti živog peska? Ukoliko polazne postavke nisu zadovoljene - sve pada."

"Ipak, budui da Plan ide svojim tokom...""Ili bi se moglo dogoditi - pod pretpostavkom da su polazne postavke u

suštini ispravne i tane, ali jednostavno nedovoljne - da psihoistorijanesmetano deluje vekovima, ali da onda, u nekom trenutku, dosegne kritiku taku



koju nije u stanju da savlada, što bi, nesumnjivo, izazvalo raspad itavogzdanja - što se, bar privremeno, dogodilo u vreme Mazgova... Ili možda postoji ineka trea postavka?"

"Kakva trea postavka?" upita Pelorat, blago nabravši elo."Nemam pojma", odgovori Treviz. "Nešto može izgledati savršeno logino i

profinjeno a da ipak skriva u sebi neku neispoljenu pretpostavku od koje,meutim, sve zavisi. Možda je trea postavka sadržana u nekoj takvojpretpostavci koja je, meutim, sama po sebi toliko prirodna i neizbežna da nikone nalazi za shodno ni da je pomene."

"Pretpostavka koja je toliko prirodna i neizbežna da se uzima zdravo zagotovo po pravilu je nesporna - jer, u suprotnom, niko je ne bi ni uzimao zdravoza gotovo."

Treviz šmrknu. "Kada bi ti, Janove, istorija nauke bila isto tako dobropoznata kao i istorijska predanja, shvatio bi koliko grešiš... Ali ini mi se dasmo se ve dobrano približili suncu Zabranjenog Sveta."

I zaista u središtu ekrana nalazila se sada jedna blistava zvezda - tolikoblistava da je ekran automatski prigušio svetlost do te mere da sve druge zvezdenamah išezoše.

32.Sve što je za pranje i linu higijenu bilo potrebno na Dalekoj zvezdi

nalazilo se na jednom mestu, i upotreba vode uvek je bila svedena na najmanju

meru kako bi se izbeglo preoptereivanje aparata za njeno ponovno preišavanje.Treviz nije propuštao nijednu priliku da na to najozbiljnije upozori i Blis iPelorata.

Uprkos tome Blis je sve vreme odisala svežinom; duga, tamna kosapresijavala se, a nokti su joj se blistali.

Ona ue u komandnu prostoriju i uzviknu: "Ah, tu ste!"Treviz podiže pogled prema njoj i odvrati: "Jedva da ima razloga za

iznenaenje... Teško da bismo mogli napustiti brod, a samo trideset sekundi bilobi dovoljno da nas pronaete u nekoj od njegovih prostorija - ak i kad ne bistebili u mogunosti da našu prisutnost otkrijete mentalnim putem."

"Moje rei", odvrati Blis, "izražavale su samo neku vrstu pozdrava, i kaošto vam je i samom jasno, nije ih trebalo doslovno protumaiti. Pa, gde smosada? I, oh, nemojte mi samo rei 'u komandnoj prostoriji'!"

"Blis draga", obrati joj se Pelorat, pozivajui je k sebi, "nalazimo se

nadomak spoljnog ruba planetarnog sistema najbližeg od tri Zabranjena Sveta."Ona mu se približi i stavi mu ovlaš ruku na rame, i on je obgrli oko pasa."Nije to, valjda, Zabranjeni Svet? Niko nije ni pokušao da nas zaustavi."

"'Zabranjen' je samo stoga što su Komporelen i svetovi drugog iseljenikogtalasa svojevremeno, svojevoljno odluili da zatvore svoje granice premasvetovima prvog talasa - svetovima Vasionaca", odvrati Treviz. "Meutim, ukolikose mi sami ne oseamo obaveznim da poštujemo takvu odluku - šta bi nas drugomoglo zaustaviti?"

"Mogue je da su Vasionci, ukoliko još postoje, takoe, sa svoje strane,zatvorili granice prema svetovima drugog iseljenikog talasa. injenica da mi nesmatramo da im dolazimo kao uljezi nipošto ne mora znaiti da nas oni neesmatrati uljezima."

"Tako je", složi se Treviz, "ukoliko još postoje. Meutim, za sada nam jošnije poznato postoji li planeta na kojoj su nastavili da žive. U ovom trenutku,sve što vidimo su gasoviti džinovi - dva, i to ne naroito velika."

Pelorat, pomalo žurno, upade: "Ali to još ne znai da svet Vasionaca nepostoji. Svet pogodan za život morao bi se nalaziti mnogo bliže suncu i morao bibiti mnogo manji, te bi ga, shodno tome, u odblesku sunca bilo znatno težerazaznati sa ove udaljenosti. Morali bismo da uinimo jedan mikro-skok meuunutrašnje planete, da bismo ga otkrili." U glasu mu se razabirao ponos štogovori poput ovejanog svemirskog putnika.

"Pa u tom sluaju", upita Blis, "zbog ega tako i ne postupimo?""Ne još", odgovori Treviz. "Nastojim da od kompjutera dobijem što

podrobnije podatke o bilo kakvoj veštakoj tvorevini tamo dole. Zai emo usistem u fazama - možda ak u desetak - vršei, posle svake, nove provere,



ukoliko se za tim ukaže potreba. Ne želim da i ovog puta, kao kada smo se našlinadomak Gee, budem uhvaen u zamku. Seaš li se Janove?"

"Što se toga tie, od takvih zamki ne zazirem. Zamka u koju nas je Geaupecala donela mi je Blis", Pelorat baci pogled na nju, pogled pun obožavanja.

Treviz se namršti: "Da se ti to ne nadaš da e ti svaki put u krilo pastipo neka Blis?"

Na Peloratovom licu javi se izraz povreenosti, ali Blis odgovori, i samasa prizvukom nelagode: "Stari naš druže - ili kako god Pel uobiava da vasoslovljava - slobodno možete krenuti i malo brže. Sve dok sam ja sa vama, ni ukakvu zamku neete upasti."

"Opet mo Gee?""Da otkrije prisutnost drugih umova? Naravno.""Da li ste, Blis, dovoljno sigurni u to? uo sam da tražite okrepu u snu,

da biste imali dovoljno snage da održavate vezu sa glavninom Gee. Koliko se,uistinu, možemo osloniti na, možda, vaše nedovoljne mogunosti na ovojrazdaljini od Gee?"

Blis buknu. "Snaga koja nas drži u vezi poprilina je.""Nemojte se vreati", pomirljivo odvrati Treviz. "Samo sam pitao... Ali

zar ne uoavate u tome Gein nedostatak? Ja nisam Gea. Potpun sam i celovitpojedinac. To znai da se, koliko god hou, mogu udaljiti od svog sveta i svojihsunarodnika, i da ipak ostanem Golan Treviz. Kakve god moje moi bile, i kolikegod bile, one ostaju takve, i u tom pogledu ništa se ne menja ma kuda se ja

uputio. ak i kada bih bio sasvim sam u svemiru, i iz bilo kog razloga, unemogunosti da bilo na koji nain s nekim stupim u vezu ili, ak, da ugledamsjaj makar samo jedne jedine zvezde, i dalje bih bio, i ostao, Golan Treviz.Možda ne bih bio u stanju da preživim, i možda bih umro, ali bih umro kao GolanTreviz."

"Sami u svemiru i daleko od svih drugih", primeti Blis, "ne biste bili umogunosti da pozovete u pomo svoje prijatelje i da se oslonite na njihovaznanja i njihove sposobnosti. Sami, kao samotni pojedinac, znaili biste tužno,neuporedivo manje nego kao deo jedne skladne društvene zajednice. To i samiznate."

"Pri svemu tome", napomenu Treviz, "to smanjivanje moje važnosti nemanieg slinog s vašim sluajem. Izmeu vas i Gee postoji povezanost dalekosnažnija nego što je ona izmeu mene i zajednice kojoj pripadam; ta sepovezanost, u vašem sluaju, proteže i kroz hipersvemir i zahteva veoma mnogo

energije da bi se održala. Usled napora da je održite prinueni ste da se, umentalnom smislu, borite za dah, i kao pojedinano bie, oseate se mnogo više

beznaajnom nego što je to sa mnom sluaj."Blisinim licem pree senka i ona, za trenutak, ne izgledaše više tako

mlada; ili bolje reeno, delovala je nekako bezvremeno - više kao Gea nego kaoBlis, kao da i na taj nain želi da pobije Trevizove tvrdnje. "ak i ako je,Golane Trevize, baš sve tako kako kažete - da tako jeste, da je tako bilo i dae tako biti, da, zapravo, ni ne može biti drugaije, ni verovatno manje nitizasigurno više - ak i ako je, baš sve tako kako kažete, ne mislite li, ipak, dai treba da postoji cena kojom e se platiti sve ono što se time dobija? Nije li,ipak, bolje biti stvorenje ijim žilama tee vrua krv, stvorenje poput vas,nego neko hladne krvi poput ribe, ili neeg slinog?"

"Kornjae su, takoe, hladne krvi", umeša se Pelorat. "Na Terminusu ihnema, ali postoje na drugim svetovima. Žive u svojim sopstvenim oklopima, veomasu spore, ali im je životni vek veoma dug."

"Pa, eto, nije li bolje biti ovek nego kornjaa; kretati se brzo, makakvu to telesnu temperaturu iziskivalo, nego biti spor? Nije li, ipak, boljebiti opremljen za delatnosti što iziskuju više energije, za brži rad mišia,imati brzodejstvujua nervna vlakna i moi duboko i dugotrajno razmišljati -nego lagano bauljati, oseati tek pomalo i posedovati krajnje zamagljenupredstavu o svetu što se pruža neposredno pred vama? Nije li tako?"

"Slažem se", odgovori Treviz. "Tako je. Pa, šta s tim?""Pa, zar vam nije poznato da morate i platiti neku cenu za tu vruu krv

što tee vašim žilama. Da li biste održali telesnu temperaturu višom nego što jetemperatura sveta što vas okružuje morate trošiti znatno više energije nego neka



kornjaa. Gotovo da ne smete prestati da jedete, kako biste svom telu mogli danadoknadite energiju onom brzinom kojom je ono troši. Bez hrane, umrli biste odgladi znatno brže nego neka kornjaa. Prema tome, da li biste radije bilikornjaa, i živeli sporije i duže? Ili biste, ipak, radije platili potrebnu cenui bili visokopokretljiv, brzorefleksan, mislei organizam?"

"Nalazite li, Blis, da je to prava analogija?""Ne, Trevize, budui da je položaj svih nas, kao Gee, znatno povoljniji.

Kada smo zajedno, na okupu, nije neophodno da trošimo velike koliine energije.Samo kada je, na hipersvemirskim rastojanjima, neki deo Gee odvojen od celine,taj utrošak energije brzo raste... I ne zaboravite da ono za šta ste seizjasnili nije tek jedna vea Gea, niti jedan vei pojedinani svet. Vaša odlukaglasila je u prilog Galaktike, bezmerno velike množine svetova. Bilo gde da senaete u Galaksiji bili biste deo Galaktike, i bili biste prisno združeni sasvime što u njoj postoji - od svakog pojedinanog meuzvezdanog atoma do samecentralne crne jame. Na taj nain, bilo bi potrebno tek malo energije da bi seostalo deo celine. Nijedan pojedinani deo ne bi bio suviše udaljen od svihostalih delova. Za sve to ste se bili izjasnili, Trevize. Kako, onda, uopšte imožete posumnjati da ste nainili dobar izbor?"

Za sve vreme Treviz je držao glavu pognutu, zadubljen u misli. Napokon,podigavši pogled, on odgovori: "Možda jesam nainio dobar izbor, ali u to morambiti i ubeen. Odluka koju sam doneo je najvažnija u svekolikoj istorijioveanstva, i nije dovoljno da je samo dobra. Moram znati da je zaista dobra."

"Šta vam je još potrebno, osim onoga što sam vam ve rekla?""Ne znam, ali oekujem da u odgovor nai na Zemlji." Nije moglo biti

nikakve sumnje da savršeno veruje u ono što govori.Pelorat se ponovo umeša. "Golane, zvezda se pretvorila u disk."I zaista. Kompjuter, obuzet primljenim nalozima i nezabrinut za bilo kakvu

raspravu koja je mogla vitlati u njegovoj blizini, postepeno se približiozvezdi, zaustavivši se na udaljenosti za koju ga je Treviz podesio.

I dalje su se nalazili poprilino izvan planetarne ravni, i kompjuterrazdvoji ekran na tri dela kako bi im što jasnije prikazao svaku od triju malihunutrašnjih planeta.

Upravo je ona najbliža suncu imala površinsku temperaturu na kojoj vodaopstaje u tenom stanju; u atmosferi je, takoe, sadržala kiseonik. Trevizpoeka nekoliko trenutaka da dobije proraun njene orbite; njegova prva, grubaprocena, pokaza se ispravnom. On, meutim, naloži da se sa proraunima nastavi,

jer što se duže osmatralo kretanje neke planete, to su taniji bili prora

unisvojstava njezine orbitalne putanje.

"Pred sobom imamo planetu pogodnu za život", oglasi se najzad Treviz."Možemo to uzeti sa visokim stepenom verovatnoe."

"Oh." Pelorat je izgledao oduševljen baš onoliko koliko mu je to njegovosveano lice dopuštalo.

"Bojim se, meutim", dodade Treviz, "da planeta nema džinovskog pratioca.U stvari, nikakvog prirodnog saputnika planete do sada nismo uoili. Prema tome,ovo nije Zemlja. U najmanju ruku, ukoliko sledimo ono što kazuju predanja."

"Nemoj sada brinuti o tome, Golane", pokuša da ga smiri Pelorat. "Odmah,im sam video da se ni oko jednog od onih gasovitih džinova ne nalazineuobiajeni prsten, pomislio sam da ovde neemo ni pronai Zemlju."

"Pa dobro, onda", odvrati Treviz, "sledei naš zadatak bie da ustanovimoprirodu života što postoji na ovoj planeti. Naime, iz injenice da u atmosferiplanete ima kiseonika možemo sa potpunom sigurnošu izvui zakljuak da na

njenoj površini postoji biljni svet, mada...""Postoji i životinjski svet, takoe", prekide ga Blis odsenim glasom. "I

to vrlo bogat.""Šta?" upita Treviz, okreui se prema njoj."Mogu to da osetim. Samo nejasno, pri ovoj razdaljini, ali ne samo da nema

nikakve sumnje da je planeta pogodna za život, ve je, isto tako, nesumnjivo daživot na njoj postoji."

33.



Daleka zvezda nalazila se u polarnoj orbiti oko Zabranjenog Sveta, naudaljenosti dovoljnoj da joj za jedan kružni obilazak oko planete bude potrebnonešto malo više od šest dana. Treviz nije video nikakav razlog da se spusti unižu orbitu.

"Budui da je planeta naseljena", objasnio je on, "i da su je, prema onomešto smo uli od Denijadora, nekada nastanjivali ljudi ija je tehnologija biladaleko uznapredovala, i koji su predstavjali prvi iseljeniki talas - takozvaniVasionci - mogue je da su u meuvremenu još više tehnološki napredovali i da negaje baš neku naroitu ljubav prema nama iz drugog iseljenikog talasa, koji smoih zamenili. Voleo bih kad bi nam se pokazali, da bar nešto doznamo o njima prenego što odluimo da preduzmemo rizik i spustimo se."

"Mogue je da ni ne znaju da smo ovde", primeti Pelorat."Mi bismo znali, kada bismo se nalazili u njihovom položaju. Sledstveno

tome, moramo poi od pretpostavke da e, ukoliko postoje, biti voljni da stupe uvezu sa nama. Mogue je, ak, da izraze spremnost da dou ovamo i pokupe nas."

"Ali ukoliko dou ovamo po nas, i ukoliko su zaista toliko uznapredovali utehnološkom pogledu, mogue je da se naemo potpuno bespomoni..."

"Ne verujem u to", odvrati Treviz. "Tehnološki napredak, po pravilu, nijenešto celovito. U nekim stvarima mogu biti veoma daleko ispred nas, ali u njih,po svemu sudei, nisu ukljueni i meuzvezdani letovi. Mi smo, a ne oni,naselili celu Galaksiju, i koliko poznajem istoriju Carstva, ne postoji ništa,ak ni najmanji nagoveštaj, da su se ikada otisnuli sa svojih svetova, kao ni da

su, ikada, pustili najmanji glas o sebi. A ako ve nisu preduzimali svemirskeletove, kako bi uopšte mogli da naine ozbiljan napredak u astronautici? Idalje: ako ga nisu nainili, kako bi, onda, uopšte mogli imati nešto poputgravitacionog broda? Mi, u suštini, jesmo nenaoružani, ali u sluaju dauznastoje da se do nas dogegaju kakvim bojnim brodom - pa, sva je prilika danee imati nikakvih izgleda da nas se doepaju... Ne, nipošto ne bismo bilibespomoni."

"Ali možda su ostvarili nezamisliv napredak na mentalnom planu? Možda jeMazgov bio jedan od Vasionaca..."

Treviz razdražljivo sleže ramenima. "Janove, Mazgovi se ne nalaze svuda poGalaksiji. Uostalom, na Gei su nam Mazgova opisali kao neku vrstu izopaenogGeanca. Takoe, smatra se da je postao mutant istom igrom sluaja."

"Ipak, na zaboravimo", primeti Pelorat, "da je u ono vreme bilo govorkanja- niko ih, dakako, nije uzimao odve ozbiljno - da je Mazgov bio stvorenje

nastalo veštakim putem. Robot, drugim re

ima, mada sama ta re

nikada nije bilaupotrebljena."

"Ukoliko zaista postoji nešto opasno, u mentalnom smislu, pa, moraemo seosloniti na Blis, da nas od toga zaštiti. Ona je u stanju... Uzgred budi reeno,da li je spavala?"

"Spavala je", odgovori Pelorat, "ali je baš poela da se meškolji kada samje ostavio i došao ovamo."

"Meškolji, kažeš? Pa, ukoliko ovde pone da se nešto dešava, moraemo jeprobuditi po kratkom postupku. Janove, moraeš to da preuzmeš na sebe."

"U redu, Golane", složi se Pelorat tiho.Treviz ponovo obrati pažnju na kompjuter. "Ono što me kopka jesu ulazne

stanice. Po pravilu, ulazne stanice su najpouzdaniji znak da neku planetunastanjuju ljudi sa visoko razvijenom tehnologijom. Ali ove ovde..."

"Šta nije u redu s njima?""Više stvari. Pre svega, deluju starovremenski. Mogue je da su stare

hiljadama godina. Drugo, ne odaju nikakvo drugo zraenje osim toplotnog.""Šta to treba da znai?""Toplotno zraenje odaje svako telo ija je temperatura viša nego

temperatura njegove okolne sredine. U pitanju je lako prepoznatljivo svojstvokome je sve drugo podreeno, i pretpostavlja najširi talas zraenja koje sledijednu utvrenu shemu, u zavisnosti od temperature. Upravo takvu vrstu zraenjaodaju ove ulazne stanice. Ukoliko, meutim, na ovim stanicama postoje aparatikoje je stvorila ljudska ruka, neizostavno bi se moarala javiti i druga, ne-toplotna i ne-nasumina zraenja. Budui, meutim, da ovde postoji samo toplotnozraenje, moramo pretpostaviti da su ili prazne sada, ili da su, možda, prazne



ve hiljadama godina; ili najzad ukoliko na njima ipak nekog ima, da su to ljudiija je tehnologija, u tom pravcu, uznapredovala do te mere da je, osimtoplotnog, uklonjeno svako drugo zraenje."

"Možda", natuknu Pelorat, "na planeti postoji visoko razvijenacivilizacija, ali su ulazne stanice prazne zbog toga što naši iseljenici nisuovamo navraali tokom velikog broja godina, te tamošnji žitelji više ni nepomišljaju da e se iko ovde obresti."

"Možda... A možda je re i o nekoj vrsti mamca."Blis ue i Treviz, ugledavši je krajikom oka, namorasto dobaci: "Evo

nas, tu smo.""Vidim, vidim", odvrati Blis, " i još smo u istoj orbiti. Toliko i sama

vidim."Pelorat pohita da joj objasni. "Golan je samo oprezan, draga. Na ulaznim

stanicama nema nikoga, i mi nismo sasvim sigurni šta bi to trebalo da znai.""Neka vas to ne zabrinjava", dobaci im Blis ravnodušno. "Ne postoje

nikakvi raspoznatljivi znaci da na planeti oko koje kružimo ima razumnogživota."

Treviz se zapanjeno zagleda u nju. "Šta to priate? Pa, ne rekoste li...""Rekla sam samo da na planeti postoji bogat životinjski svet; ali gde ste

ikada, bilo gde u Galaksiji, uli da postojanje životinjskog sveta neizostavnoza sobom povlai i prisustvo oveka?"

"Zbog ega nam to niste odmah rekli, im ste ustanovili da postoji

životinjski svet?""Zbog toga što to, na ondašnjoj razdaljini, ni sama nisam mogla znati.

Jedva da sam bila u stanju da razaznam nervnu aktivnost, nepogrešivo povezanu saživim biima; meutim, pri toliko slabašnom intenzitetu, nije bilo nikakvognaina da razaberem da li je re o leptiru ili o oveku."

"A sada?""Sada smo znatno bliže planeti, i premda ste možda mislili da spavam,

nisam spavala - odnosno, u najmanju ruku, veoma kratko. Osluškivala sam - daupotrebim tu sasvim neodgovarajuu re - onoliko napeto koliko sam uopšte mogla,neu li razabrati bilo kakav znak mentalne aktivnosti dovoljno složene da semože nepogrešivo protumaiti kao izraz prisutnosti razumnih bia."

"Znai, baš ništa niste uhvatili?""Pretpostavljam", odgovori Blis, odjednom postavši oprezna, "da ukoliko ni

na ovoj razdaljini nisam ništa otkrila, na planeti ne može postojati više od

nekoliko hiljada ljudskih bia. Me

utim, ukoliko se još malo približimo, moždau biti u stanju da to odredim sa veom pouzdanošu."

"Pa, to menja stvari", zakljui Treviz pomalo zbunjeno."Nadam se", dodade Blis, na kojoj se videlo da je pospana, i samim tim,

krajnje razdražljiva. "Možete slobodno odbaciti sve svoje analize, razmišljanjai premišljanja - ili ime se ve sve ne bavite. Moja geanska ula obavljajuposao mnogo sigurnije i delotvornije. Možda sada, konano, uviate šta sam imalana umu kada sam govorila o prednostima Gee i nedostacima Izdvojenika?"

Treviz poeka nekoliko trenutaka, oigledno se i te kako trudei da seobuzda. A kada konano progovori, bilo je to savršeno uglaenim i gotovozvaninim tonom: "Zahvaljujem vam na obaveštenjima koje ste mi dali. Pri svemutome, morate shvatiti da bi - da se poslužim vašom analogijom - pomisao oprednostima koje u stei time što e mi se beskrajno izoštriti njuh ipak bilanedovoljna kao razlog da se odreknem svoje ovekolikosti i da, umesto toga,postanem pas-traga."

34.Sada su ve mogli da sasvim jasno sagledaju Zabranjeni Svet, dok su se

spuštali ispod prekrivaa od oblaka i klizili kroz atmosferu planete. Izgledaoje neobino: kao da su ga izjeli moljci.

Polarne oblasti bile su, kao što se moglo i oekivati, prekrivene ledom;meutim, nisu zahvatale velika podruja. Planinski predeli bili su goli,povremeno prošarani gleerima, ali ni oni nisu zahvatali velika podruja. Bilesu tu i malene pustinje, razbacane svuda unaokolo.



Kada se sve to zanemari, planeta je, sve u svemu, ipak ostavljala leputisak. Njeni kontinentalni delovi bili su prostrani i vijugavo izvajani; moglesu se uoiti duge obale, kao i prostrane, bogate primorske ravnice. Bilo je ibujnih krajeva sa tropskim, kao i zimzelenim šumama, odasvud opervaženimpojasevima sa visokom i gustom travom. Pa ipak, sve je izgledalo kao da sumoljci tu održali svoj rušilaki pir.

Usred šuma mogle su se nazreti gole površine, a i delovi travnatih ravnicabili su mestimino stanjeni i proreeni.

"Neka vrsta biljne kuge?" oglasi se Pelorat zamišljeno."Ne", tiho odvrati Blis. "Nešto znatno gore, i trajnije.""Bio sam na mnoštvu svetova", ree Treviz, "ali ovako nešto još nisam

video.""Ja nisam bila na mnogo svetova", odvrati Blis, "ali razmišljam sada

mislima Gee: ovo ste mogli i oekivati od jednog sveta na kome je ljudski sojizumro."

"Ali zbog ega?" upita Treviz."Razmislite malo", podstaknu ga Blis zajedljivo. "Nijedan naseljeni svet

ne poseduje istinsku ekološku ravnotežu. Mora biti da ju je Zemlja nekada imala;jer ako je Zemlja zaista svet sa koga potie ljudska rasa, mora da su prohujalibezbrojni vekovi tokom kojih oveka nije bilo, kao ni bilo kakve druge vrstesposobne da razvija najvišu tehnologiju i da menja svoju okolnu sredinu. U tomsluaju, prirodna ravnoteža - naravno, neprestano se menjajui - mora da je

postojala... Potom, na svim svetovima koje su sebi podredili ljudi su krotilizemlju i unapreivali biljni i životinjski svet; meutim, ekološki sistem kojisu uvodili bio je bez stvarne ravnoteže. Na takvim svetovima postojao je, odtada, samo ogranien broj vrsta, onih koji su ljudima bile neophodne, ili ijiopstanak ovek nije uspeo da ugrozi..."

Pelorat je prekide: "Znaš li na šta me to podsea?... Izvini, Blis, što teprekidam, ali sve se do te mere slaže da jednostavno nisam u stanju da odolim ada ti ne kažem pre nego što zaboravim. Jednom, davno, naišao sam na nekiprastari mit o stvaranju sveta; prema tom mitu, život je nastao na jednojplaneti i sastojao se od veoma ogranienog broja vrsta - onih koje su ljudimamogle biti od koristi, ili koje su im se dopadale. Ta prva ljudska bia uinišeonda nešto strašno glupo - nije važno šta, draga moja, budui da su ti starimitovi tek simbolika kazivanja, i samo izazivaju zbrku ako se uzmu doslovce - ina tle planete baeno je prokletstvo. 'Trnje i kalj raae ti samo' - tako

glasi kletva, mada znatno bolje zvui na starogalakti

kom, na kome je izvorno ibila napisana. Vrhunac je, meutim, u sledeem: da li je to odista bila kletva?

Stvari koje se ljudima ne dopadaju ili do kojih ne drže, poput trnja i kalja,mogu se, na kraju krajeva, ispostaviti neophodnim za ouvanje ekološkeravnoteže."

Blis mu se nasmeši. "Prosto je zadivljujue, Pele, kako te sve podsea naneko od tvojih predanja, i kako i ona sama, ponekad, mogu biti prosvetljujua.Dakle, ljudska bia, pripitomljavajui neki svet, možda propuštaju da uklonetrnje i kalj (ma šta to moglo biti), ali se, pri tom, moraju dobro potruditi dabi ga uopšte održala u životu. Takav njihov svet ne predstavlja samodovoljniorganizam, kao što je to u sluaju Gee; takav svet ini svaštarsku zbirku svegai svaega koju su nainili Izdvojenici; meutim, to svaštarstvo, ipak, nijepotpuno da bi se do u beskraj mogla održati ekološka ravnoteža. Ukoliko ljudiišeznu, to jest, ukoliko nestane njihove starateljske ruke, životno zdanje togsveta neizbežno poinje da se ruši. I klice raspada sve više dejstvuju."

"Ukoliko se to što ste upravo opisali zaista dogaa, stvari se ipak, posvemu sudei, ne odvijaju odve brzo", primeti Treviz sa prizvukom skepse. "Naovom svetu ljudskih bia nema ve možda dvadeset hiljada godina, pa ipak, mnogotoga na njemu ne ini se da bi trebalo da bude predmet ozbiljne zabrinutosti."

"Razume se", odvrati Blis, "da mnogo zavisi od toga kako je nova ekološkaravnoteža u samom poetku bila postavljena. Ukoliko je sve to bilo postavljenokako valja, ravnoteža se može, ak i bez ljudi, održati kroz veoma dugorazdoblje. Na kraju krajeva, dvadeset hiljada godina, mada prilino dugvremenski period po ljudskim merilima, u poreenju sa životnim vekom planetepredstavlja tek jedan puki treptaj."



"Pretpostavljam", primeti Pelorat napeto zurei u prizor što se pružaopred njim, "da, ukoliko planeta propada, možemo biti sigurni da na njoj višenema ljudskih bia."

"I dalje", priznade Blis, "nisam u stanju da otkrijem nikakav tragaktivnosti koja bi se mogla pripisati jedino ljudima, i stoga sam sklona daprihvatim da je planeta konano slobodna od preduzea ljudskih ruku. I dalje sutu, razume se, zvuci što odaju prisutnost nižih oblika svesti, dovoljnoraspoznatljivi da se mogu pripisati pticama i sisarima. Pri svemu tome, nisamsasvim sigurna da bi se proces raspadanja, koji je zahvatio planetu, mogaoprotumaiti kao sasvim pouzdan znak da tamo dole više nema ljudi. Takav seproces na nekoj planeti može javiti ak i ako ljudi na njoj žive, pogotovo akooni, u svojoj nebrizi, nisu svesni važnosti ouvanja prirodne sredine."

"Siguran sam", ponovo primeti Pelorat, "da bi neko društvo, koje bi neštotakvo dozvolilo, i samo ubrzo doživelo propast. Meutim, nikako mi ne ulazi uglavu da bi uopšte bilo mogue da ljudi propuste da shvate važnost onoga što ih,zapravo, i održava u životu."

"Moram priznati, Pele, da baš ne delim tu tvoju prijatnu veru u ljudskirazum", napomenu Blis. "Meni se, naprotiv, ini lako zamislivim da nekadruštvena zajednica, koju ine samo Izdvojenici, sasvim neobzirno može dopustitida uži, pa i pojedinani interesi, nadvladaju sveplanetarni interes."

"Kao ni Pelu, ni meni se to ne ini baš tako lako zamislivim", umeša seTreviz. "U stvari, budui da postoje milioni svetova na kojima žive ljudi, i da

nijedan od njih nije ispoljio ovakve znake raspadanja, ini mi se, Blis, da jevaš strah od Izdvojeništva pomalo preteran."

U tom trenutku brod stade da zalazi za nonu stranu planete. Posledica jebila ta da je sumrak postajao sve guši, sve dok ne zavlada potpuna tmina; samosu se na mestima gde je bilo vedro mogle videti zvezde.

Brod je neprestano održavao istu visinu, zahvaljujui brižljivomosmatranju atmosferskog pritiska i planetine privlane sile. Nalazili su se nasuviše velikoj visini da bi im se mogao ispreiti bilo kakav, ma koliko istaknutbio, planinski masiv; planeta se, naime, nalazila u razdoblju kada stvaranjeplaninskih venaca beše ve odavno okonano. Pa ipak, za svaki sluaj, kompjuterje svojim ultratalasnim zracima brižljivo pretraživao okolinu.

Zagledan u baršunastu tamu što ih je odasvud okruživala, Treviz zamišljenoprimeti: "Na neki nain, ono što mi se ini najpouzdanijim znakom da je planetapusta jeste nepostojanje bilo kakvih svetala na njenoj tamnoj strani. Nijedno

tehnološki razvijeno društvo, po svoj prilici, ne bi moglo podneti boravak udubokoj tami... Spustiemo se malo niže, im se ponovo budemo našli naosvetljenoj strani planete."

"Kakva bi bila korist od toga? upita Pelorat. "Tamo dole nema niega.""Ko je rekao da tamo dole nema niega?""Blis. Pa, i ti sam si to rekao.""Ne, Janove. Ja sam samo rekao da nema nikakvog zraenja tehnološkog

porekla, dok je Blis rekla da nema nikakvih znakova ljudske mentalne aktivnosti;meutim, to nipošto ne mora znaiti da tamo dole nema niega. ak i ako naplaneti nema ljudskih bia, moraju, po svoj prilici, postojati neki ostaci izprošlosti. Ja tragam za informacijama, Janove, i u tom smislu od koristi mi mogubiti bilo kakvi tehnološki ostaci."

"Posle dvadeset hiljada godina?" Peloratov glas postade piskav. "Štamisliš da, uopšte, može preostati posle dvadeset hiljada godina? Neeš pronainikakve filmove, nikakve papire, ništa štampano; predmeti od metala sigurno su

se ve raspali, oni od drveta istrulili, a oni od plastike pretvoreni su u sitnazrnca. ak i oni od kamena sigurno su ve nagriženi, ako su se uopšte održali."

"Možda nije prošlo baš dvadeset hiljada godina", odvrati Treviz trpeljivo."Uzeo sam to razdoblje samo kao mogue, kao najdužu vremensku granicu otkako suljudska bia možda napustila ovu planetu, budui da komporelensko predanje tvrdida je ovaj svet u to doba bio u punom cvatu. Možemo, isto tako, pretpostaviti dasu poslednja ljudska bia ovde izumrla ili nestala ili jednostavno otišla presamo hiljadu godina."

U tom trenutku izioše iza drugog ruba tamne strane planete, i zora pue igotovo se istog asa preobrati u puno blistavilo dana.



Daleka zvezda zaroni dublje, postepeno usporavajui sve dok kopnenapovšina ne postade sasvim jasno vidljiva. Majušna ostrva što naikana duž obalakontinenta sada su se sasvim dobro razaznavala. Veina meu njima bila je zeleneboje, sa bujnim rastinjem.

"Mislim da bi posebno pažljivo trebalo da prouimo oblasti zahvaenepropadanjem", predloži Treviz. "Rekao bih da je do poremeaja u ekološkojravnoteži došlo u najveoj meri upravo na mestima gde su ljudi bili najgušenaseljeni. Ta bi podruja, upravo, mogla biti žarišta razaranja koje se, zatim,poelo širiti i u drugim pravcima. Šta vi, Blis, mislite o tome?"

"Možda ste u pravu. U svakom sluaju, u nedostatku pouzdanijeg saznanja,mogli bismo odgovor potražiti tamo gde bi nam to bilo najlakše. Velike travnateravnice i šume možda su ve progutale svaki znak ljudskog obitavanja ovde, istoga bi se pretraga tih podruja mogla pokazati kao jalov posao."

"Upravo mi pade na um", umeša se Pelorat, "da neki svet može ponovouspostaviti ekološku ravnotežu pomou onoga sa im raspolaže; da je mogue da serazviju nove vrste; i da se, na nekoj novoj osnovi, razorena podruja osposobeza život."

"Mogue je, Pele", prihvati Blis. "Meutim, to zavisi od toga do koje jemere došlo do poremeaja u ekološkoj ravnoteži. Takvom svetu, da bi zaleiosvoje rane, i putem evolucije uspostavio novu ekološku ravnotežu bilo bi, ipak,potrebno znatno više od dvadeset hiljada godina. Potrajalo bi to, možda, imilionima godina."

Daleka zvezda više nije kružila oko planete. Lagano je plovila iznad petstotina kilometara širokog podruja na kome su se smenjivala vresišta i grmovištipavice, prošaranog usamljenim skupinama drvea.

"Šta mislite o onome?" iznenada upita Treviz, ukazajui im na nešto. Brodse odjednom zaustavi, ostavši da lebdi u vazduhu. ulo se tiho, ali upornozujanje gravitacionih mašina koje su gotovo u potpunosti poništavalegravitaciono polje planete.

U pravcu u kome im je ukazivao Treviz nije imalo bogzna šta da se vidi.Porušeni nasipi, sainjeni od zemlje i retke trave, bilo je sve što se moglouoiti.

"Meni ne lii ni na šta odreeno", primeti Pelorat."ini se da na tom ubrištu postoji neki pravolinijski smer. I to u

paralelnim linijama, pri emu neke do njih, povrh svega, zahvataju i praveuglove. Vidite li? Evo! Teško da je mogue da je nešto takvo nastalo prirodnim

putem, samo od sebe. To su ostaci ljudskog zdanja, temelji i zidovi, jasnouoljivi baš kao da stojimo tamo, pokraj njih.""Pa, neka je i tako", saglasi se Pelorat. "Ipak, to su samo ruševine.

Ukoliko nameravamo da preduzmemo arheološka istraživanja, moraemo da kopamo ida kopamo. Strunjacima bi bile potrebne godine da to obave na pravi nain..."

"Da, ali mi nemamo dovoljno vremena da to obavimo na pravi nain. Možda suu pitanju bledi obrisi nekog prastarog grada, i mogue je da je od njega jošnešto preostalo. Sledimo, dakle, ove linije i pogledajmo do ega e nasdovesti."

Odvele su ih do kraja tog podruja sa vresištem, do mesta gde su skupinedrvea bile guše, i tu se susretoše sa još ouvanim zidovima - ili bardelimino ouvanim.

"Dovoljno za poetak", oglasi se Treviz. "Silazimo."

SUSRET SA OPOROM

35.Daleka zvezda se zaustavila u podnožju jedne male uzvišice, usamljenog

brežuljka sred inae sasvim ravnog predela. Gotovo ni ne razmišljajui, Trevizpostavi svoj brod na to mesto smatrajui uputnim da ga ne uini suviše uoljivimiz bilo kog pravca, bar sa veih odstojanja.

"Spoljna temperatura iznosi dvadeset etiri stepena celzijusova", obavestion svoje saputnike, "vetar duva iz pravca zapada brzinom od oko jedanaestkilometara na as, i nebo je delimino prekriveno oblacima. Kompjuter neraspolaže sa dovoljno podataka o vazdušnim strujanjima na planeti da bi mogao da



predskaže kakvo e vreme dalje biti. Meutim, budui da vlažnost vazduha iznosisamo etrdeset odsto, jedva da ima izgleda za kišu. Sve u svemu, rekao bih dasmo odabrali povoljnu geografsku širinu, ili prijatno godišnje doba što posleKomporelena predstavlja pravo uživanje."

"Pretpostavljam", primeti Pelorat, "da e vremenske prilike ovde, što segod planeta bude više izlagala propadanju, biti sve biže krajnostima."

"U to sam sasvim sigurna", složi se Blis."Budite u to sigurni koliko god želite", dobaci joj Treviz. "Za nas to

nee predstavljati smetnju još hiljadama godina. Ovog asa, meutim, nalazimo sena jednoj prijatnoj planeti, i takva e ostati dokle god budemo živeli, kao iznatno posle toga."

Dok je govorio, stavljao je oko pasa jedan široki pojas i Blis ga, videvšito, oštro upita: "Šta vam je to, Trevize?"

"Moja stara svemiroplovaka navika", odgovori on. "Nemam ni najmanjunameru da na jedan potpuno nepoznat svet kroim nenaoružan."

"Da li, zaista, ozbiljno mislite da sa sobom ponesete oružje?""Dabome. Ovde, na desnom boku", on pljesnu šakom po futroli u kojoj se

nalazilo neko masivno oružje, sa širokom cevi, "imam automatski pištolj, a ovde,na levom", on pokaza na neko manje oružje na ijoj cevi, meutim, nije bilonikakvog otvora, "držim neuronski bi."

"Dve vrste sprava za ubijanje", ree Blis zgaeno."Samo jedna. Samo automatski pištolj ubija. Neuronski bi samo razdražuje

reflekse bola u nervnom sistemu, mada je, priznajem, oseaj takav da poželite daste zaista mrtvi. Bar, tako su mi rekli. Na svu sreu, još se nikada nisam našaona njegovom pogrešnom kraju."

"Zbog ega uzimate oružje?""Rekao sam vam ve. Ovo je neprijateljski svet.""Trevize, ovo je pust svet.""Da li je baš tako? Po svemu sudei, nema traga nekom tehnološkom društvu,

ali je mogue da postoje neki njegovi preostaci, koji su ponovo zapali udivljaštvo. Malo je verovatno da bi raspolagali iim osim mougama i kamenicama,ali i one ubijaju, znate."

Blis nije izgledala nimalo sreno, ali ipak spusti glas u oiglednomnastojanju da bude uverljiva. "Trevize, nisam otkrila nikakvu ljudsku mentalnuaktivnost ovde. To znai da nema ni divljaka, bilo kakve vrste; nikakve,zapravo, ak ni pripadnika nekog post-tehnološkog društva."

"U tom sluaju, ne

e biti ni razloga da upotrebim svoje oružje", odvratiTreviz. "Šta mari, dakle, ako ga ponesem sa sobom? Uinie me samo malo težim, i

budui da sila teže ove planete na njenoj površini iznosi tek nešto prekodvadeset odsto sile teže na Terminusu, ini mi se da me nošenje oružja neesuviše opteretiti... ujte, brod kao brod je nenaoružan, ali sitnog oružja nanjemu ima u pristojnim koliinama. Predlažem da i vas dvoje..."

"Nipošto", smesta odvrati Blis. "Neu ni najmanji pokret uiniti u ciljuubijanja - niti, isto tako, da prouzrokujem bol."

"Nije ovde re o ubijanju, ve o tome da se sauva vlastita koža - ukolikoshvatate šta hou da kažem."

"Mogu sebe da zaštitim na svoj sopstveni nain.""Janove?"Pelorat je oklevao. "Na Komporelenu nismo nosili oružje.""Ma hajde, Janove. Na Komporelenu smo znali sa ime se susreemo: sa

svetom povezanim sa Zadužbinom. Pored toga, strpali su nas u pritvor im smo

pomolili glave. I da smo nosili oružje, smesta bi nam ga oduzeli. Hoeš liatomski pištolj?"

Pelorat odmahnu glavom. "Nikada nisam služio vojsku, stari druže. Ne bihznao ni kako da upotrebim ijednu od tih sprava niti bih, u sluaju opasnosti,uopšte imao vremena da na njih mislim. Jednostavno, nastojao bih da pobegnem - ibio ubijen."

"Pele, ne preti ti nikakva opasnost", napomenu Blis odlunim glasom. "Geate drži pod mojom/svojom zaštitom, baš kao i tu junainu pored tebe."

"Dobro", složi se Treviz. "Nipošto se ne protivim da budem pod zaštitom,ali ja nisam nikakva junaina. Želim samo da se dvostruko obezbedim, i ukoliko



ne bude bilo nikakvog razloga da se mašim i za jednu od ovih stvarica - biu,obeavam vam, savršeno zadovoljan. Pa ipak, moram imati oružje uza se."

On sa ljubavlju potapša i pištolj i bi, i dodade: "A sada, stupimo naovaj svet ijim tlom možda, ljudske noge nisu koraale ve hiljadama godina."

36."Imam utisak", oglasi se Pelorat, "da bi ve moralo biti kasno po podne,

pa ipak sunce je još prilino visoko, kao da je, možda, tek blizu podneva.""Pretpostavljam", odvrati Treviz, pogleda uprtog u spokojni predeo što ih

je okruživao, "da takav utisak imaš zbog pretežno narandžaste boje ovdašnjegsunca, kao kod nas u smiraj dana.

Meutim, ukoliko još budemo ovde kada stvarno bude zalazilo, i ukoliko nebude oblaka, možda e biti znatno crvenije nego što smo navikli da bude nekosunce. Ne znam samo da li bi to u tebi izazvalo ushienost ili potištenost...Što se toga tie, na Komporelenu smo možda bili još bliži krajnostima, samo štoto nismo primetili, jer smo skoro sve vreme proveli unutra."

Lagano se okretao oko sebe, pažljivo osmatrajui okolinu u svim pravcima.Pored gotovo neuoljive neobinosti suneve svetlosti, bio je tu i jasnoraspoznatljiv miris ovog sveta - ili bar dela u kome su se nalazili. Pomalo jepodseao na bu, ali daleko od toga da je bio neprijatan.

Drvee unakolo bilo je osrednje visine, i izgledalo je staro, savornovatom korom i stablima pomalo naherenim, mada nije bilo jasno da li je

razlog tome bio vetar koji je postepeno duvao u jednom pravcu ili se, pak,razlog krio u tlu koje je na tom mestu bilo neke udne boje. Da li je to ovakvodrvee davalo ovom svetu izgled neeg sablasnog, ili je u pitanju bilo neštodrugo - manje opipljivo?

"Šta nameravate da preduzmete, Trevize?" upita Blis. "Sigurna sam da nismoprevalili sav ovaj put da bismo samo uživali u ovom prizoru."

"U stvari", odgovori Treviz, "to bi najverovatnije i trebalo, u ovomtrenutku, da bude moj deo posla. Predlažem da Janov poe da proui ovo mesto.Tamo, u onom pravcu, nalaze se neke razvaline, i on je jedini koji e umeti daproceni vrednost nekih zapisa na koje bi možda mogao naii. Pretpostavljam da jeu stanju da se razabere u pismenima ili filmovima na starogalaktikom; ja, usvakom sluaju, nisam. A što se vas, Blis, tie, zamišljam da biste radi dapoete s njim i da mu pružite svu potrebnu zaštitu. Ja u, pak, ostati ovde idržati stražu nad spoljnim obodom šume."

"Držati stražu, oekuju

i - koga? Divljake sa mo

ugama i kamenicama?""Možda." Osmeh koji mu je sve vreme lebdeo na usnama lagano izblede, i on

izjavi: "Zaudo, Blis, ovo me mesto ini pomalo uznemirenim. Ne znam tomerazlog, ali je tako."

"Hajdemo, Blis", pozva je Pelorat. "itav svoj život proveo sam unaslonjai, kao sakuplja drevnih predanja, nikada zapravo ne držei u rukamaneki dokument do koga sam sam došao. Samo zamisli, kada bismo pronašli..."

Treviz ih je posmatrao kako se lagano udaljuju, svestan Peloratovog glasakoji se sve više gubio dok je naunik željno hrlio prema ruševinama; Blis jeljupko koraala pokraj njega.

Odsutno osluškujui njihov razgovor, Treviz se konano ponovo okrenu, snamerom da nastavi sa razgledanjem okoline. ega bi tu, uopšte, moglo biti štobi izazivalo zebnju?

Iako je mnoge osmotrio iz svemira, Treviz, u stvari, još nikada nijezakoraio na neki svet na kome nije bilo ljudi. To su, po pravilu, bili mali

svetovi, nedovoljno veliki da sauvaju svoju vodu i vazduh, ali korisni kaozadata mesta okupljanja ili sastajanja tokom vojnih manevara (tokom njegovogživota, kao ni tokom itavog prethodnog stolea, nije bilo nikakvog rata - alisu se manevri i dalje održavali), ili kao mesta na kojima su vršene popravke nabrodovima u sluajevima zamišljene opasnosti. Brodovi su zalazili u orbitetakvih svetova, ili se ak i spuštali na njih, ali on sam nikada nije uluiopriliku i da stupi na njihovo tle.

Da li je, dakle, nemir u njemu izazivala injenica da se po prvi put našaona nekom pustom svetu? Da li bi ga, sada, prožimao isti oseaj i kada bi stajao



na nekom od onih brojnih malenih, bezvazdušnih svetova na kakvima je boravio usvojim studentskim danima, pa i kasnije?

On odmahnu glavom. Ne, to u njemu ne bi pobuivalo nikakav oseaj zebnje.U to je bio sasvim siguran. Imao bi na sebi svemirsku odeu, kao i bezbroj putakada bi iz svog broda zakoraio u svemir. Takvo mu je stanje bilo veoma dobropoznato, i dodir sa nekom stenovitom gromadom ne bi u njemu proizveo nikakavposeban oseaj. Van svake sumnje!

Ali naravno... Sada na sebi nije imao svemirsku odeu.Sada je stajao na jednom svetu na kome bi život bio mogu, na kome se

ovek mogao oseati ugodno koliko i na samom Terminusu - i znatno ugodnije negona Komporelenu. Oseao je kako ga vetri miluje po obrazima, toplotu sunca kojemu je grejalo lea, i slušao šumorenje rastinja oko sebe. Sve je izgledalo takoprisno, osim što ovde nije bilo ljudskih bia - ili ih bar više nije bilo.

Pa, u emu je onda bila stvar? Da li je odsustvo ljudi bilo ono što jeovaj svet inilo tako sablasnim? Da li je razlog bio taj što ovde ne samo danije bilo ljudi - ve što su ljudi sa njega nestali?

Nikada se, još, nije našao na nekom napuštenom svetu; nikad, zapravo, nijeni uo za neki napušteni svet; nikada, najzad, nije ni pomislio da bi, ikada,neki svet mogao opstati bez ljudi. Svi svetovi za koje je do ovoga asa znaoostajali su, pošto ih ljudi jednom nasele, naseljeni zauvek.

Treviz podiže pogled prema nebu. Po svemu sudei, samo su ljudi išezli.Povremeno bi neka ptica minula obzorjem u koje je stajao zagledan, delujui, na

neki nain, prirodnije i od samog bledoplavog neba koje mu se ukazivalo izmeunarandžastim prelivom prekrivenih oblaka. (Treviz je bio sasvim siguran da bise, posle samo nekoliko dana provedenih na ovoj planeti, sasvim navikao na tuudnovatu boju, i da bi i nebo i oblake prihvatio kao nešto sasvim uobiajeno.)

Sa drvea je dopirala pesma ptica i vazduh mu je donosio blago zujanjeinsekata. Blis je još na brodu pomenula leptirove, i evo, sada su bili tu - uiznenaujue velikom broju i u više razliitih, živopisnih boja.

Povremeno bi se zaulo i šumorenje veih busenova trave što je raslaizmeu drvea; meutim, nije bio sasvim siguran šta bi mogao biti razlog tomnjihovom iznenadnom razgovoru.

Ni ta oigledna bujnost života u njegovoj blizini nije bilo ono što je izdubina njegovog bia zazivalo strepnju. Kao što je Blis rekla, opasne zveri bilesu prvo što je uklonjeno sa lica pripitomljene zemlje. Bajke iz njegovogdetinjstva, kao i herojske fantazije iz njegovih deakih dana, bez ostatka su

vezivane za jedan legendarni svet koji mora da je izrastao na maglovitimmitovima Zemlje. Hiperdrame što su se mogle pratiti na holoekranima bole suzakrene udovištima - lavovima, jednorozima, zmajevima, kitovima,brontosaurusima, medvedima. Bilo ih je na desetine ija imena nije uspeo dapopamti; neka od njih bila su bez sumnje mitska, a možda i sva. Bilo je iživotinjica što su grizle i bole, pa ak i biljaka koje je bilo veoma bolnodotai - ali, razume se, samo u pripovestima. ak je jednom uo da su inekadašnje pele umele da ubodu; ali, dakako, stvarne pele nisu mogle nanetizlo.

Veoma lagano, on krenu nadesno, idui obodom brežuljka. Trava je bilavisoka i ravna, ali proreena; rasla je u busenovima. On zakorai meu drvee,koje je takoe raslo u skupinama.

A onda ga spopade zevanje. Oigledno, ništa se uzbudljivo nije dogaalo, ion pomisli da bi se možda mogao povui na brod i malo dremnuti. Taman posla,bilo bi to nezamislivo. Oigledno, morao je ostati, spreman, na straži.

Možda bi trebalo i da se ponaša kao pravi stražar, da vrstim korakomkoraa unakolo - jedan, dva, jedan, dva - i pri okretanju nalevo-krug lupkapotpeticama, vitlajui, sve vreme, paradnim elektro-štapom. (Bilo je to oružjekoje nijedan ratnik nije upotrebio ve više od tri stolea, ali je bilobespogovorno potrebno pri vojnoj obuci, iz razloga koje niko nikada nije uspeoda dokui).

Pri pomisli na to on se namršti, a odmah potom proe mu kroz glavu da bimožda trebalo da se pridruži Blis i Peloratu, tamo u ruševinama. Ali emu? Štabi on tamo radio?



Ipak, pretpostavimo da uoi nešto što je Pelorat, iz nekog razloga,prevideo? Pa, bie dovoljno vremena da to uradi pošto se Pelorat vrati. Ukolikoje uopšte bilo neega što je bilo lako uoiti - neka Pelorat baš bude taj komee pripasti zadovoljstvo prvog otkria.

Ali da nisu to dvoje zapali u neku nevolju? Gluposti! Kakva bi ih, uopšte,nevolja mogla ovde snai?

Pored toga, ukoliko bi zaista bili u nevolji, svakako bi ga pozvali.On se zaustavi i poe osluškivati. Ništa se nije ulo.I iznova, gonjen neodoljivim porivom stražarske dužnosti, on stade da

koraa - jedan, dva, jedan, dva - udarajui tvrdo nogama po tlu, skidajuizamišljeni elektro-štap sa ramena, vitlajui njime, postavljajui ga, uspravno,pravo ispred sebe, pa ponovo izmahujui, as jednim as drugim krajem, i ponovoga vraajui na rame. I potom, lukava izraza lica, obazre se još jednom prema(sada ve prilino udaljenom) brodu.

I istog asa sav se sledi; u stvarnosti, a ne u igri stražara.Više nije bio sam.Sve do tog asa nije ugledao nijedno živo bie, osim rastinja, insekata i

po koje ptice koja bi povremeno minula. Niti je video niti uo da se nekopribližava - ali sada, neka je životinja stajala izmeu njega i broda.

Puka iznenaenost zbog neoekivane pojave omete ga za trenutak, i njegovmozak ne bi odmah u stanju da protumai ono što su mu oi ugledale. Proenekoliko, ne baš kratkih trenutaka, dok njegov um nije poeo ponovo da

dejstvuje, omoguivši mu da prepozna stvorenje što se našlo pred njim.Bio je to samo neki pas.Treviz se baš nije mogao smatrati poznavaocem pasa. Nikada nije imao

vlastitog psa, i nikada nije iskusio pravu provalu naklonosti kada bi nekoga odnjih sreo. Ni ovog asa ne oseti ništa slino tome. Šta više, gotovo nestrpljivopomisli da nije bilo sveta na kome ova stvorenja nisu bili u ljubavi sa ovekom.Postojalo je bezbroj pasmina, i Treviz je ve odavno nosio u sebi sumorni utisakda je na svakom svetu postojala bar jedna vrsta karakteristina za taj svet. Prisvemu tome, sve te ražliite pasmine bile su meusobno bliske u jednom: sve subile gajene zbog zabave, prikazivanja ili neke vrste korisnog rada - bile suodgajene da vole i veruju ljudima.

Upravo je to - ljubav i poverenje - bilo ono što Treviz nikada nije cenio.Jednom davno živeo je sa nekom ženom koja je imala psa. Taj pas, koga je Treviztrpeo samo za ljubav ženinu, razvio je i uvao u sebi duboko usaenu, beskrajnu

priveženost prema njemu - pratio ga je svuda kuda god bi krenuo, nalegao nanjega u tenucima predaha (sa svih svojih dvadesetak kilograma), ostavljao nanjemu svoje bale i dlake u najneoekivanijim trenucima, i urlikao i jadikovaopred vratima kada god su on i ta žena pokušavali da se predaju seksualnimzadovoljstvima.

Zahvaljujui, nesumnjivo, upravo tom iskustvu, u Trevizu se uvrstilonepokolebljivo uverenje da je on, iz nekog razloga znanom samo pseem mozgu ipseoj sposobnosti da prepoznaje mirise, davno utvreni predmet pseegobožavanja.

Sledstveno tome, kada je trenutak prvobitnog iznenaenja konano minuo, onstade prouavati psa bez ikakve uzbuenosti. Bio je to krupan pas, mršav i dugihnogu, vitak. Zagledao se u Treviza bez ikakvih vidljivih znakova naklonosti.ekljusti su mu bile razjapljene, kao u nekoj vrsti iskežene dobrodošlice, alisu mu zubi, lako uoljivi, izgledali veliki i pretei, te Treviz priznade sebiistog asa da bi se oseao znatno ugodnije bez tog psa u svom vidnom polju.

A onda mu pade na um da pas, možda, nikada ranije nije ugledao nekoljudsko bie, kao ni da bezbrojni naraštaji njegovih predaka nisu imali prilikeza to. Sasvim je bilo mogue da je iznenadna pojava jednog ljudskog bia u istojonoj meri zapanjila i uinila neodlunim psa, u kojoj je njegova pojavazaprepastila i preplašila oveka. Pri svemu tome Treviz je, bar, brzo dokonao daje re o psu, ali pas nije raspolagao takvom prednošu. I dalje je bio zbunjen,a možda i uzbuen.

Oigledno, ne bi bilo nimalo mudro ostaviti jednu tako veliku životinju, isa tako velikim zubima, u stanju uzbuenosti. Trevizu poe da svie da bi biloneophodno da sa psom smesta uspostavi prijateljski odnos.



Veoma lagano, on stade da se primie psu (bez ikakvih naglih kretnji,dakako). Ispružio je šaku spreman da dozvoli psu da je onjuši, i poe ispuštatiblage, pomirljive zvuke, nešto poput 'Kuence moje malo', što izaziva u njemusnažan oseaj nelagodnosti.

I dalje oiju prikovanih za Treviza pas odstupi korak ili dva, kao unepovernju, a onda mu se gornji deo njuške nabra i negde iz dubine zau seražanje koje je odmah preraslo u hrapav urlik. Mada Treviz još nikada nije videopsa koji se tako ponaša, ono što je ovaj pas ispoljavao nije se nikako drukijemoglo protumaiti do li kao gola pretnja.

Iz tog razloga Treviz se zaustavi i ostade nepokretan. Krajikom oka onuhvati neki pokret sa jedne svoje strane i lagano se obazre. Još dva psapribližavala su mu se iz tog pravca. Delovali su kao vesnici smrti, baš kao iovaj što je stajao pred njim.

Vesnici smrti? Znaenje spoja tih dveju rei tek mu se u tom asu probi douma; savršeno je odgovaralo položaju u kome se našao.

Srce mu odjednom poe snažno da udara. Prilaz brodu bio mu je odseen. Ani u bekstvo se nije mogao nadati, tek tako nasumce, jer bi ga te duge pseenoge sustigle pre no što bi uopšte krenuo. Ukoliko ostane gde jeste i potegnepištolj, i ubije jednog psa, druga dva e ve biti na njemu. U daljini je mogaoda uoi još pasa kako mu se približavaju. Da li je postojao neki nain pomoukoga su meusobno bili u vezi? Ili su, možda, lovili u oporu?

Sasvim lagano poe se okretati ulevo, u pravcu gde još nije bilo pasa -

barem, ne još. Lagano. Sasvim lagano.I psi lagano pooše za njim. Oseao je, sa potpunom izvesnošu, da je

jedini razlog što nije bio smesta napadnut ležao u injenici da psi nikad ranijenisu ni sreli ni omirisali ništa poput njega. Nisu raspolagali niim što bi immoglo rei kako da postupe u njegovom sluaju.

Ukoliko bi potrao to bi, dabome, bilo nešto sa ime su psi bili prisnoupoznati. Sasvim su dobro znali šta im je initi ako nešto, Trevizove veliine,ispolji strah i nagna se u trk. I oni bi, razume se, potrali. Ali znatno brže.

Treviz nastavi da se postrance primie jednom drvetu. Oseao je besomunuželju da se ispne na njega, gde ga psi ne bi mogli slediti. I dalje su gapratili, potmulo režei, sve se više približavajui. Gotovo ne trepui, držalisu oi prikovane za njega. Još dva psa im se pridružiše a u daljini je mogao daih nazre još nekoliko. U jednom trenutku, kada mu se dovoljno približe, moraeda iz sve snage jurne prema drvetu. Nije smeo da predugo eka ili da jurne

previše kasno. I jedno i drugo moglo je biti sudbonosno.Sad!Po svoj prilici je postavio lini rekord u brzini, pa ipak izmae samo za

dlaku. Osetio je kako eljusti škljocnuše potkaivši mu petu jedne noge, i kakoga za trenutak vrsto drže dok zubi ne skliznuše niz glatku i tvrdu obuu.

Nije baš bio naroito vešt u pentranju po drveu. U stvari, nije seuspuzalo ni na jedno drvo još od svoje desete godine. A i to je, koliko seseao, bio krajnje nespretan pokušaj. Ovo drvo, meutim, nije bilo sasvimokomito, a osim toga, kora mu je bila vorovata i imao je za šta da se uhvati.Ono što je, ipak, bilo najvažnije, jeste da ga je gonila nužda - a prosto jezadivljujue za šta je sve ovek sposoban kad ga pritisne nevolja.

Treviz zatee sebe kako sedi meu ravama, desetak metara iznad tla. Zatrenutak, bio je savršeno nesvestan da je ogrebao šaku i da mu curi krv. Dole, upodnožju drveta, sedelo je sada pet pasa zagledani u krošnju drveta, opuštenihjezika - svi tako odvratno ispunjeni išekivanjem.

I šta sad?

37.Treviz nije bio u prilici da o položaju u kome se našao razmišlja

uzimajui u obzir sve logike pojedinosti. Misli su mu, rojei se u iskricama,tekle udnim i zbrkanim sledom; i da je, kojim sluajem, bio u stanju da ihpoveže - ono što bi dobio izgledalo bi ovako...

Blis je napomenula da bi ljudi, krotei prirodu na novim svetovima,uspostavljali jedno neuravnoteženo zdanje, iji bi potpuni raspad bili u stanjuda spree samo stalnim i velikim trudom. Na primer, nikada nijedna skupina



Iseljenika nije na neki novi svet dovela sa sobom i neku od veih grbljivihzveri. Što se malenih tie - tu se nije moglo ništa. Insekti, paraziti - ak iprndelji, vodeni rovci i tako dalje; tu nije bilo pomoi.

Ali šta je s onim udovišnim životinjama iz predanja i neodreenihlitelarnih kazivanja - tigrovima, grizlijima, krokodilima, morskim nemanima? Dali bi ih vukli za sobom od jednog do drugog, ak i ukoliko bi, u svemu tome,bilo ikakvog smisla? I gde je u svemu tome moglo biti ikakvog smisla?

To je znailo da su sami ljudi bili jedine velike grabljivice, i da jejedino na njima bilo da vrše odabir meu biljnim i životinjskim svetom koji bise, prepušten samom sebi, ugušio u vlastitim prekomernostima.

A ako bi ljudi iz nekog razloga nestali, u tom bi sluaju neke drugegrabljivice morale zauzeti njihovo mesto. Ali koje grabljivice? Najvee koje suljudi bili spremni da prihvate bile su make i psi, davno pripitomljeni koji suse u najveoj meri oslanjali na ljudsku darežljivost.

Ipak, šta ako više ne bi bilo ljudi koji bi ih hranili? U tom bi sesluaju, dakako, morali sami pobrinuti za hranu - da bi sami opstali, i da biopstali i oni koje bi lovili, jer morala je da se održi ravnoteža; njihovaprekomerna razmnoženost, naime, mogla je prouzrokovati neuporedivo više štetenego grabljivice koje love samo da bi preživele.

Tako bi se psi razmnožili, u svom punom raznovrsju, pri emu bi oni veinapadali vee, nezaštiene biljoždere, a oni manji lovili ptice i glodare. Makebi lovile nou, kao što bi psi lovili danju; one pojedinano, a oni u oporima.

I možda bi se, tokom evolucije, pojavio još vei broj pasmina,popunjavajui praznine koje su ostavljene u prirodi. Možda bi, konano, nekevrste pasa dobile svojstva koja bi im omoguila da velikom brzinom plivaju, kakobi bili uspešniji u lovu na ribe; a možda bi, isto tako, neke meu makamarazvile sposbnost kraih letova kroz vazduh kako bi mogle hvatati nespretnijeptice u letu, baš kao i na tlu?

Poput iskrica, sve ove misli varniile su u Trevizovom umu dok se on baviomnogo odreenijim pitanjem - kako da se izvue iz svog sadašnjeg položaja.

Broj pasa se sve više poveavao. Ve ih je bilo dvadeset tri ispod samogdrveta, i još ih je pridolazilo. Koliko je velik bio opor? Ali zar je to uopštebilo važno? Ve ih je bilo previše.

On izvue atomski pištolj iz futrole, ali dodir masivnog komada elika neizaziva u njemu oseaj sigurnosti kakav bi, inae, poželeo. Kada je, ono,poslednji put stavio u njega novu energetsku patronu, i na koliko je hitaca

mogao raunati? U svakom slu

aju, ne na dvadest tri.A Blis i Pelorat? Ako se sada pojave, nee li se psi okrenuti prema njima?

I da li e biti bezbedni ak i ako se ne pojave? Ako psi osete prisutnost jošdva ljudska bia, tamo meu ruševinama, postoji li išta što bi ih moglozaustaviti? Sigurno je da meu tim ruševinama nema ni vrata ni prepreka koje biih mogle zadržati.

Da li bi ih možda Blis mogla zaustaviti, ili ak i oterati? Da li je moglausmeriti svoje moi kroz hipersvemir, sve do neophodnog intenziteta? I koliko ihje dugo mogla tako održati?

Da li da je, onda, pozove u pomo? Da li bi dotrala na njegov povik, i dali bi se psi razbežali od Blisinog pogleda? (Da li bi to bio pogled, ili bi upitanju bila kakva mentalna akcija koju posmatrai sa strane, koji ne raspolažuistim moima, nisu mogli uoiti?) Ili bi, ukoliko bi se pojavili, doživeli to dabudu raskomadani naoigled Treviza, koji bi bio prinuen da sve to bepomonoposmatra iz sigurnosti svog položaja na drvetu?

Ne, morao je, ipak, da se osloni na svoj pištolj. Ukoliko ubije jednog izaplaši druge, bar za neko vreme, možda bi uspeo da se spusti sa drveta, pozoveBlis i Pelorata, ubije još jednog psa ukoliko ispolje nameru da ponovo napadnu,i da se potom, konano, svo troje uvuku u brod.

On podesi jainu ultratalasnog zraka na tri etvrtine njegove snage. To jetrebalo da bude dovoljno da, uz zaglušujui prasak, ubije jednog psa. Prasak jetrebalo da posluži da rastera druge pse, a on bi na taj nain prištedeoenergiju.

Pažljivo je nanišanio u jednog psa koji se nalazio u sredini opora, onogkoji je (bar u njegovoj mašti) ispoljavao veu meru zloudnosti nego drugi -



možda samo stoga što je iz potiha sedeo i, na taj nain, delovao hladnokrvnije usvojoj nameri da ubije. Pas je sada gledao tano u otvor cevi pištolja, kao dase izruguje ak i onom najgorem što ga je od Treviza moglo snai.

Treviz odjednom pomisli kako još nikada nije ispalio atomski hitac ni ujednog ljudskog stvora, i da ak nije još video nikog drugog da to ini. Razumese, tokom obuke pucalo se na one vodom ispunjene lutke od kože i plastike; pripogotku, voda bi se smesta zagrejala do take kljuanja i, eksplodirajui,razbacivala materiju od koje su lutke bile nainjene u paramparad.

Ali ko bi, osim u ratu, uopšte bio spreman da puca u nekog ljudskogstvora? Ko bi bio u stanju da ponese atomski pištolj i naredi njegovu upotrebu?Meutim, ovde, na ovom svetu izopaenom usled išeznua ljudskih bia...

Zahvaljujui neobinom svojstvu svog mozga da uoava i stvari koje suizvan njegovog vidnog polja, Treviz odjednom postade svestan da je oblakzaklonio sunce - i on opali.

Duž zamišljene linije koja je spajala usta cevi atomskog pištolja i psapojavi se neko neobino svetlucanje; bleda iskrica koja bi ostala neprimeena daoblak nije zaklonio sunce.

Pas mora da je osetio nadolazei talas toplote, te naini jedva primetanpokret, kao da e da skoi. A onda istog asa protrese ga udar, i jedan deonjegovog tela pretvori se u paru.

Hitac proizvede razoavarajue malu buku, budui da koža psa nije imalaonu tvrdou koju je imala materija od koje su bile nainjene lutke za obuku.

Mišii, koža, krv i kosti, meutim, ležali su unakolo i Treviz oseti muninu ustomaku.

Psi poeše da uzmiu, neki meu njima zasuti neprijatno vrelim ostacima.Bilo je to, meutim, samo trenutno oklevanje; ponovo se okupiše u gomilu,stojei jedni naspram drugih, u nameri da prožderu ono što im se odjednom ukazakao hrana. Treviz je oseao sve jau muninu. Nije uspeo da ih zaplaši; samo imje pribavio malo hrane. Pri takvom stanju stvari, oigledno, nikada se neerazii. U stvari, sva je prilika da e miris sveže krvi i toplog mesa privuijoš pasa, kao i, možda, neke manje mesoždere.

Do svesti mu, iznenada, dopre jedan glas. "Trevize! Šta..."Treviz se obazre. Blis i Pelorat upravo su se pojavili izmeu ruševina.

Blis smesta zastade, ispruživši ruku da zadrži Pelorata iza sebe. Napeto jeposmatrala pse. Situacija je bila oigledna i jasna. Nije bilo nikakve potrebeda postavlja pitanja.

Treviz joj doviknu: "Pokušao sam da ih oteram ne mešajui vas i Janova.Možete li da ih držite na odstojanju?"

"Teško", odvrati Blis jedva ujno, tako da je Treviz imao muke da je ujeiako je režanje pasa utihnulo, kao da je neko preko njih prebacio smirujui,zvukoupijajui prekriva.

"Previše ih je", nastavi Blis, "a ni ja nisam dovoljno upoznata sanjihovom moždanom aktivnošu. Na Gei nemamo ništaslino njima."

"Ni mi na Terminusu. ak mi nije poznato da išta slino njima postoji nanekom od civilizovanih svetova", doviknu joj Treviz. "Nastojau da ih pobijemšto više mogu, a vi se pobrinite za preostale. Manji broj e priiniti manjeteškoa."

"Ne, Trevize. Pucnjava bi samo privukla ostale... Ostani iza mene, Pele.Ti me ne možeš zaštiti... Trevize, vaše drugo oružlje?"

"Neutronski bi?""Da. On prouzrokuje bol. Ali smanjite mu naboj. Smanjite!"

"Strahujete li da u ih povrediti?" dobaci joj Treviz ljutito. "Je li bašovo trenutak da vodite rauna o svetinji života?"

"Vodim rauna o svom životu. I Pelovom. Postupite kako sam vam rekla. Malinaboj, i ispalite hitac na jednog od pasa. Ne mogu još dugo da ih zadržavam."

Psi su napustili svoje mesto oko drveta, okruživši Blis i Pelorata, kojisu stajali oslonjeni na trošne zidine iza sebe. Psi koji su im bili najbližinainiše oklevajui pokušaj da im pristupe još bliže cvilei jedva ujno kao dapokušavaju da dokonaju šta je to što ih drži na odstojanju, dok, u stvari, ništanisu uspevali da nanjuše. Neki meu njima pokušavali su bezuspešno da seuspentraju na zid, kako bi napali otpozadi.



Treviz drhtavim rukama podesi neuronski bi na najmanji naboj. Zaneuronski bi bilo je potrebno znatno manje energije nego za atomski pištolj, isamo jedna patrona omoguavala je stotinak udaraca nalik udarcima bia; meutim,razmislivši za trenutak, nije se mogao setiti kada je poslednji put napunio ineuronski bi.

Nije baš bilo naroito važno brižljivo ciljati biem. Budui da nije bilobitno sažeti energetski talas u jedan tanak mlaz, mogao ga je razasuti na višepasa. Bio je to uobiajni nain uspostavljanja kontrole nad gomilom koja bipoela da ispoljava znake da može postati opasna.

Pri svemu tome, on postupi po Blisinom nalogu. Usmerivši bi prema jednomod pasa, on opali. Pas se izvrnu na lea, besomuno koprcajui nogama, i cvileiglasno i piskavo.

Ostali psi uzmakoše, opustivši uši. Zatim, poevši i sami da cvile,okrenuše se i poeše da se udaljavaju, u poetku sporo, da bi uskoro prešli ubesomuan trk. Pas koji je bio pogoen bolno se podiže na noge, i cvilei iteturajui se poe za oporom.

Pošto je topot njihovih nogu zamro u daljini, Blis progovori: "A sada,bilo bi dobro da se sklonimo u brod. opor e se vratiti. Ili e se, možda,pojaviti neki drugi."

Treviz pomisli kako još nikad dotad nije tako brzo uspeo da otvori složenimehanizam ulaznih vrata broda. I da, možda, nikada više ni nee.

38.No se ve spustila kada je Treviz poeo da osea da se napetost u njemu

smiruje. Malena traka sinto - kože koju je stavio na ogrebotinu na ruci ve muje ublažila bol, ali ogrebotinu u njegovoj psihi nije bilo baš tako lakozaleiti.

Nije, dakako, u pitanju bila puka izloženost opasnosti. Na opasnost je biou stanju da odgovori u meri u kojoj bi to bio bilo ko prosene hrabrosti. Upitanju je, u stvari, bio neoekivani pravac iz koga je opasnost došla. Upitanju je bila kominost itave situacije. Kako bi izgledalo kada bi se rašuloda ga je u škripac saterao opor režeih pasa? Od toga bi gore moglo biti samokada bi se nadao u bekstvo pred jatom raspomamljenih kanarinaca.

Nekoliko asova potom, osluškivao je nee li se ponoviti napad pasa,nastojei da razabere svaki zvuk nalik na njihove urlike ili grebanje šapa potrupu broda.

U poreenju sa njim, Pelorat je izgledao krajnje smireno. "Nijednogtrenutka, stari druže, nisam ni pomislio da Blis nee biti u stanju da izie na

kraj sa njima, ali takoe moram priznati da si izvanredno ciljao."Treviz sleže ramenima. Nije bio nimalo raspoložen da o tome razgovara.Pelorat je držao u rukama itavu svoju biblioteku - kutiju sa

mikrofilmovima u koju je smestio sve što je, tokom svog životnog veka, sakupiood prastarih mitova i predanja; ne dobivši od Treviza nikakav odgovor, on sepovue u svoj sobiak gde je držao priruni ita za mikrofilmovane dokumente.

inilo se da je veoma zadovoljan sobom. Trevizu to nije promaklo, ali muto nije popravilo raspoloženje. Bie za to vremena kasnije, kada mu misli višene budu opsednute psima.

Ostavši nasamo s njim, Blis mu se obrati, prilino obazrivo:"Predpostavljam da su vas uhvatili na prepad?"

"Upravo tako", odvrati Treviz smrknuto. "Možete li samo zamisliti da mejedan pas - pas - natera u bekstvo, i da moram da spasavam goli život?"

"Dvadeset hiljada godina bez prisustva ljudi izmenilo ih je. Te zveri morada su danas najvee grabljivice na ovoj planeti."

Treviz potvrdno klimnu. "Razmišljao sam o tome dok sam sedeo na drvetu,oseajui se kao najvea lovina do koje su mogli doi. U svakom sluaju, ini seda ste bili savršeno u pravu u pogledu poremeene ekološke ravnoteže."

"Poremeene, dakako, ali sa ljudskog stanovišta. Meutim, imajui u vidusa kolikom su se delotvornošu psi nadali da e obaviti svoj posao, pitam senije li Pelorat možda u pravu kada kaže da se ravnoteža može sama od sebevaspostaviti, pri emu bi se praznine u prirodi popunile daljom evolucijomsrazmerno malog broja vrsta koje su nekada bile dovuene na ovaj svet."



"udno", primeti Treviz, "to je i meni palo na um.""Pod uslovom, naravno, da poremeaji nisu bili toliko veliki, da bi

procesu obnove bilo potrebno suviše mnogo vremena. Pre nego što bi processamoobnove uopšte zapoeo, planeta je mogla biti dovedena dotle da nikakav životnije više na njoj mogu."

Treviz nešto proguna.Blis ga zamišljeno pogleda. "Kako to da ste odluili da sa sobom ponesete

oružje?""Nije mi baš bilo od neke velike pomoi", odgovori Treviz. "Zahvaljujui

vašim sposobnostima.""Ne baš sasvim. Bilo mi je neophodno vaše oružje. U tako kratkom roku,

samo sa hipersvemirskim kontaktom sa celinom Gee, i imajui pred sobom tolikibroj pojedinanih stvorenja o ijoj prirodi ništa nisam znala, malo bih štamogla uiniti bez vašeg neuronskog bia."

"Atomski pištolj nije mi bio ni od kakve koristi. Pokušao sam najpre snjim."

"Atomski pištolj, Trevize, može uiniti samo da ih bude jedan manje.Preostali su možda iznenaeni, ali ne i zaplašeni."

"I gore od toga", odvrati Treviz. "Ostali su smesta proždrali ostatkeubijenog psa. Time kao da sam ih samo pozivao da ostanu."

"Da, shvatam da je upravo to mogao biti ishod. Ali s neuronskim biem,stvari stoje sasvim drukije. On prouzrokuje bol, a pas koji oseti bol poinje

da ispušta krike koje drugi psi odmah prepoznaju, i ako ni zbog ega drugog aonda usled uslovnog refleksa, i u njih poinje da se uvlai strah. A kada ih jeve jednom zahvatio strah, sve što je trebalo da uinim bilo je da ga malopojaam; i tako su se razbežali."

"Možda je tako, ali vi ste, za razliku od mene, odmah shvatili daneuronski bi u ovom sluaju predstavlja ubitanije oružje od atomskogpištolja."

"Za razliku od vas, ja znam kako valja postupati sa nervnim tkivima. Zatosam od vas i tražila da ciljate na samo jednog psa, i da upotrebite najmanjukoliinu energije. Nisam želela da kod njega prouzrokujemo takav bol da ga, bezikakvog glasa, odmah usmrti. Nisam želela ni toliko razblažen bol, koji biizazvao samo cvilenje. Želela sam snažan bol, usmeren na jednu jedinu taku."

"I uspeli ste, Blis", složi se Treviz. "Delovalo je nepogrešivo. Dugujemvam najveu moguu zahvalnost."

"Kao da mi pomalo zavidite zbog toga, Trevize", nastavi Blis zamišljeno,"možda, jer smatrate da ste u celoj stvari ispali smešni. Pa ipak, ponavljam,bez vašeg oružja ne bih bila u stanju ništa da uinim. Ono što me, meutim,najviše zbunjuje, jeste vaša odluka da ipak ponesete sa sobom oružje, uprkossvom mom uveravanju da na ovoj planeti nema ljudskih bia - u šta sam, uostalom,i dalje sigurna. Da li ste predvideli nailazak pasa?"

"Nisam", polako odgovori Treviz. "Nisam, nipošto. U svakom sluaju, bar nesvesno. Povrh svega, nemam obiaj da redovno nosim oružje. Na Komporelenu, naprimer, nisam ni pomislio na njega... Meutim, ne smem ni upasti u zamku utiskada je u tome bilo neeg volšebnog. Jer, nije ga bilo. Pomišljam, stoga, da se umeni - pošto smo prethodno razgovarali o poremeajima u ekološkoj ravnoteži -javio sasvim neodreen oseaj da bi životinje, u odsustvu ljudi, mogle postatiopasne. Možda je to sasvim vidljivo sada, posle svega; meutim, mogue je da se,od samog poetka, u meni javila neka neodreena slutnja. Samo to, ništa više."

"Ne odbacujte, tek tako, taj svoj oseaj", primeti Blis. "I ja sam

uestvovala u tom istom razgovoru o poremeajima u ekološkoj ravnoteži, aliipak, u meni se nije javilo ništa slino. Opet je, verujem, u pitanju ta vašasposobnost nasluivanja, do koje Gea toliko drži. Priznajem da sasvim dobroshvatam da vas razdražuje injenica da raspolažete sposobnošu nasluivanjaonoga što je pravo i onoga što e biti, ija vam priroda, meutim, nije znana.Da delate odluno, ni sami ne shvatajui razloge."

"Uobiajeni izraz na Terminusu za to je - 'delati iz malog mozga'.""A mi na Gei kažemo - 'saznanje bez razmišljanja'. Vi baš ne volite da vam

se jave saznanja o neemu na šta niste ni pomislili, je li tako?"



"Da, to mi smeta. Ne volim da mojim postupcima rukovode slutnje. Pomišljamda iza svake slutnje stoji neki razlog, ali injenica da mi taj razlog nijepoznat stvara u meni oseaj kao da, zapravo, ne vladam vlastitim umom - kao dasam usred neke vrste blagog ludila."

"I kada ste se, svojevremeno, opredelili za Geu i Galaktiku, postupili stesamo na osnovu slutnji - a sada tragate i za razlozima?"

"Rekao sam vam to ve najmanje desetinu puta.""A ja sam odbijala da vašu izjavu prihvatim kao punu istinu. Veoma mi je

žao zbog toga. Samo da znate, neu vam se više suprostavljati u takvom vašemstavu. Nadam se, ipak, da neete imati ništa protiv ukoliko vam i dalje budemukazivala na sve ono što bude govorilo Gei u prilog."

"Nipošto", odvrati Treviz, "ukoliko i vi, sa svoje strane, prihvatite mojaobjašnjenja zbog ega nešto što iznesete ne mogu uvažiti."

"Da li vam je, u tom sluaju, palo na pamet da se ovaj Zabranjeni Svet,zbog nestanka jedne jedine vrste sposobne da preuzme vostvo u postupnomprevlaivanju razuma, preobraa u neku vrstu divljaštva, i možda, konano,potpune pustinje u kojoj život više nee biti mogu? Meutim, ukoliko bi ovajsvet bio Gea, ili još bolje, deo Galaktike, to se nipošto ne bi moglo dogoditi.Razum bi i dalje bio prisutan u vidu Galaktike kao celine, i prirodna ravnoteža,ma koliko poremeena, i iz ma kog razloga, uvek bi imala velike izglede da sevaspostavi."

"Da li to znai da psima hrana više ne bi bila potrebna?"

"Razume se da bi im bila potrebna, baš kao i ljudima. Meutim, u njihovojpotrazi za hranom bilo bi više svrhovitosti, tako da bi se ravnotežavaspostavljala pod planskim vostvom, a ne bi bila ishodište nasuminihokolnosti."

"Gubitak individualne slobode možda i nije toliko od važnosti kada su psiu pitanju, ali jeste kada je re o ljudskim biima... Šta bi bilo kada bi svaljudska bia nestala, ne samo sa jednog ili sa nekoliko, ve sa svih svetova?Šta ako bi Galaktika nastala bez ijednog ljudskog stvora? Da li bi i u tomsluaju postojao razum koji bi na sebe preuzeo vostvo? Da li bi drugi obliciživota i neživa materija bili u stanju da, zajedniki, izgrade vid i meru razumadovoljne da zadovolje potrebnu svrhu?"

Blis je oklevala nekoliko trenutaka. "Što se toga tie", odgovori ona, "upogledu toga nemamo još nikakvih iskustava. Ipak, rekla bih da je veoma maloverovatno da emo i u budunosti imati prilike za takva iskustva."

"Neini li vam se, ipak", uporno nastavi Treviz, "da je ljudski um sasvimrazliit od svega drugog, i da ga, u njegovom odsustvu, ne bi mogle zameniti ni

sve druge svesti uzete zajedno. Ne proizilazi li iz toga, dakle, da se premaljudskim biima, ako ve jesu nešto posebno, kao prema neem posebnom moramo iodnositi? Ne bismo ih smeli izjednaavati ni jedne sa drugima, a kamoli saneživim tvarima."

"Pa ipak, izjasnili ste se u prilog Galaktike.""Iz nekog sveprožimajueg razloga iju prirodu, meutim, nisam u stanju da

ustanovim.""Možda je taj sveprožimajui razlog bio zasnovan na slutnji o

poremeivanju ekološke ravnoteže? Nije li bilo mogue da je u vašem stavupoivalo neko neodreeno saznanje da svi svetovi u Galaksiji žive na oštricibrijaa, sa izgledima na propast s obe strane seiva, i da je samo Galaktika ustanju da sprei katastrofe poput ove kojoj je ovaj svet izložen - da i nepominjemo katastrofe koje su delo ljudskih ruku; mislim na ratove i promašaje u

upravljanju?""Nije. O poremeajima u ekološkoj ravnoteži nisam ni razmišljao u vreme

kada sam donosio svoju odluku.""Jeste li sasvim sigurni u to?""Mogue je da nisam znao šta je to što budi moje slutnje, ali ukoliko bi

mi se neki razlog nabacio kasnije, siguran sam da bih smesta prepoznao njegovuosnovanost... Baš kao što mi se ini da sam naslutio da na ovom svetu imaopasnih životinja."



"Pa", dodade Blis smrknuto, "posledica je bila ta da smo u ovom trenutkumogli biti poivši - da nije došlo do udruživanja naših moi: vaših slutnji imog mentalizma. Sve, dakle, govori u prilog tome da treba da budemo prijatelji."

Treviz potvrdno klimnu. "Slažem se, ukoliko je to i vaša želja."Bilo je izvesne hladnoe u njegovom glasu, što Blis navede da uzdigne

obrve; ali u tom asu unutra upade Pelorat tresui glavom tako žestoko da seinilo kao da e mu spasti sa ramena.

"Mislim", uzviknu on, "da ga imamo!"

39.U celini posmatramo Treviz nije verovao u lake pobede, pa ipak, u ljudskoj

je prirodi da popušta pred neijim boljim procenama. On oseti kako mu se mišiiu grudima i grlu gre, ali ipak smognu snage da upita: "Položaj Zemlje? Jesi li,Janove, otkrio njen položaj?"

Pelorat se za trenutak zagleda u Treviza, a onda mu raspoloženje splasnu."Pa, ne baš", odgovori on, vidljivo zbunjen. "U stvari, Golane, nije re o tome.Na to sam sasvim zaboravio... Imam nešto drugo, što sam otkrio u ruševinama.Ipak, mislim da nije naroito važno."

Duboko uzdahnuvši, Treviz ree: "Nije bitno, Janove. Svaki podatak moženam biti dragocen. Šta si to želeo da nam saopštiš?"

"Pa, znate", zapoe Pelorat, "samo to da gotovo ništa nije preostalo.Posle dvadeset hiljada godina bura i vetrova - to je i razumljivo. Povrh svega,

biljni svet je sa svoje strane doprineo razaranju, a životinjski... Ali nije utome stvar. Stvar je u tome da 'gotovo ništa', ne znai, istovremeno, 'bašništa'.

Ruševine mora biti da predstavljaju ostatke neke javne zgrade, budui dana jednom komadu kamena, ili betona, još stoje urezana neka pismena. Jedvavidljiva, znaš, stari druže, ali ja sam nainio fotografije pomou jednog odonih brodskih foto-aparata sa kompjuterizovanim mehanizmom za uveliavanje -nisam ti, Golane, nikada zatražio dozvolu da ga upotrebim, ali ovo je bilo važnoi..."

Treviz nestrpljivo odmahnu rukom. "Nastavi, Janove!""Uspeo sam da razaberem neke rei, ispisane na starogalaktikom. Ipak,

uprkos kompjuterskom uveanju i mom vlastitom, prilinom, snalaženju ustarogalaktikom, bilo je nemogue izvui više od dve potpuno jasne rei. Bilesu ispisane nešto krupnijim slovima, i itkije nego ostatak pismena. Mogue je

da su bile urezane nešto dublje, stoga što su oznaavale naziv ovog sveta. Tedve rei glase 'Planeta Aurora', pa stoga pretpostavljam da se svet na kome se

nalazimo zove Aurora, ili da se bar tako zvao.""Morao je imati neko ime", primeti Treviz."Tako je, ali imena se veoma retko nasumice odabiru. Upravo sam pažljivo

pregledao svoje spise i pronašao dva stara predanja - sa dva sveta, po svemusudei, veoma udaljena jedan od drugog, tako da se sa dovoljno osnovanosti možepretpostaviti da su nastala nezavisno jedan od drugog... Ali to nije bitno. Uoba ta predanja znaenje rei 'Aurora' je 'Zora'. Možemo, stoga, pretpostavitida je na nekom od pre-galaktikih jezika 'aurora' zaista znailo 'zora'.

Ono, meutim, što je injenica, jeste da su rei koje su oznaavale'zoru', ili 'osvit' naješe bile upotrebljavane kao nazivi za svemirske staniceili slina zdanja koja, kao su prva u svojoj vrsti, izgraivana. Prema tome, akoje ime ovog sveta, na bilo kom jeziku, zaista moglo znaiti Zora, ili Osvit,postoji velika verovatnoa da je on, takoe, mogao biti prvi u svojoj vrsti."

"Smeraš li ti to, možda, da kažeš da je ova planeta zapravo Zemlja, i daje 'Aurora' samo njeno drugo ime, koje treba da oznai pojavu života i oveka nanjoj?" upita Treviz.

"Ne bih se usudio da idem tako daleko, Golane", odgovori Pelorat.Sa prizvukom gorine, Treviz primeti: "Na kraju krajeva, ova planeta nije

zagaena radioaktivnošu, nema ogromnog prirodnog saputnika, a nismo naišli nina gasovitog džina sa velikim prstenovima."

"Tako je. Ali po svemu sudei, prilikom razgovora s njim na Komporelenu,Denijador je bio sklon da misli da je upravo ovo bio jedan od svetova koje jenaselio prvi talas Iseljenika - Vasionci. Ukoliko bi to bilo tano, to bi moglo



znaiti da njegovo ime, Aurora, potvruje da bi on mogao biti zaista prvi od tihsvetova Vasionaca. Mogue je, dakle, da se ovog asa nalazimo, s izuzetkom sameZemlje, na najstarijem od svih ljudskih svetova u Galaksiji. Nije li touzbudljivo?"

"Zanimljivo, Janove, u svakom sluaju; ali nije li pomalo suviše smeloizvoditi takav zakljuak samo na osnovu njegovog imena?"

"Postoji još nešto", nastavi Pelorat zaneseno. "Koliko sam bio u stanju daustanovim iz svojih spisa, danas u itavoj Galaksiji ne postoji svet po imenuAurora - i siguran sam da e i kompjuter to potvrditi. Kao što rekoh, postojibezbroj svetova i zdanja ija imena i nazivi u raznim oblicima oznaavaju'zoru', ali se sama re 'Aurora' nige ne pojavljuje."

"A i zbog ega bi? Ukoliko je u pitanju pre-galaktika re, malo jeverovatno da bi ona još bila u upotrebi."

"Ali rei opstaju, ak i ako im se prvobitni smisao izgubi. Ukoliko jeovo, zaista, bio prvi naseljeni svet, bio bi nadasvud poznat; mogue je, ak, daje izvesno vreme bio i vodei svet u Galaksiji. Pored toga, sigurno bi postojalii drugi svetovi, koji bi sebe nazivali 'Nova Aurora', ili 'Mala Aurora', ilinekako slino. I ti drugi..."

Treviz ga prekide. "Možda, ipak, ovo nije bio prvi naseljeni svet. Moždanikada nije ni bio od neke vee važnosti."

"Postoji, još nešto što govori u prilog mom mišljenju.""A to je, Janove?"

"Ako je, kao što Denijador smatra, drugi iseljeniki talas, kome sadapripada sva Galaksija, prevladao nad prvim - u tom sluaju veoma je verovatno daje, tokom jednog razdoblja, izmeu ta dva talasa postojalo pravoneprijateljstvo. Drugi talas, izgraujui svetove koji i danas postoje,nejverovatnije ne bi bio spreman da zadrži nazive koje su im dali Iseljeniciprvog talasa. S obzirom na to, iz injenica da ime 'Aurora' nikada kasnije nijebilo ponovljeno možemo izvui zakljuak da su zaista postojala dva iseljenikatalasa, i da je ovaj svet bio svet prvog talasa."

Treviz se nasmeši: "Poinjem pomalo da shvatam, Janove, na koji naindeluju umovi vas mitologista. Vi gradite izvanredno lepa zdanja, ali, možda, satemeljima u vazduhu. Predanja nam kažu da su Iseljenike prvog talasa pratiliroboti, i da su im oni, navodno, doneli nesreu. Pa, ukoliko bi nam pošlo zarukom da pronaemo nekog robota na ovom svetu bio bih spreman da prihvatim svata iseljenika nagaanja; ali posle dvadeset hiljada godina jedva da bismo mogli

oe..."Pelorat, ije su se usne sve vreme micale, jedva uspe da doe do glasa:

"Ali, Golane, zar ti nisam rekao? Nisam, naravno. Toliko sam uzbuen da neuspevam da se sredim. Ali pronašao sam robota."

40.Treviz protrlja nadlanicom elo, kao da je osetio iznenadnu poplavu bola.

"Robota? Pronašao si robota?""Jesam", odgovori Pelorat, uzbueno klimajui glavom."Kako znaš da je to bio robot?""Pa, znam. Kako ga ne bih prepoznao kada bih ga ugledao?""Jesi li ikad ranije video nekog robota?""Nisam, naravno, ali robot je bie od metala sazdano po ljudskom liku. S

glavom, rukama, nogama, trupom. U ovom sluaju, naravno, metal je bio pretvorenu ru, i kada sam pokušao da mu priem on se, usled podrhtavanja tla izazvanog

mojim koracima, još više oštetio; i kada sam ispružio ruku da ga dotaknem...""Zbog ega da ga dotakneš?""Pa, pretpostavljam da jednostavno nisam bio u stanju da poverujem

vlastitim oima. Postupio sam potpuno nagonski. Dakle, im sam ga dotakao -raspao se. Ali..."

"Da?""Pre nego što se raspao uinilo mi se da su mu oi slabašno zasvetlucale i

da je ispustio neki zvuk, kao da pokušava da mi nešto kaže.""Misliš - još je funkcionisao?""Tek malice, Golane. A onda se raspao."



Treviz se okrenu prema Blis. "Blis, potvrujete li ovo?""Bio je to robot, i mi smo ga videli", izjavi Blis."I još je funkcionisao?"Blis potvrdi bezbojnim glasom: "Dok se raspadao, uspela sam da uoim

slabašan znak neuronske aktivnosti.""Kako, uopšte, kod robota može biti ikakve neuronske aktivnosti? Roboti

nemaju organski mozak sazdan od elija.""Pretpostavljam da je posredi bio kompjuterizovan mehanizam nalik na

mozak, i to mi nije moglo promai.""Da li ste sigurni da ste otkrili robotsku, a ne neku ljudsku mentalnu

aktivnost?"Blis skupi usne i odgovori: "Bila je suviše slabašna da bih mogla da to

odredim; ipak, nema sumnje da je postojala."Treviz još jednom pogleda Blis, pa Pelorata, i najzad ree umornim glasom:

"Onda, to sve menja."

ROBOTI

41.Tokom veere, Treviz kao da je bio izgubljen u mislima, dok Blis kao da je

svu svoju pažnju usmerila na jelo.Pelorat, koji je jedini goreo od želje da govori, dokazivao je da ukoliko

je svet na kome su se nalazili odista bio Aurora, i ukoliko je u pitanju zaistabio svet koji je prvi naseljen, ni Zemlja nije smela biti odve daleko.

"Moglo bi se isplatiti da proešljamo zvezdane sisteme u neposrednomsusedstvu", predloži on. "To bi samo znailo da prosejemo tek nekoliko stotinazvezda, ne više."

Treviz proguna da bi takvo opali-bez-nišanjenja mogao prihvatiti tek kaoposlednje pribežište, i napomenu da bi, ak i kada bi je pronašli, želeo daraspolaže sa što je mogue više obaveštenja o Zemlji pre no što bi se rešio dase na nju spusti. Nije rekao ništa više, i Pelorat, poražen tom primedbom, i samutonu u utanje.

Pošto su završili obed, i kako Treviz ni dalje nije iznosio nikakavpredlog, Pelorat mu se obazrivo obrati: "Hoemo li ostati ovde, Golane?"

"Preko noi, svakako", odgovori Treviz. "Moram još malo da razmislim.""Jesmo li bezbedni?"

"Ukoliko se ne pojavi ništa opasnije od pasa", odvrati Treviz, "ovde ubrodu, potpuno smo bezbedni.""Koliko bi nam vremena bilo potrebno da uzletimo, ukoliko se ipak pojavi

nešto opasnije od pasa?""Kompjuter je svakog trenutka pripravan za uzletanje. Verujem da bismo

bili u stanju da uzletimo za dva do tri minuta. U svakom sluaju, smesta e nasupozoriti ukoliko se nešto nepredvieno dogodi, te stoga predlažem da poemo naspavanje. Sutra ujutr nadam se da u znati šta nam valja dalje initi."

Lako je to tek tako rei, pomisli Treviz, zatekavši sebe kako zuri utminu. Poluobuen se sklupao na podu prostorije u kojoj se nalazio kompjuter.Bilo je prilino neudobno, ali bio je siguran da mu u ovakav as ni u krevetu nebi usnio; s druge strane, ovde je smesta mogao stupiti u dejstvo, u sluaju dakompjuter podigne uzbunu.

A onda zau neke korake i u magnovenju se uspravi, udarivši pri tom glavomo rub komandne ploe - ne suviše snažno da bi se povredio, ali ipak dovoljno da

iskrivi lice i pone trljati bolno mesto."Janove!" pozva on prigušeno, dok su mu oi suzile."To sam ja, Blis."Trevis ispruži ruku preko ruba komandne ploe da uspostavi makar ovlašan

dodir sa kompjuterom, i blaga svetlost obasja Blis stvarajui oko nje ružiastioreol.

"Šta se dogodilo?" upita Treviz."Pogledala sam u vašu sobu i videla da niste tamo. Meutim, nije bilo

sumnje u pogledu aktivnosti vašeg mozga, te sam samo sledila njegove impulse.Budui da je bilo sasvim jasno da ste budni, ušla sam."



"Da, ali šta želite?"Ona sede na pod leima uza zid, savi kolena i stavi bradu na njih. "Ne

brinite", ree ona. "Neu vam oduzeti ništa što je preostalo od vaše ednosti.""Na to nisam ni pomislio", odvrati Treviz podsmešljivo. "Zbog ega ne

spavate? San vam je potrebniji nego nama.""Verujte mi", nastavi ona, "taj dogaaj sa psima sasvim me je iscrpeo.""To vam verujem.""Ali morala sam da razgovaram s vama dok Pel spava.""O emu?""Kada vam je ispriao o robotu", odgovori Blis, "rekli ste da to sve

menja. Šta ste, zapravo, time mislili?""Zar i sami ne uviate?" upita Treviz. "Imamo tri skupine koordinata; za

tri Zabranjena Sveta. Želim da ih sve obiem, i da o Zemlji saznam što je mogueviše pre nego što konano pokušam da doprem do nje."

On joj se tek ovlaš približi, kako bi mogao govoriti još tišim glasom, alise odmah, hitro povue. "ujte", napomenu on, "ne bih želeo da Janov upadneovamo, tragajui za nama. Ne znam šta bi on mogao pomisliti."

"Nee. On spava, a i ja sam mu u tome malo pripomogla. Znau, ak i ako sesamo protegne... Nastavite. Želite da obiete sva tri Zabranjena Sveta. Šta tomenja na stvari?"

"Moja prvobitna namera nije bila da nepotrebno gubim vreme ni na jednom odsvetova. Ukoliko je ovaj svet, Aurora, bez ljudi ve dvadeset hiljada godina,

veoma su mali izgledi da bismo mogli nabasati na neki podatak od iole veevrednosti. Ne želim da utrošim nedelje i mesece beskorisno rujui po površiniplanete, držei na odstojanju pse ili make ili krave, ili bilo šta što je umeuvremenu podivljalo i sada predstavlja pretnju, u munoj nadi da u, sredprašine, re i truleži, naleteti na kakvo parence neega što bi moglo poslužitikao putokaz. Mogue je da na preostala dva Zabranjena Sveta naiemo na ljude iitave, netaknute biblioteke... Stoga je moja prva namera bila da smestanapustimo ovaj svet. Da sam tako postupio ve bismo bili daleko u svemiru,spavajui vrstim snom."

"Meutim?""Meutim, ukoliko na ovom svetu još ima robota koji funkcionišu, možda

bismo uz njihovu pomo mogli doi do obaveštenja koja bismo mogli valjanoiskoristiti. S robotima bismo bili bezbedniji nego sa ljudskim biima, budui daoni, sudei na osnovu onog što sam o njima uo, imaju neka svoja pravila koja im

zabranjuju da nanesu ikakvo zlooveku.""Znai, odustali ste od svoje prvobitne namere, i sada ete neko vreme

provesti na ovom svetu, tragajui za robotima?""Nemam takvu nameru, Blis. Meni se ini da roboti bez održavanja nisu u

stanju da potraju dvadeset hiljada godina...Ipak, budui da ste vi naišli najednog, koji je još, ma koliko to bilo slabašno, odavao znake aktivnosti, sasvimje jasno da se ne mogu osloniti na svoje zdravorazumsko poimanje robota. Ne smemdonositi sudove koji e poivati na neznanju. Roboti su, dakle, ili trajnijinego što sam ja to zamišljao, ili možda, raspolažu nekom merom sposobnosti zasamoodržavanje."

"Saslušajte me, Trevize", zatraži Blis, "i molim vas, smatrajte ovo što uvam rei neim od najvee poverljivosti."

"Poverljivosti?" upita Treviz, povisivši glas usled zgranutosti. "A ko tone sme da sazna?"

"Psst! Pel, naravno. Vidite, ne morate da menjate svoje planove. Bili ste

u pravu od samog poetka. Na ovom svetu nema aktivnih robota. Bar, ja nisamuspela da otkrijem nijednog."

"Ali otkrili ste onog jadnog, a jedan je dovoljan baš kao...""Nisam otkrila ništa. Onaj robot nije bio aktivan; ve veoma dugo, dugo

vremena.""Ali rekoste...""Znam šta sam rekla. Pel je mislio da je uoio neki pokret i uo neki

zvuk. Ali Pel je romantik. itav svoj radni vek proveo je sakupljajui podatke,ali to je krajnje nezahvalan nain da neko stekne ugled u naunom svetu. Onnaprosto žudi da doe do nekog svog, vlastitog okria. On zaista jeste otkrio



re 'Aurora', i ne možete ni zamisliti koliko je bio srean zbog toga. Oajnikije žudio da otkrije još nešto, vee od toga."

"Želite li time da kažete", upita Treviz, "da je toliko žudeo za nekimotkriem da je, naletevši na jednog, samog sebe ubedio da je u pitanju aktivanrobot, iako ovaj to, u stvari, nije bio?"

"Ono na šta je naišao bila je tek gomila re, u kojoj nije bilo višesvesti nego u steni na koju je bila naslonjena."

"Ali vi ste podržali njegovu priu?""Nisam mogla dozvoliti sebi da mu uskratim radost zbog tog njegovog

otkria. Toliko mi mnogo znai."Treviz ostade zurei u nju itav minut; a onda je upita: "Možete li mi

objasniti zbog ega vam toliko znai? Voleo bih da saznam. Stvarno bih to voleoda saznam. Vama on mora delovati kao ovek u godinama, koji nema baš niegromantinog u sebi. Pored toga, Izdvojenik je, a vi Izdvojenike prezirete. Viste mladi i lepi, i na Gei, predstavljajui i sami njezin deo, moraju postojativeoma muževni i privlani mladi ljudi. Sa njima biste mogli uspostaviti fizikiodnos koji bi odzvanjao itavom Geom, dovodei obe strane do vrhunca uživanja.Prema tome, šta nalazite u Janovu?"

Blis pogleda u Trevisa sveana izraza lica. "Zar ga vi ne volite?"Treviz sleže ramenima i odgovori: "Veoma mi je drag. Mislim da bi se moglo

rei da ga - dakako, bez ikakve seksualne primese - zaista volim.""Ne poznajete ga odve dugo, Trevize. Šta je onda razlog da ga volite -

bez te, dabome, seksualne primese?"Treviz stade da se smeška a da toga uopšte nije bio svestan. "Tako je

neobian momak. Najiskrenije mislim da itavog svog života nijednu misao nijeuputio samom sebi. Bilo mu je naloženo da poe sa mnom, i on je pošao. Bezpogovora. Želeo je da poemo na Trantor, ali kada sam mu rekao da nameravam daidem na Geu, nije se protivio. I sada, evo ga ovde sa mnom u potrazi za Zemljom,mada bez sumnje zna da to može biti krajnje opasno. Savršeno sam uveren da bi,ukoliko bi bilo potrebno da žrtvuje svoj život zbog mene - ili zbog bilo kogadrugog - on to uinio bez ikakvog roptanja."

"A da li biste vi, Trevize, žrtvovalil svoj život za njega?""Mogue je, ukoliko ne bih imao vremena da razmislim. Ukoliko bih,

meutim, imao vremena za razmišljanje, oklevao bih i, verovatno, ustuknuo.Znate, ja nisam ni izdaleka tako dobar kao on. I upravo stoga, imam neodoljivupotrebu da ga zaštitim i sauvam tu njegovu dobrotu. Ne želim da ga Galaksija

naui da ne bude dobar. Shvatate li me? I moram ga naro

ito od vas štititi. Nemogu da podnesem pomisao da ete ga se ratosiljati kada vas bude prošla te

besmislica - ma šta to bilo - usled koje vam je još uvek zabavno da budete snjim."

"Da, pomišljala sam da vam se tako nešto vrzma po glavi. Ali zar ne možetezamisliti da ja u Pelu vidim isto ono što i vi vidite - pa, možda, još i više,jer sam u stanju da stupim u neposredni dodir s njegovim umom? Da li se ponašamkao da želim da ga povredim? Da li bih podržala njegovu maštariju o aktivnomrobotu kad ne bih oseala da, jednostavno, nisam u stanju da ga iim povredim?Trevize, meni je blisko to što nazivate dobrotom, budui da je svaki deo Geespreman da se žrtvuje za dobro celine. Mi niti poznajemo, niti razumemo bilokakvu drugaiju vrstu ponašanja. Ali postupajui na taj nain mi se niega neodriemo, jer svaki deo jeste celina - mada ne oekujem da vi to možeteshvatiti. Pel je, meutim, nešto drugo."

Blis više nije gledala u Treviza; inilo se kao da se obraa samoj sebi.

"Pel je Izdvojenik. On nije nesebian zato što je deo neke vee celine. On jenesebian jer je nesebian. Shvatate li me? On može sve da izgubi a ništa dadobije, pa ipak je ono što jeste. Posramljuje me time što ja jesam ono što samjer nemam ega da se plašim ili šta da izgubim, dok je on ono što jeste bezikakve nade na neki dobitak."

Ona ponovo pogleda Treviza, sa istim sveanim izrazom na licu. "Da liuopšte možete da zamislite šta sve znam o njemu, šta vama ni na pamet ne pada? Izar možete i pomisliti da bih bila u stanju da ga na bilo koji nain povredim?"

Treviz pouta nekoliko trenutaka, a onda odgovori: "Blis, koliko danas,rekli ste: 'Budimo prijatelji', i ja sam odgovorio: 'Ako je to i vaša želja'. To



sam, meutim, samo progunao, imajui na umu šta biste mogli prirediti Janovu.Sada je, pak, na mene red. Hajde, Blis, budimo prijatelji. Možete, razume se,nastaviti da mi ukazujete na prednosti Galaktike, i ja u, sa svoje strane,najverovatnije nastaviti da odbijam vaše razloge; ali ak i tako, i uprkos tome,budimo prijatelji." I on joj pruži ruku.

"Naravno, Trevize", složi se ona, i vrsto stisnu ponuenu joj ruku.

42.Treviz se utke isceri, ali to ostade duboko u njemu, jer mu se usne ni ne

pomeriše.Dok je uz pomo kompjutera pokušavao da pronae zvezdu (ukoliko je,

uopšte, postojala) iz prve skupine dobijenih koordinata, oboje, i Blis iPelorat, napeto su posmatrali, postavljajui bezbroj pitanja. Sada su bili usvojoj sobi, spavali su ili su se barem odmarali, prepuštajui sav posaoTrevizu.

U izvesnom smislu to je bilo laskavo, jer su kako se Trevizu inilo,jednostavno prihvatili kao injenicu da on zna šta radi, i da stoga nije bilonikakve potrebe da ga ohrabruju ili nadgledaju. Što se ovog poslednjeg tie, naosnovu nedavnog iskustva Treviz je shvatio da se još više može osloniti nakompjuter, i da ovome, ako ne nikakvo, nije baš bilo potrebno ozbiljnijenadziranje.

Još jedna zvezda - blistava, ali takoe neunesena na galaktiku kartu -

ukaza se pred njim. Ova je bila još blistavija od one oko koje je kružilaAurora, i to je još više pojaavalo znaaj injenice da joj u memorijikompjutera nije bilo ni traga.

Treviz se iskreno udio tim neobinostima drevnih vremena. itava stoleamogla su biti pomno prouavana, ali i izbrisana iz svesti. itave civilizacijemogle su biti osuene na zaborav. Pa ipak, iz dubina tih stolea, kao otrgnutaod tih civilizacija, izronila bi poneka injenica sauvana u neizmenjenom obliku- poput ovih koordinata.

Pre izvesnog vremena skrenuo je Peloratu pažnju na to, i ovaj kao da jejedva doekao da mu objasni kako je upravo to bilo ono što je prouavaocudrevnih mitova i predanja donosilo toliko zadovoljstva. "Sva je mudrost u tome",objašnjavao mu je Pelorat, "uoiti i odrediti koji pojedinani sainitelj nekogpredanja najbolje izražava istinu koja se krije ispod. To baš nije lako, i svakije prouavalac sklon da odabere neki drugi deo naješe u zavisnosti od toga

koliko se uklapa u njegovo individualno tumaenje predanja."U svakom sluaju, zvezdu je ugledao tano na mestu na kome je, prema

Denijadorovim koordinatama, uz izvršene vremenske ispravke, i trebalo da senalazi. U tom trenutku Treviz oseti spremnost da uloži veliku sumu, uzamišljenoj opkladi da e i trea zvezda biti tamo gde je trebalo da bude. Iukoliko bi to zaista bio sluaj, Treviz bi bio spreman da prihvati punuosnovanost navoda iz predanja, prema kojima je, sve u svemu, bilo ak pedesetZabranjenih Svetova (premda je strogo zaokružen broj i dalje pobuivao sumnju),pitajui se, istovremeno, gde se moglo nalaziti preostalih etrdeset sedam.

Napokon, pojavio se i jedan svet pogodan za život - Zabranjeni Svet - kojije kružio oko dotine zvezde; njegova pojava, ovog puta, ne izazva u Trevizu ninajmanje iznenaenje. Bio je toliko siguran da e biti tu. I on lagano usmeriDaleku zvezdu u orbitu novopronaene planete.

Prekriva od oblaka bio je dovoljno proreen da bi se sa te visine moglarazabrati površina planete. Na njoj je bilo u izobilju vode, kao i na svim

planetama koje su proglašavane pogodnim za nastajanje i održavanje života. Biloje lako uoiti jedan tropski i dva polarna okeana, meusobno povezana. Na jednojod središnjih geografskih širina protezao se jedan manje-više vijugav kontinent,opasujui kopnenu masu, s obe strane, zalivima koji su, tu i tamo, bilizatvoreni uzanim zemljouzima. Na drugom, takoe smeštenom na središnjimgeografskim širinama, kopnena masa bila je izdeljena u tri dela, i svaki od njihbio je, u smeru sever-jug, prostraniji od onoga kome je stajao nasuprot.

Treviz požele da se nešto više razume u klimatologiju kako bi bio u stanjuda, na osnovu onoga što je uspevao da sagleda, odredi kakva bi temperatura ikoje godišnje doba mogli tamo dole biti. Za trenutak, on se poigra mišlju da



zaduži kompjuter da poradi na tome, ali odmah odustade. Oigledno, klima planetenije predstavljala pitanje od prvorazredne važnosti.

Ono što je bilo neuporedivo važnije bila je injenica da kompjuter, niovog puta, nije uspevao da otkrije nikakvo zraenje tehnološkog porekla.Meutim, teleskop mu je jasno kazivao da ova planeta nije izgledala kao da su jemoljci izjeli, i da na njoj nije bilo ni traga nekoj pustinji. Tle je pod njimapromicalo obojeno razliitim prelivima zelenog, ali niti je bilo znakova urbanihpodruja na dnevnoj, niti svetala na nonoj strani.

Da li je i ona bila krcata svim oblicima života, svim životnim vrstamaosim ovekove?

On pokuca na vrata Blisine i Peloratove sobe."Blis?" pozva on, i pokuca još jednom.Iznutra do njega dopre šuškanje, a potom Blisin glas: "Da?""Možete li da doete na trenutak? Potrebna mi je vaša pomo.""Priekajte malo, samo da se doteram."Trevizu je, kada se konano pojavila, izgledala doterana kao i uvek kada

bi je ugledao. On pomalo uzdrhta zbog nelagodnosti izazvane potrebom da je eka,budui da mu je bilo sasvim svejedno hoe li biti doterana ili nee. Ali sada subili prijatelji i on odagna od sebe oseaj nelagode.

Osmehujui mu se ona ga upita krajnje ljubaznim glasom: "Šta mogu dauinim za vas, Trevize?"

Treviz joj pokaza rukom na ekran. "Kao što možete i sami videti, nadleemo

jedan po svemu sudei zdrav svet, sa prilino bujnom vegetacijom na njegovomkopnenom delu. Meutim, niti ima svetala na njegovoj nonoj strani, niti ikakvogzraenja koje bi bilo proizvod napredne tehnologije. Molim vas, stoga, daoslušnete i kažete mi ima li ikakvih nagoveštaja postojanja životinjskih vrsta.U jednom trenutku, pomislio sam da sam ugledao krda nekih životinja kako pasu -ali, dakako, nisam siguran. Možda, samo, ponovo pred sobom imate sluaj ovekakoji vidi upravo ono što oajniki želi da vidi."

Blis 'oslušnu'. Konano, neobino reit izraz pojavi se na njenom licu, iona saopšti: "Oh, da! Bogat životinjski svet."

"Ima li sisara?""Vrlo verovatno.""A ljudi?"inilo se da je Blis sada još jae usredsredila svoju pažnju. Proe jedan

minut, pa još jedan, i ona se konano opusti. "Nisam sasvim sigurna. Povremeno

mi se uini da nazirem blesak razuma, dovoljno mo

an da bi se mogao pripisatiljudskim biima. Ali s druge strane, javlja se tek povremeno i nedovoljno

raspoznatljivo, tako da i ja sama, možda, oseam upravo ono što oajniki želimda osetim. Vidite..."

Ona za trenutak zastade, kao da razmišlja, i Treviz je postae jednim:"Pa?"

"Stvar je u tome", odgovori ona, "što mi se ini da sam otkrila neštodrugo. Ništa, što bih bila u stanju da smesta prepoznam; ali teško da bi moglobiti išta drugo, do li..."

Lice joj se ponovo zateže i ona nastavi da 'osluškuje' sa još veomusredsreenošu.

"Pa?" ponovo upita Treviz.Ona se opusti. "Teško da bi moglo biti išta drugo, do li roboti.""Roboti?!""Tako je, i ako mi je pošlo za rukom da otkrijem njihovo prisustvo, morala

bih biti u stanju da otkrijem i prisustvo ljudi. Ali ljudi kao da dole nema.""Roboti!" ponovo Treviz, namrštivši se."Da", odvrati Blis, "I koliko sam u stanju da procenim, ima ih u

poprilinom broju."

43.Pelorat, kada su ga upoznali sa novošu, uzviknu 'Roboti!' gotovo istim

tonom kao i Treviz. A onda se, jedva primetno nasmeši: "Bio si u pravu, Golane,a ja sam grešio što sam u tebe sumnjao."

"Ne seam da si ikada izražavao sumnju u mene."



"Oh, pa dobro, stari, nisam mislio da kažem da sam je izražavao. Samo sam,u dubini duše, smatrao da grešimo što odlazimo s Aurore, tek tako odustavši odizgleda da porazgovaramo s nekim preživelim robotom. Ali sada je oigledno da siznao da emo i ovde sresti robote, i to u mnogo veem broju."

"Taman posla, Janove. Nisam znao; samo sam igrao na sreu... U svakomsluaju, Blis kaže da mentalna polja ovih robota dole nagoveštavaju da su jošaktivni; meni se, pak, ini da roboti ne mogu u potpunosti funkcionisati bezstalne ljudske brige i održavanja. Kako, meutim, Blis nije u stanju da otkrijeljude, to i dalje tragamo."

Pelorat se zamišljeno zagleda u ekran. "Kao da je sve naikano šumama,a?"

"Najveim delom. Ali postoje i istine, najverovatnije stepe ili savane.Stvar je, meutim, u tome što nisam uspeo da uoim nijedan grad, niti bilo kakvasvetla na nonoj strani planete, niti išta osim postojanog toplotnog zraenja."

"Znai - dole nema ljudi?""I sam se to pitam. Blis je u kuhinji, pokušava da se usredsredi. Postavio

sam, sa svoje strane, približan osnovni meridijan za ovu planetu, tako da jesada imamo u kompjuteru sa potpunom mrežom podnevaka i uporednika; na osnovutoga, u stanju smo da odredimo geografsku visinu i širinu svake take na njoj.Blis raspolaže i nekom spravicom kojom se služi kada god joj se uini da je unekoj taki uoila neuobiajeno snažnu mentalnu aktivnost robota - ili, možda,odblesak ljudske aktivnosti. Ta njena spravica povezana je sa kompjuterom, koji

onda, sa svoje strane, beleži geografske širine i visine svih taaka. Na kraju,naložiemo mu da odabere najpogodniju meu njima, i odredi najpovoljnije mestoza spuštanje."

Pelorat je izgledao uznemiren. "Da li je, Trevize, mudro prepustitikompjuteru da o tome odlui?"

"A zašto da ne, Janove? To je veoma pouzdan kompjuter. Pored toga, kada nepostoji ništa odreeno na osnovu ega bi sam doneo odluku, nema nieg ravog uoslanjanju na procenu kompjutera - s tim, razume se, što je ne morašprihvatiti."

Pelorat se razvedri. "Ima neeg u tome, Golane. U nekim od najstarijihpredanja pominju se upravo ljudi koji su donosili odluke na taj nain što subacali kockice i uvažavali ono što su im one pokazivale."

"Zar? Kako su to izvodili?""Na svakoj stranici kockice stajala je jedna jedina mogunost izbora - da,

ne, možda, odložiti, i tako dalje. Na kojoj god od tih mogunosti da sezaustavila baena kockica - uzimala se u obzir, naravno, samo njena gornja

stranica - smatralo se to savetom koji je valjalo poslušati. Takoe su sekoristili i lopticom stavljenom u neku vrstu inije, na ijim su rubovima bileispisane razliite mogunosti. iniju bi zavrteli i loptica bi velikom brzinomkružila po njoj; konano, trebalo je slediti savet ispisan na mestu na kome bise loptica konano zaustavila. Neki prouavaoci mitova smatraju da su to prebile igre na sreu nego lutrija; meutim, prema mom mišljenju, izmeu te dvestvari jedva da je bilo neke razlike."

"Na izvestan nain", složi se Treviz, "naše biranje mesta gde emo sespustiti i nije ništa drugo do igra na sreu."

Blis stiže iz kuhinje baš na vreme da uje poslednje Trevizove rei, ipohita da ga ispravi: "Ne na sreu, Trevize. Proverila sam nekoliko 'možda' ijedno 'da' mesto; spuštamo se na 'da'."

"A šta oznaava to 'da'?" upita Treviz.

"Uhvatila sam tanani odblesak ljudske misli. Nepogrešivo. Nema višenikakve sumnje."

44.Bilo je oigledno da je padala kiša: trava je još bila vlažna. Iznad

njihovih glava oblaci su brzo promicali, lagano se proreujui.Daleka zvezda meko se spustila i zaustavila u neposrednoj blizini jednog

omanjeg šumarka (u sluaju da se ponovo pojave divlji psi, pomisli Treviz,napola u šali). Ono što im se ukaza pred oima delovalo je poput nekog pašnjaka;dolazei, meutim, sa vee visine, sa koje je pogled bio bolji i potpuniji,



Trevizu se ono što je ugledao inilo kao žitno polje, prošarano vonjacima - iovog puta, u to više nije bilo nikakve sumnje, tu su pasle i neke životinje.

Ipak, nije bilo nikakvih zgrada. Nieg veštakog - osim što su pravilnarasporeenost vonjaka i oštra odeljenost žitnih polja sami po sebi,nepogrešivo, delovali kao delo ljudskih ruku - baš kao da se tu nalazila i nekakratkotalasna prijemna stanica.

Nije li sve to, ipak, moglo biti delo robota, a ne ljudi?Treviz stade da utke opasuje oružje. Ovog puta, postarao se da mu i

atomski pištolj i neuronski bi budu krcati energijom. Za trenutak, on uhvatiBlisin pogled i zatade.

"Samo napred", ree ona. "Ne verujem da e vam biti potrebno, ali zar ne,tako sam i prošli put mislila."

"Janove, želiš li i ti da se naoružaš?" upita Treviz.Pelorat sleže ramenima. "He, hvala ti. Zahvaljujui tvojoj fizikoj, kao i

Blisinoj mentalnoj odbrani, ne oseam da mi preti ikakva opasnost. Možda izgledakukaviki s moje strane da se skrivam u vašoj zajednikoj senci, ali nekako stidustupa mesto zahvalnosti što kraj vas neu ni dospeti u položaj da moramupotrebiti silu."

"Shvatam te", složi se Treviz. "Ipak, nemoj se udaljavati od nas. Ukolikose Blis i ja razdvojimo, ostani ili s njom ili sa mnom; nemoj da te tvojaradoznalost odvue nekuda."

"Ne treba da brinete, Trevize", prihvati Blis. "Ja u se pobrinuti za

Pela."Treviz prvi zakorai iz broda. Vetar je bio oštar i pomalo hladnjikav

posle kiše, ali Trevizu je to, na neki nain, godilo. Po svoj prilici, bilo jeneugodno toplo i vlažno pre no što je pala kiša.

Prvi dah na novoj planeti ispuni ga oseajem iznenaenosti. Miris kojim jeovaj svet odisao bio je aroban. Znao je da svaka planeta ima svoj vlastitivonj, po pravilu neobian i naješe neprijatan - možda, upravo, stoga što jebio neobian. Ali nije li nešto neobino moglo, istovremeno, biti i prijatno?Ili je, možda, bila ista sluajnost što su na ovu planetu prispeli baš poslekiše, i u pogodno doba godine? Ma šta bilo posredi..."

"Doite", pozva on Blis i Pelorata. "Ovde napolju baš je prijatno."Pelorat se pojavi i, trenutak potom, zakljui: "Zaista je prijatno. Da li

uvek ovako miriše?""Ne znam. Meutim, nije ni važno. Kroz nekoliko asova sasvim emo se

navii na ovaj miris: naša

ula bi

e do te mere zasi

ena, da nikakav miris višeneemo oseati."

"Baš šteta", zakljui Pelorat."Trava je vlažna", oglasi se Blis, sa prizvukom neraspoloženja u glasu."Zar na Gei ne pada kiša?" upita on, i tek što to izgovori, mlaz žute

suneve svetlosti dopre do njih iz jedne poderotine u oblacima. "Uskoro e sepotpuno razvedriti", dodade on.

"Pada", sa zakašnjenjem odgovori Blis. "Ali mi to uvek unapred znamo, iimamo vremena da se pripremimo."

"Šteta", primeti Treviz, "na taj nain gubite svu ar iznenaenja.""U pravu ste", složi se Blis. "Nastojau da se ubudue ne ponašam kao

kakva provincijalka."Pelorat se obazre oko sebe i primeti, pomalo razoarano: "ini se da ovde

nema niega.""Samo ti se tako ini", ispravi ga Blis. "Približavaju nam se iza one

uzvišice." Ona uputi pogled prema Trevizu. "Smatrate li da bi trebalo da impoemo u susret?"

Treviz odmahnu glavom. "Ne. Prispeli smo ovamo prevalivši poprilian brojparseka. Neka oni prevale ostatak puta. Saekaemo ih ovde."

Samo je Blis bila svesna da se neko približava, sve dok se iz pravca kojiim je naznaila, s druge strane kosine pojavi najpre jedna, pa potom druga itrea prilika.

"To je, ini mi se, za sada sve", prošapta Blis.Treviz je radoznalo posmatrao došljake. Mada nikada do tada nije video

nijednog robota, u njemu nije bilo ni traka sumnje da upravo robote ima pred



sobom. Sve u svemu, imali su uobiajena ljudska oblija, i taj utisak pojaavalaje injenica da, makar naizgled, nisu bili sazdani od metala. Tela robota bilasu bezbojna i odavala su privid mekoe, kao da su nainjeni od pliša.

Ali kako je mogao biti siguran da je taj utisak o mekoi tek privid?Treviza odjednom obuze neodoljiva želja da dodirne ta stvorenja koja su mu sepribližavala sa toliko samopouzdanja. Ukoliko je ovo zaista bio Zabranjeni Sveti ukoliko se još ni jedan svemirski brod nije ovde spustio - u tom su sluaju iDaleka zvezda i njena posada morali predstavljati nešto što roboti nikada ranijenisu iskusili. Pa ipak, u njihovom stavu bilo je puno postojane izvesnosti, kaoda upravo prolaze kroz nešto na šta su ve odavno navikli.

Treviz se obrati svojim saputnicima tihim glasom. "Možda emo ovde doi doobaveštenja do kojih ne bismo mogli doi nigde drugde u itavoj Galaksiji.Možemo ih priupitati za položaj Zemlje u odnosu na ovaj svet, i ukoliko im je touopšte poznato, zacelo e nam i saopštiti. Ko zna koliko su ve ova stvorenjastara, i šta su sve preturila preko glave? Mogue je, ak, da izvuku obaveštenjaiz svojih vlastitih seanja. Imajte to u vidu."

"S druge strane", primeti Blis, "mogue je, isto tako, da su nainjeni teknedavno, i da nemaju pojma ni o emu."

"Ili", dodade Pelorat, "možda i znaju, ali nisu spremni da nam prenesu tošto znaju."

"Sumnjam da bi nas odbili", usprotivi se Treviz, "osim ukoliko im to nijebilo naloženo. Meutim, zbog ega bi im, uopšte, takav nalog bio dat kada niko

nije ni slutio da emo doi ovamo?"Na udaljenosti od oko tri metra od njih, roboti se konano zaustaviše.

Nisu progovorili ni re, niti su nainili ikakav dalji pokret.Držei ruku na svom atomskom pištolju i ne skidajui oi sa robota, Treviz

upita Blis: "Možete li odrediti imaju li neprijateljski stav prema nama?""Dozvolite mi, Trevize, da nemam nikakvih iskustava u pogledu njihovog

mentalnog ustrojstva; ali u svakom sluaju, ne uspevam da otkrijem ništaneprijateljsko u njima."

Treviz skloni svoju desnu šaku s oružja, ali ostade na oprezu. Potompodiže levu ruku, dlanom prema robotima; nadajui se da e oni u tome prepoznatiznak miroljubivih namera, on im se obrati: "Pozdravljam vas. Dolazimo na vašsvet kao prijatelji."

Robot koji je stajao u sredini lako klimnu glavom, izražavajui nešto štobi optimisti mogli uzeti i kao izraz dobrodošlice, i odgovori na pozdrav.

Trevizu zinu od zaprepašenja. U posvemašnjem me

ugalakti

kom opštenjuovek nije mogao ni zamisliti da bi se u neem toliko važnom moglo omanuti. Pa

ipak, robot nije progovorio standardnim galaktikim jezikom, niti bilo kojimnjemu bliskim. U stvari, Treviz nije razumeo ni jednu jedinu re.

45.Peloratovo iznenaenje nije bilo ništa manje nego Trevizovo, ali u

njegovom glasu nalazio se i sasvim raspoznatljiv prizvuk ushienosti."Nije li to neobino?" upita on.Treviz se okrete prema njemu i odvrati, više nego jetko: "Nema tu nieg

neobinog. isto brbljanje.""Ni sluajno", usprotivi se Pelorat. "To je galaktiki jezik, mada veoma

star. Uspeo sam da razaznam tek nekoliko rei. Možda ne bih, uopšte, imaopoteškoa da ga razumem, kada bi to što je rekao bilo napisano. Ono što zbunjujejeste njegov izgovor."

"Pa, šta je rekao?""Rekao je da nije uspeo da razume ono što si ti rekao.""Nisam u stanju da razaberem šta je rekao", umeša se Blis, "ali mogu da

osetim da je zbunjen, što se sasvim slaže. To jest, ukoliko smem da se oslonimna svoja tumaenja robotskih oseanja - i ukoliko uopšte postoji nešto kao štosu robotska oseanja."

Govorei veoma sporo, i ne bez teškoa, Pelorat ree nešto, i sva trirobota namah, istovremeno klimnuše.

"Šta je sad bilo?" upita Treviz.



"Rekao sam im da se ne snalazim najbolje u njihovom jeziku, ali da u datisve od sebe", odgovori Pelorat. "Tražio sam samo malo strpljenja. Zaboga, staridruže, ovo je fantastino zanimljivo!"

"Fantastino razoaravajue", proguna Treviz."Znaš", nastavi Pelorat, ne obazirui se, "svaka naseljena planeta, širom

Galaksije, razvila je svoj vlastiti oblik galaktikog jezika, tako da postojimilion dijalekata, meusobno tek slabo razumljivih; svi su oni, meutim, dobilizajedniko jezgro uspostavljanjem standardnog galaktikog jezika. Podpretpostavkom da je ovaj svet ostao potpuno po strani itavih dvadeset hiljadagodina, bilo je prirodno da se njegov jezik do te mere odvoji od govora ostatkaGalaksije da postane, gotovo, neki sasvim drugi jezik. Razlog da se to ne dogodimože biti samo jedan: da društveni sistem ovog sveta u celosti zavisi od robota,koji su u stanju da razumeju samo onaj jezik koji je bio u upotrebi kada su oninastali. Budui da se, po svoj prilici, u robotima od tada nije ništa promenilo,ni jezik kojim se služe nije doživeo nikakve promene. I tako, ono što sada imamopred sobom samo je jedan, iako veoma, veoma star, oblik galaktikog jezika."

"Dobar primer", primeti Treviz, "kako jedno robotizovano društvo prestajeda se razvija, i kako konano, po svemu sudei, poinje da propada."

"Ali drago moje mome", ponovo se usprotivi Pelorat, "to što svoj jezikzadržava srazmerno nepromenjenim još nije pouzdan znak da je neko društvo naputu propasti. Postoje u svemu tome i neke prednosti. Dokumenti koji se uvajustoleima i milenijumima zadržavaju svoje puno znaenje i doprinose dugovenosti

i veoj važnosti istorijskih zapisa. Širom Galaksije, jezik carskih edikata ve poinje da zvui nepodesno."

"A da li ti poznaješ ovaj prastarogalaktiki?""Ne mogu rei, Golane, da ga baš poznajem. Zahvaljujui, meutim, svom

prouavanju prastarih mitova i predanja, uspeo sam da ponešto pohvatam. Reniknije potpuno drugaji, ali je drugaije modelovan; tu su i idiomatski izrazikoje mi više ne koristimo, a i izgovor je, kako ve rekoh, osetno drugaiji.Mogu da na sebe preuzmem ulogu tumaa, ali daleko od pouzdanog."

Treviz zvuno uzdahnu. "ak i maleni osmeh sree još je bolji negonikakav. Nastavi, Janove."

Pelorat se okrenu prema robotima, zastade za trenutak, a onda se ponovoobrati Trevizu. "Šta bi trebalo da ih upitam?"

"Gaaj po sred srede. Pitaj ih gde se nalazi Zemlja."Pelorat se ponovo obrati robotima, govorei sporo i pažljivo, i obilno se,

pri tom, služei rukama.Roboti se meusobno zgledaše i ispustiše nekoliko zvukova. Onaj u sredini

ree potom nešto Peloratu, koji mu odgovori, širei ruke kao da rasteže nekakvugumu. Robot potom ponovo uze re, govorei sporo i pažljivo, baš kao i Peloratmaloas.

Pelorat se, najzad, ponovo okrenu prema Trevizu. "Nisam sasvim siguran dasam uspeo da im prenesem znaenje rei 'Zemlja'. Imam utisak da misle da seraspitujem za neku oblast na njihovoj planeti, i kažu mi da takva oblast ovde nepostoji."

"Da li su, Janove, pomenuli kako se zove njihova planeta?""Najviše do ega sam mogao da doprem jeste utisak da koriste naziv

'Solarija'.""Da li si ikada u svojim predanjima naišao na to ime?""Nisam... Ali nisam bio naišao ni na Auroru.""Dobro, upitaj ih onda da li postoji negde na nebu, meu zvezdama, mesto

koje oni nazivaju 'Zemljom' - i pokaži im prstom nagore."Još jedna razmena rei, i konano se Pelorat opet okrete i saopšti: "Sve

što od njih mogu da izvuem, Golane, jeste da nema nikakvih mesta gore, nanebu."

"Upitaj ih", predloži Blis, "koliko su stari; ili bolje, koliko dugoobavljaju svoje funkcije."

"Ne znam kako da im prenesem znaenje rei 'funkcija'", odgovori Peloratodmahujui glavom. "U stvari, nisam siguran ni kako se kaže 'koliko star'. Kaošto vidite, prava sam beda od tumaa."

"Uini najviše što možeš, Pele, dragi", obodri ga Blis.



Još nekoliko razmena rei, i Pel saopšti: "Kažu da svoje funkcijeobavljaju dvadeset šest godina."

"Dvadeset šest godina?" Treviz promrmlja zgaeno. "Jedva da su stariji odvas, Blis."

Blis odvrati, s iznenadnim prizvukom ponosa u glasu: "Pa, ako se uzme...""Znam, znam. Vi ste Gea, koja je hiljadama godina stara... U svakom

sluaju, ovi roboti ne mogu govoriti o Zemlji iz linih seanja, i podacismešteni u njihove memorije, oigledno se ne odnose ni na šta što im ne bi biloneophodno da bi mogli funkcionisati. Iz tog razloga ni ne znaju ništa oastronomiji."

"Možda", natuknu Pelorat, "negde na planeti postoje i neki drugi roboti,iz najdaljih vremena?"

"Sumnjam", primeti Treviz, "ali ipak ih pitaj Janove, ukoliko si u stanjuda im tano preneseš šta želiš."

Ovog puta razgovor sa robotima potraja znatno duže. Pelorat ga najzadprekide, zacrvenjenog lica i neraspoložen.

"Golane", ree on, "deo onoga što kažu nisam sasvim u stanju da razaberem,ali koliko sam uspeo da shvatim, stariji roboti koriste se za fizike poslove ine znaju, zapravo, ništa. Da pred nama, umesto ovih stvorenja, stoje ljudskabia, na osnovu onoga što govore, i kako govore, zakljuio bih da se premastarijim robotima odnose sa prezirom. Ova trojica su kuni roboti, kako samikažu, i nije im dozvoljeno da ostare pre nego što im se obezbedi zamena. Oni su

ti koji znaju sve što je potrebno - to su njihove rei, ne moje.""Ne znaju baš mnogo", promumla Treviz, "Ili bar ne znaju ništa o onome što

nas zanima.""Sada mi je zaista žao", uzdahnu Pelorat, "što smo sa toliko žurbe otišli

s Aurore. Da smo pronašli nekog preživelog robota tamo, a sigurno bismo gapronašli, budui da je onaj na koga sam naišao još odavao znake života, moglismo nešto saznati o Zemlji iz njegovih linih seanja."

"Pod uslovom, Janove, da su mu seanja ostala netaknuta", dopuni gaTreviz. "U svakom sluaju, možemo, ukoliko ustreba, ponovo da odemo tamo, bezobzira na onaj opor podivljalih pasa... Ali ako su ovi roboti ovde stari teknepune tri decenije, moraju još postojati oni koji su ih nainili - a to bi, dase tako izrazim, mogla biti jedino ljudska bia." On se okrenu prema Blis."Jeste li sigurni da ste..."

Ona mu, meutim, naglim pokretom ruke naloži da zauti. Na licu joj je

stajao napet i zamišljen izraz. "Upravo dolazi", saopšti im ona najzad, gotovošapatom.Treviz se okrenu licem prema kosini, i tamo se zaista, najpre se lagano

uspinjui a potom zapuujui prema njima, ukaza jedna, nedvosmisleno ljudskaprilika. ovekovo lice bilo je bledo, kosa svetla i dugaka, sa blagim uvojcimakoji su se spuštali prema ramenima. Izraz lica bio mu je ozbiljan, aliistovremeno, mladalaki. Obnažene ruke i noge nisu izgledale previše mišiave.

Roboti se malo razmakoše, i on stade izmeu njih.Potom progovori zvonkim, prijatnim glasom, i njegove rei, mada pomalo

arhaine, bile su izgovorene na standardnom galaktikom, i stoga sasvimrazumljive.

"Pozdravljam vas, lutalice iz svemira", obrati im se on. "Šta želite odmojih robota?"

46.

U ovom trenutku, Treviz se baš ne proslavi. Sve što je uspeo da promuca -bilo je: "Govorite galaktikim?"

"A što da ne, s obzirom da nisam mrtav?" odvrati Solarijanac, smrknuto seosmehnuvši.

"Ali - ovi?" Treviz pokaza prema robotima."Oni su roboti. I oni, dakle, kao i ja, govore našim jezikom. Meutim, ja

sam Solarijanac, i kako do mene dopiru odlomci hipersvemirskih veza izmeusvetova veoma udaljenih odavde, to sam, kao i moji prethodnici, nauio vaš naingovora. Moji prethodnici ostavili su mi opise vašeg jezika, ali do mene i daljedopiru nove rei i izrazi, koji se tokom vremena menjaju kao da vi, Iseljenici,



mada umete da krotite svetove, ne umete da ukrotite vlastiti govor. Ali zbogega ste, uopšte, iznenaeni što razumem vaš jezik?"

"Naravno, ne bi trebalo da budem", odgovori Treviz. "Izvinjavam se zbogtoga. Prosto, razgovarajui sa robotima, nisam oekivao da u na ovom svetu utii standardni galaktiki."

Dok je govorio, sve vreme je pruavao Solarijanca. ovek je na sebi imaotanku, belu tuniku, koja mu je slobodno padala sa ramena, sa širokim prorezimaza ruke. Tunika je spreda bila otvorena, otkrivajui obnažene grudi i pregauoko bedara. S izuzetkom para lakih sandala, na sebi nije imao ništa više.

Trevizu odjednom proe glavom da nije u stanju da odredi Solarijanev pol- da li pred sobom ima muškarca ili ženu. Grudi su, istina, bile muške, ali prsasu mu bila bez malja, i ispod pregae nije se nazirao nikakav istaknutiji deotela.

Treviz se okrete prema Blis i obrati joj se tihim glasom: "I ovo je moždarobot, mada veoma nalik ljudskom biu, i...

Blis odvrati, jedva pokreui usne: "Um mu je ljudski, ne robotski."Solarijanac se ponovo obrati Trevizu. "Niste mi odgovorili na moje

prvobitno pitanje. Izvinuu vas zbog tog propusta, i pripisau ga vašojiznenaenosti. Pitam vas stoga ponovo, i ovog puta oekujem da mi odgovorite.Šta ste želeli od mojih robota?"

"Mi smo putnici", odgovori Treviz, "kojima su potrebna obaveštenja upogledu pravca našeg daljeg puta. Zatražili smo od vaših robota obaveštenja koja

bi nam mogla biti od pomoi, ali oni nisu znali ništa da nam kažu.""Kakva su vam to obaveštenja potrebna? Možda bih vam ja mogao biti od

pomoi.""Pokušavamo da ustanovimo gde se nalazi Zemlja. Da li to, možda, vi

znate?"Solarijanac izvi obrve. "Pomislio sam da u prvi predmet vaše radoznalosti

biti ja sam. Pružiu vam to obaveštenje, premda ga niste tražili. Ja sam SartonBander, i vi se sada, trenutno, nalazite na Banderovom imanju, koje se proteže usvim pravcima odavde, dokle god vam pogled seže, pa i dalje. Ne mogu da kažem daste dobrodošli ovde, jer ste dolazei ovamo narušili jedno stoletno pravilo. Viste prvi Iseljenici koji su stupili na tle Solarije posle mnogo hiljada godina,i kako se ispostavlja, došli ste ovamo da biste se obavestili koji je najboljiput do jednog drugog sveta. Nekada, u starim danima, Došljaci, bili bisteuništeni im biste se pojavili na vidiku."

"Bio bi to varvarski nain postupanja sa ljudima koji ne misle, nitidonose, ikakvo zlo", odvrati Treviz obazrivo.

"Slažem se, ali kada god pripadnici nekog sveta koji nastoji da se štoviše proširi stupe na neki miroljubiv i sreen svet, uvek su mogue nevolje. Doksmo od takvih nevolja zazirali, bili smo spremni da uništimo one koji dolaze imse pomole. Meutim, kako više nemamo razloga da strahujemo, spremni smo, kao štovidite, da razgovaramo."

"Veoma cenim obaveštenje koje ste nam dali od svoje volje", odgovoriTreviz, "ali propustili ste da mi pružite odgovor na pitanje koje sam vampostavio. Stoga u ga ponoviti. Možete li nam rei gde se nalazi Zemlja?"

"Pod 'Zemljom', pretpostavljam, imate u vidu svet na kome su ponikli ljudii veliki broj razliitih biljnih i životinjskih vrsta." I on graciozno izmahnurukom, kao da želi da obuhvati sve što ih okruživaše.

"Tako je, upravo to imam u vidu, gospodine."Neobian izraz odbojenosti javi se na Solarijanevom licu, i on zatraži:

"Molim vas, ukoliko vam je ve neophodna neka forma obraanja, obraajte mi se,jednostavno, sa 'Banderu'. I nemojte mi se obraati nikakvom reju koja bitrebalo da sadrži naznaku mog pola. Ja nisam ni muškarac, ni žena. Ja samcelost."

Treviz potvrdno klimnu (ipak je bio u pravu). "Kako god vi želite,Banderu. Gde se, dakle, nalazi Zemlja, planeta sa koje smo svi mi potekli?"

"Ne znam", odgovori Bander. "U stvari, ni ne želim da znam. ak i kada bihznao, ili bio u stanju da ustanovim, to vam, ipak, ne bi ništa znailo, jerZemlja, kao svet, više ne postoji... Ah", nastavi on, šireši ruke, "sunce jetako prijatno. Ne izlazim baš esto na površinu, a pogotovo ne izlazim kada nema



sunca. Poslao sam robote da vas pozdrave, jer je u tom asu sunce bilo zaoblacima. Izišao sam pošto su se oblaci razišli."

"Zbog ega Zemlja više ne postoji kao svet?" Treviz nije odustajao, madaje oekivao da još jednom uje priu o radioaktivnom zagaenju.

Bander, meutim, kao da preu pitanje, ili u stvari, kao da ga ravnodušnoodloži na stranu. "Duga je to pria", odgovori on. "Rekoste, maloas, dadolazite ovamo bez ikakvih ravih namera?"

"Tako je.""Zbog ega, onda, dolazite naoružani?""Puka predostrožnost. Nismo znali na šta smo mogli naii.""Nije ni važno. Te vaše spravice ne predstavljaju nikakvu opasnost za

mene. Ipak, radoznao sam. Dosta sam, razume se, slušao o vašem oružju, i o vašojneobinoj istoriji koja se u tolikoj meri oslanja na oružje. Pri svemu tome,nikada još nisam video neko oružje. Mogu li da pogledam vaše?"

Treviz odstupi, korak ili dva. "Bojim se da ne možete."Izgledalo je kao da se Bander zabavlja. "Zamolio sam vas, samo iz

utivosti. Nisam ni morao da vam zatražim dozvolu."On ispruži ruku i iz futrole koja se nalazila na Trevizovom desnom boku

izlete atomski pištolj; za njim, odmah potom, poe i neuronski bi, izmigoljivšiiz futrole na Trevizovom levom boku. Treviz uini pokušaj da ih zadrži, ali muruke ostadoše nepokretne, kao da su vezane vrstim, elastinim trakama. I Blis iPelorat krenuše da mu pomognu, ali zastadoše kao ukopani: bilo je jasno da ih je

nešto spreavalo da se pomere.Bander im dobaci: "Ne pokušavajte da se umešate. Neete uspeti." Oba

oružja sleteše mu u ruke i on ih stade pažljivo zagledati. "Ovo ovde", ree on,pokazujui na pištolj, "po svemu sudei je mikrotalasni odašilja koji izazivaveoma veliku toplotu, razarajui pri tom svako tkivo koje u sebi sadrži vodu.Drugo je nešto tananije izrade, i moram priznati da nisam u stanju ve na prvipogled da ustanovim na koji se nain njime valja služiti. Meutim, budui daniti mislite, niti donosite neko zlo, oružje vam nee biti ni potrebno. U stanjusam, i to u i uiniti, da ispraznim energetsko punjenje iz oba vaša oružja, štoe ih uiniti sasvim neškodljivim - osim ukoliko ne naumite da ih upotrebite kaomouge, a za tu svrhu, meutim, bila bi krajnje nezgrapna."

Solarijanac raširi prste i oba oružja ponovo zaploviše kroz vazduh, ovogputa natrag prema Trevizu, konano se glatko, zaustavivši u svojim futrolama.

Treviz, osetivši da su mu i samom ruke slobodne, poteže pištolj; nije,

meutim, imalo nikakve svrhe da pokuša da ga upotrebi. Obara

je mlitavo visio,a energetska patrona je, oigledno, bila sasvim ispražnjena. Potpuno isto bilo

je i sa neuronskim biem.On podiže pogled prema Banderu, koji mu osmehujui se klimnu. "Savršeno

ste bespomoni, Došljae. Isto ovako lako, ukoliko bih to poželeo, mogao bihuništiti i vaš brod, i naravno, sve vas."

POD ZEMLJOM

47.Treviz je stajao kao skamenjen. Nastojei da diše prirodno, on se okrenu

prema Blis.Blis je stajala nepomino, zaštitniki obujmivši Pelorata oko pasa, i po

svemu sudei, bila je savršeno spokojna. Ona mu se jedva primetno nasmeši, i jošmanje primetno klimnu.

Treviz se ponovo okrenu prema Banderu. Protumaivši Blisin znak kao izrazsamouverenosti, i svesrdno se nadajui da je nije pogrešno razumeo, on mrgodnoupita: "Kako ste to izveli, Banderu?"

Bander se nasmeši, oigledno veoma dobro raspoložen. "Recite mi,Došljaii, verujete li u arolije? U magiju?"

"Ne, ne verujemo, Solarijaniu", prasnu Treviz.Blis blago povue Treviza za rukav i prošapta: "Nemojte ga izazivati.

Opasan je.""To i sam vidim", odvrati Treviz, s mukom nastojei da govori tihim

glasom. "Pa, u tom sluaju preduzmite nešto."



Jedva ujnim glasom, Blis mu odgovori: "Ne još. Bie manje opasan ukolikose bude oseao bezbednim."

Bander ne obrati nikakvu pažnju na šaputanja meu Došljacima. On senehajno okrete, kao da namerava da se udalji, i roboti se smesta razmakoše, damu oslobode put.

Trenutak kasnije se osvrnu i pozva ih mlitavim pokretom prstiju. "Hajde.Poite sa mnom. Sve troje. Ispriau vam jednu priu koja vas možda neezanimati, ali koja mene i te kako zanima." I on krenu, pomalo opuštenimkoracima.

Treviz za trenutak ostade nepomian, kao da se premišlja šta mu valjapreduzeti. Blis se, meutim, pokrenu, i pritisak njene ruke nagna Pelorata da ion poe. Najzad, i Treviz se pokrenu; jedini drugi izbor bio mu je da ostane gdeje, u društvu sa robotima.

"Ukoliko bi Bander bio voljan da nam ispria tu priu koja nas možda neezanimati..." zapoe Blis usrdno.

Bander se naglo okrete i pomno zagleda u Blis, kao da je po prvi putzaista svestan njene prisutnosti. "Vi ste ženska polovina oveka", upita on, "jeli tako? Manja polovina?"

"Slabija polovina, Banderu. U pravu ste.""Onda su, znai, ova dvojica muška polovina oveka?""Da, tako je.""Jeste li ve imali dece, ženo?"

"Zovem se Blis, Banderu. Još nisam imala dece. A ovo je Treviz. I ovo jePel."

"Koji e od ove dvojice muškaraca deliti s vama, kada vam doe vreme?Možda obojica? Ili nijedan?"

"Pel, on e sa mnom deliti, Banderu."Bander usmeri svoju pažnju na Pelorata. "Kako vidim, imate belu kosu?""Tako je", prihvati Pelorat."Je li oduvek bila takve boje?""Nije, Banderu, takva postaje s godinama.""A koliko vam je godina?""Pedeset dve, Banderu", odgovori Pelorat, i odmah žurno dodade:

"Raunajui po Standardnom Galaktikom Kalendaru."Bander nastavi da hoda (prema nekom usamljenom majuru, pomisli Treviz),

ali sada znatno sporije. "Ne znam koliko traje jedna Standardna Galaktika

Godina", ree on, "ali pretpostavljam da joj se dužina ne razlikuje suviše odnaše. A koliko ete godina imati, Pel, kada vam doe vreme da umrete?"

"Ne bih to umeo da vam kažem. Možda u poživeti još jedno tridesetgodina."

"Znai, osamdeset dve godine. Kratak vek, i podeljen na odseke. Prstoneverovatno, pa ipak, i moji davni preci bili su poput vas, i živeli su naZemlji... Meutim, neki meu njima napustili su Zemlju da bi oko drugih zvezdazasnovali nove svetove, brojne i dobro organizovane."

Treviz mu doviknu: "Ne brojne. Samo pedeset."Bander usmeri svoj oholi pogled prema Trevizu. inilo se kao da mu

raspoloženje je splasnulo. "Treviz. Ime vam je Treviz.""Golan Treviz mi je puno ime. Rekoh da je bilo samo pedeset svetova

Vasionaca. Naši se, meutim, broje u milionima.""Znai, poznata vam je pria koju sam želeo da vam ispriam?" upita Bander

blago.

"Ukoliko pria govori o tome da je, nekad, bilo pedeset svetova Vasionaca- poznata nam je."

"Mi ne raunamo samo u brojkama, mali polu-ovee", odvrati Bander."Uzimamo, takoe, u obzir njihova svojstva. Bilo ih je pedeset, zaista, alitakvih pedeset da se ni svi vaši milioni svetova, uzeti zajedno, ne bi moglimeriti ni sa jednim jedinim meu njima. A Solarija je bila baš pedeseta, isledstveno tome, najvea od svih. Solarija je bila u tolikoj meri ispred svihostalih svetova Vasionaca - koliko je i svaki od njih isprednjaio u odnosu naZemlju.



Samo smo mi na Solariji nauili kakvim životom valja živeti. Mi se nismookupljali u gomile i krda poput životinja, kao što su to ljudi inili na Zemlji,ili na drugim svetovima, pa ak i na drugim svetovima Vasionaca. Živeli smosvaki zasebno, sa robotima koji su nam služili, stupajui elektronskim putem umeusobni dodir onoliko esto koliko bismo to sami poželeli, samo veoma retkoizlazei fiziki jedan pred drugog. Prošlo je ve mnogo godina otkako nisam, kaosada sa vama, bio u neposrednoj blizini ljudskih bia; ali na kraju krajeva, viste samo polu-ljudi i vaša prisutnost, sledstveno tome, niim ne ograniava mojuslobodu, ništa više nego što bi je ograniavala neka krava, ili recimo, nekirobot.

Pa ipak, i mi sami smo nekad bili polu-ljudi. Nije važno na koji smo nainpostigli punu slobodu; nije važno kako smo postali jedini gospodari bezbrojnihrobota; sloboda nikada nije potpuna. Da bi se obezbedio podmladak, bila jepotrebna saradnja dva pojedinana bia. Bilo je, dakako, mogue staviti naraspolaganje spermatozoidne i jajne elije, nakon ega bi proces oploavanja idaljeg embrionskog rasta gotovo automatski usledio. Bilo je, takoe, mogue dase novoroene dalje razvija pod brižnom negom robota. Sve je to moglo bitiuinjeno, ali polu-ljudi nisu bili voljni da se odreknu uživanja koje je pratiloprirodno oploavanje. Posledica toga bile su izopaene emocionalne veze, isloboda je zamenjivana ropstvom. Shvatate li, sada, zbog ega smo to moralipromeniti?"

"Ne, Banderu", odgovori Treviz, "budui da mi ne merimo slobodu vašim

merilima.""To je zbog toga što ne shvatate šta je stvarno sloboda. Oduvek ste živeli

u krdima, i poznajete samo nain života koji vas je sve vreme nagonio da, ak iu najsitnijim stvarima, podredite svoju volju volji drugih, ili što jepodjednako zlo, trošei se u borbi da tuu volju podredite svojoj. Kako je,uopšte, pri tome, mogue biti slobodan? Sloboda ne postoji, ukoliko niste umogunosti da živite onako kako želite! Baš onako kako želite!

A onda je ponovo nastupilo doba kada su ljudi, u rojevima, poeli danapuštaju prvobitnu planetu, da u gomilama tumaraju svemirom. Neki meuVasioncima, koji nisu živeli u krdima poput Zemljana, ali koji su, ipak, živeliu manjim skupinama, pokušavali su da se s njima nadmeu.

Mi, Solarijanci, nismo. Odmah smo uoili da življenje u krdima vodi uneizbežan orsokak. Sišli smo, stoga, pod zemlju i prekinuli sve veze saostatkom Galaksije. Bili smo odluni u tome da po sveku cenu ostanemo ono što

jesmo. Usavršili smo robote i oružja kako bismo bili u mogunosti da zaštitimonaizgled pustu površinu naše planete, i u tome na zadivljujui nain uspeli.

Brodovi su pristizali, ali bi smesta bili uništeni, i uskoro ih više nije nibilo. Preovladalo je uverenje da je planeta pusta, i ubrzo je bila sasvimzaboravljena - kao što smo se i nadali da e biti.

U meuvremenu, pod zemljom, uznastojali smo da rešimo svoje probleme.Oprezno smo, beskrajno pažljivo, radili na prilagoavanju svojih gena. Imali smopromašaja, ali i uspeha, i svoja dalja nastojanja gradiili smo upravo na timuspesima. To nam je uzelo mnoga stolea, ali smo konano postali celovitaljudska bia, sadržei u jednom istom telu i muško i žensko naelo, po vlastitojvolji donosei sami sebi potpun užitak, i kada bismo to poželeli, stvarajui ve oploena jajašca i prepuštajui dalji razvoj embriona brižljivoj nezi robota."

"Hermafroditi", oglasi se Pelorat."Tako to nazivate u svom jeziku?" upita Bander ravnodušno. "Nisam nikad

uo tu re."

"Hermafroditizam dovodi evoluciju u orsokak", ree Treviz. "Svako dete jegenetska kopija svog hermafroditskog roditelja."

"Ma hajdete", usprotivi se Bander. "Vi, oigledno, evoluciju smatratenekim nasuminim procesom. Meutim, mi smo u stanju da svoju decu uobliavamoprema vlastitim željama. U stanju smo, ipak, da menjamo i prilagoavamo gene -što povremeno i inimo... Ali evo, ve smo u blizini mog staništa. Uimo, dan jeve prilino odmakao. Sunce više ne greje dovoljno i tamo dole bie nam mnogougodnije."

Oni prooše kroz jedna vrata na kojima nije bilo nikakve brave, ali kojase otvoriše im su naišli i ponovo zatvoriše po njihovom ulasku. Nije bilo



nikakvih prozora, ali tek što se naoše u prostoriji nalik na neku peinu zidovipoeše da svetlucaju i ubrzo stadoše luiti blistavu svetlost. Pod je bionezastrt, ali je bio mek i ugibao se pod nogama. U sva etiri ugla prostorijestajao je po jedan robot, bez ikakvog pokreta.

"Ovaj zid", objasni Bander pokazujui na zid nasuprot vratima, koji se bašni po emu nije razlikovao od ostalih zidova, "predstavlja moj vizioekran. Prekonjega uspostavljam vidni kontakt s ovim svetom, ali to ni na koji nain neograniava moju slobodu, jer me ništa, protivno mojoj volji, ne može nagnati dase njime poslužim."

"Isto tako", primeti Treviz, "ne možete nagnati nikog drugog da se poslužisvojim, ukoliko želite da ga vidite a on to ne želi."

"Nagnati?" odvrati Bender oholo. "Neka svako postupa onako kako mu sesvia, ukoliko to znai da i ja mogu postupati kako mi se dopada. Molim vas,ipak, imajte u vidu da mi ne upotrebljavamo oznake pola kada govorimo jedan odrugom."

U prostoriji se nalazila samo jedna stolica, okrenuta prema vizioekranu, iBander sede na nju.

Treviz se obazre oko sebe, kao da oekuje da e još neka stolica izniknutiiz poda. "Možemo li i mi da sednemo?" upita on.

"Naravno, samo izvolite", odgovori Bander.Smešei se, Blis sede na pod. Pelorat joj se pridruži, ali Treviz

tvrdoglavo ostade da stoji.

"Recite mi, Banderu", upita Blis, "koliko ljudskih bia živi na ovojplaneti?"

"Recite Solarijanaca, Blis, polu-ženo. Izraz 'ljudsko bie' postao jeneist zahvaljujui injenici da polu-ljudi sebe tako nazivaju. Mogli bismo dasebe nazivamo sve-ljudima, ali je to pomalo nezgrapan izraz. Prema tome, izraz,'Solarijanci', sasvim odgovora."

"Pa, onda, koliko Solarijanaca živi na ovoj planeti""Nisam sasvim siguran. Mi sebe ne prebrojavamo. Ipak, možda, dvanaest

stotina.""Samo dvanaest stotina na itavoj planeti""Punih dvanaest stotina. Opet merite samo brojkama, dok mi imamo u vidu

svojstva... Ni znaenje slobode ne shvatate. Kada bi samo jedan jedini meupostojeim Solarijancima osporio moju potpunu vlast nad mojom zemljom, ili nadijednim od mojih robota, ili živih stvorova ili predmeta u mom posedu, on bi,

istovremeno, ugrozio i samu moju slobodu. Budui, dakle, da i drugi Solarijancipostoje, i najmanji izgledi za ugrožavanje neije slobode moraju biti otklonjeni

- a to se ini na taj nain što se do te mere meusobno udaljujemo da nikakavkontakt, praktino, nije ni mogu. Solarija, otud, dvanaest stotina Solarijanacasmatra merom veoma bliskoj idealnoj. Jer ukoliko bi nas bilo više - naša slobodabila bi osetno ograniena, a to bi bilo nepodnošljivo."

"To, pretpostavljam, znai da se vodi rauna o svakom novoroenetu i osvakom umiruem?" iznenada se umeša Pelorat.

"Razume se. Tako bi moralo biti na svakom svetu s uravnoteženompopulacijom - možda ak i na vašem."

"I kako je, po svemu sudei, smrt ovde retkost - retkost, sledstveno tome,mora biti i pojava novoroenadi?"

"Upravo tako."Pelorat klimnu i zauta."Ono što me zanima", preuze re Treviz, "jeste kako ste izveli da moje

oružje leti kroz vazduh. To mi niste objasnili.""Pa, kao objašnjenje sam vam ponudio arolije, odnosno magiju. Odbijate li

da prihvatite takvo objašnjenje?""Naravno da odbijam. Za šta me vi to smatrate?""Da li biste, u tom sluaju, kao objašnjenje mogli prihvatiti naelo o

ouvanju energije, i neophodnoj meri, entropiju?""To, svakako. Mada, duboko sumnjam da ste, ak i tokom svih dvadeset

hiljada godina koje ste imali na raspolaganju, bili u stanju da u pogledu ijednog i drugog bilo šta izmenite."



"Nismo ni morali, polu-ovee. Ali razmislite. Tamo napolju je sunce." Onnaini onaj isti, neobino graciozan pokret rukom, kao da ukazuje na sunevusvetlost svuda oko njih. "Postoje, meutim, i senke. Na suncu je toplije nego usenci, ali zagrejani vazduh sa osunanih delova slobodno zalazi u senovitedelove."

"Govorite mi ono što i sam znam", proguna Treviz."Ali možda baš iz tog razloga, budui da to dobro znate, više o tome ni ne

razmišljate. Dakle, tokom noi površina Solarije toplija je od bilo ega što senalazi s one strane njene atmosfere, te se na taj nain njena toplota sapovršine nesmetano izliva u svemir."

"To mi je, takoe, poznato.""Pored toga, bilo danju bilo nou, u unutrašnjosti planete toplije je nego

na njenoj površini. Toplota se, shodno tome, nesmetano, iz unutrašnjosti kreeprema površini. Pretpostavljam da vam je i to poznato."

"I, šta sa svim tim, Banderu?""Strujanje toplote od toplijeg prema hladnijem, shodno drugom zakonu

termodinamike, može se iskoristiti.""Teorijski, to je tano; meutim, suneva svetlost je veoma rastresita,

toplota na površini planete to je još i više, a stepen kojim se toplota izunutrašnjosti planete oslobaa i pristiže na njenu površinu gotovo jezanemarljiv. Koliina tog toplotnog strujanja, koju bi bilo mogue zauzdati nebi, najverovatnije, bila dovoljna ni da pokrene kamiak."

"To, ipak, zavisi od toga ime se služite da biste to postigli", primetiBander. "Sredstvo koje smo u te svrhe razvijali tokom više hiljada godina veomaje dejstveno, i ne predstavlja ništa drugo do jedan odreeni deo našeg mozga."

Bander zadiže kosu s obe strane ramena, pokazujui delove lobanje izaušiju. On okrenu glavu ulevo, pa udesno; iza svakog uveta stajala je izboinaveliine i oblika kokošijeg jajeta.

"Taj deo mog mozga, i njegovo odsustvo u vas, upravo je ono što inirazliku izmeu vas i jednog Solarijanca."

48.Treviz bi tu i tamo uputio po koji pogled prema Blis, ali se inilo da je

ona u celosti bila usredsreena na Bandera. Treviz postade gotovo sasvim siguranda shvata šta se upravo dogaa.

inilo se, naime, da Bander, uprkos svoj svojoj odanosti slobodi,

jednostavno nije uspevao da odoli prilici koja mu se ukazala. Nije mu nikakobilo mogue da vodi razgovor sa robotima, pretvarajui se da ih, uintelektualnom smislu, drži sebi ravnima; još manje je to mogao sa pripadnicimaživotinjskog sveta. Da razgovor vodi sa svojom sabraom, drugim Solarijancima,ne bi mu priinjavalo nikakvo zadovoljstvo - uostalom, bilo kakvo opštenje sanjima ove vrste delovalo bi uvek iznueno, nikad prirodno.

Što se Treviza, Blis i Pelorata tie, mogue je da su se oni Banderuinili polu-ljudima, i mogue je da u njima nije video nikoga ko u veoj merinego što bi to bio sluaj s nekim robotom ili nekim jarcem narušava njegovuslobodu; meutim, oni su mu u intelektualnom smislu bili ravni (ili, bar, gotovoravni), i mogunost da sa njima razgovara predstavljala je za njega luksuz kakavnikada ranije nije bio u prilici da sebi priušti.

Nije otud, mislio je Treviz, bilo nimalo udno što se tako dobrostivoponašao. A Blis ga je (Treviz je u to bio više nego siguran) u tome sve vremeohrabrivala, tek pomalo podstiui njegov um da ini upravo ono što bi on, sam

od sebe, i inae želeo da uini.Blis je po svemu sudei, delala na osnovu pretpostavke da bi im Bander,

ukoliko bi dovoljno govorio, konano mogao rei i nešto korisno u vezi saZemljom. To se Trevizu inilo prilino smislenim, tako da je i sam, ak i ako gapredmet razgovora nije osobito zanimao, bio savršeno spreman da uini sve darazgovor potraje.

"Kakva je svrha tih vaših moždanih režnjeva?" upita Treviz."Deluju kao transduktori", odgovori Bander. "Stupaju u dejstvo pri navali

toplote, i toplotna strujanja pretvaraju u mehaniku energiju.""Ne mogu da poverujem u to. Dotok toplote nije za to dovoljan."



"Mali polu-ovee, ne razmišljate. Kada bi se oklupio vei brojSolarijanaca, i svi meu njima nastojali da se posluže istim dotokom toplote, utom bi sluaju taj dotok izvan svake sumnje bio nedovoljan. Ja, meutim,raspolažem sa etrdeset hiljada kvadratnih metara površine, koji su samo moji.Mogu da sa svojih etrdeset hiljada kvadratnih kilometara sakupim koliki godhou dotok toplote, i niko mi to, nijednom reju, ne može osporiti. Na tajnain, topolote imam dovoljno. Shvatate li?"

"Da li je baš tako jednostavno obezbediti potreban dotok toplote sa takoprostranog podruja? Ve sama usredsreenost na to zahteva podosta energije."

"Mogue je, ali ja toga nisam svestan. Moji transduktori sve vremesakupljaju toplotu, tako da kad mi ustreba, sve što je potrebno ve je tu. Kadasam uinio da vaša oružja polete kroz vazduh, deo osunane površine ve jeprelio svoj višak toplote delu površine u senci, tako da sam se okoristiosunevom energijom da to izvedem. Umesto da u tu svrhu upotrebim neku mehanikuili elektronsku spravu, poslužio sam se ovim neuronskim sredstvom". On nežnododirnu jedan od transudktora. "Ono emu treba da posluži obavlja brzo, delatno,trajno - i neprimetno."

"Neverovatno", promuca Pelorat."Ni u kom sluaju", prihvati Bander. "Prisetite se samo sa koliko

tananosti funkcionišu ula vida i sluha, i kako su u stanju da i najmanjekoliine fotona i jedva primetne vazdušne vibracije pretvore u odgovarajueinformacije. Da niste s tim ve od ranije upoznati, i to bi vam se inilo

neverovatnim. Ni u moždanim transduktorima nema nieg neverovatnog; vama se samotakvima ine, jer se još nikada niste s njima susreli."

"emu vam, zapravo, služe ti moždani transduktori koji su, kako rekoste, uneprestanom dejstvu?" upita Treviz.

"Služe nam da upravljamo ovim svetom", spremno odgovori Bander. "Svakirobot na ovom prostranom imanju dobija potrebnu energiju mojim posredstvom; ilibolje reeno, posredstvom prirodnih toplotnih strujanja. Bilo šta da neki robotini - uspostavlja neku vezu ili opipava neko drvo - energija koja mu je za topotrebna proizilazi iz mentalne transdukcije; moje mentalne transdukcije."

"A šta se dogaa kada zaspite?""Proces transdukcije, mali polu-ovee, tee kako u budnom tako i u

usnulom stanju", odgovori Bander. "Da li vi, pošto zaspite, prestajete dadišete? Da li srce prestaje da vam kuca? Tokom noi, moji roboti nastavljaju daobavljaju svoje poslove, na raun tek majušnog hlaenja Solarijine

unutrašnjosti. Posmatrano na sveukupnoj, planetarnoj ravni, taj utrošakneraspoznatljivo je malen, i kako nas ima samo dvanaest stotina, sva energijakoju ovim putem dobijamo ne smanjuje unutrašnju toplotu planete u nekojvidljivijoj meri, baš kao što ni ne skrauje životni vek našeg sunca."

"Da li vam je, kojim sluajem, palo na pamet da biste to mogli iskoristitii kao oružje?"

Bander se zagleda u Treviza, kao da pred sobom ima nešto krajnjeneshvatljivo. "Pretpostavljam", progovori on konano, "da pod tim imate u vidumogunost da se Solarija postavi naspram drugih svetova sa energetskim oružjimautemeljenim na transdukciji? Meutim, kakav bismo razlog imali za to? ak i kadabismo bili u stanju da nadvladamo njihova energetska oružja utemeljena na nekimdrugim naelima - u pogledu ega ne može biti ama baš nikakve sumnje - šta bismona kraju time dobili? Uspostavili prevlast nad drugim svetovima? Meutim, štabismo radili sa drugim svetovima kad imamo svoj vlastiti, idealan svet? Dauspostavimo svoje gospodstvo nad polu-ljudima i koristimo ih, pod prinudom, kao

radnu snagu? Ali mi imamo robote koje koristimo u te svrhe i koji su neuporedivobolji od polu-ljudi. Imamo, zapravo, sve. Ne želimo, u stvari, ništa - osim danam niko ne dosauje. Ali ujte - ispriau vam jednu drugu priu."

"Samo izvolite", ohrabri ga Treviz."Pre dvadeset hiljada godina, kada su polu-bia sa Zemlje ponovo, u

krdima, krenula u svemir, i kada smo mi odluili da se povuemo pod zemlju,drugi svetovi Vasionaca rešili su da se suprotstave tom novom iseljenikomtalasu. I - napali su Zemlju."

"Zemlju?" ponovi Treviz, nastojei da prikrije zadovoljstvo zbog injeniceda je, najzad, i ta tema došla na red.



"Tako je - udarac posred srede. U izvesnom smislu, bio je to osetljivpotez. Ukoliko želite da nekog ubijete, ne gaate ga u prst ili petu, ve pravou srce. I naša sabraa Vasionci, u pogledu zaslepljenosti ni sami se mnogo nerazlikujui od ljudskih polu-bia, uspeli su da atomskim ognjem sažežu gotovosvu Zemlju, tako da je ona, nakon toga, ostala najveim delom bez ikakvih uslovaza život."

"Ah, to se znai dogodilo", uzmuva se Pelorat, stisnuvši vrsto pesnicu imlatarajui brzo njome, kao da prikucava za zid neko saopštenje. "Bio samsiguran da se to nije moglo dogoditi usled neke prirodne katastrofe. Ali kako seto stvarno dogodilo?"

"Ne znam sasvim pouzdano", ravnodušno odvrati Bander; u svakom sluaju, niVasionicima, to nije donelo ništa dobro. U tome i jeste sva poenta prie.Iseljenici su nastavili da se roje, i Vasionci su konano - izumrli. Pokušali suda se nadmeu, i sada ih više nema. Mi, Solarijanci, povukli smo se, odbivši dase nadmeemo - i evo nas, još smo tu."

"Baš kao i Iseljenici", dobaci Treviz mrgodno."Tako je, ali ne zauvek. Krda se moraju boriti, moraju se nadmetati, i

konano izumreti. Možda e, da se to dogodi, biti potrebno na desetine hiljadagodina, ali mi imamo dovoljno vremena i možemo da ekamo. I kada se to, konano,bude dogodilo - nama, Solarijancima, samo nama, jedinima i potpuno slobodnima,pripaše itava Galaksija. Možda emo tada zaposesti, a možda i neemo, svakisvet koji budemo poželeli, i pridružiti ga svome."

"Ali da se vratimo Zemlji", ponovo se javi Pelorat, nestrpljivopucketajui prstima. "Da li je to što nam upravo ispriaste istorijska zbiljaili tek puko predanje?"

"A kako bilo ko može praviti razliku izmeu jednog i drugog, polu-Pelorate?" odvrati Bander. "Sva je istorija samo predanje, u manjoj ili veojmeri."

"Ali šta kažu vaši zapisi? Da li biste mi, Banderu, dozvolili da pogledamvaše zapise o tome? Molim vas da me razumete - mitovi, predanja i drevnaistorija ine predmet mojih prouavanja. Ja sam naunik koji se bavi tommaterijom, naroito onim njenim delom vezanim za Zemlju."

"Ja samo ponavljam ono što sam i sam uo", odgovori Bander. "O tome nepostoje nikakvi zapisi. Naši zapisi u celosti se odnose na Solariju, i drugisvetovi pominju se u njima samo u onoj meri u kojoj imaju veze sa nama."

"Dabome", prihvati Pelorat spremno. "Ni Zemlja u tom pogledu ne

predstavlja izuzetak.""Možda i jeste tako, ali to je bilo davno, veoma davno, i od svih svetovaZemlja nam je bila najogavnija. Ako smo i imali neke zapise o Zemlji, siguransam da su uništeni; ako ni zbog ega drugog, onda, u najmanju ruku, iz istogoseanja odvratnosti."

Treviz stisnu zube, osetivši kako ga preplavljuje oseaj razoaranja."Sami ste ih uništili?" upita Treviz.

Bander skrenu pogled na Treviza. "Ne postoji niko drugi ko bi ih mogaouništiti."

Pelorat nije ispoljavao ni najmanju želju da ispusti iz ruku priliku kojamu se tako neoekivano ukazala. "Šta ste još uli, što se odnosi na Zemlju?"

Bander se za trenutak zamisli, a onda odgovori: "Kada sam bio sasvim mlad,od nekog robota uo sam priu o jednom Zemljaninu koji je, nekad davno došao naSolariju, i o jednoj Solarijanki koja je potom pošla s njim, da bi na krajupostala važna linost u Galaksiji. Meutim, prema mom mišljenju to je pria bez

ikakvog osnova."Peloratovi zubi stisnuše se oko njegove donje usne. "Jeste li baš sasvim

sigurni u to?""Kako bih mogao biti siguran u bilo šta, kada je re o tim stvarima?"

zaudi se Bander. "Pa ipak, s one strane svakog razuma jeste i sama pomisao dabi se ikakav Zemljanin ak i usudio da kroi na tle Solarije, kao i da biSolarija mogla dozvoliti njegov upad. Još je manje verovatno da bi nekaSolarijanka - tada smo i sami bili polu-ljudi, ali bez obzira na to - mogla odsvoje volje napustiti ovaj svet... Ali doite, želim da vam pokažem svoj dem."



"Vaš dom?" upita Blis, osvrui se oko sebe. "Zar sada nismo u vašemdomu?"

"Ni sluajno", odvrati Bander. "Ovo je samo predvorje, prostorija zakontakte. Ovde se - kad moram - viam sa svojim sunarodnicima, Solarijancima.Njihove se prikaze pojavljuju tu, na zidu, ili ako su u trodimenzionalnoj ravni,tu, ispred zida. Shodno tome, ova soba je javna prostorija, i nije deo mogadoma. Ali poimo."

On poe napred, ni ne osvrnuvši se da pogleda da li ga slede; meutim, svaetiri robota smesta se pokrenuše sa svojih mesta i Trevizu bi odmah jasno da biih oni, da nisu krenuli za njihovim gospodarem, blago ali odluno prinudili datako postupe.

Blis i Pelorat podigoše se na noge, i Treviz ugrabi priliku da šapatomupita devojku: "Da li ste ga vi podstakli da se toliko raspria?"

Blis mu samo stisnu ruku i potvrdno klimnu. "Pri svemu tome, volela bih daznam kakve su mu namere", dodade ona, sa prizvukom nespokojstva u glasu.

49.Svo troje pooše za Banderom. Roboti ostadoše na pristojnom odstojanju,

ali je ipak njihovo prisustvo delovalo kao stalna pretnja.Koraali su kroz neki hodnik, i Treviz obeshrabreno promrlja: "Nema ovde

niega što bi nam moglo pomoi u vezi sa Zemljom. Sasvim sam siguran u to. Samoista ona pesma na temu radioaktivnog zagaenja". On sleže ramenima. "Moraemo da

se potrudimo i oko tree skupine koordinata."Jedna vrata otvoriše se pred njima, i oni ugledaše neku omanju prostoriju.

"Uite, polu-ljudi", obrati im se Bander. "Želim da vam pokažem kako mi ovdeživimo."

"Postaje gotovo detinjast u tom svom razmetanju", prošapta Treviz. "Takobih ga rado opalio po njušci."

"Ne nadmeite se u detinjastosti sa njim", upozori ga Blis.Bander sve troje propusti da uu u sobu. Jedan od robota takoe ue, dok

se ostali udaljiše, pošto im Bander dade neki znak. Zatim i sam ue, i vrata sezatvoriše za njim.

"Pa to je lift", uzviknu Pelorat, oigledno zadovoljan vlastitompronicljivošu.

"Tako je", prihvati Bander. "Pošto smo, jednom, sišli pod zemlju, višezapravo nismo ni pomislili da se vratimo na površinu. U osnovi, za to nismo ni

imali nekog naroitog razloga - premda ja, li

no, smatram prijatnim povremenoosetiti kako vam telo zapljuskuju sunevi zraci. Meutim, ne volim ni no, ni

oblano nebo napolju. Imate utisak da se nalazite pod zemljom, a da stvarnoniste pod njom - nadam se da shvatate šta hou da kažem. Na izvestan nain, kaoda vas ula varaju; vrlo neprijatan oseaj."

"Zemlja je takoe sišla pod zemlju", primeti Pelorat. "Svoje gradove tamonazivali su elinim Peinama. U drevna carska vremena i Trantor je, u još veojmeri, bio zašao pod zemlju... I Komporelen, danas, sve više sledi taj put. Kadmalo bolje o svemu razmislimo, ini se kao da je u pitanju neminovnost."

"Život pod zemljom polu-ljudi u krdima i naš život pod zemljom u divotnojizdvojenosti dve su savršeno razliite stvari", primeti Bander.

"Na Terminusu, ljudska staništa nalaze se na površini", umeša se Treviz."Izložena svim udima vremena", odvrati Bander. "Krajnje primitivno."Posle prvobitnog utiska smanjene gravitacije, na osnovu ega je Pelorat

ustanovio gde se zapravo nalaze, lift više nije odavao nikakav znak da se uopšte

kree. Treviz se za trenutak upita do koje e se dubine spustiti; gotovo istogasa, meutim, javi se oseaj povišene gravitacije, i vrata se otvoriše.

Pred njima se ukaza jedna povea i brižljivo nameštena prostorija.Osvetljenje u njoj bilo je prigušeno, mada se nije moglo videti odakle svetlostdopire. Gotovo kao da je sam vazduh blago svetlucao.

Bander usmeri prst u jednom pravcu, i na mestu na koje ga beše usmeriosvetlost se donekle pojaa. Zatim ga usmeri u drugom pravcu, i dogodi se isto.Najzad, stavivši levu šaku na jedan zdepasti stub kraj vrata, on desnom opisaširoki krug i itava soba namah zablista, kao da je Sunce prodrlo u nju.Meutim, nije bilo nikakvog oseaja toplote.



Treviz se namršti i primeti poluglasno: "Ovaj ovek je šarlatan."Bander oštro primeti: "Ne 'ovek', ve 'Solarijanac'. Nisam siguran šta

treba da znai re 'šarlatan', ali imajui u vidu ton vašeg glasa, rekao bih daje u pitanju nešto sramotno."

"Izraz oznaava oveka koji teži efektima", objasni Treviz, "oveka kojionim što ini nastoji da stvori utisak da je re o neem važnijem nego što ustvari jeste."

"Priznajem da volim dramske efekte", prihvati Bander, "ali u onome što samvam prikazao nema nikakvih efekata. Sve je stvarno."

On kucnu nekoliko puta po stubu na kome mu je poivala leva šaka. "Ovajstub je toplotni provodnik koji seže nekoliko kilometara u dubinu, i slinistubovi rasporeeni su, na odgovarajuim mestima, širom mog imanja. Poznato mije da slini stubovi postoje i na drugim imanjima. Oni pospešuju dotok toploteiz dubljih slojeva Solarije i omoguuju njeno pretvaranje u mehaniku energiju.Nije, razume se, bilo potrebno da drugom rukom zazivam svetlost, ali to, usvakom sluaju, stvara malu dramu, ili kako vi kažete, deluje pomalošarlatanski. Ipak, ja uživam u tome."

"Da li esto imate priliku da takvim sitnim dramskim efektima stvaratesebi uživanje?" upita Blis.

"Nemam", odgovori Bander, vrtei glavom. "Na moje robote takve stvari neostavljaju nikakav utisak. Ni na druge Solarijance. Ova izvanredna prilika da sesusretnem sa polu-ljudima i da im prikažem šta ovde imam - pravo je uživanje."

"Kada smo kroili u ovu prostoriju", upita Pelorat, "svetlost je u njojbila prigušena. Da li je sve vreme tako?"

"Da, uz najmanju upotrebu energije i koliko je potrebno da bi robotifunkcionisali. itavo moje imanje je sve vreme u pokretu - a oni njegovi delovikoji trenutno nisu niim zauzeti, imaju predah."

"I upravo vi itavo svoje imanje, sve vreme, snabdevate potrebnomenergijom?"

"Ne ja; energija dolazi od sunca i iz unutrašnjosti planete. Ja je samorasporeujem tamo gde je to potrebno. Pri svemu tome, ne obraujem itavo svojeimanje. Dobar njegov deo držim u prirodnom stanju, sa velikim brojemživotinjskih vrsta; prvo, zbog toga što na taj nain obezbeujem njegovegranice, i drugo, što u tome nalazim estetsko zadovoljstvo. U stvari, i mojapolja i moje tvornice su malog obima; sve što od njih oekujem jeste dazadovolje moje vlastite potrebe, uz izvesnu koliinu viškova neophodnih za

razmenu s drugima. Ja, na primer, raspolažem robotima koji umeju da izrade i da,po želji, postave stubove-provodnike toplote. U pogledu toga, veinaSolarijanaca zavisi od mene."

"A vaše prebivalište?" upita Treviz. "Koliko je ono veliko?"Mora biti da je Treviz postavio pravo pitanje, jer Banderovo lice smesta

zablista. "Prilino veliko", odgovori on. "Jedno od najveih na itavoj planeti.Pruža se kilometrima u svim pravcima. Robota koji se staraju o održavanju mogprebivališta pod zemljom imam gotovo isto onoliko koliko i robota na onihnekoliko desetina hiljada kilometara imanja na površini."

"Ipak, mora biti da ne koristite sav taj prostor, ovde dole", primetiPelorat.

"Po svemu sudei, postoje prostorije u koje još nijednom nisam kroio, ališta s tim", odgovori Bander. "Sve njih roboti drže istim, dobro provetrenim isavršeno urednim. Ali poimo dalje."

Pošto izioše kroz jedna druga vrata, ponovo se naoše u nekom hodniku,

gde ugledaše jedno omanje, nepokriveno vozilo koje se kretalo po šinama.Bander im dade znak da uu u vozilo, i oni se, jedno za drugim, uvukoše u

njega. S obzirom na robota nije baš bilo mesta za sve, ali se Blis i Peloratstisnuše jedno uz drugo, omoguujui tako Trevizu da se smesti pored njih dvoje.Bander se udobno zavali na prednje sedište, sa robotom pokraj sebe, i vozilokrenu, iako, ukoliko se izuzme Banderovo otmeno mlataranje rukama, nije bilonikakvog znaka da se njime upravlja.

"Ovo je, u stvari, robot nainjen u obliku vozila", objasni Bander, saizrazom savršene ravnodušnosti.



Ispred, kao i iza njih, hodnik je bio sumraan. Meutim, na bilo kom mestuda su se upravo zatekli, odmah bi ih obasjala ista, suneva svetlost. Povremenobi se, usput, otvarala vrata i oni bi zalazili u pojedinane prostorije koje suse, takoe, smesta obasjavale istom svetlošu. Bander bi, u svakoj takvojprilici, uvek otmeno i lagano izmahnuo rukom.

inilo se kao da se vožnja nee nikad završiti. Povremeno bi vozilosledilo krivine koje su jasno ukazivale da se ovo podzemno prebivalište protežeu dve dimenzije. (Ne, tri, pomisli Treviz u jednom trenutku, dok su se, duževremena, spuštali niz jednu kosinu).

Gde god da su zašli nailazili su na desetine - ne, stotine robota koji subez žurbe obavljali poslove iju prirodu Treviz nije bio u stanju da lakorazabere. U jednom trenutku prooše kroz neku veu prostoriju, u kojoj su itaviredovi robota stajali utke nagnuti nad nekom vrstom pisaih stolova.

"Šta to rade, Banderu?" upita Pelorat."Beleže", odgovori Bander. "Vode statistike, vrše finansijske obraune i

staraju se o stotinama slinih stvari kojima ja, moram to da sa zadovoljstvompriznam, nemam potrebe da se zamaram. Znate, ovo baš nije mesto na kome se živiu lenarenju. Otprilike jednu etvrtinu imanja ine vonjaci. Jednu desetinu,otprilike, predstavlja obradiva površina; meutim, vonjaci su moj istinskiponos. Ovde uzgajamo najbolje voe na itavoj planeti, i to svih moguih vrsta.Banderova breskva je, ovde na Solariji, zaista breskva. Gotovo da niko drugiovde ni ne gaji breskve. Imamo i dvadeset sedam vrsta jabuka, i... i tako dalje.

Sva dalja, željena objašnjenja, možete dobiti od robota.""A šta radite sa svim tim voem?" upita Treviz. "Ne možete ga, razume se,

sami pojesti.""Na tako nešto ne bih ni u snu pomislio... Ja ak nisam ni neki naroiti

ljubitelj voa. Koristimo ga kao sredstvo razmene sa drugim imanjima.""Za šta ga razmenjujete?""Veinom za razne vrste ruda. Na svom imaju nemam rudnika vrednih pomena.

Pored toga, voe razmenjujem i za sve ono što mi je potrebno da na svom imanjuodržim zdravu ekološku ravnotežu. Imamo ovde i veoma veliki broj biljnih iživotinjskih vrsta."

"I o svemu tome stvaraju se roboti?" upita Treviz."Tako je. I rekao bih da to ine veoma dobro.""I sve to za samo jednog jedinog Solarijanca?""Sve za ovo imanje i održavanje njegove ekološke ravnoteže. Sticajem

okolnosti ja sam jedini Solarijanac koji, kada to poželi, može da kroi na bilokoji njegov deo; meutim, to takoe predstavlja vid moje potpune slobode."

"Pretpostavljam", primeti Pelorat, "da i drugi, mislim, drugi Solarijanci,takoe održavaju lokalnu ekološku ravnotežu, i da na njihovim imanjima imamovarnih, planinskih, pa i primorskih delova."

"Verovatno", prihvati Bander. "O takvim stvarima ujemo na sastancima kojevoenje ukupnih poslova ovog sveta povremeno ini neophodnim."

"Koliko esto se tako sakupljate?" upita Treviz. Upravo su se vozilijednim prilino uskim i dugim prolazom, bez ikakvih dodatnih prostorija sa bilokoje strane. Treviz pomisli da se nalaze u nekom podruju koje nije omoguavalogradnju ieg prostranijeg od uskog prolaza, koji je stoga verovatno služio samokao veza izmeu dva vea kompleksa koji su se, možda, dalje slobodno širili.

"Previše esto. Retko da proe neki mesec da ne moram da trošim vreme nasastanku nekog od odbora iji sam lan. Ipak, premda na svom imanju nemam nimovaru ni planinu, moji vonjaci, ribnjaci i botanike bašte bez premca su naitavoj planeti."

"Ali drago moje mome", zausti Pelorat, "ovaj, Banderu, pretpostavljam danikad niste kroili sa svog imanja i da niste posetili druge..."

"Dabome da nisam", presee ga Bander, dok mu se u glasu jasno osealauvreenost.

"Rekao sam da samo pretpostavljam", odvrati Pelorat mirno. "Ali u tomsluaju, kako možete biti sigurni da je vaše imanje najbolje, budui da niste nivideli druga, niti utvrdili kako na njima stoje stvari?"

"Jednostavno", odgovori Bander. "Sudim na osnovu potražnje mojih proizvodau meutrgovinskoj razmeni."



"A šta je s ostalim vrstama proizvodnje?" upita Treviz."Postoje imanja na kojima se proizvode alati i mašine. Kao što rekoh

maloas, ovde proizvodimo stubove-provodnike toplote; meutim, to je srazmernolak zahvat."

"A roboti?""Roboti se proizvode na gotovo svim mestima pomalo. Tokom itave svoje

istorije Solarija je, kada su u pitanju domišljatost i tananost u izradi robota,prednjaila nad itavom galaksijom."

"I danas je to, pretpostavljam, još sluaj", primeti Treviz, nastojei,tonom glasa, da mu rei ne zvue kao pitanje, ve kao prihvatanje jednenesumnjive injenice.

"Danas?" odvrati Bander. "Ali s kim bismo se danas uopšte mogli nadmetati?Danas još samo Solarija pravi robote. Vaši svetovi ih ne proizvode, ukoliko samvaljano protumaio ono što se može uti preko vaših hipersvemirskih veza."

"A drugi svetovi Vasionaca?""Rekao sam vam ve. Ne postoje više.""Ni jedan jedini?""Ne verujem da, osim na Solariji, igde još postoji neki Vasionac.""U tom sluaju, ne postoji niko ko bi znao gde se Zemlja nalazi?""A zbog ega bi to ikome moglo biti od važnosti?""Za mene je to od najvee važnosti", upade Pelorat. "Re je o podruju

mojih istraživanja."

"U tom sluaju", odvrati Bander, "moraete da potražite neko novopodruje. Nije mi poznato gde se Zemlja nalazi, niti sam ikada uo za nekog komeje to poznato; u svakom sluaju, ne marim za to koliko ni za jednu jedinu trulubreskvu."

Vozilo se iznenada zaustavi i Treviz za trenutak pomisli da se Banderuvredio. Vozilo se, meutim, zaustavilo bez ikakvog potresa, i izraz Banderovoglica, dok je silazio, dajui svojim gostima znak da ga slede, odavao je nekogako se veoma lepo zabavlja.

Svetlo u prostoriji u koju kroiše osta prigušeno, uprkos tome što ga jeBander pojaao uobiajenim pokretom ruke. Prostorija je vodila u jedan pokrajnihodnik sa ije su se obe strane nalazile manje sobe. U svakoj od njih nalazilose po nekoliko ukrašenih vaza; pored pojedinih od njih stajalo je nešto nalik nafilmske projektore.

"Gde smo to sada?" upita Treviz.

"U posmrtnim odajima naših predaka, Trevize", odgovori Bander.

50.Pelorat se sa zanimanjem obazre oko sebe. "Pretpostavljam da ste u ove

urne pohranili prah svojih predaka?""Ako pod izrazom 'pohraniti' mislite 'sahraniti' onda niste sasvim u

pravu", odgovori Bander. "Mi se, istina, nalazimo pod zemljom, ali ovo je mojdom, i prah mojih predaka je tu, baš kao što smo to i mi. U našem jeziku izrazza to je 'ukuiti'..." On zastade za trenutak, a onda objasni: "'Kua' jestarovremenski izraz za 'prebivalište'.

Treviz ga ovlaš pogleda. "I sve su to, kažete, vaši preci? Koliko ih je?""Pa, oko stotinu", odgovori Bander, ni ne pokušavšii da prikrije prizvuk

ponosa u svom glasu. "Devedeset etvoro, da budem sasvim taan. Razume se,najstariji meu njima nisu bili Solarijanci, u punom smislu te rei - mislim, usadašnjem smislu. Bili su polu-ljudi, muškarci i žene. Njihovi neposredni

potomci smestili su ih u urne u pokrajnim sobama, u koje ja, dakako, ne zalazim,jer je 'stidno'. To je, u stvari, izraz koji koristimo u našem reniku; ne znamda li nešto srodno tome postoji u galaktikom jeziku. Mogue je da ne postoji."

"A filmovi?" upita Blis. "Držim da su ono filmski projektori.""To su dnevnici", ispravi je Bander, "prikazi njihovog života. Tu se oni

mogu videti na razliitim, naješe njima omiljenim delovima imanja. To, dakako,znai da nisu nestali bez traga. Deo njih je preostao, i jedan od vidova mojeslobode sastoji se i u tome što im se, kada god to poželim, mogu pridružiti;dovoljno je samo da pogledam pare ovog ili onog filma, kad god mi se prohte."

"Ali to se, dakako, ne odnosi i na one... 'stidne'?"



Bander skrenu pogled. "Ne", priznade on, "ali najzad, niko od nas nije bezte vrste predaka. To je nešto uobiajeno za sve."

"Uobiajeno? Znai, i drugi Solarijanci imaju posmrtne odaje poput ovih?"upita Treviz.

"Oh, svakako, svi ih imamo, ali moje su najbolje, najlepše i najboljeouvane."

"Da li ve imate posmrtnu odaju koju ste za sebe pripremili?" upitaTreviz.

"Razume se. Ve je potpuno dovršena i pripremljena. Bilo je to prvo štosam uradio, pošto sam nasledio imanje. I kada moji ostaci - da se poetskiizrazim - budu pretvoreni u prah, prvi zadatak mog naslednika bie da pripremiodaju za sebe."

"Imate li ve naslednika?""Imau, kada doe vreme za to. Meutim, preostalo mi je još dosta života.

Kad budem morao da krenem imau ve odraslog naslednika, dovoljno zrelog dauživa u imanju i opremljenog moždanim režnjevima za transdukciju energije."

"Bie to, pretpostavljam, vaš prvi potomak?""Oh, da.""Ali", nastavi Treviz, "šta ako se dogodi nešto nepredvieno? Nezgode i

nesreni sluajevi, pretpostavljam, dogaaju se ak i na Solariji. Šta se dogaaukoliko neki Solarijanac premine pre vremena, bez naslednika koji bi zauzeonjegovo mesto, ili u najmanju ruku, nekog dovoljno zreog da bi mogao uživati u

blagodetima imanja?""To se veoma retko dešava. Meu mojim precima to se dogodilo samo jednom.

Kada se, meutim, to i dogodi, treba samo imati u vidu da na drugim imanjimapostoje naslednici zreli da ih preuzmu, ali iji su roditelji dovoljno mladi damogu imati i drugog naslednika, i poživeti koliko je potrebno dok taj druginaslednik ne sazre. U tom sluaju, jedan od tih staromladih naslednika, kako ihnazivamo, preuzeo bi moje imanje."

"Ko o tome odluuje?""Imamo ovde jedno upravno telo ija je, upravo to, jedna od funkcija -

odreivanje naslednika u sluaju neijeg prevremenog preminua. Sve se to,razume se, obavlja putem holovizije."

"Ali ne razumem nešto", umeša se Pelorat. "Ako ve Solarijanci nikada nesreu jedni druge, kako u tom sluaju dolazite do saznanja da je nekiSolarijanac, negde, neoekivano - ili uostalom, možda i oekivano - preminuo?"

"Kada neko od nas premine", odgovori Bander, "sve se na njegovom imanjuzaustavlja. Ukoliko ne postoji naslednik koji bi upravljanje smesta preuzeo usvoje ruke, tako nastala, neprirodna situacija konano se uoava i preduzimajuse mere da se stvari ponovo dovedu u red. Uveravam vas da naš društveni sistemsavršeno funkcioniše."

"Da li bi bilo mogue da vidimo neki od filmova koje ovde imate?" upitaTreviz.

Bander se skameni. "Samo vas neznanje opravdava", ree on konano. "To štoste rekli prosto je i uvredljivo."

"Izvinjavam se", prihvati Treviz. "Ne bismo želeli da se nameemo, ali ve smo vam objasnili da nam je veoma stalo do obaveštenja o Zemlji. Pomislih damožda najstariji filmovi koje tu imate sežu u daleku prošlost, u vreme pre nošto je atomska katastrofa opustošila Zemlju. Mogue je, drugim reima, da imapomena o Zemlji u nekim od tih filmova. Možda ak neka vredna pojedinost. Nebismo nipošto, kako ve rekoh, želeli da nasrnemo na vašu slobodu; pa ipak, ne

bi li postojala mogunost da vi sami pregledate te filmove, ili da dopustitenekom od robota da to uini, i da nam potom prenesete ono što bi nas moglozanimati? Razume se, ukoliko ste voljni da poštujete naše razloge, prihvatajuida emo mi, za uzvrat, uiniti sve što je mogue da u punoj meri poštujemo vašaoseanja, možda biste nam, ipak, mogli dozvoliti da ih i sami pogledamo?"

"Pretpostavljam da ni ne shvatate da postajete sve nasrtljiviji", odgovoriBander hladno. "Pri svemu tome, možemo ovog asa okonati razgovor na tu temu...Mogu vam, naime, rei da ne postoje nikakvi filmovi o životu mojih polu-ljudskihpredaka."

"Baš nikakvi?" Trevizovo razoaranje bilo je iskreno.



"Postojali su - nekada. Ali i sami možete zamisliti šta je bilo na njima.Dva polu-ljudska bia kako ispoljavaju zanimanje jedno za drugo, ili ak..."Bander proisti grlo i nastavi, s oiglednim naporom: "ak, kako se sparuju.Sasvim prirodno, svi filmovi o polu-ljudima uništeni su pre mnogo generacija."

"A filmovi drugih Solarijanaca?""Svi su uništeni.""Jeste li baš sigurni u to?""Bilo bi ludo ne uništiti ih.""Moglo se dogoditi da je neki Solarijanac bio lud, ili sentimentalan, ili

naprosto, zaboravan. Pretpostavljam da ne biste imali ništa protiv da nampokažete put do nekog drugog imanja?"

Bander se iznenaeno zagleda u Treviza. "Mislite li da bi drugi bilivoljni da vas podnose, kao što sam ja to bio?"

"A zbog ega ne bi, Banderu?""Pa, ustanoviete to i sami.""To je rizik, koji smo spremni da preduzmemo.""Ne, Trevize. Ne, i vama dvoma. Saslušajte me."U pozadini su stajali roboti, i Banderovo lice poprimilo je mrgodan izraz."O emu je re, Banderu?" upita Treviz, oseajui kako ga iznenada prožima

nelagoda."Uživao sam", odgovori Bander, "razgovarajui s vama, i posmatrajui vas u

svoj toj vašoj... neobinosti. Bio je to jedinstven doživljaj, i zaista sam

uživao, ali od svega toga ništa ne mogu uneti u voj dnevnik, niti ovekoveitiputem filma."

"Zbog ega?""Ono što sam vam govorio; ono što ste vi meni rekli; to što sam vas doveo

u svoje prebivalište; to što sam vas, ak, doveo u posmrtne odaje svojih predaka- sve to predstavlja sramotno delo."

"Mi nismo Solarijanci. Znaimo vam veoma malo, možda ak manje i od ovihrobota. Je li tako?"

"To što niste Solarijanci može biti izvinjenje za mene. Bojim se, meutim,da to nee biti opravdanje i za druge."

"Ali šta vas se to sve tie? Zar niste sasvim slobodni da postupate kakovam je volja?"

"Jesam slobodan, ali savršena sloboda ne postoji. Kada bih bio jediniSolarijanac na ovoj planeti, mogao bih initi sramotne stvari baš po svojoj

želji. Ali budui da na ovoj planeti postoje i drugi Solarijanci, to našasloboda, mada je sasvim blizu toga, nije i potpuna. Na ovoj planeti nalazi se

još dvanaest stotina Solarijanaca, i svi bi me oni prezreli onog asa kada bisaznali šta sam uinio."

"Nema nikakvog razloga da oni išta saznaju o onome što se ovde dogodilo.""Potpuno tano. Bio sam svestan toga od prvog trenutka kada sam vas

ugledao. Bio sam svestan toga sve vreme dok sam se zabavljao sa vama. U pravuste: drugi ne smeju ništa saznati."

"Ukoliko to znai", umeša se Pelorat, "da strahujete od neprilika kojimabiste mogli biti izloženi zbog naših nastojanja da na drugim imanjima ovdepribavimo obaveštenja o Zemlji, u tom sluaju, razume se, nikome ne bismo nipomenuli da smo se najpre s vama sreli. Oko toga nema nikakvog spora."

Bander odmahnu glavom. "Ve sam i previše rizikovao. Ja, razume se, osvemu ovome neu rei ni rei. I moji roboti e utati; šta više, naložiu im dazaborave da su vas ikad ugledali. Vaš brod odvui emo pod zemlju i prouiti ga;

možda bismo mogli doi do nekog korisnog saznanja...""Trenutak", prekide ga Treviz, "koliko dugo mislite da bismo ovde mogli

ekati, dok vi prouavate naš brod? Tako nešto ne dolazi u obzir.""Grešite, Trevize, jer sve što biste u pogledu toga mogli da kažete,

jednostavno, nema nikakve važnosti. Žao mi je. Želeo bih da još razgovaram svama, i da razmotrim još mnogo stvari; ali kao što i sami vidite, opasnostpostaje sve vea."

"Ne, ne vidim", uzjoguni se Treviz."Ipak je tako, mali poluovee. Bojim se da je došao trenutak da moram

uiniti ono što bi moji preci odmah uinili. Moram vas pobiti, sve troje."



PONOVO NA POVRŠINI

51.Istog trena Treviz okrete glavu prema Blis. Lice joj je bilo bez ikakvog

izraza, ali napeto, a oi usredsreene na Bandera da se inilo da niega drugogane beše svesna.

Peloratove oi, u neverici, behu širom otvorene.Ne znajui šta je Blis bila spremna, ili mogla da uini, Treviz je svim

silama nastojao da se odupre sveprožimajuem oseanju gubitka (ne toliko zbogpomisli da treba da umre, koliko zbog toga što je trebalo da umre ne saznavšiprethodno gde se Zemlja nalazi, niti zbog ega je odabrao Geu kao budunostoveanstva). Morao je pokušati da dobije u vremenu.

Nastojei da mu glas ne uzdrhti i da mu rei budu jasne, Treviz se obratiBanderu: "Prikazali ste se kao uglaen i prijatan Solarijanac, Banderu. Niste serazbesnili zbog našeg upada u vaš svet. Bili ste savršeno ljubazni i proveli naskroz svoje imanje i svoj dom, i koliko ste mogli, odgovorili na naša pitanja.Prema tome, vašem karakteru više bi priliilo kada biste nam dopustili da odemoodavde. Niko nikada nee saznati ni da smo kroili na ovu planetu, niti emo misami imati razloga da ovamo ponovo navratimo. Stigli smo na Solariju otvorenasrca, ne tražei ništa drugo do nekoliko objašnjenja."

"Ono što kažete potpuno je tano", odvrati Bander nehajno, "i sve do ovog

asa, poštedeo sam vam život. Meutim, glavu ste stavili u torbu onog trenutkakada je vaš brod zašao u atmosferu ove planete. Ono što sam mogao uiniti - išto je, možda, trebalo da uinim - jeste da vas odmah, pri prvom bliskom susretusa vama, lišim života. Potom sam mogao izdati nalog odgovarajuem robotu daizvrši obdukciju i da mi dostavi sve podatke o Došljacima koji bi mi mogli bitiod kristi.

Ipak, nisam to uinio. Prepustio sam se svojoj radoznalosti, popuštajuipred svojom pomalo lakoumnom prirodom; ali sada je dosta. Moram tome uinitikraj. U stvari, ve sam se preko svake mere poigrao sa bezbednošu Solarije; jerukoliko bih vam, ustupajui pred nekom svojom slabošu, ipak dopustio da odavdeodete, drugi od vašeg soja sigurno bi došli za vama, ma koliko vrsta bila vašaobeanja da do toga nee doi.

Pri svemu tome, postoji još nešto. Vaša smrt bie savršeno bezbolna. Teku, jedva primetno, povisiti temperaturu vaših mozgova i uiniti ih neaktivnim.

Neete, pri tom, ništa osetiti. Život

e se sam od sebe ugasiti. Najzad, poštoobdukcija i prouavanje vaših tela budu okonani, pretvorie vas u pepeo jednim

snažnim toplotnim mlazom i sve e biti gotovo.""Ukoliko ve moramo da umremo", primeti Treviz, nemam, dabome, ništa

protiv brze i bezbolne smrti; ali zbog ega bismo, uopšte, morali da umremo kadanikome nismo naneli nikakvo zlo?"

"Ve sam vaš dolazak ovamo, predstavlja zlo.""Ta se tvrdnja ne zasniva ni na emu razumnom, budui da nismo znali da

sam naš dolazak ovamo predstavlja zlo.""Svaki svet sam za sebe odreuje šta za njega predstavlja zlo. Vama to

može izgledati kao nešto proizvoljno, ili ak besmisleno, ali ne i nama; ovo jenaš svet, i mi imamo sva prava da kažemo da ste u ovom ili onom poinili grešku,i da stoga zaslužujete da umrete."

Bander se nasmeši, kao da samo uestvuje u nekom prijatnom razgovoru, inastavi: "Pored toga, nemate nikakvog prava da se pozivate na neku svoju

uzvišenu mroljubivost. Imate pištolj ijim snažnim mikrotalasnim mlazom koji svesažiže i sami ubijate. Taj pištolj ini isto ono što i ja nameravam da uinim,ali siguran sam da to ini mnogo grublje i bolnije. Ne biste, znam, nimalooklevali da ga sada na meni upotrebite, samo da ga nisam lišio potrebne energije- ili kada bih bio toliko lud da vam omoguim slobodu kretanja koja bi vas mogladovesti u iskušenje da ga potrgnete."

Glumei oajanje i nastojaei da ne pogleda Blis, kako Banderovu pažnju nebi skrenuo na nju, Treviz zavapi: "Preklinjem vas, budite milostivi i ne initeto."



Odjednom se namrštivši, Bander odvrati: "Moram pre svega biti milostivprema sebi samome i svom svetu, i stoga morate umreti."

On podiže ruku i ostog asa Treviza obavi tmina.

52.Osetivši u magnovenju kako ga proždire tmina, Trevizove se misli

pokrenuše: je li ovo smrt?I kao da njegove misli proizvedoše odjek, on zau šapat: "Je li ovo smrt?"

Bio je to Peloratov glas.Treviz pokuša da pomeri usne i ustanovi da ga ništa ne ometa u tome. "Zbog

ega to pitaš?" prošapta on, namah osetivši ogromno olakšanje. "Ve samainjenica da si u stanju to da pitaš kaže ti da nisi mrtav."

"Postoje drevna predanja koja govore o životu posle smrti""Gluposti", promrmlja Treviz. "Blis? Blis, jeste li tu?"Nije bilo odgovora.Kao odjek, zau se Peloratov glas: "Blis? Blis? Golane, šta se to

dogodilo?""Mora biti da je Bander mrtav", odgovori Treviz. "U tom sluaju, nije više

u stanju da snabdeva energijom imanje. Zato je svuda mrak.""Ali kako...? Misliš, Blis ga je ubila?""Najverovatnije. Nadam se samo da i sama nije povreena." On se podiže na

kolema i, oslanjajui se na ruke, stade bauljati u savršenoj tmini podzemlja

(ukoliko se zanemari jedva raspoznatljivo svetlucanje radioaktivnih atoma kojisu se raspadali u zidovima).

A onda njegove ruke napipaše nešto meko i toplo. Nastavivši da opipava onrazazna jednu nogu i smesta je šepa. Bila je suviše mala da bi mogla bitiBanderova. "Blis?"

Noga se pomeri i udari ga, i Treviz se smesta povue."Blis?" ponovo on. "Recite nešto.""Živa sam", zau se Blisin glas, udno izmenjen."Jeste li dobro?" upita Treviz."Nisam." Gotovo istog asa prostorija se ponovo osvetli - jedva. Zidovi su

slabašno svetlucali, zraei svetlost nasumino - as jae, as slabije.Bander je ležao zgren - nejasna sivkasta masa. Pokraj njega,

pridržavajui mu glavu, kleala je Blis.Ona podiže pogled prema Trevizu i Peloratu. "Solarijanac je mrtav", ree

ona, i pri bledoj svetlosti na obrazima joj zablistaše suze.Treviz se zapanji. "Zbog ega plaete?""Kako ne bih plakala? Ubila sam jedno živo bie, obdareno razumom i

inteligencijom. A nisam to nameravala."Treviz se saže da joj pomogne da ustane, ali ga ona odgurnu.Pelorat zatim klee kraj nje i obrati joj se nežnim glasom: "Molim te,

Blis, ak ni ti nisi u stanju da ga vratiš u život. Ispriaj nam šta sedogodilo."

Dopustivši im ipak da je usprave, ona tupo odgovori: "I Gea je u moi dauini ono što je Bander nameravao. I Gea je u moi da upotrebi nejednakorasporeenu energiju Vaseljene i da je, iskljuivo mentalnim putem, usmeri dapostigne željeni cilj."

"Poznato mi je to", ree Treviz, pokušavajui da je uteši, ali nisam neznajui kako da to postigne. "Seam se našeg prvog susreta u svemiru kada ste vi- ili bolje rei, Gea - šepali naš brod. Palo mi je to na um onog trenutka kada

me je Bander, oduzevši mi oružje, uinio nepokretnim. I vas je stavio pod svojukontrolu, ali sam bio siguran da ste u stanju da, im to ushtednete, razbijetenjegovu blokadu."

"Niste u pravu. Da sam tada pokušala - ne bih uspela. Kada se", nastaviona žalosno, "vaš brod onda našao u mom /našem/Geinom zagrljaju, Gea i ja smobili odistinski jedno. Sada je, meutim, ovde hipersvemirski prostor, kojimoju/našu/Geinu delotvornost znatno ograniava. Gea, kao što vam je poznato, onošto ini - ini istom moi udruženih mozgova. Ipak, svim tim udruženimmozgovima nedostaju transduktorski režnjevi - koje je ovaj Solarijanac imao. Minismo u stanju da se tako tanano, tako delatno i tako neumorno služimo energijom



- kao što je on to bio u stanju... Vidite i sami da nisam u mogunosti da jaeosvetlim ovu prostoriju, a ne znam ni koliko u dugo biti u stanju da svetlostodržim pre nego što se umorim. A on je bio u stanju da obezbeuje energiju zaitavo ogromno imanje - ak i u snu."

"Pa ipak, zaustavili ste ga", primeti Treviz."Samo stoga što nije ni podozrevao kakvim moima raspolažem", odvrati

Blis, "i što nisam baš ništa uinila da mu ih makar nagovestim. Shodno tome,uopšte nije sumnjao u mene, niti je na mene obraao pažnju. Sav se usredsrediona vas, Trevize, prvenstveno zbog toga što ste vi jedini nosili oružje - vidite,opet nam je bilo od velike koristi; sve što je trebalo da ja uradim bilo je dauvrebam priliku da ga zaustavim jednim brzim i neoekivanim udarcem. I kada jesamo jedna pomisao obuzela njegov um - da nas ubije - i kada je svu pažnjuusredsredio na to, i na vas, dobila sam priliku za udar."

"I sve se lepo završilo.""Kako, Trevize, možete i da izgovorite nešto tako okrutno? Moja je samo

namera bila da ga zaustavim; želela sam da ga onemoguim da koristi svojetransduktore. U trenutku iznenaenosti, kada je pokušao da nas ubije i kada jeustanovio da to nije u stanju - utvrdivši, umesto toga, da više ne kontrolišedotok energije i da se, ak, svetla gase i da nas obavija tama - ja sam još višepojaala svoj zahvat i poslala ga u stanje dubokog, ali normalnog sna,oslobaajui, istovremeno, njegove transudktore. Energija bi na taj nainnastavila da dotie, i mi bismo se mogli izvui odavde, dokopati se našeg broda

i napustiti planetu. Oekivala sam da u uspeti da stvari sredim tako da on,kada se konano probudi, ne bude svestan niega što se dogodilo od prvogtrenutka kada nas je ugledao. Gea uvek nastoji da izbegne ubijanje kada god senešto može postii bez oduzimanja života."

"Nešto je, oito, krenulo naopako. Šta to, Blis?" upita Pelorat nežno."Nikad se još nisam susrela ni sa im slinim tim transudktorskim

režnjevima, i nisam imala dovoljno vremena da ih prouim i nešto više saznam onjima. Jednostavno sam izvršila silovit prepad, nastojei da ga blokiram;meutim, po svemu sudei, nainila sam grešku. Nisam, naime, spreila dotokenergije do njegovih transudktora, ve njeno isticanje. Energija, kao što vam jepoznato, neprestano i u velikim koliinama dotie u njegove transudktore, alimozak se obezbeuje tako što je istovremeno, i u istim koliinama, istiskuje,prenosei je dalje. Meutim, kada sam postavila blokadu i zaustavila njenooticaje, ona se istog asa stala gomilati u transduktorskim režnjevima i, tokom

samo jedne sekunde, dostigla kritinu ta

ku; nagli porast temperature razorio jemoždane proteine i kod njega je nastupila trenutna smrt. Svetla su se pogasila i

ja sam, pokušala da uklonim blokadu; bilo je, meutim, prekasno.""Ne vidim, draga, da si mogla uiniti išta drugo, osim onoga što si

uinila", primeti Pelorat."Imajui u vidu da sam oduzela nekome život - to nije nikakva uteha.""Ali Bander se spremao da nas ubije", podseti je Treviz."To jeste bio razlog da ga zaustavim, ali ne i da ga ubijem."Treviz za trenutak oklevaše. Nije želeo da ispolji nestrpljenje koje ga je

obuzimalo; nije imao nameru da povredi ili još više uznemiri Blis, koja je, nakraju krajeva, predstavljala njihovu jedinu odbranu na ovom neprijateljskomsvetu.

"Blis", obrati joj se on, "vreme je da se pozabavimo posledicamaBanderovog nestanka. Budui da ga više nema, došlo je do poremeaja u dotokuenergije na ovom imanju. Ostali Solarijanci e to primetiti ranije ili kasnije -

verovatno ranije - i to e ih navesti da pokušaju da ustanove u emu je stvar.Ne verujem da biste bili u stanju da se oduprete eventualnom zajednikom napadunekolicine. S druge strane, kao što maloas sami rekoste, neete biti u stanjuda još dugo održavate ogranieni dotok energije. Stoga je od najvee važnosti dašto hitnije iziemo na površinu, i da se bez ikakvog oklevanja domognemo našegbroda."

"Ali Golane", upita Pelorat, "kako da to izvedemo? Ovde, pod zemljom,prevalili smo ko zna koliko kilometara, neprestano krividajui. Mislim da je ovoovde pravi lavirint, i što se mene tie, nemam ni najmanjeg pojma kuda dakrenemo da bismo izišli na površinu. Oduvek sam se krajnje loše orijentisao."



Obazrevši se oko sebe, Treviz je morao da prizna da je Pelorat savršeno upravu. "Ipak", ree on, "pretpostavljam da postoji vei broj prolaza dopovršine, i možda nema potrebe da tragamo za onim kojim smo došli ovamo."

"Ali ne znamo gde se nalazi nijedan od tih, eventualnih, drugih prolaza.Kako onda da ih pronaemo?"

Treviz se okrenu prema Blis. "Možete li vi, mentalnim putem, ustanovitipoložaj nekog od njih, kako bismo se izvukli odavde?"

"Svi roboti, na itavom imanju, prestali su da funkcionišu. U stanju sam,istina, da otkrijem blede tragove života, osetno ispod praga razuma, ali jedinoobaveštenje koje sam u prilici da na taj nain dobijem jeste da se površinanalazi 'gore', što i sami znamo."

"Pa, u tom sluaju", prihvati Treviz, "moraemo da sami potražimo prolazka površini."

"Tek tako, nasumice", užasnu se Pelorat. "Nikada neemo uspeti.""Možda hoemo, Janove", usprotivi se Treviz. "Ukoliko krenemo u potragu

možda emo, na kraju, nai izlaz, ma koliko izgledi za to bili maleni. Drugamogunost je da, jednostavno, ostanemo gde smo, a ukoliko tako postupimo izglediza uspeh su nam zaista nikakvi. Hajdemo, i najmanji izgledi bolji su negonikakvi."

"Trenutak", smiri ih Blis. "ini mi se da sam osetila nešto.""Šta to?" upita Treviz."Neiji mozak."

"Nekog razumnog bia?""Da, ali ini mi se, nerazvijenog. Meutim, ono što sam u stanju da sasvim

jasno razaberem jeste nešto drugo.""Šta?" upita Treviz , nastojei da i ovog puta suzbije nestrpljivost."Strah! Nepodnošljiv strah", odgovori Blis šapatom.

53.Treviz se žalosno obazre oko sebe. Bilo mu je, razume se, poznato gde su

ušli, ali nije gajio ni najmanju iluziju u pogledu svojih mogunosti da ponovopronae put kojim su dovde došli. Najzad, jedva da je obratio pažnju na sve tekrivine i zavoje. Ko bi, uopšte, mogao i pretpostaviti da e se nai u položajuda tragaju za izlaskom odavde, bez iije pomoi i pri prigušenoj, treperavojsvetlosti?

"Blis", upita on, "verujete li da možete da pokrenete vozilo?"

"Sigurna sam, Trevize, da bih mogla, ali to ne znai da bih bila u stanjuda njime upravljam", odgovori Blis.

"Rekao bih", primeti Pelorat, "da je Bander vozilom upravljao mentalnimputem. Nisam primetio da je, tokom vožnje, išta dotakao."

"Naravno, upravljao je vozilom mentalnim putem", prihvati Blis blago."Ali, Pele, na koji nain? Mogao si, isto tako, rei da se služio komandama, aliako ne znam kako se komandama upravlja, to mi je od male koristi. Je li tako?"

"Ipak, mogli biste pokušati", ree Treviz."Ukoliko bih pokušala, morala bih na to usredsrediti itav svoj um, bez

ostataka; a u tom sluaju, bojim se da bismo ostali bez svetla. U tmini u kojojbismo se našli vozilo nam ne bi bilo od neke pomoi, ak i kada bih znala kakoda njime upravljam."

"U tom sluaju, pretpostavljam da emo morati da pešice lutamo unaokolo?""Bojim se da je upravo tako."Treviz se zagleda u gustu, neprozirnu tminu što se prostirala neposredno

iza ruba svetlosti koju je pružala tinjava svetiljka. Niti je išta video, nitišta uo.

"Blis", upita on, "da li još oseate prisustvo onog preplašenog uma?""Da, oseam.""Možete li nam rei gde se nalazi? Možete li nas odvesti do njega,""Mentalni oseaj prostire se u pravoj liniji. Obina materija ne prelama

ga u vidljivijoj meri, te stoga mogu da kažem da dopire iz onog pravca."Ona ukaza prstom na jedno mesto na jedva osvetljenom delu zida, i dodade:

"Ali, dabome, ne možemo se probiti kroz zid da bismo doprli do njega. Najboljebi bilo slediti hodnike, i nastojati da se probijemo sledei pravac u kome se



prisutnost nepoznatog sve više ispoljava. Ukratko, moraemo da pribegnemo igritoplo-hladno."

"Pa, u tom sluaju, krenimo odmah."Pelorat ih zaustavi. "ekaj, Golane; jesi li zaista siguran da bi trebalo

da tragamo za tim nepoznatim, ma ko bio u pitanju? Ukoliko je ono tolikozaplašeno, možda postoje razlozi i za naš, poražavajui strah?"

Pomalo nestrpljivo, Treviz odmahnu glavom. "Janove, nemamo nikakvogizbora. U pitanju je neki živi stvor koji bi, preplašen na smrt ili ne, moždabio voljan - a možda i ne bi - da nas uputi kako emo stii do površine."

"I Bandera emo ostaviti tek tako, da leži ovde?" upita nevoljno Pelorat.Treviz nabra obrve. "Ma hajde, Janove. Ni u pogledu toga nemamo nikakvog

izbora. Posle svega, ovde e se ipak pojaviti neki Solarijanac, ponovo pokrenutirobote, i neki od njih pronai e Bandera i pobrinuti se za njega - nadam se,samo, ne pre no što mi budemo ve daleko odavde, savršeno bezbedni."

Prepustivši Blis elno mesto, oni konano krenuše. Osvetljenje je, unjenoj neposrednoj blizini, uvek bivalo nešto jae. Ona se zaustavljala kodsvakih vrata, na svakoj raskrsnici u hodniku, nastojei da ustanovi iz kogpravca je pristizao oseaj besomunog straha. Povremeno bi ušla kroz neka vrata,kretala nekim zavijutkom, i ponovo se vraala da proveri neki drugi mogui put;za sve to vreme Treviz ju je bespomono posmatrao.

Svaki put kada se inilo da je Blis imala na umu nešto sasvim odreeno,odluno se uputivši u nekom pravcu, svetla su se, u tom smeru, palila pre no što

je uopšte stigla do njih. Trevizu se inilo da je osvetljenje sada, uopšte, bilobolje, - možda stoga što su mu se oi ve sasvim privikle na polutamu, a možda istoga što je Blis postepeno uspevala da sa više efikasnosti kontroliše dotokenergije. U jednom trenutku, dok su prolazili pored jednog od onih metalnihstubova pobodenih u zemlju, ona ga je dodirnula i osvetljenje se istog asapojaalo. Blis je samo klimnula, kao da je veoma zadovoljna sama sobom.

Ništa im se, dokle god im je pogled sezao, nije inilo makarprepoznatljivim. Izgledalo im je kao da nasumice tumaraju delovima ogromnogpodzemnog prebivališta kroz koje, pri dolasku, uopšte nisu prošli.

Treviz je sve vreme pokušavao da uoi neki hodnik koji bi se, pod ošrimuglom, pružao naviše; takoe, pomno je osmatrao tavanicu, nee li na njojzapaziti neki nagoveštaj otvora. Ništa, meutim, nije bio u stanju da primeti, iinilo se da im je onaj preplašeni stvor jedina prilika da ponovo iziu napovršinu.

Hodali su u potpunoj tišini, osim šumova koje su priinjavali njihovivlastiti koraci; u potpunoj tami, osim svetiljki koje su im osvetljavale put u

njihovoj neposrednoj blizini; kroz potpuno mrtvilo, osim znakova života koje suoni sami odavali. Povremeno bi naišli na obris nekog robota koji bi sedeo, ilistajao, u polutami, bez ikakvog pokreta. U jednom trenutku naišli su na nekogrobota koji je ležao postrance, sablasno zgrenih udova. Mora biti, pomislio jeTreviz, da ga je nagli prekid u dotoku qenergije zatekao u raskoraku, te sejednostavno sruio tamo gde se zatekao. Živ ili mrtav, Bander nije bio u stanjuda vlada silom gravitacije. Možda su, u tom trenutku, svi roboti, na itavomBanderovom posedu, ležali ili stajali savršeno nepokretni; nee, bez sumnje,protei mnogo vremena pre no što to bude zapaženo izvan Banderovog imanja.

A možda i nee, odjednom pomisli Treviz. Solarijancima je sigurno bilopoznato kada je neko od njihovih trebalo da umre - usled starosti ili fizikeoronulosti. Svi oni bili bi unapred upozoreni i spremni za taj trenutak. Banderaje, meutim, smrt zadesila iznenada, bez ikakvog prethodnog nagoveštaja, u

najboljim godinama. Ko bi, dakle, to mogao i pretpostaviti? Ko bi to, uopšte,mogao oekivati? I ko bi, uostalom, uopšte pažljivo motrio na to šta se dogaana njegovom imanju?

Ali ne (Treviz smesta odagna od sebe ohrabrujue i utešne misli kaoopasne, kao nešto što bi ga moglo zavarati ispunjavajui ga prekomernimsamopouzdanjem). Solarjinci e, nema sumnje, zapaziti da je sve na Banderovomimanju odjednom stalo, i sigurno e nešto preduzeti. Malo ko meu njima, po svojprilici, ne bi bio zainteresovan da ga nasledi, i stoga jedva da je biloverovatno da na Banderovu smrt ne obrate nikakvu pažnju.



"Aparati za preišavanje vazduha su stali", progovori Pelorat, ne zvueinimalo sretno. "Na ovakvom mestu, u podzemlju, preistai vazduha moraju svevreme da rade, i Bander ih je snabdevao energijom. Sada, meutim, više ne rade."

"Ne mari, Janove", odgovori mu Treviz. "U ovom praznom prebivalištu imamodovoljno vazduha, ak i za više godina."

"Pa ipak. Psihološki, to ne deluje nimalo prijatno.""Molim te, Janove, ne panii... Blis, jeste li nešto pronašli?""Na pravom smo putu, Trevize", odgovori ona. "Oseaj straha postaje sve

jai, i ini mi se sve jasnijim odakle dolazi."Sada je koraala znatno sigurnije, sve manje oklevajui kada bi se našla

na nekoj raskrsnici."Tamo! Tamo!" odjednom uzviknu ona. "Sada ga sasvim dobro razaznajem.""ak i ja sada mogu da ga ujem", odvrati Treviz suvo.Sve troje smesta se zaustaviše, zadržavši dah. Mogli su da uju tiho

jeanje, povremeno prekidano glasnim jecajima.Oni kroiše u jednu prostranu sobu, i kada se svetla upališe, videše da

je, za razliku od svih drugih u kojima su do tada boravili, bila živopisno ibogato nameštena.

U sredini sobe nalazio se jedan blago pognut robot; ruke su mu bileispružene u pokretu koji se gotovo mogao protumaiti kao izraz beskrajnenežnosti. Bio je, naravno, potpuno nepokretan.

Na nekome ko se nalazio iza robota lepršala je odea. Jedno okruglo,

preplašeno oko izvirivalo je iz tkanine; i dalje se moglo uti srceparajuejecanje.

Treviz zaobie robota i s druge strane mu se ukaza jedna malena prilikakoja odmah stade da vrišti. Stvorenje se saplete, pade na pod i osta ležei,pokrivši oi, mlatarajui nogama u svim pravcima kao da želi da od sebe odagnaopasnost ma iz kog pravca mogla doi, vrištei, vrištei...

Blis uzviknu, iako je svima bilo jasno: "Pa to je dete!"

54.Treviz odstupi korak ili dva, zapanjen. Šta je ovo dete radilo ovde?

Bander je bio toliko ponosan na svoj usamljeniki život, toliko je držao donjega.

Manje sposoban da, suoivši se sa nekom nerazumljivom pojavom, razmišlja uskladu sa gvozdenom logikom, Pelorat istog asa razabra o emu je re i naglas

primeti: "Rekao bih da je ovo dete Banderov naslednik.""Banderovo dete", složi se Blis, "ali odviše nejako, ini mi se, da bi gamoglo naslediti. Solarijanci e morati da potraže nekog drugog."

Blis nije skidala pogled sa deteta; nije ga, meutim, posmatralanapregnuto, ve na neki pitom, opinjavajui nain, i detinji vrisak ponovopolako pree u tihe jecaje, da bi konano i jecaji sasvim utihnuli. Dete napokonotvori oi i zagleda se u Blis. Telo su mu još potresali samo povremeni uzdasi.

Blis stade nešto utešiteljski da govori - isprekidanim reima koje su malošta znaile same po sebi, ali ija je svrha bila da pojaaju smirujue dejstvonjenih misli. Izgledalo je kao da, mentalnim putem, petlja po detinjem umu,nastojei da dovede u red njegova uzburkana oseanja.

Lagano, ne skidajui pogled sa Blis, dete se uspravi, još nesigurno nanogama, a onda se maši rukom za zanemelog, nepokretnog robota. Potom obujmirukama masivnu robotovu nogu, kao da traži oseaj sigurnosti u samom tom dodiru.

"Pretpostavljam", ree Treviz, "da mu je robot staratelj, ili možda

vaspita. Rekao bih da Solarijanci jednostavno nisu u stanju da se staraju jednio drugima, ak ni roditelji o vlastitoj deci."

"A ja pretpostavljam da je i dete hermafrodit", javi se Pelorat."Moralo bi tako biti", saglasi se Treviz.I dalje u potpunosti obuzeta detetom Blis mu se stade lagano približavati,

ispruženih ruku ali dlanova okrenutih k sebi, kao da želi da naglasi da mu nesmera nikakvo zlo. Dete je utke stajalo, posmatrajui Blis kako mu prilazi;samo se još vrše pripivši uz robota.

Blis se obraala detetu: "Hajde, dete, toplo... blago... toplo, prijatno,bezbedno... dete... bezbedno... bezbedno..."



Ona zastade i, ne osvrui se, ree jedva ujno: "Pele, obrati mu se nanjegovom jeziku. Reci mu da smo roboti koji treba da se pobrinu za njega, jer jesve na imanju stalo."

"Roboti!" uzviknu Pelorat, iskreno zaprepašen."Moramo mu se predstaviti kao roboti, jer ih se ne plaši. Mogue je da još

nikada nije ugledalo neko ljudsko bie, ak ni da ima ikakvu predstavu o njima.""Nisam siguran da se mogu setiti pravih rei", kolebao se Pelorat. "Ne

znam ni starovremensku, re za 'robota'.""Reci, onda, jednostavno 'robot', Pele. Ako ne uspe, pokušaj sa neim

poput 'metalno bie'. Pokušaj sa bilo im što ti padne na pamet."Lagano, izgovarajui re po re, Pelorat se obrati detetu arhainim

govorom. Dete ga pogleda, lagano se namršti, kao da nastoji da ga što boljeshvati.

"Kad ve s njim razgovaraš", dobaci mu Treviz, "mogao bi ga upitati i kakoda se izvuemo odavde."

"Ne, ne još", ree Blis. "Najpre da pridobijemo njegovo poverenje. Zaizlaz emo ga pitati kasnije."

I dalje netremice posmatrajui Pelorata, dete opusti svoj stisak okorobota i progovori tankim ali melodinim glasom.

"Govori odve brzo da bih ga mogao razumeti", primeti Pelorat snelagodnošu.

"Zatraži mu da ponovi što je rekao, ali sporije", posavetova ga Blis.

"inim sve što mogu da ga smirim i uklonim oseaj straha iz njega."Saslušavši detinje rei, Pelorat im prevede: "ini mi se da pita šta je sa

Džembijem. To je, po svemu sudei, njegov robot.""Proveri i uveri se, Pele."Pelorat se ponovo obrati detetu, i saslušavši njegov odgovor, potvrdi:

"Tako je, Džembi je njegov robot. A detetu je ime, kako samo kaže, Falom.""Vrlo dobro!" zadovoljno ree Blis. A onda, smešei se blistavim, srenim

osmehom, i upirui prstom na njega, ponovo se obrati detetu: "Falom. DobarFalom. Hrabar Falom." Pritisnuvši potom rukom vlastite grudi, ona dodade:"Blis."

Dete se nasmeši. Dok se smešilo izgledalo je veoma lepo. "Blis", odvrationo, izgovarajui slovo 's' pomalo trapavo.

Treviz se umeša. "Blis, ako biste mogli da ponovo pokrenete robota, moždabi umeo da kaže ono što nas zanima. Pelorat bi mogao s njim da razgovara, baš

kao i sa detetom.""Ne", odvrati Blis. "Pogrešili bismo. Prva dužnost robota je da pružidetetu svu moguu zaštitu. Ukoliko bismo ga pokrenuli, istog asa bi postaosvestan našeg prisustva, prisustva stranih ljudskih bia, i mogao bi nas napastibez razmišljanja. Nikakvom stranom ljudskom biu nije ovde mesto. A ako bih gaponovo iskljuila - ništa od njega ne bismo mogli da izvuemo. Pored toga ako bidete ponovo suoili sa iskljuenjem možda jedinog roditelja za koga uopšte zna,moglo bi... Ne, nikako; to ne bi valjalo."

"Ali", obrati joj se Pelorat bago, "slušali smo da robot ni po koju cenene sme naneti zlo nijednom ljudskom biu..."

"Tako je", odvrati Blis, "ali nije nam poznato šta su Solarijanci, praveisvoje robote, u njih ugradili. Ipak, pri svemu tome, ak i ako je u robotaugraena zapovest da ne sme povrediti nijedno ljudsko bie, on bi se mogao naiu situaciji da bira izmeu deteta i troje nepoznatih koje možda ne bi niprepoznao kao ljudska bia, te bi stoga bio prinuen da ih smatra pukim

uljezima. Nema, ini mi se, nikakve sumnje da bi odabrao dete i da bi nasnapao."

Ona se ponovo okrete prema detetu. "Falom", obrati mu se ona, i pokazujuiprstom, ree: "Blis... Pel... Trev."

"Pel... Trev", poslušno ponovi dete.Blis se lagano približi detetu, širei ruke, ali ono, netremice je

posmatrajui, koraknu unazad."Mirno, Falome", ree Blis. "Dobar, Falom. Dodirnuti, Falom. Dodirnuti,

Falom. Lep, Falom."Dete zakorai prema njoj i Blis uzdahnu. "Dobar, Falom."



Blis dodirnu detetovu obnaženu ruku, jer je i ono, kao i njegov roditelj,na sebi imalo samo tuniku, otvorenu spreda, i pregau oko bedara. Njen dodir bioje nežan i blag. Zatim skloni ruku, poeka nekoliko trenutaka, pa ga ponovododirnu, blago ga tapšui po mišici.

Detinje oi se napola zatvoriše, pod snažnim, smirujuim dejstvom Blisinoguma.

Blisine ruke lagano krenuše nagore, blago, jedva ih dotiui, premadetinjim ramenima, nastavljajui uz vrat, pa preko ušiju, zavlaei se ispodnjegove smee kose, da bi se, konano, zaustavile iza detetovih ušiju.

Trenutak potom, ona spusti ruke i ree: "Transduktorski režnjevi još sumaleni. Kost lobanje na tom mestu nije sasvim ovrsla. Tu se, za sada, nalazisamo deblji sloj kože; kada režnjevi izrastu do svoje pune mere kožnati deo ese izboiti, a kost e sasvim ovrsnuti... To, drugim reima, znai da dete uovom trenutku nije u stanju da upravlja imanjem; ak ni da pokrene svogrobota... Pele, upitaj ga koliko mu je godina."

Pelorat se obrati detetu, i saslušavši odgovor, saopšti: "Ako sam ga dobrorazumeo, kaže da mu je etrnaest godina."

"Jedva da bih mu dao jedanaest", primeti Treviz."Dužina godine na ovom svetu možda se ne podudara sasvim sa Standardnom

Galaktikom Godinom. Pored toga, poznato je da su Vasionci imali duži životnivek, te stoga, ukoliko su im Solarijanci u tom pogledu nalik, mogue je da imajuduži razvojni period. Na kraju krajeva, njegove nam godine malo znae."

Nestrpljivo pucnuvši jezikom, Treviz ree: "Dosta antropologije. Moramo sešto pre domoi površine, i s obzirom na to da pred sobom imamo dete, samouzaludno gubimo vreme. Ono, najverovatnije, ni ne zna put do površine. Možda aknije ni ulo da tako nešto uopšte postoji."

Blis pozva: "Pele!"Pelorat je, dakako, znao šta od njega oekuje, i ponovo stupi u razgovor

sa Falomom. Razmena rei, meutim, ovog puta potraja osetno duže.Najzad, on im saopšti: "Dete zna šta je sunce. Kaže da ga je ak i videlo.

Ja, meutim, mislim da je, zapravo, videlo drvee. Nekako mi nije izgledalo kaoda sasvim tano zna šta ta re znai - ili bar šta znai re koju sam jaupotrebio..."

"Dobro, Janove", požuri ga Treviz, "prei na stvar.""Rekao sam Falomu da bismo možda bili u stanju, ukoliko nas izvede na

površinu, da ponovo pokrenemo robota. U stvari, rekao sam mu da emo ga

pokrenuti. Mislite li da bismo zaista to mogli?""Razmišljaemo o tome kasnije", prihvati Treviz. "Da li ti je rekao da jespreman da nas povede?"

"Jeste. Mislio sam, znate, da bi dete bilo spremnije da to uini ukolikomu obeam da emo ponovo pokrenuti robota. Bojim se, ipak, da bismo ga moglirazoarati..."

"Ma hajde", prekinu ga Treviz, "poni ve jednom. "Sve to bie bez ikakvogznaaja ukoliko ostanemo ovde zatoeni."

Pelorat ree nešto detetu i ono krete, ali se gotovo odmah zaustavitražei pogledom Blis.

Blis ispruži ruku i pristupi mu, i njih dvoje pooše dalje držei se zaruke.

"Ja sam tvoj novi robot", obrati mu se ona, umilno se smešei."ini mi se da ga to prilino usreuje", proguna Treviz.Pelorat i Treviz krenuše za njima i Treviz se, za trenutak, upita da li je

oseaj sree prožeo dete jer ga je Blis u njemu izazvala, ili što e se nai napovršini, ili što je steklo tri nova robota, ili možda, što e dobiti nazadDžembija, jedinog roditelja za koga je znalo. Na kraju krajeva, to uopšte nijebilo važno - sve dok je dete bilo voljno da ih vodi ka površini.

inilo se, dok su odmicali, da se dete nijednog trenutka ne koleba.Koraalo je bez zastajkivanja, ak i kada bi naišli na raskrsnicu. Da li je,odista, dobro znalo kuda ide, ili mu je, pak, bilo svejedno? Da li se, možda,samo zabavljalo, savršeno ravnodušno prema konanom ishodu?

Oseajui, meutim, da se kreu sa nešto veim naporom, Trevizu je bilojasno da se hodnik blago uspinje; sve vreme podskakujui, sa nesumnjivim



oseajem važnosti, dete je pokazivalo u smeru ispred njih, neprestanoavrljajui.

Treviz pogleda Pelorata i ovaj, nakašljavši se, objasni: "ini mi se daspominje 'izlaz'..."

"Nadam se da si ga ispravno razumeo", prihvati Treviz.Dete se, u tom trenutku, odvoji od Blis i stade da tri. Pokazivalo je na

jedno mesto na podu, nešto tamnije od njegovih drugih delova. Dete stade na tomesto, poskoi na njemu nekoliko puta, a onda se okrete prema njima s izrazomiskrene zbunjenosti i poe nešto ubrzano govoriti.

Blis odmah shvati u emu je stvar i ree, mrštei se: "Potrebno je višeenergije... Ovo me zaista iscrpljuje."

Lice joj se malo zacrvene i svetla se prigušiše, ali vrata tik ispredFaloma se otvoriše i on oduševljeno uzviknu.

Dete jurnu kroz otvorena vrata, i Pelorat i Treviz pohitaše za njim. Bliskrenu poslednja, i okrenuvši se pre no što su se vrata ponovo zatvorila, vide dasu se svetla iza nje sasvim ugasila. Ona poeka još nekoliko trenutaka, dapovrati dah; izgledala je prilino iznureno.

"Pa", obazre se Pelorat, "napolju smo. Ali gde je naš brod?"Svi su stajali nepomino, okupani zracima zalazaeg sunca."ini mi se", promrmlja Treviz, "da se nalazi negde u onom pravcu.""I meni se tako ini", potvrdi Blis. "Poimo", dodade ona, i ponovo uze

Faloma za ruku.

Izuzev šuma njihovih vlastitih koraka i povremenog glasanja životinja,vladala je savršena tišina. U jednom trenutku prooše pored nekog robota kojije, nepokretan i još uvek držei u rukama predmet ija im svrha nije bilapoznata, stajao kraj jednog drveta.

Iz puke radoznalosti, Pelorat naini pokret kao da želi da mu se približi,ali ga Treviz opomenu: "Ostavi ga, Janove. Moramo da žurimo."

U daljini ugledaše još jednog robota, udno iskrivljenog."Pretpostavljam da ih ima posvuda, na itavom imanju, kilometrima

unaokolo." A onda pobedonosno uzviknu: "Ah, evo broda!"Oni ubrzaše korake, a onda, gotovo istog asa, zastadoše. Falom ispusti

piskav krik.Pored broda nalazilo se nešto nalik na letelicu krajnje primitivne izrade,

krhke grae i sa elisom koja je, oigledno, neštedimice rasipala energiju.Izmeu letelice i grupice Došljaka stajale su etiri ljudske prilike.

"Prekasno", uzviknu Treviz. "Izgubili smo previše vremena. Štaemo sada?"Pelorat se naglas upita: "etiri Solarijanca? Ali to je nemogue.

Solarijanci se nikada ne bi toliko približili jedan drugom. Da nisu, možda, upitanju njihove holografske projekcije?"

"Ne", odgovori Blis, "više su nego stvarni. Sigurna sam u to. Sigurna sam,meutim, da nisu ni Solarijanci. Nema nikakve sumnje u pogledu njihovih mozgova.Pred sobom imamo robote."

55."Pa", obrati se Treviz svojim pratiocima sa prizvukom umora u glasu,

"krenimo!" I on nastavi da lagano, kao da broji korake, koraa prema brodu.Ostali krenuše za njim.

Gotovo bez daha, Pelorat mu doviknu: "Trevize, šta nemeravaš da uiniš?""Ukoliko su zaista roboti, morae da se povinuju nareenjima."Roboti su i dalje mirno stajali, i Treviz ih je, dok su im se

približavali, kradomice pogledavao.Da, mora da su bili roboti. Njihova lica, iako nalik na ljudska - ak im

je i koža izgledala kao ljudska - bila su zauujue bezizražajna. Na sebi suimali nešto nalik na uniforme, i odea im je pokrivala i najmanji deli tela,osim lica. ak su i na rukama imali tanke, ali neprozirne rukavice.

Treviz im nehajno mahnu, na nain koji je nedvosmisleno oznaavao poziv daodstupe u stranu.

Roboti se ni ne pomeriše.Treviz se šapatom obrati Peloratu. "Janove, naredi im da se sklone. Nastoj

da budeš krajnje ubedljiv."



Pelorat proisti grlo i, iznenada progovorivši punim baritonom, obrati serobotima sporim glasom, obilno se pri tom služei rukama, nastojei da kretnjamada isto znaenje kao i Treviz maloas. Jedan od robota, koji je možda bio teknešto malo viši od ostalih, odvrati mu na to hladnim i oštrim glasom.

Pelorat se okrete prema Trevizu. "ini mi se da je rekao da nas smatraDošljacima."

"Reci im da smo ljudska bia i da moraju poslušati naša nareenja."Robot, meutim, ponovo progovori, galaktikim jezikom koji je, ma koliko

zvuao neobino, bio prilino razumljiv. "Razumeo sam vaše rei, Došljae. Jagovorim galaktiki jezik. Mi smo Roboti uvari."

"U tom sluaju, shvatili ste da smo ljudska bia i da nas, shodno tome,morate poslušati."

"Imamo nalog, Došljae, da slušamo samo Upravljae. Vi niste Upravlja,ak ni Solarijanac. Upravlja Bander nije se odazvao u trenutku redovnogkontakta, pa smo došli ovamo da na licu mesta ustanovimo u emu je stvar. To namje dužnost. Zatekli smo ovde svemirski brod tuinske izrade, nekoliko Došljaka,i ustanovili da su svi Banderovi roboti iskljueni. Gde je Upravlja Bander?"

Treviz odmahnu glavom i odgovori lagano i razgovetno: "Nemamo pojma o emugovorite. Kompjuter na našem brodu se pokvario, i protivno našim namerama, našlismo se u blizini ove udne planete. Spustili smo se jedino da bismo ustanoviligde se nalazimo. Roboti su ve bili iskljueni. Nemamo ni najmanju predstavu otome šta se ovde moglo dogoditi."

"To što govorite malo je verovatno. Ukoliko svi roboti na ovom imanjumiruju, i ako je dotok energije obustavljen, to bi moralo znaiti da Upravlja Bander više nije u životu. Ne ini se, meutim, ni malo loginom pretpostavka daje on umro baš u trenutku kada ste se vi spustilil na ovu planetu. Izmeu te dvestvari mora da postoji uzajamna veza."

Treviz odgovori, bez ikakve druge namere do da još više zapetlja stvar ida, budui stranac, svojim potpunim nerazumevanjem, potkrepi vlastitubezazlenost: "Ali dotok energije nije obustavljen. Vi i vaši pratioci nisteiskljueni."

"Mi smo Roboti uvari", odgovori robot. "Mi ne pripadamo nijednompojedinanom Upravljau. Mi pripadamo ovom svetu. Nama energija ne dotie ni odjednog Upravljaa; služimo se vlastitom, atomskom energijom. Ponovo vas pitam -gde je Upravlja Bander?"

Treviz se obazre oko sebe. Pelorat se ušeprtljao; Blis je stajala

stisnutih usana, ali potpuno mirna. Falom uzdrhta, ali Blis mu stavi ruku narame i dete se ukruti, dok mu lice izgubi svaki izraz. (Da li je to Blisdelovala na njega?)

Robot ponovo upita: "Još jednom, i poslednji put, gde je Upravlja Bander?"

"Ne znam", odgovori Treviz, mrštei se.Robot klimnu i dvojica njegovih pratilaca istog se asa udaljiše. "Moji

drugovi uvari pretražie Banderovo prebivalište. U meuvremenu, biete zadržaniradi saslušavanja. Predajte mi to što nosite okaeno na bokovima", zatražirobot.

Treviz odstupi za korak. "Ove stvari potpuno su bezopasne.""Nijedan pokret, više. Ne zanima me njihova svrha, niti da li su opasne

ili bezopasne. Zahtevam da mi ih predate.""Ne dolazi u obzir."Robot mu se približi jednim korakom, i pre no što je Treviz bio u stanju

da razabere šta se dogaa, njegova ruka sunu. Robotova šaka nae se naTrevizovom ramenu; stisak se pojaa, potiskujui ga ka tlu. Treviz pade nakolena.

"Predajte mi te stvari", zatraži robot. On ispruži drugu ruku."Ne dolazi u obzir", zastenja Treviz.Blis hitro pristupi i pre nego što je Treviz, vrsto u robotovom stisku,

mogao bilo šta uiniti da je u tome sprei, izvue atomski pištolj iz futrole ipruži ga robotu. "ekaj, uvaru", mahnu mu ona, "samo trenutak i dobieš idrugo. Tako... A sada, oslobodi mog prijatelja."



Držei oba oružja u ruci robot odstupi, i Treviz se lagano pridiže,žestoko trljajui levo rame, lica zgrenog od bola.

(Falom poe tiho da jei, i Pelorat ga, pomalo zbunjeno, podiže i vrstoprigrli).

Obraajui se Trevizu, Blis besno prošapta: "Zbog ega mu se odupirete?Može vas smlaviti malim prstom."

Treviz zastenja i odgovori stisnutih usana: "Zbog ega ga onda vi nesredite?"

"To i pokušavam. Ali treba mi vremena. Mozak mu je gotovo neprobojan,potpuno obuzet ispunjavanjem naloga, i teško ga je pomeriti. Moram ga malo boljeprouiti. Nastojte da dobijemo u vremenu."

"Nemojte ga prouavati. Jednostavno, uništite ga", odvrati Treviz, takoešapatom.

Blis uputi brz pogled prema robotu. Usredsreeno je prouavao oružje, dokdrugi, koji je ostao s njim, nije skidao oi sa Došljaka. inilo se, meutim, dani jedan ni drugi ne mare za šapate koje su meusobno razmenjivali Blis iTreviz.

"Ne", odgovori Blis. "Ne želim više nikakvo uništavanje. Na prethodnojplaneti ubili smo jednog i ozledili drugog psa. A i sami znate šta se ovdedogodilo." (Ona ponovo, kradomice, pogleda Robote uvare). "Gea nije spremna da,bez velike nevolje, nekome oduzima život ili razum. Potrebno mi je vremena daovo mirno okonam."

Ona se odmaknu od Treviza i netremice se zagleda u robota."Ovo su oružja", napokon se oglasi robot."Nisu", doeka ga Treviz."Jesu", umeša se Blis, "ali više nisu upotrebljiva. Ostali su bez

energetskog naboja.""Zaista? A zbog ega vuete sa sobom oružja koja su ostala bez energetskog

naboja? Ili, možda, ipak, nisu?" Robot je držao jedno od oružja u stisnutojšaci, pri emu mu se palac našao na pravo mesto. "Da li se ovde aktivira?"

"Da", odgovori Blis. "Ukoliko biste sada pritisli palcem oružje bi seaktiviralo, pod uslovom da sadrži energetski naboj - što u ovom asu nijesluaj."

"Jeste li baš sigurni?" Robot uperi oružje u Treviza. "I dalje tvrdite dase, ukoliko ga aktiviram, ništa nee dogoditi?"

"Ništa se nee dogoditi", potvrdi Blis.

Treviz je stajao kao skamenjen, nesposoban da izgovori ijednu re. Onjeste proverio atomski pištolj, pošto je Bander uklonio energetski naboj iz

njega, i zaista je bio prazan; meutim, robot je držao u ruci neuronski bi. Ato oružje Treviz nije proveravao.

Ukoliko se u biu nalazila i najmanja koliina energije, bilo bi to sasvimdovoljno da se nadraže nervi bola - i malopreašnji zahvat robotove rukeizgledao bi kao prijateljski stisak u poreenju s onim što bi Treviz tek imaopriliku da iskusi.

Jednom prilikom, dok je još bio u Svemiroplovakoj akademiji, Treviz je,kao i svi kadeti, bio obavezan da iskusi veoma blagi udar neutronskog bia. Tektoliko da bi shvatio emu je udar bia nalik. Nikada, posle toga, Trevizu ni napamet nije palo da se u to pobliže upuuje.

Robot pritisnu palcem, aktivirajui bi, i za trenutak, Treviz se zgurioekujui bolni udarac - i odmah se, lagano, opusti. Ni u biu nije bilo nitruke energije.

Robot se zagleda u Treviza, odloživši bi i pištolj u stranu. "Kako su ovaoružja ostala bez energije?" upita on. "I ukoliko vam nisu ni od kakve koristi,zbog ega ih vuete sa sobom?"

"Navikao sam se na njih", odgovori Treviz, "pa ih nosim sa sobom ak ikada su prazna."

"Ne vidim nikakav smisao u tome", odvrati robot. "U svakom sluaju, sviste uhapšeni. Zadržaemo vas radi daljeg ispitivanja, i ako Upravljai takoodlue, biete iskljueni... Kako se otvara ovaj brod? Moramo i njegapretražiti."



"Nee vam to ništa koristiti", upozori ga Treviz. "Ionako neete ništarazumeti."

"Možda mi neemo, ali Upravljai hoe.""To se odnosi i na njih.""U tom sluaju, vi ete im objasniti.""Nemam ni najmanju nameru da to uinim.""U tom sluaju, biete iskljueni.""Mojim iskljuenjem ostali biste bez ikakvog objašnjenja; pored toga,

verujem da bih bio iskljuen ak i ako pružim željeno objašnjenje.""Samo nastavite", promrmlja Blis. "Poinjem da otkrivam kako mu mozak

funkcioniše."Robot nije obraao ni najmanju pažnju na Blis. (Da li je ve poela da ga

obrauje, upita se Treviz u sebi, iskreno se prepuštajui nadi da je upravo tosluaj.)

I dalje usredsreujui svu svoju pažnju na Treviza, robot ga upozori:"Ukoliko nam budete stvarali neprilike, možemo vas samo delimino iskljuiti. Toe vam, razume se, naneti bol, ali biete prinueni da nam saopštite ono štoželimo da saznamo."

Iznenada, Pelorat uzviknu hrapavim glasom: "ekajte, ne smete touiniti... uvaru, ne smete to uiniti."

"Imam krajnje podrobna ovlašenja", odvrati robot mirno, " i smem da touinim. Razume se, naneu vam bol tek onoliko koliko je potrebno da pribavim

traženo objašnjenje.""Ne, ne smete. Nipošto ne smete. Ja jesam Došljak, kao i ovo dvoje mojih

prijatelja. Ali ovo dete", i Pelorat pokaza glavom na Faloma, koga je i daljedržao u naruju, "ovo dete je Solarijanac. Ono e vam rei šta treba da uinite,i vi ete morati da ga poslušate."

Falom pogleda Pelorata širom otvorenih oiju, ali mu je pogled, nekako,bio prazan.

Blis žestoko zavrte glavom, ali Pelorat je pogleda ne odajui nikakav znakda je razumeo.

Robotove oi nakratko se zadržaše na Falomu, a onda odvrati: "Dete nije niod kakve važnosti. Ono ne poseduje transduktorske režnjeve."

"Transduktorski režnjevi još mu se nisu razvili", pobuni se Pelorat,dahui, "ali dobie ih vremenom. Dete je Solarijanac."

"To jeste dete, ali bez potpuno razvijenih transduktorskih režnjeva nije

pravi Solarijanac. Nisam obavezan da sledim njegove naloge, ili da mu pružimbilo kakvu zaštitu.""Ali ovo dete je naslednik Upravljaa Bandera.""Zar? A kako vi to znate?"Pelorat stade da muca, što mu se povremeno dešavalo kada je neku stvar

uzimao veoma ozbiljno. "Kak... Kakvo bi se drugo dete moglo nalaziti na ovomimanju?"

"Otkud znate da ih ovde, možda, nema itavo tuce?""A da li ste vi videli još neko?""Ja sam taj koji ovde postavlja pitanja."U tom trenutku pažnja robota skrenu sa Pelorata: robot koji je stajao kraj

njega lako ga je kucnuo po ramenu. Dva robota koja su odaslata da pretražeBanderovo prebivalište vraala su se trkom, koji je, uprkos svemu, delovaonekako nezgrapno.

Tišina potraja sve dok im se roboti ne približiše, dovikujui nešto na

solarijanskom jeziku - na šta sva etiri kao da namah izgubiše svupokretljivost. Za trenutak, inilo se kao da venu, gotovo kao da se ispumpavaju.

"Pronašli su Bandera", zakljui Pelorat, pre no što je Treviz uspeo da muda znak da uti.

Robot se okrenu prema njima i polako, kao da guta slogove, ree:"Upravlja Bander je mrtav. Svojom malopreašnjom primedbom jasno ste namstavili na znanje da vam je to bilo poznato. Kako je to bilo mogue?"

"A otkud bih ja to znao?" odvrati Treviz izazovno."Znali ste da je mrtav. Znali ste, takoe, da se nalazi tamo unutra. Otkud

ste to mogli znati, osim ukoliko i sami niste bili tamo - ukoliko niste baš vi



okonali njegov život?" Robot je sada ve gotovo sasvim pravilno izgovarao rei.Podneo je udarac, i prisebnost mu se stala vraati.

"A na koji smo mi to nain mogli da ubijemo Bandera?" upita Treviz."Zahvaljujui svojim transduktorima mogao nas je u trenutku zbrisati."

"Odakle vi znate šta transduktori mogu - ili ne mogu - da uine?""Pa, sami ste maloas pomenuli transudktorske režnjeve.""Tano, samo sam ih pomenuo. Meutim, nisam ništa rekao o nihovim

svojstvima ili mogunostima kojima raspolažu.""Saznanje o tome stekli smo u snu.""To nije nimalo verovatan odgovor.""Nije verovatna ni pretpostavka da smo mi prouzrokovali Banderovu smrt.""U svakom sluaju", umeša se Pelorat, "ako je Upravlja Bander mrtav,

Upravlja Falom je sada vlasnik ovog imanja. Dakle, evo Upravljaa, i vi moratepostupati prema njegovim nalozima."

"Ve sam vam objasnio", odvrati robot, "da dete sa nerazvijenimtransduktorskim režnjevima nije pravi Solarijanac. Shodno tome, ne može biti ninaslednik poseda. Neki drugi Naslednik, odgovarajuih godina, uputie se ovamoim dojavimo tužnu vest.

"A šta e biti s Upravljaem Falomom?""Ne postoji Upravlja Falom. Postoji samo jedno dete, a mi dece imamo i

više nego što je potrebno. Bie iskljueno."Blis ljutito dobaci: "Samo se usudite. Pa, to je dete!"

"Nisam ja taj", odvrati robot, "kome e možda biti poveren taj zadatak; usvakom sluaju, nisam ni taj koji e o tome doneti odluku. Za to je potrebnasaglasnost svih Upravljaa. Meutim, u vreme kada postoji višak dece lako mi jeda predvidim kakva e odluka biti doneta."

"Ne! Kažem - ne!""Iskljuenje e se obaviti savršeno bezbolno... Ali evo dolazi još jedan

brod. Neophodno je da sada siemo u Banderovo bivše prebivalište i putemholovizije sazovemo Savet koji e odluiti šta emo sa vama... Dajte mi todete."

Blis zgrabi polunesvesno dete iz Peloratovog naruja. vrsto gaprivijajui uz sebe i nastojei da se održi u ravnoteži, ona uzviknu: "Da nisteni takli ovo dete!"

Još jednom, robot munjevito ispruži ruku i koraknu napred, nastojei da sedomogne Faloma. Blis, meutim, brzo odskoi u stranu, zapoevši kretnju ak i

pre no što je robot krenuo. Robot nastavi da se kree u prvobitnom smeru, kao dase Blis još uvek nalazi ispred njega. Kruto se povivši napred, sa nožnim prstima

kao stožernom takom, on se srui licem prema zemlji. Ostala tri robota ostadošenepokretna, neodreeno nekud zurei.

Blis je šmrkala, delimino usled gneva koji ju je obuzeo. "Gotovo da samuspela da pronaem pravi nain da ih zaustavim, ali nisam imala dovoljnovremena. Nisam imala drugog izbora do da odmah napadnem, i sada su sva etirirobota iskljueni... Požurimo na brod pre no što doe nova skupina. Trenutno samsuviše iscrpljena da bih bila u stanju da se suoim sa još robota."

ODLAZAK SA SOLARIJE

56.Odlazak sa Solarije protekao je kao u nekom bunilu. Treviz je na brzinu

pokupio svoja neupotrebljiva oružja, otvorio hermetika vrata na brodu, i za

tili as, svi su se našli unutra. Tako se dogodilo da Treviz nije ni primetio,pre no što su se ve dobrano udaljili od površine planete, da je i Falom pošao snjima.

Pri svemu tome, vrlo je verovatno da ipak ne bi uspeli da se na vremesklone, samo da su Solarijanci bili osposobljeni za vazdušne letove.Solarijanskom brodu, iji je dolazak bio najavljen, trebalo je nezamislivo mnogovremena da doleti i da se spusti, dok je, s druge strane, kompjuter Dalekezvezde bio u stanju da, za samo nekoliko minuta, gravitacioni brod podigneokomito uvis.



Zahvaljujui ustrojstvu broda, gravitaciioni potisak i sasmim tim, silainercije, uopšte se nisu oseali; premda su, dakle, jedva podnošljive poslediceubrzanja pri takvom naglom poletanju bile unapred otklonjene - nije bilomogunosti da se spree i posledice snažnog vazdušnog trenja. Temperatura naspoljnoj površini broda podigla se znatno brže i znatno više nego što su topravila svemiroplovstva (ili ak i uputstva koja su se odnosila na sam brod)smatrala uputnim.

Dok su se još peli mogli su videti kako se drugi solarijanski brod spušta;njih još nekoliko ukaza se na vidiku. Treviz se u sebi upita sa kolikim sebrojem robota Blis mogla uspešno poneti; konano, on zakljui da bi, da su jošsamo petnaestak minuta ostali na površini planete, sigurno bili nadvladani.

Kada su se, konano, našli u svemiru (odnosno, dovoljno daleko, sa jedvauoljivim pramenovima planetine eksosfere oko njih), Treviz uputi brod premanonoj strani Solarije. Bio je to pravi vremenski skok unapred, budui da su sesa površine digli u trenutku prvog sunevog smiraja. Na nonoj strani, Dalekazvezda trebalo je da bude u mogunosti da se znatno brže ohladi, i na taj nain,da pone da se od planete udaljuje osetno sporije, spiralnom putanjom.

Pelorat se pojavi iz sobe koju je delio sa Blis i ree: "Dete sada mirnospava. Pokazali smo mu kako treba da koristi toalet; veoma brzo je shvatilo."

"To me nimalo ne zauuje. Nešto slino mora da je imalo i u Banderovomprebivalištu."

"Nisam tamo video nikakav toalet, mada sam ga tražio", primeti Pelorat

saoseajno. "Što se mene tie, nismo se ni za trenutak prerano vratili na brod.""Pa, ni za kog od nas se to ne bi moglo rei... Ali zbog ega smo poveli i

dete sa sobom?"Pelorat, kao da se izvinjava, sleže ramenima. "Blis nije želela da ga tamo

ostavi. Kao da je htela da spase jedan život, u zamenu za onaj koji je oduzela.Znaš, ne može da podnese..."

"Znam", odgovori Treviz."Znaš, dete je krajnje neobino", nastavi Pelorat."Nije ni udo, re je o hermafroditu", odvrati Treviz."Ali ima testise.""Pa, prirodno je da ih ima.""Ali vagina mu je veoma mala."Treviz se namršti. "Odvratno.""Nije baš tako, Golane", usprotivi se Pelorat. "Ono je samo prilagoeno

datim potrebama. Zadatak mu je da proizvede oploeno jajašce-

eliju, koje sepotom dalje razvija u laboratijskim uslovima - pod, rekao bih, brižnom pažnjom

robota.""A šta se dogaa ako njihov robotski sistem zakaže? Ukoliko bi se to

dogodilo, više ne bi bili u mogunosti da stvaraju podmladak.""Bilo koji svet našao bi se u nevolji ukoliko bi došlo do raspada njihovog

socijalnog ustrojstva.""Ne bih baš morao rei da bih grcao u suzama ukoliko bi se to dogodilo

Solarijancima.""Pa", složi se Pelorat, "priznajem da im svet baš ne izgleda naroito

privlano - mislim, nama. Ali dragi moj, u pitanju su jedini ljudi i jedinosocijalno ustrojstvo koji se bitno razlikuju od naših predstava o tome. Alizanemariš li ljude i robote, imaš svet koji bi, inae..."

"Koji bi, inae, mogao da krene putem kojim je Aurora ve zabrazdila",presee ga Treviz. "Janove, kako je Blis?"

"Bojim se da je strašno iscrpljena. Spava. Sve ovo nije joj nimalo godilo,Golane."

"Pa, iskreno reeno, ni ja nisam uživao."Treviz zatvori oi, pomislivši da bi i sam mogao malo da odspava. Zatim

odlui da priušti sebi malo predaha, im postane siguran da Solarijanci nisuosposobljeni i za svemirske letove. U svakom sluaju, kompjuter mu do togtrenutka nije ni nagovestio prisutnost neke druge letelice u njihovojneposrednoj blizini.

On sa gorinom pomisli na dve planete Vasionaca koje su do ovog asaposetili - na neprijateljske, divlje pse na jednoj, i na neprijateljske,



hermafroditske samotjake na drugoj - i na injenicu da ni na jednoj od njih nisunaišli ni na najmanji nagoveštaj o moguem položaju Zemlje. Sve što jeproisteklo iz te dve posete bio je ovaj deak, Falom.

On ponovo otvori oi. Pelorat je još sedeo s druge strane kompjutera,sveanog izraza lica.

"Trebalo je da to dete ostavimo na Solariji", ree odjednom Treviz, saprizvukom vrstog ubeenja u glasu.

"Jadno dete. Ubili bi ga, tamo dole", odvrati Pelorat."Svejedno", usprotivi se Treviz. "Njemu je tamo mesto. Ono je, nema zbora,

deo te zajednice. Da bude uklonjeno samo zato što je višak sudbina je s kojom jebio roen."

"Ali drago moje mome, prilino je bezoseajno posmatrati tako stvari.""Razumno je tako posmatrati stvari. Mi ne znamo kako se treba starati o

njemu, i možda e još više trpiti s nama i na kraju ipak umreti. ime se,uopšte, ono hrani?"

"Pa, pretpostavjam onim ime i mi, stari druže. U stvari, problem možebiti šta emo mi jesti? Imamo li dovoljno zaliha?"

"Imamo, ne brini. Bie ak i više nego što treba, ukljuujui i našegnovog putnika."

Pelorat, meutim, kao da nije bio preterano zadovoljan. "Hrana nam postajepomalo jednolina", ree on. "Možda je trebalo da ponesemo nešto sa Komporelena- mada, naravno, nisu imali ništa što bi zaista usreilo oveka."

"Nismo mogli. Otišli smo, kao što se seaš, u prilinoj žurbi, kao i saAurore, i posebno sa Solarije... Ali malo jednolinosti može se podneti. ovek,možda, gubi dobro raspoloženje, ali ipak, preživljava se, nekako."

"Da li bi, ipak, u sluaju potrebe, bilo mogue pribaviti negde svežezalihe?"

"Naravno, Janove. U svako doba. Zahvaljujui gravitacionom brodu ihipersvemirskim mašinama sva Galaksija nam je na dohvatu ruku. Za samo nekolikodana možemo stii na bilo koje mesto. Problem je, meutim, u tome što je zbognas pola Galaksije u stanju uzbune; stoga bih rado izvesno vreme ostao postrani."

"Pa, sigurno je tako... uj, ini mi se da Bander nije ispoljio nikakvozanimanje za naš brod?"

"Verovatno mu nije doprlo do svesti o emu je re. Pretpostavljam, naime,da su Solarijanci još davno potpuno digli ruke od svemirskih letova. Njihova

prvenstvena želja bila je da budu ostavljeni na miru; stoga je malo verovatno dabi mogli uživati u bezbednosti svoje povuenosti od ostalog sveta da su,istovremeno, sve vreme tumarali unaokolo, objavljajui svima svoje postojanje."

"Pa, Golane, kakav e biti naš sledei korak?""Postoji i trei svet koji treba posetiti" odgovori Treviz.Pelorat zavrte glavom. "Ako je suditi po prva dva, ne oekujem previše ni

od treeg.""U ovom trenutku ne oekujem ni ja. Ipak, im se malo naspavam izdau

nalog kompjuteru da nam izrauna putanju do tog treeg sveta."

57.Treviz je spavao znatno duže nego što je nameravao, ali to jedva da je

bilo od neke važnosti. Na brodu, u uobiajenom smislu rei, nije bilo ni dana ninoi, i dvadesetetvoroasovni životni ciklus nikada nije bio do kraja poštovan.Sate su koristili po vlastitim željama i potrebama, i što se Treviza i Pelorata,

a naroito Blis tie, nije bilo nimalo neobino da odstupaju od prirodnog tokastvari kako u obedovanju, tako i u spavanju.

Dok je sa sebe skidao sapunicu (zbog štednje vode bilo je uputnijesapunicu otrti za sebe, nego je spirati) Treviz za trenutak pomisli da bi mogaoodspavati još sat ili dva; ali, okrnuvši se, ugleda pred sobom Faloma, potpunonagog, baš kao što je i on sam bio.

Zbunjen, on naglo koraknu unazad, što naravno, s obzirom na skuenostprostora za linu higijenu, izazva da telom udari u nešto tvrdo iza sebe. Trevizopsova. Falom je stajao zablenuvši se u njega, pokazujui prstom premaTrevizovom penisu. Ono što je pri tom govorio bilo je, dakako, sasvim



nerazumljivo, ali sve u detetovom ponašanju jasno je ukazivalo da, jednostavno,nije u stanju da poveruje sopstvenim oima. Vlastitog spokojstva radi, Trevizune ostade ništa drugo do da rukama prekrije penis.

"Pozdrav", oslovi ga dete svojim visokim, piskavim glasiem.Treviz se lako trže na detetovu neoekivanu upotrebu galaktikog, ali mu

odmah bi jasno da samo ponavlja tuu re.Falom dodade, muno se borei sa reima i izgovarajui svaku ponaosob:

"Blis... kaže... vi... okupati... me.""Ma nemoj?" odvrati Treviz. Stavivši obe ruke na detinja ramena, on

dodade: "Ti... stani... ovde."On pokaza na jedno odreeno mesto na podu i Falom, naravno, smesta pogleda

u pravcu Trevizovog prsta. Oigledno, nije razumeo ni jednu jedinu re."Ne mrdaj odavde", dodade Treviz, i obema rukama uhvati dete, vrsto ga

pritiskajui kao da želi da mu objasni da treba da ostane nepokretno. Zatim sena brzinu osuši, navue gaice, a potom i pantalone.

Zatim izie i grmnu: "Blis!"Na brodu je, zaista, bilo veoma teško biti od nekog udaljen više od

nekoliko metara, i Blis se, gotovo istog asa, pojavi na vratima svoje sobe. Onamu se nasmeši i upita: "Jeste li me to pozvali, Trevize, ili sam samo ula dapovetarac arlija preko bujne trave?"

"Ne trudite se da budete duhoviti, Blis. Šta je ono tamo?" Treviz pokazapalcem preko svog ramena.

Blis pogleda preko njega i odvrati: "Pa, rekla bih da je u pitanju maliSolarijanac koga smo jue doveli na brod."

"Vi ste ga doveli. Zbog ega mislite da ja treba da ga kupam?""Pomislila sam, samo, da biste to mogli poželeti. Dete je veoma pametno.

Brzo ui galaktiki i lako pamti sve što mu objasnim. Prirodno, i ja ga u tomepomalo podstiem."

"Prirodno.""Tako je. Nastojim da ga sasvim smirim. Tokom svih ovih neprijatnih

zbivanja, dole na planeti, držala sam ga u stanju ošamuenosti. Pobrinula samse, u meuvremenu, da mirno i duže odspava ovde na brodu, i sada nastojim da mubar malo odvratim misli od izgubljenog robota, Džembija, koga je, po svemusudei, veoma voleo."

"I sve e se, pretpostavljam, završiti tako što e on zavoleti ovo mesto.""Nadam se. Veoma je prilagodljiv jer je još dete, i ja ga u tome

ohrabrujem - u meri u kojoj se usuujem da uti

em na njegov mozak. Ubrzo

upoeti da ga uim galaktiki."

"Pa, onda, vi ga kupajte. Jesmo li se razumeli?"Blis sleže ramenima. "I hou, ako vam je baš toliko stalo, ali želela sam

da se sprijatelji sa svima nama. Bilo bi veoma korisno kada bi svako od naspreuzeo na sebe deo roditeljskih obaveza. Sigurna sam da ste i vi spremni datome date svoj doprinos."

"Ne baš u tolikoj meri. A sada, kada ga okupate, gledajte da ga seotarasite. Želim da razgovaram s vama."

"Kako to mislite - da ga se otarasim?" upita Blis, sa jedva primetnimprizvukom neprijateljstva u glasu.

"Nisam, naravno, mislio da ga izbacite kroz prozor. Mislio sam da gasmestite kod sebe u sobu. Neka mirno sedi u nekom uglu. Želim da razgovaram svama."

"Biu vam na usluzi", odvrati Blis hladno.

Treviz se zagleda za njom, za trenutak potharanjujui svoj gnev, a ondaue u komandnu prostoriju i ukljui ekran.

Solarija je sada predstavljala taman krug, sa svetleim polusrpom pri svomlevom rubu. Treviz postavi dlanove na komandnu tablu, tražei vezu sakompjuterom; gotovo istog asa, on oseti kako gnev popušta. ovek je trebalo dabude savršeno spokojan da bi se uspostavila delatna veza izmeu mozga ikompjutera; i konano, zahvaljujui uslovnom refleksu, njime zavlada spokoj.

U bilo kom smeru oko broda nije bilo ni najmanjeg nagoveštaja tuihletelica; sve je bilo nemo, do same površine planete. Solarijanci (ili,verovatnije, njihovi roboti) ili nisu mogli, ili nisu nameravali da ih slede.



Baš dobro. To mu je pružalo mogunost da, napokon, izie iza none straneplanete. To bi se, uostalom, ionako dogodilo: što se brod bude više udaljavao odSolarije planetin disk postajae sve manji, i sve e se više otkrivati, iakoznatno udaljeniji, osetno vei disk sunca oko koga je ona kružila.

On podesi kompjuter da izvede brod izvan planetarne ravni, budui da je totrebalo da im omogui da, sa znatno više bezbednosti, postignu vee ubrzanje.Nakon toga, posle nekog vremena, u svakom sluaju brže, trebalo je da zau upodruje gde bi zakrivljenost svemira bila dovoljno mala da bi savršeno bezbednomogli da izvedu hipersvemirski skok.

Sada je, kao što je esto imao obiaj, poeo da prouava obližnje zvezde.Tihe i nepromenljive, sadržale su u sebi neku opinjujuu mo. Beskrajnaudaljenost izbrisala je sve njihove greve i svu njihovu mahnitost, pretvorivšiih u siušne grudve svetlosti.

Neka od tih grudvica mogla je, sasvim lako, biti sunce oko koje se Zemljaobrtala - matino Sunce (sa velikim S) pod ijim je zracima bio zaet sav život,i zahvaljujui ijoj blagodarnosti se i samo oveanstvo razvilo.

Oigledno, ako su svetovi Vasionaca kružili oko zvezda koje su bileblistave i predstavljale ugledne lanove zvezdane porodice, i ako pored svegaipak nisu bile unete u velike galaktike karte pohranjene u memoriju kompjutera- zbog ega, onda, to ne bi mogao biti sluaj i sa samim Suncem?

Ali možda su samo sunca Vasionaca bila ispuštena, zahvaljujui nekompradavnom mirovnom ugovoru na osnovu koga im je bilo omogueno da se izgube u

tami vekova i prostora? Da li bi sunce Zemlje bilo uneto u veliku galaktikukartu - ali ne i posebno obeleženo, kako bi se razlikovalo od milijardi slinihsunaca - da nije u svom okrilju imalo i planetu gde je život mogao nastati irazvijati se?

Najzad, širom Galaksije bilo je oko trideset milijardi zvezda nalik naSunce; ali samo je svaka hiljadita meu njima imala planete na kojima je biomogu život. Takvih je planeta, podesnih za život, u podruju od samo nekolikostotina parseka u odnosu na njihov trenutni položaj - moglo biti i itavuhiljadu. Znai li to, onda, da je trebalo da skakue od jedne do druge zvezdenalik na Sunce, u traganju za njima?

S druge strane opet, možda se matino Sunce nije ni nalazilo u ovompodruju Galaksije. Koliko je još bilo podruja gde su ljudi bili ubeeni da seSunce nalazi negde u njihovom susedstvu, i koliko je bilo onih koji su vrstoverovali da su upravo oni potomci drevnih Iseljenika...?

Bila su mu potrebna obaveštenja, ali njih nije bilo niotkud.Veoma je sumnjao da bi ak i najtemeljitija pretraga hiljadugodišnjihruševina na Aurori pružila neko obaveštenje u pogledu položaja Zemlje. A još jeviše sumnjao da bi bilo mogue nagnati Solarijance da mu, dragovoljno, nekotakvo obaveštenje ustupe.

Pored toga - ako su ve sva obaveštenja o Zemlji bila uklonjena iz velikebiblioteke na Trantoru, i ako nikakvog traga o Zemlji nije bilo ni u sveseanjuGee - inilo se malo verovatnim da bi bilo kakvo obaveštenje o Zemlji, koje jenekad moglo i postojati na nekom od izgubljenih svetova Vasionaca, ostalonetaknuto.

Najzad, ukoliko bi i pronašao Zemljino sunce, pa i samu Zemlju - makarpukom sreom - nije li se moglo dogoditi da ga neka sila uini nesvesnim togotkria? Nije li, možda, Zemljina samo-odbrana bila neprobojna? Možda se njenaodlunost da ostane sakrivena zaista niim nije mogla pokolebati?

Za im je on to, uopšte, tragao?

Da li je Zemlja postojala? Ili ga je, možda, neki propust u SeldonovomPlanu naveo da pomisli (bez pravog razloga) da Zemlja postoji i da e je onpronai?

Ve proteklo pet stolea kako je Seldonov Plan bio delatan, vodei ljudskisoj (tako bar tvrdi verovanje) ka bezbednoj luci, u okrilje Drugog carstva,veeg, plemenitijeg i slobodnijeg od Prvog - pa ipak je on, Treviz, glasaoprotiv njega, izjasnivši se za Galaktiku.

Galaktika je trebalo da bude ogroman, živi organizam, dok bi Drugogalaktiko carstvo, ma koliko velikopo svom obimu i raznovrsju, bilo tek pukazajednica individualnih bia, ništavnih u poreenju sa njim samim. Drugo



galaktiko carstvo trebalo je da bude samo još jedan izraz one vrste udruživanjapojedinanih bia kakvo je oveanstvo nastojalo da uspostavi, i održi, odsvojih najranijih dana. Drugo galaktiko carstvo moglo bi biti i najbolje inajvee u svojoj vrsti - pa ipak, bilo bi tek samo još jedan primer u toj vrsti.

A ako je Galaktika, kao izraz sasvim drugaije vrste zajedništva, trebaloda bude bolja od svega što bi Drugo galaktiko carstvo ikada moglo biti - znaida je morao postojati neki propust u Planu, nešto što je i sam veliki HariSeldon prevideo.

S druge strane, ukoliko je zaista postojalo nešto što je Hari Seldonprevideo - kako je to on, Treviz, mogao da ispravi? On nije bio matematiar;nije znao ništa, baš ništa, o pojedinostima Plana; šta više, ne bi umeo ni da serazabere u njemu, ak i kad bi neko uznastojao da mu ga objasni.

Poznate su mu bile, zapravo, samo dve osnovne pretpostavke - da Planbarata ogromnim ljudskim masama, i da ljudi ne smeju biti svesni pravca i tokovakoji vode do ostvarivanja Plana. Prva pretpostavka bila je sama po sebi jasna,imajui u vidu ogromno stanovništvo Galaksije; što se, pak, druge tie, ni onanije predstavljala obmanu, budui da su jedino pripadnici Druge zadužbine znalipojedinosti Plana, a oni suse, dakako, pobrinuli da tajnu zadrže za sebe.

Postojala je i trea pretpostavka - koja se, meutim, morala uzeti zdravoza gotovo; u tolikoj meri zdravo za gotovo da je niko nikad nije ni pomenuo, amožda, ak ni pomislio na nju - pa ipak, mogla je biti i skroz pogrešna.Pretpostavka koja je, ukoliko jeste bila pogrešna, mogla ugroziti i sam veliki

cilj Plana, i doprineti da se Galaktika pretpostavi Carstvu.Ali ako je ta trea pretpostavka bila toliko oigledna, i do te mere

uzimana zdravo za gotovo da se niko nije ak ni potrudio da je javno saopšti -kako je, u tom sluaju, mogla biti pogrešna? I ako je nikad niko nije nipomenuo, ili ak nije ni pomislio na nju, kako je onda Treviz mogao znati da onauopšte postoji, ili ako je samo nasluivao da postoji, kako je mogao imati inajmanjeg pojma o tome u emu se ona sastoji?

Da li je on zaista bio onaj Treviz, ovek bespogovorne intuicije - kako jeto Gea od samog poetka tvrdila? Da li je, zaista, bio u stanju da postupiispravno, ak ni sam ne znajui zbog ega nešto ini?

Upravo nastoji da poseti svaki od svetova Vasionaca za koji je znao... Dali postupa ispravno? Da li su svetovi Vasionaca sadržali odgovor? Ili barzametak odgvora?

ega je još bilo na Aurori, osim ruševina i divljih pasa? (I možda drugih

divljih stvorova. Pobesnelih bikova? Džinovskih pacova? Zelenookih, podmuklihmaaka?) Na Solariji je bilo razumnog života - ali ega zapravo, osim robota iljudi, transduktora energije? Kakve je veze bilo koji od ta dva sveta mogaoimati sa Seldonovim Planom - osim ukoliko nisu uvali tajnu o položaju Zemlje?

Pa, ako i jesu, kakve je veze mogla Zemlja imati sa Seldonovim Planom?Nije li u pitanju možda bila ista mahnitost? Nije li, možda, suviše dugo i sapreviše ozbiljnosti slušao, prepuštajui im se, maštarije o vlastitojnepogrešivosti?

Sveprožimajui teret postienosti srui se odjednom na njega i stade gapritiskati, jedva mu dozvoljavajui da diše. On još jednom baci pogled putzvezda - dalekih, neosetljivih - i pomisli: Golane Trevize, ti si kralj svihgalaktikih budala!

58.Blisin glas trže ga iz razmišljanja. "Pa, Trevize, zbog ega ste želeli da

me vidite... Nešto nije u redu?" Usta joj se skupiše odajui iznenadnuzabrinutost.

Treviz podiže pogled i na trenutak ne uspe da odagna ravo raspoloženje.Zagledavši se u Blis, on odgovori: "Ne, ne. Sve je u redu. Ja... samo sam se bioizgubio u mislima. Povremeno, tako, prepuštam se razmišljanju."

Pomalo nevoljno, on se seti da je Blis u stanju da mu ita misli. Šta jeimao kao zalog da ona to nee initi? Samo njenu re.

Ipak, inilo se da bez ikakvih zadnjih misli prihvata njegove rei:"Pelorat je sa Falomom, ui ga sklapanju reenica na galaktikom", ree ona.



"Dete je, po svemu sudei, spremno da jede što i mi, bez ikakvog izvoljevanja...Ali o emu ste želeli da razgovaramo?"

"Pa, poimo negde drugde", predloži Treviz. "Kompjuteru trenutno nisampotreban. Ukoliko nemate ništa protiv, poimo u moju sobu. Krevet je namešten, imožete sesti na njega, a ja u u naslonjau. Ili obrnuto, ukoliko vam to višeodgovara."

"Svejedno mi je." U nekoliko koraka stigoše do Trevizove sobe. Blis ga jepažljivo posmatrala. "ini se da više niste besni."

"Zagledate u moje misli?""Ni sluajno. Zagledam vam lice.""Ne, nisam više ljut. Povremeno, istina, na trenutak planem, ali to nije

isto... A sada, ne zamerite mi, moram vam postaviti nekoliko pitanja."Blis sede na Trevizov krevet, držei se pomalo ukrueno; na njenom

širokom, lepo izvajanom licu lebdeo je izraz sveanog išekivanja, baš kao i unjenim dubokim, smeim oima. Gavranastocrna kosa koja joj je padala na ramena,bila je brižljivo doterana, a tanke, vitke ruke mirno su joj poivale na krilu.Oko nje širio se jedva raspoznatljiv miris parfema.

Treviz se nasmeši. "Udesili ste se kao kakva lutkica. Imam utisak da steto namerno uinili, mislei da neu biti sposoban da se istresam na jedno mladoi lepo devoje."

"Ukoliko smatrate da e vam to initi dobro - možete se istresati kolikogod vam je volja. Jedino što ne želim to je da praskate i istresate se na

Faloma.""Nemam nikakvu nameru, ni sada ni u budue. U stvari, nemam nikakvu nameru

ni da praskam ni da se istresam ni na vas. Zar se nismo dogovorili da emo bitiprijatelji?"

"Gea nikada nije ni gajila ništa drugo prema vama osim prijateljstva,Trevize."

"Ne govorim sada o Gei. Poznato mi je da ste deo Gee, i šta više, da jesteGea. Pa ipak, jedan deo vas je i individualno bie, bar u izvesnom pogledu.Želim, ovog asa, da razgovaram sa tim individualnim biem. Želim da razgovarams nekim ko se zove Blis, ne obazirui se - ili obazirui se što je manje mogue- na Geu. Blis, zar nismo rekli da emo biti prijatelji?"

"Jesmo, Trevize.""Dakle, zbog ega ste onda oklevali da sredite one robote na Solariji, na

koje smo naišli pošto smo napustili Banderovo prebivalište? Ponizili su me, ak

i fiziki ozledili, pa ipak ništa niste preduzeli.

ak i ako se svakog trenutkamoglo pojaviti još robota, i uprkos opasnosti da budete nadvladani - ništa niste

preduzimali."Blis se ozbiljno zagleda u njega, i odgovori kao da želi da objasni, a ne

da opravda svoje ponašanje. "Niste u pravu, Trevize. Nije tano da nisam ništapreduzela. Prouavala sam mozgove Robota uvara, nastojei da ustanovim kako daih zaustavim."

"Znam da ste to inili. Tako ste mi bar sami tada rekli. Ja, meutim, nevidim nikakav smisao u tome. emu ih prouavati, budui da ste bili savršenosposobni da ih uništite - što ste, konano, i uinili?"

"Smatrate li da je lako uništiti neko razumno stvorenje?"Treviz stisnu usne, s oiglednim izrazom prezira. "Ali Blis... Razumno

stvorenje? Pa, u pitanju su bili samo roboti!""Samo roboti!" U glasu joj se pojavi neobina živost. "Uvek ista pria.

Samo. Samo! A zbog ega je onaj Solarijanac, Bander, oklevao da nas ubije? Mi

smo samo ljudska bia, bez transduktora. Zbog ega bismo uopšte oklevali daFaloma prepustimo njegovoj sudbini? Ta, on je samo Solarijanac, i to neodrasliSolarijanac. Ukoliko biste, služei se tim 'samo' kao razlogom, nastavili daotpisujete sve i svašta, konano nee ostati baš niko ili ništa, ije uništenjene biste bili u stanju da opravdate. Uvek postoji neka kategorija u koju ihmožete svrstati."

"Ne, Blis", odvrati Treviz, "nemojte jedan savršeno ispravan stav vui ukrajnost, samo da biste ga nainili smešnim. Roboti jesu bili samo roboti. Tuinjenicu ne možete osporiti. Oni nisu ljudska bia. Niti razumna stvorenja, unašem smislu rei. Oni su samo mašine, koje se služe prividom razuma."



"Kako vam je lako da govorite o neemu što, u stvari, ne poznajete",odvrati Blis. "Ja sam Gea. Razume se, ja sam i Blis, ali nisam manje Gea. Ja samsvet koji svaki svoj atom smatra i dragocenim i ispunjenim smislom. Ja/mi/Geanismo tek tako voljni da razorimo neki organizam, mada uvek jesmo spremni da mupomognemo da se razvije u nešto još složenije, pod uslovom da to ni na kojinain ne bude na štetu celine.

Razum je ishodište najvišeg oblika organizovanosti za koji znamo, ipotreba da se neki razum uništi izraz je, uvek, veoma bolne nužde. Pri tom,jedva da ima neke važnosti da li je u pitanju biohemijska ili mehanika vrstarazuma. U stvari, Roboti uvari predstavljali su vrstu razuma s kojom seja/mi/Gea još nikada nismo sreli. Prouavati ga - prava je divota; uništiti ga -nezamislivo je. Osim, dabome, u sluaju krajnje nužde."

Treviz hladno odvrati: "Na kocki su bila tri, neuporedivo viša i važnijarazuma: vaš vlasititi, zatim Pelaratov, ljudskog bia za koje vas veže dubokaprivrženost ljubavi, i najzad, ukoliko nemate ništa protiv što ga uopštepominjem, moj."

"etiri! Stalno zaboravljate da prikljuite i Faloma... Pa ipak, nisu bilina kocki, ne stvarno. Takva je bar bila moja procena. Saslušajte me... Zamisliteda ste se našli pred nekom slikom, istinskim umetnikim remek-delom, ali ijesamo postojanje može znaiti smrt za vas. Sve što bi bilo potrebno da uraditejeste da uzmete poveu etku i nasumice prevuete njome preko platna; ono bibilo zauvek izgubljeno, i vi biste bili bezbedni. Pretpostavimo, meutim, da ste

umesto toga pomno prouili sliku, i naneli nešto boje ovde, stavili neku takicuonde, uklonili neku pojedinost na nekom treem mestu, i tako dalje; izmenilibiste na taj nain platno u dovoljnoj meri tako da vam ono više ne bi ugrožavaloživot, a ipak bi remek-delo bilo sauvano. Prirodno, vaše izmene morale bi seizvesti sa beskrajnom, ak bolnom pažnjom. Bilo bi vam za to potrebno vremena,naravno; ali ne sumnjam da biste, ako biste vremena imali dovoljno, pokušali da,istovremeno, spasete i platno i svoj život."

"Možda ste u pravu", prihvati Treviz. "Ali vi ste na kraju, uništiliplatno a ništa niste dobili za uzvrat. Dohvatili ste tu svoju etku i stali gapremazivati, brišui sve one divotne nanose boja i uništavajui sve tananostipoteza i nadahnua. A uinili ste to onog trenutka kada je sudbina onog maloghermafrodita bila na kocki, dok pred opasnošu koja se nadvila na Pelorata imene, pa i vas samu, niste ni mrdnuli."

"Nama, Došljacima, nije u tom trenutku pretila nikakva neposredna

opasnost, dok Falomu,ini mi se, jeste. Morala sam da biram izme

u Robotauvara i Faloma, i kako nisam smela gubiti vreme, odabrala sam Faloma."

"Da li je, Blis, baš tako bilo? Brzi proraun u odmeravanju jednog umanaspram drugog, i još brža procena o veoj složenosti i veoj vrednosti jednogod njih?"

"Tako je.""Pretpostavimo, meutim", nastavi Treviz, "da ja sada ustvrdim da je kraj

vas stajalo samo jedno obino dete, dete kome je zapretila smrt. I da stestupili u dejstvo iznenada podstaknuti materinskim nagonom, dok ste se, svevreme pre toga, kad su na kocki bili životi tri odrasla bia, bavili proraunimaraznih mogunosti."

Blis lako pocrvene. "Možda je, u svemu tome, bilo i neega od toga što steupravo opisali; ali nema nikakvog razloga da se prema mom postupku odnosite saporugom. Pored toga, moj postupak predstavljao je i izraz racionalnog ponašanja.

"Pitam se da li je baš tako. Da je u vašem postupku zaista bilo neeg

racionalnog, prirodno bi bilo da delate na osnovu saznanja da e dete,neminovno, doživeti sudbinu kakvu mu je propisalo njegovo društvo. Ko zna kolikoje hiljada dece do sada bilo prepušteno svojoj zlehudoj sudbini, samo da bi seodržala mera naseljenosti koju Solarijanci smatraju najpogodnijom za svoj svet?"

"Postoji još jedan važan razlog, Trevize. Dete je trebalo da nestane jerje bilo premaleno da postane Naslednik, a razlog tome bila je smrt njegovogroditelja - koju sam ja prouzrokovala."

"Tako je... Ali pitanje je bilo: ubiti ili biti ubijen.""To je sporedno. Ja mu jesam ubila roditelja. Nisam mogla, tek tako,

ostati po strani i dopustiti da dete snae smrt zbog onoga što sam ja uinila...



Pored toga, zahvaljujui detetu u prilici smo da prouimo um kakav Gea do sadajoš nikada nije srela."

"Um jednog deteta.""Ali nee to zauvek ostati. Tokom vremena, na njegovom mozgu razvie se

dva transudktorska režnja. Ti režnjevi daju jednom Solarijancu svojstva s kojimase sve ono ime Gea raspolaže ne može meriti. Samo to što sam održavala svetlostu nekoliko svetiljki i pokrenula mehanizam koji otvara vrata, bilo je dovoljnoda me svu iscrpi. Bander je, meutim, bio u stanju da energijom snabdeva imanjeisto toliko složeno, a i vee po prostranstvu, nego što je grad koji smopohodili na Komporelenu; štaviše, bio je to u stanju da ini ak i u snu."

"Znai, u detetu vidite važnu kariku u fundamentalnom izuavanju mozga.""Da, u izvesnom pogledu.""To, meutim, nije i moj pogled. Meni se, u stvari, ini da Falomov

dolazak na brod znai pretnju po sve nas. I to veoma veliku.""Pretnju - u kom smislu? Uz moju pomo, dete e se savršeno prilagoditi.

Izuzetno je inteligentno, i ve ispoljava znake naklonosti prema svima nama.Ješe ono što i mi jedemo, ii kuda i mi budemo pošli, i zahvaljujui njegovommozgu, ja/mi/Gea, doi emo do neprocenjivo važnih saznanja."

"A šta ako bude imao poroda? Kao što znate, nije potrebno da bude u paru snekim svoje vrste. Sam je sebi dovoljan."

"Za porod nee biti sposoban još mnogo godina. Životni vek Vasionaca meriose stoleima, a Solarijanci nisu ispoljavali ni najmanju želju da se množe.

Ograniena reprodukcija verovatno je u samoj osnovi njihovog biološkog isocijalnog usrojstva. Falom nee imati poroda još dugo vremena.

"Kako to možete znati?""Ja to ne znam. Samo se služim logikom.""A ja vam kažem da e se na kraju ispostaviti da Falom predstavlja pretnju

za nas.""Vi to ne možete znati. Pored toga, ne razmišljate logino.""Oseam to, Blis, iako bez nekog vršeg povoda... Za sada, u najmanju

ruku. I ne zaboravite, Blis, vi ste ta, ne ja, koja preko svake mere veruje umoju nepogrešivost."

Blis se namršti, i licem joj pree oseaj nelagodnosti.

59.Pelorat zastade na vratima komandne prostorije i, kolebajui se, pogleda

unutra. Izgledalo je kao da pokušava da odgonetne da li je Treviz - ili moždanije - bio u poslu do guše.Treviz je postavio dlanove na komandnu plou, kao i uvek kada je pokušavao

da postane deo kompjutera; oiju prikovanih za ekran. Pelorat na osnovu togazakljui da je Treviz obuzet poslom, te ostade da strpljivo eka, nastojei dase ni ne pokrene, niti da, na bilo koji drugi nain, poremeti svog prijatelja.

Konano, Treviz podiže pogled prema Peloratu. Meutim, kao da baš nije biosasvim svestan njegovog pšrisustva. Uvek, kada god je stupao u dvojstvo sakompjuterom, Trevizove oi dobijale su neki ustakljen i neusredsreen izgled -kao da je gledao, mislio i živeo na neki drugi nain, razliit od neobiajenog.

Ipak, on lagano klimnu Peloratu, kao da se njegovo prisustvo, s mukom seprobijajui, konano i lenjo otisnulo na njegovoj mrežnjai. Posle nekolikotrenutaka podigao je šake sa komandne ploe i nasmešio se; ponovo je to biostari Treviz.

"Bojim se, Golane, da te svaki as ometam", ree Pelorat, s izvinjavajuim

prizvukom u glasu."Ne, Janove. Ne radim trenutno ništa ozbiljno. Samo sam želeo da proverim

da li emo uskoro biti spremni za skok. ini mi se da smo mu blizu; pa ipak,odložiu ga za nekoliko asova, tek toliko da nam donese sreu."

"Da li srea - ili bilo kakav drugi sluajni inilac - imaju sa tim ikakveveze?"

"To sam tek onako rekao", odgovori Treviz smešei se. "Meutim, sluajniinioci mogu katkad odigrati ozbiljnu ulogu - bar u teoriji... Ali šta ti se tovrzma po glavi?"

"Mogu li da sednem?"



"Dabome. Bie ipak, bolje da poemo u moju sobu. Kako je Blis?""Sasvim dobro." On se nakašlja. "Spava, sada. Mora dosta da spava, shvataš

i sam.""Dabome da shvatam. Hipersvemirska odvojenost od Gee.""Upravo tako, stari druže.""A Falom?" Treviz se zavali na svoj krevet, prepustivši naslonjau

Peloratu."Znaš one spise iz moje zbirke koje mi je tvoj kompjuter lepo preštampao?

Ona drevna predanja? Pa, Falom ih sada ita. Dabome, on se tek malo razabira ugalaktikom, ali po svemu sudei, dopada mu se sam zvuk rei dok ih izgovara. Onje... Sve vreme, kad govorim o njemu, koristim linu zamenicu koja oznaavamuški rod. Šta misliš, stari druže, zbog ega je to tako?"

Treviz sleže ramenima. "Možda samo zbog toga što si i ti mušakarac.""Možda. Znaš, neverovatno je inteligentan.""Siguran sam da je tako."Za trenutak, Pelorat oklevaše. "Imam utisak da baš nisi naroito sklon

Falomu.""Janove, nemam protiv njega ništa lino. Nikada nisam imao dece, niti sam

im ikad, uopšte uzev, bio sklon. Koliko se seam, ti si imao dece.""Samo jednog sina... Seam se, priinjavalo mi je veliko zadovoljstvo da

se poigram s njim, dok je još bio dete. Možda je to razlog što sve vreme,govorei o Falomu, upotrebljavam muški rod. Sve me to vraa unazad za dvadeset i

više godine.""Nemam ništa protiv tvoje naklonosti prema Falomu, Janove.""I tebi bi se sigurno dopao, samo kad bi sebi pružio priliku da ga

zavoliš.""Siguran sam, Janove, da bih, i možda u, zaista, jednog dana i pružiti

sebi takvu priliku."Pelorat ponovo zastade, oklevajui. "Svestan sam i tofa da mora da si se

ve umorio od neprestanih rasprava sa Blis.""U stvari, Janove, ja ni ne mislim da se baš preterano raspravljamo. U

stvari, u poslednje vreme ona i ja se sasvim dobro slažemo. ak smo, pre nekidan, imali i jedan zanimljiv razgovor - bez dreke, bez meusobnog optuživanja -o tome zbog ega je oklevala da nešto preduzme protiv Robota uvara. Na krajukrajeva, u poslednje vreme nam je nekoliko puta spasla život, te joj, ini mise, ne mogu ponuditi ništa manje od prijateljstva. Je li tako?"

"Tako je. Shvatam to, ali pod 'raspravljati' nisam mislio 'svaati se'.Imao sam u vidu tu vašu stalnu prepirku o suprostavljanju pojedinane svesti

svesti Galaktike.""Ah, to! Pa, verujem da e se ta rasprava izmeu nas nastaviti - sa puno

obzira na obe strane.""Da li bi imao nešto protiv, Golane, ukoliko bih ti predoio nešto što

govori u prilog njenom stanovištu?""Naravno da ne bih. Ipak, da li ti ideju o Galaktici prihvataš sam od

sebe, ili te jednostavno ini srenim da deliš isto mišljenje sa Blis?""Najiskrenije, sam od sebe. Duboko verujem da Galaktika treba da se

ostvari. I ti si se, sam, opredalio za to, i postajem sve ubeeniji da siispravno postupio."

"Samo zato što sam se tako opredelio? Ali to nije dovoljno. Ma šta Geatvrdila, mogue je da sam se prevario. Stoga, nemoj dozvoliti Blis da te ubedi,pozivajui se na moje opredeljenje."

"Mislim da nisi pogrešio. I nije me Blis u to uverila, ve Solarija.""Kako to misliš?""Pa, da ponemo od poetka. Mi smo Izdvojenici, ti i ja.""To je Blisin izraz, Janove. Više volim da o nama mislim kao o

individualistima.""To je semantiko pitanje, stari druže. Zovi ti to kako god hoeš, ali

uvek ostaje injenica da iz ove kože ne možemo i da smo zatoenici vlastitihmisli: mi, pre svega, mislimo na sebe same. Nagon samoodržanja je prvi zakonnaše prirode, ak i ukoliko bi to išlo na uštrb svega živog."

"Ipak, poznati su brojni primeri žrtvovanja za druge."



"Veoma je mali broj takvih primera. Mnogo su brojniji primeri ljudi kojisu, zarad svojih šašavih hirova, žrtvovali i ono što je drugima bilo najdraže."

"Dobro... I kakve to veze ima sa Solarijom?""Pa, eto, na Solariji smo imali priliku da vidimo šta se sa Izdvojenicima

- ili, individualistima, ako ti se taj izraz više dopada - može dogoditi.Solarijanci jedva da bi mogli podneti i samu pomisao da meusobno dele itavjedan svet. Da bi postigli punu linu slobodu, više im se dopada da žive upotpunoj izdvojenosti. Ne gaje nikakvu ljubav ak ni prema svom vlastitompotomstvu; na protiv, ubijaju ih ukoliko ih je, po njihovom mišljenju, prevelikbroj. Okružuju se robotima-robovima, koje sami snabdevaju energijom, tako dakada oni umru, itavo njihovo imanje, takoe, simbolino, zamire. Golane, ima likakvog smisla divite se tome? Možeš li to, uopšte, porediti sa obzirnošu,dobrotom i uzajamnim razumevanjem - onim što krasi Geu? Blis nijednog trenutkanije o ovome razgovarala sa mnom. To su, iskljuivo, moja lina oseanja."

"I prilii ti, Janove, da tako oseaš. Budi uveren da delim tvojaoseanja. I ja smatram da je solarijansko društvo užasavajue - ali ono nijeoduvek bilo takvo. Oni potiu od Zemljana, odnosno, neposredno, od Vasionacakoji su nekada i sami vodili normalan život. Solarijanci su, iz ovog ili onograzloga, odabrali put koji ih je odveo u jednu krajnost; ali ne možeš suditi oneemu na osnovu krajnosti. Postoji li u itavoj Galaksiji, sa bezbroj milionanaseljenih planeta, ijedan svet za koji pouzdano znaš da je izgradio društvopoput onog na Solariji, ili društvo koje bi, makar izdaleka, bilo nalik na

solarijansko? Da li bi i sama Solarija izgradila takvo društvo - da nijepreplavljena robotima? Meni se ini nezamislivim da bi se neka zajednicaindividualista - bez robota - uopšte mogla razviti u nešto što predstavlja samvrhunac užasa."

Peloratovo lice malo otvrdnu. "Nalaziš rupe u svemu, Golane - ili unajmanju ruku, imam utisak da ti je dobrodošao i najbeznaajniji razlog kadatreba da braniš vrstu Galaksije protiv koje si se izjasnio."

"Ne tražim rupe u svemu. Mora postojati razumno opravdanje za Galaktiku, ikada ga pronaem - znau; i povui u se. Ili možda, da se tanije izrazim - akoga pronaem."

"Zar i pomišljaš da bi se moglo dogoditi da ga ne naeš?"Treviz sleže ramenima. "Kako da ti kažem... Da li znaš zbog ega sam rad

sa saekam još nekoliko asova pre nego što nainim skok; šta više, da sam uopasnosti da ubedim sebe da priekam još nekoliko dana?"

"Rekao si maloas da

e biti bezbednije ukoliko još malo pri

ekamo.""Da, jesam to rekao, ali dovoljno smo bezbedni i ovog asa. Ono od ega

zapravo zazirem jeste mogunost da nas ti svetovi Vasionaca, ijim koordinatamaraspolažemo, na kraju svi iznevere. Znamo za samo tri, i na dva smo ve bili,oba puta za dlaku izbegavši smrt. Pri svemu tome, sve do ovog trenutka nismodobili ni najmanji nagoveštaj gde bi se Zemlja mogla nalaziti, a kamoliverodostojan podatak da Zemlja uopšte postoji. Sada treba da se susretnemo satreom i poslednjom prilikom... Šta e se dogoditi ako naše nade još jednom buduizneverene?"

Pelorat uzdahnu. "Znaš da postoje drevne prie - jedna od njih, zapravo,nalazi se meu onima koje sam zadao Falomu kao vežbu - u kojima je ovekuomogueno da iskaže tri želje; ali samo tri. U tim stvarima ini se da je brojtri posebno znaajan, možda i zbog toga što je tri prvi neparan broj i,sledstveno tome, onaj koji presuuje. Znaš, kada se dvoje razilaze, treiodluuje... Meutim, ono što je u tim priama bitno jeste da želje ništa ne

donose onome ko ih izrie. Niko, nikada, ne izrakne neku odistinski vrednuželju. Oduvek sam, stoga, mislio da je u pitanju izraz drevne mudrosti, kojim sehtelo da kaže da ono što želiš moraš i zaslužiti, a ne..."

Pelorat naglo, zbunjeno zauta. "Izvini, stari druže, što ti traim vreme.im se dohvatim svoje najdraže teme poinjem da klepeem..."

"Ne, ne, Janove. Uvek me zanimaju tvoje prie. Pokušavam samo da pronaemanalogiju. Omogueno nam je da izreknemo tri želje - dve smo ve iskoristili, iništa dobro nisu nam donele. Preostala nam je još samo jedna. Iz nekog razloga,imam utisak da ni ovog puta nee biti ništa, i stoga sam nameravao da što jemogue duže odložim skok."



"I šta nameravaš da uiniš ako ni ovog puta ne uspemo? Da se vratiš naGeu? Ili, možda, na Terminus?"

"Oh, ne", odgovori Treviz šapatom, odmahujui glavom. "Potraga se moranastaviti... Mada, ni sam ne znam kako."

MRTVA PLANETA

60.Treviza obuze potištenost. Nijedna od nekoliko pobeda koje su izvojevali

otkako su zapoeli traganje nije bila konana; šta više, inilo se da su jedino,i to privremeno, uspevali da izmaknu potpunom porazu.

ak je odložio i trenutak skoka prema treem od svetova Vasionaca;posledica je bila da se njegov oseaj nelagodnosti preneo i na ostale. I baškada je doneo odluku da, konano, izda nalog kompjuteru da uvede brod uhipersvemir, ugleda Pelorata kako sveana izraza lica stoji na vratima komandneprostorije. Blis je bila pokraj njega, a pored nje i Falom, držei je vrsto zaruku i zagledavši se u Treviza, poput neke male sovuljage.

Treviz podiže pogled sa kompjutera i doeka ih, pomalo grubo: "Baš pravaporodica!" Ali bilo je oigledno da iz njega govori nemir.

Upravo je izdao nalog kompjuteru da izvede skok tako da iz hipersvemiraponovo iziu na odstojanju od tražene zvezde znatno veem no što bi to biloneophodno. Treviz je ubedio samog sebe da to ini iz puke predostrožnosti, s

obzirom na ono što im se dogodilo na prethodna dva sveta Vasionaca - ali ni samnije u to sasvim poverovao. U dubini duše, oseao je, nadao se da e izhipersvemira izii na dovoljno velikom odstojanju od tražene zvezde, kako ne bibio u stanju da, istog asa, odredi da li oko nje kruži - ili ne kruži - nekaplaneta pogodna za život. To bi mu donelo još nekoliko dana i za to vreme mogaobi plutati svemirom, pre no što konano poe da se uveri i možda bude prinuenda se suoi sa konanim porazom.

Pod budnim okom 'porodice', on duboko udahnu vazduh, zadrža ga zatrenutak, i ponovo ispusti, uz laki zvižduk, kroz stisnute usne. Nalog izdatkompjuteru bio je sada potpun.

...Zvezdano tkanje što se ukaza pred njima bilo je tiho i nepovezano, aekran poluprazan: nalazili su se u podruju tek mestimino prošaranom zvezdama.I tu, gotovo u središtu ekrana, stajala je jedna blistava, svetlucava zvezda.

Treviz se široko isceri: najzad, i to je bila neka pobeda. Na kraju

krajeva, moglo se dogoditi da koordinate budu tane, i da ovde ne na

u nikakvuodgovarajuu zvezdu G-tipa. On baci pogled prema svojim saputnicima i ree: "Evo

je. Zvezda broj tri.""Jeste li sigurni?" upita Blis blago."Gledajte!" ovrati Treviz. "Podesiu kompjuter da isti prizor prikaže i na

galaktikoj karti, i ukoliko zvezda nestane to e znaiti da nije unesena ukartu; drugim reima, da je ona koju tražimo."

On izdade kratak nalog kompjuteru, i zvezda namah nestade, bez prethodnoglaganog gašenja. inilo se kao da je nikada nije ni bilo; sve ostalo bilo je nasvom mestu, i zvezde su nastavljale da sjaje svojom uzvišenom ravnodušnošu.

"Imamo je", zakljui Treviz.Pa ipak, on uputi Daleku zvezdu prema njoj upola manjom brzinom od one

koju je bez poteškoa mogao sebi priuštiti. Još uvek nije bilo jasno da li okozvezde kruži - ili ne kruži - neka planeta pogodna za život, ali se Trevizu nijenimalo žurilo da to ustanovi. ak i posle tri dana ovakvog leta prema zvezdi

pitanje e ostati otvoreno - u oba smisla.Ili možda, ipak, ne sasvim otvoreno. Ve se moglo razabrati da oko zvezde

kruži jedan gasoviti džin. Nalazio se veoma daleko od svoje matine zvezde, i nasvojoj dnevnoj strani svetlucao je bledom žukastom svetlošu; iz položaja ukome su se trenutno nalazili videli su samo njegov debeli polusrp.

Trevizu se baš nije dopao njegov izgled; nastojao je, meutim, da toprikrije, te stoga ree suvo, kao da ita iz nekog vodia: "Eno, tamo, velikoggasovitog džina. Prilino je upeatljiv. Ima i dva tanka prstena i još dvapozamašna saputnika, koja se ve sada mogu razabrati."



bi? Oboje su bili veoma zadovoljni injenicom da je Treviz doneo ispravnuodluku, i sada, tokom njegovog traganja za punom izvesnou, pratili su ga bezistinskog emocionalnog podsticaja. Bilo bi, zaista, nepravedno koriti ih zbogtoga.

"Nona strana džina izgleda tamna", uputi ih on, "ali kad bi naše oi bileosetljive i na deo spektra samo malo ispod uobiajene granice dugotalasnogzraenja, ugledali bismo mutnu, duboku, gotovo ljutito crvenu boju. Planetazrai infracrvene zrake duboko u svemir u velikim koliinama, budui da jetoliko masivna da je gotovo u stanju crvenog usijanja. Planeta je i više odgasovitog džina; ona je poluzvezda."

Poekavši, zatim, nekoliko trenutaka, on dodade: "A sada, istisnimo ga iznaših misli i potražimo naseljivu planetu koja, možda, postoji."

"Možda, zaista, postoji", nasmeši se Pelorat. "Nemoj se predavati, staridruže."

"Ne predajem se", odvrati Treviz, bez istinske ubeenosti. "Nastajanjeplaneta suviše je složena stvar da bi se mogla postaviti vrsta i neoborivapravila. Možemo govoriti samo o mogunostima. Imajui u vidu to udovište tamo usvemiru, mogunosti se ozbiljno smanjuju, ali na sreu, ne padaju na nulu."

"Zbog ega o tome razmišljate na takav nain?" upita Blis. "Budui da suvas prve dve skupine koordinata dovele do dveju planeta Vasionaca, bilo biprirodno oekivati da e vas i ova trea skupina, koja vas je ve približilaodgovarajuoj zvezdi, dovesti i do tree. emu onda govoriti samo o

mogunostima?""Nadam se da ste u pravu", odvrati Treviz kome, meutim, ove rei nisu

zvuale nimalo utešno. "A sada, napustiemo planetarnu ravan i uputiti se kasamoj zvezdi."

Kompjuter preuze na sebe svu brigu, gotovo istog onog asa kada mu Trevizizdade nalog. On se zavali dublje u naslonjau i pomisli, po ko zna koji put, dase prava nevolja upravljanja gravitacionim brodom, sa ovako monim kompjuterom,sastojala u tome što ovek nikad - nikad - više ne bi mogao ni poželeti daupravlja nekim drugim tipom broda.

Da li bi, uopšte, mogao podneti i samu pomisao na to da ponovo sam obavljaproraune? Da mora da ima u vidu i ubrzanje, i da mora da ga svodi na razumnumeru?... Vrlo je verovatno da bi na to zaboravio i dao 'pun gas', usled ega bise svi oni koji su se nalazili na brodu našli slupani na nekom od njegovihzidova.

Pa, u tom sluaju, potrudi

e se da zauvek ostane za komandama ovog broda,ili nekog slinog - ukoliko bi bio u stanju da podnese ak i takvu beznaajnu

promenu.I upravo stoga što je želeo da svoj mozak drži podalje od pitanja

postojanja naseljive planete (da ili ne?), on stade razmišljati o razlozima kojisu ga naveli da brod usmeri iznad, a ne ispod planetarne ravni. Osim ukolikonisu imali neki odreen razlog da krenu ispod, svemiroplovci su uvek birali dakrenu iznad planetarne ravni. Zbog ega?

Pa, što se toga tie, nije bilo nikakvog razloga da ovek razmišlja kojime smerom krenuti - nagore, ili nadole? U simetriji svemira, to se postavljalotek kao akademsko pitanje.

Pa ipak, pri svemu tome, uvek je bio svestan smera u kome se nekaosmatrana planeta obrtala oko svoje ose i kružila oko svoje zvezde. Ukoliko jesmer i jednog i drugog bio suprotan kretanju kazaljki na asovniku, u tom jesluaju pravac neije ruke podignute okomito uvis oznaavao sever, dok je u

pravcu neijih nogu stajao jug. Širom itave Galaksije sever je uvek biooznaavan kao gore, a jug kao dole.

Bila je to, dakako, puka konvencija, koja je izranjala iz neke pradavne, uzaborav utonule prošlosti; meutim, bila je gotovo ropski poštovana. ak ni pripogledu na inae poznatu geografsku kartu, ali okrenutu naopake, da jug budegore, ovek je ne bi prepoznao. Trebalo je vratiti je u njen 'normalni' položaj,da bi imala ikakvog smisla. I budui da su te dve stvari bile jedno te isto -'normalni' položaj znaio je, istovremeno, i 'gore' i 'sever'.

Treviz se priseti jedne bitke koju je svojevremeno vodio Bel Rioz, carskigeneral od pre tri veka. On je u odluujuem trenutku poveo svoju flotu ispod



planetarne ravni, i tamo zatekao, sasvim nepripremljenu, opuštenu, protivnikuflotu. Bilo je posle pritužbi da je mladi general izveo nepošten manevar -naravno, žalili su se oni koji su izgubili.

Jedna tako mona i tako beskrajna stara konvencija mora da se zaela naZemlji - i to, u magnovenju, vrati Trevizov mozak na pitanje planete pogodne zaživot ljudi.

Pelorat i Blis i dalje su posmatrali gasovitog džina kako se lagano, veomalagano obre oko svoje ose, kao da se, beskrajno sporo, premee preko glaveunazad. Sunevim zracima obasjani deo povea se, i kako je Treviz i dalje držaospektar na narandžastocrvenom, kovitlaci što ih izazivahu bure na površiniplanete postadoše još mahnitiji i još arobniji.

A onda u komandnu prostoriju, tumarajui unaokolo, ue Falom, i Blissmesta odlui da dete mora poi na spavanje - i ona sama, zajedno s njim.

Treviz se onda obrati Peloratu, koji je ostao s njim. "Janove, moraemo dase lišimo posmatranja gasovitog džina. Moram omoguiti kompjuteru da se savusredsredi na traganje za gravitacionim signalom prave jaine."

"Razume se, stari druže", spremno prihvati Pelorat.Meutim, stvari nisu bile tako jednostavne. Kompjuter nije trebalo da se

upusti u traganje samo za signalom prave jaine, ve za signalom prave jaine iprave udaljenosti. Pa ipak, protei e još nekoliko dana pre no što bude sasvimsiguran.

61.Treviz ue u svoju sobu, ozbiljna, sveana, u stvari natmurena izraza na

licu - i vidljivo se trže.Blis ga je tu išekivala, a odmah pokraj nje stajao je i Falom, odeven u

tuniku i sa pregaom koji su odavali nesumnjiv, svež miris vakumskog išenja iglaanja. Dete je u toj svojoj odei izgledalo neuporedivo bolje nego u jednojod onih, kratkih, Blisinih spavaica.

"Nisam želela da vam smetam dok ste bili za kompjuterom", obrati mu seBlis, "ali sada poslušajte... Hajde, Falome."

Falom progovori svojim uobiajenim, piskavim ali melodinim glasom:"Pozdravljam vas, Zaštitnie Trevize. Sa izvanrednim zadovoljstvom pra... pratimvas na vašem putu kroz svemir. Srean sam, isto tako, i zbog ljubaznosti koji miiskazuju moji prijatelji, Blis i Pel."

Falom završi i usta mu se izviše u lep osmejak, i Treviz još jednom

pomisli u sebi: da li u tom detetu vidim deaka ili devoj

icu ili obojeistovremeno ili ni jedno ni drugo?

On klimnu. "Lepo naueno. I gotovo savršeno izgovoreno.""Nije naueno, ni sluajno", ree Blis s toplinom u glasu. "Falom je sam,

lino, sastavio tih nekoliko reenica, i upitao da li bi mogao da vam se njimaobrati. Ni sama nisam znala šta namerava da vam kaže; i ja sam ovo prvi putula."

Treviz prinudi sebe da se osmehne. "U tom sluaju, zaista izvanredno."Trevizu ne promae da je i Blis, kada god je to mogla, izbegavala da upotrebizamenicu kojom bi morala da odredi detinji pol.

Blis se okrenu prema Falomu i ree: "Vidiš, rekla sam ti da e se Trevizudopasti... A sada, potraži Pela i uzmi od njega nešto za itanje."

Falom otra, i Blis se obrati Trevizu: "Zaista je zadivljujue koliko brzoFalom ui galaktiki. Mora biti da Solarijanci imaju poseban dar za jezike.Setite se samo da je i Bander nauio galaktiki, samo hvatajui odlomke iz

hipersvemirskih poruka i razgovora. Ti njihovi mozgovi, osim sposobnosti datransdukuju energiju, mora da poseduju i druga izvenredna svojstva."

Treviz samo nešto proguna."Nemojte mi rei da vam Falom i dalje nije drag?" upita ga Blis."Ne mogu rei ni da mi jeste ni da mi nije drag. To dete, jednostavno,

izaziva u meni neki nemir. Pre svega, ve je samo po sebi neprijatno opštiti sajednim hermafroditom."

"Ma, hajdete, Trevize", odvrati Blis, "nemojte biti smešni. Falom jesavšreno prirodno stvorenje. Zamislite kako bismo nas dvoje izgledali nekomdruštvu sainjenom od hermafrodita - mislim, uopšte, muškarci i žene. Svako od



njih ini tek polovinu jedne celine, i da bi izrodili potomstvo, morajuprethodno stupati u privremenu i ne baš savršenu vezu."

"Imate li nešto protiv te veze, Blis?""Nemojte se pretvarati da ne razumete. Pokušavam samo da nas sagledam sa

hermafroditskog stanovišta. Njima to mora izgledati do krajnosti odvratno; namaje to, razume se, sasvim prirodno. Tako i vama Falom deluje odbojno; meutim, upitanju je samo kratkovida, parohijalna predrasuda."

"Iskreno da vam kažem", primeti Treviz, "oveku je neprijatno da ne znakoju linu zamenicu da upotrebi u odnosu na to stvorenje. To vam optereuje imisli i razgovor, i ini da se stalno spotiete o nešto."

"U pitanju su nesavršenosti našeg jezika", uskliknu Blis, "a ne nekiFalomov nedostatak. Nijedan od ljudskih jezika nije bio izgraivan a da se, pritom, i hermafroditizam imao na umu. Milo mi je što ste naeli to pitanje, buduida i sama ve neko vreme razmišljam o njemu... Upotrebljvati izraz 'ono', kaošto je to Bander sve vreme, uporno inio, ne predstavlja nikakvo rešenje. Upitanju je zamenica predodreena za stvari kod kojih je polno odreenje savršenonevažno; s druge strane, ne postoji nikakva zamenica posebno odreena za neštošto je polno aktivno u oba smisla. Imajui to u vidu, šta smeta ako ovekdohvati bilo koju zamenicu koja mu doe pod ruku? Ja, na primer, o Falomurazmišljam kao o devojici. Pre svega, ima visok, piskav glas i pored toga,sposoban je da ima porod, što se po pravilu smatra osnovnim obeležjem ženskogroda. Pelorat se slaže sa mnom; ima li bilo kakvog razloga da vi to ne

prihvatite? Dakle, neka bude 'ona' i 'njen'."Treviz sleže ramenima. "Vrlo dobro. Zvuae malo neobino kada se kaže da

ona ima testise, ali šta da se radi."Blis uzdahnu. "Imate nezgodnu naviku da na raun svega pravite viceve, ali

budui da znam da ste napeti, dau vam ovog puta popust. U svakom sluaju, molimvas, upotrebljavajte za Falom ženski rod."

"Slažem se", odvrati Treviz, ali istog asa, ne mogavši da odoli, dodade:"Svaki put, kada vas ugledam zajedno, Falom mi sve više izgleda kao vašaerkica. Da li je to stoga što zaita eznete za detetom, a niste sigurni da vamga Janov može podariti?"

Blis širom otvori oi. "On nije tu da bi mi pravio decu! Zar zaistamislite da nameravam da ga upotrebim kao priruno sredstvo da bih imala dete? Usvakom sluaju, još mi nije vreme da imam dete. Ali kada taj trenutak doe, toe morati da bude geansko dete; za taj in, meutim, Pel nije osposobljen."

"Želite li da kažete dae Janov morati da bude odba

en?""Ni sliajno. Možda samo privremeni rastanak. A možda e se, ne znam ni

sama, dete zaeti veštakim putem.""Pretpostavljam da e vam biti dozvoljeno da imate dete tek kada Gea

odlui da jedno dete nedostaje; kada se stvori manjak, nastao usled smrti nekogdo tada postojeeg ljudskog delia Gee."

"Uglavnom tano, mada nain na koji ste to izrekli zvui pomalo tvrdo.Gea, naime, mora održati savršenu ravnotežu svih svojih delova i odnosa meunjima."

"Baš kao što je sluaj i sa Solarijancima."Blisine usne se stisnuše i lice joj dobi bledu boju. "Ni u kom sluaju.

Solarijanci stvaraju više dece nego što im je potrebno, i uništavaju višak. Mi,meutim, stvaramo samo onoliko koliko nam je potrebno, i nikada se ni nepostavlja pitanje uništavanja viška - baš kao što i vi izumrle elije na svojojkoži zamenjujete novima, u istoj meri, i ne dodajui ni jednu jedinu eliju

viška.""Shvatam šta hoete da kažete", odvrati Treviz. "Ipak, nadam se da ste

uzeli u obzir i Janovljeva oseanja?""Mislite, u vezi sa mogunošu da imam dete? Ne, o tome nikad nismo

razgovarali; ne verujem, ak, da e se to pitanje ikad meu nama postaviti.""Ne, nisam na to mislio... Uinilo mi se, u stvari, da ispoljavate sve

vee i vee zanimanje za Falom. Janov bi se mogao osetiti zapostavljenim.""Ne zapostavljam ga, a pored toga, i njega Falom zanima, baš koliko i

mene. Ona je, u stvari, još jedan izraz našeg obostranog ueša u neemu što nasjoš više zbližava. Da se možda vi, ne oseate zapostavljenim?"



"Ja?" Treviz je bio iskreno iznenaen."Da, vi. Ne mogu, istina, rei da bolje shvatam Izdvojenike nego što oni

shvataju Geu, pa ipak, imam utisak da uživate u tome da budete predmet sveopštepažnje na ovom brodu; mogue je, dakle, da oseate da vas je Falom potisnula."

"To je baš šašavo!""Ništa više šašavo nego tvrdnja da ja zapostavljam Pela.""Pa, u tom sluaju, proglasimo primirje i obustavimo paljbu. Ja u o Falom

misliti kao o devojici, i neu se previše brinuti o tome da li ste, možda,neobzirni prema Janovljevim oseanjima."

Blis se nasmeši. "Hvala vam. U tom sluaju, sve je u redu."Treviz se okrenu da poe, ali ga Blis ponovo pozva: "Trenutak!"Treviz se ponovo okrenu prema Blis i pomalo umorno upita: "Da?""Savršeno mi je jasno, Trevize, da ste neraspoloženi i potišteni. Ne želim

da petljam po vašem umu, ali možda biste i sami želeli da mi kažete šta nije uredu. Jue ste nam saopštili da se u ovom sistemu nalazi jedna odgovarajuaplaneta, i izgledalo je da vas to ini zadovoljnim... Nadam se da je još tako.Naime, da se nije ispostavilo da je vaš prvobitan zakljuak bio pogrešan."

"Da, postoji odgovarajua planeta u ovom sistemu, i još je tu", odgovoriTreviz.

"I odgovarajue je veliine?"Treviz potvrdno klimnu. "Pošto je odgovarajua, odgovarajue je i

veliine. I šta više, na odgovarajuem odstojanju od svog sunca."

"Pa, u tom sluaju, šta nije u redu?""Sada smo ve dovoljno blizu da joj možemo ispitati atmosferu. Meutim,

ispostavilo se da joj je atmosfera takva da je nije vredno ni pominjati."Uopšte nema atmosfere?""Ima, ali jedva vredne pomena. Planeta nije pogodna za život, a nijedna

druga u ovom sistemu ni izbliza ne raspolaže uslovima za nastanak i razvojživota. U svom treem pokušaju, sve što smo dobili jeste - nula."

62.Pelorat, ozbiljna izraza na licu, oigledno nije bio voljan da poremeti

Trevizovu neraspoloženu povuenost u samog sebe. Stajao je na vratima komandneprostorije, nadajui se, po svemu sudei, da e sam Treviz zapoeti razgovor.

Ali to se nije dogodilo. Ako je u iijoj utnji bilo i tvrdoglavosti, biloje u Trevizovoj.

Konano, ne mogavši više da izdrži, Pelorat mu se, premda pomalobojažljivo, obrati: "Šta emo sada?"

Treviz podiže pogled, zagleda se u Pelorata za trenutak, okrenu se ikonano odgovori: "Usmerio sam brod prema planeti."

"Ali, budui da nema atmosfere...""Kompjuter kaže da nema. sve do ovog asa, uvek mi je govorio ono što sam

želeo da ujem, i ja sam to prihvatao. Sada mi je, meutim, rekao nešto što neželim da ujem, i stoga sam rešio da proverim kako zaista stoje stvari. Ukolikoje kompjuteru dosueno da ikada omane, voleo bih da je upravo sada to uinio."

"Misliš li stvarno, da je posredi neka greška?""Ne, ne mislim.""Možeš li smisliti bilo kakav razlog koji bi naveo kompjuter da naini

grešku?""Ne, ne mogu.""Pa, onda, Golane, što se uopšte time zamaraš?"

Konano, Treviz okrete naslonjau da bi se našao licem u lice saPeloratom. Lice mu se gotovo grilo od oajanja, i on ree: "Zar ti nije jasno,Janove, da baš ništa drugo nisam u stanju da smislim? Što se položaja Zemljetie, na prethodna dva sveta naišli smo samo na orke; a sada je, po svemusudei, orak i ovaj trei. Šta sada da preduzmem? Da tumaram od sveta do sveta,da tek tako upadam i pitam: 'Izvinite, molim vas, da li znate gde se nalaziZemlja?' Zemlja je suviše dobro zametnula svoje tragove, ne ostavivši za sobomni najmanji nagoveštaj. Poinjem ak da mislim da e se postarati da nasonesposobi da takav neki nagoveštaj prepoznamo, pod uslovom da postoji i da nanjega natrapamo."



Pelorat, u znak saglasnosti, klimnu i ree: "I sam o tome razmišljam ve duže vremena. Neeš imati ništa protiv ako malo porazgovaramo o tome? Znam danisi nimalo sretan, stari druže, i da možda ne želiš da razgovaramo. Stoga,ukoliko nisi raspoložen za razgovor i smatraš da je bolje da te ostavim nasamo,uiniu tako."

"Samo napred, izloži stvar", odvrati Treviz glasom koji je više liio nagunanje. "Šta mi drugo preostaje, nego da slušam?"

"To mi baš ne zvui kao poziv na razgovor", primeti Pelora, "ali ko zna,možda e se nešto dobro ispiliti iz njega. Ali molim te, reci mi da stanem imbudeš osetio da ti više nije do razgovora... Evo, Golane, sve mi se nekako inida Zemlji nije dovoljno da preduzima samo pasivne i negativne mere da biprikrila svoje postojanje. Nije joj, naime, dovoljno da samo ukloni sveinjenice koje se na nju odnose. Zar se ne bi moglo dogoditi, na primer, da tu itamo postavi lažne podatke o sebi, i da, na taj nain, aktivno prikrije svojepostojanje?"

"Kako to misliš?""Pa, eto, na nekoliko razliitih mesta slušali smo o njenoj radioaktivnoj

zagaenosti; ta pria, meutim, mogla je biti smišljena da svakog odvrati odpokušaja da ustanovi položaj Zemlje. Ukoliko je zaista zagaena, bio bi joj,jednostavno, nemogu svaki pristup. Sva je verovatnoa da se ne bismo usudili nida kroimo na nju. ak ni roboti-tragai, ukoliko bismo ih imali, najverovatnijene bi preživeli zraenje. Prema tome, emu uopšte tragati? A ako, u stvari, nije

zagaena, ostaje i dalje nepristupana, osim ukoliko neko, sluajno, na nju nenabasa; pa, ak i u tom sluaju, najverovatnije da raspolaže i drugim sredstvimada se uspešno prikrije."

Trevizu, nekako, poe za rukom da na lice navue osmeh. "Za divno udo,Janove, takva pomisao pala je i meni na pamet. Šta više, pomislio sam da je ionaj nezamislivi, džinovski saputnik jednostavno izmišljen, i namerno podmetnutu predanje tog sveta. Što se, pak, tie gasovitog džina i njegovih isto tolikonezamislivih udovišnih prstenova, može biti da je i on je, isto tako,podmetnut. Sve je to, možda, smišljeno sa namerom da se iscrpimo tragajui zaneim što, zapravo, ni ne postoji, tako da bismo, ak i ako bismo nabasali napravi sistem i ugledali i samu Zemlju, jednostavno i jedno i drugo otpisali,samo stoga što ne bismo ugledali ni džinovskog planetinog saputnika, nigasovitog džina sa višestrukim prstenovima, ni radioaktivnu krestu okoplanete... Ali mogu da zamislim i nešto gore od toga."

Pelorat je delovao krajnje utueno. "Šta bi moglo biti gore od toga?""Vrlo jednostavno... Kao kad se usred noi probudiš, poremeenog uma, i

poneš da u beskrajnim prostorima mašte tragaš za neim što e još višeprodubiti tvoj oaj. Šta ako je sposobnost Zemlje da se skriva bez ikakvepukotine? Šta ako je u stanju da potpuno zastre naše umove? Šta ako mi akbudemo u prilici da proemo pored same Zemlje, sa njenim džinovskim pratiocem isa gasovitim džinom okruženim prstenovima u daljini - a da ipak ne budemo umogunosti da razaznamo ni jedno ni drugo? Šta ako nam se to ve dogodilo?"

"Ali, ako stvarno veruješ u to, zbog ega onda...""Ne kažem da verujem u to. Govorim samo o šašavim primislima. Ali

nastaviemo da tragamo."Pelorat za trenutak oklevaše, a onda upita: "Ali Golane, koliko emo još

vremena tragati? U nekom trenutku, nema sumnje, moraemo da odustanemo.""Nikada", odvrati Treviz sa žestinom u glasu. "Ukoliko bude neophodno da

ostatak života provedem tumarajui od jednog sveta do drugog, da tek tako upadam

i govorim 'Izvinite, gospodine, možete li mi rei gde se nalazi Zemlja?' pa,neka tako bude. U bilo kom trenutku, ukoliko to budete poželeli, mogu tebe iBlis, pa ak i Falom, vratiti na Geu, a potom sam nastaviti potragu."

"Ne, ne, Golane. Dobro ti je poznato da te neu napustiti, a nee ni Blis.Ukoliko budemo morali, pa skakutaemo s jedne planete na drugu, zajedno s tobom.Ali emu sve to?"

"Zbog toga što moram pronai Zemlju, i zbog toga što u je, konano, ipronai... A sada, molim te, ostavi me samog za trenutak: moram pokušati dadovedem brod u položaj iz koga u moi da nesmetano prouim osvetljenu stranuplanete - a da se, istovremeno, ne približim previše njenom suncu."



Pelorat uuta, ali ne izie iz komandne prostorije. Nastavio je daposmatra kako Treviz prouava sliku planete na ekranu, sada ve dopolaosvetljenu sunevim zracima. Peloratu se ona inila bezoblinom; meutim, znaoje da je Treviz, povezan sa kompjuterom, posmatra pod sasvim drugaijimokolnostima, osetno uveanu.

"Vidim nešto kao izmaglicu", prošapta Treviz."U tom sluaju, mora biti i atmosfere", izvali Pelorat."Ne mora je, neminovno, biti mnogo. Možda je nema dovoljno da omogui

održanje života - ali, s druge strane, možda je ima dovoljno da se stvorislabašan vetar, toliko da ovaj uzmogne da podigne malo prašine. To je poznatakarakteristika planeta sa veoma razreenom atmosferom. Mogue je da ak postojei malene polarne kape. Znaš, nešto vode na polovima, pretvorene u led. Ovaj svetje odviše topao da bi imao ugljenikov dioksid u vrstom stanju... Morau da seprebacim na radarsko osmatranje. A takvo osmatranje moi u bolje da obavljam nanonoj strani planete."

"Stvarno?""Aha. Trebalo je da to odmah pokušam, ali budui da je planeta gotovo bez

vazduha, i samim tim, bez oblaka, pokušaj osmatranja u okviru vidljivog delaspektra inio mi se, jednostavno, prirodnim."

Treviz dugo nije progovario ni re, dok je ekran postajao sve mutnijiusled radarskih reflekcija, tako da planeta postade nešto nalik na apstraktnumazariju na kakvu bi, nesumnjivo, bio veoma ponosan neki umetnik iz kleonskog

razdoblja. Odjednom Treviz, gotovo oduševljeno, uzviknu: "Pa..." ali odmahzadrža dah i ponovo utonu u utanje.

Pelorat, ne mogavši da odoli, konano upita: "Šta je trebalo da ti znaito ,Pa...'?"

Treviz ga brzo pogleda. "Ne uspevam da uoim kratere.""Kratere? Je li to dobar znak?""To nikako nisam oekivao", odvrati Treviz, široko se iscerivši. "U

stvari, veoma dobar znak. Možda, ak, izvandredno dobar."

63.Falom je stajala nosa priljubljenog uz brodski prozor, kroz koji je mogla

videti krajiag svemira kakav se ukazivao golom oku, bez ikakvih kompjuterskihuveanja ili poboljšanja.

Blis, koja je pokušavala da joj ponešto objasni, uzdahnu i obrati se

Peloratu tihim glasom: "Ne znam, Pel dragi, koliko uspeva da shvati od svegaovoga. Za nju, prebivalište njenog oca i mali odeljak njegovog imanjapredstavljali su, verovatno, itav svet. Ne verujem ak da je ikada nou izišlana površinu, niti da je ikad ugledala zvezde."

"Stvarno misliš tako?""Da. Nisam se usuivala da joj do sada pokažem svemir, sve dok nije

ovladala sa dovoljno rei da bi me mogla makar malo razumeti... Baš je srea štosi mogao da razgovaraš sa njom na njenom jeziku."

"Nevolja je u tome što ga ne govorim dobro", odvrati Pelorat izvinjavajuise. "Svemir baš nije lako pojmiti, naroito kada te tak tako, iznenada,zavitlaju u njega. Rekla mi je, znaš, da ako su te svetle takice zaistadžinovski svetovi, poput Solarije - a u stvari, razume se, neuporedivo su vei -u tom sluaju ne mogu tek tako visiti u praznini. Morali bi da padnu - tako jerekla."

"I potpuno je u pravu, s obzirom na domet svog saznanja. Postavlja mi,

znaš, veoma umesna pitanja, i malo po malo, poinje da razume svet oko sebe. Usvakom sluaju, radoznala je i, izgleda, nimalo zaplašena."

"Stvar je, Blis, meutim, u tome što sam i ja sam radoznao. Pogledaj samokako se Golan promenio, im je ustanovio da na svetu ka kome smo se uputili nemakratera. Meutim, nemam ni najmanje pojma kakvu bi razliku to trebalo dapredstavlja. A ti?"

"Ni ja. Meutim, Treviz se u planetologiji snalazi neuporedivo bolje negonas dvoje. Moramo prihvatiti da zna šta radi."

"Naravno. Ali tako bih voleo da i ja znam.""Pa, u tom sluaju, upitaj ga."



Pelorat napravi grimasu. "Uvek strahujem da u mu dosaivati. Siguran samda misli da bi trebalo da sve to odavno znam."

"Gluposti, Pele", odvrati Blis. "On ni trenutka ne okleva da se kod teberaspita za bilo šta što se tie mitova i predanja, im pomisli da bi mu to moglobiti od koristi. I budui da si ti uvek voljan da mu odgovoriš i objasniš, zbogega, onda, on ne bi bio voljan da postupi na isti nain? Pitaj ga. Možda mu tosmeta; ali tvoja pitanja omoguie mu da se malo vežba u društvenosti - što emu, nesumnjivo, koristiti."

"Da li bi i ti pošla sa mnom?""Ne, naravno da ne. Želim da ostanem sa Falon i da nastavim sa pokušajima

da joj ponešto od saznanja o svemiru ulijem u glavu. Ima uvek vremena da miispriaš šta je bilo - pošto Treviz tebi objasni o emu je zapravo re."

64.Pelorat snebivljivo ue u komandnu prostoriju, ali ga namah oara

injenica da je Treviz nešto veselo zviždukao, oigledno u veoma dobromraspoloženju.

"Golane", pozva ga on, što je mogao veselijim glasom.Treviz podiže pogled. "Oh, Janove! Uvek se tako šunjaš na prstima, kao da

misliš da kršiš neki zakon ako me prekidaš. Zatvori ta vrata i sedi. Sedi!Pogledaj ovo."

On pokaza na planetu koja se mogla videti na ekranu i dodade: "Sve što sam

uspeo da pronaem jesu samo dva ili tri kratera, i to veoma mala.""Ali, Golane, u emu je razlika? Mislim, stvarno?""Razlika? Naravno da postoji razlika. Kako to, uopšte, možeš i da pitaš?"Pelorat bespomono raširi ruke. "To za mene uvek predstavlja zagonetku. U

koledžu mi je glavni predmet bila istorija. Pored istorije, slušao sam ipredavanja iz sociologije i psihologije, kao i iz književnosti i jezika,uglavnom najstarijih vremena, i diplomirao specijalizujui se za temu izmitologije. Nikad se nisam ni oešao o planetologiju, kao uostalom, ni o jednuod egzaktnih nauka."

"To, Janove, nije nikakav zloin. I ja bih, vidiš, veoma voleo da znam onošto ti znaš. Tvoje vladanje drevnim jezicima, kao i tvoje poznavanje mitologije,do sada su nam ve strašno mnogo koristili. Znaš to i sam... A kada jeplanetologija u pitanju, pa, onda je na mene red."

On nastavi: "Vidiš, Janove, planete se, pored ostalog, stvaraju i tako što

sakupljaju mala tela s kojima se tokom vremena sudaraju. Poslednja takva tela,koja udaraju u površinu planete, ostavljaju za sobom kratere. U osnovi, uvek jetako. Ukoliko je, meutim, planeta dovoljno velika da bi mogla izrasti ugasovitog džina, pa, u tom sluaju, ona je u osnovi u tenom stanju, sagasovitom atmosferom oko sebe; sudari do kojih dolazi predstavljaju tek ovlašnipljusak po njenoj površini i iza njih ne ostaju nikakvi ožiljci.

Na manjim, vrstim planetama - svejedno da li ih prekrivaju led ili stene- ožiljci u obliku kratera ostaju; i to, ostaju za veita vremena, osim, razumese, ukoliko ne postoji neki agens koji e ih ukloniti. Postoje, u osnovi, trivrste takvih agenasa.

Pre svega, izvestan svet može imati ledeni prekriva, koji ga celogprekriva, ali se ispod njega nalazi vodeni okean. U tom sluaju, svako telo kojese sa planetom sudari probie ledeni prekriva i zarie se u vodu. Posle nekogvremena pukotina na ledu ponovo se zamrzava i, da tako kažem, planetina rana sezaceljuje. Takva planeta ili njen prirodni saputnik, morali bi biti vrlo hladni,

i mi ih po pravilu ne smatramo mestima pogodnim za održavanje života.Zatim, izvesna planeta može biti još izuzetno aktivna, sa velikim i

brojnim vulkanima; u tom sluaju, lava se izliva i padavine pepela i kamenjaneprestano zatrpavaju ili poravnavaju kratere nastale sudarima sa drugimnebeskim telima. Ni takve planete ili njene prirodne saputnike ne smatramonaroito pogodnim za održavanje života.

Najzad, to nas dovodi do planeta pogodnih za održavanje života: to jetrea vrsta. Na takvim svetovima, istina, mogu postojati ledene polarne kape,ali su njihovi okeani sastavljeni od slobodne vode, u tenom stanju. Mogue jeda i na njima postoje vulkani, ali ne u velikom broju i, u svakom sluaju,



razbacani su svuda unaokolo. Takvi svetovi nisu u stanju da zacele svojekraterske rane - niti erupcijama, niti vulkanskim padavinama. Postoji, meutim,ono što se naziva erozijom. Vetrovi i tekue vode postepeno e izravnatikratere; pri tom, ukoliko na planeti postoji život, delatnošu živih bia efektierozije bie još mnogo vei. Razumeš li?"

Pelorat se za trenutak zamisli, a onda ree: "Ali Golane, ne razumem tesasvim. Ova planeta ka kojoj smo se uputili..."

"Sutra emo se spustiti na nju", prekide ga Treviz, ne skrivajuirazdraganost.

"Na planeti ka kojoj smo se uputili nema okeana.""Samo malene polarne kape od leda.""Nema ni atmosferu.""Veoma slabu: stotinak puta razreeniju od atmosfere Terminusa.""Nema ni znakova života.""Nema, koliko sam uspeo da ustanovim.""Pa, u tom sluaju, šta je moglo poravnati njene kratere?""Okean, atmosfera, život", potvrdi Treviz. "Vidi, Janove, da je ova

planeta bila bez vazduha i bez vode od samog poetka, otkako je nastala, bilokoji krater koji bi se pojavio na njenoj površini morao bi i danas postojati; ustvari, bila bi sva u kraterskim ožiljcima. Nepostojanje kratera, meutim,potvruje da u trenutku kada je nastala nije bila bez vazduha ili bez vode; štaviše, mogue je da je i vazduha i vode, i to u prilinim koliinama, mogla imati

još u nedavnoj prošlosti. Pored toga, na planeti postoje ogromna udubljenja,sasvim vidljiva i sada, koja su nekada morala predstavljati mora i okeane - da ine pominjem, takoe vidljiva, sasušena korita reka. Prema tome, kao što vidiš,postojalo je delovanje erozije, i to verovatno sve do najnovijeg doba, poštooigledno, nije bilo dovoljno vremena da se pojave novi krateri."

Pelorat je, meutim, i dalje bio sumnjiav. "Ja nisam nikakavplanetolog... Pa ipak, ukoliko je neka planeta bila dovoljno velika da, možda imilijardama godina, zadržava gustu atmosferu, ini mi se malo verovatnim da juje mogla, tek tako, iznenada izgubiti. Jesam li u pravu?"

"Ne baš sasvim", odgovori Treviz. "Na ovoj planeti, pre nego što jeizgubila svoju atmosferu, nesumnjivo je postojao život; možda je bilo ak iljudi. Moja je pretpostavka da je i na ovom svetu, kao i na svim svetovima širomGalaksije na kojima žive ljudi, došlo do promene ekološke ravnoteže. Problem je,meutim, u tome što nam nije poznato kakvi su uslovi na ovom svetu postojali pre

no što su na njega prispela ljudska bia, odnosno, pod kojim je uslovima životna ovoj planeti ugašen. Moglo je, na primer, doi do neke nesluene katastrofe

koja je uništila svu atmosferu i, razume se, ljudski život na planeti. Ili naprimer, mogue je da se planeta sve vreme nalzila u nekom neobinom stanjuneravnoteže, ali da su ljudi, dok su bili ovde, uspevali da je drže podkontrolom; meutim, im su odavde otišli, mogue je da je zapoeo razarajuiproces razreivanja planetarne atmosfere. Možda emo, kad se spustimo, naiodgovor na to pitanje, a možda i neemo. Mada, to i nije od nekog veegznaaja."

"Razumem da nema znaaja ukoliko je život na njoj nekada postojao, ukolikone postoji danas. Meutim, kakva je razlika ako planeta nikada nije bila pogodnaza održavanje života, i ako to nije samo danas?"

"Ukoliko je tek u naše doba nepogodna za život, možda bismo na njoj moglinaii na ruševine zdanja koja su izgradili nekadašnji njeni žitelji."

"Ali ruševina je bilo i na Aurori..."

"Tako je, ali Aurora je imala za sobom dvadeset hiljada godina neprestanogdelovanja kiše i snega, zamrzavanja i otopljavanja, snažnih vetrova i promena utemperaturi. Pored toga, na njoj je postojao i život - ne zaboravi to. Moždanije bilo ljudskih bia, ali je drugih vrsta života bilo u izobilju. I ruševinenestaju, baš kao i krateri. Štaviše, i brže. I posle dvadeset hiljada godina,jedva da je bilo neeg što nam je moglo biti od koristi... Meutim, na ovojplaneti, vreme je proticalo - možda dvadeset hiljada godina je prošlo, a možda imanje - bez vetrova, oluja, ili života. Bilo je promena u temperaturi,priznajem, ali to je ujedno sve. Ruševine bi, stoga, trebalo da budu u dobromstanju."



"Ukoliko uopšte postoje", promrlja Pelorat sumnjiavo. "Mogue je da naovoj planeti nikada nije ni bilo nikakvog života, ili u najmanju ruku, ljudi, ida je do gubitka atmosfere došlo iz nekog razloga koji sa ljudskim biima nemanikakve veze?"

"Ne, ne", odvrati Treviz. "Nemoj ni pokušavati da me pokolebaš, jer tinee uspeti. ak i odavde, uoio sam ostatke neega što je, siguran sam, nekadmogao biti samo neki grad... Prema tome, sutra se spuštamo."

65.Pomalo zabrinutim glasom, Blis im saopšti: "Falom je ubeena da je vraamo

njenom robotu, Džembiju.""Hm", proguna Treviz, zagledan u površinu sveta koji je promicao pod

njima, dok ih je brod nosio nadole. A onda podiže pogled, kao da je s izvesnimzakašnjenjem uo Blisine rei. "Pa, taj robot bio je jedini roditelj za koga jeznala, je li tako?"

"Naravno. Ali ona misli da smo se vratili na Solariju.""Zar ovo dole lii na Solariju?""Otkud bi ona to mogla znati?""Recite joj onda da ovo nije Solarija. Evo, dau vam jednu ili dve knjige

sa ilustracijama. Pokažite joj uveane slike nekoliko razliitih naseljenihsvetova i objasnite joj da postoje milioni poput njih. Imaete dovoljno vremenaza to. Ne znam koliko dugo emo Janov i ja morati da tumaramo unaokolo, pošto,

konano, pronaemo pogodno mesto i spustimo se.""Vi i Janov?""Tako je. Falom ne može da poe s nama, ak i kad ne bih imao ništa protiv

- a bio bih najvea budala kada se ne bih protivio. Blis, na ovom svetu bie nampotrebni skafandri. Na njemu nema vazduha. A mi nemamo skafander koji bipristajao Falom. Prema tome, vi i ona ostajete na brodu."

"Zbog ega i ja?"Trevizove usne stisnuše se u osmeh bez osmeha. "Priznajem", odgovori on,

"da bih se sa vama, tamo napolju, oseao bezbednijim, ali ne možemo ostavitiFalom samu na brodu. Može, ak i ne želei to, priiniti neku štetu. Janov morapoi sa mnom, budui da bi jedini bio u stanju da odgonetne neki drevni zapis,ukoliko na nešto slino nabasamo. A to znai da vi morate ostati sa Falom.Pomislio sam, u stvari, da neete imati ništa protiv."

Blis kao da je oklevala.

"Vidite", nastavi Treviz. "Želeli ste Falom na brodu, dok sam ja bioprotiv. Bio sam, naime, uveren da emo zbog nje imati samo neprilike. Njenoprisustvo ovde, prema tome, nagoni nas na nova pravila ponašanja kojima se i vimorate prilagoditi. Ona ostaje na brodu, pa ete i vi morati da ostanete s njom.Tako vam je to."

Blis uzdahnu. "Pa, izgleda da ste u pravu.""Lepo. Gde je Janov?""Sa Falom.""Dobro. Idite sada i preuzmite Falom. Želim da porazgovaram sa njim."Treviz je još prouavao površinu kad Pelorat ue, nakašljavši se, da

obznani svoje prisustvo. "Golane, zar nešto nije u redu", upita on."Ne bih baš tako rekao, Janove. Samo sam nesiguran. Ovo je krajnje

neobian svet, i ne znam šta se tamo dole dogodilo. Sudei po udubljenjima kojasu ostala za njima - mora su, iako velika, bila prilino plitka. Koliko sam ustanju da procenim po preostalim tragovima - ovo je bio svet desalinizacije i

kanala - ili, možda, u morima nije ni bilo mnogo soli. Budui da na dnu udolinanema veih koliina soli - to bi, zaista, moglo znaiti da mora ovde, nekad,nisu bila naroito slana. S druge strane, mogue je da je, kada su nestala mora,nestala i sva so - što, u svakom sluaju, navodi na pomisao da je to ljudskihruku delo."

Pomalo oklevajui, Pelorat upita: "Izvini me, Golane, zbog mog neznanjakada su takve stvari u pitanju - ali da li je to uopšte važno, s obzirom na onošto tamo dole nameravamo da potražimo?"

"Po svoj prilici nije, ali jednostavno ne mogu da obuzdam svojuradoznalost. Kada bih samo znao kako je ova planeta bila prilagoena ljudskim



potrebama, i kako je izgledala pre toga, možda bih bio u stanju da shvatim štase s njom dogodilo pošto su je ljudi napustili, ili možda, i pre toga. A akobismo to znali, mogli bismo se unapred obezbediti od moguih neprijatnihiznenaenja."

"Kakvih moguih iznenaenja? Pa, to je mrtav svet, zar ne?""Dovoljno mrtav, u najmanju ruku. Sa veoma malo vode; sa tek malo vazduha,

nedovoljnog za disanje; najzad, ni Blis nije otkrila nikakav znak mentalneaktivnosti."

"Pa u tom sluaju, rekao bih, sve je u redu.""Nepostojanje mentalne aktivnosti ne znai, istovremeno, da nema nikakvog

oblika života.""Ali ne i oblika života koji bi se mogao ispoljiti kao opasan.""Ne znam... ali nije to ono o emu sam želeo da porazgovaram s tobom.

Postoje, naime, tamo dole, dva grada koja mi se ine pogodnim za našaistraživanja. ini se da su u prilino dobrom stanju - kao, uostalom, i svigradovi. Kakva god pustošenja da su mogli izazvati vazduh i okeani - po svemusudei, ovi gradovi nisu pretrpeli vea razaranja. U svakom sluaju, po svemusudei, ta su dva grada prilino velika. ini se, meutim, da u veem ima manjepraznog prostora. Daleko izvan grada, dakako, postoje svemirske luke, ali ništaslino i u samom gradu. U onom manjem ima dovoljno praznog prostora, tako da bibilo lako spustiti se blizu samog njegovog centra, iako nije u pitanju pravasvemirska luka. Mada, na kraju krajeva, ko bi za to i mario?"

Pelorat naini grimasu. "Želiš li, Golane, da ja donesem odluku o tome?""Ne, ja u doneti odluku. Zanima me samo šta ti misliš?""Ukoliko bi ti ono što ja mislim uopšte moglo biti od koristi - evo: vei,

rastresit grad, vrlo verovatno je trgovinski ili proizvodni centar. Manji grad,sa dosta slobodnih površina, naverovatnije predstavlja administrativni centar -a administrativni centar je upravo ono što nam je potrebno. Ima li u tom manjemgradu monumentalnih graevina?"

"Šta imaš u vidu pod 'monumentalnim graevinama'?"Pelorat se osmehnu, stisnutih usana. "Jedva da to i sam znam. Shvatanja o

tome razliita su od jednog sveta do drugog, i sve vreme se menjaju. Pa ipak,pretpostavljam da su uvek velike, beskorisne i skupe... Poput one graevine,tamo na Komporelenu."

Treviz mu uzvrati smeškom. "Teško je to rei kada gledaš okomito, sa ovevisine; a kada ih gledam postrance, bilo kad nailazimo na njih ili ih ostavljamo

za sobom, deluju nekako zbunjujue. Ali zbog

ega misliš da bi nam višeodgovarao administrativni centar?"

"Mnogo je verovatnije da emo u njemu nai na planetarni muzej,biblioteku, arhive, univerzitet, i tako dalje."

"Odlino. U tom sluaju, tamo emo i krenuti - u manji grad. I možda emonešto i pronai. Dva puta smo ve omanuli; ali ovog puta možda emo nabasati nanešto."

"Možda, ako uistinu važi ono: trea srea."Treviz uzdiže obrve. "Gde si to pokupio?""To je neka stara izreka", odgovori Pelorat. "Našao sam je u jednom starom

predanju. Rekao bih da znai - uspeh pri treem pokušaju.""Lepo zvui", složi se Treviz. "Pa, onda, Janove, neka bude: trea srea."

MAHOVINA

66.Treviz je u svemirskom skafandru delovao zaista groteskno. Jedino što se

na njemu moglo uoiti bile su futrole za oružja - ne one koje je obinoopasivao, ve druge, izrazitije, koje su bile deo zaštitne svemirske odee.Treviz pažljivo stavi atomski pištolj u desnu, i neuronski bi u levu futrolu.Sada su i pištolj i bi bili do kraja nabijeni energijom; ovog puta, pomisliTreviz namrgodivši se, ništa mu ih nee oduzeti.

Blis se nasmeja. "Nameravate li to da nosite oružje ak i na svetu bezvazd... Ali nije važno! Ne želim da se upliem u vaše stvari!"



"Odlino", odvrati Treviz i okrenu se prema Peloratu da mu pomogne daprivrsti kacigu, pa isto uini i sa svojom.

Pelorat, koji nikada do tada nije obukao svemirsku odeu, pomalo žalosnoupita: "Golane, da li u stvarno moi da dišem u ovom?"

"Možeš biti potpuno siguran u to", odgovori Treviz.Zagrlivši Falom, koja je stajala pokraj nje, Blis je posmatrala kako

dvojica muškaraca obavljaju poslednje pripreme. Mala Solarijanka zurila je u dveljudske prilike obuene u skafandre sa vidljivom uzbuenošu. Podrhtavala je, iBlis je nežno i smirujue privinu uz sebe.

Hermetika vrata na brodu otvoriše se i Treviz i Pelorat stupiše uvakuumsku komoru, mahnuvši još jednom udno nezgrapnim rukama u znak pozdrava.Tek što se vrata za njima zatvoriše - otvori se glavni izlaz na brodu i njihdvojica, pomalo nespretno, stupiše na tle mrtve planete.

Beše tek svanulo. Nebo je, razume se, bilo isto, bledoružiaste boje, alise sunce još nije bilo pojavilo. Duž onog dela obzorja iza koga je sunce trebalosvakog asa da se pojavi lebdela je blaga izmaglica.

"Hladno je ovde", javi se Pelorat."Stvarno ti je hladno?" upita Treviz iznenaeno. Skafanderi su, po

pravilu, bili dobro izolovani, i ukoliko bi se uopšte tu i tamo, pojavio nekiproblem, on se u stvari sastojao u oslobaanju od viška toplote.

"Ne, ne, ali pogledaj..." odgovori Pelorat. Zvuk njegovog glasa dopirao jesasvim jasno do Trevizovih slušalica, i on pogleda u pravcu u kome je Pelorat

pokazivao prstom.Pri bledoružiastoj svetlosti praskozorja, trošni eoni zidovi zgrade

prema kojoj su se uputili bili su prekriveni injem."Pri ovakvoj, razreenoj atmosferi", primeti Treviz, "noi su znatno

hladnije nego što bi se oekivalo, a dani osetno topliji. Upravo ovaj aspredstavlja najhladniji trenutak dana, i sigurno e proi još nekoliko asovapre no što postane previše toplo da bismo ostali na suncu."

Kao da je poslednja re koju je Treviz izgovorio predstavljala vrhunacnekog ritualnog napeva - sunev blistavi luk pomoli se iza obzorja.

"Ne gledaj u njega", kao uzgred upozori Treviz Pelorata. "Okno na tvojojkacigi odbija suneve zrake, i ne propušta ultraljubiaste estice; ipak, možebiti opasno."

On okrenu lea izlazeem suncu, i njegova duga senka pade na zgradu prednjima. Inje je poelo da nestaje ve pod prvim zracima sunca; posmatrali su ga

kako se otapa. Nekoliko trenutaka, prekriven vlagom, zid je izgledao gotovo crn;ali ubrzo i vlage nestade."Odavde gledano zgrade ne izgledaju baš tako ouvano kao kad ih gledaš

odozgo", primeti Treviz. "Pune su pukotine i trošne su. Pretpostavljam da je toposledica temperaturnih promena, kao i injenice da se vlaga na njimanaizmenino zamrzava i suši ve, možda, dvadeset hiljada godina."

"Vidim neka slova ispisana na dovratku", ree Pelorat, i odmah dodade:"Meutim, usled trošnosti fasade veoma je teško razabrati šta znae."

"Ipak, pokušaj.""ini mi se da je u pitanju neka finansijska institucija. ini mi se,

ipak, da sam uspeo da razaberem re 'banka'.""Šta to znai?""Ta re oznaava instituciju u kojoj su držali novac - uvajui ga,

menjajui ga, dajui ga na zajam, ulažui ga u nešto, i tako dalje; razume se,ukoliko je ova zgrada ono što mislim da jeste?"

"itava zgrada namenjena samo tome? Bez kompjutera?""Kompjuteri su, možda, služili samo kao pomagala."Treviz sleže ramenima. Pojedinosti života u drevnim vremenima nikada ga

nisu posebno uzbuivale.Oni krenuše dalje, bez naroite žurbe, provodei sve manje vremena pored

svake sledee zgrade. Tišina - mrtvilo - izazivala je sveprožimajui oseajpotištenosti. Lagano, milenijumima dugo propadanje, usred koga su se obreliuinilo je da im grad lii na skelet; kao da je sve, osim kostiju, netragomnestalo.



Nalazili su se u podruju umerene temperature, pa ipak, Trevizu se uinida sve više osea toplotu sunca naleima.

Udaljen od Treviza jedva stotinak metara, s njegove desne strane, Peloratodjednom oštro uzviknu: "Hej! Pogledaj ovo!"

U Trevizovim ušima sve zazvoni. "Janove, ne vii toliko", upozori ga on."Mogu te sasvim lepo puti i kada šapueš, ma koliko daleko se nalazio. Šta jeto?"

Smesta prigušivši glas, Pelorat odgovori: "Ova zgrada je 'Kua Svetova'.Tako bar, ukoliko sam dobro razumeo, glasi natpis urezan na njoj."

Treviz mu se pridruži. Pred njima se nalazilo neko trospratno zdanje;linija njegovog krova bila je isprekidana, sa mestiminim, ogromnim kamenimpostoljima, na kojima su, verovatno - odavno srušene i pretvorene u prah -stajale neke izvajane figure.

"Jesi li siguran?" upita Treviz."Pa, da uemo, da proverimo."Popeše se uz pet niskih, širokih stepenika, i zaoše u vestibil kod koga

se, oigledno, nije štedelo na prostoru. U razreenom vazduhu njihovi koraci,usled metalnih potplata na obui, odavali su više neku vrstu vibracionogšuškanja nego zvuka.

"Sad shvatam šta si mislio kada si rekao 'velike, neskorisne i skupe'",proguna Treviz.

Uoše potom u jednu prostranu i visoku dvoranu; sunce je u nju dopiralo

kroz visoke prozore, oštro je osvetljavajui na mestima gde su zraci padali, iostavljajui u nekoj vrsti polutame sve što se nalazilo u senci. U proreenojatmosferi svetlost se tek pomalo rasipala.

U središtu prostorije nalazila se jedna ljudska figura izraena, po svemusudei, od sintetikog kamena; osetno je premašivala ovekovu prirodnu veliinu.Jedna ruka joj beše otpala, dok je druga bila napukla u predelu ramena; Trevizpomisli kako bi i ona lako otpala, da makar samo blago kucne po njoj. On odstupiza korak, kao da bi sam boravak u njenoj blizini mogao predstavljati iskušenjeza neki takav vandalski postupak.

"Pitam se ko li je ovo mogao biti?" ree Treviz. "Nigde ništa ne piše.Pretpostavljam da su oni koji su figuru ovde postavili smatrali da svako trebada zna o kome je re, ali sada..." On zastade, oseajui da zapada u opasnost dapreviše filosofira, i skrenu pažnju na drugu stranu.

Pelorat se zagledao u nešto iznad svoje glave, te i Treviz upravi pogled u

istom smeru. Tu, na zidu, bile su ispisane - ne, urezane - neke rei koje Treviznije bio u stanju da proia.

"Zadivljujue", ree Pelorat. "Pismena su stara možda i svih dvadesethiljada godina, ali zaštiena od sunca i vlage, ovde unutra, sasvim suitljiva."

"Ne i za mene", promrlja Treviz."Re je o drevnom pismu, odve kitnjastom ak i za svoje doba. Da

vidimo... sedam... jedan... dva..." Njegov glas za trenutak se pretvori umrmljanje, a onda se opet razbistri. "Tu je nabrojano pedeset imena, apretpostavlja se da je bilo pedeset svetova Vasionaca, i ovo je 'Kua Svetova'.Pretpostavljam, stoga da su ovo nazivi tih pedeset svetova Vasionaca,najverovatnije po redu nastanka. Aurora je navedena kao prva, a Solarija kaoposlednja. Kao što možeš da vidiš, ima ukupno sedam kolona, sa sedam imena uprvih šest kolona i sa osam u poslednjoj. Kao da su prvobitno planirali da ih usvakoj koloni bude po sedam, i da su potom, stavljeni pred svršen in, pridodali

i Solariju. Moja pretpostavka, stari druže, glasi da je ova lista bila nainjenapre osnivanja ljudske naseobine na Solariji."

"A na kojoj se od tih planeta ovog asa nalazimo? Možeš li to daustanoviš?"

"Možda možeš i sam da primetiš", odgovori Pelorat, "da je peta po redu utreoj koloni, inae devetnaesta po ukupnom redosledu, oznaena nešto krupnijimslovima nego druge. Slova, nekako, deluju prilino samoljubivo, kao da se ponosesvojim mestom. Pored toga..."

"Kako glasi njeno ime?"



"Koliko mogu da razaberem, ime joj je Melpomenija. Meutim, nikada do sadanisam naišao na to ime."

"Da li, kojim sluajem, to ime može oznaavati Zemlju?"Pelorat žestoko odmahnu glavom, ali to, ispod kacige, ostade, naravno,

neprimeeno. "Postoji na desetine rei koje su se u drevnim legendama koristileda bi se oznaila Zemlja. Jedna od njih je, kao što ve znaš, Gea. Tu su zatimTera, pa Erad, i tako dalje. Sve su te rei kratke. Ne znam ni za jednu dužu re koja se upotrebljavala da se imenuje Zemlja; nije mi, takoe, poznato ništa štobi zvualo kao skraenica od naziva Melpomenija."

"U tom sluaju, znai, nalazimo se na Melpomeniji, i Melpomenija nije -Zemlja."

"Tako je. Ali pored toga - kao što maloas htedoh da kažem - postoji jošnešto što, bolje no nešto vea slova, naznauje da je ovo Melpomenija; naime,njene su koordinate oznaene sa 0-0-0. A šta bi se drugo moglo i oekivati, kadasu u pitanju kooridnate vlastite planete?"

"Koordinate?" upita Treviz sumnjiavo. "Na toj listi su, takoe, naznaenei koordinate?"

"Uz svaku od planeta stoje i po tri cifre, i ja sam pretpostavio da je re o njihovim koordinata. Šta bi drugo, uostalom, te cifre mogle oznaavati?"

Treviz ništa ne odgovori. On otvori maleni pregradak na delu svogskafandra koji mu je pokrivao butinu i izvue neku kutiju koja je kablom bilavezana za pregradak. Zatim kutiju diže u visinu oiju i pažljivo je usmeri prema

zapisu na zidu, dugo petljajui zbog rukavica narukama i utrošivši nekolikominuta na posao za koji je, inae, bilo dovoljno nekoliko sekundi.

"Kamera?" upita Pelorat neumesno."Uneu kasnije snimke u brodski kompjuter", odvrati Treviz.On naini nekoliko snimaka iz razliitih uglova, a onda ree: "ekaj malo!

Moram se malo popeti. Pomozi mi, Janove."Pelorat ukrsti šake, kao da pravi 'lopovske merdevine', ali Treviz odmahnu

glavom. "Neeš tako moi da izdržiš moju težinu. Klekni, i podboi se rukama."Pelorat, brižljivo, postupi kako mu je reeno, i Treviz, isto tako

pažljivo, pope mu se na lea i odatle kroi na postolje na kome se nalazilastatua. On blago prodrma figuru da proceni koliko je stabilna, a onda stavistopala na izvijeno koleno statue, služei se njime kao osloncem da se još višepodigne i dohvati se ramena sa koga je otpala ruka. Zakaivši se prstima za nekuneravninu na njenim prsima, Treviz se ponovo odupre, i posle malo propinjanja,

najzad mu poe za rukom da sedne na rame statue. Onima, davno pokojnim, koji suduboko poštovali i statuu i osobu koju je ona predstavljala, ovo što je Treviz

uinio moralo bi izgledati kao huljenje; inilo se da je i sam Treviz bio udovoljnoj meri opsednut tom mišlju da, ako ništa drugo, pokuša bar da sedne štoje pažljivije mogao.

"Pašeš i povredieš se", doviknu mu Pelorat krajnje zabrinut."Niti u pasti niti u se povrediti", odvrati mu Treviz, "ali u sigurno

ogluveti od tebe." Zatim ponovo izvue kameru i podesi joj objektiv. Nainivšijoš nekoliko snimaka, on vrati kameru u pregradak i poe se lagano spuštati, svedok mu noge ponovo ne dodirnuše postolje na kome je stajala statua. Potom skoina pod, ali po svemu sudei, potres koji proizvedoše njegova stopala pri dodirusa tlom posluži kao završni udarac: istog asa, naime, i druga ruka otpade sastatue, nainivši omanju gomilu krša neposredno ispod postolja. To, meutim,gotovo da nije proizvelo nikakav zvuk.

Treviz se skameni, i prvo što mu sevnu kroz glavu bilo je da se negde

sakrije pre no što naie uvar i uhvati ga. Neverovatno je, razmišljao je onkasnije, kako se brzo ovek vraa u dane svog detinjstva u ovakvim situacijama -naime, kada nehotice polomite nešto što vam se ini važnim ili skupocenim. To,možda, traje samo neki trenutak, ali se urezuje veoma duboko.

Peloratov glas zazvua šuplje, kao što i prilii nekome ko je bio svedok,ili ak sauesnik u jednom vandalskom inu; pa ipak, nekako mu poe za rukom dapronae rei utehe: "Nema... Nije važno, Golane, ionako bi uskoro sama otpala."

On se približi kršu što je stajao na postolju i bio rasut po podu, i kaoda želi da potkrepi rei utehe, podiže jedan vei komad; ali gotovo istog asauzviknu: "Golane, doi ovamo?"



Treviz se zagledao u kamen. Na njemu se nalazio pramen neeg peperjastog,jarkozelene boje. Rukom, na kojoj je i dalje bila rukavica, Treviz blagoprotrlja kamen. Pramen se skinu bez ikakvih poteškoa.

"Izgleda kao mahovina", zakljui on."Oblik života bez razuma, o kome si govorio?""Nisam sasvim siguran, bar što se tie razuma. Blis bi, pretpostavljam

bila veoma uporna u dokazivanju kako i ovo poseduje svest - ali što se togatie, ona isto tvrdi i kada je kamen u pitanju."

"Misliš li", upita Pelorat, "da je mahovina to što nagriza kamen?""Ne bih bio iznenaen kada bih uo da procesu raspadanja pruža svoju

svesrdnu pomo. Ovaj svet ima puno sunca, i nešto malo vode. Polovinu njegoveatmosfere ini vodena para. Ostatak ine azot i inertni gasovi. Ugljendioksidaima samo u tragovima, što bi navodilo na zakljuak kako ovde ne postoji biljnisvet; meutim, mogue je da se ini da ga je malo samo zato što je sav ustenovitoj kori planete. Prema tome, ukoliko u ovom kamenu ima ugljenika, mogueje da ga ova mahovina izvlai luenjem kakve kiseline, koristei se, potom,ugljen-dioksidom dobijenim na taj nain. Ovo bi ak mogao biti preovlaujuioblik života koji je još preostao na ovoj planeti."

"Fantastino", oduševi se Pelorat."Van svake sumnje", odvrati Treviz, "ali ipak, za nas je to od manje

važnosti. Koordinate svetova Vasionaca su nesravnjivo važnije; pa ipak, ono štonas najviše zanima, jesu koordinate Zemlje. Ako se ne nalaze meu ovima, možda

emo ih nai drugde u ovoj zgradi - ili nekoj drugoj. Hajdemo, Janove.""Ali, znaš..." zausti Pelorat."Ne sada", nestrpljivo ga prekide Treviz, "razgovaraemo o tome kasnije.

Moramo pogledati šta nam ova zgrada još može pružiti - ukoliko, uopšte, jošneega ima u njoj. Pored toga, postaje sve toplije i toplije." On baci pogled namaleni termometar ugraen na spoljašnjoj, nadlaninoj strani njegove leverukavice. "Hajdemo, Janove."

Nastaviše, konano, da kaskaju iz jedne sobe u drugu, nastojei dakoraaju što su mogli mekše - ne stoga da ne bi stvarali buku u uobiajenomsmislu, niti stoga što bi u blizini moglo biti nekog ko bi ih uo, ve stoga štobi ih bilo stid ako bi svojim koracima ponovo priinili nekakvu štetu.

U prolazu bi, tu i tamo, šutnuli poneku gomilicu prašine, koja bi se tekmalo uzvitlala i ponovo, zahvaljujui proreenom vazduhu, brzo slegla; stopalasu im, potom, ostajala jasno utisnuta u njoj.

Povremeno, opet, u nekom mranijem uglu, jedan drugom su

utke obra

alipažnju na nove pregršti mahovine koja se, po svemu sudei, nezadrživo širila

posvuda unaokolo. inilo se da im ta prisutnost života - ma koliko, u stvari,ništavan bio - donosi i pomalo utehe; ipak, bilo je to nešto što je obuzdavalosamrtniki, zagušujui oseaj da koraaju po jednom mrtvom svetu, posebno ako seimalo u vidu to da je sve što se unaokolo nalazilo jasno ukazivalo na injenicuda je nekad davno bio živ i napredan.

A onda, odjednom, Pelorat ree: "Mislim da ovo mora biti Biblioteka."Treviz se radoznalo obazre oko sebe. Posvuda oko njih nalazile su se

police, i sada, kad je pobliže pogledao, ono što je ugledao samo krajikom oka iotpisao kao puki ornament uini mu se da, zaista, jesu videoknjige. Krajnjeoprezno, on ispruži ruku da dohvati neku, ma koju. Delovale su, nekako, suvišedebelo i nezgrapno; pogledavši, meutim, malo pažljivije, shvati da su svesmeštene u posebne kutije. Ne skidajui rukavice on nespretno pokuša da otvorijednu od njih; kada je konano uspeo ugleda u kutiji nekoliko rolni filma. I one

su bile debele, i izgledale su nekako krte; ali, dabome, ne uini ništa da tajsvoj utisak proveri.

"Neverovatno primitivno", procedi on."Ne zaboravi da su stare dvadeset hiljada godina", odgovori Pelorat,

gotovo se izvinjavajui, kao da se stavlja u odbranu drevnih Melpomenijanacazbog njihove zaostale tehnologije.

Treviz pokaza na jednu rolnu, na kojoj su se mogla, iako jedva, razabratikitnjasta slova kakva su ovde bila u upotrebi. "Je li to naslov? Šta znai?"

Pelorat se za trenutak zagleda u film. "Stari, nisam baš sasvim siguran.ini mi se da se jedna od ovih rei odnosi na mikroskopski život. Rekao bih da



re znai mikroorganizam'. Bojim se da su u pitanju struni izrazi izmikrobiologije koje nisam u stanju da razumem ni u našem vlastitom jeziku."

"Najverovatnije", proguna Treviz mrzvoljno. "I najverovatnije nam ništane bi znailo ak i kada bismo bili u stanju da je proitamo. Bakterije nas nezanimaju... Janove, uini mi nešto. Baci pogled na neku od ovih knjiga i pokušajda ustanoviš da li postoji neki zanimljiv naslov. Dok ti to budeš radio, ja upogledai nešto pomou ovog oitaa."

"Je li to stvarno oita?" upita Pelorat, udei se. Bila je to zdepasta,kutijasta naprava, na ijem se vrhu nalazio izvijen ekran; sa strane se nalaziozakrivljen dodatak koji je mogao služiti kao oslonac za lakat, odnosno, ukolikosu tako nešto uopšte imali na Melpomeniji, elektroregistrator.

"Ukoliko je ovo zaista Biblioteka", odvrati Treviz, "morali su imati iovakve ili onakve oitae - a ovo ovde, ini mi se, baš kao da je bilo namenjenotoj svrsi."

On veoma pažljivo ukloni prašinu sa ekrana i smesta odahnu, videi da seekran, od ega god da je nainjen, nije raspao pri njegovom dodiru. Pomerajui,veoma lagano, tokie i polugice, on pokuša da mehanizam stavi u pokret. Ništase, meutim, nije zbilo. On pokuša sa još jednim oitaem, pa još jednim, ali sistim ishodom.

Treviza to nimalo ne iznenadi. ak i ako se naprava, posle dvadesethiljada godina u proreenoj atmosferi i otporna na vodenu paru, održala uispravnom stanju, postavljalo se pitanje izvora energije koja je trebalo da je

stavi u pokret. Bez obzira na mere koje su mogle biti preduzete da se onasauva, energija - ukoliko joj je izvor bio u samoj napravi - posle tolikovremena mora da je ve odavno istekla. Ponovo, još jedan primer sveprožimajueg,neizbežnog drugog zakona termodinamike.

Pelorat mu prie s lea. "Golane?""Da?""Imam ovde jednu video-knjigu...""O emu je re u njoj?""Mislim da predstavlja istoriju svemirskih letova.""Odlino... ali nee nam ništa vredeti ako ne budemo mogli da oita

stavimo u pokret." On stisnu ruke u pesnice, istinski ojaen."Mogli bismo da odnesemo knjigu na brod.""Ne bih znao kako da je prilagodim našem oitau. Ne bi mu odgovarala, a

verujem i da je naš nain oitavanja saasvim drugaiji."

"Ali, Golane, da li je sve to odista neophodno?""Naravno da jeste, Janove. A sada, ne prekidaj me. Pokušavam da odluimšta da uradimo. Mogao bih, na primer, da sprovedem energetski vod do ovogoitaa ovde. Možda mu je, da bi se pokrenuo, samo potrebna energija."

"Ali odakle eš dobaviti energiju?""Pa..." Treviz izvue iz futrole pištolj i bi, zadrži za trenutak pogled

na njima, a onda vrati pištolj u futrolu. Potom otvori pregradak na neuronskombiu i proveri nivo njegovog energetskog punjenja. Bilo je na maksimumu.

Treviz se prui na pod i obema rukama obuhvati oita (i dalje je bioubeen da je upravo oita u pitanju) i pokuša da ga pomeri unapred. Oita se,zaista, malo pomeri, i Treviz se zagleda u ono što se ukaza pred njegovim oima.

Jedan od kablova koje je ugledao bez sumnje je obezbeivao energetskinapoj; bio je to upravo onaj koji je dolazio iz zida. Nije, meutim, bio ustanju da ugleda nikakav utika, niti prikljuak (kako da se ovek snae u nekojtuoj ili drevnoj kulturi, kada su mu ak i stvari koje uvek uzima zdravo za

gotovo sasvim neprepoznatljive)?On najpre blago, a zatim jae, povue kabl. Zatim ga pogleda s jedne, pa s

druge strane. Potom pritisnu mesto na zidu gde stajaše kabl, pa kabl u blizinimesta gde je ulazio u zid. Najzad, on usmeri pažnju prema, napola skrivenom,zadnjem delu oitaa, ali ni tu ništa ne pronae.

Treviz se osloni jednom rukom o pod da bi se pridigao, i uspravivši se,vide da se i kabl odigao zajedno sa njim. Nije imao ni najmanju predstavu o tomešta je, zapravo, uinio da se kabl izvue iz zida.



Nije izgledalo da je igde napukao, niti da je prekinut. Deo kabla koji seizvukao iz zida bio je gladak, a ni rupa u zidu na mestu gde je kabl do maloasstajao utaknut nije, inilo se, pretrpela ikakvo ošteenje.

"Golane, mogu li..." obrati mu se tiho Pelorat.Treviz ga smesta, zapovednikim pokretom ruke, zaustavi u pola reenice:

"Ne sada, Janove. Molim te!"Teviz je, iznenada, postao svestan zelene tvari koja se poela

stvrdnjavati u naborima njegove leve rukavice. Mora biti da je, prilikompretrage zadnjeg dela oitaa, napipao mahovinu i odlomio parence. Ruka mu jena tom delu malo vlažila; ali dok ju je posmatrao sasuši se i mahovina iz zelenepree u mrku boju.

On se, zatim, zagleda u kabl, pažljivo prouavajui deo koji se izvukao izzida. Tek sada uoi dva malena proreza u njemu. Oito, dovoljno da u njih udenežicu.

On se ponovo spusti na pod i otvori energetski pregradak na svomneuronskom biu. Pažljivo je depolarizovao jednu od žica i oslobodio je. Zatim,veoma lagano i beskrajno pažljivo, udenu žicu u prorez na kablu i stade jepotiskivati sve dok ne naie na otpor. Kada je, blago, povue da bi je ponovoizvukao, žica se ni ne pokrenu, kao da se unutra, u kablu, za nešto vrstozakaila. Treviz se jedva obuzda da je ne povue jae, i na silu izvue. Zatimdepolarizova i drugu žicu i udenu je u drugi prorez. inilo se posve razumnimoekivati da e se kolo zatvoriti i da e u oita potei dovoljno energije.

"Janove", obrati se on Peloratu, "bio si u prilici da držiš u rukama svemogue vrste video-knjiga. Pogledaj da li možeš tu knjigu da udeneš u oita."

"Da li je stvarno neop....""Molim te, Janove, ne postavljaj suvišna pitanja. Nemamo baš mnogo

vremena. Ne bih želeo da nas ovde no zatekne, i da se ova zgrada ohladi do temere da budemo prinueni da se vratimo na brod."

"Mora biti da se ovako stavlja", ree Janov, "ali...""Odlino", prihvati Treviz. "Ukoliko knjiga zaista govori o svemirskim

letovima, morala bi da pone sa Zemljom, budui da je Zemlja prva poela sasvemirskim letovima. A sada da pogledamo da li ova sprava funkcioniše."

Donekle bojažljivo Pelorat udenu video-knjigu u oita, a onda stade darazgleda oznake na razliitim tokiima i polugicama, nastojei da ustanovi kakose naprava stavlja u pokret.

Dok je ekao, Treviz mu se obrati tihim glasom, delimino i stoga da

obuzda vlastitu napetost. "Pretpostavljam da bi i na ovom svetu, tu i tamo,moralo biti robota, i to po svoj prilici, s obzirom na krajnje razreenuatmosferu, u dobrom stanju. Problem je, meutim, u tome što su i oni, bezsumnje, ostali bez truni energije. Možda bi bilo mogue ponovo ih snabetienergijom - ali, šta je s njihovim mozgovima? Polugice i tokii mogli su ostatinetaknuti hiljadama godina, ali šta se dogodilo sa mikro-mehanizmom isubatomskim esticama u njihovim mozgovima? Teško da bi ih bilo moguereaktivirati... Pa, ak i u sluaju da bi bilo mogue - šta bi nam oni moglirei o Zemlji? Šta bi nam..."

"Oita je proradio", prekide ga Pelorat. "Pogledaj."U polutami Biblioteke ekran oitaa poe da svetluca. U poetku veoma

slabo, ali im Treviz pojaa energesko napajanje iz svog neuronskog bia, ekranse osvetli. Usled razreenog vazduha deo prostorije do koga nisu neposrednodopirali sunevi zraci ostade u polutami, te je izgledalo da ekran još jaeblista.

Ekran je sada bio sasvim osvetljen, i tek se, povremeno, po koja tamnijapruga ukazivala na njemu i odmah nestajala.

"Trebalo bi da ga izoštrimo", ree Treviz."Znam", odvrati Pelorat, "ali nisam u stanju da išta više postignem. Možda

je i sam film ozbiljno ošteen."Tamne pruge sada su sve brže promicale ekranom, i povremeno se inilo kao

da se može razbrati nešto nalik na slova. U jednom trenutku slika se sasvimjasno izoštri, ali gotovo istog asa, ponovo se zamuti.

"Vrati film i pokušaj da ga zaustaviš na tom mestu", ree Treviz.



Pelorat, meutim, nije ekao da mu se to kaže. Ve beše vratio film, malopreviše, te ga ponovo pomeri unapred; uhvativši itko mesto, on ga zaustavi.

Treviz se žudno naže, pokušavajui da proita šta je na filmu biloupisano, ali uzdahnuvši, istog asa odustade. "Možeš li, Janove, da razabereššta kaže?"

"Ne baš sasvim", odvrati Pelorat, kiljei u ekran. "Nešto u vezi sAurorom. Toliko sam siguran. Rekao bih da se odnosi na prvu hipersvemirskuekspediciju... govori, naime, o 'prvom odlivu'."

On ponovo pokrenu film, ali se ekran, posle kratkog vremena, ponovozamuti. Konano, Pelorat saopšti: "Golane, sve što sam uspeo da razaberem odnosise na svetove Vasionica. Zemlja se ni ne spominje."

Treviz gorko odvrati: "udilo bi me da se spominje. I na ovom svetu, kao ina Trantoru, uklonjen je svaki spomen na Zemlju. Iskljui oita, Janove."

"Ali nije uopšte važno..." zausti Pelorat, iskljuivši oita."Misliš, zato što možemo pokušati u nekoj drugoj Biblioteci? Ne verujem da

bi imalo ikakvog smisla - sve je izbrisano, svuda. Znaš li ti..." Dok je govorioon skrenu pogled prema Peloratu, i istog asa, zablenu se u njega sa mešavinomužasa i odbojenosti. "Pele, šta to nije u redu sa tvojom kacigom?" upita on.

67.Pelorat mahinalno podiže ruku prema kacigi, opipa je i, stavivši ruku pred

oi, zagleda se u nju.

"Šta je ovo?" upita on, oito zbunjen. A onda, pogledavši Treviza, dodadegotovo piskavim glasom: "Nešto udno, Golane, nalazi se i na tvojoj kacigi!"

Treviz se mahinalno obazre, tražei neko ogledalo. Nije ga bilo; ali, aki da jeste, ne bi mu ništa znailo u polutami. On promrmlja: "Janove, hajdemo nasunce."

Napola ga vodei i napola gurajui, Treviz povede Pelorata ka najbližemprozoru kroz koji su dopirali sunevi zraci. Uprkos izolaciji svemirske odee,mogao je sasvim dobro da oseti njegovu toplotu na leima.

"Pogledaj prema suncu, Janove, i zatvori oi", naloži on Peloratu.Istog asa bi mu jasno šta nije u redu sa Pelovom kacigom. Na mestu gde se

okno kacige spajalo sa metalizovanim materijalom od koga beše nainjen skafander- sakupila se pozamašna koliina mahovine. Svuda oko okna na Peloratovoj kacigiprostirala se svetlozelena materija, i Trevizu namah bi jasno da je isti sluaji sa njegovom kacigom.

On protrlja prstom po mahovini na Peloratovoj kacigi i jedan deo otpade,ostavljajui zelene grumenie na njegovoj rukavici. Meutim, još dok ju jeposmatrao pri sunevoj svetlosti, oni se stegoše i sasušiše. On sad malo grubljeotra Peloratovu kacigu, i mahovina se skinu, postepeno poprimajui zagasitomrkuboju. Snažno trljajui, on sasvim oslobodi Peloratovu kacigu od mahovine.

"Janove, uini isto i sa mojom kacigom", ree on. Malo kasnije, on upita."Jesi li sve skinuo? Dobro. Nema je više ni na tvojoj... Hajdemo, sada. Rekaobih da ovde više nemamo nikakvog posla."

U pustom, bezvazdušnom gradu suneva toplota delovala je krajnjeneprijatno. Kamene zgrade blistale su gotovo ih bolno zaslepljujui. Treviz ih,žmirkajui, pažljivo osmotri i nastavi da koraa plonikom, brižljivo vodeirauna da ne izie iz senke. U jednom trenutku zaustavi se ispred jedne zgrade,i stavi mali prst u jednu od pukotina na njemu. Zatim, promrmljavši: "Mahovina",namerno izie iz senke i neko vreme držao je prst izložen sunevim zracima.

"Ugljen-dioksid je ovde usko grlo", ree on. "Mahovina e rasti gde god

može doi do ugljen-dioksida, posvuda... izvlaei ga ak i iz kamena. Mi smo,znaš, izvanredan izvor ugljen-dioksida, možda najbogatiji na itavoj ovoj mrtvojplaneti; pretpostavljam da pomalo istie iz naših kaciga, kod samog okna."

"Zato se, znai, tu i sakupljala.""Najverovatnije."Sada im se inilo da treba poprilino da hodaju, natrag do broda; put im

je izgledao znatno duži nego kada su ga prevaljivali u praskozorje, jer jesuneva žega baš bila neprijatna. Brod je, meutim, kada su napokon stigli donjega, još uvek stajao u senci; Treviz je oigledno dobro proraunao.

Odjednom, Pelorat uzviknu: "Pogledaj!"



Treviz pogleda u naznaenom pravcu. Oko glavnog ulaza u brod zelenila samahovina.

"Ugljen-dioksid? Istie?" upita Pelorat."Dabome. Ipak, siguran sam, u veoma malim koliinama. Meutim, ini se da

je ova mahovina bolji registrator prisutnosti ugljen-dioksida, makar unajbeznaajnijim koliinama, od svega za šta sam do sada uo. Njene spore morada su posvuda unaokolo, i im naiu makar na samo nekoliko molekulaugljendioksida - cap!" On podesi svoj radio na talasnu dužinu broda i pozva:"Blis, da li me ujete"

Blisin glas zazvua u obema slušalicama. "ujem vas. Da li se vraate?Jeste li bilo šta pronašli."

"Tu smo", odgovori Treviz, "pored samog broda. "ali ne otvarajte vrata naulazu. Otvoriemo ih spolja. Ponavljam: ne otvarajte vrata iznutra!"

"Zbog ega?""Blis, uinite samo kako vam kažem, hoete li? Kasnije e biti prilike za

razgovor."Treviz izvue pištolj i pažljivo ga podesi na minimum, a onda se nesigurno

zagleda u njega. Nikada ga još nije koristio pri minimalnom naboju. Zatim seobazre oko sebe. U blizini nije bilo nieg dovoljno krhkog na emu bi ga mogaoisprobati.

U potpunom beznau on se okrenu prema stenovitom brežuljku u ijoj jesenci Daleka zvezda stajala... Mesto u koje je ispalio hitac nije se zacrvenelo.

Ali uinilo mu se da je osetio zraenje. Toplotni zraci? Nije bio sasvimsiguran, s obzirom na izolaciona vlakna u svom skafandru.

Oklevajui za trenutak, on pomisli da bi trup broda morao imati istu - ilipribližnu - otpornost kao i stena u koju je maloas opalio hitac. On usmeripištolj prema okviru vrata na ulazu i, zadržavajui dah, tek malice pritisnuobara.

Nekoliko centimetara mahovinaste tvari smesta dobi mrku boju. On izmahnurukom u blizini tog dela i ak i to blago talasanje razreenog vazduha uini dasasušeni mrki ostaci istog asa otpadnu.

"Uspevaš li?" upita Pelorat zabrinuto."Da", odvrati Treviz. "Smanjio sam toplotni znak na minimum."Zatim toplotnim zracima zasu ivice itavih vrata i zelena boja namah se

premetnu u mrku. Na vratima su stajali još samo sasušeni ostaci. Treviz kucnunekoliko puta po vratima da izazove vibracije, kako bi otpali i ti sasušeni

ostaci, i mrki prah stade se taložiti na tle - toliko tanan da se, u tojrazreenoj atmosferi, inilo da lebdi u vazduhu i da ga ak jedva primetnipramenovi gasa, bacaju u kotlac.

"Mislim da sada možemo da otvorimo vrata", ree Treviz, i mašivši sekontrolnog mehanizma koji mu je, poput kakvog asnika, stajao na nadlanici,podesi radio-talasnu kombinaciju koja je trebalo da aktivira mehanizam zaotvaranje vrata iznutra. Vrata se otvoriše, ali samo dopola, i on doviknuPeloratu: "Janove, ne dangubi, uvuci se unutra... Ne ekaj na stepenice. Popnise!"

Treviz se uvue za njim, i ponovo toplotnom energijom zasu ivicu vrata.Zatim zasu i stepenice, koje su se u meuvremenu spustile, i dade znak da sevrata zatvore. Za sve to vreme, dok se vrata nisu sasvim zatvorila, nijeprestajao da ih zasipa toplotnom energijom.

"Sada smo u komori, Blis", javi se on. "Ostaemo u njoj još neko vreme.Nemojte ni dalje ništa initi!"

"Recite mi bar o emu je re", odvrati Blis. "Jeste li dobro? Kako jePel?"

"Tu sam, Blis", odazva se Pel, "i sve je u najboljem redu. Nemaš nikakvograzloga za brigu."

"Kako želiš, Pele, ali se kasnije moramo razjasniti. Nadam se da ti je tojasno."

"Imate našu re", odvrati Treviz i stavi u pokret mehanizam u komori.Svetla se upališe.

Treviz i Pelorat stadoše licem jedan prema drugom.



"Nastojimo da što bolje ispumpamo spoljni vazduh", objasni Treviz."Saekajmo malo da se i to obavi."

"A šta je sa brodskim vazduhom? Hoemo li ga upumpati u komoru?""Saekaj još malo, Janove. I ja sam, kao i ti, nestrpljiv da se što pre

otarasim skafandera, ali želim da budem siguran da smo se otarasili i poslednjespore koja je ušla sa nama - ili možda na nama."

Pri ne baš zadovoljavajuem osvetljenju u komori, Treviz ponovo zasuunutrašnje rubove ulaza, a potom, krajnje brižljivo, pod, zidove, i ponovo pod"

"Sada si ti na redu, Janove."Pelorat se nevoljno promeškolji, i Treviz mu dobaci: "Možda e ti samo

biti nešto toplije nego inae - ništa gore od toga. Ali reci mi ukoliko se budešosetio neprijatno."

On usmeri nevidljive zrake prema oknu na kacigi, posebno pažljivo isteinjegove rubove, i potom, lagano, deo po deo, i itav skafander.

"Podignu ruke, Janove", promrmlja on, i malo kasnije: "Osloni se rukama namoja ramena i podigni nogu - moram oistiti i stopala - tako, a sad drugu... Jeli ti prevrue?"

"Pa, Golane, ne bih baš mogao rei da me zaliva svež povetarac", odgovoriPelorat.

"U redu, a sada isprobaj na meni moju medicinu.""Nikada još nisam rukovao pištoljem.""Moraš, sada. Prihvati ga vrsto, i palcem pritisni to malo ispupenje...

pazi, vrsto drži pištolj. Tako... A sada, usmeri ga prema oknu na mojoj kacigi.Pokrei ga sve vreme, Janove, nemoj se previše zadržavati na jednom mestu.Hajde, sada, po itavoj kacigi, pa niz vrat i svuda po itavom telu."

Treviz nastavi da Peloratu daje uputstva, i kada oseti da mu je itavotelo zagrejano, do te mere da je ve poeo da ima teškoa sa disanjem, on uzepištolj natrag i proveri stanje energetskog naboja.

"Otišlo je više od polovine", ree on, i ponovo postupno zasu toplotnomenergijom unutrašnjost komore, redom - vrata, zidove, pod; najzad, kad sepištolj do kraja ispraznio, i sam se podosta zagrejavši, on ga vrati u futrolu.

Tek tada Treviz dade znak da se može ui u brod, i u sebi blagoslovišištavi zvuk vazduha koji je, im se unutrašnja vrata otvoriše, poeo daispunjava komoru. Njegova svežina i strujanje trebalo je da rashlade skafandreznatno brže no što bi to bio u stanju samo mlaz hladnog vazduha usmeren na njih.Možda mu se to samo priinjavalo - ali Treviz se istog asa oseti ugodnije. Bez

obzira nato da li je u pitanju bila samo njegova mašta, Treviz sa zadovoljstvomprihvati novi oseaj."Janove", obrati se on Peloratu, "skini sada taj skafander i ostavi ga

ovde u komori.""Nemoj mi zamerati", odvrati Pelorat, "ali pre svega drugog voleo bih da

se dobro istuširam.""Ne pre svega drugog", odvrati Treviz. "U stvari, pre svega drugog, i

rekao bih, ak i pre no što budeš u stanju da isprazniš bešiku, moraeš dapodneseš jedan mali razgovor sa Blis."

Blis ih je, razume se, ekala sa izrazom zabrinutosti na licu. Iza nje,izvirujui, stajala je Falom, vrsto se obema rukama držei za Blis.

"Šta se dogodilo?" oštro upita Blis. "Šta se to dešava?""Predostrožnost zbog mogue zaraze", odvrati Treviz suvo, "te u ukljuiti

ultraljubiasto zraenje. Uzmite molim vas, tamne naoare. Molim vas, požurite."Ukljuivši ultraljubaaste zrake Treviz skide sa sebe, deo po deo, odeu

natopljenu znojem i protrese je, izlažui je zraenju najpre s jedne, pa potom sdruge strane.

"Puka predostrožnost", objasni on. "A sada, i ti, Janove... ujte, Blis,morau da sve sa sebe skinem. Ukoliko vam je neprijatno, molim vas, preite udrugu sobu."

"Niti mi je neprijatno, niti mi smeta", odvrati Blis. "Imam sasma dobrupredstavu o tome kako izgledate, i sasvim sam sigurna da me neete iznenaditiniim novim... Ali o kakvoj to zarazi govorite?"



Treviz namerno nehajno odgovori: "Re je o neem maleckom što bi, verujem,samo kad bi se za to ukazala prilika, moglo oveanstvu priiniti najveu moguuštetu."

68.Konano je sve bilo obavljeno - ultraljubiasto zraenje obavilo je

ostatak posla. Zvanino, sudei prema pisanim i filmovanim uputstvima koja su senalazila na Dalekoj zvezdi još otkako se Treviz na Terminusu ukrcao na nju,ultraljubiasti zraci trebalo je da posluže kao predohrana protiv zaraze. Trevizje, meutim, smatrao da je uvek bilo prisutno iskušenje - katkad mu je i sampopuštao - da se oni upotrebe da bi se dobila preplanula boja kože; naroitokada su bili u pitanju oni koji su poticali sa svetova gde se preplanula bojakože smatrala izrazom otmenosti. Meutim, bez obzira na svrhu u koju su sekoristili, zraci jesu bili efikasno sredstvo predohrane protiv zaraze.

Konano, Treviz uzlete sa planete i naini manevar koji je trebalo da ih,ne izlažui ih nikakvim neprijatnostima, dovede u što je mogue veu blizinuMelpomenijinog sunca; tu više puta obrnu i okrenu brod, nastojei da budesiguran da ga je celog okupao sunevim ultraljubiastim zracima.

Posle toga, pokupiše dva skafandra iz vazdušne komore i pomno ih ispitaše,sve dok Treviz nije bio sasvim zadovoljan.

"I sve to", konano primeti Blis, "samo zbog mahovine. Rekoste li,Trevize, da je to bilo u pitanju? Mahovima?"

"Tako sam ja nazvao", odvrati Treviz, "jer me je podsetila na mahovinu.Ipak, kao što znate, ja nisam botaniar. Sve što mogu da kažem jeste da jejarkozelene boje i da se, najverovatnije, razvija na mestima na kojima ima tekmalo svetlosti."

"Zbog ega samo na mestima sa tek veoma malo svetlosti?""Mahovina je osetljiva na ultraljubiasto zraenje i nije u stanju da se

razvija, a verovatno ni da opstane, ukoliko se izloži neposrednim sunevimzracima, pa ak možda ni svetlosti kao takvoj. Njene spore nalaze se svudaunaokolo i razvijaju se u zaturenim uglovima - u naprslinama statua, upodnožjima zgrada - hranei se rasutim fotonima svetlosti kada god postoji makakav trag ugljen-dioksida."

"U našoj atmosferi ima ga samo 0,03 postotka", primeti Blis."I to im je više nego dovoljno - da i ne ominjem etiri postotka koje

sadrži vazduh koji izdišemo. Šta ako bi se spore razvile u našim nozdrvama? Ili

na našoj koži? Šta ako bi rastoile i uništile našu hranu? Šta ako proizvodeneke otrovne tvari, po nas smrtonosne? ak i ako bi, posle naših nastojanja da

ih uništimo, preostalo samo nekoliko spora, i to bi bilo dovoljno, ukoliko bismoih preneli na neki svet, da ga celog zaraze, i da nastave svoj ubilaki pohod ina druge svetove. Možemo li i zamisliti posledice koje bi mogle prouzrokovati?"

Blis odmahnu glavom. "injenica da je razliit ne mora, neminovno, znaitii da je neki oblik života i opasan. Ali mi smo uvek spremni da ubijemo."

"To iz vas govori Gea", primeti Treviz."Naravno, ali nadam se da u tome, bez obzira na sve, ima smisla. Mahovina

je prilagoena uslovima koji vladaju na ovom svetu. Na primer, razvija se primalenim, ali izumire pri veim koliinama svetlosti; ili se koristi malimkoliinama ugljen-dioksida, ali možda ne bi bila u stanju da ga podnese u veimkoliinama. Možda, jednostavno, ne bi bila u stanju da opstane na ijednom drugomsvetu osim Melpomenije."

"Da li biste želeli da preuzmem takav rizik?" upita Treviz.

Blis sleže ramenima. "U redu, nema potrebe da se branite. Shvatam vašstav. S obzirom na to da ste Izdvojenik, možda ne možete ni da postupitedrugaije nego što ste postupili."

Treviz taman zausti da joj odgovori, kad se u razgovor umeša Falom svojimvisokim, piskavim glasom, govorei nešto na svom jeziku.

Treviz se obrati Peloratu. "Šta kaže?""Falom je pitala..." poe Pelorat.Falom, meutim, kao da je trenutak prekasno shvatila da ono što govori na

svom jeziku nije svima razumljivo, te ponovo progovori: "Da li je i Džembi biotamo dole, gde ste vi bili?"



Rei su bile izgovorene sporo, ali razgovetno i Blisino lice sinu. "Zar negovori galaktiki sasvim dobro? I to posle tako malo vremena."

Treviz se tihim glasom obrati Blis: "Ukoliko pokušam, verovatno u jošviše zamesiti stvari... Objasnite joj, Blis, molim vas, da tamo dole nismo srelinijenog robota."

"Ja u joj objasniti", javi se Pelorat. "Doi, Falom." On nežno spustiruku na detinja ramena. "Hajdemo u našu sobu, i tamo u ti pokazati još jednuknjigu koju dosad nisi videla."

"Knjigu? O Džembiju?""Ne baš sasvim..." I vrata se zatvoriše za njima."Znate", ree Treviz, pomalo nestrpljivo gledajui za njima, "mislim da

traimo vreme izigravajui dadilje ovom detetu.""Traimo vreme? Ali u kom pogledu se to sudara sa vašom potragom za

Zemljom, Trevize? Da, odmah, sama odgovorim: ni u kakvom. Igrati ulogu dadiljeznai, meutim, uspostavljati odnos razumevanja; uklanjati strah, i usaivatiljubav. Zar to baš ništa ne znai?"

"Opet Gea govori iz vas.""Tako je", potvrdi Blis. "Ali budimo praktini. Do sada smo posetili tri

drevna sveta Vasionaca - i nismo ništa postigli."Treviz potvrdno klimnu. "Savršeno tano.""U stvari, na svakom od njih suoili smo se sa nekom opasnošu, je li

tako? Na Aurori, sa onim divljim psima; na Solariji, sa neobinom i opasnom

vrstom ljudi; najzad, na Melpomeniji, sa tom preteom mahovinom. Dakle, po svemusudei, kad god je neki svet prepušten sam sebi - bez obzira na to da li nanjemu ima ljudi ili nema - on se javlja i u vidu opasnosti po itavumeuzvezdanu zajednicu."

"Nema sumnje; možete to smatrati opštim pravilom.""Tri potvrde u samo tri sluaja, nema sumnje, ostavljaju utisak.""A kakav utisak, Blis, ostavljaju na vas?""Odmah u vam odgovoriti, ali molim vas da me saslušate otvorena srca.

Ukoliko, dakle, imate milione svetova u Galaksiji koji se - kao što, uostalom, ijeste sluaj - meusobno prožimaju, i ukoliko na svima njima - kao što,uostalom, i jeste sluaj - žive iskljuivo Izdvojenici, onda je na svakom odnjih ovekova prevlast potpuna: on je u stanju da svoju volju nametne svimadrugima - ne-ljudskim oblicima života, ne-živim geološkim tvarima, pa i svojojsabrai, drugim ljudima. Galaksija, u tom sluaju, predstavlja tek neku veoma

primitivnu, nezgrapnu i suštinski nedelatnu Galaktiku. Neku vrstu poetkastvaranja celine. Shvatate li šta želim da kažem?"

"Shvatam šta pokušavate da kažete, ali to nipošto ne znai da u sesložiti s vama, pošto istresete to što ste naumili."

"Samo me vi saslušajte. Složili se ili ne, to je vaša stvar; ali molimvas, saslušajte me. Jedini nain, uopšte, na koji Galaksija može poeti dafunkcioniše, to je da se zametne u proto-Galaktiku; i što manje 'proto' a štoviše Galaktiku - to bolje. Galaktiko carstvo predstavljalo je pokušaj da sestvori jedna snažna proto-Galaktika; i kada je Carstvo propalo i kada su vremenapostala gora nego ikad, ponovo se javio snažana podsticaj da se osveži i uvrstiideja o proto-Galaktici. Zadužbinska federacija je izraz toga, kao što je toprethodno bilo i Mazgovljevo carstvo. Najzad, slino je i sa carstvom kojenamerava da vaspostavi Druga Zadužbina. Meutim, ak ni kada ne bi bilo nikonfederacija ni carstava; ak i kada bi se itava Galaksija našla u sveopštemmetežu - bio bi to metež meusobno povezanih; svaki svet bio bi u nekom - makar

i krajnje neprijateljskom - odnosu prema svima drugima. I to bi, samo po sebi,predstavljalo neku vrstu zajedništva, možda ne ni najgore vrste."

"Koja bi to, onda, bila najgora vrsta?""Trevize, znate i sami odgovor na to pitanje. Štaviše, odgovor ste imali

prilike i da vidite. Ako neki svet koji je naseljavala ljudska rasa, doživipotpun slom, i ako izgubi svaku vezu sa drugim ljudskim svetovima, on neminovnopostaje - zloudan."

"Rak, znai?""Baš tako. Nije li Solarija upravo to? Ona sama protiv svih svetova. I na

njoj samoj, svaki pojedinac protiv svih drugih. Videli ste to i sami. A ako



ljudska bia potpuno išeznu, i poslednji trag reda i poretka se gubi. Sviprotiv svih, sve protiv svega, to je znamenje ne-razuma - kao što govori sluajsa podivljalim psima ili sluaj sa mahovinom. Nadam se da i sami uviate da jeneko društvo to bolje što se više približava Galaktici. emu se, prema tome,zaustavljati na bilo emu manjem od same Galaktike?"

Nekoliko trenutaka, Treviz je utke posmatrao Blis. "Razmišljam o vašimreima. Nije mi, ipak, jasno na emu se zasniva ta pretpostavka - što više, tobolje? Naime, da je nešto malo - dobro; da je to isto, ali vee - odlino; ikada se sve pretvori u to što je kao malo dobro, kao nešto vee odlino - ishod:fantastino! Niste li i sami ukazali na mogunost da previše ugljen-dioksidamožda može mahovinu koštati opstanka, dok joj male koliine savršeno odgovaraju?Neki ovek visok dva metra nesumnjivo predstavlja poboljšanje u odnosu na ovekavisokog samo metar; ali da li bi isti sluaj bio sa ovekom visokim tri, uodnosu na oveka visokog samo dva metra? A miš koji bi poprimio razmere slona?Ne bi preživeo. Kao uostalom ni slon koji bi se sveo na razmere miša.

Postoji, dakle, prirodna mera, prirodno ustrojstvo, neki vrednosni optimumza sve, bilo da je re o nekom atomu ili o nekoj zvezdi. To naroito važi kadasu u pitanju živa bia i žive zajednice. Neu da kažem da je staro Galaktikocarstvo predstavljalo ideal, a isto je tako izvesno da sam u stanju da uoimmnoge od mana Zadužbinske federacije; meutim, nisam istovremeno spreman dakažem kako je potpuna Objedinjenost nešto dobro, samo zato što je potpunaIzdvojenost loša. Obe krajnosti mogle bi se pokazati podjednako užasavajuim, i

možda je stoga neko starovremsko galaktiko carstvo, ma koliko nesavršeno, ipaknešto najbolje što možemo da ostvarimo."

Blis odmahnu glavom. "Pitam se, Trevize, da li i sami verujete u to štogovorite. Želite li, u stvari, da kažete da su jedan virus i jedno ljudsko biepodjednako nezadovoljavajui kao živa bia, te tražite nešto izmeu - kao, naprimer, movarnu bu?"

"Ne. Nipošto. Ali mogao bih želeti da kažem, na primer, da su jedan virusi jedan nadovek podjednako nezadovoljavajui kao životni oblici, i da tragam zaneim izmeu - na primer, za obinim ljudskim biem... Meutim, nema nikakvogsmisla dalje se raspravljati. Do rešenja u doi kada budem pronašao Zemlju.Znate, na Melpomeniji smo pronašli koordinate i preostalih etrdeset sedamsvetova Vasionaca."

"I nameravate da im svima redom krenete u pohode?""Jednom po jednom, ukoliko budem morao."

"Izlažui se možda opasnosti na svakom od njih?""Naravno, ukoliko je to neophodno da bih pronašao Zemlju."

Pelorat se pojavio iz sobe u kojoj je ostavio Falom, zaustivši, po svemusudei, da nešto kaže, ali odmah odustade, zateen brzom paljbom koju sumeusobno izmenjivali Blis i Treviz. Stajao je i netremice posmatrao as jednoas drugo, slušajui ih šta naizmenino dobacuju jedno drugom.

"I koliko dugo e to potrajati?" upita Blis."Koliko god bude potrebno", odgovori Treviz. "Ali ono što nam je potrebno

mogli bismo pronai ve na sledeem svetu na koji poemo.""Ili ni na jednom od njih.""To ne možemo znati sve dok potragu ne privedemo kraju."I u tom asu Pelorat konano ugrabi priliku da se umeša. "Ali Golane, emu

dalje traganje? Mi ve imamo odgovor."Treviz nestrpljivo odmahnu rukom prema Peloratu, a onda zastade, okrenu se

i pomalo tupavo upita: "Šta?"

"Rekoh da imamo odgovor. Pokušao sam najmanje pet puta da ti to kažem jošna Melpomeniji, ali bio si toliko obuzet onim što si radio, da ja..."

"Kakav odgovor imamo? O emu to priaš?""O Zemlji. Mislim da znam gde se Zemlja nalazi."

SREDIŠTE SVETOVA

69.



Treviz je nekoliko dugih trenutaka stajao zagledan u Pelorata s izrazomposvemašnjeg nezadovoljstva. A onda ga upita: "Postoji li nešto što si ti tamovideo a ja nisam, i o emu mi sve dosad ništa nisi rekao?"

"Ne", odgovori Pelorat blago. "I ti si to video, i kao što rekoh,pokušavao sam nekoliko puta da ti objasnim, ali ti nisi nimalo mario da mesaslušaš."

"Pa, dobro, pokušaj još jednom.""Ne kinjite ga, Trevize", dobaci mu Blis."Ne kinjim ga. Tražim samo da mi objasni šta je tamo dole video. I, ne

izgravajte mu mamicu, Blis.""Molim vas", obrati im se Pelorat, "dopustite meni da nešto kažem, umesto

što samo režite jedno na drugo... Seaš li se, Golane, da smo ve vodili jedanrazgovor o najranijim pokušajima da se utvrdi poreklo ljudske vrste? O Jarifovomprojektu? Seaš se, bio je to pokušaj da se ustanove vremena naseljavanjarazliitih planeta, pri pretpostavci da su planete bile nasljavane postupno iravnomerno u svim pravcima, polazei od matinog sveta? Na taj nain, kada bismokrenuli suprotnim smerom, od kasnije prema ranije naseljenim planetama, konanobismo se, iz ma kog pravca krenuli, približili praroditeljskoj planeti."

Treviz nestrpljivo potvrdno klimnu glavom. "Seam se, meutim, i toga daprojekat nije uspeo, jer vreme naseljevanja planeta nije moglo biti dovoljnopouzdano utvreno."

"Tano, stari druže. Meutim, svetovi sa kojima je Jarif baratao

predstavljali su deo drugog iseljenikog talasa ljudske rase. U to vreme, sahipersvemirskim letovima ve se dobrano odmaklo, i nova naselja mora da sunicala preko noi poput pustinjskih cvetova. Skokovi na velika odstojanja bilisu srazmerno jednostavna stvar, i naseljavanje se otud nije neminovno moralonastavljati zrakasto, podjednako u svim pravcima. To je, bez sumnje, još višedoprinelo nepouzdanosti podataka o naseljavanju pojedinih svetova.

Ali Golane, priseti se na trenutak svetova Vasionaca. Svi oni pripadali suprvom talasu iseljavanja. U to doba, meutim, hipersvemirski letovi nisu bilijoš toliko uznapredovali, i skokova na vea odstojanja možda nije ni bilo, osimmožda samo izuzetno. Dok su, tokom drugog iseljenikog talasa - možda bezikakvog reda - naseljeni milioni svetova, dotle je tokom prvog, naseljeno samopedeset, i to možda izvesnim, dobro utvrenim redom. Pored toga, dok su milionisvetova drugog iseljenikog talasa bili naseljavani tokom razdoblja od akdvadesetak hiljada godina, pedeset svetova iz prvog talasa naseljeni su tokom

razdoblja od samo nekoliko vekova - praktino trenutno, u pore

enju sarazdobljem naseljevanja drugog talasa. Tih pedeset svetova, uzeti zajedno,

trebalo bi da tvore simetrinu sferu oko matine planete.Mi sada raspolažemo koordinatama pedeset svetova Vasionaca. Seti se,

Golane, fotografisao si ih kada si se popeo na onu statuu. Dakle, ma šta ili mako bio taj koji se trudi da uništi svaki podatak koji bi se odnosio na Zemlju -ili je te koordinate prevideo, ili jednostavno nije ni pomislio da bi nam onemogle poslužiti kao neophodna obaveštenja. Prema tome, Golane, sve što bi bilopotrebno da uiniš jeste da izvršiš novi proraun tih koordinata, uzimajui uobzir kretanja zvezda tokom poslednjih dvadesetak hiljada godina, i da posletoga potražiš središte tako dobijene sfere. Mislim da eš se, konano, naisasvim blizu Zemljinog sunca, ili u najmanju ruku, na mestu na kome se ononalazilo pre dvadesetak hiljada godina."

Dok je Pelorat izgovarao ovu svoju tiradu Trevizu su se, u sve veojzabezeknutosti, usta sasvim opustila; pošto Pelorat završi, bilo mu je potrebno

nekoliko trenutaka da ih vrati u preašnji, normalan položaj. Najzad, on uspe dapromuca: "Samo jedna stvar: kako se ja nisam toga setio?"

"Pokušavao sam da ti to kažem još dok smo bili tamo dole, na Melpomeniji.""Siguran sam da jesi, Janove, i izvinjavam ti se što te nisam saslušao.

injenica je, meutim, da mi nije palo na pamet..." On zastade, oiglednopometen.

Pelorat se prigušeno nasmeja. "Da sam mogao imati bilo šta od važnosti dati saopštim? Pa, pretpostavljam kada su obine stvari u pitanju, da zaista nebih, ali znaš, ovo je bilo nešto iz mog podruja. Siguran sam da, uopšte uzev,imaš savršene razloge da ne uzimaš preozbiljno ono što ja imam da kažem."



"Taman posla", odvrati Treviz. "Što se toga tie, Janove, uopšte nisi upravu. Jednostavno, u ovom trenutku oseam se kao budala, i ini mi se da sam izaslužio da se tako oseam. Još jednom, izvini... A sada, moram do kompjutera."

On i Pelorat preoše u komandnu prostoriju, i Pelorat se kao i uvek sazadivljenošu i nevericom zagleda kako Treviz, spustivši dlanove na komandnuplou, postaje gotovo sjedinjen sa kompjuterom.

"Morau, Janove, da poem od nekih pretpostavki", objasni Treviz, gotovobezizražajnog izraza lica usled obuzetosti kompjuterom. "Morau da poem odpretpostavke da prva cifra oznaava rastojanje mereno u parsecima, a druge dveuglove radijana - prva od njih, da tako kažem, odnosie se na pravac gore-dole,a druga na pravac levo-desno. Morau, takoe, da poem od još dve pretpostavke -naime, da plus ili minus u sluaju uglova odgovaraju galaktikim standardima,kao i da oznaka 0-0-0 predstavljaju koordinate Melpomenijinog sunca."

"Sve to ini mi se veoma umesnim.""Misliš? Postoji šest razliitih kombinacija u koje se cifre mogu

svrstati, etiri razliite kombinacije za znakove, rastojanja mogu biti izraženaumesto u parsecima u svetlosnim godinama, a uglovi, umesto u radijanima ustepenima. Povrh toga, ukoliko su rastojanja izražena u svetlosnim godinama,nisam siguran koja se dužina godine ima u vidu. Konano, ne znam ni kakav supostupak primenjivali za merenje uglova - najverovatnije, ipak, polazei odmelpomenijanskog ekvatora, mada je to, u stvari, samo njezin osnovni meridijan."

Pelorat se namršti. "Kada te slušam da tako govoriš - ponovo stiem utisak

da je itava stvar beznadežna.""Ne beznadežna. I Aurora i Solarija nalaze se na tom spisku, i meni je

poznat njihov položaj u svemiru. Uzeu, dakle, njihove koordinate, kako sunavedene na spisku, i pokušati da im ustanovim položaj. Ukoliko me te koordinatedovedu na pogrešno mesto, prilagoavau ih sve dok me ne dovedu na pravo mesto.I to e mi, nadam se, pomoi da ustanovim gde sam, u pogledu svojih pretpostavkibio u zabludi, pogotovo u pogledu svojih pretpostavki u pogledu opšte primenekoordinata. Kada na taj nain ispravim greške u svom polazištu, nadam se da umoi da poem u potragu za središtem sfere."

"Ali s obzirom na sve potencijalno neophodne promene, nee li posle svega,biti poprilino teško odluiti šta da se zapravo uini?"

"Molim?" upita Treviz donekle odsutno, sve više obuzet praenjemkompjutera. Pošto mu je Pelorat odmah ponovio svoje pitanje, on odgovori: "Pa,znaš, svi su izgledi da e biti mogue uskladiti koordinate sa galaktikim

standardima; pri tom, ne bi trebalo da predstavlja neku naroitu teško

u ninjihovo usklaivanja sa nekim nepoznatim osnovnim meridijanom. Postupci za

iznalaženje pojedinih taaka u svemiru razvijeni su još veoma davno, i veinaastronoma smatra da je ak u stanju da sa prilino tanosti predvidi putanjekojima se zvezde kreu. U izvesnim stvarima ljudska bia su nepopravljivokonzervativna, i po pravilu, kada jednom uspostave merne konvencije, i naviknuse na njih, više ih ne menjaju. Rekao bih da su ak skloni da se prema njimaodnose kao prema prirodnim zakonima... Na kraju krajeva, moglo bi se rei - sadosta opravdanosti; jer ako bi svaki pojedinani svet iznalazio vlastite mernekonvencije, i recimo menjao ih svakog stolea, to bi obezvredilo svaki nauninapor i na kraju dovelo do potpunog zastoja."

Oigledno je za sve vreme dok je govorio nastavljao da opšti sakompjuterom: izmeu pojedinih reenica pravio je duže zastoje. A onda, odjednom,promrmlja: "Tišina, sada, Janove."

elo mu se nabra, u potpunoj usredsreenosti; proe, tako, nekoliko minuta

i on se, konano, opusti, dublje zavali u naslonjau i duboko udahnu vazduh."Sve je u redu", ree on tiho. "Pronašao sam Auroru. Nema nikakve sumnje...Vidiš?"

Pelorat se zagleda u zvezdano polje; u neposrednoj blizini središta ekranastajala je jedna blistava zvezda. "Golane, jesi li siguran?" upita on.

"Da li sam ja siguran - uopšte nije važno", odgovori on. "Kompjuter jesiguran. Najzad, bili smo na Aurori; poznate su nam njene karakteristike - njenprenik, njena masa, koliina njenog isijavanja, temperatura, spektralnasvojstva, da i ne pominjem raspored obližnjih zvezda. Kompjuter potvruje da jeto Aurora."



"Pa, u tom sluaju, po svemu sudei, moramo se osloniti na njegovu re.""Moramo, u svakom sluaj. Dopusti mi da sada podesim ekran, i da izdam

nove naloge kompjuteru. Imae dosta posla: treba da proveri pedeset grupakoordinata, i morae da ih obrauje jednu po jednu."

Treviz nastavi da podešava ekran. Kompjuter je, po pravilu, vreme-prostorobraivao u etiri dimenzije, ali za ljudske potrebe, bilo je dovoljno da slikana ekranu bude samo u dve. Ekranom se osu gotovo potpuna tama, zahvativši itavunjegovu površinu. Treviz sasvim priguši osvetljenje u prostoriji kako bi moglišto bolje da osmotre zvezde koje je trebalo da se svakog asa pojave.

"Evo, poinje", prošapta Treviz.Trenutak potom, pojavi se jedna zvezda... pa još jedna... pa još jedna.

Slika na ekranu stade da se širi sa pojavom svake nove zvezde, kao da bi da zasvaku nae mesta. inilo se kao da se, u odnosu na ljudsko oko, svemir pomeraunazad, kako bi se mogla sagledati itava panorama. Uz širenje slike nagore inadole, nalevo i nadesno...

Konano se svih pedeset svetlih takica pojavilo na ekranu, kao da lebde utrodimenzionalnom svemiru.

"Više bih voleo", primeti Treviz, "da ovo imamo u lepom, sferinomustrojstvu... Ovo mi izgleda kao skelet kakve snežne grudve nainjene u žurbi,od odve tvrdog i vlažnog snega."

"Da li to znai da se sve, ponovo, dovodi u pitanje?""Stvara nam izvesne poteškoe, to je tano; ali bojim se da drugo nismo ni

mogli oekivati... Zvezde nisu ravnomerno rasporeene, niti su to, pogotovo,planete pogodne za život; stoga, bilo je neminovno da pri uspostavljanju novihsvetova doe do neravnomernosti. Kompjuter e, meutim, sve te takiceprilagoditi njihovim sadašnjim položajima, imajui u vidu njihovo verovatnokretanje tokom proteklih dvadeset hiljada godina - možda, s obzirom na srazmernukratkou vremena, sasvim beznaajno - i potom e ih sve zajedno smestiti uporedak koji bismo mogli nazvati 'idealnom sferom'. Na taj e se nainuspostaviti sferina površina - drugim reima, mreža prosene udaljenosti svihtih takica uzetih zajedno. Potom emo potražiti središte te sfere - i Zemlja bitrebalo da bude u njemu ili u njegovoj neposrednoj blizini. Bar se nadam... Needugo potrajati."

70.I nije. Treviz koji je ve navikao da od kompjutera oekuje svakojaka

uda, i sam se zapanjio koliko mu je malo vremena bilo potrebno.Treviz je kompjuteru dao nalog da se, po konanom uspostavljanju idealnog

središta sfere dobijenom na osnovu mreže koordinata, oglasi blagim, ali zvonkimzvukom. Nije bilo nikakvog posebno razloga za to, osim možda zadovoljstva da gauje, uz saznanje da je potrazi možda došao kraj.

Samo je nekoliko minuta bilo potrebno kompjuteru da se oglasi; inilo sekao da je neka nežna ruka udarila u milozvuni gong. Zvon stade da narasta takoda su njegove treptaje gotovo mogli i fiziki da osete, a onda poe da zamire.

Gotovo istog asa, Blis se pojavi na vratima. "Šta je to?" upita ona,širom otvorivši oi. "Uzbuna?"

"Ni sluajno", odvrati Treviz.Pelorat žurno dodade: "Blis, mogue je da smo ustanovili položaj Zemlje.

Kompjuter nam je to upravo saopštio na ovaj nain."Blis ue u komandnu prostoriju. "Mogli ste me upozoriti.""Izvinite, Blis", prihvati Treviz. "Nisam oekivao da e biti tako

glasan."Falom ue u komandnu prostoriju iza Blis i upita: "Blis, kakav je to

zvuk?""Vidim da vas oslovljava po imenu", primeti Treviz. Sedeo je ne pokreui

se, oseajui se nekako ispražnjenim. Sledei potez trebalo je da budepronalaženje tog mesta u stvarnoj Galaksiji, usmeravanje prema koordinatamasredišta svetova Vasionaca i provera da li tu, zaista, postoji zvezda G-tipa.Još jednom, on zatee sebe kako okleva da preduzme ono što je oigledno trebalopreduzeti, nesposoban da prinudi sebe da podvrgne konanoj proveri ono što je,za sada, još predstavljalo tek mogue rešenje.



"Tako je", odvrati Blis, "oslovljava me po imenu. I Pela i vas. A što dane? I mi tako postupamo u odnosu na nju."

"Nije važno", odvrati Treviz kratko. "Samo brinem zbog tog deteta. Imaemosamo nevolje zbog nje."

"Imate li u vidu nešto odreeno?" upita Blis.Treviz raširi ruke. "Ne. isto predoseanje."Blis ga s negodovanjem odmeri, a onda se okrenu prema Falom. "Falom,

pokušavamo da ustanovimo gde se nalazi Zemlja.""Šta je to Zemlja?""Jedan svet, ali sasvim posebne vrste. Svet sa koga potiu naši preci. Da

li si, Falom, negde u knjigama koje itaš, naišla na re 'preci'?""Da li to znai..." Ali poslednju re nije izgovorila na galaktikom."Blis", umeša se Pelorat, "to je stara re za 'pretke'. Naša re

'praroditelj' bliža joj je po znaenju.""Vrlo dobro", prihvati Blis, i lice joj iznenada obasja osmeh. "Dakle,

Falom, Zemlja je svet odakle su došli naši praroditelji. I tvoji i moji, iPelovi i Trevizovi."

"Tvoji, Blis - i moji." Falom kao da je bila u nedoumici. "I jedni idrugi?"

"Postojali su samo jedni", odgovori Blis. "Svi smo mi imali istepraroditelje."

"Sve mi se ini", umeša se Treviz, "da ovo dete veoma dobro zna da se

razlikuje od nas."Blis se obrati Trevizu tihim glasom: "Ne pominjite to. Moramo je uveriti

da je poput nas. Mislim, suštinski.""Pa, rekao bih, hermafroditizam jeste suštinska stvar.""Ja govorim o njenom mozgu.""Pa, ni transudktorski režnjevi ne ine baš malu razliku.""Oh, Trevize, ne jogunite se. Ona je pametno, ljudsko stvorenje, bez

obzira na neke pojednosti."Blis se ponovo okrenu prema Falom, nastavivši da govori glasno i

razgovetno. "Razmisli malo o tome, Falom, i vidi šta ti to znai. I ti i jaimali smo iste praroditelje. Svi ljudi, na svim svetovima - na mnogo, mnogosvetova - imali su iste praroditelje, i ti praroditelji prvobitno su živeli naplaneti ije je ime Zemlja. To drugim reima znai da smo svi mi rod... je litako? A sada, poi u našu sobu i razmisli o tome."

Dobacivši zamišljen pogled prema Trevizu, Falom se okrete i potra,ispraena Blisinim nežnim udarcem u stražnjicu.

Blis se okrenu prema Trevizu i ree: "Molim vas, Trevize, obeajte mi da unjenom prisustvu neete govoriti ništa što bi je moglo navesti na pomisao da serazlikuje od nas."

"Obeavam", odvrati Treviz. "Nemam ni najmanju nameru da je upliem ili daremetim proces njenog vaspitavanja, ali znate, ona jeste razliita od nas."

"U izvesnom smislu, jeste. Kao što se ja razlikujem od vas, kao i Pel štose razlikuje."

"Ne budite naivni, Blis. U sluaju Falom razlike su vee.""Malo vee. Slinosti su neuporedivo znaajnije. I ona i njen narod,

sigurna sam, bie jednog dana, takoe, deo Galaktike, i to veoma važan deo.""U redu. Neemo se raspravljati." On se okrenu prema kompjuteru, i dalje

vidljivo oklevajui. "Bojim se da u u meuvremenu morati da proverim da li se,u stvarnom svemiru, tražena zvezda nalazi na mestu na kome pretpostavljamo da se

nalazi.""Je li vas strah?""Pa", odvrati Treviz slegnuvši ramenima, nadajui se da e taj njegov gest

delovati šaljivo, "šta ako na pretpostavljenom mestu ne ugledamo njednuodgovarajuu zvezdu?"

"Pa, u tom sluaju, znaie da je tamo nema", odvrati Blis."Pitam se ima li, uopšte, nekog smisla vršiti proveru ve sada. Neemo

moi još nekoliko dana da nainimo skok.""I tih nekoliko dana provešete muei se pitanjem šta ete tamo zatei?

Ustanovite to odmah. Odlaganje nee ništa izmeniti."



Stisnutih usana, Treviz je sedeo nekoliko trenutaka, a onda odgovori: "Upravu ste. Pa dobro, onda - evo nas."

On se okrenu prema kompjuteru, stavi dlanove na oznaena mesta nakomandnoj ploi, i ekran se gotovo istog asa zamrai.

"Ostaviu vas nasamo", dobaci mu Blis "Znam da bi vam moje prisustvo samosmetalo." I ona se udalji, mahnuvši mu rukom u znak pozdrava.

"Stvar je u tome", promrmlja on, "što u najpre proveriti galaktiku kartuu kompjuteru; ak i ako je Zemljino sunce na pretpostavljenom mestu, ne bitrebalo da se pokaže na karti. Ali onda emo..."

Glas mu zamre, usled zapanjenosti koja ga sveg prože: na ekranu je, naime,zablistalo mnoštvo zvezda. Tvorile su bledu i nerazgovetnu koprenu, i tek bi se,tu i tamo, izdvojile neke svetlije pravilno razasute širom itavog ekrana. Ali usredištu ekrana stajala je jedna zvezda, blistavija od svih drugih.

"Imamo je", uzviknu pobedniki Pelorat. "Imamo je, stari druže. Pogledajsamo kako blista."

"Bilo koja zvezda koja bi se našla na preseku koordinata blistala bi",odvrati Treviz, oigledno nastojei da suzbije svaki oseaj trijumfa koji bi sekasnije mogao ispostaviti kao neosnovan. "Najzad, prizor nam se ukazuje saodstojanja od jednog parseka od položaja te zvezde. Meutim, sasvim je izvesnoda ta zvezda nije crveni patuljak, ili crveni džin, ili usijan plavobelisrednjak. Saekajmo, kompjuter obrauje njene podatke."

Tišina potraja nekoliko sekundi, a onda Treviz saopšti: "Spektralni red -

G-2." Ponovo tišina, a onda: "Prenik - milion i etiri stotine hiljadakilometara; masa - jedan, plus dva stota, puta vea od mase Terminusovog sunca;temperatura na površini - šest hiljada apsoluta; rotacija - spora, ispodtrideset dana; bez neuobiajenih aktivnosti i bez uoljivih nepravilnosti."

Pelorat upita: "Nije li re o tipinoj vrsti zvezde oko koje bi trebalo dakruže planete pogodne za život?"

"Upravo tako", potvrdi Treviz klimnuvši pri tom glavom - gest jedvauoljiv u polutami prostorije. "I sledstveno tome, baš onakva kakvo smozamišljali da bi trebalo da bude Zemljino sunce. Ukoliko se tu, zaista, životzaeo, Zemljino sunce trebalo je da posluži kao standard prema kome bi se svedruge zvezde ravnale."

"Prema tome, trebalo bi da postoje razumni izgledi da oko nje kruži barjedna planeta pogodna za život?"

"Nema nikakve potrebe da nagaamo", odvrati Treviz, i sam obuzet

nedoumicom. "U galaktikoj karti navodi se da oko zvezde kruži planeta na kojojžive ljudska bia - mada pored stoji jedan znak pitanja."

Pelorat se oduševi. "Golane, pa to je upravo ono što je trebalo daoekujemo. Imamo planetu sa ljudskim biima, ali pokušaj da se ta injenicaprikrije ini podatke o njoj donekle nesigurnim te, na taj nain, ine ikompjuter kolebljivim."

"Ne - upravo je to ono što me kopka", odvrati Treviz. "To je upravo onošto nije trebalo da oekujemo. Trebalo je, naime, da oekujemo neuporedivo višeod toga. Imajui u vidu brižljivost sa kojom su svuda uklonjeni podaci koji seodnose na Zemlju, ni tvorci ove karte nije trebalo da znaju da život postoji utom sunevom sistemu - a o ljudima da i ne govorimo. U stvari, tvorci ove kartenije trebalo da znaju ni da postoji Zemljino sunce. Svetovi Vasionaca, naprimer, nisu uneseni u kartu. Zbog ega bi Zemljino sunce predstavljaloizuzetak?"

"Pa, u svakom sluaju, tu je. Kakvog smisla ima sporiti tu injenicu?

Kakvo još obaveštenje imaš o toj zvezdi?""Imam njeno ime.""Ah! Kako se zove?""Alfa."Za trenutak zavlada tišina, a onda Pelorat uzviknu: "To je, stari druže.

Konani dokaz. Pomisli šta njeno ime znai.""Zar uopšte nešto znai?" upita Treviz. "Meni je to, naprosto, samo jedno

ime, mada zaista pomalo neobino. Ne zvui mi kao da je iz galaktikog jezika.""I nije. Ime joj potie iz pradrevnog zemaljskog jezika, istog onog iz

koga poreklo vue i ime Blisine planete, Gea."



"Pa, onda, šta znai Alfa?""Alfa je bilo prvo slovo azbuke tog pradrevnog jezika. Ujedno, to je jedna

od najpomnije proverenih injenica u vezi sa tim jezikom. U ta drevna vremenare 'alfa' upotrebljavala se da oznai nešto što dolazi ispred svega, prvo.Nazvati neko sunce 'Alfa' znai, jednostavno, da je ono prvo meu svim suncima.Prema tome, ne bi li prvo sunce trebalo da bude upravo ono oko koga kruži prvaplaneta ljudske rase, na kojoj se ona zaela - Zemlja?"

"Jesi li siguran u to?""Savršeno siguran", odgovori Pelorat."Postoji li bilo šta u tim ranim predanjima - na kraju krajeva, ti si

prouavalac mitova - što bi ukazivalo na neka posebna svojstva Zemljinog sunca?""Ne, a kakva bi posebna svojstva, uopšte, trebalo da ima? Ono, prema

definiciji, treba da ustrojava standard, i ini mi se da su karakteristike kojeti je dao kompjuter po svemu standardne. Je li tako?"

"Janove, da li je Zemljino sunce jedna jedina zvezda?""Razume se!" odgovori Pelorat. "Koliko mi je poznato, svi naseljeni

svetovi kruže oko jedne jedine zvezde.""Do ovog trenutka - i ja bih delio to mišljenje", odvrati Treviz. "Nevolja

je, meutim, u tome što zvezda koju vidimo u središtu ekrana nije sama; upitanju je binarna zvezda. Svetlija od dve zvezde koje ine binarni spoj jestepo svemu standardna, i podaci koje nam je pružio kompjuter odnose se na nju.Meutim, oko te zvezde, u periodu od oko osamdeset godina, kruži druga zvezda,

sa masom koja, otprilike, iznosi etiri petine mase svetlije zvezde. Golim okomne možemo ih odavde videti kao dve odvojene zvezde, ali uz odgovarajueuveanje, siguran sam da bismo mogli."

"Jesi li, Golane, siguran u to?" upita Pelorat, iskreno zateen."To je ono što mi kompjuter saopštava. Prema tome, ako je sada pred nama

binarna zvezda, pred sobom nemamo Zemljino sunce. Drukije ne može biti."

71.Treviz prekide kontakt sa kompjuterom, i prostorija se istog asa osvetli.Bio je to, po svemu sudei, signal za Blis da se vrati zajedno sa Falom

koja je tupkala iza nje. "Pa, kakav je ishod?" upita ona.Treviz odgovori ravni glasom. "Ponešto razoaravajui. Na mestu na kome

sam oekivao da u nai Zemljino sunce - našao sam binarnu zvezdu. Zemljinosunce ini samo jedna zvezda, te, prema tome, ona koju smo izdvojili nije ona

prava.""I šta sad, Golane?" upita Pelorat.Treviz sleže ramenima. "Istini za volju, nisam ni oekivao da e nam poi

za rukom da izdvojimo Zemljino sunce. ak ni Vasionci nisu naseljavali svetovena takav nain - mislim, tvorei savršenu sferu. Aurora, najstariji od svetovaVasionaca, možda je i sama odašiljala iseljenike, pa je i to moglo poremetitiravnomernost sfere. Najzad, mogue je da se ni Zemljino sunce nije kretalo istomprosenom brzinom kao svetovi Vasionaca."

"Drugim reima, Zemlja se može nalaziti bilo gde?" upita Pelorat. "Je lito ono što želiš da kažeš?"

"Nije... Ne, baš 'bilo gde'. Znaš, sve navedene mogunosti grešaka, ipakne mogu mnogo izmeniti stvari. Zemljino sunce mora biti negde u blizini datihkoordinata. Zvezda koju smo ugledali tano na mestu na koje su nam koordinateukazivale mora da se nalazi negde u susedstvu Zemljinog sunca. Zapanjujue je,samo, što dva neposredna suseda toliko lie jedan na drugog - osim što je jedan

od njih binarna zvezda; ali ini se da nema druge.""Ali u tom sluaju, zar ne, na karti bi se moralo nalaziti i Zemljino

sunce? Mislim, u blizini Alfe?""Ne... Naime, gotovo sam siguran da se Zemljino sunce uopšte ne nalazi na

galaktikoj karti. Kada smo ono, na karti, ugledali Alfu, moje poverenje bilo jeozbiljno uzdrmano. Jer bez obzira na to koliko Alfa mogla liiti na Zemljinosunce - ve sama injenica da se nalazila na karti navela me je da posumnjam daje re o onoj pravoj."

"Pa, u tom sluaju", umeša se Blis, "zbog ega ne biste s istimkoordinatama pokušali i u stvarnom svemiru? Na taj nain, ukoliko se u blizini



središta zatekne ijedna dovoljno blistava zvzeda - zvezda koja inae nijeunesena u galaktiku kartu - i ukoliko je, osim što nije binarna, po svojimkarakteristikama veoma nalik na Alfu, zar ne bi bilo mogue da je, u tomsluaju, re o Zemljinom suncu?"

Treviz uzdahnu. "Ukoliko bi to bio sluaj, bio bih spreman da dam polovinusvega što imam - ma koliko to iznosilo - da je planeta koja kruži oko takvezvezde, zaista, Zemlja koju tražimo... Pa ipak, oklevam da to proverim."

"Zbog ega? Plašite se neuspeha?"Treviz potvrdno klimnu. "Ipak", ree on, "dajte mi koji trenutak da doem

do daha, pa u možda biti u stanju da sebe prinudim da to uinim."I dok je troje odraslih meusobno izmenjivalo poglede, Falom se približi

komandnoj ploi i radoznalo se zagleda u mesta predviena za postavljanjedlanova radi uspostavljanja kontakta sa kompjuterom. Pomalo oklevajui, onaispruži ruku da dodirne obeležno mesto, ali je Treviz sprei ispruživšivlastitu, oštro je upozorivši: "Falom, ne smeš to dirati."

Mala Solarijanka smesta se zbunjeno povue u bezbedno Blisino okrilje."Golane, moramo se s tim suoiti", ree Pelorat. "Šta ako ništa ne

pronaemo u stvarnom svemiru?""Pa, u tom sluaju biemo prinueni da se vratimo prvobitnom planu",

odgovori Treviz, "i da redom posetimo svih etrdeset sedam svetova Vasionaca.""A ako ni na njima ništa ne pronaemo?"Treviz nelagodno odmahnu glavom, kao da želi da tu misao odagna od sebe.

Zatim, spustivši glavu i zagledavši se u svoja kolena, naglo ree: "Pa, onda,morau da smislim nešto drugo."

"Ali šta ako praroditeljski svet uopšte ne postoji?"Na taj visok, piskav glas, Treviz naglo podiže glavu. "Ko je to rekao?"

upita on.Pitanje je, razume se, bilo besmisleno. Istog trenutka, im ga minu prvi

oseaj neverice, postade mu jasno ko je postavio pitanja."Ja", odgovori Falom.Treviz je pogleda, lako se namrštivši. "U stanju si da pratiš naš

razgovor?""Tragate za svetom praroditelja", odgovori ona, "ali još niste uspeli da

ga pronaete. Možda zbog toga što neki takav svet ni ne postoji.""Bilo kakav takav svet", primeti Blis blago."Ne, Falom", odgovori Treviz ozbiljno. "Preduzeto je mnogo toga da se

postojanje takvog sveta prikrije. A nastojati toliko uporno da se neštoprikrije, može samo znaiti da postoji nešto što treba sakriti. Da li shvataššta hou da kažem?"

"Shvatam", odgovori Falom. "Ne dozvoljavate mi da stavim ruke na plou. Tošto mi to ne dozvoljavate, može samo znaiti da bi bilo zanimljivo to uiniti."

"Mmm, da, Falom, ali ne za tebe... Blis, vi ovde odgajate udovište kojee nas sve uništiti. Ni sluajno je nemojte puštati ovamo, osim ukoliko i janisam ovde. Pa ak i tada, molim vas, dvaput razmislite."

Ova malena meuigra, meutim, kao da ga je ponovo uinila odlunim."Oigledno", rele on, "najbolje bi bilo da prilegnem na posao. Ukoliko samobudem sedeo, kolebajui se šta da uradim, ovaj mali monstrum preduzee u svojeruke upravljanje brodom."

Prostorija ponovo utonu u polutamu, i Blis mu se obrati tihim glasom:"Obeali ste mi, Trevize. Nemojte je, u njenom prisustvu, nazivati ni udovištemni monstrumom."

"Pa, u tom sluaju, držite je na oku i nauite je malo pristojnomponašanju. Recite joj da deca moraju biti tiha i neprimetna."

Blis se namršti. "Vaš odnos prema deci, Trevize, naprosto je zapanjujui.""Mogue je, ali sada nije trenutak da o tome raspravljamo."A potom dodade glasom u kome su se jasno mogli razabrati i zadovoljstvo i

olakšanje: "Evo Alfe, ponovo, u stvarnom svemiru... A tu je, levo i malo povišenje, još jedna sjajna zvezda, koje nema na galaktikoj karti u kompjuteru. To jeZemljino sunce. Sve što imam stavljam na to."

72.



"Pa, u tom sluaju", ree Blis, "budui da ne nameravamo da prisvojimo nideli vašeg bogatstva ukoliko izgubite, zbog ega ne bismo sredili stvar nanajneposredniji mogui nain? Poimo u pohode toj zvezdi im budete spremni zaskok."

Treviz zavrte glavom. "Ne. Ovog puta nisu u pitanju ni neodlunost nistrah. Ovog puta u pitanju je oprez. Tri puta smo do sada boravili na nepoznatimsvetovima, i sva tri puta smo se suoili sa neim neoekivano opasnim. Šta više,sva tri puta smo te svetove morali da napustimo u prilinoj žurbi. Ovog puta,stvar je od izuzetne, kljune važnosti, i ja nemam nameru da ponovo odigramsvoje karte bez ikakvih prethodnih saznanja - odnosno, želim da ih odigram barsa onoliko prethodnih saznanja koliko sam u stanju da unapred prikupim. U ovomasu, sve sa ime raspolažemo jesu neodreene prie o radioaktivnosti - i to,naravno, nije dovoljno. udnim sticajem okolnosti, koje niko nije bio u stanjuda predvidi, na samo jedan parsek udaljenosti od Zemlje postoji jedna planeta nakojoj ima ljudi..."

"Da li zaista možemo biti sigurni da oko Alfe kruži planeta sa ljudimakoji na njoj žive?" umeša se Pelorat. "Rekao si da je iza tog podatka kompjuterstavio znak pitanja."

"ak i ako je tako", odvrati Treviz, "vredi pokušati. Zbog ega je nebismo izbliza osmotrili? Ukoliko na njoj zaista ima ljudi, pokušajmo daustanovimo šta oni znaju o Zemlji. Na kraju krajeva, Zemlja za njih nije nekodaleko mesto iz predanja; za njih je to svet iz komšiluka, jasno vidljiv na

njihovom nebu.""To nije nimalo rava ideja", primeti Blis zamišljeno. "Ukoliko je Alfina

planeta odista naseljena, i ukoliko njeni žitelji nisu baš sasvim tipiniIzdvojenici, ini mi se da bi nas mogli prijateljski doekati; možda bismo akza promenu mogli od njih dobiti i nešto malo pristojne hrane."

"I možda sresti kakvu prijatnu osobu", dodade Treviz. "Nemoje ni na tozaboraviti. Dakle, Janove, slažeš li se da krenemo?"

"Ti donosiš odluke, stari druže", odgovori Pelorat. "Kuda god da odluišda kreneš - idem s tobom."

Falom odjednom upita: "Da li emo tamo nai Džembija?"Blis odgovori žurno, nastojei da preduhitri Trevizov odgovor:

"Potražiemo ga, Falom."A onda se i Treviz oglasi. "Znai, dogovorili smo se. A sad - pravac

Alfa."

73."Dve velike zvezde", ree Falom, pokazujui na ekran."Tako je", prihvati Treviz. "Dve velike zvezde... Blis držite je na oku.

Ne želim da mi se ni u šta petlja.""Zadivljena je prizorom", ree Blis."Da, znam da jeste", odvrati Treviz, "ali ja nisam zadivljen njenom

zadivljenošu... Mada, iskreno da vam kažem, i ja sam kao i ona zadivljen što naekranu, jednu kraj druge, istovremeno vidim dve tako sjajne zvezde."

Dve zvezde bile su sada dovoljno sjajne, da je i kod jedne i kod drugebilo mogue nazreti njihov pun kružni oblik. Ekran automatski ukljui filtere,kako bi smanjio intenzitet zraenja i prigušio blistavu svetlost dveju zvezda -u protivnom, moglo bi doi do ošteenja mrežnjae kod posmatraa. Neposrednaposledica toga bila je da se sada moglo videti tek samo nekoliko zvezda; meunjima, dve su se isticale svojom ponositom uzvišenošu.

"Problem je u tome", ree Treviz, "što još nikad dosad nisam bio uovolikoj blizini nekog binarnog sistema."

"Nikad?" upita Pelorat, iskreno zapanjen. "Ali kako je to mogue?"Treviz se nasmeši. "Muvao sam se unaokolo, Janove, ali ipak nisam baš

takav galaktiki vuk kakvim me, oigledno, smatraš.""Nikada, Golane, nisam bio u svemiru pre no što sam tebe sreo, ali uvek

sam mislio da ako neko ve ima prilike da krene u svemir...""Da je bio u svakom kutku Galaksije. Znam. To je prirodno. Problem sa

ljudima koji itav svoj vek provode vezani za površinu planete u tome je što, makoliko im razum govorio nešto drugo, njihova mašta nije u stanju da do kraja



pojmi svu veliinu Galaksije. Znaš, Janove, možeš itav život provesti utumaranju svemirom, a ipak da nikad ne dospeš, ak ni u blizinu, najveeg delaGalaksije. Pored toga, malo ko baš posebno traga za binarnim zvezdama."

"Kako to?" upita Blis, namrgodivši se. "Mi na Gei, u poreenju saIzdvojenicima što šaraju Galaksijom, veoma malo znamo o austronomiji, pa ipak,imam utisak da binarni sistemi nisu baš tako retki."

"I nisu", odvrati Treviz. "U stvari, postoji osetno vei broj binarnihnego pojedinanih zvezda. Pri svemu tome, stvaranje sistema dvojnih zvezdaremeti prirodne procese stvaranja planeta. Binarne zvezde raspolažu sa manjeplanetnog materijala nego pojedinane zvezde. Planete koje se oko njih stvarajuesto imaju srazmerno nestabilne orbite i veoma su retko pogodne za nastanak iodržavanje života.

Rani istraivai su, pretpostavljam, izbliza prouili veliki broj binarnihsistema, ali su tragajui za planetama pogodnim za život, posle nekog vremenausmerili pažnju iskljuivo prema pojedinanim zvezdama. I razume se, pošto ujednom trenutku sva Galaksija bude gusto naseljena, gotovo sva putovanjapreduzimaju se u svrhu trgovine i održavanja veza, te se i obavljaju gotovoiskljuivo izmeu planeta što kruže oko pojedinanih zvezda. U razdobljimavojnih aktivnosti, pretpostavljam da se, ponekad, uspostavljaju baze na malim,inae nenaseljenim svetovima koji kruže oko dvojnih zvezda, pod uslovom da im jepoložaj strateški povoljan; meutim, sa usavršavanjem hipersvemirskih letova,takve baze više nisu neophodne."

Pelorat bojažljivo primeti: "Zapanjujue je koliko malo toga znam."Treviz se tek malice osmehnu: "Nije to, Janove, ništa znaajno. Dok sam

bio na Akademiji bio sam prinuen da slušam bezbroj predavanja o prevazienimvojnim taktikama kojima više nikome ni na pamet nije padalo da se posluži; paipak, nastavljali su da nam ih tumae iz iste inercije. U glavi mi se zadržalotek ponešto od svega toga... Ali priseti se samo šta sve ti znaš o mitologiji,folkoru i drevnim jezicima, o emu ja pojma nemam; o stvarima u koje ste upuenisamo ti, i još možda tek nekolicina."

"Da", umeša se Blis, "ali ove dve zvezde ipak ine binarni spoj, i jednaod njih ima ak i planetu na kojoj žive ljudi."

"Nadajmo se da je tako, Blis", odvrati Treviz. "Svako pravilo imaizuzetak. A u ovom sluaju postoji ak i zvanini znak pitanja, što itavu stvarini još zagonetnijom... Ne, Falom, ove ruke nisu igrake... Blis, ili jojstavite lisice ili je izvedite odavde."

"Nee pri

initi nikakvu štetu", odvrati Blis zaštiti

ki, ali ipak privu

emalu Solarijanku bliže sebi. "Ukoliko ste toliko zainteresovani za tu planetu,

zbog ega ve nismo na njoj?""Pre svega", odgovori Treviz, "ja sam ipak samo ljudsko bie, i želim da

još malo, izbliza, posmatram ovaj binarni spoj. Pored toga, ipak sam samoljudsko bie, i želim da što je mogue više budem oprezan. Kao što sam vam ve rekao, otkako smo otišli sa Gee dogodile su nam se stvari koje me samo podstiuda budem što oprezniji."

"Golane, koja je od ovih dveju zvezda Alfa?" upita Pelorat."Ne brini se, Janove, neemo se izgubiti. Kompjuter tano zna koja je od

njih Alfa, te shodno tome, i mi to znamo. Jedna od njih je toplija i žua, zatošto je vea. Ona druga, na desnoj strani, jasno je raspoznatljive narandžasteboje. Baš kao, ako se seaš, i Aurorino sunce. Vidiš li?"

"Da, sada vidim, pošto si mi skrenuo pažnju.""Vrlo dobro. To je manja zvezda... Kako glasi drugo slovo one drevne

azbuke o kojoj si govorio?"Pelorat se za trenutak zamisli, pa odgovori: "Beta.""Pa, eto, ona narandžasta je u tom sluaju Beta, a ona bledožuta je Alfa -

i prema Alfi ovog trenutka kreemo."

NOVA ZEMLJA

74."etiri planete", promrmlja Treviz. "Sve su male, uz pratnju asteroida.

Nigde gasovitog džina."



"Da li te je to razoaralo?" upita Pelorat."Pa, ne sasvim. To se moglo oekivati. Dvojne zvezde koje kruže jedna oko

druge ne mogu imati planete koje bi kružile samo oko jedne od njih. Planete, popravilu, kruže oko gravitacionog središta obeju zvezda, ali je veoma maloverovatno da bi bile pogodne za život. Suviše su daleko.

S druge strane, ukoliko su binarne zvezde u razumnoj meri udaljene jednaod druge, mogue je da oko svake od njih kruže planete u stabilnim orbitama, poduslovom da su im dovoljno blizu. Prema podacima koje nam pruža memorijakompjutera, prosena udaljenost izmeu ove dve zvezde iznosi oko tri i pomilijarde kilometara, i ak i u periastronu, kada su najbliže jedna drugoj, joših razdvaja oko milijardu i sedam stotina kilometara. Neka planeta, u orbitimanjoj od dve stotine miliona kilometara u odnosu na bilo koju od dveju zvezda,bila bi u prilino stabilnom položaju; u veoj orbiti od te, meutim, ne može seodržati nijedna planeta. To znai da nema uslova za gasovitog džina, budui dabi se on morao nalaziti znatno dalje od zvezde, ali šta to mari? Na gasovitimdžinovima ionako nema uslova za život."

"Neka od one etiri planete mogla bi biti naseljena.""U stvari, samo druga dolazi u obzir. Izmeu ostalog, samo je ona dovoljno

velika da bi mogla imati atmosferu."Sada su se velikom brzinom približavali drugoj planeti, i tokom dva dana

slika se osetno uveala; u poetku, dostojanstveno i odmereno, a onda kako nidalje nije bilo nikakvog znaka da neki brod kree da ih presretne, sa sve veom

i gotovo zastrašujuom brzinom.Daleka zvezda sada se postepeno kretala duž orbite na visini od,

otprilike, hiljadu kilometara iznad prekrivaa od oblaka iznad planete, kadTreviz smrknuto saopšti: "Sada shvatam zbog ega je u memoriji kompjutera izapodatka da je planeta naseljena, stavljen upitnik. Ne postoji, naime, nikakavjasan znak bilo kakvog zraenja; nema nikakvih radio-talasa, kao niraspoznatljivih svetala na nonoj strani planete."

"Rekao bih da je prekriva od oblaka prilino debeo", primeti Pelorat."To ne bi trebalo da zaustavi radio-talase."Posmatrali su planetu kako se lagano obre pod njima - bila je to prava

simfonija kovitlajuih belih oblaka, kroz ije se mestimine pukotine ukazivalaplavkasta površina, nagoveštavajui postojanje okeana.

"Pokriva od oblaka poprilino je gust za jednu naseljenu planetu",primeti Treviz. "Tamo dole mora da je dosta sumorno... Ono, meutim, što me

iznenauje", dodade on, pošto su ponovo zašli za tamnu stranu planete, "jesteinjenica da nam se nije javila nikakva ulazna stanica."

"Misliš, kao što je bio sluaj kada smo se približili Komporelenu?" upitaPelorat.

"Kao što bi bio sluaj sa svakim naseljenim svetom. Zaustavili bi nas radiuobiajene provere dokumenata, tovara, dužine boravka, i tako dalje."

"Možda iz nekog razloga nismo uhvatili njihovu poruku", ree Blis."Na bilo kojoj talasnoj dužini da su se javili, naš bi kompjuter,

bezuslovno, uhvatio njihovu poruku. S druge strane, u više navrata odaslali smovlastite signale, ali nismo dobili nikakav odgovor. Zalaženje ispod prekrivaaod oblaka, bez prethodnog kontakta sa osobljem ulazne stanice, predstavlja, unajmanju ruku, povredu dobrih obiaja; ali nemamo drugog izbora."

Daleka zvezda uspori, podesivši istovremeno rad antigravitacionogmehanizma kako bi zadržala željenu visinu. Ubrzo se ponovo nae iznad osvetljenepovršine planete, i još više uspori. U saradnji sa kompjuterom, Trevizu poe za

rukom da pronae odgovarajuu pukotinu u oblacima, i brod zaroni kroz nju. Podnjima se prostirao okean, mreškajui se usled blagog povetarca. Leteli su teknekoliko kilometara iznad njegove površine, blago prošarane penušavim krestama.

Ostavivši za sobom pukotinu kroz koju se probijalo sunce, oni ponovozaoše pod prekriva od oblaka. Vodena površina ispod njih namah dobisvetlosivkastu boju, a i temperatura vidljivo opade.

Zurei u ekran, Falom nešto ree na svom, suglasnicima bogatom jeziku, aonda se prebaci na galaktiki. Glas joj je podrhtavao. "Šta je to tamo dole?"

"To je okean", odgovori joj Blis, smirujuim glasom. "Okean je mesto gdese nalaze velike koliine vode."



"A zbog ega ta voda nije isparila?"Blis pogleda Treviza, koji odgovori: "Suviše je vode, da bi mogla tek tako

ispariti."Falom odvrati, napola grcajui: "Ne dopada mi se ta voda. Hajdemo odavde."

I ona piskavo kriknu, videvši kako Daleka zvezda zalazi u jedan olujni oblak,usled ega prizor poprimi mlenu boju i osu se tankim brazdama kišnih kapi.

Osvetljenje u komandnoj prostoriji priguši se, i brod stade blago dapodrhtava.

Treviz iznenaeno diše pogled i viknu: "Blis, Vaša Falom ve je dovoljnovelika da može da koristi svoje transduktore. Pokušava da iskoristi elektrinuenergiju da poremeti brodske komande. Spreite je!"

Blis prigrli Falom i vrsto je privinu uz sebe. "Sve je u redu, Falom, sveje u redu. Ne treba niega da se plašiš. To je samo još jedan svet, ništa više.Ima još mnogo takvih."

Falom se donekle opusti, ali je i dalje drhtala.Blis se obrati Trevizu. "Dete još nikada nije videlo okean, kao ni koliko

mi je poznato, maglu ili kišu. Ne možete li biti malo ljubazniji prema njemu?""Ne, ukoliko mi bude petljala po brodu. U tom sluaju, predstavlja

opasnost za sve nas. Odvedite je u svoju sobu i smirite je."Blis kruto klimnu."Poi u s tobom, Blis", ree Pelorat."Ne, ne, Pele", odvrati ona. "Ostani ovde. Ja u smiriti Falom, a ti smiri

Treviza." I Blis se okrete i izie iz sobe."Nema potrebe da me smiruješ", proguna Treviz obraajui se Peloratu.

"Žao mi je ako sam bio prek, ali ne možemo dopustiti jednom detetu da se igrakomandama."

"Naravno da ne možemo dopustiti", odvrati Pelorat, "ali i Blis je bilazateena. Ona je, dakako, u stanju da obuzda Falom, koja se, mora se rei,izvanredno dobro ponaša, imajui u vidu injenicu da je odvojena od svoje kue isvog, ovaj robota, i htela-ne htela, prinuena da živi životom koji još neshvata."

"Jasno mi je. Samo, ne zaboravi, nisam ja bio taj koji je hteo da ona poes nama. Bila je to Blisina ideja."

"Tako je, ali da ga nismo poveli, dete bi tamo ubili.""Pa, dobro, izviniu se Blis kasnije. I tom detetu."Ali Treviz je i dalje bio namršten, i Pelorat mu se obrati blagim glasom.

"Golane, stari druže, ima li još nešto što te uznemirava?""Okean", odvrati Treviz. Davno su ve ostavili oluju iza sebe, ali iznadglava im je i dalje visio gust prekriva od oblaka.

"Ima ga suviše, to je sve."Pelorat ga tupo pogleda, i Treviz ree gotovo prasnuvši: "Nige kopna. Još

nismo videli kopno. Atmosfera je savršeno normalna, kiseonika i azota ima uodgovarajuoj srazmeri, što znai da je planeta morala biti dovedena u red;pored toga, morao bi postojati biljni svet, kako bi se stvarale dovoljnekoliine kiseonika. Pod prirodnim okolnostima, takve atmosfere ne javljaju sesame od sebe - osim, možda, na Zemlji, gde je u takvom obliku nastala iz ko znakakvih razloga. S druge strane, na svetovima na kojima se vrše atmosferske idruge promene uvek ima, u razumnoj meri kopnenih površina, ak do jedne treine,i nikad manje od jedne petine. Prema tome, kako je bilo mogue vršiti promene nanekoj planeti, a da na njoj nema kopnenih delova?"

"Možda je", odgovori Pelorat, "budui da ini deo binarnog sistema, ova

planeta po svemu netipina. Možda na njoj nisu ni vršene nikakve promene; moždaje atmosfera na njoj nastala na nain koji nikada ne prevladava na planetarnimsistemima jedne jedine zvezde. Možda se život ovde razvio potpuno samostalno,kao nekad na Zemlji, ali samo u moru."

"ak i kada bi to bio sluaj", primeti Treviz, "to nam ne bi ništa donelo.Ne postoji nijedan oblik života u moru koji bi bio u stanju da razvijetehnologiju. Sve tehnologije zasnovane su na vatri, a u moru je tako neštonemogue. A planeta sa životnim oblicima koji nemaju tehnologiju - nije ono zaim mi tragamo."



"Shvatam to, ali ja samo razmatram date mogunosti. Na kraju krajeva,koliko nam je poznato tehnologija se razvila samo u jednom sluaju - na Zemlji.Što se svih drugih svetova tie - Iseljenici su je dovukli sa sobom. Ne možešrei 'sve' tehnologije, budui da postoji samo jedan primer koji se možeprouavati."

"Kretanje kroz morsku vodu pretpostavlja odgovarajui aerodinamini oblik.Živa bia u moru ne mogu biti nepravilnog oblika, a pogotovo ne mogu imatidodatna pomagala poput ruku."

"Ali lignje imaju pipke.""Prihvatam da je mogue da nagaamo do u beskraj", odvrati Treviz. "Ali

ukoliko imaš u vidu razumna bia nalik na lignje, koja su se potpuno samostalnorazvila negde u Galaksiji, i ukoliko smatraš da su svoju tehnotlogiju uemeljilana neem drugom, a ne na vatri - pa, onda po meni ideš suviše daleko u svpjimpretpostavkama."

"Po tebi", blago primeti Pelorat.Treviz se odjednom nasmeja. "Vrlo dobro, Janove. Vidim da nastojiš da se

sa mnom nadmeeš u logici, kako bi mi uzvratio zbog toga što sam bio grub premaBlis; moram ti priznati da si sasvim dobar u tome. Pa, evo, obeavam ti da emo,ukoliko ne pronaemo kopno, najpomnije pretražiti okean, kako bismo ustanovilipostoje li te tvoje civilizovane lignje."

Istog asa, brod ponovo zae za tamnu stranu planete, i ekran se iznovazamrai.

Pelorat se trže. "Pitam se da li je ovo bezbedno?""Bezbedno - šta, Janove?""Pa, ova jurnjava kroz pomrinu. Mogue je da skrenemo, i zabijemo se u

okean; to bi bio naš trenutni kraj.""Savršeno nemogue, Janove. Zaista! Kompjuter nas sve vreme održava na

liniji gravitacione sile. Drugim reima, sve vreme budno motri na jainugravitacione sile i nastoji da je održi ravnomernom; to, opet, znai da nas svevreme drži na istoj visini iznad morske površine."

"I koliko to iznosi?""Oko pet kilometara.""To mi, Golane, baš ne zvui utešno. Zar, na primer, ne bi bilo mogue da

naiemo na kopno i da se razmrskamo o kakvu planinu koju ni ne vidimo?""Mi je ne vidimo, ali bi je video brodski radar; u takvom sluaju

kompjuter bi smesta stupio u dejstvo i proveo brod oko ili iznad planine."

"A šta ako naiemo na ravno kopno? U mraku bismo ga sigurno promašili.""Ne bismo, Janove. U odrazu na radaru morska površina ne prikazuje se na

isti nain kao kopnena. Vodena je površina, u osnovi, glatka; kopnena jepovršina, meutim, gruba i neravna. Iz tog razloga, odraz kopnene površineizgleda neuporedivo haotiniji nego odraz morske površine. Kompjuter jebespogovorno u stanju da uoi razliku, i smesta bi me obavestio ukoliko se kopnopojavi na vidiku. ak i kada je dan, i kada bi se planeta kupala u sunevojsvetlosti - kompjuter bi pre mene uoio pojavu kopna."

Posle toga utonuše u utanje, i posle nekoliko asova brod se ponovo naena svetlosti dana. Pod njima se, ponovo, prostirao prazan okean, jednolino setalasajui i povremeno im se gubei iz vida, pri prolasku kroz neku od brojniholuja. Tokom prolaska kroz jednu od takvih oluja, vihor skrenu Daleku zvezdu sanjene putanje. Kompjuter ne preduze ništa, kako se ne bi - prema Trevizovomobjašnjenju - nepotrebno traila energija, i kako bi se na najmanju meru sveliizgledi za fiziko ošteenje. im vihor proe, kompjuter bez poteškoa vrati

brod na prvobitnu putanju."Po svemu sudei, prošli smo rubom orkana", ree Treviz."uj, stari druže", primeti Pelorat, "mi se sve vreme kreemo s istoka na

zapad - ili sa zapada na istok, svejedno. U svakom sluaju, sve vreme nadleemoekvator."

"Bilo bi to šašavo, zar ne?" odvrati Treviz. "Ne, Janove, mi sledimoveliku kružnu putanju u smeru severozapad-jugoistok. To nas vodi i kroz obeumerene zone; meutim, svaki put kada zapoinjemo novi krug, budui da seplaneta ispod nas okree oko svoje ose, naša se putanja pomalo pomera premazapadu. U stvari, mi metodino brazdamo planetu. U ovom asu, budui da još



nismo naišli ni na kakvo kopno, izgledi da ugledamo neki vei kontinent su manjinego jedan prema deset; takoe, prema kompjuteru izgledi da pronaemo neko veeostrvo manji su od jedan prema etiri. Pored toga, sa svakim novim krugomizgledi nam se još više smanjuju."

"Znaš li šta bih ja pokušao?" upita Pelorat, pošto ih je ponovo obujmilatama strane planete. "Ja bih se povukao na neko prikladno mesto, daleko odplanete, i radarom pažljivo pretražio onu njenu hemisferu koja bi bila licemizložena prema nama. Oblaci nam, je li tako, ne bi predstavljali nikakvusmetnju?"

"A potom", nadoveza se Treviz, "da se uputimo prema njenoj drugoj strani,i postupimo na isti nain. Ili jednostavno da ostanemo da stojimo na mestu isaekamo da naini pun krug oko svoje ose... Sada je, Janove, suviše kasno zato. Ko bi, uopšte, oekivao da ga, pri dolasku u blizinu neke naseljene planete,nee zaustaviti na nekoj ulaznoj stanici, i odrediti mu putanju za silazak - ilimu uskratiti dozvolu za spuštanje? Pa, ak i ako neko zae pod oblake a da gaprethodno ne zaustave na ulaznoj stanici - ko bi mogao i pomisliti da nee bitiu stanju da gotovo istog asa ugleda kopno? Naseljene planete su - kopno!"

"Ipak, sigurno nisu u celosti sainjene od kopna", usprotivi se Pelorat."Ama, ne govorim o tome", odvrati Treviz, glasom odjednom prožetim izlivom

oduševljenja. "Govorim ti da smo, konano, nabasali na kopno! Mir!"Gotovo istog asa, sa uzdržanošu koja, meutim, ni sluajno nije bila u

stanju da prikrije njegovo uzbuenje, Treviz položi oba dlana na komandnu plou

i posta deo kompjutera. Posle nekog vremena, on saopšti: "U pitanju je nekoostrvo dugo oko dve stotine pdeset i široko oko šezdeset pet kilometara - manjeili više. Sve u svemu, otprilike petnaest hiljada kvadratnih metara površine. Nepreterano, ali dovoljno veliko. U svakom sluaju, više od puke takice nageografskoj karti. Trenutak..."

Osvetljenje u komandnoj prostoriji ponovo se priguši, a potom sasvimnestade.

"Šta emo sada?" upita Pelorat šapatom, kao da je tama nešto krhko što semoglo oštetiti pri samo malo jaem zvuku.

"Saekaemo da nam se oi priviknu na mrak", odvrati Treviz. "Brod ovogasa lebdi nad ostrvom. Samo posmatraj. Vidiš li štogod?"

"Ne... Možda samo malene svetle take. Ali nisam siguran.""I ja ih vidim. A sada, upraviu prema njima brodski teleskop."Zaista, bila su to svetla. Neravnomerno rasporeena, ali sasvim jasno

uoljiva."Ostrvo je naseljeno", zakljui Treviz. "Možda je ono jedini naseljeni deo

ove planete.""Šta emo sada?""ekaemo dok ne svane. Kako do svanua preostaje još nekoliko asova,

imaemo priliku da malo otpoinemo.""Da li bi bilo mogue da pokušaju da nas napadnu?""ime? Nisam otkrio nikakvo zraenje, osim zraenja vidljivog dela

spektra, plus infracrvenog dela. Ostrvo je naseljeno, i nema nikakve sumnje dasu njegovi žitelji inteligentna bia. Imaju tehnologiju, ali oigledno,tehnologiju preelektronskog doba; stoga, ne verujem da nam ovde gore išta preti.Ukoliko, ipak, grešim, ima dovoljno vremena da me kompjuter upozori naopasnost."

"A kada svane?""Razume se, spuštamo se."

75.Spustili su se u trenutku kada su se prvi zraci jutarnjeg sunca probili

kroz jednu poderotinu u oblacima, otkrivši deo ostrva - preovlaivala jesvežezelena boja, a prema unutrašnjosti se isticala linija niskih, stepenastihbrežuljaka, što su se protezali prema rumenom obzorju.

Pri spuštanju bliže tlu, mogli su da uoe usamljene estare sa drveem, ipovremeno, vonjake; meutim, najveim delom mogle su se videti lepo održavanefarme. Odmah ispod njih, na jugoistonoj obali ostrva, nalazila se srebrnastaplaža, od širokih travnjaka odvojena isprekidanom linijom stenja. Povremeno bi



im za oko zapala poneka usamljena kua; meutim, niega nije bilo što bi makarizdaleka podsealo na vee ljudsko naselje.

Konano, ugledaše i nejasnu mrežu puteva i povremeno kraj njih, raštrkanaljudska staništa; uskoro potom, u daljini, u svežem jutarnjem zraku, primetiše ineko vazdušno vozilo. Jedino su po nainju na koji je manevrisalo bili u stanjuda ga odrede kao vazdušno vozilo, a ne kao neku veu pticu. Bio je to,nesumnjivo, prvi znak razumnog života u pokretu koji su uoili na planeti.

"Možda je u pitanju automatizovana letilica", ree Treviz, "pod uslovom dasu to u stanju da ostvare bez razvijenije elektronike."

"Sasvim je mogue", složi se Blis. "Da se neki ljudski stvor nalazi zanjenim komandama, ini mi se da nema nikakve sumnje da bi se uputio prema nama.Mora biti da predstavljamo udesan prizor - letelica koja klizi nadole nekoei, bez traga ognja iz raketnih motora."

"Bio bi to neobian prizor za svaku planetu", primeti Treviz zamišljeno."Sumnjam da ima mnogo svetova iji su žitelji bili u prilici da posmatrajusilazak antigravitacione letelice... Plaža bi predstavljala veoma pogodno mestoza sletanje; ali ako dole ima vetrova, ne bih baš voleo da nam voda preplavibrod. Ipak, spustiu se na onu travnatu površinu, s druge strane onog stenja."

"Najzad", primeti Pelorat, "gravitacioni brod pri spuštanju nee nanetinikakvu štetu; možemo biti mirni i ako je re o privatnom posedu."

Spustili su se meko, na etiri široka postolja koja su izbacili još tokomposlednje faze leta. Pod težinom broda, etiri postolja na koja nalegoše

nainiše blaga udubljenja na tlu."Bojim se da emo ipak ostaviti tragove", primeti Pelorat."U najmanju ruku", oglasi se Blis, i u njenom glasu bilo je neega što je

zvualo kao neodobravanje, "klima je oigledno neujednaena... Rekla bih, ak,da je napolju dosta toplo."

Neka, po svemu sudei ženska prilika, stajala je napolju na travi,posmatrajui silazak broda, ali ne odajui ni strah ni iznenaenje. Na ženinomlicu oitavala se samo duboka zainteresovanost.

Na sebi je imala veoma malo odee, što je potvrivalo Blisinu procenu upogledu klime. Sandale su joj, po svemu sudei, bile od platna, a oko bedaranosila je pregau raskošno cvetnog dezena. Ništa joj nije pokrivalo noge;takoe, ništa nije imala iznad struka.

Kosa joj je bila crna, duga i veoma sjajna, i spuštala se gotovo do samogstruka. Put joj je bila tamnosmea, a oi u obliku dva uska proreza.

Treviz pažljivo pretraži pogledom okolinu; meutim, na vidiku nije bilonijednog drugog ljudskog stvora. On sleže ramenima i zakljui: "Pa, tek je rano

jutro, i ovdašnji stanovnici mora da su još u kuama; možda još i spavaju. Prisvemu tome, nemam baš utisak da je ovaj kraj gusto naseljen."

Potom, obrativši se Blis i Pelorat, ree: "Izii u napolje, i pokušati daporazgovaram s onom ženom, pod uslovom da uspemo da se sporazumemo. Vi ete..."

"Mislim", prekide ga Blis odlunim glasom, "da bismo i mi mogli daiziemo. Ona žena ne izgleda pretei, a u svakom sluaju, želela bih da maloprotegnem noge i nadišem se svežeg vazduha; možda, ak, i da pribavim neštoovdašnje hrane. Želim, takoe, i da Falom ponovo oseti vrsto tle pod nogama;najzad, verujem da bi i Pel želeo da onu ženu osmotri izbliza."

"Ko? Ja?" upita Pelorat, blago porumenevši. "Nipošto, Blis; ali s drugestrane, ja sam zvanini lingvista naše male skupine."

Treviz sleže ramenima. "U redu, poimo svi. Ipak, premda obnažena nedeluje pretee, nameravam da ponesem oružje sa sobom."

"Sumnjam", podbode ga Blis, "da ete doi u priliku da ga isprobate naonoj mladoj ženi."

Treviz se isceri. "Zgodna je, a?"Treviz prvi izie iz broda, zatim Blis, ispruživši jednu ruku da obgrli

oko ramena Falom, koja pažljivo sie niz stepenice. Konano, za njima izidje iPelorat.

Tamnokosa mlada žena i dalje ih je posmatrala sa zanimanjem. Nije uinilani najmanji nagoveštaj da se povue.

"Pa, da pokušamo", promrmlja Treviz.Držei ruke podalje od oružja, Treviz izgovori: "Moj pozdrav."



Mlada žena poeka trenutak-dva, kao da razmatra Trevizove rei, a ondaodgovori: "Moj pozdrav tebi, i moj pozdrav tvojim pratiocima."

Pelorat zadovoljno uskliknu: "Divota! Govori klasinim galaktikim, i tosa ispravnim naglaskom."

"I ja je razumem", dobaci mu Treviz, protresavši jednom rukom da bi dao doznanja da mu razujmevanje, ipak, nije savršeno. "Nadam se da i ona mene razume."

On se ponovo obrati mladoj ženi, smešei se, kao da bi da potvrdi da su munamere prijateljske. "Dolazimo s druge strane svemira. Dolazimo sa jednog drugogsveta."

"Baš lepo", odgovori mlada žena svojim zvonkim sopranom. "Tvoj brod dolaziiz Carstva?"

"Moj brod potie sa jedne daleke plante, a zove se Daleka zvezda."Mlada žena baci pogled na slova koja behu ispisana na brodu. "To je,

znai, ono što kazuju. Ako jeste tako, i ako prvo slovo jeste D, onda, znai,ispisano je naopako."

Taman je Treviz hteo da se usprotivi, kad Pelorat, i dalje blistajui odzadovoljstva, uzviknu: "U pravu je. Slovo D izokrenulo se pre, otprilike, dvehiljade godina. Kakva izvanredna prilika za prouavanje klasinog galaktikog, ito kao živog jezika!"

Treviz je pažljivo promatrao mladu ženu. Nije imala više od sto pedesetcentimetara, i grudi su joj, premda lepo izvajane, bile male. Pa ipak, bile suto grudi zrele žene. Bradavice na dojkama bile su krupne i tamne, mada je to

moglo biti i usled boje njene kože.Treviz joj se obrati: "Zovem se Golan Treviz; moj prijatelj je Janov

Pelorat; ženino ime je Blis, a ovo dete je Falom.""Da li je, znai, na toj dalekoj planeti gde život provodite, obiaj da

muškarci dva imena imaju? Ja sam Hiroko, ker Hiroko.""A ime vašeg oca?" odjednom se umeša Pelorat.Na to pitanje Hiroko odgovori ravnodušnim sleganjem ramenima. "Ime

njegovo, ree mi mater, jeste Smul, ali ni od kakve to nije važnosti. Nikada gane upoznadoh."

"A gde su drugi?" upita Treviz. "ini se da ste jedini vi ovde, da naspozdravite."

"Mnogi muškarci su u lovu na ribe; mnoge žene u poljima. Ova dva poslednjadana praznovah, i stoga imadoh sreu da ugledam ovu udesnu stvar. Ali naš narodje veoma radoznao, a vaš brod se mogao izdaleka ugledati, kako se spušta. I

drugi iz našeg roda ubrzoe sti

i.""Ima li mnogo ljudi na ovom ostrvu?"

"Ima mnogo više nego dvadeset, i još pet hiljada", odgovori Hiroko svidljivim ponosom.

"A ima li i drugih ostrva?""Drugih ostrva, najpoštovaniji gospodine?" Oigledno je bilo da ju je

pitanje zbunilo.Treviz prihvati njeno pitanje kao konaan odgovor. Ovo je oigledno bilo

jedino mesto na itavoj planeti naseljeno ljudima."Kako glasi ime vašeg sveta?" upita on."Ime je Alfa, gospodine dobri. Uili su nas da mu je dolino ime Alfa

Kentaura, ukoliko ti to neki smisao otkriva, ali mi ga zovemo samo Alfa, i,pogledaj, zar nije to svet plemenita lika?"

"Kakav svet?" upita Treviz, tupo se zagledavši u Pelorata."Želi da kaže - lep svet", objasni mu Pelorat.

"U pravu je", složi se Treviz, "bar što se tie ovog mesta, i u ovomtrenutku." On pogleda uvis, put prozranog, plavog jutarnjeg neba, sa samoponekim pramenom oblaka. "Danas je lep, sunan dan, Hiroko, ali sumnjam da naAlfi imate mnogo takvih."

Hiroko se ukruti. "Onoliko koliko poželimo, gospodine. Oblaci mogu doikad kišu poželimo, ali za veinu dana, naše je mišljenje, najlepše je kad imamosjajno nebo iznad nas. Sumnje nema, sjajno nebo i blag vetar najbolje jepoželeti za one dane kada su ribarski unovi na sinjem moru."

"Znai, Hiroko, da vaš narod može da upravlja vremenom po želji?"



"Kad ne bismo mogli, Golane Trevize, gospodine, od kiše se nikad ne bismoosušili."

"Ali kako vam to polazi za rukom?""Ja nisam obuena za to, najpoštovaniji gospodine, i ne znam ti rei.""A kako glasi ime ovog ostrva, na kojem vi i vaš narod živite?" upita

Treviz, uhvativši sebe kako i sam poinje da se izražava koristei kitnjastesklopove klasinog galaktikog (pitajui se, usput, da li vremena slaže kakotreba).

"Ime mu znai", odgovori Hiroko, "nebesko ostrvo sred beskraja morskevode. I kažemo još: Nova Zemlja."

Istog asa Treviz i Pelorat zgledaše se, podjednako iznenaeni i uzbueni.

76.Nije, meutim, bilo vremena da se razgovor sa Hiroko nastavi. I drugi

žitelji ostrva ve su poeli da pristižu. Na desetine njih. Mora da su to oni,pomisli Treviz, koji nisu bili ni na moru ni na poljima; oni koji su se zatekliu blizini. Mahom su pristizali pešice, mada su se mogla nazreti i dva vozila -prilino stara i dosta nezgrapna.

Oevidno, ovo je bila zajednica na dosta niskom tehnološkom stupnju; paipak, bili su stanju da preureuju klimu prema vlastitoj volji.

Dobro je poznata injenica da tehnologija nije, neminovno, neštojedinstveno; da manjak u napretku u jednom smislu nije, neminovno, onemoguavao

znatan napredak u drugim pravcima. Meutim, sasavim je sigurno da je ovaj primerneujednaenog razvoja predstavljao nešto neuobiajeno.

Od onih koji su se u meuvremenu okupili i posmatrali brod, najmanjepolovinu su inili stariji muškarci i žene; bilo je tu i troje ili etvoro dece.Meu ostalima, preovladavale su žene. Niko od njih nije ispoljavao ni najmanjiznak nesigurnosti ili straha.

Treviz se tihim glasom obrati Blis. "Da li pomalo petljate po njima?Izgledaju mi nekako - spokojni."

"Ni ne pokušavam", odvrati Blis. "Nikada ne petljam po umovima, osim akona to nisam prisiljena. Sada se samo brinem o Falom."

Za sve one koji su imali prilike da se susretnu sa radoznalcima,uobiajenim na svakom svetu širom Galaksije, pridošlice su predstavljale tekmalenu skupinu; za Falom, kojoj je trebalo vremena da se navikne na trojeodraslih na Dalekoj zvezdi, oni su predstavljali ogromnu gomilu. Dete je disalo

ubrzano i nekako plitko, napola zatvorivši oi. Gotovo se

inilo kao da senalazi u stanju šoka.

Blis ju je blago i ritmino tapšala po ramenu, ispuštajui istovremenosmirujue zvuke. Treviz je bio siguran da je sve to pratila i tananom obradomdetinjeg moždanog tkiva.

Falom odjednom duboko udahnu vazduh, gotovo se zagrcnuvši, i strese se,kao da joj je telom prošla jeza. Zatim podiže glavu i zagleda se u prisutnepogledom koji je bio gotovo uravnotežan; asak potom, zagnjuri lice meu Blisinegrudi.

Blis je ostavi da miruje u tom položaju, dok je i dalje, obgrlivši deteoko ramena, nastavljala da je povremeno stiska, kao da nastoji da je, stalnoiznova, uverava u svoju zaštitniku prisutnost.

Pelorat je, po svemu sudei, i dalje bio obuzet oseanjem zadivljenosti,dok mu je pogled šetao od jednog Alfanca do drugog. "Golane" ree on najzad,"vidiš li koliko se meusobno razlikuju?"

Treviz je to ve i sam zapazio. Put im je bila razliitih, zagasitihnijansi, kao i kosa - osim jedne žene plamenorie kose, plavih oiju i telaprošaranog pegama. najmanje tri, po svemu sudei odrasle osobe, bile su niskastasa kao i Hiroko, dok su jedna ili dve nadvisivale i samog Treviza. Izvestanbroj prisutnih, oba pola, imao je oi kao i Hiroko, i Treviz se priseti da jeslušao - nikada sam nije bio tamo - da su takve oi bile karakteristine zastanovnike prenakrcanih trgovakih svetova u sektoru Fili.

Niko od Alfanaca nije imao ništa iznad pojasa, i inilo se da sve ženeimaju male grudi. Koliko je bio u stanju da vidi, bar kada su žene bile u



pitanju, to gotovo da je bila jedina telesna karakteristika po kojoj sumeusobno bile sline.

"Gospoice Hiroko", iznenada se oglasi Blis, "moje dete nije se jošnaviklo na putovanja svemirom, i ovog asa je suoeno sa mnogo više novih stvarino što je u stanju da bez poteškoa prihvati. Da li biste mu dozvolili da sedne,i da li bi bilo mogue da mu ponudite malo jela i pia?"

Hiroko se u nedoumici zagleda u Blis, i Pelorat joj priskoi u pomo,ponovivši sve što je Blis rekla, ali probranim, kitnjastim frazamakarakteristinim za nain izražavanja u srednjem razdoblju Carstva.

Hiroko u magnovenju prinese ruku ustima, i ljupko se spusti na kolena."Beskrajno vas molim za oproštaj, najpoštovanija gospo", ree ona. "Sasvim samsmela s uma potrebe detinje, kao i tvoje. Velika neobinost ovog dogaaja svu meje pomela. Da li bi ti - da li biste svi vi - voljni bili da, kao namernici igosti, svratite u trepezariju na jutarnji obrok? I možemo li vam se pridružiti,da odigramo ulogu domaina?"

"Veoma ste ljubazni", odvrati Blis. Govorila je sporo i rei izgovaralapažljivo, nadajui se da e im tako omoguiti da je dobro razumeju. "Ali moždabi ipak bilo bolje ukoliko nam samo vi budete domaica, detinjeg spokojstvaradi, budui da nije navikla da se nalazi u društvu mnoštva ljudi."

Hiroko ustade. "Bie kako si izvolela rei, gospo."Ona ih, lako i ljupko hodajui, povede preko travnjaka. Ostali Alfanci

prioše im još bliže; inilo se da ih posebno zanima odea došljaka. Treviz

skide svoj letnji kaputi, i ponudi ga muškarcu koji je koraao pored njega iprstom upitno pokazivao na ovaj deo Trevizove odee.

"Evo", ree Treviz, "pogledaj ga, ali mi ga vrati." A onda se obratiHoroko. "Postarajte se, molim vas, gospoice Hiroko, da ga dobijem natrag."

"Nemojte sumnjati ni za tren, najpoštovaniji gospodine, bie vampovraen." Svoje rei ona proprati ozbiljim klimanjem glave.

Treviz joj se nasmeši i krenu dalje. Ionako se bez kaputia oseaougodnije na blagom, svežem povetarcu.

Za sada, nije mu pošlo za rukom da otkrije ikakav znak da neko od ljudioko njega nosi oružje; ne manje zanimljivo mu je bilo što niko, kako se inilo,nije ispoljavao ni uznemirenost ni strah zbog injenice da ga je on nosio. akkao da ih oružje uopšte nije zanimalo. Mogue je, dakako, da je razlog tome biošto još nikad nisu ugledali ništa poput Trevizovog oružja; sudei po onome štoje Treviz do ovog asa uspeo da vidi, Alfa je sasvim lako mogla biti svet koji

nije poznavao nasilje.Jedna od žena, požurivši napred da bi pretekla Blis, okrenu se u jednomtrenutku i zagledavši se pomno u njenu bluzu, upita: "Imaš li ti grudi,najpoštovanija gospo?"

I kao da ne beše u stanju da se obuzda i saeka odgovor, ispruži ruku ilako dotae Blisina prsa.

Blis joj se nasmeši i odgovori: "Kao što beše u stanju da i sam ustanoviš- imam. Možda mi nisu tako divotno izvajane, kao tvoje; ali nisam to uzela kaorazlog da ih krijem. Na mom svetu, znaš, obiaj nije da žene otkrivaju grudi."

Tek malice okrenuvši glavu, ona se šapatom obrati Peloratu, koji jekoraao pokraj nje: "Kako ti se dopada moj klasini galaktiki?"

"Odlino se snalaziš, draga", odvrati Pelorat.Trpezariju je inila povea prostorija, sa dugim stolovima za koje su, sa

svake strane, bile privršene dugake klupe. Bilo je oevidno da Alfanciobeduju kao u nekoj vrsti komune.

Treviz oseti kako ga pee savest. Blisina molba da budu ostavljeni nasamouinila je da itavu trpezariju zauzmu samo njih petoro, prinudivši Alfance daostanu napolju. Izvestan broj, ipak, zauze položaj na pristojnoj udaljenosti odprozora - koji su predstavljali tek rupe u zidu bez stakla - po svoj prilici dabi mogli posmatrati strance dok jedu.

I protiv svoje volje, Treviz pomisli šta bi bilo kada bi padala kiša.Razume se, kiša je padala samo kada je za njom bilo potrebe, blaga i laka, i akje ni vetri ne bi uznemirio dok ne napada dovoljno. Pri svemu tome, pomisliTreviz dalje, kiša je padala samo u oznaeno vreme, i Alfanci su uvek bilispremni da je doekaju.



77.Treviz se naže prema Peloratu i šapatom mu se obrati: "Kuda god da poemo,

šta god da uinimo - ostajemo bez ikakvih obaveštenja.""Budui da znamo gde se Zemlja nalazi, zar je to važno?" odvrati Pelorat

jedva pokreui usne."Želeo bih da saznam nešto o njoj.""Vidiš i sam da je vrlo mlada - teško da bi se mogla smatrati skladištem

podataka."Treviz se za trenutak zamisli, a onda klimnu u znak potvrde. "U pravu si,

Janove."Okrenuvši se, potom, prema Hiroko, on je upita: "Gospoice Hiroko, još nas

niste pitali zbog ega smo došli ovamo, na vaš svet?"Hiroko obori oi i odgovori: "To, najpoštovaniji gospodine, sve dok vas

obed ne okrepi, ne bi bilo utivo sa moje strane.""Ali kako smo završili s obedom, ili smo, bar, pri kraju, i kako smo

istovremeno malo predahnuli, rei u vam zbog ega smo ovde. Moj prijatelj, drPelorat, naunik je na našem svetu, veoma uman ovek. On je mitolog. Da li vamje poznato šta to znai?"

"Ne, najpoštovaniji gospodine, nije mi poznato.""On prouava drevne prie, u obliku u kome još žive na razliitim

svetovima. Te drevne prie zovu se mitovi i predanja, i dr Pelorat se za njihveoma zanima. Da li ovde, na Novoj Zemlji, postoje ljudi koji poznaju drevne

prie ovog sveta?"Hirokino elo prošaraše bore, dok se upinjala da razmisli o Trevizovom

pitanju. "To nisu stvari kojima sam ja vina", odgovori ona napokon. "Meutim,imamo ovde jednu starinu koji je zaljubljen u razgovore o predavnim vremenima.Kako je on do tih stvari došao ja vam ne bih umela rei; ali moje mi mislikazuju da je on svoja znanja uzeo iz vazduha, ili ih je uo od drugih koji nisumirovali na jednom mestu. Možda naša starina ima nešto što bi tvoj pratilacvoleo da uje; ali ja ipak ne želim da vas pogrešno upuujem. Moja mi pametkazuje", i ona se obazre levo i desno, kao da ne želi da je neko uje, "da jetaj ovek samo staro torokalo, mada su mnogi ovde voljni da slušaju njegovzbor."

Treviz klimnu glavom. "Takvo torokalo je upravo ono što nam treba. Da libi bilo mogue da mog prijatelja odvedete do tog starca, i..."

"Ime kojim sebe zove je Monoli."

"Dakle, do Manolija. Mislite li da bi bio spreman da porazgovara sa mojimprijateljem?""On? Spreman da porazgovara?" odvrati Hiroko prezrivo. "Moraš, radije,

pitati da li je spreman da ikad prestane sa svojim zborom. On je samo ovek, iprema tome, ukoliko bi mu dozvola bila data, govorio bi danima i noima, bezprestanka. Bez ikakve uvrede, najpoštovaniji gospodine."

"Bez ikakve uvrede, Hiroko. Da li vam ne bi smetalo da sada odvedete mogprijatelja do Monolija?"

"To može svako uiniti, bilo kada. Starina je uvek kod kue, i prostoezne za svaki svežim uvetom."

"A možda bi", upita Treviz, "neka starija žena bila voljna da doe iposedi sa gospoom Blis. Ona mora da se stara o ovom detetu i nije u mogunostida se mnogo kree unaokolo. inilo bi joj zadovoljstvo da ima društvo, jer ženesu, kao što i sami znate, uvek spremne za..."

"Torokanje", prekide ga Hiroko, sa veselim prizvukom u glasu. "Da,

muškarci to uvek govore, mada su oni, kao što sam primetila, mnogo veibrbljivci. Priekajte samo da se vrate iz ribarenja, i videete kako se jedan sdrugim nadmeu u priama o svojim ulovima. Niko im, dabome, ništa nee rei,niti dati imalo vere onome što zbore, ali ipak, to ih nee nimalo omesti. Alievo, i ja toroem... Pozvau jednu prijateljicu moje majke, koju sada mogu davidim kroz prozor, i zamoliu je da ostane sa gospoom Blis i detetom, ali pretoga ona e odvesti tvog prijatelja, najpoštovanijeg doktora, do starosteMonolije. Ukoliko tvoj prijatelj bude toliko žudno slušao koliko e Monoli žudnogovoriti, verujem da ih ništa, dok su živi, nee rastaviti... A sada,dozvoljavate li mi da se za trenutak udaljim?"



Pošto ih Hiroko napusti, Treviz se okrete prema Peloratu i ree: "uj,izvuci od matorog što god više budeš mogao, a i vi, Blis, nastojte da što višesaznate od one žene. Sve što se tie Zemlje dobrodošlo nam je."

"A vi?" upita Blis. "Šta vi nameravate?""Ja u ostati sa Hiroko, i nastojati da pronaem još neki izvor

obaveštenja."Blis se nasmeja. "Pa naravno. Pel e biti sa tim starcem, a ja sa onom

starom ženom. Vi ete, meutim, primorati sebe da ostanete sa ovom privlanom,poluobnaženom devojkom. ini se da je to sasvim razumna podela zaduženja."

"Kako stvari stoje, to jeste razumna podela zaduženja.""Pretpostavljam, ipak, da tu razumnu podelu zaduženja ne smatrate pomalo

iznuenom?""Ne, ne smatram. A i zbog ega bih?""Tako je. Zbog ega biste?"Hiroko se vrati, i ponovo sede kraj njih. "Sve je sreeno. Najpoštovanijeg

dr Pelorata odveše do Monolija; i najpoštovanija gospoa Blis, zajedno sadetetom, dobie društvo. Da li bi mi, onda, najpoštovaniji gospodine Trevize,podario svoju ljubaznost i omoguio da nastavim razgovor s tobom, ukoliko želiši o toj Staroj Zemlji o kojoj sve vreme..."

"Toroem?" prekide je Treviz."Ne", odvrati Hiroko, nasmejavši se. "Ali lepo si se pošalio sa mnom. U

toj stvari, sve do ovog asa, nisam ispoljila ništa drugo osim neutivosti.

Peem se da to popravim."Treviz se okrenu prema Peloratu. "Peem se?""Gorim", objasni Pelorat uviavno."Gospoice Hiroko", ree Treviz, "nisam uoio nikakvu neutivost s vaše

strane. Ali ukoliko e to doprineti da vam se raspoloženje popravi, veoma urado razgovarati sa vama."

"Ljubazne rei. Zahvaljujem ti", odvrati Hiroko i ustade.I Treviz se podiže. "Blis", napomenu on, "uinite sve da Janov bude

bezbedan.""Prepustite to meni. Što se, pak, vas tie, vi imate svoje..." Ona klimnu

glavom prema Trevizovom oružju."Sumnjam da e mi ovde biti potrebno", odvrati Treviz sa nelagodnošu.On poe za Hiroko, i oboje izioše iz trepezarije. Sunce je dobrano

odskoilo, i napolju je bilo još toplije. U vazduhu se, kao i uvek, mogao

razabrati karakteristian miris tu

e planete. Treviz se priseti da je naKomporelenu bio jedva raspoznatljiv, da je na Aurori pomalo odisao na

ustajalost, a da je na Solariji bio upravo oaravajui (na Melpomeniji bili su usvemirskoj odei, i sve što su mogli osetiti bio je miris njihovih vlastitihtela). U svakom sluaju, posle nekoliko asova miris se više nije oseao, buduida su nosni nervi postali ve njime sasvim zasieni.

Ovde, na Alfi, miris je imao prijatnu aromu sveže trave što buja poddobroiniteljskom toplotom sunca, i Treviz se oseti pomalo nelagodno, svestan dae uskoro, i ovde, miris postati neraspoznatljiv.

Približavali su se nekom omanjem zdanju nainjenom, po svemu sudei, odbledoružiaste žbuke.

"Ovo je", ree Hiroko, "moj dom. Nekada je pripadao mlaoj sestri mojematere."

Ona ue u kuu, davši Trevizu znak da poe za njom. Vrata su bilaotvorena, ili bolje reeno - kao što Treviz primeti prolazei kroz njih -

nikakvih vrata nije ni bilo."Šta radite kada pone kiša?" upita Treviz."Pripremimo se. Dva dana, od ovog asa, kiša e pasti, i padae tri sata u

cik zore, kada je najsvežije i kada je najpogodnije da se zemlja obdari vodom.Ništa drugo tada nee biti potrebno, osim da samo ovaj zastor, istovremeno ineproziran i nepromoiv, navuem preko vrata."

I ona navue zastor. inilo se da je nainjen od neke vrste nepoderivogplatna.



"Neka ostane ovako", dodade ona. "Svima e biti znano da sam u kui, alida nisam na raspolaganju; bilo zbog toga što spavam, bilo zbog toga što me važniposlovi ine zauzetom."

"Ipak, taj zastor nije baš neka velika prepreka.""Kako da nije? Zar ne vidiš da je ulaz pokriven?""Ali bilo ko bi mogao zastor pomai u stranu.""Ne obazirui se na želje stanara?" upita Hiroko preneraženo. "Zar se

takve stvari ine na tvom svetu? To samo varvarima prilii."Treviz se isceri. "Samo sam pitao."Ona ga povede u drugu od dve sobe, i ponudi ga da sedne u jednu udobnu

naslonjau, što on i uini. Bilo je neeg pomalo neprijatnog u tom sobiku:možda stoga što je bio malen i gotovo prazan. itava kua, uostalom, kao da jebila sagraena samo s jednim ciljem: da se ovek za trenutak povue u samou ipredahne. Prozori su takoe bili maleni, i postavljeni više prema tavanici, alisu duž zidova, brižljivo rasporeene, stajale uglaane trake nalik na ogledala,rasipajui svetlost po celoj prostoriji. Na podu je bilo više proreza, kroz kojeje strujao prijatan, svež vazduh. Budui da nije primetio nikakav nagoveštajveštakog osvetljenja, Treviz se upita nisu li Alfanci bili prinueni da odlazena poinak sa zalaskom, i da ustaju sa izlaskom sunca.

Upravo se spremao da se o tome raspita kod Hiroko, kada ga mlada ženapreduhitri pitanjem: "Da li je gospoa Blis tvoja saputnica?"

Treviz, oprezno, odgovori pitanjem: "Da li time mislite - da smo par u

seksualnom smislu?"Hiroko porumene. "Molim te, neka te vode obziri i neka nam razgovor bude

pristojan... Da, mislila sam na uživanje nasamo.""Ne, ona je saputnica mog uenog prijatelja.""Ali ti si mlai, i plemenitija lika.""Pa, hvala vam na lepom mišljenju - ali moram rei da ga Blis ne deli.

Mnogo više nego ja, njoj se dopada dr Pelorat.""Iznenauje me to, veoma. I nije spreman da je deli?""Nisam ga to nikada pitao, ali sam siguran da nije. Meutim, ni ja to od

njega ne bih tražio."Hiroko s razumevanjem klimnu. "Shvatam. U pitanju je njena zadnjica.""Njena zadnjica?""Znaš. Ovo." I ona se pljesnu po svojim bokovima."Ah, to! Shvatam, sada. Tako je, Blis zaista ima raskošna bedra." On

naini vijugav pokret obema rukama, nagoveštavaju

i skladne ženske oblike, inamignu. Hiroko se nasmeja.

"Naravno, pri svemu tome, najvei broj muškaraca uživa, upravo, u takvimraskošnim bedrima", dodade on.

"Teško mi je da u to poverujem. Takva potreba - potreba za mnogo višeonoga što je isto tako prijatno u umerenim koliinama - nalik mi je na nekuvrstu proždrljivosti. Da li bih ti se još više dopadala kada bi mi dojke bilevelike i kada bi se praakale, i bradavice bile okrenute nadole? Videla sam,vaistinu, i takve, ali ne i muškarce koji bi im hrlili u susret. Jadne žene,tako unakažene, zaista moraju da skrivaju svoju udovišnost - kao što to igospoa Blis ini."

"Prevelike grudi ni mene naroito ne privlae, ali siguran sam da Blissvoje grudi ne pokriva zbog njihovog nesavršenstva."

"Ti, znai, nemaš ništa protiv mojih telesnih oblika?""Bio bih zaista lud kada bih imao. Veoma si lepa." Treviz, konano,

prihvati da se mladoj ženi obrati na ti."A kakav užitak možeš sebi priuštiti, na tom tvom brodu, dok ploviš; od

jednog sveta do drugog - jer koliko shvatam, gospoa Blis ti ga uskrauje?""Nikakav, Hiroko. I tu se ništa ne može. Povremeno, zaista, mislim na

užitke, i to u meni izaziva nelagodu; meutim, mi koji putujemo svemirom dobroznamo da postoje trenuci koje moramo preživeti i bez užitaka. Ali zato ihnadoknaujemo u drugim prilikama."

"Kada si ve spomenuo nelagodu - šta iniš da je od sebe otkloniš?""U stvari, upravo se ovog asa oseam veoma nelagodno; bolje reeno,

otkako si zapoela razgovor o tome. Pri svemu tome, rekao bih da baš ne bi bilo



odve utivo ukoliko bih pokušao da ti objasnim na koji bi nain moja nelagodamogla biti otklonjena."

"A da li bi, po tvojim mislima, bilo neutivo ukoliko bih ja to uinila?""To u celosti zavisi od prirode onoga što bi predložila.""Ja predlažem da ti i ja delimo užitak.""Da li si me, Hiroko, ovamo dovela samo zato da bismo mogli deliti

užitak?"Hiroko odvrati, zadovoljno se osmehujui. "Jesam. To je bila moja dužnost

domaice, ali isto tako, i moja vrua želja.""Pa, u tom sluaju, priznajem da je to i moja želja. Veoma bih želeo da

delim sa tobom. Hiroko. Prosto... peem se pri pomisli na užitak!"

MUZIKO VEE

78.Ruak je bio poslužen u istoj prostoriji u kojoj su i dorukovali. Ovog

puta trpezarija je bila puna Alfanaca, i meu njima su, doekani dobrodošlicom,sedeli Treviz i Pelorat. Blis i Falom jeli su odvojeno, manje ili više nasamo, ujednom pokrajnom sobiku.

Pred njima je bilo nekoliko vrsta riba, zajedno sa orbom u kojoj su senalazili rezanci, po svemu sudei, od kuvane jaretine. Vekne hleba stajale su nastolu, dopola iseene u kriške; pokraj njih džem i buter. Tu je bila i neka

porozna salata velikih listova, ali je upadljiv bio nedostatak bilo kakveposlastice; voni sokovi šetali su unaokolo u naizgled neiscrpnim vrevima.POsle onako obilnog doruka i Treviz i Pelorat bili su prinueni da uzmu tek pokoji zalogaj, ali svi drugi, kako se inilo, jeli su s uživanjem.

"Kako im samo uspeva da se ne ugoje?" upita se Pelorat tihim glasom.Treviz sleže ramenima. "Najverovatnije, zahvaljujui fizikim radovima."Bila je to, po svemu sudei, društvena zajednica u kojoj se nije prevelika

pažnja obraala ambijentu u kojem se jelo. Za stolom je vladao pravi metež -vikalo se, smejalo, i udaralo po stolu debelim, oigledno nesalomivim peharima.Žene su bile isto toliko bune kao i muškarci, mada su im glasovi bilikreštaviji.

Pelorat se trzao, ali Treviz, koji sada (privremeno, bar) nije oseaoništa od one nelagode o kojoj je govorio Hiroko, istovremeno je delovao iopušteno i veoma raspoloženo.

"U stvari", zapoe on, "život ovde ima i svoje dobre strane.

ini se dažitelji ostrva uživaju u životu i da ih ne more nikakve brige. Klimu su

prilagodili svojim potrebama, a i hrane imaju u izobilju. Za njih je ovo 'zlatnodoba', koje se, jednostavno, proteže u beskraj."

Gotovo je morao da vie da bi ga Pelorat mogao uti, i ovaj, takoeviui, odvrati: "Tako je buno ovde."

"Navikli su na to.""Ne shvatam kako uspevaju da razumeju jedni druge, u itavom ovom metežu."Dvojica prijatelja jedva da su uspevala da se razaberu u razgovoru koji se

vodio za stolom. Tuinski izgovor, arhaina gramatika i redosled rei ialfanskom jeziku - sve je to inilo da se, pri povišenom razgovoru, ama bašništa nije moglo razumeti. Za Treviza i Pelorata bilo je to kao da suosluškivali zvuke što su dopirali iz nekog zoološkog vrta obuzetog panikom.

Tek posle obeda pridružiše se Blis u jednom omanjem staništu, za kojeTreviz odmah ustanovi da se tek u ponekoj pojedinosti razlikovalo od Hirokine

kue; zdanje im je dodeljeno da im posluži kao privremeno prebivalište. Falom senalazila u drugoj sobi, prema Blisinom tvrenju beskrajno zadovoljna što jemogla biti sama, spremajui se da malo odspava.

Pelorat pogleda vrata-otvor u zidu i primeti, oigledno u nedoumici: "Ovdekao da veoma malo drže do potrebe za samoom. Kako da slobodno razgovaramo?"

"Budi siguran", objasni mu Treviz, "da onog asa kada navuemo zastor navrata niko više nee ni pokušati da nas uznemiri. Sva sila ovdašnje društvenekonvencije ini zastor, praktino, nepovredivim."

Pelorat uputi brz pogled prema visokim, otvorenim prozorima. "Mogu nasprisluškivati."



"Nema potrebe da viemo, a ni Alfanci nee prisluškivati. ak i kada sunas, stojei napolju, posmatrali za vreme doruka, nastojali su da ostanu napristojnoj udaljenosti."

Blis se nasmeši. "Toliko ste mnogo nauili o afanskim obiajima, za onomalo vremena što ste proveli nasamo sa onom ljupkom, malom Hiroko, i tako steodjednom postali puni poverenja u njihovu obzirnost. Šta se to dogodilo?"

"Ukoliko ste", odvrati Treviz, "uoili da se u mojim moždanim vijugamanešto promenilo, i to nabolje, i ukoliko ste u stanju da dokonate razlog tome,jedino što od vas mogu da zatražim jeste da mi mozak ostavite na miru."

"Savršeno vam je dobro poznato da Gea, ni pod kakvim okolnostima - osimako vam je život ugrožen - nee ni dotai vaš um, a poznato vam je i zbog ega.Pa ipak, ja nisam, u mentalnom smislu, slepa: mogu da osetim šta se dogaa i nakilometar odavde. Je li to vaš uobiajeni, neodoljivi poriv, koji u vama budesvemirska putovanja, moj erotomanski prijatelju?"

"Erotomanski? Ma nameojte, Blis. Samo dva puta, tokom itavog putovanja.Samo dva puta!"

"Ali bili smo samo na dva mesta na kojima ste bili u prilici da sesretnete sa primercima ženskog roda. Dva puta - u samo dve prilike. A i najednom i na drugom posle samo nekoliko asova boravka."

"Savršeno vam je jasno da na Komporelenu nisam imao izbora.""Što se toga tie, u pravu ste. Veoma se dobro seam kako je izgledala."

Blis prsnu u nezadrživ smeh. A onda dodade: "Ipak, teško mi je da poverujem da

ste nemono pali u Hirokin vrst zagrljaj, ili da se vaše telo povilo prednjenom neodoljivom voljom."

"Razume se da to nije bio sluaj. Uinio sam to od svoje volje. Pa ipak,moram rei da se to dogodilo na njen predlog."

Sa blagim prizvukom zavisti u glasu, Pelorat upita: "Golane, da li ti seto uvek dešava?"

"Kako bi drukije i moglo biti, Pele?" prihvati Blis. "Žene mu uvek,bespomono, padaju u naruje."

"Voleo bih da je tako", odvrati Treviz, "ali nije. I zadovoljan sam štonije - jer, u životu ima i drugih stvari kojima bih želeo da se bavim. Bezobzira na sve to, u ovom sluaju sam, zaista, bio neodoljiv. Na kraju krajeva,bili smo prvi ljudi s nekog drugog sveta koje je Hiroko ugledala - u stvari,možda je to sluaj i sa svim žiteljima Alfe. Na osnovu onoga što je tu i tamorekla - znate, usputna opažanja - zakljuio sam da je ak zapravo gajila

uzbudljivu predstavu o meni; naime, da bih se mogao razlikovati od Alfanaca,bilo u pogledu anatomije, bilo u pogledu ljubavne tehnike. Jadanica. Bojim se dase razoarala."

"Ah!" primeti Blis. "A vi?""Nisam", odvrati Treviz. "Meutim, boravio sam na veem broju svetova i

imao svakojaka iskustva, i ono što sam ustanovio jeste da su ljudi uvek ljudi, ida je seks uvek seks - gde god da se uputite. Ukoliko, uopšte, postoje nekerazlike, one su po pravilu i beznaajne i neprijatne. Na kakve sve miomirisenisam svojevremeno nailazio! Seam se neke mlade žene kojoj, jednostavno, nijeišlo ukoliko se nije ula neka gromoglasna muzika, i to muzika koja se sastojalaod beznadežno kreštavih tonova. I tako, kada bi pustila tu muziku, meni višenije išlo. Uveravam vas, pravo je uživanje ukoliko sve tee na - miran,starovremenski nain."

"Kada smo ve kod muzike", priseti se Blis, "posle veere pozvani smo najedno muziko vee. Po svemu sudei, vrlo sveana priredba: nama u ast. Koliko

sam uspela da shvatim, Alfanci su izgleda veoma ponosni na svoju muziku.""To što su na nju ponosni", iskrevelji se Treviz, "nipošto ne mora znaiti

da e im muzika biti milozvuna za naše uši.""Bolje bi bilo da me saslušate", prekori ga Blis. "Koliko sam uspela da

shvatim, njihov ponos proistie iz injenice da su u stanju da znalaki svirajuna starim instrumentima. Veoma starim instrumentima. Mogue je da doemo upriliku da i na ovaj nain prikupimo neka obaveštenja o Zemlji."

Treviz podiže obrve. "Zanimljiva pomisao. Ali to me je podsetilo namogunost da ste oboje, i vi Blis, i ti Pelorate, ve došli do nekih



obaveštenja. Janove, da li si se sreo s onim Monolijem, o kojem nam je Hirokogovorila?"

"Jesam, kako da ne", odgovori Pelorat. "Proveo sam s njim tri sata, i moguvam rei da Hiroko nije nimalo preterivala. Bio je to, s njegove strane, upravom smislu rei monolog, i kada sam mu napomenuo da moram da poem na ruakokaio se o mene i nije hteo da me pusti sve dok mu nisam obeao da u, kada goduzmognem, svraati do njega, da mi još štošta ispria."

"A da li ti je rekao išta zanimljivo?""Pa, znate, i on je - kao i svi drugi - sve vreme tvrdio da je Zemlja do

te mere zagaena radioaktivnošu, da niko živ ne može na njoj opstati; kaže,ak, da su preci Alfanaca bili poslednji koji su je napustili, i da bi i oni, dato nisu uinili, izumrli kao i drugi... I, Trevize, bio je toliko nedvomislen utom svom tvrenju, da jednostavno nisam mogao da mu ne poverujem. Sada samubeen da Zemlja jeste mrtav svet, i da e se ispostaviti da je itava vašapotraga ipak bila beskorisna."

79.Treviz se dublje zavali u naslonjau, zagledavši se u Pelorata, koji je

sedeo na uskom poljskom krevetu. Blis, ustavši sa svog mesta, sedela je pokrajPelorata, gledala je as jednog, as drugog.

Konano, Treviz prozbori: "Prepusti meni, Janove, da procenim da li nam jepotraga bila beskorisna ili ne. Reci mi, radije, šta ti je taj govorljivi

stari ispriao - ukratko, razume se.""Dok je Monoli govorio, pravio sam beleške", zapoe Pelorat. "To je

doprinelo da bolje odigram ulogu naunika, ali u stvari, nema nikakve potrebe dase na njih oslanjam. Govor mu je bio izrazito nepovezan; bilo šta da je rekao,podsetilo bi ga na još nešto. Budui da sam itav svoj život proveo unastojanjima da prikupljena obaveštenja sredim i povežem u nešto bitno iznaajno, u mojoj je drugoj prorodi da iznalazim puteve da sažimam duge inepovezane govore, i..."

"...U nešto isto tako dugo i nepovezano?" prekide ga Treviz. "DragiJanove, molim te, prei na stvar."

Pomalo nelagodno, Pelorat proisti grlo. "Naravno, naravno, stari druže.Nstojau da sve povežem, prema pravom redosledu, u jasnu priu. Zemlja je,dakle, bila prapostojbina sveg oveanstva, kao i miliona biljnih i životinjskihvrsta. Tako je ostalo tokom bezbrojnih vekova, dok, konano, ljudima nije pošlo

za rukom da osvoje i hipersvemirske letove. U to vreme nekako uspostavljeni su iprvi svetovi Vasionaca. Najpre su prekinuli veze sa Zemljom, zatim razvili svojuvlastitu kulturu, i konano poželeli da prezru i tlae svoju matinu planetu.

Ipak, posle nekoliko stolea takve vladavine, Zemlja je uspela da ponovozadobije svoju slobodu, mada mi Monoli, nije objasnio kako joj je to pošlo zarukom; a ja se nisam usudio da mu postavljam pitanja, ak i da sam imao prilikuda ga prekinem - a nisam - jer bi to tok njegovih priseanja moglo odvesti u kozna kom pravcu. Monoli jeste pomenuo nekog kult-junaka, izvesnog Eliju Bejlija,ali ono što je pri tom naveo toliko je karakteristino za obiaj pripisivanjajunakih dela itavih naraštaja jednoj jedinoj linosti, da je imalo malo smislapokušavati da..."

Blis ga prekide: "Pele, dragi, to nam je poznato."Ponovo, Pelorat zastade usred svojih objašnjenja, i za trenutak se

zamisli. "Dabome. Izvinjavam se. Dakle, Zemlja je nakon toga zapoela sa slanjemnovog iseljenikog talasa, uspostavljajui mnoštvo novih svetova na sasvim

drugoj osnovi. Ova nova skupina Iseljenika pokaza se mnogo energinijom odVasionaca; najpre ih nadmašiše, potom poraziše, i konano, prognaše, da bi poslesvega sami uspostavili Galaktiko carstvo. Tokom ratova koji su bili voeniizmeu Došljaka i Vasionaca - ne, ne ratova; Monoli je, zapravo, sve vremeupotrebljavao izraz 'sukob', naroito ga naglašavajui - Zemlja je postalazagaena radioaktivnošu."

"Ali, Janove, pa to je smešno!" primeti Treviz, ak s prizvukom ljutnje uglasu. "Kako neki svet može postati radioaktivno zagaen? Svaki svet je, odprvog trenutka svog nastanka, pomalo radioaktivan, do ove ili one mere, ivremenom, ta radioaktivnost opada. Ne može se postati radioaktivan."



Pelorat sleže ramenima. "Ja vam samo prenosim ono što mi je Monoliispriao. A i on je, samo, meni prepriavao ono što je uo od nekog drugog, kojije to i sam od nekoga uo - i tako dalje. To su narodna predanja, koja seprenose s kolena na koleno, sa ko zna koliko ispuštanja i umetanja pri svakomprepriavanju."

"Shvatam to", prihvati Treviz, "ali zar ne postoje neke knjige, dokumenti,drevni zapisi, bilo šta u emu je pria sauvana u svom prvobitnom obliku kojibi nam omoguio da se oslonimo na nešto vrše nego što su to davnašnje prie?"

"Ugrabio sam priliku da mu postavim to pitanje, ali odgovor je bioodrean. Odgovorio je, nekako neodreeno, da su u drevna vremena postojaleknjige koje su o tome govorile, ali da su ve odavno izgubljene; ipak, dodao jeda se upravo ono o emu mi govori nalazilo zabeleženo u tim knjigama."

"Da, s tim što nam sad sve prenosi u iskrivljenom obliku. Uvek ista pria.Na bilo kom svetu da se naemo, sudaramo se sa injenicom da su zapisi o Zemlji,na ovaj ili na onaj nain, išezli... Ali dobro. Šta ti ree, kako je došlo doradioaktivnog zagaenja Zemlje?"

"Ništa mi nije rekao; u svakom sluaju, nije se upuštao u pojedinosti.Jedina pojedinost na koju je, zapravo, ukazao, bila je ta da su Vasionci za tobili odgovorni: s druge strane, s obzirom na ono što sam uspeo da saznam,Zemljani su Vasionce smatrali zlodusima, i krivili ih za sve svoje nevolje.Radioaktivnost..."

Neki zvonki glas, odjednom, prekide Pelorata. "Blis, da li sam ja

Vasionka?"Falom je stajala kraj tesnog dovratka koji je spajao - ili razdvajao - dve

prostorije; kosa joj je bila razbarušena, a spavaica (namenjena znatnoraskošnijim Blisinim oblicima) joj je skliznula s jednog ramena, otkrivajuijednu još nerazvijenu dojku.

"Brinemo da nas ne prisluškuju spolja, a potpuno zaboravljamo da ima nekogko bi to mogao initi iznutra", primeti Blis. "Ali Falom, zbog ega si torekla?" Blis ustade i poe prema devojici.

"Ja nemam ono što oni imaju", odvrati Falom, pokazujui na dvojicumuškaraca, "a nemam ni ono što ti imaš, Blis. Razliita sam. Da li je to zatošto sam Vasionka?"

"Jesi, Falom", odvrati Blis utešiteljski, "ali siušne razlike uopšte nisuvažne. Hajde, vrati se u krevet."

Falom se smesta potini, kao i uvek kada bi Blis poželela da je podvrgne

svojoj volji. Ipak, ona se okrenu i upita: "Da li sam ja zloduh? Šta je tozloduh?"Blis se, preko ramena, obrati Trevizu i Peloratu. "Saekajte me za

trenutak. Odmah se vraam."Pet minuta docnije, ponovo se nae meu njima. Odmahivala je glavom.

"Spavae sve dok je ja ne probudim. Pretpostavjam da je trebalo da to i ranijeuinim, ali svako petljanje po mozgu mora proistei iz zaista neophodnepotrebe." Kao da se pravda, ona dodade: "Ne mogu joj dopustiti da previšerazmišlja o razlikama izmeu svojih i naših genitalija."

"Ipak", primeti Pelorat, "jednog dana morae da sazna da je hermarfodit.""Jednog dana", odvrati Blis, "ali ne sada. Nastavi sa svojom priom,

Pele.""Da", prihvati Treviz, "pre nego što nas opet nešto ne prekine.""Pa, eto, Zemlja je postala radioaktivna, ili je bar radioaktivnošu bila

zagaena njena kora. U svakom sluaju, na Zemlji je živeo veoma veliki broj

ljudi, mahom u ogromnim gradovima koji su najveim delom bili smešteni ispodzemlje..."

"To sigurno nije tano", prekide ga Treviz. "Mora biti da je u pitanjulokalni rodoljub koji slavi 'zlatno doba' svoje planete, dok su, u stvari,pojedinosti jednostavno preuzete od Trantora i predstavljaju pozajmljenu slikunjegovog 'zlatnog doba', u vreme kada je bio carska prestonica sistema svetovakoji je obuhvatao itavu Galaksiju."

Pelorat zastade, pa ree: "Zaista, Golane, ne bi trebalo da me poduavaš umojoj vlastitoj struci. Nama, mitolozima, dobro je poznato da mitovi i predanjauvek sadrže pozajmice, moralne pouke, odraze ciklinih kretanja u prirodi, kao i



stotine drugih elemenata koji stvari prikazuju u iskrivljenom obliku; naš posaose upravo i sastoji u tome da ih odstranimo i izvuemo ono što bi moglo bitizrnce istine. U stvari, ovakav postupak morao bi se primeniti i na najvei brojtrezvenih istorija, budui da niko ne opisuje istu i jedinovlasnu istinu -ukoliko takva stvar, uopšte, negde postoji. Za sada, manje ili više, prepriavamvam ono što je Monoli rekao meni, mada možda i sam, tu i tamo, iskrivljujemnjegovu priu, iako to, naravno, nipošto ne bih želeo."

"Dobro, dobro, Janove", ree Treviz, "samo nastavi. Molim te, bez uvrede.""Nisam se, uopšte, uvredio. Dakle, ti se ogromni gradovi - pod

pretpostavkom da su uopšte postojali - stadoše kruniti i smanjivati sve brže štoje radioaktivno zraenje postajalo sve jae, sve dok se stanovništvo ne pretvoriu bedne ostatke onoga što je nekad bilo, mahom se usredsreujui oko podrujakoja su bila srazmerno manje ozraena. Stanovništvo je postalo malobrojnozahvaljujui, s jedne strane, izrazito strogoj kontroli raanja, i s druge,injenici da su svi koji navrše šezdeset godina podvrgavani eutanaziji."

"Užasno", primeti Blis, iskreno zgaena."Van svake sumnje", prihvati Pelorat, "ali sudei prema Monolivijim

priama, upravo se to zbilo; sklon sam da poverujem da je, u tom svom delu,pria sasvim istinita, budui da Zemljane ne predstavlja u nimalo lepojsvetlosti, odnosno, budui da je malo verovatno da bi, sami od sebe, smislilineku slinu, ogavnu laž. Zemljane, koje su najpre prezirali i tlaili Vasionci,sada je preziralo i tlailo Carstvo - mada, što se ovog poslednjeg tie, možda

pred sobom imamo sluaj preterivanja iz samosažaljenja, a tom oseanju se uveklako pribegava. Postoji sluaj..."

"Da, da, Janove, drugi put. Molim te nastavi sa priom o Zemlji.""Molim vas, izvinite oboje. Dakle, u jednom trenutku dobroiniteljstva,

Carstvo je dalo pristanak da se sa Zemljine površine ukloni radioaktivnošuzagaeni sloj, i da se umesto njega na Zemlju prebace hiljade i hiljade tovarazdrave zemlje. Nije, razume se, uopšte potrebno pominjati koliko je to bio težakzadatak koji je uskoro zamorio Carstvo, naroito u onom razdoblju (ukoliko sumoje pretpostavke tane) koji se podudarao sa padom Kandara V, posle ega jeCarstvo moralo da pone da se brine o važnijim stvarima nego što je bila Zemlja.

Radioaktivno zagaenje postalo je u meuvremenu još vee, broj stanovnikaje sve više opadao i Carstvo je konano, u još jednom nastupu dobroinstva,ponudilo da preostalo stanovništvo prebaci na jedan novi svet koji e samo njimapripadati - drugim reima, na ovo ostrvo.

Po svemu sudei, u nekom ranijem razdoblju neka ekspedicija je ovdepostavila temelje za život, tako da kada su napravljeni planovi za prebacivanje

ostataka Zemljana ovamo, u atmosferi ove planete ve je bilo dovoljno kiseonika,a u okeanu hrane u izobilju. S druge strane, nijedan od svetova Galaktikogcarstva nije žudeo za ovom planetom, zahvaljujui uroenoj odbojnosti premasvetovima koji pripadaju sistemima dvojnih zvezda. Pretpostavljam da je tolikomali broj prihvatljivih planeta u takvim sistemima, da se ak i prihvatljivemeu njima odbacuju pod pretpostavkom da ni sa njima nešto nije u redu. Takavnain razmišljanja, uostalom, dobro je poznat. Na primer, postoji jedan krajnjedobro prouen sluaj..."

"Kasnije emo, Janove, te krajnje dobro prouene sluajeve", prekide gaTreviz. "Da vidimo šta je dalje bilo sa tom seobom na Alfu."

"Oni što su ostali", nastavi Pelorat, pomalo ubrzano, "trebalo je dastvore pogodno mesto za život. Na okeanu koji prekriva celu planetu, pronaenoje konano najplie mesto; tako su napravili na kraju ovo ostrvo. Zasejali su

razliite biljke ije je korenje trebalo da pomogne zaista ogroman poduhvat; upoetku je postojala namera da se na slian nain obrazuju itavi kontinenti,ali kada je ovo ostrvo konano stvoreno, dobroiniteljski poriv Carstva ve jeminuo.

Preostalo stanovništvo Zemlje preseljeno je ovamo. Carska flotilaprebacila je ljude i mašine i više se nikada nije pojavila. Obrevši se na NovojZemlji, Zemljani su poeli da žive u najveoj moguoj izdvojenosti."

"Najveoj moguoj?" upita Treviz. "Je li ti to Monoli rekao da niko izitave galaksije pre nas nije kroio na ovu planetu?"



"Pa, gotovo najveoj moguoj", ispravi se Pelorat. "pretpostavljam da ovdenema šta da se traži, ak i ukoliko ostavimo po strani praznovernu nenaklonostprema binarnim sistemima. Ponovo, posle dužih prekida, naišao bi po neki brod,kao što je bilo i u našem sluaju, ali bi otišao i niko se više ne bi pojavio. Ito je sve."

"Da li si ga pitao gde se nalazi Zemlja?" upita Treviz."Razume se da sam ga pitao. Ne zna.""Kako je mogue da toliko zna o istoriji Zemlje, a da ne zna gde se ona

nalazi?""Golane, sasvim sam ga odreeno pitao da li bi zvezda koja se nalazi samo

jedan parsek, ili otprilike toliko, udaljena od Alfe, mogla biti sunce oko kogase obre Zemlja. Nije, razume se, znao šta je to parsek, ali kada sam muobjasnio da je to, gledano u astronomskim razmerama, prilino kratka razdaljina,odgovorio je da, bilo ona kratka ili dugaka, on ne zna gde se Zemlja nalaziniti poznaje ikoga ko bi to mogao znati; još je dodao da je prema njegovommišljenju pogrešno nastojati da se ona pronae. Trebalo bi je, rekao je,ostaviti na miru, na njenom beskonanom i bezvrednom putu kroz svemir."

"Slažeš li se s njim?" upitata Treviz.Pelorat emerno odmahnu glavom. "U stvari, ne. Ali ukoliko je stepen

radioaktivnog zagaenja nastavio da se poveava tadašnjom brzinom, morala jepostati sasvim nepogodna za život po obavljenoj seobi; kako on ree, mora dasada izgara u radioaktivnom plamenu, tako da joj se niko ne može ni približiti."

"Gluposti", otresito sreza Treviz. "Nemogue je da neka planeta postaneradioaktivna; ali ak i da je to bio sluaj, njena radioaktivnost se nije moglanikako poveavati, ve samo smanjivati."

"Ali Monoli je bio tako siguran u ono što je govorio. Toliki ljudi, saraznih svetova, s kojima smo o tome razgovarali, savršeno su saglasni u tome daje Zemlja zagaena radioaktivnošu. Nema nikakve sumnje - beskorisno je poitamo."

80.Treviz duboko udahnu vazduh, a onda ree trudei se da što bolje vlada

svojim glasom: "Gluposti, Janove. To jednostavno nije istina.""Znaš šta, stari druže", odvrati Pelorat, "ne bi smeo da veruješ u nešto

samo zato što želiš u to da veruješ.""Moje želje nemaju s tim nikakve veze. Idui od jednog sveta do drugog,

sve vreme nailazimo nainjenicu da je sve što se odnosi na Zemlju - uklonjeno.Zbog ega bi to bilo tako ako nema šta da se krije, ako je Zemlja mrtav,

radioaktivnošu zagaen svet kome se niko ni ne usuuje da se približi?""Ne znam, Golane.""Ipak, znaš. Kada smo se približavali Melpomeniji, rekao si da bi pria o

radioaktivnosti mogla predstavljati samo drugu stranu novia. Uništi svezapise, kako bi uklonio precizna obaveštenja; ubaci u priu radioaktivnost, kakobi obaveštenja uinio nepouzdanim. I jedno i drugo imalo bi kao posledicuobeshrabrenost da se makar i zapone potraga za Zemljom - a to je upravo onoemu ne smemo podlei."

"U stvari", umeša se Blis, "vi, po svemu sudei, smatrate da je onaobližnja zvezda Zemljino sunce. emu onda nastavljati raspravu o pitanjuradioaktivnosti? Zar je to uopšte važno? Zbog ega jednostavno ne odemo do teobližnje zvezde, i ustanovimo da li je zaista re o Zemlji; i ako jeste,pogledamo na šta ona lii?"

"Zbog toga što", odgovori Treviz, "oni na Zemlji, na svoj nain, morajuposedovati izuzetne moi; stoga bih voleo da se Zemlji približavam sa što jemogue više prethodnih saznanja o tom svetu i o njegovim stanovnicima. Kakostvari u ovom trenutku stoje, budui da sam i dalje u potpunom neznanju upogledu Zemlje, smatram i dalje da je opasna. S tim u vezi: ak mi se vrzma poglavi da vas ostavim ovde na Alfi, a sam nastavim do Zemlje. Dovoljno je i samojedan život izlagati rizicima."

"Ne dolazi u obzir, Golane", odvrati Pelorat ozbiljno. "Blis i dete moguda ostanu ovde i ekaju, ali ja moram poi s tobom. Poeo sam da tragam za



Zemljom u vreme kada ti nisi ni bio roen, i ne smem ostati po strani sada kadje cilj na dohvatu ruku - ma kakva bila opasnost koja bi nam mogla zapretiti."

"Blis i dete nee ostati ovde", javi se Blis. "Ja sam Gea, a Gea nam možepružiti zaštitu ak i protiv Zemlje."

"Nadam se da ste u pravu", odvrati Treviz sumorno. "Meutim, Gea nije bilau stanju da sprei uklanjanje svih najdavnijih seanja na ulogu Zemlje u njenomstvaranju."

"To je bilo uinjeno u davno doba, kada Gea još nije bila potpunoustrojena, dok se još nije sasvim razvila. Stvari danas stoje sasvim drugaije."

"Nadam se da je tako... Ili ste, možda, jutros došli do kakvih obaveštenjao Zemlji, koje nam još niste saopštili. Tražio sam da porazgovarate s nekomstarijom ženom, koja bi vam se ovde stavila na uslugu."

"Upravo to sam i uinila.""I šta ste ustanovili?" upita Treviz."Ništa, što se tie Zemlje. U tom pogledu, njen um je sasvim prazan.""Hmm.""Meutim, ustanovila sam da su spretni biotehnolozi.""Ha?""Na ovom malenom ostrvu odgajili su i podvrgli proveri bezbroj genetskih

ustrojstava biljnog i životinjskog sveta, i uspostavili odgovarajuu ekološkuravnotežu, stabilnu i samodovoljnu uprkos tome što su sve zapoeli sa samonekoliko raspoloživih vrsta. U znaajnoj su meri poboljšali životne oblike koje

su našli u okeanu kada su ovamo prispeli pre nekoliko hiljada godina; uinili suih hranljivijim, i neuporedivo ukusnijim. Zahvaljujui, upravo, svojojbiotehnologiji, uspeli su da od ovog sveta naine rog izobilja. Povrh toga,imaju i planove što se tie njih samih."

"Kakvu vrstu planova?""Savršeno im je dobro poznato", odgovori Blis, "da pod sadašnjim

okolnostima, budui da su ogranieni na ovo parence kopna, ne mogu razumnooekivati da brojano narastu; stoga, sanjare o tome da se preobrate uamfibijska bia."

"Da se preobrate u - šta?""U amfibijska bia. Imaju nameru da pokušaju da, pored plua, razviju i

škrge. Sanjare o tome da se osposobe da vrlo velika vremenska razdoblja provodepod vodom; o tome da pronau još prlitkih podruja, i da tu, na dnu okeana,izgrade nova prebivališta. Dok mi je o tome govorila, ona žena je sva blistala;

meutim, morala je da prizna da je veoma malo, gotovo ništa, u tom pogleduuraeno, premda se Alfanci tim snovima zanose ve nekoliko vekova."

"Oigledno", zamisli se Treviz, "na dva su nam podruja izmakli: ubiotehnologiji, kao i u klimatskoj kontroli. Pitam se kakvim tehnikamaraspolažu."

"Morali bismo da se obratimo njihovim strunjacima", ree Blis, "ali sdruge strane, mogue je da oni ne bi želeli da o tome govore."

"Nije to naša prva briga ovde", prihvati Treviz, "meutim, Zadužbini binesumnjivo dosta znailo da primi neka znanja od ovog minijaturnog sveta."

"Ali kako stvari za sada stoje, klimatska kontrola sasvim je uspešna i naTerminusu", primeti Pelorat.

"Klimatska kontrola uspešna je na mnogim svetovima", odvrati Treviz, "aliuvek je u pitanju svet kao celina. Ovde, meutim, Alfancima polazi za rukom daklimatsku kontrolu ostvaruju na jednom deliu planete, i u tom smislu, verovatnoraspolažu tehnikama koje su nama savršeno nepoznate... Još nešto, Blis?"

"Okupljanja i proslave. Ovi ljudi, po svemu sudei, koriste svaku prilikuza slavlja, im uzmognu da se odvoje od ribarenja ili poslova u poljima. Veerasposle obeda imaemo muziko vee - to sam vam ve rekla - a sutra, tokom dana,održae se još jedno slavlje na obali. Koliko sam uspela da shvatim, duž itavogostrva - u stvari, itavom dužinom oko njega - okupe se svi oni koji budu moglida napuste svoje poljske radove, kako bi uživali u vodi i slavili sunce, buduida e posle toga, dan ili dva, padati kiša. Zatim, sledeeg dana, treba da sevrate ribarski amci, probijajui se kroz kišu; predvee, meutim, bie održanasveanost hrane, tokom koje e se kušati ulov."



"Jesam. Ali takav je obiaj na mom svetu. A sad, Falom, moram da ti kažem:tokom veere i posle, biemo u društvu velikog broja ovdašnjih ljudi. Misliš lida si u stanju da to podneseš?"

Falom se snuždi, i Blis pohita da doda: "Sedeu sa tvoje desne strane, iobgrliu te oko ramena. Pel e sedeti s tvoje suprotne strane, a Treviz prekoputa tebe. Neemo dozvoliti nikome da ti se obrati, a ni ti neeš morati ni sakim da razgovaraš."

"Pokušau, Blis." Falomin glas beše dostigao najveu moguu visinu."Posle veere", nastavi Blis, "nekoliko Alfanaca svirae za nas svoju

muziku, na nain na koji se nekada kod njih sviralo. Da li ti, uopšte, znaš štaje to muzika?" Blis, najbolje što je mogla, pokuša da oponaša zvuk elektronskihinstrumenata.

Falomino lice preplavi oseaj razdraganosti. "Misliš..." Sledeu re izgovori na svom jeziku, i istog asa poe da peva.

Blis raširi oi. Bila je to prelepa pesmica, iako pomalo neobuzdana ibogata žestokim oseanjima. "Tako je. To je muzika", potvrdi ona.

Falom joj uzbueno objasni: "Džembi je sve vreme svirao muziku", (onaoklevaše za trenutak, ali ipak izgovori re na galaktikom). "Svirao je muzikuna..." I ponovo izgovori nešto na svom jeziku."

Blis sumnjiavo ponovi izgovorenu re: "Fiful?"Falom se nasmeja. "Ma, ne fiful, ve..."Sada, kad su obe rei stajale jedna kraj druge, Blisi nije bilo teško da

uoi razliku, ali istog asa odustade od namere da ponovi drugi izraz. Ona se,samo, zadovolji da upita: "Na šta lii taj instrument?"

Falomin oskudni galaktiki renik nije joj dostajao da ga u potpunostiopiše, a ono što pokuša da objasni rukama nije ostavilo na Blis nikakav utisak.

"Objasnio mi je i kako se upotrebljava..." objasni Falom ponosno."Koristila sam svoje prste baš kao i Džembi, ali mi je on objasnio da uskoroneu morati."

"Pa to je divno, draga", prihvati Blis. "Videemo, posle veere, da li sui Alfanci toliko dobri, koliko je to bio Džembi."

Falomine oi zablistaše i prijatne misli o onome što je trebalo da usledipomogoše joj da podnese raskošnu veeru, uprkos gomili i smehu i buci svuda okonje. Samo jednom, kada je neko sluajno prosuo neko jelo - što izazva buruusklika u njihovoj neposrednoj blizini - Falom poe da se trese; ali Blis jeistog asa privue k sebi, u svoje zaštitniko okrilje.

"Pitam se", došapnu ona Peloratu, "da li bismo mogli nekako da udesimo daobedujemo nasamo. Inae, moraemo da veoma brzo napustimo ovaj svet. Dovoljno ješto moram da trpam u sebe sav ovaj životinjski protein kojim se hraneIzdvojenici; meutim, moram to da inim na miru."

"U pitanju je samo veoma dobro raspoloženje ovih ljudi", odvrati Pelorat,koji bi bio spreman da, u razumnim granicama, podnese bilo šta što mu se iniloda se uklapa u obrasce primitivnih ponašanja i verovanja.

...I veera uskoro bi privedena kraju, i prisutnim skupom proe objava dae za koji trenutak zapoeti muziko vee.

82.Prostorija u kojoj je trebalo da se održi muziko vee bila je velika

koliko i trpezarija, i bilo je tu preklopnih stolica (prilino neudobnih,pomisli Treviz) za oko stotinu pedeset ljudi. Kao poasni gosti, posetioci susmešteni u prvi red, i mnogi Alfanci su im se obratili, utivo i sa pohvalama se

izrazivši o njihovoj odei.Oba muškarca bila obnažena iznad pojasa, i Treviz je, kada bi se god bi se

setio, zatezao trbušne mišie i povremeno s neskrivenim samozadavoljstvom bacaopogled na svoje tamnomaljive grudi. Pelorat, meutim, obuzet razgledanjem svegaoko sebe, bio je savršeno ravnodušan u odnosu na svoju vlastitu pojavu. Blisinabluza privue neskrivene poglede pune iznenaenja, ali niko ništa naglas neree.

Treviz zapazi da je prostorija bila tek napola ispunjena, i da su ogromnuveinu prisutnih inile žene - možda i zbog toga što je najvei broj muškaracabio u ribarenju, na otvorenom moru.



Pelorat gurnu blago Treviza i šapatom mu ree: "Imaju elektrinoosvetljenje."

Treviz baci pogled prema okomitim cdevima što su stajale na zidovima, kaoi na one što su visile sa tavanice. Sve su ispuštale blagu svetlost.

"Fluorescentno svetlo", ree on. "Prilino primitivno.""Da, ali ipak obavlja posao. Tih cevi ima i u našim sobama, kao i u

kupatilu. Mislio sam da su u pitanju samo dekorativni ukrasi. Ukoliko bih uspeoda ustanovim kako se njima barata, ne bismo morali da sedimo u mraku."

Pomalo razdražljivo, Blis primeti: "Mogli su baš i da nas upute.""Možda su mislili da znamo; možda ni ne pomišljaju da postoji neko ko ne

zna", ree Pelorat.etiri žene pojaviše se iza zastora, i posedaše na stolice što su stajale

ispred prvog reda gledalaca. Svaka od njih držala je u ruci neki instrument odlakovanog drveta; instrumenti su bili u osnovi meusobno slini, ali ih nijebilo lako opisati. Razlikovali su se, pre svega, u veliini; jedan je bio malen,druga dva nešto vea, a etvrti, u poreenju s njima prilino velik. Sve ženesu, takoe, u drugoj ruci držale neku palicu.

Kada se pojaviše gledalište umereno zazvižda, na šta se sve etiri ženenakloniše. Svaka od njih imala je preko grudi povezan komad belog providnogplatna, kao da su želele da izbegnu neposredni dodir instrumenata i svojihobnaženih prsa.

Protumaivši zvižduke kao izraz odobravanja, ili kao nagoveštaj uživanja

koje je trebalo da usledi, Treviz im se, nastojei da bude utiv, i sampridruži. Na to i Falom ispusti zvuk koji beše znatno više od obinog zvižduka;sva se pažnja namah usmeri na njih, i Blis oseti potrebu da je vrsto stisne,budui da je devojica u zviždanju pronašla izvor velike zabave.

Bez ikakve prethodne pripreme tri žene podigoše svoje instrumente istaviše ih pod bradu, dok etvrti, onaj najvei, ostade izmeu nogu etvrtežene, oslanjen o pod. Duge palice koje su sve etiri držale u desnoj rucikliznuše preko žica instrumenata, dok prstima leve ruke, na gornjem kraju žica,stadoše po njima brzo da prebiraju.

Ovo je, pomisli Treviz, ono 'škripanje' koje im je bilo nagovešteno;meutim, zvuk koji su proizvodile nipošto nije bio nalik na škripu. Iz svakoginstrumenta potee nežan i melodian sled tonova; svaki instrument je ispuštaozvuke posebne boje, i svi zajedno zvuali su veoma ugodno.

Nedostajala im je tanana složenost elektronske muzike ('prave muzike', po

Trevizovom mišljenju); u njihovom spoju preovladavala je lako raspoznatljivaistovetnost. Uprkos tome, kako je vreme prolazilo i kako mu se uši stadošenavikavati na ovaj neobian sistem zvukova, Treviz u sve veoj meri poe darazabira njihovu finou. Bilo je naporno pratiti ih, i pomalo odsutno, on sepriseti bunosti i matematikog ustrojstva i istoe 'prave muzike'; meutim,istovremeno, uini mu se da bi, kada bi dovoljno dugo slušao zvuke koje suproizvodile ove drevne naprave, u njima mogao i uživati.

Posle otprilike etrdeset pet minuta muziciranja, pojavi se Hiroko. Onanamah spazi Treviza u prvom redu slušalaca; sa cvetom u kosi, izgledala je veomalepo; grudi nije niim prekrila budui da, po svemu sudei, njen instrument nijetrebalo da doe ni u kakav dodir sa njenim telom.

Njen instrument prestavljao je tamnu, drvenu cev, dugaku otprilikešezdeset, i debelu dva centimetra. Ona prinese cev usnama i dunu u otvor što senalazio blizu jednog njenog kraja; zau se tanan, umilan zvuk, ija se visinamenjala dok je ona prevlaila prstima duž metalnih dirki rasporeenih itavom

dužinom cevi.Na prvi zvuk instrumenta Falom steže Blisinu ruku i uzviknu: "Blis, to

je..." Re koju je izgovorila zvuala je Blis kao "fiful."Blis pokretom glave zapovedi Falom da uuti, ali devojica ponovi, ovog

puta tišim glasom: "Ali to je taj instrument!"Neki meu prisutnima poeše se osvrtati u njihovom pravcu, i Blis vrsto

pritisnu Falomina usta i privue je bliže sebi i energino, zapovedniki, šapnujoj na uvo: "Tišina!"



Nakon toga Falom nastavi da utke prati Hirokino sviranje, ali su joj seprsti sve vreme grili, kao da i sami proizvode zvuke na tom neobinominstrumentu.

Poslednji izvoa na koncertu bio je neki stariji ovek koji je svirao nanekom instrumentu sa cevima koje je držao zabaene iza ramena. Pritiskao ga je iponovo otpuštao, dok su mu prsti klizili preko niza belih i crnih dirki najednoj od cevi, povremeno pritiskajui, istovremeno, po nekoliko meu njima.

Trevizu se zvuci ovog instrumenta uiniše iscrpljujuim, pomalo varvarskimi neprijatnim, dozvavši mu u seanje lavež divljih pasa s Aurore - ne stoga štosu ga ti zvuci podseali na lavež, ve stoga što su slina oseanja pobuivali unjemu. Blis je izgledala kao da e svakog trenutka pokriti uši šakama, a i naPeloratovom licu bio je mrgodan izraz. inilo se da jedino Falom uživa, jer jesve vreme tiho trupkala nogom; primetivši to, Treviz tek tada, na vlastitoiznenaenje, shvati da je muziku izvoaa pratio ritam koji se savršeno slagaosa tupkanjem Falominih nožica.

Koncert napokon bi priveden kraju i istog asa odjeknu prava burazvižduka, u kojoj se uzbueni Falomin glasi sasvim jasno mogao razabrati.

Prisutni u gledalištu okupše se ubrzo u manje grupice, zapodevajui bunei zaglušujue razgovore kakvima su, po svemu sudei, Alfanci bili skloni u svimjavnim prilikama. Neki od izvoaa došli su u predvorje ispred koncertneprostorije, i upustili se u razgovore sa pojedincima iz publike koji su prišlida im estitaju.

Falom se otrgnu od Blis i otra do Hiroko."Hiroko", uzviknu ona, borei se za dah, "daj mi da pogledam...""Šta da pogledaš, draga?" upita Hiroko."To na emu si svirala.""Ah, to", nasmeja se Hiroko. "To je flauta, draga moja.""Mogu li da je pogledam?""Naravno, draga." Hiroko otvori kutiju i izvue instrument. Sastojao se iz

tri dela, ali ga ona brzo složi i pruži Falom, podmetnuvši joj usnik pod usnerekavši: "Evo, duni svoj dah na ovo mesto."

"Znam, znam", odvrati Falom žudno, i maši se flaute.Istog asa, meutim, Hiroko povue instrument i podiže ga iznad glave.

"Duni, dete, ali nemoj dodirivati."Falom je izgledala razoarano. "Mogu li, onda, da je pogledam? Neu je

dodirivati."

"Naravno, draga moja."Ona ponovo ispruži flautu i Falom se pažljivo zagleda u instrument.Trenutak potom, fluoroscentno osvetljenje u prostoriji blago se i gotovo

neosetno pruguši, i tanan, pomalo nesiguran i podrhtavajui ton, iznenada seoglasi iz flaute.

Hiroko, duboko iznenaena, gotovo da ispusti instrument, ali Falomuzviknu: "Uspela sam! Uspela sam! Džembi mi je rekao da u jednog dana biti ustanju da to uinim."

"Jesi li to ti proizvela zvuk?" upita Hiroko."Jesam, ja sam. Jesam.""Ali, dete, kako ti je to pošlo za rukom?"Zarumenjena usled zbunjenosti, Blis se umeša: "Izvinite, Hiroko. Odmah u

je ukloniti.""Nemojte", odvrati Hiroko. "Želela bih da ponovo pokuša."Nekoliko prisutnih Alfanaca približiše im se, voeni radoznalošu. Falom

se namršti, kao da e svu raspoloživu snagu uneti u svoj pokušaj. Fluorescentnasvetla još se više prigušiše nego maloas, i trenutak potom, iz flaute ponovoodjeknu zvuk, ali ovog puta, jasan i postojan. Još nekoliko tonova se probi, immetalne dirke na instrumentu stadoše da se same od sebe pokreu.

"Malo se razlikuju od..." ree Falom, pomalo bez daha, kao da je vazduhkoji je pokrenuo instrument poticao iz njenih plua - kao da se flauta nijeoglasila istom voljom njenog uma.

Pelorat dobaci Trevizu: "Mora biti da energiju uzima iz elektrinognapona, koji hrani elektrino osvetljenje."

"Pokušaj još jednom", zatraži Hiroko, drhtavim glasom.



Falom zatvori oi. Zvuk je sada bio još pitomiji, oigledno, pod vršomkontrolom. Flauta je sada svirala sama od sebe, pokretana, umesto prstima,energijom izvana, transdukovanom putem još nesazrelih režnjeva Falominog mozga.Isprava nesreeni tonovi postepeno se uobliiše u muziku frazu i svi koji sujoš bili prisutni u prostoriji pristupiše Falom i Hiroko, netremice posmatrajuikako Hiroko, palcem i kažiprstom pridržava jedan kraj instrumenta, poturivšinjegov drugi kraj ispred Falominog lica, dok je devojica, i dalje zatvorenihoiju, ne dodirujui je, upravljala flautinim dirkama.

"Komad koji sam maloas odsvirala", prošapšta Hiroko."Zapamtila sam ga", odvrati Falom, blago klimnuvši, nastojei da i dalje

ostane usredsreena na instrument."Nisi ispustila nijednu notu", primeti Horoko, kad Falom konano završi."Ali, Hiroko, ne treba tako! Nisi to dobro odsvirala!"Blis se umeša. "Falom! Nije nimalo lepo od tebe da tako govoriš! Moraš

se...""Molim vas", prekide je Hiroko, gotovo zapovedniki, "nemojte se mešati.

Zbog ega, dete, tvoje misli kažu da sam pogrešila?""Zbog toga što bih ja to drugaije svirala.""Pa, pokaži mi."Iz flaute ponovo potekoše zvuci, ali ovog puta znatno složeniji, jer je

mo koja je pokretala dirke inila to mnogo brže, u gotovo vrtoglavom sledu, isa vidljivo tananijim ustrojstvom nego maloas. Muzika je sada bila neuporedivo

razuenija, znatno oseajnija i dirljivija. Hiroko je stajala sva ukoena, iitava prostorija kao da se naprosto skamenila.

ak i pošto je, konano, Falom završila, dugo se vremena ne zau ninajmanji šum. A onda Hiroko, duboko udahnuvši vazduh, upita: "Malena moja, da lisi ikada ranije bila u prilici da to sviraš?"

"Nisam", odgovori Falom, "ranije sam mogla samo da to inim pomouprstiju, ali ne i da sviram ovako." A onda dodade bez imalo samohvalisanja:"Niko to nije u stanju."

"A da li umeš da odsviraš nešto drugo?""Mogu da izmislim nešto svoje.""Hoeš li rei - da improvizuješ?"Falom se namršti, budui da joj ta re nije bila poznata, i pogleda prema

Blis. Blis potvrdno klimnu, i Falom odgovori: "Da.""Najlepše te molim, onda, uini to", zatraži Hiroko.

Nekoliko trenutaka Falom ka da se izgubi u mislima, a onda zapoe lagano,jednostavnim sledom tonova, kao kod kakve uspavanke. Fluroscentna svetla su,

naizmenino, gubila i dobijala na sjaju, u skladu sa smanjenim ili poveanimdotokom energije; nije se, meutim, inilo da to iko primeuje, verovatno videiu tome posledicu a ne uzrok nastajanja muzike, kao da je neki poslušnielektrini duh postupao po nalozima elektrinih talasa.

Ustrojstvo tonova ponovi se još jednom, ovog puta glasnije; zatim postadesloženije, rasu se u niz varijacija i, ni za asak ne odstupajui od osnovnesheme, uskomeša se i uzvihori do te mere da slušaocima, gotovo, zastade dah.Konano, tonovi se stadoše spuštati još brže no što su se uspeli, kao da sesilovito obrušavaju, i slušaoci se spustiše na tle, još uvek sa oseanjem dalebde, negde u nepreglednim visinama.

Zaglušna buka ispuni vazduh, i ak i Treviz, koji je bio naviknut na posvedrugaiju vrstu muzike, žalosno pomisli kako nikada više nee uti ništa slino.

Kada se žagor, konano, stiša, Hiroko ispruži flautu. "Uzmi je, Falom, ona

ne može pripadati nikome drugom do tebi!"Falom se maši rukom da je uzme, ali je Blis zaustavi i ree: "Ne možemo je

primiti, Hiroko. To je suviše dragocen instrument.""Imam još jedan, Blis. Ne tako dobar, ali pravedno je tako. Ovaj

instrument treba da služi onom ko ga je najdostojniji. Još nikada ne uh daovako neko svira, i greh bi bio da zadržim za sebe instrument iz koga ne mogu daizvuem sve što je on u stanju da pruži. Mada bih veoma volela kada bih umela dana njemu sviram, ne dotiui ga rukama."

Falom prihvati flautu i, sa izrazom najdublje sree u oima, vrsto jeprivinu uz grudi.



83.Obe prostorije u njihovom prebivalištu bile su osvetljene fluorescentnom

svetlošu, a bila je osvetljena i pokrajna zgrada, ona sa kupatilom. Svetlost jebila prigušena, i ne baš pogodna za itanje; ali bar nisu morali da sede utmini.

Ipak, godilo im je da borave napolju. Nebo je bilo posuto zvezdama, što jeuvek palilo maštu onih koji su roeni na Terminusu; na njihovoj rodnoj planetinebo je bilo gotovo bez zvezda, i samo se bledi krak galaktike spirale mogaotek nejasno nazreti.

Strahujui da bi mogli zalutati, ili se povrediti negde u mraku, Hiroko ihje dopratila do njihovog privremenog prebivališta. Sve vreme, dok su se vraali,držala je Falom za ruku, a i posle, pošto je upalila svetla u njihovoj kuici,ostade s njima napolju, nijednog trenutka ne ispuštajui devojicu.

Blis joj se ponovo obrati, shvatajui da mlada žena i dalje vodi žestokubitku, izložena dvojakim, meusobno suprotstavljenim oseanjima. "Zaista,Hiroko, ne možemo uzeti tu flautu od tebe."

"Ne, ona mora pripasti Falom." Uprkos tome, bura je i dalje vitlala unjoj.

Treviz nije skidao pogled sa zvezdanog neba. Okruživala ih je gotovopotpuna tmina, koju jedva da su narušavali pramenovi svetlosti što su dopiraliiznutra, iz njihovih soba; još manje su je narušavale blede takice svetlosti

što su dopirale iz drugih, poprilino udaljenih kua."Hiroko", pozva on mladu ženu, "da li vidiš onu veoma sjajnu zvezdu? Kako

je ovde zovete?"Hiroko nemarno pogleda u oznaenom pravcu i odgovori, po svemu sudei bez

nekog veeg zanimanja: "To je Sadrug.""Zbog ega je tako nazivate?""Zbog toga što oko našeg sunca naini pun krug svakih osamdeset

standardnih godina. U ovo doba godine, javlja se uvek kao veernja zvezda. Ali,takoe, tvoje se oi mogu za njom obazreti i preko dana, dok lebdi iznadobzorja."

Vrlo dobro, pomisli Treviz. Nije baš da ništa ne zna o astronomiji. A ondaje ponovo upita: "A da li ti je poznato da Alfa ima još jednog sadruga, malenogi ne tako blistavog, koji se nalazi mnogo, mnogo dalje od ove blistave zvezde.Nije ga mogue videti bez teleskopa." (Ni on sam je nije video, nije mu bilo

stalo do toga da traga za njom; podaci o njoj, meutim, bili su uneti u memorijubrodskog kompjutera.)

I ovog puta savršeno ravnodušno, ona odgovori: "Uili smo o tome u školi.""A kako stoji stvar s onom tamo? Vidiš li onih šest zvezda, spojenih

meusobno izlomljenom linijom?""Da. To je Kasiopeja.""Stvarno?" upita Treviz, oigledno pometen. "A koju od njih nazivate

Kasiopejom?""Sve njih zajedno. Sve koje povezuje izlomljena linija. Sve su one

Kasiopeja.""A zbog ega ih tako nazivate?""Saznanje o tome mi nedostaje. Ja ništa ne znam o astronomiji,

najpoštovaniji Trevize.""A vidiš li onu najnižu zvezdu u toj grupi, onu koja blista jae od

drugih? Šta je to?"

"Zvezda. Ime joj ne znam.""Ali, izuzimajui dve zvezde-sadruga, ona je od svih drugih zvezda

najbliža Alfi. Udaljena je odavde samo jedan parsek.""Prihvatam tvoje rei", odvrati Hiroko. "Ali, meni nije znano.""Da li je to, možda, zvezda oko koje se Zemlja okree?"Hiroko pogleda prema zvezdi sa blagim zanimanjem. "Meni nije znano. Nikada

još ne uh da je neko o tome zborio.""Ali šta ti misliš, da li bi to bilo mogue?""Kako bih mogla rei? Meni ništa nije znano o tome gde bi Zemlja mogla

biti... A sada - moram te ostaviti. Sutra, rano izjutra, pre neg' zapone



proslava na obali, moram odraditi svoj posao u poljima. Ugledau vas sve tamo,ponovo, odmah posle ruka. Da? Da?"

"Razume se, Hiroko."Ona ih potom ostavi, gotovo otravši u mraku. Treviz neko vreme gledaše za

njom, a onda se pridruži ostalima, u prigušeno osvetljenoj kolibi."Šta mislite, Blis" upita on, "da li nas je lagala u pogledu Zemlje?"Blis odmahnu glavom. "Ne verujem. Meutim, nalazi se u stanju ogromne

napetosti; postala sam toga svesna tek posle koncerta. Bila je napeta i pre nošto ste je poeli propitivati o zvezdama."

"Možda zbog toga što se rastala od flaute?""Možda. Nisam sigurna." Blis se okrenu prema Falom. "A sada, Falom, želim

da odeš u našu sobu. Kada budeš spremna za spavanje, otii u kupatilo, upotrebinokširi, a potom operi ruke, lice i zube."

"Želela bih, Blis, da malo sviram na flautu.""Dobro, ali samo malo, i veoma tiho. Jesi li me razumela, Falom? I, moraš

smesta prestati, im ti budem rekla.""Da, Blis."Troje odraslih, napokon, ostadoše nasamo; Blis je sedela u naslonjai, a

dvojica muškaraca na krevetiu."Ima li kakvog razloga da se i dalje zadržavamo na ovoj planeti?" upita

Blis.Treviz sleže ramenima. "Nismo još razmotrili pitanje Zemlje u vezi sa tim

drevnim instrumentima; možda bi se tu moglo štogod išakati. Možda bi se,takoe, isplatilo da saekamo da se muškarci vrate iz ribarenja. Možda oni znajunešto što ne znaju oni što povazdan sede kod kua."

"Mislim da je to veoma malo verovatno", ree Blis. "Jeste li sigurni davas ovde ne zadržavaju Hirokine tamne oi?"

Pomalo nestrpljivo, Treviz odvrati: "Ne razumem vas, Blis. Kakve veze imasa vama ono što ja radim? Zbog ega sve vreme uzimate pravo da se u odnosu namene postavljate kao moralni presuditelj?"

"Mene se vaš moral nimalo ne tie, sve dok to ne pogaa i našuekspediciju. Vi želite da pronaete Zemlju, kako biste, konano, odluili da liste u pravu ako Galaktiku pretpostavite svetovima Izdvojenika. I ja to želim.Tvrdite da je neophodno da posetite Zemlju kako biste, konano, mogli dadonesete odluku, i istovremeno, po svemu sudei, ubeeni ste da Zemlja kruži okoone blistave zvezde. Pa, onda, da poemo. Priznajem da bi bilo korisno da, pre

nego što poemo, do

emo do nekih obaveštenja o Zemlji, ali

ini mi se savršenojasnim da ih ovde neemo nai. Ne želim da se ovde zadržavamo samo zato što vi

uživate u Hiroko.""Možda emo i krenuti", odgovori Treviz. "Dozvolite mi da malo o tome

razmislim. Uveravam vas, meutim, da Hiroko nee igrati nikakvu ulogu udonošenju moje odluke."

"Smatram da bi trebalo da odemo do Zemlje", umeša se Pelorat, "u najmanjuruku da ustanovimo da li je zagaena ili nije. Zaista, ne vidim razlog da seovde još zadržavamo."

"Jesi li siguran, Janove, da te na takav zakljuak ne podstiu Blisinetamne oi?" upita Treviz, pomalo podrugljivo ali, istog asa, on dodade: "Ne,izvini, Janove, povlaim re. Bilo je to detinjasto s moje strane. Pa ipak, ovoje, nezavisno od Hiroko, zaista krajnje prijatan svet, i moram rei da bih, podnekim drugim okolnostima, bio u ozbiljnom iskušenju da trajno na njemuostanem... Nemate li utisak, Blis, da Alfa dovodi ozbiljno u pitanje vaše

teorije o Izdvojenicima?""U kom pogledu?" upita Blis."Sve vreme tvrdite da svaki zaista izdvojeni svet vremenom neminovno

postaje neprijateljski nastrojen, i opasan.""ak i Komporelen", odvrati Blis ravnim glasom, "koji je poprilino van

glavnih tokova galaktikog zbivanja - mada je, bar u teoriji, Pridružena silaZadužbinske federacije."

"Ali, ne i Alfa. Ovaj svet je, još potpunije, od svega odseen, pa ipak,možete li se požaliti na ovdašnje gostoljublje i prijateljstvo s kojim se



susreemo? Hrane nas, oblae, daju nam smeštaj, prireuju proslave nama u ast,i ak nas pozivaju da još ostanemo. Šta mu se, uopšte, može prigovoriti?"

"Ništa, po svemu sudei. Hiroko vam je, ak, podarila i svoje telo."Treviz ljutito odvrati: "Blis, šta vam tu smeta? Nije mi, 'podarila' svoje

telo; 'podarili' smo ga jedno drugom. Oboje smo to želeli, i oboma nam je todonelo zadovoljstvo. Teško, s druge strane, da biste mogli tvrditi da vi ne'podarujete' svoje telo prema svom vlastitom nahoenju?"

"Blis, molim te", umeša se Pelorat, "Golan je savršeno u pravu. Nemanikakvog razloga da se mešamo u njegova privatna zadovoljstva."

"Nemamo", nepopustljivo ree Blis, "osim ukoliko se ona ne tiu svih nas.""Ne tiu se nikoga osim mene", odvrati Treviz. "Krenuemo ubrzo, uveravam

vas. Odlaganje mi je potrebno da pribavim još neka obaveštenja, i nee dugopotrajati."

"Pa ipak", primeti Blis, "ne verujem Izdvojenicima ak ni kada darovenose."

Treviz odmahnu rukama. "Prava stvar: doneseš zakljuak, a onda pokušavašda mu prilagodiš injenice. Ako to nije..."

"Samo se usudite da to izgovorite", prekide ga Blis pretei. "Ja nisamžena. Ja sam Gea. I Geu, a ne mene, more brige."

"Ali, nema nikakvog razloga..." U tom asu, zau se lako grebuckanje navratima.

Treviz se skameni. "Šta je sad to?" upita on šapatom.

Blis lako sleže ramenima. "Otvorite vrata i pogledajte. Sami rekoste da jeovo prijatan svet, i da nam ovde ne preti nikakva opasnost."

Treviz je ipak i dalje oklevao, sve dok se s druge strane vrata ne oglasineki baršunasti glas. "Molim vas. To sam ja!"

Bio je to Hirokin glas. Treviz se u jednom skoku nae kraj vrata.Hiroko gotovo ulete unutra. Obrazi su joj bili vlažni."Zatvorite vrata", gotovo promuca ona."Šta ovo treba da znai?" upita Blis.Hiroko šepa Treviza za ruku. "Ne mogoh ostati po strani. Pokušah, ali

nisam mogla. Odlazi, hitro, i svi vi. I dete povedite brzo. Uzmite brod i bežites Alfe... dok još tmina vlada"

"Ali zbog ega?" upita Treviz."Jer, smrt ti grozi, i svima vama."

84.Tokom nekoliko dugih trenutaka troje Došljaka skamenjeno su zurili uHiroko. Konano, Treviz progovori: "Želiš li da kažeš da tvoji sunarodnicinameravaju da nas ubiju?"

Hiroko odgovori, dok su joj suze tekle niz obraze: "Ve si na stazi smrti,najpoštovaniji Trevize. A i ostali s tobom... Pre mnogo vremena, naši najmudrijipronašli su da je jedan virus, neštetan po nas, vesnik smrti za sve Došljake. Mismo na njega otporni." Izbezumljena, ona protrese Trevizovu ruku. "Ti sizaražen."

"Ali kako?""Dok smo delili užitak. To je jedan od naina.""Ali ja se oseam savršeno dobro", odvrati Treviz."Virus još nije poeo da dela, ali poee im naši muškarci stignu iz

ribolova. Naši zakoni kažu da svi moraju doneti odluku o tome - ak i muškarci.Oni e, sigurno, dati re potvrde, i mi vas, stoga, držimo ovde do tog sudnjeg

vam asa - dva jutra od sada. Odlazite odmah, dok još tama caruje i dok još nikoništa ne sumnja."

"Zbog ega to vaš narod ini?" oštro je upita Blis."Naše bezbednosti radi. Nas je malen broj i izobilni smo. Ne želimo uljeze

- Došljake. Jer, ako samo jedan prispe i otkrije naša dobra, za njim e stii idrugi; i stoga, kad neki brod prispe, moramo biti tvrdi da odavde ne uzmogneotii."

"Ali ak i ako je tako", upita Treviz, "zbog ega nas, sada, upozoravaš?""Ne ispituj za razlog... Oh, moram ti rei, jer ujem je iznova. Evo,

pouj je..."



Iz susedne sobe stadoše da dopiru zvuci - Falom je svirala nešto nežno, ibeskrajno dirljivo.

"Ne mogu podneti da ta muzika umre", objasni Hiroko, "jer i to dete ve koraa stazom smrti."

"Jesi li joj samo zbog toga poklonila flautu?" upita Treviz strogo. "Zbogtoga što si znala da eš je dobiti natrag, kad Falom umre?"

Hiroko ga užasnuto pogleda. "Ne, to nije bilo u mom umu. Ali najzadrazumedoh da to ne sme biti uinjeno. Odlazite zajedno s detetom, i ponesite sasobom flautu, da je nikada više ne uzmognem videti. U svemiru biete iznovasigurni, i virus koji sada boravi u tvom telu, umree posle nekog vremena jer ganiko nee pokrenuti. Za uzvrat, tražim od vas da nikad, nikome ne prozborite nire o ovom svetu, da niko, nikad, ne sazna za njega."

"Neemo ni re prozboriti o njemu", obea Treviz.Hiroko podiže pogled. Tihim glasom ona ga upita: "Mogu li da te poljubim

još jednom, na ovom ispraaju?""Ne", odvrati Treviz. "zaražen sam ve jednom, i to mi je više nego

dovoljno." A onda, manje grubo, on dodade: "Ne plai. Tvoj e te narod pitatizbog ega plaeš, i neeš biti u stanju da im navedeš neki dobar razlog...Opraštam ti to što si mi uinila, imajui u vidu šta sada iniš da nas spaseš."

Hiroko se uspravi, pažljivo obrisa obraze nadlanicom, i duboko uzdahnuvši,odgovori: "Hvala ti i na tome." Trenutak potom, nestade.

"Pogasiemo svetla", ree Treviz, "i malo poekati, a onda emo krenuti...

Blis, recite Falom da prestane da svira. Ali, naravno, neka ne zaboravi daponese flautu... Potom emo krenuti prema brodu, ukoliko budemo u stanju da umraku pronaemo put do njega."

"Ne brinite, nai u ga", ree Blis. "Moja odea je na brodu, i ma kolikose slabašno oseala, tamo je i Gea. Gea nee imati poteškoa da pronae Geu." Iona pohita u drugu sobu, da pripremi Falom.

"Šta misliš", upita Pelorat, "da li su pokušali da nam oštete brod, kakobi nas spreili na odemo odavde?"

"Nemaju naina da to uine", odvrati Treviz namršteno. I kada se Blisponovo pojavi, vodei Falom, Treviz utrnu svetla.

Sedeli su potom dugo vremena u tami; inilo im se da je potrajalo polanoi, ali u stvari, potrajalo je tek pola asa. A onda Treviz, lagano i bešumno,otvori vrata. Nebo kao da su poinjali da prekrivaju oblaci, ali zvezde su idalje sijale. Visoko na nebu sada je stajala Kasiopeja, a podno nje, jedna

blistava zvezda koja je lako mogla biti Zemljino sunce. Vazduh je bio bezikakvog pokreta, i niotkud ne dopiraše nikakav zvuk.Treviz pažljivo iskorai napolje, i dade drugima znak da ga slede. Jedna

mu ruka, gotovo nesvesno, pade na neuronski bi. Bio je siguran da nee bitiprimoran da ga upotrebi, ali...

Blis stupi na elo, držei za ruku Pelorata, koji opet, dodade rukuTrevizu. Drugom rukom Blis je držala Falom, koja je vrsto stezala na grudimaflautu. Meko stupajui po tlu u gotovo neprozirnoj tmini, Blis povede svojeprijatelje prema mestu na kome je, premda veoma slabašno, preko svoje odee,oseala prisutnost Gee. Prema Dalekoj zvezdi.

RADIOAKTIVNOST?

85.Daleka zvezda uzlete u tišini, lagano se probijajui kroz atmosferu,

ostavljajui za sobom ostrvo utonulo u tminu. Nekoliko slabašnih takicasvetlosti sve je više bledelo, dok sasvim ne išezoše. Kako se atmosfera, savisinom, stade proreivati, tako i brod poe da razvija sve veu brzinu itakice svetlosti na nebeskom svodu iznad njih postajale su sve brojnije, iistovremeno, sve sjajnije.

Konano, Alfa im se ukaza tek kao svetli polusrp, i to polusrp najveimdelom umotan u oblake.

"Pretpostavljam da su podosta zaostali u svemirskoj tehnologiji", oglasise Pelorat, "i da nee moi da krenu za nama."



"Jedva da bih mogao rei da me to veseli", odvrati Treviz, mrka lica iojaena glasa. "Kao što znate - zaražen sam."

"Ali, 'usnulim' virusom", primeti Blis."Ipak, možda ga mogu 'probuditi'. Imaju neki postupak... Kakav im, zaista,

može biti taj postupak?"Blis sleže ramenima. "Hiroko ree da virus, ukoliko se na njega ne bi

uticalo, usled neprilagoenosti telu mora, na kraju, uginuti - kao što e i savašim biti sluaj."

"Baš tako?" upita Treviz ljutito. "A otkud ona to zna? I uopšte, što setoga tie, kako bih ja mogao znati nije li ta njena tvrdnja tek puka laž, kojabi trebalo da joj umiri savest? Pored toga, ko zna, možda je mogue da postupak- ma kakav on bio - kojim se virus 'budi', bude ponovljen tokom nekog sasvimprirodnog procesa? posredstvom neke hemikalije, usled nekog zraenja,zahvaljujui... ko zna emu? Može se dogoditi da iznenada obolim, a, u tomsluaju, i vama je kraj. Ili recimo, da se virus 'probudi' kad stignemo na nekinaseljeni svet: došlo bi do pandemije, budui da bi oboleli, bežei u strahu,preneli virus i na druge svetove."

On pogleda prema Blis. "Postoji li nešto što vi u pogledu toga možete dauinite?"

Blis lagano odmahnu glavom. "Ne, bar ne lako. Postoje paraziti i na Gei -mikroorganizmi, crvi - koji, meutim, ine dobroudni deo njene ekološkeravnoteže. Oni žive i daju svoj doprinos svesvesti planete, ali nikad ne

premašuju zadati broj. Oni žive, ne priinjavajui nikakvu vidljivu štetu.Problem sa tim virusom, Trevize, jeste u tome što on nije deo Gee."

"Rekoste, maloas, 'bar ne lako'", ree Treviz, namrštivši se. "Imajui uvidu sadašnje okolnosti, da li biste bili voljni da ga, uprkos teškoama,pokušate da odstranite? Možete li pokušati da ustanovite gde se nalazi u momtelu i da ga uništite? Ili, ukoliko to niste u stanju, da li biste bili u stanjuda moj organizam uinite otpornijim na njega?"

"Shvatate li, Trevize, šta tražite od mene? Meni nije poznata elijskastruktura vašeg tela, i ne bi mi bilo nimalo lako da raspoznam šta je u nekoj odvaših elija virus, a šta vaši prirodni geni. Još bi teže bilo uoiti razlikuizmeu virusa koje nosite u sebi, ali na koje se vaše telo naviklo, i virusakojim vas je Hiroko zarazila. Mogu, naravno, da pokušam, ali za to je potrebnovremena - a i ishod bi mogao biti potpuno neizvestan."

"Imate vremena koliko god želite", odgovori Treviz. "Pokušajte."

"Razume se, pokušau", složi se Blis."Blis, ukoliko nam je Hiroko rekla istinu", umeša se Pelorat, "možda bi

mogla pokušati da pronaeš virus koji je ve poeo da gubi svoja opasnasvojstva, a onda da pokušaš da ubrzaš proces njegove imobilizacije."

"Da, Pelorate, to bih mogla da pokušam", složi se Blis. "To ti je dobraideja."

"Nee li vas to, možda, iscrpsti?" upita Treviz. "Kao što i sami znate,ubijajui virus moraete da uništite jedan dragocen oblik života."

"Podsmevate se, Trevize", odvrati Blis hladno, "ali, podsmevali se ili ne,ukazujete na jednu istinsku teškou. Pri svemu tome, teško da bih mogla datiprednost jednom virusu, a ne vama. Ne strahujte, ukoliko budem to u stanju -uništuu ga. Na kraju krajeva, ak i ukoliko ne bih prednost dala vama", onastisnu usne, kao da prigušuje osmeh, "tu su još, dakako, Pelorat i Falom, kojisu, takoe, izloženi opasnosti; ako ništa drugo, možete se, bar, pouzdati u mojaoseanja prema njima, ako ve ne u ona koja gajim prema vama. Najzad, možda bi

bilo korisno da se podsetite da sam ja, takoe, ugrožena.""Nemam nimalo vere u vašu odanost sebi samoj", promrmlja Treviz. "Bili

biste savršeno spremni da, imajui u vidu neki uzvišen razlog, žrtvujete samusebe. Ipak, oslanjam se na vaša oseanja prema Peloratu." Malo potom, on dodade:"Ne ujem Falominu flautu. Je li sve u redu s njom?"

"Jeste", odgovori Blis. "Spava. Spava savršeno prirodnim snom, s kojim janemam ama baš ništa. I predložila bih vam da i mi otpoinemo, pošto svepripremite za skok prema zvezdi koju smatrate Zemljinim suncem. San mi je veomapotreban, a po svemu sudei i vama, Trevize."

"Da, ukoliko mi poe za rukom da zaspim... Znate, Blis, bili ste u pravu."



"U pogledu ega, Trevize?""U pogledu Izdvojenika. Nova Zemlja nije raj, ma koliko se inilo da bi to

mogla biti. Njihovo gostoljublje - svi oni poetni izrazi prijateljstva -predstavljalo je samo nain da nas zavaraju, da se opustimo, kako bi nekog odnas mogli zaraziti. Sve ono gostoljublje posle toga, sve održane ili predvieneproslave, imale su samo jednu svrhu: da nas zadrže dok se muškarci ne vrate izribarenja, kako bi konano stavili virus u dejstvo. Svoju zamisao bi, nemasumnje, savršeno ostvarili, da nije bilo Falom i njene muzike. Sasvim je mogueda ste i u pogledu toga u pravu."

"Mislite, u pogledu Falom?""Da. Ja nisam bio za to da je povedemo, i nijednog trenutka nisam bio

sretan što je s nama na brodu. Zahvaljujui vama, Blis, ona je pošla s nama, iupravo nas je ona, i ne znajui to, spasla. Pa ipak..."

"Pa ipak - šta?""Pa ipak, Falomino prisustvo ovde i dalje u meni izaziva nelagodu. Mada,

ni sam ne znam zbog ega.""Ukoliko e vam to išta znaiti, Trevize, moram vam rei da ni sama nisam

sigurna da sve treba pripisati Falom u zaslugu. Hiroko se jeste poslužilaFalominom muzikom kao izgovorom da uini to što e, nesumnjivo, drugi Alfancismatrati inom izdaje. Možda je Hiroko i sama verovala da nas spasava iz tograzloga; meutim, bilo je još neega jaeg u njenom umu, neeg neodreenog, štonisam uspela sama da razaberem, neeg što ni ona sama, stidei se, nije

dopustila da prodre u njenu svest. Imam utisak da se bila veoma zagrejala zavas, i da nije bila spremna da vas prepusti smrti, bez obzira na Falom i njenumuziku."

"Zaista to mislite?" upita Treviz i osmehnu se, prvi put otkako sunapustili Alfu.

"Zaista to mislim. Vi ste, nesumnjivo, veoma vini u postupanju sa ženama.Ubedili ste ministarsku Lizalor da nam dopusti da zadržimo brod i da nam dozvolida odemo sa Komporelena; takoe, svojim uticajem na Hiroko doprineli ste da namspase živote. Zasluge, dakle, treba pripisati onome ko ih zaista zaslužuje."

Trevizov osmeh postade još širi. "Pa, dobro, ako vi tako kažete... A sada- pravac Zemlja." I on, gotovo razdragano, stupi u komandnu sobu.

Ostavši nasamo sa Blis, Pelorat ree: "Smirila si ga, najzad, zar ne,draga?"

"Ne, Pelorate, nisam ni takla njegov um."

"Pa ipak, postigla si to, krajnje besramno podilazei njegovoj muškojtaštini."

"Bio je to, naravno, posredan put", odvrati Blis smešei se."ak i tako, hvala ti, najdraža."

86.Posle obavljenog skoka, zvezda koja je verovatno predstavljala Zemljino

sunce bila je udaljena još jedva jednu desetinu parseka. Bila je, sada, dalekonajsvetlije telo na nebu, pa ipak, još samo zvezda.

Da bi ublažio njenu blistavost Treviz je podmetnuo filtere, i sada ju jeposmatrao natmurena izraza lica.

"ini se da nema nikakve sumnje", ree on, "da je re o blizancu Alfe,zvezde oko koje kruži Nova Zemlja. Pa ipak, Alfa je ubeležena u kompjuterskukartu, a ova zvezda nije. Ne znamo joj ime, nemamo nikakve podatke o njoj, nitiikakva obaveštenja u pogledu njenog planetarnog sistema - ukoliko ga uopšte

ima.""Pa, ne bi li to trebalo i da oekujemo, ukoliko Zemlja kruži oko nje?"

upita Pelorat. "Takav potpun nedostatak svakog podatka nesumnjivo bi se slagaosa injenicom da je, po svemu sudei, odasvud uklonjeno sve što se odnosi naZemlju?"

"Da, ali isto bi tako moglo biti da je re o još jednom svetu Vasionacakoji se, iz nekog razloga nije našao na spisku na zidu one zgrade naMelpomeniji. Najzad, ne možemo biti sasvim sigurni da je taj spisak potpun. Ili,s druge strane, mogue je da je ova zvezda bez planetarnog sistema, i sledstvenotome, možda je nisu smatrali vrednom unošenju u kompjutersku kartu, budui da je



ona, pre svega, namenjena korišenju u vojne i trgovinske svrhe... Janove,postoji li, možda, neko predanje koje govori o tome da je Zemljino sunceudaljeno tek jedan parsek, ili otprilike toliko, od neke druge zvezde - blizanca?"

Pelorat odmahnu glavom. "Žao mi je, Golane, ali nikad nisam naišao na nekotakvo predanje. Možda, ipak, postoji. Znaš, seanje mi baš nije savršeno.Proveriu u svojim spisima."

"Pusti, nije važno. Ima li Zemljino sunce neko ime?""Koriste se razliita imena. Pretpostavljam da mu se ime razlikuje od

jezika do jezika.""Stalno zaboravljam da se na Zemlji nekad govorilo mnogo jezika.""Mora da je tako bilo. Brojna predanja jedino na taj nain dobijaju neki

smisao.""Pa, šta onda da radimo?" mrzovoljno upita Treviz. "Sa ove razdaljine ne

možemo ustanoviti da li postoji planetarni sistem i jedino što nam, po svemusudei, preostaje, jeste da joj priemo bliže. Voleo bih da budemo obazrivi, alikao što znaš, postoji i nešto što se naziva neumerenom i nepotrebnomobazrivošu; povrh svega, ne primeujem nikakav znak mogue opasnosti.Pretpostavljam, naime, da ukoliko neko raspolaže sa toliko moi da u itavojGalaksiji zatre svaki podatak koji bi se odnosio na Zemlju, taj neko, isto tako,mora raspolagati i sa dovoljno moi da nas, ak i pri ovolikoj udaljenosti,sprei da otkrijemo njen položaj - razume se, ukoliko mu je to cilj. Meutim, za

sada se još ništa nije dogodilo. Nije, zar ne, nimalo razumno sedeti ovdedoveka, samo zbog puke mogunosti da se, ukoliko bismo krenuli dalje, nešto možedogoditi."

"ini se da kompjuter nije otkrio ništa što bi se moglo protumaiti kaostvarna opasnost", ree Blis.

"Kada sam rekao da ne primeujem nikakav znak opasnosti", objasni Treviz,"imao sam u vidu ono što nam kompjuter kaže. Ja sam, razume se, golim okom nisamu stanju ništa da uoim. Ne bih to, uostalom, ni oekivao."

"U tom sluaju, pretpostavljam, želite od nas podršku u odluci kojusmatrate rizinom. U redu, neka tako bude. Ja sam uz vas. Nismo, valjda, došlidovde da bismo se sada, bez pravog razloga, okrenuli i vratili onamo odakle smoi zapoeli svoje traganje?"

"Nismo, naravno", složi se Treviz. "A ti, Pelorate, šta ti misliš?""I ja sam voljan da krenemo dalje", odgovori Pelorat, "makar samo iz puke

radoznalosti. Bilo bi naprosto nepodnošljivo sada odustati, ne proverivšiak nida li smo pronašli Zemlju."

"Pa, u tom sluaju", zakljui Treviz, "ini mi se da smo svi saglasni.""Ne svi", upade Pelorat. "Tu je i Falom."Treviz ga zaueno pogleda. "Želiš li ti to da kažeš da bi trebalo da

pitamo i to dete? Ali od kakve bi nam vrednosti moglo biti Falomino mišljenje,ak i pod pretpostavkom da ga, uopšte, ima? Pored toga, sve što, verovatno, onaželi, jeste da se vrati na svoj svet."

"Možete li je kriviti zbog toga?" upita Blis krotko.I tog asa, pri pomenu Falom, Treviz postade svestan injenice da uje

flautu, na kojoj je devojica nešto izvodila u gromkom ritmu marša."Poslušajte je", ree on. "Gde li je samo nauila da svira u ritmu marša?""Možda joj je to Džembi nekad svirao."Treviz odmahnu glavom. "Sumnjam. U ritmu plesa, ili uspavanke - to da...

Ah, Falom sve vreme izaziva u meni oseaj nelagodnosti. Previše brzo ui."

"Ja joj pomažem", odvrati Blis, "nemojte to zaboraviti. Pored toga, veomaje inteligentna, i vreme koje je dosad provela s nama bilo je za nju izuzetnopodsticajno. Mnoštvo novih stvari preplavilo je njen um. Upoznala je svemir,boravila na drugim svetovima, upoznala nove ljude... sve to po prvi put."

Ritam marša koji je Falom izvodila postade još neobuzdaniji, u još veojmeri varvarski.

Treviz uzdahnu i ree: "Pa, dobro, ovde je s nama, i ini se da stvaramuziku koja bodri, koja prosto mami da se krene u avanturu. Uzeu to kao njenglas u prilog odluke da krenemo napred. Ipak, budimo i dalje obazrivi, iproverimo planetarni sistem ove zvezde."



"Ukoliko uopšte postoji", primeti Blis.Na Trevizovom licu javi se nešto nalik na osmeh. "Planetarni sistem

postoji. Spreman samd a se opkladim... Sumu odaberite sami."

87."Izgubili ste", zakljui konano Treviz. "Koliko ste sumu položili?""Ništa nisam položila. Nikada se ne kockam", odgovori Blis."Pa, nije ni važno. Ionako ne bih uzeo taj novac."Nalazili su se, otprilike, oko deset milijardi kilometara od sunca. I

dalje je izgledalo kao zvezda, ali je bilo oko etiri hiljade puta manje svetlonego što bi bilo posmatrano sa površine neke planete pogodne za nastanak iodržavanje života.

"Ovog asa, zahvaljujui uveanju, u stanju smo da vidimo dve planete",objavi Treviz. "Sudei na osnovu njihovih prenika, kao i na osnovu spektrasvetlosti koju reflektuju, nema nikakve sumnje da je re o gasovitim džinovima."

Brod se nalazio podosta izvan planetarne ravni, i Blis i Pelorat,zagledavši se u ekran preko Trevizovog ramena, ugledaše dva tanušna polusrpazelenkaste boje. Onaj krai bio je i nešto deblji: dan na toj planeti ve je biodobrano odmakao.

"Janove!" oglasi se Treviz. "Koliko se seam, Zemljino sunce trebalo bi dau svom sistemu ima, ak, etiri gasovita džina. Je li tako?"

"Sudei po predanjima, tako je", potvrdi Pelorat.

"Onaj najbliži suncu trebalo bi da je najvei, a sledei od njega, gledanood sunca, trebalo bi da ima prstenove. Je li tako?"

"Velike, upadljive prstenove, Golane. Ipak, stari druže, morao bi imati uvidu da u predanjima, dok se tokom vremena prenose s jednog naraštaja do drugog,dolazi do preterivanja. ak i ukoliko ovde ne naiemo na planetu sa krajnjeizuzetnim sistemom prstenova to ipak ne bi trebalo da uzmemo kao nepobitan dokazda pred sobom nemamo Zemljino sunce."

"Bez obzira na to, ova dva džina, koja ovog asa gledamo, možda su dvaspoljna, koja oko sunca kruže po udaljenijim putanjama; druga dva, bliža suncu,možda se nalaze s njegove druge strane, odve daleko da bismo ih mogli uoiti napozadini zvezdanog neba. Moraemo da se još više približimo, a možda i da zaemos druge strane sunca."

"Možemo li, s obzirom na masu zvezde u ijoj emo se blizini nai?""Uz razumnu predostrožnost, kompjuter e biti u stanju da to obavi.

Meutim, ukoliko proceni da bi opasnost bila suviše velika, odbi

e da naspokrene; u tom sluaju, krenuemo sporije - korak po korak."

Treviz dovede svoj mozak u vezu s kompjuterom, i zvezdano nebo na ekranuodmah se izmeni. Zvezda zablista još jae, i trenutak potom skliznu niz rubekrana - dok je kompjuter, sledei nalog, ispitivao nebo u traganju za još nekimgasovitim džinom... Uspeh je bio iznad svih oekivanja.

Sve troje posmatraa ukrutiše se i netremice se zagledaše u ekran, dok jeTrevizov um, gotovo obamro od zadivljenosti, nasumce pipkao po kompjuteru,pokušavajui da mu izda nalog da pristupi uveanju.

"Neverovatno", promuca Blis, gotovo se zgranuvši.

88.Jedan gasoviti džin stajao im je pred oima, pod uglom koji je inio da mu

najvei deo bude izložen suncu. Oko njega, svijao se širok i blistav prsten,veoma nagnut, kao da želi da itavom svojom površinom upije što više sunevih

zraka. Prsten je blistao još više nego li i sama planeta, i duž njega, treinomputa prema planeti, stajala je uska, razvodna linija.

Treviz postavi zahtev za najpunijim uveanjem, i prsten se istog asaraspade na niz uskih i koncentrinih prstenia, koji su se presijavali podsunevim zracima. Sada se mogao videti samo jedan deo prstena, dok je samaplaneta zašla za rub ekrana. U njegovom uglu, na suprotnom kraju od mesta nakome se nalazio Treviz, nešto zablista i, trenutak potom, ispostavilo se da je upitanju još jedna planeta sa prstenovima, mada pri osetno manjem uveanju.

"Je li ovako nešto uobiajeno?" upita Blis, i dalje duboko zadivljena.



"Nije", odgovori Treviz. "Gotovo svaki gasoviti džin ima prstenove,sainjene od svemirskih otpadaka, ali su oni, po pravilu, uski i bledi. Jednomsam prilikom video nekog džina iji su prstenovi bili sasvim uski, aliistovremeno, i izuzetno sjajni. Ali još nikada nisam video nešto slino ovome;ak nisam uo ni da neko o tome pria."

"Nema nikakve sumnje", ree Pelorat, "da je ovo džin sa prstenovima izpredanja. Ukoliko je zaista jedin..."

"Jeste jedinstven", odvrati Treviz, "koliko je to meni - a i kompjuteru -poznato"

"Onda, u tom sluaju, ovo mora biti planetarni sistem kome pripada iZemlja. Nema nikakve sumnje: takvu planetu niko ne bi bio u stanju da izmisli.Da bi bio u stanju da je opiše - ovek najpre mora da je vidi."

"Pripravan sam, sada", ree Treviz, "da poverujem u sve što tvrde ta tvojapredanja. Ovo je šesta planeta u sistemu, a Zemlja bi trebalo da bude trea?"

"Tako je, Golane.""U tom sluaju, moram vam rei da se nalazimo na udaljenosti manjoj od

milijardu i po kilometara od Zemlje - i još nas niko nije zaustavio. Gea nas jezaustavila, kada smo joj se približili."

"Kada smo vas zaustavili, bili ste bliže Gei nego što smo mi sada Zemlji",ree Blis.

"Aha", potvrdi Treviz, "ali budui da je, prema mom mišljenju, Zemljamonija od Gee, uzimam ovo kao posebno dobar znak. To što nas nije zaustavila,

možda znai da Zemlja nema ništa protiv našeg dolaska.""Ili možda Zemlja ne postoji", ree Blis."Jeste li ovog puta voljni da se kladite?" upita Treviz smrknuto."Ono što Blis želi da kaže", umeša se Pelorat, "jeste da je Zemlja, možda,

kao što uostalom svi tvrde, zagaena radioaktivnošu, i da nas niko nezaustavlja iz jednog jedinog razloga: ne postoji niko ko bi nas zaustavio.Drugim reima, nikakav život više ne postoji na Zemlji."

"Ne", žestoko se usprotivi Treviz. "U sve sam spreman da poverujem, ali uto nisam. Približiemo se Zemlji, i sami se uveriti. I imam oseaj da nam seniko nee ispreiti."

89.Gasovite džinove ve su dobrano ostavili za sobom. Jedan asteroidski pojas

prostirao se sa unutrašnje strane gasovitog džina koji je bio najbliži suncu

(bio je, zaista, i najvei, baš kao što su predanja govorila).S unutrašnje strane asteroidskog pojasa nalazile su se etiri planete.

Treviz ih stade brižljivo prouavati. "Trea je najvea. Po veliiniodgovara, kao i po svojoj udaljenosti od sunca. Mogla bi biti pogodna za život."

Peloratu se uini da je uoio neku vrstu nesigurnosti u Trevizovim reima."Šta je bilo? Ima li atmosferu? " upita on."Oh, da", odgovori Treviz. "Sve imaju atmosferu: druga, trea i etvrta.

Baš kao u dejim priama: kod druge je atmosfera odve gusta, kod etvrte odve retka, ali je, zato, kod tree savršena."

"Misliš li, onda da bi to mogla biti Zemlja?""Mislim li? odvrati Treviz, gotovo izbezumljeno. "Ne moram ništa da

mislim. To jeste Zemlja. Oko nje kruži džinovski prirodni pratilac o kome si migovorio."

"Zaista?" Peloratovim licem razli se osmeh, kakav Treviz još nikada nijena njemu video.

"Zaista! Evo, pogledaj pod najpunijim uveanjem."Pelorat ugleda dva polusrpa, od kojih je jedan bio osetno vei i svetliji

od drugog."Onaj manji je prirodni pratilac planete?" upita on."Da. Dosta je udaljeniji od svoje planete nego što bi se to moglo

oekivati, ali nema nikakve sumnje da kruži oko nje. Obim mu je, otprilike, kaoobim kakve manje planete; u stvari, manji je nego ijedna od etiri unutrašnjeplanete što kruže oko sunca. Uprkos tome, prilino je velik za jednog planetnogpratioca. U preniku ima najmanje dve hiljade kilometara, što ga, po obimu, iniravnim pratiocima gasovitih džinova."



"Šta, nije vei?" Pelorat je izgledao razoaran. "Znai, nije re o onomogromnom prirodnom saputniku Zemlje?"

"Oh, da. Prirodni saputnik nekog gasovitog džina, prenika dve ili trihiljade kilometara, jedna je stvar; ali isti takav družbenik neke omanje,vrstopovršinaste i naseljene planete, sasvim je druga. Ovo telo ima prenikkoji iznosi, otprilike, etvrtinu prenika matine planete. Kad si još uo da,kada je neka naseljena planeta u pitanju, postoji tolika mera izjednaenostiizmeu nje i njenog saputnika?"

"O tim stvarima jedva da nešto znam", odgovori Pelorat bojažljivo."Pa, Janove, u tom sluaju osloni se na moju re. Pojava je po svemu

jedinstvena: u stvari, pred sobom imamo, praktino, dvojnu planetu, dok okonajveeg broja svetova kruže pratioci koji jedva da su nešto više od obinihkamiaka... Janove, ukoliko uzmeš u obzir onog gasovitog džina sa prekrasnimprstenovima, i ovu planetu sa ogromnim prirodnim pratiocem - o kojima su ti,mnogo pre no što si ih ugledao, i uprkos krajnje maloj verovatnoi da uopštepostoje, govorila tvoja predanja - pa, kada se sve sabere, svet koji upravo ovogasa imamo pred oima mora da je Zemlja. Sve, ama baš sve, govori u prilog tome.Pronašli smo je, Janove; pronašli smo je!"

90.Bio je to ve drugi dan njihovog stražarenja u blizini Zemlje, i Blis,

dovršavajui veeru, nezadovoljno zevnu i ree: "Imam utisak da smo najviše

vremena - više nego na bilo šta drugo - utrošli na oprezno približavanje ioprezno udaljavanje od razliitih planeta. Imam utisak da smo, doslovno, itavenedelje utrošili na to."

"Delimino je razlog tome", odvrati Treviz, "što je veoma opasno izvoditiskokove u neposrednoj blizini zvezda. Meutim, u ovom sluaju napredujemoposebno sporo, jer ne želim da suviše brzo uletimo u kakvu opasnost."

"Mislila sam da ste rekli da imate oseaj da nam se ništa nee ispreiti.""Tako je, ali, ipak, ne želim da sve položim samo na jednu kartu." Treviz

se zagleda u sadržinu kašike, pre no što je stavi u usta, a onda dodade: "Znate,baš mi nedostaju ribe koje smo jeli na Alfi. Samo smo tri puta obedovali tamo."

"Da, baš šteta", složi se Pelorat."Pa", primeti Blis, "do sada smo boravili na pet svetova, i svaki od njih

napustili smo sa toliko žurbe da nismo imali vremena niti da popunimo našezalihe, niti da ih uinimo raznovrsnijim. ak i kada je na nekima od njih bilo

hrane, koju smo mogli poneti sa sobom, kao na Komporelenu i Alfi, ili mogueje..."

Ona ne dovrši reenicu; brzo podigavši pogled, Falom to uini umesto nje:"Na Solariji? zar niste mogli tamo da se snabdete hranom? Na Solariji ima hraneu izobilju, koliko i na Alfi. A i bolja je."

"Poznato nam je to, Falom", odvrati Blis. "Ali, eto, nije bilo vremena."Falom se ozbiljno zagleda u nju. "Da li u ikad ponovo videti Džembija,

Blis? Reci mi istinu.""Možda", odgovori Blis, "ukoliko ponovo odemo na Solariju.""A da li emo ikada otii tamo?"Blis je oklevala. "Ne bih mogla da ti kažem.""A sada idemo na Zemlju, je li tako? Je li to ona planeta sa koje smo,

kako si mi rekla, svi potekli?""Sa koje su potekli naši praroditelji", ispravi je Blis."Sada umem da upotrebim re 'preci'", uzjoguni se Falom.

"Da, sada idemo na Zemlju.""Zbog ega?"Blis nehajno odvrati: "Ne misliš li da bi svako mogao poželeti da vidi

svet svojih predaka?""Rekla bih da je u pitanju i nešto više od toga. Svi izgledate tako

zabrinuti.""Nikada još tamo nismo bili. I ne znamo šta nas tamo, možda, oekuje.""Ipak, mislim da je u pitanju nešto više od toga."Blis se nasmeši. "Završila si veeru, Falom, draga, i što ne poeš u našu

sobu i odsviraš nam neku serenadu? Sviraš sve lepše i lepše. Hajde, hajde",



požuri je ona, lupnuvši je blago po stražnjici, i Falom se okrenu i poe,bacivši prethodno zamišjen pogled prema Trevizu.

Treviz je gledao za njom s neskrivenom nenaklonošu. "Ume li ta stvaricada ita misli?"

"Trevize, ne nazivajte je ' stvaricom'", oštro ga ukori Blis,"Može li da ita misli? Vi biste to morali znati.""Ne, ne može. Niti to Gea može. Niti to mogu pripadnici Druge Zadužbine.

itati misli, u smislu da se prati neiji razgovor, ili da se stekne predstava otome šta je u neijoj glavi, danas još nije mogue, niti e biti u predvidljivojbudunosti. Mi smo u stanju da razaberemo, da protumaimo, i do izvesne mere daprilagodimo neija oseanja, ali to u svakom sluaju nije isto."

"Kako znate da ona nije u stanju da ini to što, navodno, nije mogueuiniti?"

"Zato što bi, kako maloas rekoste, trebalo to da znam.""Možda je ovladala vašim umom, te toga niste svesni."Blis usmeri pogled naviše, zakolutavši oima. "Trevize, budite razumni.

ak i kada bi raspolagala neuobiajenim moima, ne bi to bila u stanju da nameni izvede, jer ja nisam Blis, ve Gea. Stalno to zaboravljate. Znate li, samo,kakva je mentalna mo itave jedne združene planete? Da li zaista verujete da bineki Izdvojenik, ma koliko nadaren bio, bio u stanju da nadvlada takvu mo?"

"Ne znate baš sve, Blis, i ne budite odve samouvereni", odvrati Trevizmrzovoljno. "Ta stv... Ona nije baš tako dugo s nama. Za tako malo vremena ja

bih, najverovatnije, nauio tek osnove nekog jezika, a ona ve savršeno tenogovori galaktiki, koristei, gotovo, pun renik. Da, znam da joj vi pomažete,ali ipak, voleo bih kada biste prestali."

"Tano je, rekla sam vam da joj pomažem, ali isto tako, rekla sam vam i daje neverovatno inteligentna. Do te mere inteligentna, da bih želela da postanedeo Gee. Ukoliko bismo bili u stanju da je privuemo, i to dok je još dovoljnomlada, možda bismo mogli da o Solarijancima saznamo sve što nam je potrebno dabismo, konano, apsorbovali itav njihov svet. Moglo bi nam to biti od vrlovelike koristi."

"Zar vam nije jasno da su Solarijanci patološka vrsta Izdvojenika, ak iprema mojim merilima?"

"Kao deo Gee, nee to više biti.""Blis, mislim da niste u pravu. Mislim da je ta mala Solarijanka opasna, i

da bi trebalo da je se što pre otarasimo."

"A kako? Da je, jednostavno, izbacimo kroz prozor? Da je ubijemo, iseckamona parie, i prikljuimo zalihama hrane?""Oh, Blis", prostenja Pelorat."To što ste upravo rekli ogavno je", ree Treviz, "i savršeno

bezrazložno." On za trenutak oslušnu. uo se zvuk flaute, ravan i jednolian, arazgovor koji su vodili bio je napola prigušen. "Kada sve ovo privedemo krajutrebalo bi da je vratimo na Solariju, pobrinemo se da ta planeta zauvek ostaneodseena od ostatka Galaksije. Ako mene pitate, imam oseaj da bi je trebalouništiti. Ne verujem joj i plašim je se."

Blis se za trenutak zamisli, a onda odgovori: "Trevize, dobro mi jepoznato da imate osobinu da donosite ispravne sudove, ali isto tako mi jepoznato da od samog poetka ispoljavate nenaklonost prema Falom. Pitam se nijerazlog tome što ste na Solariji doživeli poniženje, koje je u vama pobudiložestoku mržnju kako prema samoj planeti, tako i prema njenim stanovnicima?Budui da mi nije dozvoljeno da petljam po vašem umu, nisam u mogunosti da to

sa sigurnošu ustanovim. Ali molim vas, nemojte zaboraviti da bismo sada, danismo poveli Falom sa sobom, još bili na Alfi - mrtvi, i, ajverovatnije,pokopani."

"Blis, to mi je poznato, pa ipak...""Njenoj se inteligenciji treba diviti, a ne zavideti joj na njoj.""Ne zavidim joj. Ja je se plašim""Njene inteligencije?"Treviz zamišljeno obliza usne. "Ne, ne inteligencije.""Pa, ega, onda?"



"Ne znam. Blis, kada bih znao zbog ega se plašim, možda bih prestao da seplašim. U pitanju je nešto što, jednostavno, ne razumem." Glas mu postadeprigušen, kao da se obraa samom sebi. "ini se da je itava Galaksijapreplavljena stvarima koje nisam u stanju da razumem. Zbog ega sam odabrao Geu?Zbog ega moram da pronaem Zemlju? Da li je posredi neka zagubljenapretpostavka na kojoj se temlji psihoistorija? Ukoliko jeste, u emu se sastoji?I povrh svega, zbog ega Falom pobuuje u meni oseaj nelagodnosti?"

"Na žalost", primeti Blis, "nisam u stanju da odgovorim na vaša pitanja."Ona ustade i izie iz sobe.

Pelorat se zagleda za njim, a onda se obrati Trevizu. "Golane, stvariipak, nadam se, nisu tako mrane kao što izgledaju. Sve smo bliže i bližeZemlji, i jednom kada se tamo naemo, sve e se zagonetke razrešiti. U ovomtrenutku, meutim, ini se da još niko ne pokušava da nam se isprei na našemputu ka Zemlji."

Trevizove oi zasvetlucaše, i on ree Peloratu tihim glasom: "U stvari,želeo bih kada bi nam se nešto ispreilo."

Pelorat ga zabezeknuto pogleda. "Stvarno? A zbog ega?""Iskreno, pozdravio bih svaki znak života tamo dole."Pelorat širom razrogai oi. "Jesi li, na kraju krajeva, ustanovio da je

Zemlja zagaena radioaktivnošu?""Ne, baš. Ali je topla. Toplija nego što bih oekivao.""Je li to rav znak?"

"Ne mora biti. Mogla bi, ak, biti prilino topla, a da to ipak ne znaida život na njoj nije mogu. Prekriva od oblaka dosta je debeo, i nema nimalosumnje da je sainjen od vodene pare; ti oblaci, zajedno sa preobilnom vodom izokeana, možda su u stanju da potpomognu da se život održi, uprkos temperaturikoju smo proraunali na osnovu kratkotalasnog zraenja. Pa ipak, još nisamsiguran. Jednostavno, ukoliko..."

"Da, Golane?""Pa, ukoliko Zemlja jeste zagaena radioaktivnošu, to bi sasvim dobro

objasnilo injenicu da je toplija nego što bi se moglo oekivati.""Meutim, to ne znai da bi i obrnuto moralo biti tano. Mislim to da

injenica da je toplija nego što bi se oekivalo neminovno mora znaiti i da jezagaena."

"Ne. Ne, uopšte ne mora." Trevizu poe za rukom da se na silu nasmeši."Ipak, Janove, nemoj time previše lupati glavu. Kroz dan ili dva biu u stanju

da ti nešto više kažem - i tadaemo znati zasigurno."

91.Falom je sedela na ležaju duboko zamišljena, i kad Blis ue u sobu ona za

trenutak podiže oi, i odmah potom spusti glavu.Blis joj se blago obrati: "Falom, šta nije u redu?""Blis, zbog ega me Treviz toliko ne podnosi?" upita devojica."Zbog ega misliš da te ne podnosi?""Uvek me gleda tako nervozno... Je li to prava re?""Moglo bi se i tako rei.""Uvek, kada god sam u njegovoj blizini, gleda me nervozno. Lice mu se uvek

pomalo gri.""Falom, Treviz ima puno briga.""Zbog toga što traga za Zemljom?""Da."

Falom se za trenutak zamisli, a onda ree: "Naroito je nervozan kada japokreem stvari oko sebe, ne dodirujui ih."

Blisino lice poprimi strog izraz. "Ali, Falom, zar ti nisam rekla da to neiniš - naroito kada je Treviz u blizini?"

"Pa, eto, jue, baš u ovoj sobi, nisam ni primetila kako stoji na vratimai posmatra me. Pokušavala sam da uzdignem jednu od Pelovih knjiga i da jepostavim da stoji na jednom ošku. Niko zbog toga nije imao nikakve štete."

"Ipak, Falom, to Treviza ini nervoznim, i ne želim da iniš takve stvari,bio on prisutan ili ne."

"Da li ga nervoznim ini to što on nije u stanju to da uradi?"



"Možda.""A da li ti to možeš da uiniš?"Blis lagano odmahnu glavom. "Ne mogu.""Ipak, to te ne ini nervoznom. Ni Pela.""Ljudi se razlikuju meusobno.""Znam", odvrati Falom, s iznenadnim prizvukom tvrdoe u glasu, što Blis

iznenadi i navede je da se namršti."Šta to znaš, Falom?""Ja sam razliita.""Pa naravno. Upravo sam to i rekla. Ljudi se razlikuju meusobno.""Moje telo je drugaije. I ja mogu da naterujem stvari da se pokreu.""To je tano."Falom nastavi, sa prizvukom neeg buntovnikog u glasu: "Ja moram da

naterujem stvari da se kreu. Treviz ne bi smeo da se zbog toga ljuti na mene, ani ti ne bi trebalo da me u tome spreavaš."

"Ali, zbog ega moraš to da iniš?""Moram to da inim. Da vežbujem... Je li to prava re?""Ne, baš. Kaže se 'da vežbam'.""Tako je. Džembi mi je govorio da moram da vežbam svoje... svoje...""Transudktorske režnjeve?""Da. I da ih uinim monim. Tako da, kada odrastem, budem u stanju da

upravljam svim robotima. ak i samim Džembijem."

"Falom, ukoliko ti to nisi inila - ko je upravljao svim robotima?""Bander", odvrati Falom potpuno ravnodušno."Jesi li poznavala Bandera?""Naravno. Ugledavala sam Bandera mnogo puta. Trebalo je da postanem

sledei vlasnik Banderovog imanja, i to bi onda bilo Falomino imanje. Tako mi jeDžembi rekao."

"Misliš, Bander je dolazio da te..."Falom zapanjeno otvori usta, a onda odvrati grcavim glasom: "Banderu

nikada ne bi palo na pamet da me..." Devojica gotovo izgubi dah i lako uzdrhta,a onda objasni: "Ugledavala sam Banderovu sliku."

Pomalo oklevajui, Blis je upita: "Kako se Bander odnosio prema tebi?"Falom uputi Blis pomalo zauen pogled. "Bander bi me pitao da li mi je

nešto potrebno, da li je sa mnom sve kako treba. Ali Džembi je uvek bio pokrajmene, tako da mi ništa nije bilo potrebno."

Ona pognu glavu i zagleda se u pod. Potom, stavivši ruke na oi, re

e:"Ali onda se Džembi iskljuio. Mislim da je to bilo stoga što se i Bander...

iskljuio.""Zbog ega to kažeš?" upita Blis."Razmišljala sam o tome. Bander je upravljao svim robotima, i ako se

Džembi iskljuio, i ako su se svi drugi roboti iskljuili, mogu je samo jedanrazlog: da se i Bander iskljuio. Nije li tako?"

Blis ništa ne odgovori."Ali", nastavi Falom, "kada me budete vratili na Solarij, ja u ponovo

ukljuiti Džembija, kao i sve druge robote, i opet u biti sretna.""Zar nisi, Falom, sretna ovde, sa nama ?" upita Blis. "Makar samo malo? I

makar samo ponekad?"Falom podiže svoje suzama obliveno lice prema Blis, i odmahujui drhtavo

glavom, odgovori: "Hou svog Džembija."Obuzeta dubokom naklonošu prema detetu, Blis ispruži ruke i vrsto steže

Falom u naruje. "Oh, Falom, tako bih želela da ti i Džembi budete ponovozajedno", uzviknu ona, i tek tada, iznenada, shvati da i sama grca u suzama.

92.Pelorat ue u sobu i zatee ih u tom stanju. Za trenutak, on se ukoi i

upita: "Šta se to dešava?"Blis se odmae od deteta i maši se malenog pareta tkanine kako bi

obrisala oi. Onda bezglasno odmahnu glavom, i Pelorat, sada ozbiljno zabrinut,ponovo upita: "Ama, šta se to dešava?"



"Falom", obrati se Blis devojici, "hajde, odmori se malo. Smisluu ve nešto, kako bi se bolje oseala. Ali ne zaboravi - volim te ništa manje nego štote je Džembi voleo."

Ona dohvati Pelorata za ruku i gotovo ga dovue do obedovaonice, govorei:"Ništa se ne dešava, Pele... Ništa."

"U pitanju je Falom, je li tako? I dalje joj nedostaje Džembi.""Strašno joj nedostaje. I mi joj ni na koji nain ne možemo pomoi. Mogu

samo da joj kažem da je volim - što je, uostalom, puna istina. A kako da nevolim tako inteligentno i tako nežno stvorenje... Izvanredno je inteligentna.Treviz ak misli - previše inteligentna. Viala je, znaš, svojevremeno Bandera -ili bolje reeno njegovu holografsku sliku. Ipak, u osnovi je ravnodušna premanjegovoj uspomeni: o njemu govori hladno, bez ikakvih posebnih oseanja - a mogui da shvatim zbog ega. Povezivala ih je samo injenica da je Bander bio vlasnikonog imanja, i da je posle njega Falom trebalo da ga nasledi. Nikakav drugiodnos nije postojao."

"Da li Falom shvata da joj je Bander bio otac?""Ne otac - majka. Ako smo saglasni u pogledu toga da je Falom žensko, onda

ni Bander nije mogao biti ništa drugo.""Uzmi kako hoeš, Blis, draga. Da li je Falom svesna da joj je Bander bio

roditelj?""Nisam sigurna da bi, uopšte, bila u stanju da shvati šta znai

roditeljski odnos. Možda i shvata, ali to ne obznanjuje. injenica je, meutim,

da je dokonala da je Bander mrtav; shvatila je, naime, da Džembijevo'iskljuenje' proishodi iz obustave dotoka energije, i budui da mu je energijapristizala preko Bandera... Sve me to užasava."

"A zbog ega, Blis?" upita Pelorat zamišljeno. "Na kraju krajeva, jedno jes drugim u loginoj vezi."

"Još jedna logina veza može se otkriti u odnosu na Banderovu smrt. NaSolariji, sa njenim dugovekim i samotnim Vasionicima, smrt mora biti retka iteško zamisliva pojava. Doživljaj prirodne smrti mora da je ogranien na samonekolicinu tamo, i najverovatnije ni ne postoji kao takav za neko solarijanskodete Falominih godina. Ukoliko Falom nastavi da razmišlja o Banderovoj smrti,poee i da se pita zbog ega je Bander mrtav - i injenica da je do toga došloupravo u trenutku kada smo se mi, stranci, našli na toj planeti odveše je dooevidnog zakljuka - uzrok i posledica."

"To jest, da smo mi ubili Bandera."

"Pele, nismo mi ubili Bandera. Ja sam ga ubila.""To njoj nikada nee pasti na um.""Ali ja u morati da joj to kažem. Kako stvari sada stoje, uzbuena je

zbog Treviza, a sasvim je jasno da je on voa naše male družine. Za nju e toznaiti, zdravo-za-gotovo, da je Treviz vinovnik Banderove smrti; misliš li,zaista, da bih ja mogla dozvoliti da Treviz bude okrivljen zbog neega što nijepoinio?"

"Ali, ipak, od kakve je sve to važnosti, Blis? Dete ionako ne osea ništaprema svom oc... ovaj, majci. Sva njena oseanja vezana su za njenog robota,Džembija."

"Ali smrt majke prouzrokovala je i smrt njenog robota. Gotovo da, u jednomtrenutku, nisam pred njom uzela na sebe odgovornost za to. Bila sam u vrlovelikom iskušenju."

"Zbog ega?""Zbog toga, da bih joj sve mogla objasniti na svoj nain. Da bih je

utešila. Da bih je spreila da do tog saznanja sama doe, razmišljajui o tomena nain koji bi joj uskratio svaku mogunost da za ono što se dogodilo pronaeopravdanje."

"Ali opravdanje postoji. To se dogodilo u samoodbrani. Da nisi postupilaonako kako si postupila - u sledeem trenutku svi bismo bili mrtvi."

"To sam i želela da joj kažem, ali nisam bila u stanju. Plašila sam se dami nee poverovati."

Pelorat odmahnu glavom, a onda, uzdahnuvši, upita: "Pomišljaš li, ponekad,da bi zaista bilo bolje da je nismo poveli sa sobom? Sve ovo ini te tolikonesretnom."



"Ne", odvrati Blis ljutito, "ne govori tako. Bila bih beskrajno nesrenijakada bih morala, kao ovo sada, da sedim ovde i priseam se kako nismo ništauinili da spreimo da jedno nevino dete bude nemilosrdno iskasapljeno zbogneega što je bilo naše delo."

"Ali takvi adeti vladaju na Falominom svetu.""Pele, nemoj dopustiti da tobom ovlada Trevizov nain razmišljanja.

Izdvojenicima, nekako, polazi za rukom da prihvate takve stvari i o tome više nerazmišljaju. Meutim, Gea teži da spase, a ne da uništi neki život - odnosno da,sedei po strani, dopusti da jedan život bude izgubljen. Kao što svi dobroznamo, svaki se život u nekom trenutku mora okonati, kako bi se neki drugiživot mogao razviti; ali to okonanje nikada ne sme biti konano, nikada bezneke svrhe. Mada se nije mogla izbei, ve je i sama Banderova smrt nešto što jesamo po sebi teško podneti; Falomina smrt prešla bi, jednostavno, sve granice."

"Pa", ree Pel, "pretpostavljam da si u pravu... Ipak, nisam te potražiozbog Falom. U stvari, re je o Trevizu."

"Šta je s njim?""Blis, brinem zbog njega. Eno ga gde sedi i eka da dobije neku pouzdaniju

informaciju o Zemlji, ali ja nisam siguran da e moi da izdrži taj pritisak.""Ne strahujem za njega. Ima on vrst i stabilan um.""Ipak, svi imamo svoje granice. uj, planeta Zemlja toplija je no što je

on to oekivao; sam mi je to rekao. Rekao bih da ak pomišlja da je pretopla dabi na njoj mogao opstati život, mada, s druge strane, imam utisak da se veoma

trudi da i samog sebe ubedi da nije tako.""Možda je u pravu. Možda planeta nije pretopla da bi na njoj mogao opstati

život.""Pored toga, spreman je da prizna da ta toplota možda proistie iz

injenice da joj je površina zagaena radiaktivnošu; s druge strane, ini mise, nastoji da i tu pomisao odbaci... Kroz dan ili dva dovoljno emo sepribližiti Zemlji, tako da sumnjama više nee biti mesta. Ali šta ako je Zemljazaista zagaena?"

"Pa, u tom sluaju, morae da tu injenicu prihvati - kao injenicu."Ali... ne znam kako da se izrazim - naime, kako da se izrazim u mentalnom

smislu. Šta ako njegov um..."Blis poeka nekoliko trenutaka, a onda, pomalo podsmešljivo, upita:

"Aktivira detonator?""Da. Aktivira detonator. Ne bi li trebalo da uiniš nešto da mu, u ovom

trenutku, daš novu snagu? Da ga - da tako kažem - malo smiriš i držiš podkontrolom?""Ne, Pele. Ne verujem da bi do toga moglo doi, a pored toga, tu je i

vrst Gein stav da se po njegovom umu ne sme petljati.""Ali u tome i jeste stvar. On poseduje tu neobinu osobinu da 'bude u

pravu' - kako god vi to ve nazivali. Šok koji bi mogla proizvesti injenica dase sva njegova nastojanja pretvaraju u prah, i to u trenutku kada se inilo dauspešno okonava svoje traganje, možda nee uništiti njegov um, ali bi mogaouništiti tu njegovu sposobnost da 'bude u pravu'. Gea i sama smatra da je upitanju nešto krajnje izuzetno. Nije li upravo ta njegova sposobnost izloženanajveoj opasnosti da nestane?"

Blis osta nekoliko trenutaka zamišljena, a onda sleže ramenima. "Pa, moždau morati da ga malo držim na oku."

93.

Tokom sledeih trideset šest asova Treviz jedva da je bio svestan da seBlis, a u manjoj meri i Pelorat, takorei ne odmiu od njega. Ipak, ta injenicanije predstavljala ništa neuobiajeno, s obzirom na oskudni prostor na brodu;pored toga, druge su mu se misli vrzmale po glavi.

Ovog asa, sedei za kompjuterom, odjednom ostade sasvim svestan injeniceda oboje stoje na vratima komandne prostorije. On podiže oi i zagleda se u njihbez ikakvog izraza.

"Dakle?" upita on veoma tihim glasom.Peloratov glas zvuao je neobino. "Kako si, Golane?"



"Upitaj to Blis", odgovori on. "Ve asovima ne skida oi s mene. Imamutisak da mi džara po mozgu... Nije li tako, Blis?"

"Nije. Niste u pravu, Golane", odvrati Blis ne uzbuujui se. "Meutim,ukoliko vam je moja pomo potrebna, tu sam... Da li vam je potrebna moja pomo?"

"Ne, zbog ega? Bolje me ostavite nasamo. Oboje.""Da li bi nam, molim te, rekao šta se dogaa?""Pogodi!""Da li je Zemlja...?""Jeste. Ono što su nam svi sve vreme govorili savršeno je tano." Treviz

pokaza rukom prema ekranu na kome se mogla videti nona strana Zemlje koja jepomraivala sunce. Stajala je kao vrst, taman krug, naspram zvezdanog neba, doksu joj rubovi bili opervaženi isprekidanim narandžastim odsjajima.

"Je li taj narandžasti odsjaj znak radioaktivnosti?" upita Pelorat."Nije. To je odraz suneve svetlosti u Zemljinoj atmosferi. Da u atmosferi

nema toliko oblaka taj narandžasti odsjaj javljao bi se u obliku istog,neisprekidanog prstena. Radioaktivnost nismo u stanju da vidimo. Atmosferaapsorbuje razliita zraenja, ukljuujui i gama zrake. Meutim, ona proizvodi itakozvana sekundarna zraenja, srazmerno znatno slabija, ali je kompjuter, ipak,u stanju da ih otkrije. Ta su zraenja golom oku i dalje nevidljiva, alikompjuter je u stanju da za svaku esticu ili talas zraenja naini odgovarajuifoton u okviru vidljivog dela spektra, te da nam, na taj nain, Zemlju predstaviu bojama koje, istina, nisu stvarne, ali koje jasno prikazuju vrste i intenzitet

zraenja na njoj. Pogledajte."Istog asa tamni disk Zemlje zasvetluca prigušenom, prljavoplavom bojom."Kakav je intenzitet zraenja na njoj?" upita Blis tihim glasom. "Dovoljan

da bude jasno da ljudi tamo dole ne mogu opstati?""Ne samo ljudi", odvrati Treviz. "Nikakav život tamo dole ne bi mogao

opstati. Planeta je nepodesna za bilo kakav oblik života; nema više niega - iposlednja bakterija, i poslednji virus, davno su nestali."

"Da li bismo mogli da je ispitamo na licu mesta?" upita Pelorat. "Mislim,u svemirskoj odei."

"Možda, tokom nekoliko asova - pre no što se i sami nepovratno neozraimo."

"Pa, onda, Golane, šta da radimo?""Šta da radimo?" Treviz se zagleda u Pelorata onim svojim pogledom u kome

nije bilo nikakvog prepoznatljivog izraza. "Da li želiš da uješ šta bih ja,

stvarno, želeo da uinim? Želeo bih da odvedem tebe i Blis - i ono dete - natragna Geu i da vas tamo zauvek ostavim. A potom, želeo bih da se vratim na Terminus

i predam im brod. A potom, voleo bih da podnesem ostavku na položaj venika -što bi, bez sumnje, gradonaelnicu zaista usreilo. A potom, voleo bih da vodimživot penzionera, prepustivši da stvari u Galaksiji teku svojim tokom. Ne bi mezanimali ni Seldonov Plan, ni Zadužbina, ni Druga Zadužbina, ni Gea. NekaGalaksija sama odabere svoj put. Za moga života ne bi se ništa izmenilo - a zbogega bih i najmanju crkavicu dao za ono što e se dogoditi posle?"

"Ipak, Golane, siguran sam da ne misliš to što sada govoriš", žurnoprimeti Pelorat.

Treviz ga je nekoliko dugih trenutaka netremice posmatrao, a onda dubokoudahnu vazduh. "Ne, ne mislim. Ali, oh, kako bih samo želeo da zaista mogu dauinim sve ono što sam maloas nabrojao!"

"Ostavimo to sada. Šta zaista nameravaš da uiniš?""Nameravam da još neko vreme zadržim brod u orbiti oko Zemlje. Da malo

predahnem, da se povratim od svega ovoga, i da razmislim šta emo dalje. Osim..Šta..."

"Da?"Treviz kao da jedva prevali preko usana: "Osim... Šta, uopšte, još može da

se uini? Šta je to za im još vredi tragati? I šta je to, uopšte, što bi bilovredno traganja?"

OBLIŽNJI SVET

94.



Tokom etiri naredna dana Pelorat i Blis viali su Treviza samo za vremeobeda. Ostatak vremena provodio je ili u komandnoj prostoriji ili u svojoj sobi.Tokom obeda nije progovarao ni rei. Usne su mu sve vreme bile stisnute, i jeoje vrlo malo.

Tokom etvrtog obeda, meutim, Peloratu se uini da je iz Trevizovogdržanja išezlo nešto od njegove neuobiajene ozbiljnosti. Pelorat se dvaputnakašlja, kao da namerava da nešto kaže, ali odustade.

Konano, Treviz podiže pogled i obrati mu se: "Pa?""Jesi li, ovaj, nešto smislio, Golane?""Zbog ega to pitaš?""Izgledaš mi nešto malo manje sumorno.""Ne oseam se manje sumorno, ali jesam razmišljao. I to veoma mnogo.""Možemo li da ujemo o emu?" upita Pelorat.Treviz uputi brz pogled u Blisinom pravcu. Držala je pogled vrsto

prikovan za svoj tanjir, pažljivo nastojei da ne izrekne nijednu re, kao da jebila sigurna da e, u ovom osetljivom trenutku, Pelorat više postii u svomnastojanju da Treviza navede na razgovor.

"Blis, da li i vas zanima?" upita je Treviz.Ona za trenutak podiže oi. "Da. Veoma."Falom raspoloženo kucnu nogom o sto i upita: "Jesmo li pronašli Zemlju?"Blis stisnu devojicu za rame, ali Treviz ne obrati nikakvu pažnju na

njenu upadicu.

"Moramo zapoeti sa osnovnom injenicom", ree Treviz. "Sve informacijekoje se odnose na Zemlju uklonjene su sa niza svetova. To nas je, obavezno,moralo dovesti pred neizbežan zakljuak: na Zemlji je nešto sakriveno. Poredtoga, putem osmatranja, došli smo do zakljuka da je Zemlja zagaenaradioaktivnošu u najveem, smrtonosnom stepenu; na taj nain, sve na njoj jedvostruko skriveno. Nismo u stanju da se na nju spustimo a sa ovog odstojanja, ublizini spoljnog ruba njene magnetosfere i bez ikakve želje da joj se još višepribližimo, nismo u stanju ništa da otkrijemo."

"Jeste li sasvim sigurni u to?" upita Blis blago."Proveo sam dovoljno vremena za kompjuterom pomno, iz svih uglova,

prouivši Zemlju, i mogu rei da jesam. Da, siguran sam. Meutim, što je moždavažnije, oseam da na njoj nema niega. Zbog ega su, onda, sva obaveštenja kojase odnose na Zemlju bila sa toliko pomnosti odasvud uklonjena? Oevidno, što godda je bilo tamo sakriveno, sada je sakriveno daleko potpunije no što bi to iko

mogao i zamisliti; nema, po svemu sudei, nikakve potrebe da ljudi daljepozlauju taj zlatni grumen."

"Mogue je", primeti Pelorat, "da je zaista nešto bilo sakriveno naZemlji, ali u vreme kada njena radioaktivnost još nije bila smrtonosna, i kadajoj je još bio mogu pristup. Žitelji Zemlje možda su tada strahovali da bi nekonepozvan mogao naii i nai to što su oni skrivali - ma šta to moglo biti. Moždaje tada Zemlja pokušala da ukloni sve informacije koje su se na nju odnosile.Ono sa im se sada suoavamo možda su samo preostaci jednog burnog i nesigurnogdoba."

"Ne, ne verujem da je to sluaj", odgovori Treviz. "Do uklanjanja podatakaiz Carske biblioteke na Trantoru, ini mi se da je došlo tek nedavno." On senaglo okrenu prema Blis. "Jesam li u pravu?"

Blis odgovori ravnim glasom: "Ja/mi/Gea došli smodo takvog zakljuka prisusretu sa uznemirenim umom Govornika Gendibala, sa Druge Zadužbine, u trenutkutrostruke konfrontacije izmeu vas, njega i gradonaelnice Brano."

"Prema tome", zakljui Treviz, "što god da je tada moralo biti skriveno,jer je postojala mogunost da bude otkriveno, mora biti da je još skriveno,budui da i dalje postoji mogunost da bude otkriveno uprkos injenici da jeZemlja zgaena radioaktivnošu."

"Ali, kako je to mogue?" upita Pelorat uznemireno."Razmotri sledeu mogunost", ponudi Treviz. "Šta ako se ono što se

nalazilo na Zemlji više na njoj ne nalazi - šta ako je sa nje uklonjeno u asukada je opasnost od radioaktivnosti porasla do nepodnošljivosti? Jer, uprkostome što se tajna više ne nalazi na Zemlji, mogue je da bismo bili u stanju da,pronašavši konano Zemlju, dokuimo na koje je novo mesto smeštena ta tajna koja



se nekad na njoj nalazila. Ukoliko bi to bio sluaj, i dalje bi postojali svirazlozi da se drži u tajnosti položaj same Zemlje."

Falom se ponovo oglasi: "A onda biste me, kako mi je Blis rekla, ukolikone pronaemo Zemlju, vratili Džembiju."

Treviz se okrenu prema Falom i zagleda se u nju - dok se Blis, tihimglasom, obrati devojici: "Rekla sam ti, Falom, možda. Kasnije emo o tomerazgovarati. A sada, poi u svoju sobu i uzmi nešto da itaš, ili sviraj naflauti, ili ini šta ti je volja. Hajde, hajde."

Durljivo se namrštivši, Falom izie."Ali, Golane, nešto mi nije jasno", upita Pelorat. "Ipak, ovde smo.

Pronašli smo Zemlju. Možemo li sada na neki nain dokuiti gde je to, ako nijena Zemlji."

Potraja nekoliko trenutaka dok Treviz ne suzbi loše raspoloženjeprouzrokovano Falominom upadicom, a onda nastavi: "A zbog ega ne bismo mogli?Zamisli da zagaenost Zemljine kore postaje sve vea. Broj njenih žitelja sveviše bi se smanjivao, ili usled izumiranja ili usled prinudnog napuštanjaplanete; i sama tajna, ma u emu se mogla sastojati, bila bi, takoe, izlaganasve veoj opasnosti. Koga bi još bilo da je štiti? Konano, morala bi bitiprebaena na neki drugi svet, jer bi u protivnom - ma o emu da je re -izgubila svu vrednost i za samu Zemlju. Pretpostavljam da bi se dugo oklevalo dase to uini, i da bi se, kada bi se to konano uinilo - uinilo, manje iliviše, u poslednjem trenutku. A sada, Janove, seaš li se onog starca sa Nove

Zemlje koji ti je neumorno punio uši svojim razglabanjem o istoriji Zemlje?""Monolija?""Da, njega. Nije li ti on rekao, govorei o osnivanju Nove Zemlje, da su

poslednji ostaci nekadašnjeg zemaljskog stanovništva preseljeni na tu planetu?""Želiš li to da kažeš, stari druže", upita Pelorat, "da se ono za im sada

tragamo nalazi na Novoj Zemlji? Da su tajnu na Novu Zemlju preneli Zemljani kojisu poslednji napustili Zemlju?"

"Zar ne bi moglo biti tako?" odgovori Treviz. "Nova Zemlja jedva da jeostatku Galaksije bolje znana nego sama Zemlja; pored toga, sadašnji žiteljiNove Zemlje kao da ni o emu drugom ne razmišljaju do li da se otarase svihmoguih uljeza."

"Ali bili smo tamo", umeša se Blis, "i ništa nismo pronašli.""Nismo ni tragali ni za im drugim osim za položajem Zemlje."Pomalo zbunjen, Pelorat primeti: "Ali mi tragamo za neim što je,

verovatno, proizvod najviše tehnologije; za neim, ili nekim, ko je bio u stanjuda ukloni sve informacije ispred samog nosa Druge Zadužbine, kao i - Blis,

oprosti - ispred nosa same Gee. Narod koji sada živi na Novoj Zemlji možda je ustanju da kontroliše klimu nad svojim ostrvom, i možda raspolaže izvesnim,izuzetnim znanjima iz biotehnologije, ali verujem da ete se saglasiti s tim,ini mi se da je njihova tehnologija, sve u svemu, na prilino niskom stupnju."

"Slažem se sa Pelom", klimnu Blis."Donosimo sudove na osnovu ogranienog saznanja", primeti Treviz. "Nikada,

na primer, nismo ugledali muškarce koji su se nalazi u ribarenju. Od ostrva,videli smo samo onaj deo na koji smo se spustili. Meutim, ko zna na šta smomogli naii da smo ga podrobnije ispitali? Najzad, nismo otkrili da imajufluoroscentno osvetljenje sve dok se njime nisu poslužili, i ukoliko je totrebalo da stvori privid da im je tehnologija na niskom stupnju - kažem,privid..."

"Da?"

"Možda je to bila koprena kojom je trebalo da se prikrije prava istina.""Nemogue," usprotivi se Blis."Nemogue? Ali niste li mi baš vi rekli, još tamo na Gei, da je pretežan

deo stanovništva na Trantoru svesno i namerno držan na niskom stupnjutehnologije, kako bi se što bolje prikrila malena skupina pripadnika Drugezadužbine. Ima li ikakvog razloga da isti postupak ne bude primenjen i na NovojZemlji?"

"Želite li to, onda, da kažete da bi trebalo da se vratimo na Novu Zemljui ponovo se izložimo zarazi - ovog puta bez izgleda na spas? Seksualni snošaj



je, bez sumnje, posebno ugodan nain da se ovek zarazi - ali sasvim jeverovatno da nije jedini."

Treviz sleže ramenima. "Ni ja baš ne žudim da se vratim na Novu Zemlju,ali možda emo morati."

"Morati?""Morati! Mada, postoji i druga mogunost.""A kakva?""Nova Zemlja kruži oko zvezde koju tamošnji žitelji nazivaju Alfa

Kentaura. Ali Alfa Kentaura je samo deo jednog dvojnog sistema zvezda. Ukolikozvezdu Nove Zemlje nazovemo Alfa Kentaura A, u tom bi sluaju njenog ne takosvetlog saputnika mogli nazvati Alfa Kentaura B. Ne postoji li mogunost da iAlfa Kentaura B ima planetu, podesnu za život, koja oko nje kruži?"

"Nedovoljno je svetla, rekla bih", primeti Blis, odmahujui glavom. "Uporeenju sa Alfom Kentaura A, svetlost joj je tri etvrtine puta slabija."

"To ne mora ništa da znai. Ukoliko bi se planeta nalazila dovoljno blizuzvezde, stvar bi bila u redu."

Pelorat upita: "A šta kompjuter kaže? Ima li planeta oko B-zvezde?""Proverio sam", odgovori Treviz natmureno se nasmešivši. "Postoji pet

planeta, umerene veliine. Nema gasovitih džinova.""A da li je neka od njih podesna za život?""Kompjuter ne govori ništa o tome; jedino što kaže to je da postoje,

koliko ih je i kakve su veliine."

"Oh", uzdahnu Pelorat, oigledno razoaran."Nema nikakvog razloga da budeš razoaran", opomenu ga Treviz. "Podaci ni

za jedan od svetova Vasionaca nisu bili uneseni u kompjuter. A i podaci kojimasmo raspolagali za Alfu Kentaura A bili su gotovo ništavni. Te su stvarihotimino skrivene, i injenica da gotovo nikakvog podatka nema o Alfi KentauraB može ak predstavljati dobar znak."

"U tom sluaju", primeti Blis gotovo poslovnim tonom, "ono što nameravatejeste da krenete na Alfu Kentaura B, i ukoliko se ispostavi da je posredi orak,da se vratite Alfi Kentaura A."

"Tako je. Ali ovog puta, kada se naemo na Novoj Zemlji, biemo pripravni.Pre nego što sletimo pažljivo emo ispitati itavo ostrvo, i Blis, oekujemo odvas da upotrebite svoje mentalne moi da postavite štit..."

U istom tom asu Daleka zvezda lako uzdrhta, kao da je itav brod uhvatilaštucavica, i Treviz dreknu, napola gnevno, napola zbunjeno: "Ko je za

komandama?!"Ali pre no što je pitanje i postavio, znao je veoma dobro kako glasiodgovor.

95.Falom je potpuno zanesena sedela za kompjuterskim pultom. Njene malene,

dugoprste šake, bile su sasvim raširene, kako bi što bolje pristale uzbledosvetlucave obrise dlanova na komandnoj ploi. inilo se kao da su joj šakeutonule u plou, mada je bilo oigledno da je ova nainjena od tvrdog i skliskogmaterijala.

Bezbroj puta je ve videla kako Treviz postavlja šake na isti nain, iinilo joj se da pri tom ništa drugo nije ni radio, mada joj je bilo jasno da jena taj nain upravljao brodom.

U pojedinim prilikama viala je Treviza kako zatvara oi; sada i onazatvori svoje. Posle nekoliko trenutaka gotovo da zau nešto što beše nalik na

slabašan, veoma udaljen glas - veoma udaljen, ali, istovremeno, kao da odjekujeu njenoj vlastitoj glavi, kroz (toga je tek nejasno bila svesna) njenetransuktorske režnjeve. Ovi joj se uiniše važnijim nego ruke, i ona se upre darazabere rei.

Nalozi, oekivalo je, gotovo moleivo. Kakvi su tvoji nalozi?Falom ništa ne odgovori. Nikada još nije videla da se Treviz glasom obraa

kompjuteru - ali je ipak svim svojim srcem znala do ega joj je bilo najvišestao. Želela je da poe natrag na Solariju, da je ponovo obujmi utešiteljskabeskrajnost Banderovog prebivališta, da opet vidi Džembija... Džembija...



Žudila je da se tamo vrati, i dok je u seanje dozivala svet koji jevolela, zamisli da ga vidi na ekranu kao što je bila u prilici da vidi na njemubrojne svetove koje nije volela. Ona otvori oi i zagleda se u ekran, želei dana njemu ugleda neki drugi svet a ne ovu mrsku Zemlju, a onda stade zuriti u onošto joj se ukaza, zamišljajui da pred sobom ima Solariju. Bila joj je mrska tapraznina Galaksije, u koju su je uvukli protiv njene volje. Suze joj potekoše, ibrod lako uzdrhta.

Ona oseti taj drhtaj, pa se i sama zaljulja, kao u znak odgovora.A onda zau bune korake napolju u hodniku, i kada ponovo otvori oi

Trevizovo iskrivljeno, gnevno lice ispunjavalo joj je vidno polje, zaklanjajuijoj ekran na kome se nalazilo sve što je, u stvari, želela. Treviz je neštovikao, ali ona ne obrati pažnju. On je bio taj koji ju je, ubivši Bandera,odvukao sa Solarije, i on je bio taj koji ju je, mislei samo na Zemlju,spreavao da se tamo vrati; više nije bila spremna da ga sluša.

Bila je odluna u svojoj nameri da odvede brod na Solariju, i povuensilinom njene odlunosti, brod ponovo uzdrhta.

96.Blis vrsto zgrabi Treviza za ruku. "Nemojte! Nemojte!"Ona ga snažno uhvati, povlaei ga unazad, dok je Pelorat, zbunjen i

skamenjen, stajao iza njih."Skloni ruke s kompjutera!" vikao je Treviz. A onda dobaci Blis: "Blis,

sklanjate mi se s puta! Ne želim da vas povredim! "Blis odvrati, gotovo nemonim glasom: "Ne dotiite dete! Inae u morati

da vas spreim - bez obzira na sva uputstva!"Trevizove oi besno se upraviše prema Blis, i on dreknu: "Onda, vi je

sklonite odavde! Smesta!""Falom", obrati se ona detetu, "skloni ruke odatle.""Neu!" uzviknu Falom. "Hou da se brod vrati na Solariju. Hou da se

vrati tamo. Tamo!" Ona glavom pokaza prema ekranu, ne želei da ni za trenutakodvoji ruke od kompjutera.

Ali Blis stavi ruke na detinje rame, i im je one dodirnuše, dete poe dase trese.

Blisin glas postade blaži. "A sada, Falom, naloži kompjuteru da sve vratikako je bilo i poi sa mnom. Hajde, doi." Ona potapša dete, koje briznu unezadrživ pla.

Falom ukloni šake sa komandne ploe i Blis, dohvativši je ispod miške,podiže dete sa stolice. Zatim je okrenu prema sebi i vrsto privinu na grudi,

puštajui je da se isplae i smiri.A onda se okrenu prema Trevizu koji je sav ukoen stajao na vratima.

"Sklonite se u stranu, Trevize, i nemojte, u prolazu, dotai ni dete ni mene."Treviz se smesta pomeri, pravei im prolaz.Blis zastade za trenutak, a onda se tihim glasom obrati Trevizu. "Morala

sam za trenutak da uem u njen um. Ukoliko sam priinila ikakvu štetu, neu vamto lako zaboraviti."

Treviz zausti da odgovori kako ni pišljiva boba ne daje za Falomin um; daje zapravo sva njegova briga posveena kompjuteru. Ipak, pred usredsreenimpogledom Gee (beše mu jasno da nije u pitanju bila samo o Blis, i da nije ona,sama, mogla u njemu pobuditi onaj oseaj hladnog užasa koji se u trenu u njemupojavio), on outa.

Ostao je, tako, utei i bez ikakvog pokreta, još dugo pošto su Blis i

Falom napustili prostoriju. Ostao je, zapravo, u tom položaju sve dok mu sePelorat ne obrati blagim glasom: "Golane, jesi li dobro? Nije te povredila, zarne?"

Treviz snažno protrese glavom, kao da želi da odagna od sebe oseajparalisanosti koji ga je svog obuzeo. "Sa mnom je sve u redu. Pravo pitanje,meutim, jeste: da li je on u redu." On sede za pult kompjutera, i potavidlavnove na mesta na kojima su do maloas poivale Falomine šake.

"Pa?" zabrinuto upita Pelorat.Treviz sleže ramenima. "ini se da je sve u redu. Mogue je, ipak, da

docnije ustanovim da nešto nije u redu, ali ovog asa, ini se da je sve u



redu." A onda ljutito dodade: "Kompjuter, u osnovi, ne bi trebalo da se odazovena dodir iijih ruku osim mojih, ali u sluaju tog hermafroditskog monstruma,nisu samo ruke u pitanju. Siguran sam, njeni transduktorski režnjevi..."

"Ali zbog ega je brod poeo da podrhtava? To nije uobiajeno za njega,zar ne?"

"Nije. Ovo je gravitacioni brod, i ne bi trebalo da se javljaju inercioniefekti. Ali taj mali monstrum..." On zastade, ponovo zahvaen besom.

"Da?""Pretpostavljam da se obratila kompjuteru sa dva meusobno suprotstavljena

zahteva, i da je u svaki od njih unela toliko snage volje da kompjuteru nijepreostalo ništa drugo do da pokuša da, istovremeno, oba zadovolji. U pokušaju dauini nemogue, kompjuter mora da je istog asa izgubio kontrolu nad mehanizmomza uklanjanje inercionih efekata na brodu. Bar mislim da se upravo to dogodilo."

I gotovo istog asa, iz nekog razloga, izgled lica mu se ublaži. "Najzad,možda je i dobro što se to dogodilo, jer kako mi se sada ini, sve moje prie oAlfi Kentaura A i B nisu ništa drugo do obino baljezganje. Sada konano znam nakoje je mesto Zemlja pohranila svoju veliku tajnu."

97.Pelorat se zagleda u njega, napravi se da je preuo njegove poslednje

rei, i vrati se na prvobitnu zagonetku. "Na koji je to nain Falom uputilakompjuteru dva meusobno suprotstavljena zahteva?"

"Pa, eto, rekla je da želi da se brod vrati natrag na Solariju.""Tako je. Razume se, ona to zaista želi.""Ali šta je mislila pod Solarijom? Ona nije u stanju da je prepozna,

posmatrajui je iz svemira. U stvari, iz svemira je nikad nije ni videla.Spavala je, ako se seaš, kada smo u žurbi napuštali planetu. I uprkos svemu štoje našla u tvojoj biblioteci, i uprkos svemu što joj je Blis mogla napriati,sumnjam da je zaista u stanju da pojmi istinu o Galaksiji kao neemu sainjenomod stotina milijardi zvezda i miliona nastanjenih planeta. Odgajena u utrobizemlje i bez ijednog bliskog stvora, sve što je u stanju da pojmi jeste dapostoje i drugi svetovi - ali koliko? Dva? Tri? etiri? Što se nje same tie,svaki svet koji bi ugledala mogla bi biti Solarija, i s obzirom na snagu njenihželja, svaki svet za nju i jeste Solarija. Budui da je, po svoj prilici, Blispokušala da je uteši nagoveštavajui joj da emo je, ukoliko pronaemo Zemlju,vratiti na Solariju, sasvim je mogue da je, nekako, došla do predstave o tome

da Solarija mora ležati negde sasvim blizu Zemlje.""Ali odakle ti sve to? Na osnovu ega izvodiš takve zakljuke, Golane?""Na osnovu onoga, Janove, što je sama Falom rekla kada smo upali ovamo.

Vikala je da želi da se vrati na Solariju, dodajui: "Tamo! Tamo!" i pokazujuina ekran. A šta se u tom trenutku na ekranu nalazilo? Zemljin saputnik! Nije gabilo na ekranu kada sam, odlazei na veeru, prekinuo rad na kompjuteru; naekranu se tada nalazila Zemlja. Meutim, Falom mora da je u svoj um, u trenutkukada je zatražila da bude vraena na Solariju, prizvala sliku Zemljinogdžinovskog pratioca, i kompjuter, odgovarajui na njen podsticaj, mora da je naekran dovukao sliku tog ogromnog satelita. Veruj mi, Janove, savršeno dobro znamkako kompjuter funkcioniše; ko bi ga mogao bolje poznavati od mene?"

Pelorat baci pogled na debeli, blistavi polusrp koji je i dalje stajao naekranu i zamišljeno odgovori: "Nazvali su ga 'Mesecom' na barem jednom odzemaljskih jezika; 'Lunom' na nekom drugom. Najverovatnije da je, pored ovih,imao još mnogo imena... Zamisli samo, stari druže, tu zbrku koju na jednom svetu

mora da izazivaju brojni jezici - nesporazume, zastranjivanja, nezgode...""Mesec, kažeš?" upita Treviz. "Pa, zvui dosta jednostavno... Zamisli

samo, mogue je da je dete, instinktivno, pokušavalo da svojim transudktorimapokrene brod, koristei se pri tom njegovom vlastitom energijom kao izvorom, idoprinosei da se, trenutno, stvori inerciona zbrka... Ali, Janove, sve to sadanije važno. Ono što je važno jeste da se, kao posledica svega što se dogodilo,na ekranu našao Mesec - dopada mi se to ime - i to uvean, i da je još tu.Gledam ga i - razmišljam."

"Razmišljaš - o emu, Golane?"



"O njegovoj veliini, Janove. ini mi se da zanemarujemo satelite. Veomasu mali, ukoliko uopšte postoje, ali je ovaj ovde nešto sasvim drugo. On jeitav svet. Prenik mu je oko tri i po hiljade kilometara."

"itav svet? Ali kako ga možeš nazivati svetom? Nepodesan je za život. akje i taj prenik od tri i po hiljade kilometara ipak odve mali. Uopšte nemaatmosferu. To sam ak i ja u stanju da kažem, posmatrajui ga s ove razdaljine.Nema ni oblaka. Rubovi su mu izrazito oštro zakrivljeni, a isti je sluaj i saunutrašnjim ivicama diska, bilo s dnevne, bilo s none strane."

Treviz potvrdno klimnu. "Janove, sve više postaješ pravi svemirski vuk. Upravu si. Nema ni trunke vazduha. Ni vode. Meutim, iz toga jedino proizilazi daje Mesec nepodesan za život - na svojoj nezaštienoj površini. A kako stojestvari ispod nje?"

"Ispod površine?" upita Pelorat sumnjiavo."Da. Ispod površine. Zašto da ne? Sam si mi rekao da su se, jednom, i sami

zemaljski gradovi nalazili ispod površine. Poznato nam je da se i dobar deoTrantora nalazio ispod površine. Seaš se, najvei deo komporelenskog glavnoggrada bio je pod zemljom. I Solarijanci su svoja prebivališta, gotovo u celosti,smeštali pod zemlju. Kao što vidiš, dosta uobiajeno."

"Ali, Golane, u svim tim pobrojanim sluajevima ljudi su živeli na planetipodesnoj za život. I na samoj površini, na njima, moglo se opstati, s obzirom daje bilo i vazduha i vode. Ali da li je mogue živeti pod zemljom na planeti ijaje površina, inae, nepogodna za život?"

"Janove, razmisli malo! Gde mi to živimo upravo ovog asa? Daleka zvezdanije ništa drugo do siušan svet na ijoj se površini ne bi moglo opstati.Napolju nema ni vazduha ni vode. Pa ipak, ovde unutra, savršeno nam je ugodno.Galaksija je prepuna svemirskih stanica i svemirskih naseobina ije jeraznovrsje gotovo beskonano. Da i ne pominjemo svemirske brodove - i život je,kada su svi oni u pitanju, mogu samo u njihovoj unutrašnjosti. Zamisli Meseckao jedan džinovski svemirski brod."

"Sa posadom unutra?""Da. Možda ak sa milionima ljudi: sa biljnim i životinjskim vrstama, i sa

razvijenom tehnologijom... Hajde, Janove, razmisli: ne ini li ti se da u tomeima smisla? Ukoliko je Zemlja, tokom svojih poslednjih dana, bila u stanju dajednu skuoinu Iseljenika pošalje na neku planetu koja kruži oko Alfe Kentaura, iukoliko joj je, možda uz pomo Carstva, promenila - prilagoujui je svojimpotrebama - ekološku ravnotežu, obogativši okean novim oblicima života i

stvorivši komad kopna gde ga ranije uopšte nije bilo - nije li, isto tako,postojala mogunost da jednu skupinu svojih žitelja Zemlja pošalje i na Mesec,stvorivši im uslove za opstanak ispod površine?"

Iako oklevajui, Pelorat se složi. "Verovatno si u pravu.""To bi ak moralo biti uinjeno. Ukoliko ve Zemlja ima nešto što krije,

zbog ega to slati na parseke daleko, kada je to mogue, isto toliko dobro,sakriti i na jednom svetu koji je stotinu milioniti deo puta manje udaljen negoAlfa Kentaura. Pored toga, posmatrano sa psihološkog stanovišta, Mesec bipredstavljao neuporedivo pogodnije mesto za skrivanje. Kada se razmišlja oživotu i opstanku - nikome ni ne padaju na pamet sateliti. Iskreno reeno, nisuni meni. ak i ako mi je Mesec bio pod samim nosom, misli su mi bludele daleko,ak do Alfe Kentaura. I da nije bilo Falom.." Usne mu se stisnuše, i on odmahnuglavom. "Bojim se da u morati da joj odam priznanje zbog toga. Uostalom, ako jane budem, Blis sigurno hoe."

"Ali, stari moj", upita Pelorat, "ukoliko se nešto, zaista, krije pod

Meseevom površinom - kako emo mi doi do toga? Mora da postoje milionikvadratnih kilometara površine..."

"Grubo procenjeno - etrdeset miliona.""I rebalo bi da mi sve to pretražimo - tragajui za im? Za nekom rupom

kroz koju se silazi u utrobu tog sveta? Za nekim hermetikim zatvorenim oknom?""Kada tako postaviš stvari", složi se Treviz, "zaista se ini da je

zadatak jedva izvodljiv; ali u ovom sluaju mi ne tražimo nikakav fizikipredmet ve znake života, i to razumnog života. A što se toga tie, imamo Blis,a njen talenat u otkrivanju znakova inteligencije nesumnjiv je, je li tako?"



98.Blis se zagleda u Treviza optužujuim pogledom. "Najzad sam uspela da je

uspavam. Nikad mi nije bilo tako teško; gotovo da je podivljala. Na svu sreuini mi se da ipak nisam prouzrokovala nikakvo ošteenje na njenom mozgu."

"Znate", odvrati Treviz hladno, "trebalo bi da ve nešto preduzmete iotklonite njene misli od Džembija, budui da nemam ni najmanju nameru da se ikadvratim na Solariju."

"Tek tako, da joj otklonim misli od Džembija? A šta vi, Trevize, uopšteznate o tim stvarima? Nikada niste zašli ni u iji um, nemate ni najbleupredstavu o tome koliko su složeni i tanani. Kada biste makar nešto znali otome, ne biste tek tako govorili o 'otklanjanju misli', baš kao da je re ouzimanju kašiice ili dve meda iz neke tegle."

"Pa, pokušajte da bar ne misli o njemu toliko.""Možda bih to mogla, ali bi mi bilo potrebno najmanje mesec dana bržljivog

rasplitanja njene veze sa Džembijem.""Šta mislite pod 'rasplitanjem'?""Ne mogu vam to objasniti, jer ne biste ništa razumeli.""Pa, šta u tom sluaju nameravate da uinite sa detetom?""Ne znam to još ni sama; ali pitanje Falom bie najpomnije razmotreno.""U tom sluaju", ree Treviz, "dozvolite mi da vas upoznam s našim

sledeim korakom.""Šta tu novo ima da se kaže? Vraamo se na Novu Zemlju, i tu ete još

jednom pokušati sa slatkom Hiroko - pod uslovom da vam obea da vas ovog putanee zaraziti."

Na Trevizovom licu ne pojavi se nikakav izraz, i on samo ree: "Niste upravu. U stvari, promenio sam mišljenje. Idem na Mesec - tako se, prema Janovu,zove Zemljin prirodni saputnik."

"Na taj satelit? Zbog toga što nam je najbliži, pod samim nosom? Na takvumogunost nisam ni pomislila."

"Ni ja. Niti iko drugi. Nigde u Galaksiji ne postoji prirodni saputnikneke planete koji bi, iole, bio vredan pomena. Meutim, ovaj ovde, s obzirom nasvoju veliinu, zaista je jedinstven. Što je još važnije, injenica da niko nezna gde se Zemlja nalazi, i za sam mesec predstavlja odlino pokrie. Niko, konije u stanju da pronae Zemlju, nije u stanju da pronae ni Mesec."

"Da li je podesan za život?""Nije na površini, ali budui da ni u najmanjoj meri nije zagaen

radioaktivnošu, verovatno je da nije sasvim nepodesan. Možda na njemu životpostoji - u stvari, možda, ak buja - ispod površine. I razume se, vi ete biti

u stanju, kada mu se sasvim približimo, da ustanovite da li je baš tako."Blis sleže ramenima. "Pokušau... Ali zbog ega ste tako iznenada poeli

da razmišljate o tom satelitu?""Zbog neega što je Falom uinila dok je bila za komandama", odgovori

Treviz tihim glasom.Blis ne ree ništa nekoliko trenutaka, kao da je oekivala da uje još

nešto, a onda ponovo sleže ramenima. "Ma o emu da je re, pretpostavljam da dotoga ne biste došli da ste do kraja sledili svoj prvobitni impuls i ubili je."

"Blis, uopšte nisam imao nameru da je ubijem."Blis odmahnu rukom. "U redu. Neka bude tako. Jesmo li ve krenuli prema

Mesecu?""Jesmo. Meutim, iz predostrožnosti ne kreemo se odve brzo; ipak,

ukoliko sve bude išlo kako valja, u njegovoj emo se blizini nai kroz

tridesetak asova."99.Mesec je delovao kao pusta zemlja. Treviz je radoznalo posmatrao njegovu

dnevnu, blistavo osvetljenu stranu, koja je lagano promicala pod njima. Bio jeto jednolian prizor sainjen od kraterskih prstenova i planinskih oblasti; podzaslepljujuom svetlošu sunca, senke su bile oštre i sasvim crne. Povremeno bise na tlu ukazale jedva raspoznatljive promene u boji, a tu i tamo nailazili bina ravni zamašne veline, mada su i one bile izbrazdane sitnim kraterima.

Dok su se približavali Meseevoj nonoj strani senke poeše da seizdužuju, da bi se uskoro stopile u bezoblinu crninu. Još kratko, dole pod



njima, vrhovi planina nastaviše da svetlucaju pod zracima sunca, kao kakvedebele zvezde, ali ih svojih sjajem daleko nadmašujui. Onda i oni išezoše isada su pod sobom imali samo bledu svetlost Zemlje, koja im se, sjajei tako sneba, prikazivala kao beloplava sfera, ispunjena nešto više od polovine svogobima. Brod konano pretee i samu Zemlju, koja se izgubila iza obzorja; ispodnjih sada je bila suva, bezoblina tama, a iznad tek bledi sjaj bezbrojnihzvezda - prizor koji se Trevizu, odraslom pod bezzvezdanim nebom Terminusa, uvekinio poput pravog uda.

A onda se nove, blistave zvezde pojaviše ispred njih, najpre jedna ili dvea potom i druge, širei se i debljajui i konano se stapajui u jedno. Istogasa preleteše preko terminatora i naoše se na Meseevoj osvetljenoj strani.Sunce se diže u gotovo paklenom sjaju, i brodski ekran smesta se pomeri ustranu, dok je kompjuter navlaio filtere da bi prigušio svetlost što jeodbleskivala sa tla ispod njih.

Treviz se sasvim dobro mogao uveriti da bi besmisleno bilo ak se i nadatida e biti mogue golim okom pronai ulaz (ukoliko je postojao) u naseljenuunutrašnjost tog nesumnjivo pozamašnog sveta.

On se okrenu da pogleda Blis koja je sedela pokraj njega. Blis nijegledala u ekran; u stvari, držala je oi zatvorene. inilo se kao da ni ne sediu naslonjai; imao se utisak kao da se stropoštala u nju, bez života.

Pitajui se da li možda spava, Treviz joj se tiho obrati: "Da li steuspeli da nešto otkrijete?"

Blis lagano odmahnu glavom. "Nisam", odvrati ona šapatom, "Osetila sammaloas nešto, tek kao dašak. Bilo bi dobro da se vratimo na to mesto. Znate ligde je ono?"

"Kompjuter zna."Bilo je to nalik na nišanjenje u cilj: malo levo, malo desno, i konano,

traženo mesto bilo je tu. Nalazilo se još duboko na nonoj strani, i osim što gaje Zemlja, nisko sa obzorja obasjavala, dajui prostorima izmeu senkiavetinjski, pepeljasti sjaj, ništa se nije moglo uoiti, uprkos tome što su,radi boljeg pogleda, utrnuli svetla i u komandnoj prostoriji.

Pelorat im se pridruži, za trenutak neoduno zastavši na vratima. "Jesteli štogod pronašli?" upita on šaptavim, hrapavim glasom.

Treviz mu mahnu rukom da uuti. Posmatrao je Blis. Znao je da e bitipotrebno da prou dani pre no što suneva svetlost ponovo obasja to mesto, alije isto tako znao da za ono što Blis nastoji da otkrije nikakva svetlost ne bi

bila ni od kakve pomoi."Tu smo", ree ona konano.

"Jeste li sigurni?""Potpuno.""Je li ovo jedino mesto?""Jedino koje sam uspela da otkrijem. Jesmo li ispitali sve delove Meseeve

površine?""Uglavnom. Ispitali smo njegov najvei deo.""Pa, u tom sluaju, na tom ispitanom delu ovo je jedino mesto. Sada ga,

evo, snažnije oseam; kao da su i oni otkrili nas, ali nemam oseaj nikakveopasnosti. U stvari, ono što do mene dopire pre mi izgleda kao dobrodošlica."

"Jeste li sigurni u to?""Tako mi deluje ono što do mene dopire.""Da nije možda obmana posredi?" upita Pelorat."Obmanu bih smesta uoila, budi siguran u to", odgovori Blis pomalo s

visine.Treviz proguna nešto u sebi na raun preterane samouverenosti, a onda

upita: "Nadam se da je ono što ste otkrili znak razumnog života.""Da, otkrila sam znak snažne inteligencije. Pa ipak..." Neki neobian ton

zatreperi u njenom glasu."Pa ipak?""Pssst. Ne remetite me. Pustite me da se usredsredim." Poslednje rei

jedva da je izgovorila, gotovo ne miui usnama.Nekoliko trenutaka potom, ona im, i sama ne malo iznenaena, saopšti:

"Nije u pitanju ljudsko bie."



"Nije ljudsko bie?" ponovi Treviz, iskreno se zaprepastivši. "Imamo li,ponovo, posla sa robotima? Kao na Solariji?"

"Ne", Blis se smešila. "Nije re ni o robotima.""Pa, mora biti ili jedno ili drugo.""Nije ni jedno ni drugo." Ona se ak prigušeno nasmeja. "Nije ljudsko

bie, ali nije nalik ni na jednog robota koje smo do sada imali prilike davidimo."

"Baš bih voleo da to vidim", uzviknu Pelorat, žustro klimajui glavom ioiju širom otvorenih u išekivanju nekog ogromnog zadovoljstva. "Mora da jeuzbudljivo. I sasvim novo."

"Sasvim novo", promrmlja Treviz, kao da mu se konano razbistri predoima... kao da kakva munja najdubljeg saznanja odjednom osvetli unutrašnjostnjegove lobanje.

100.Zaroniše duboko prema Meseevoj površini, gotovo u stanju likovanja. Falom

im se ponovo pridružila, i zaboravivši brzo kao što to deca po pravilu ine,sada je gotovo poskakivala od neizdržive radosti, kao da se zaista vraa naSolariju.

Što se Treviza tie, duboko u sebi oseao je kako mu zdrav razum govori daje nesumnjivo udno da Zemlja - ili što god da je od nje postojalo na Mesecu -posle svih mera preduzetih da se svi drugi drže po strani, sada, odjednom, inisve da baš njih sebi privue. Može li, u oba sluaja, razlog da bude isti? Nije

li to bio klasian sluaj doktrine: "Ukoliko ve ne možeš da ih izbegneš, namamiih i uništi!?" I nee li, u oba sluaja, Zemljina tajna ostati neodgonetnuta?

Ali takve misli ubrzo izbledeše, ustupivši mesto pravoj poplavi radostikoja se sve više i više produbljivala što su se više približavali površiniMeseca. Meutim, postojalo je i nešto iznad i preko toga - i njemu ponovo poeza rukom da se zakai za taj trenutak prosveenja koji je njime ovladaoneposredno pre no što su zapoeli svoj mirni, ronilaki put ka površiniZemljinog saputnika.

inilo mu se da nema nikakve sumnje gde se brod ovog trenutka uputio.Nalazili su se iznad vrhova nekih stepenastih brežuljaka, i Treviz, sedei idalje za kompjuterom, ne oseti nikakvu potrebu da bilo šta preduzme. Sticao seutisak da obojicu, i njega i kompjuter, nešto vodi i sve što oseti beše ogromno,neiskazivo olakšanje što je odgovornost skinuta s njegovih ramena.

Sada su ve klizili gotovo vodoravno sa tlom, prema nekoj steni koja im

se, sa svojim preteim vrhom, ispre

iala na putu; prepreka koja se slabašnopresijavala pri svetlosti Zemlje i pod reflektorima Daleke zvezde. Gotovo

neminovan predstojei sudar kao da nimalo ne uznemiri Treviza; i on bez imaloiznenaenosti shvati da se deo stene što je ležao neposredno pred njima uklanjau stranu, i da se neki hodnik, sav obasjan veštakim osvetljenjem pojavljujepred njima.

Brod uspori gotovo do bauljanja, po svemu sudei od svoje volje, i stadese zavlaiti u otvor... sve više... klizei lagano... Otvor se za njima zatvori,a drugi pred njima otvori. Brod proe kroz novi otvor, i nae se u jednojprostoriji džinovskih razmera - kao da je neko izdubio itavu jednu planinu.

Brod se napokon zaustavi, i svi žurno pohitaše prema izlaznim vratima.Nikome ni na pamet ne pade, ak ni samom Trevizu, da li izvan broda ima vazduhaza disanje - odnosno, atmosfere uopšte.

Meutim, vazduha je bilo; beše prijatan za udisanje i ugodan. Oni sezagledaše jedno u drugo, sa izrazom radosti na licima kao kod ljudi koji su se

posle dugog izbivanja vratili kui; tek nekoliko asaka potom postadoše svesnioveka koji je utivo stajao, oekujui ih da mu se približe.

Bio je visok, i imao ozbiljan izraz na licu. Kosa mu je bila bronzasteboje, i kratko potšišana. Jagodice široke, oi veoma svetle, i bio je odeven nanain koji se mogao sresti u istorijskim knjigama. Mada je delovao snažno ienergino, u njegovom stavu, pri svemu tome, nasluivao se neki umor - ništaneposredno raspoznatljivo, ali bez sumnje nešto što se moglo osetiti samo onimtajanstvenim, bezimenim ulom koje samo nagoveštava ali ništa ne otkriva.



Falom se pribra prva. Glasno, gotovo šištavo vrisnuvši, ona polete premaneznancu, mlatarajui rukama i viui: "Džembi! Džembi!" ostavši gotovo bezdaha.

Trala je prema oveku i kada mu se dovoljno približila, on se saže ipodiže je visoko u vazduh. Ona mu vrsto obavi ruke oko vrata, jecajui i svevreme mucajui: "Džembi! Džembi!"

Drugi mu pristupiše neuporedivo mirnije i Treviz mu se obrati, polako iraspoznatljivo izgovarajui rei (Da li je ovaj ovek znao galaktiki?):"Izvinite, gospodine. Ovo dete je izgubilo svog staratelja, i ve ga dugooajniki i uzaludno traži. Kako vas je mogla zameniti, mislei da ste vi on,uopšte nam nije jasno, pogotovo što je njen staratelj robot, mehaniko..."

ovek po prvi put progovori. Glas mu je bio nekako usredsreen, bezzvonkosti, i mada se dao razabrati arhaian ton, govorio je galaktiki sasavršenom lakoom.

"Pozdravljam vas s oseanjem najveeg prijateljstva", ree on... i bilo jebespogovorno jasno da zaista osea to što govori, mada mu izraz lica ostade idalje krajnje ozbiljan. "A što se deteta tie", dodade on, "ono, po svemusudei, ima znatno vei dar zapažnja nego što mislite. Jer, ja jesam robot.Zovem se Denil Olivo."

SVRŠETAK POTRAGE

101.Treviz zatee sebe u stanju potpune neverice. Tek se bio povratio od

neobinog oseanja ponesenosti, koje ga je svog obuzelo neposredno pre i poslespuštanja na površinu Meseca - ponesenosti, pomisli on sada, koju je u njemuizazvao ovaj samozvani robot koji u ovom asu stajaše pred njima.

Treviz je još stajao zagledan u njega, i mada mu je um sada bio savršenozdrav i nedirnut, i dalje je bio obuzet zapanjenošu. Razgovarao je s njim,obuzet zapanjenošu; jedva da je bio u stanju da shvati šta je govorio, zauzettraganjem za neim u izgledu tog tobožnjeg oveka, u njegovom ponašanju, unainu njegovog govora, što bi ga odalo kao robota.

Nije nikakvo udo, pomisli Treviz, da je Blis otkrila nešto što nije biloni ljudsko bie ni robot, ali što je bilo, kako Pelorat ree, nešto 'sasvimnovo'. Baš dobro, razume se, jer je to Trevizove misli upravilo u jednom drugomi plodonosnijem smeru - ali ak i to je sada bilo potisnuto negde u pozadini

njegovog uma.Blis i Falom su ve nekuda odlutale, da razgledaju mesto na kome su se,tako iznenada, našle. Bio je to Blisin predlog, ali se Trevizu uinilo da je donjega došlo posle munjevite izmene pogleda izmeu Blis i Denila. Falom jeisprava odbijala, želei da ostane u blizini stvorenja koga nije prestajala danaziva Džembijem, ali nekoliko strogih Denilovih rei i pretei uzdignutkažiprst bili su dovoljni da je navedu da se smesta pokori. Treviz i Peloratostadoše sa Denilom.

"Nijedna ni druga, gospodo, nisu graanke zadužbine", ree robot, kao daje to trebalo da sve objasni. "Jedna je Gea, a druga je Vasionka."

Treviz je sve vreme utao, dok ih Denil ne dovede do jednostavnooblikovanih naslonjaa, smeštenih ispod jednog drveta. Na Denilov poziv onisedoše, a kada i robot, savršeno ljudskim pokretom i sam sede, Treviz mu seobrati: "Da li ste vi zaista robot?"

"Zaista sam robot, gospodine", odgovori Denil.

Peloratovo lice kao da zablista od ushienja, i on upita: "U drevnimpredanjima pominje se neki robot ije je ime, takoe, bilo Denil. Da li ste vidobili ime Denil njemu u ast?"

"Ja sam taj robot", odgovori Denil, "i to nije predanje.""Oh, ne", primeti Pelorat. "Da ste vi taj robot, morali biste biti stari

ve hiljadama godinama.""Dvadeset hiljada godina", odgovori Denil tiho.Sav pometen, Pelorat pogleda prema Trevizu, koji sa svoje strane, ree

oštrim glasom: "Ukoliko ste zaista robot, nareujem vam da govorite istinu."



"Nema razloga, gospodine, da mi se nareuje da govorim istinu. Ja moram dagovorim istinu. U tom sluaju, gospodine, suoeni ste sa tri mogunosti. Ili samovek koji vas obmanjuje; ili sam robot koji je programiran da veruje da je,zaista, star dvadeset hiljada godina, iako to, u stvari, nije; ili sam zaistastar dvadeset hiljada godina. Morate sami odluiti koju ete od ovih trijumogunosti prihvatiti."

"Stvar se, tokom daljeg razgovora, može sama od sebe razrešiti", odvratiTreviz suvim glasom. "Što se toga tie, teško je poverovati da je ovo ovdeunutrašnjost Meseca. Niti osvetljenje..." On pri tom usmeri pogled nagore, jerje osvetljenje, zaista, veoma nalikovalo na meku, difuzmu sunevu svetlost, iakosunca nije bilo nigde na nebu, odnosno, što se toga tie, nikakvo nebo nije semoglo videti... "niti gravitacija ne ine mi se pravim. Na površini ovog svetagravitacija bi trebalo da iznosi nešto manje od 0.2 g."

"Normalna gravitacija, gospodine, na površini bi, u stvari trebalo daiznosi 0.16 g. Meutim, nešto je vea, zahvaljujui istim onim silama koje i kodvas, na vašem brodu, stvaraju utisak normalne gravitacije, ak i kada senalazite u uslovima slobodnog pada, ili pri ubrzanju. Druge potrebe u energiji,ukljuujui i energiju potrebnu za osvetljenje, zadovoljavaju se, takoe,posredstvom gravitacione sile, mada, isto tako, kada je god to mogue, koristimoi sunevu energiju. Potrebe za sirovinama zadovoljavamo onim ime sam Mesecraspolaže - osim kada su u pitanju laki elementi: vodonik, ugljenik i azot, kojiovde ne postoje. Njih, meutim, pribavljamo povremenim zarobljavanjem kakve

komete; jedna, tokom stolea, sasvim je dovoljna da zadovolji naše potrebe.""Po svemu sudei, neu pogrešiti ako kažem da vam Zemlja, kao izvor

sirovina, ne može nimalo poslužiti?""Na žalost, gospodine, potpuno ste u pravu. Naši pozitronski mozgovi isto

su toliko osetljivi na radioaktivno zraenje koliko i ljudski, proteinski.""Sve vreme upotrebljavate množinu, i ovo što pred sobom vidimo je

prostrano, lepo i sreeno - barem, tako izgleda spolja. Znai, postoje na Mesecui druga bia. Ljudi? Roboti?"

"Tako je, gospodine. Ovde na Mesecu imamo potpun ekološki sistem, iprostrana i složena udubljenja u kojima on opstaje. Meutim, sva razumna bia suiskljuivo roboti, manje ili više nalik na mene. Ipak, neete videti nijednog odnjih. Što se ovog prebivališta tie, ono je namenjeno iskljuivo mojimpotrebama, i u potpunosti je izgraeno prema prebivalištu u kome sam živeo predvadeset hiljada godina."

"I svih tih godina se, naravno, dobro seate, do najmanjih pojedinosti?""Savršeno ste u pravu, gospodine. Bio sam nainjen, i jedno vreme tamo i

živeo - sada tek vidim koliko beznaajno malo - na jednom od svetova Vasionaca,na Aurori."

"Onom na kome su..." Treviz naglo zastade."Tako je gospodine. Onom na kome su psi.""Znai, poznato vam je?""Jeste, gospodine.""Ali, kako se onda dogodilo da se naete ovde, ukoliko ste najpre živeli

na Aurori?""Bilo je to, gospodine, u samom poetku naseljevanja Galaksije. Došao sam

ovamo da bih spreio da Zemlja postane radioaktivno zagaena. Sa mnom je bio jošjedan robot, Giskard, koji je bio u stanju da osea i prilagouje ljudskeumove."

"Baš kao Blis?"

"Da, gospodine. U izvesnom smislu, nismo uspeli, i Giskardove životnefunkcije prestale su sa radom. Pre toga, meutim, pošto mu je za rukom da namene prenese svoj dar, naloživši mi da ga uvam za dobro Galaksije, i naroito,za dobro Zemlje."

"Zbog ega baš naroito Zemlje?""Delom zbog jednog oveka ije je ime bilo Elija Bejli, i koji je i sam

bio Zemljanin."Pelorat oduševljeno uzviknu: "To je onaj kult-heroj, Golane, koga sam ti

nedavno pominjao!""Kult-heroj, gospodine?"



"Ono što dr Pelorat misli time da kaže", odgovori Treviz, jeste da je re o osobi kojoj se mnogo šta pripisuje, dok je, u stvari, u pitanju neko ko u sebiobjedinjuje dela mnogih drugih ljudi, ili neko ko je, jednostavno, izmišljen."

Denil se za trenutak zamisli, a onda ree, sasvim tihim glasom: "Nije baštako, gospodo. Elija Bejli je stvarno postojao, i to kao pojedinac. Nije mipoznato šta vaša predanja govore o njemu, ali u ono doba, da njega nije bilo,Galaksija možda nikada ne bi bila naseljena. Njemu u ast, uinio sam sve što jebilo u mojoj moi da spasem Zemlju, u trenutku kada je radioaktivnost poela daje sve više razara. Moja sabraa-roboti razmileli su se po itavoj Galaksiji,nastojei da izvrše uticaj na nekog ovde, na nekog tamo. U jednom sam trenutkuak uspeo da isposlujem da se pone sa obnovom Zemljinog tla. Kasnije, opet,znatno kasnije, uspeo sam da isposlujem da se zapone sa ekološkimprilagoavanjem jednog sveta koji kruži oko Alfe Kentaura A. Meutim, ni ujednom od ta dva sluaja nisam izistinski uspeo. Nikada mi, u onoj meri u kojojje to možda bilo potrebno, nije pošlo za rukom da obradim neki ljudski um,budui da je uvek postojala opasnost da bih ga, inei to, mogao nepopravljivooštetiti. Kao što vidite, bio sam vezan - i još sam vezan - Zakonima robotike."

"Da?"Nije bilo neophodno da Denil raspolaže mentalnim moima pa da u toj

jednosložnoj rei otkrije prizvuk nesigurnosti."Prvi zakon robotike, gospodine, glasi: 'Robot ne sme ni na koji nain

povrediti ljudsko bie, niti omoguiti, time što e se držati po strani, da

ljudsko bie bude povreeno'. Drugi zakon robotike kaže: 'Robot mora izvršitisvaki nalog koji mu da neko ljudsko bie, pod uslovom da se takav nalog ne kosisa Prvim zakonom'. I Trei zakon kaže: 'Robot uvek mora nastojati da mu život nebude ugrožen, pod uslovom da se to ne kosi sa Prvim i Drugim zakonom'... Razumese, izložio sam vam Zakone robotike prevedene na obian govor. U stvarnosti, oniine vrlo složenu matematiku shemu na kojoj poivaju naši pozitronski mozgovi."

"Smatrate li da je teško sve vreme se pokoravati tim Zakonima?""Moram im se pokoravati, gospodine, bez obzira na sve. Vidite, Prvi zakon

robotike predstavlja gotovo apsolut koji me ak spreava da koristim svojementalne moi. Razume se, kada se dela na nivou galaksije, malo je verovatno dae bilo koji sled dogaaja u potpunosti biti bez štete po ikoga. Uvek e nekiljudi - možda ak mnogi ljudi - morati da trpe, i stoga, sve što jedan robotmože da uini, to je da preduzme sve da trpi što manji broj ljudi. Pa ipak,složenost brojnih mogunosti uvek je takva da vam treba vremena da se odluite;ak i tada, me

utim, nikada niste sigurni.""Shvatam", složi se Treviz.

"Tokom posvemašnje galaktike istorije", nastavi Denil, "nastojao sam daublažim, ili otklonim, najgore oblike razdora i razaranja, do kojih je, uvekiznova, dolazilo u Galaksiji. Možda bih u tome i uspeo, povremeno i do izvesnemere, ali ako vam je znana istorija Galaksije, bie vam jasno da nisam uspevaoesto, ili u veoj meri."

"Toliko mi je poznato", prihvati Treviz, emerno se nasmešivši."Baš pre nego što se Giskardu približio kraj, smislili smo još jedan zakon

robotike koji je ak trebalo da bude iznad Prvog zakona. Nazvali smo ga Nultimzakonom, budui da nismo umeli da mu pronaemo nikakvo drugo, smisleno ime.Dakle, Nulti zakon kaže: 'Robot ne sme ni na koji nain da ugrozi oveanstvo,niti da, ostajui po strani, dopusti da oveanstvo bude ugroženo'. To je,istovremeno, znailo da mu se Prvi zakon morao prilagoditi, i da je trebalo daglasi: 'Robot ne sme ni na koji nain povrediti ljudsko bie, niti omoguiti,

time što e se držati po strani, da ljudsko bie bude povreeno - osim ukolikose to ne kosi sa Nultim zakonom'. Na slian nain, prilagoavanju bi trebalo dabudu podvrnuti i Drugi i Trei zakon robotike."

Treviz se namršti. "Na koji nain dolazite do zakljuka šta hoe, a štanee, ugroziti oveanstvo kao celinu?"

"U tome i jeste stvar, gospodine", odvrati Denil. "Teorijski, Nulti zakonbio je odgovor na sve naše dileme. U stvarnosti, meutim, nikada nismo bili ustanju da donesemo neku odluku i stanemo iza nje. Ljudsko bie je nešto štozaista postoji. O povredi jednog pojedinanog bia može se donositi procena i



izricati sud. oveanstvo je, meutim, apstrakcija. Kako se, onda, odnositiprema jednoj apstrakciji?"

"Zaista ne znam", prihvati Treviz."Trenutak", umeša se Pelorat. "Mogue je itavo oveanstvo preobratiti u

jedan jedinstven organizam. U Geu.""Upravo to sam i pokušao, gospodine. Ja sam postavio temelje Gee,

smatrajui da e, ukoliko se oveanstvo preobrati u jedan jedinstven organizam,predstavljati nešto stvarno, i da e biti mogue prema njemu se tako i odnositi.Ipak, nije bilo tako lako, kao što sam se nadao, stvoriti jedan super-organizam.Pre svega, to nije bilo mogue uiniti sve dotle dok sami ljudi taj super-organizam ne ponu vrednovati više nego svoju individualnost, i morao sam daiznaem stanje svesti koje bi to omoguavalo. Meutim, bilo je to mnogo pre negošto sam se setio Zakona robotike."

"Ah, tako, znai. Geanci su, ipak roboti. Podozrevao sam to od samogpoetka."

"Što se toga tie, gospodine, pogrešno ste podozrevali. Geanci su ljudskabia, ali u njihove je mozgove vrsto usaeno nešto nalik na Zakone robotike.Oni moraju da poštuju život, stvarno da ga poštuju... Meutim, pošto je i tobilo obavljeno, jasno se ispoljio jedan nedostatak. Jedan super-organizamsastavljen iskljuivo od ljudskih bia ne poseduje dovoljnu stabilnost. Nije gaak mogue ni utemeljiti. Stoga su mu morale biti pridodate najpre životinje...pa biljke... i konano neorganski svet. Najmanji super-organizam, koji je

izistinski stabilan, predstavlja itav jedan svet, i to dovoljno velik idovoljno složen da bi raspolagao savršenom ekološkom ravnotežom. Bilo jepotrebno da proe poprilino vremena da bi se to shvatilo, i tek je tokom ovogposlednjeg veka Gea, konano, sebe u potpunosti uspostavila, postavši na tajnain, spremna da uini prvi korak ka Galaktici; meutim, ak i tako, to epotrajati. Možda, ipak, ne toliko vremena koliko je bilo utrošeno na do sadapreeni put, budui da su nam sada poznata pravila."

"A ja sam vam bio potreban da bih, u vaše ime, doneo odluku. Je li tako,Denile?"

"Tako je, gospodine. Zakoni robotike ne dozvoljavaju ni meni ni Gei dadonesemo odluku kojom bi se mogla dovesti u pitanje dobrobit oveanstva. Umeuvremenu, pre otprilike pet vekova, kada mi se još inilo da nikako neuuspeti da prevaziem sve teškoe što su stajale na putu utemljenja Gee, uiniosam sledeu najbolju moguu stvar i doprineo razvoju nauke koja je potom postala

poznata pod nazivom psihoistorija.""Mogao sam to i sam pretpostaviti", promrmlja Treviz. "Znate, Denile,poinjem da verujem da ste zaista stari dvadeset hiljada godina."

"Hvala vam, gospodine.""Trenutak, samo", umeša se Pelorat. "ini mi se da tek sada shvatam. Jeste

li i vi, Denile, deo Gee? Na taj nain ste, je li tako, saznali za pse naAurori? Preko Blis?"

"U izvesnom smislu, gospodine, u pravu ste", odgovori Denil. "Ja jesampovezan sa Geom, mada nisam deo nje."

Treviz podiže obrve. "To me podseti na Komporelen, svet koji smo posetilineposredno pošto smo otišli sa Gee. Komporelen, vidite, tvrdi da ne ini deoZadužbinske federacije, ve da joj je samo pridružen."

Denil lagano, potvrdno klimnu glavom. "Rekao bih da je poreenjeprihvatljivo, gospodine. Kao Gein pridruženik, u svakom trenutku mogu postatisvestan ega je i sama Gea svesna - posredstvom, na primer, one žene, Blis. Gea,

meutim, nije u stanju da postane svesna svega ega sam ja svestan, tako daobezbeujem sebi slobodu delanja. Ta mi je sloboda neophodna sve dok seGalaktika sasvim ne uvrsti."

Treviz se nekoliko trenutaka netremice zagleda u robota, a onda upita: "Ada li ste tu svoju svest o svemu što se dogaa koristili, posredstvom Blis, dautiete na zbivanja što smo ih doživljavali tokom našeg putovanja kako biste ihprilagodili vlastitim potrebama?"

Denil uzdahnu - bilo je toliko ljudskog u tom uzdahu! "Nisam bio u stanjuda mnogo uinim, gospodine. Zakoni robotike primorali su me da se držim postrani... Pa ipak, olakšao sam teret koji je Blis nosila u svom umu,



preuzimajui manji deo odgovornosti na sebe, kako bi mogla da se sa divljimpsima na Aurori i sa Vasioncem na Solariji ponese sa više delotvornosti i samanje rizika po sebe. Takoe, posredstvom Blis, uticao sam na onu ženu saKomporelena, kao i na onu drugu, sa Nove Zemlje, da prema vama ispolje višenaklonosti, kako biste mogli da nastavite svoju potragu."

Treviz se, napola tužno, osmehnu: "Trebalo je da znam da to nije bila mojazasluga."

Denil prihvati Trevizove rei bez prizvuka žalostivog samoomalovažavanja."Niste u pravu, gospodine", ree on. "Najveim delom to jeste bila vaša zasluga.I jedna i druga žena, od samog poetka, odnosile su se prema vama sa punonaklonosti. Jedino što sam uradio bilo je da ih tek malice podstaknem u onomešto je ve bilo u njima - u meri u kojoj mi je to bilo mogue, s obzirom nastrogost Zakona robotike. Baš usled te strogosti - kao i zbog još nekih razloga- mogao sam da vas dovedem ovamo tek uz veoma velike teškoe, pa i tako samoposredno. U nekoliko navrata nalazio sam se u velikoj opasnosti da vas sasvimizgubim."

"I sada, tu sam", zakljui Treviz. "Šta je to što želite od mene? Dapotvrdim svoju odluku u korist Galaktike?"

Denilovo lice, sve vreme bez ikakvog izraza, odjednom preplavi nešto nalikna oajanje. "Ne, gospodine. Sama odluka više nije dovoljna. Doveo sam vasovamo, inei sve što mogu u stanju u kome se nalazim, iz jednog sudbonosnijegrazloga. Znate, ja umirem."

102.Možda je razlog tome bio gotovo poslovan nain na koji je to Denil

izgovorio; a možda, pak, injenica da za nekog ko je preživeo dvadeset hiljadagodina smrt nije izgledala kao tragedija, pogotovo ako treba da do nje doe kroznešto manje od hiljadu godina; u svakom sluaju, u Trevizu se ne javi ni traaksaoseanja.

"Umirete? Ali može li neka mašina da umre?""Mogu, gospodine, prestati da postojim. Nazovite to kako god želite.

Prestar sam. Nijedno od stvorenja sa darom mišljenja ili oseanja koja su jošživela u doba kada sam ja prvi put stekao svest, danas više nije u životu - biloda beše organskog, bilo robotskog porekla. ak ni ja sam ve odavno više nisamonaj koji sam nekad bio."

"Kao to mislite?"

"Ne postoji, gospodine, nijedan fiziki deo mog tela koji nije morao bitizamenjen - ne samo jednom, ve mnogo puta. ak je i moj pozitronski mozak bio

zamenjivan - pet puta. Pri tom, sadržina mog prethodnog mozga bila je unošena unovi, sve do poslednjeg pozitrona. I svaki put je novi um bio složeniji imoniji od starog, tako da je bilo dovoljno mesta za nova seanja, kao i uslovaza brže donošenje odluka i delanje. Meutim..."

"Meutim?""Što je neki mozak razvijeniji i složeniji to je, istovremeno, i manje

stabilan; štaviše, znatno brže propada. Moj sadašnji um je stotinu hiljada putatananiji nego prvi koji mi beše darovan, i možda ak deset miliona puta moniji:meutim, dok je moj prvi mozak potrajao više od deset hiljada godina, sadašnjije tek jedva šest stotina godina star i ve ispoljava nedvomislene znakestarosti. Sa svim seanjima iz prethodnih dvadeset hiljada godina, pomnopribeleženim, i uz savrmeni mehanizam podseanja koji bilo koji od zabeleženihpodataka može smesta staviti na uvid - mozak postaje preoptereen. Dolazi do

njegovog ubrzanog gubljenja sposobosti za donošenje odluka; štaviše, i do jošbržeg gubljenja sposobnosti da se proveravaju i podvrgavaju izvesnim potrebamaumovi na hipersvemirskim rastojanjima. Povrh svega, nisam više u stanju da sebipripremim i šesti mozak. Dalja njegova minijaturizacija naišla bi na prepreku uvidu neizbežnog naela nepouzdanosti kada prestaje da bude sasvim sigurno da sedo željenog podatka u svakom trenutku može doi, a njegovo dalje usložnjavanjeneizbežno bi proizvelo gotovo trenutni njegov raspad."

Pelorat je izgledao duboko uznemiren. "Ali, Denile, ini mi se da jesasvim oigledno da Gea svoj put može da nastavi i bez vas. Budui, naime, da jeTreviz ve doneo odluku i izjasnio se za Galaktiku..."



"Taj proces, gospodine, na žalost, odneo je isuviše mnogo vremena",odgovori Denil, ni dalje ne odajui ni najmanji trag nekakvog uzbuenja. "Moraosam da ekam da se Gea sasvim uvrsti, pre svega usled nepredvidljivih teškoakoje su u meuvremenu iskrsle. U trenutku kada je, konano, pronaena pravalinost koja je bila u stanju da donese kljunu odluku - re je, dakako, ogospodinu Trevizu - bilo je odve kasno. Nemojte, ipak, misliti da nisampreduzeo nikakve mere da još malo produžim svoj životni vek. Malo po malo,smanjio sam obim svojih aktivnosti, kako bih sauvao što više delatne moi usluaju hitne potrebe. Kada se više nisam mogao osloniti na aktivne mere upogledu potpunog izdvajanja sistema Zemlja/Mesec, morao sam pribei pasivnim.Tokom odreenog broja godina sve ovekolike robote, koji su nekada radili samnom, pozvao sam kui, jednog po jednog. Njihov poslednji zadatak bio je da izsvih planetarnih arhiva uklone svaki pomen na Zemlju. A bez mene i moje robotskesabrae u punom dejstvu, Gei bi nedostajalo suštinsko, bitno sredstvo da nastavisa svojim putem prema Galaktici, te bi joj, stoga, za postizanje tog cilja bilopotrebno neodredljivo mnogo vremena."

"I vi ste sve to znali", upita Treviz, "u trenutku kada sam donosio svojuodluku?"

"Mnogo, mnogo pre toga, gospodine", odgovori Denil. "Meutim, Gea, razumese, nije ništa znala."

"Ali u tom sluaju", ljutito upita Treviz, "kakva je, uopšte, bila svrhaitave ove zavrzlame? Kakvo nam je dobro ona donela? Još otkako sam doneo odluku

poeo sam da preturam po Galaksiji, tragajui za Zemljom i za onim što samverovao da predstavlja njenu 'tajnu' - ne znajui da ste ta tajna vi - jedinostoga da bih iza te odluke mogao zaista stati. Pa, evo, potvrujem je. Sada mije sasvim jasno da je Galaktika od suštinske važnosti - a po svemu sudei, savtrud je bio uzaludan. Zbog ega, jednostavno, niste Galaktiku prepustili njojsamoj - kao i mene, meni samom?"

"Zbog toga, gospodine", odgovori Denil, "što sam nastojao da pronaem nekorešenje, i što me je podržavala nada da u ga, na kraju, ipak nai. I ini mise, zaista, da sam ga našao. Umesto da svoj sadašnji mozak zamenjujem novim,takoe pozitronskim - što, na kraju, ne bi ni na šta izišlo - mogao bih ga,zauzvrat, kombinovati sa ljudskim. Ljudski mozak ne samo što nije podložan trimazakonima robotike, i ne samo što bi mi otvorio dodatne mogunosti, ve bi midoneo i sasvim novu vrstu svojstava i sposobnosti. I to je pravi razlog zbogkoga sam vas doveo ovamo."

Treviz se zapanjeno zagleda u njega. "Hoete da kažete da nameravate dajedan ljudski mozak potpuno stopite sa svojim? Da poništite individualnost

jednog ljudskog uma i stvorite nešto poput dvomoždane Gee?""Tako je, gospodine. To me, dakako, nee uiniti besmrtnim, ali e mi,

nadam se, omoguiti da poživim dovoljno dugo da bih, konano, uspostavioGalaktiku."

"I samo zbog toga ste mene doveli ovamo? Želite da moja nepodložnost trimazakonima robotike i moja sposobnost za pravilno procenjivanje stvari postanu deovas, ak i po cenu gibitka moje individualnosti... Ne! "

"Maloas i sami rekoste", odvrati Denil, "da je nastanak Galaktike odsuštinske važnosti za dobrodit oveanstva..."

"ak i ako to jeste sluaj, dugo bi potrajalo da se to dogodi, i ja bihitav svoj život proveo kao puki Izdvojenik. S druge strane, ukoliko bi douspostavljanja Galaktike došlo kroz veoma kratko vreme, ishod bi bio zatiranjeindividualnosti na galaktikoj ravni, i ja bi trebalo da postanem deo jedne

nezamislivo vee celine. Ja, meutim, sasvim sigurno, nikada ne bih prihvatio daizgubim svoju individualnost a da je, istovremeno, ostatak Galaksije sauva."

"U tom sluaju", odgovori Denil, "onako je kako sam i mislio da e biti.Naša dva mozga ne bi se mogla sasvim topiti, a pored toga, ini se da e boljeposlužiti svrsi ukoliko zadržite za sebe, bez ikakve podložnosti iemu, svojusposobnost donošenja pravilnih procena."

"Kada ste to promenili mišljenje? Rekoste maloas da ste me doveli ovamoradi stapanja naša dva mozga."

"Tako je, i to mi je pošlo za rukom samo zahvaljujui punom korišenjumojih sve manjih moi. Pa ipak, kada sam rekao: 'I to je pravi razlog zbog koga



sam vas doveo ovamo', to je imalo drugaiji smisao. Ne zaboravite, naime, da ustandardnom galaktikom ista re oznaava i 'vi' i 'ti', i množinu i jedninu. Usvakom odgovoru imao sam sve vas u vidu."

Pelorat se ukruti u svojoj naslonjai. "Zaista? Recite mi, onda, Denile,da li e taj ljudski mozak, koji treba da se stopi sa vašim, podeliti sa vama isva vaša seanja - svih dvadeset hiljada godina, sve tamo, unazad, donajstarijih vremena?"

"Razume se, gospodine."Pelorat duboko udahnu vazduh. "To bi predstavljalo vrhunac jednog životnog

traganja, i rado bih svoju individualnost trampio za to. Molim vas, dodelitemeni tu privilegiju da svoj mozak stopim sa vašim."

"A Blis? Šta je sa Blis?" blago ga upita Treviz.Pelorat jedva da je oklevao trenutak ili dva. "Blis e to shvatiti",

odgovori on. "U svakom sluaju - bar posle izvesnog vremena - bilo bi joj boljebez mene."

Ali Denil odmahnu glavom. "Dr Pelorate, vaša je ponuda više negovelikodušna, ali ja je ne mogu prihvatiti. Vaš mozak je ve star, i ne bi bio ustanju da, ak i stopljen s mojim, opstane više od dvadeset ili trideset godina.Potrebno mi je nešto drugo... Pogledajte!" On pokaza prstom i dodade: "Pozvauje ovamo."

Blis se upravo vraala, oigledno sretna, pomalo poskakujui u hodu.Pelorat se, sav potresen, diže iz naslonjae. "Blis! Oh, ne!"

"Ne uzbuujte se, dr Pelorate", stade ga smirivati Denil. "Ne mogu daupotrebim Blis. To bi znailo moje stapanje sa Geom a ja moram, kao što sam vamve objasnio, ostati odvojen od nje."

"Ali u tom sluaju", upita Pelorat, "ko..."Ali ga Treviz, zagledan u mršavu priliku koja je trkarala iza Blis,

odjednom prekide: "Janove, robot je, sve vreme, hteo samo Falom."

103.Blis najzad stiže do njih, nasmešena, oevidno sva ozarena."Nismo mogli da naemo kraj ovom imanju", ree ona, "ali po svemu me

podsea na Solariju. Falom je, dabome, uverena da ovo jeste Solarija. Upitalasam je ne uvia li da je Denil, bar što se pojave tie, razliit od Džembija -na kraju krajeva, Džembi je bio od metala - ali je Falom odgovorila: 'Ne, nestvarno'. Zaista mi nije jasno šta je mislila pod tim 'Ne stvarno'."

Ona pogleda prema Falom koja je sada, na nevelikom odstojanju od njih,svirala na flauti, dok joj je ozbiljni Denil pokretima glave davao takt. Zvukflaute dopre do njih - tanan, jasan i umilan.

"Da li ste primetili da je ponela flautu sa sobom kada smo izlazili izbroda?" upita Blis. "Sve mi se ini da neemo biti u stanju da je još dugodržimo podalje od Denila."

Njene rei bile su propraene potpunom utnjom, i Blis se smesta uznemiri,pogleda Pelorata i Treviza. "U emu je stvar?"

Treviz joj blagim pokretom ruke pokaza prema Peloratu. inilo se da jepokret trebalo da znai da je na Peloratu da pruži objašnjenje.

Pelorat se malo nakašlja, a onda ree: "U stvari, Blis, sve mi se ini dae Falom zauvek ostati ovde kod Denila."

"Zaista?" Blis se namršti i naini pokret kao da e da ustane i kreneprema Denilu, ali je Pelorat vrsto uhvati za ruku. "Blis, draga, nisi to ustanju. On je ak i sada moniji od itave Gee, i Falom mora ostati s njim

ukoliko želite da se Galaktika uopšte rodi. Dozvoli da ti objasnim... a ti,Golane, molim te, ispravi me ukoliko u neemu budem pogrešio."

Blis sasluša Peloratov izveštaj, i izraz njenog lica, prekri nešto nalikna oajanje.

Nastojei da se pozove na njen zdrav razum, Treviz joj se obrati: "Blis, isami vidite kako stvari stoje. Dete je Vasionka, a samog Denila smislili su inapravili baš Vasionci. Mala je odrasla uz jednog robota, i nije znala ni za štadrugo osim za jedno imanje, pusto koliko i ovo gde smo sada. Dete raspolažetransduktivnim moima, koje su Denilu itekako potrebne, i živee još tri ilietiri stolea - što može biti sasvim dovoljno za stvaranje Galaktike."



Crvenih obraza i vlažnih oiju, Blis odvrati: "Pretpostavljam da je robot,dovlaei nas postepeno ovamo, vodio naš brod tako da u prolazu dotaknemo iSolariju, kako bismo pokušali i doveli mu to dete."

Treviz sleže ramenima. "Možda je samo iskoristio priliku koja mu seukazala. Sumnjam da u ovom trenutku raspolaže tolikim moima da bi, prihipersvemirskim rastojanjima, bio u stanju da nama upravlja kao obinimlutkama."

"Ne, bilo je to namerno. Uinio je da se u meni probude snažna oseanjanaklonosti prema detetu, koja mi nikako nisu mogla dopustiti da je ostavim tamo,gde bi je snašla smrt; i ne samo što me je naveo da je povedem sa sobom, ve meje, sve vreme, navodio da se pomno brinem o njoj - da je ak štitim i od vas,budui da ste od samog poetka zazirali od njenog prisustva na brodu i da jeniste podnosili."

"Zamišljam, ipak", primeti Treviz, "da je sve to što ste rekli lako mogloproistei i iz vaše podložnosti geanskoj etici, koju je Denil, možda, tek malopodstakao. Smirite se, Blis, ne možemo ništa uiniti. Pretpostavimo da uspete daodvedete Falom odavde. Gde biste je to mogli odvesti gde bi bila srena - barkoliko je srena ovde? Da li biste je odvukli natrag na Solariju, gde bi je, vansvake sumnje, nemilosrdno umorili; na neki preneseljen svet gde bi se, bezsumnje, razbolela i umrla; na Geu, gde bi joj srce prepuklo od ežnje zavoljenim Džembijem; na neko beskonano dugo putovanje svemirom, tokom koga bi zasvaki svet na koji bismo naišli mislila da je Solarija. Povrh svega, da li biste

na neki drugi nain mogli da iziete u susret Denilovim potrebama, kako bi se,konano, Galaktika mogla uspostaviti."

Blis proprati njegove rei tužnim utanjem.Pomalo bojažljivo, Pelorat ispruži ruku da je dotakne: "Blis", obrati joj

se on, "dobrovoljno sam se bio javio da svoj mozak stopim sa Denilovim. Nijemogao da prihvati, rekavši mi da je razlog tome što sam odve stvar. Voleo bihda je ipak prihvatio, ukoliko bi to bio nain da sauvaš Falom za sebe."

Blis prihvati njegovu ruku i poljubi je. "Hvala ti, Pele, ali ta cena bilabi previsoka, ak i kada je Falom u pitanju." Zatim duboko udahnu vazduh ipokuša da se nasmeši. "Možda e, kada se vratimo na Geu, biti mogue da se unjenom sveorganizmu nae i malo prostora za moje dete i ja u Falomino imeukljuiti u njegovo ime."

I istog asa Denil koji kao da beše savršeno svestan da su stvari konanopostavljene na svoje mesto, krene prema njima, dok je Falom skakutala pored

njega.Odjednom, devojica potra i prva stiže do njih, obraajui se Blis:"Hvala ti, Blis, što si me ponovo dovela kui i Džembiju, i što si se brinula omeni dok sam bila na brodu. Uvek u te se seati." A onda se zaleti Blis unaruje, i obe ostadoše tako, vrsto zagrlivši jedna drugu.

"Nadam se da eš uvek biti sretna", govorila je Blis. "Ni ja tebe, dragaFalom, nikada neu zaboraviti." Posle malo oklevanja, ona dopusti da se Falomizvue iz njenog zagrljaja.

Devojica se okrenu prema Peloratu, i obrati mu se: "Hvala i tebi, Pele,što si mi dopustio da itam tvoje knjige." A potom, ne izgovorivši više nijednure, i posle kratkog oklevanja, mršava, detinja ruka poe prema Trevizu. Trevizprihvati njenu šaku, zadrža je za trenutak u svojoj i ponovo je pusti.

"Sreno, Falom", promrmlja on."Hvala vam svima", oglasi se Denil, "gospodo i gospoo, zbog svega što ste

uinili, svako na svoj nain. Slobodni ste da poete, jer je vaša potraga

konano okonana. A što se mog zadatka tie, i on e ubrzo biti okonan, siguransam, sada, sa punim uspehom."

"ekajte malo", obrati se Blis Denilu, "još nismo sasvim gotovi. Još nam,naime, nije poznato da li Treviz i dalje misli da pravu budunost za oveanstvopredstavlja Galaktika, kao suprotnost beskrajnoj množini Izdvojenika."

"Gospoo", odgovori Denil, "pre samo nekoliko trenutaka savršeno se jasnou tom smislu izrazio. Njegova odluka glasi u prilog Galaktike."

Blis stisnu usne. "Volela bih da to ujem iz njegovih usta... Dakle,Trevize, za šta ste?"



"A za šta biste vi želeli da budem?" odvrati Treviz mirno. "Znate, Blis,ukoliko se izjasnim protiv Galaktike, mogli biste dobiti Falom natrag."

"Ja sam Gea", odgovori Blis, "i moram znati kako ste odluili, i zbog ega- istine same radi i ni zbog ega drugog."

"Recite joj, gospodine", ohrabri ga Denil. "Kao što je Gea i sama svesna,vaš um je netaknut."

I Treviz odgovori: "Odluujem u korist Galaktike. Nikakve sumnje više nemau mom umu u pogledu njene svrhovitosti."

104.Blis ostade nepokretna neko vreme, koliko da se, umerenim tempom, izbroji

do pedeset, kao da je upravo toliko bilo potrebno da vest dopre do svih delovaGee, a onda upita: "Razlog?"

"Saslušajte me", ree Treviz. "Od samog poetka bilo mi je jasno da predoveanstvom stoji izbor izmeu dveju moguih budunosti - stvaranja Galaktike,ili uspostavljanja, u skladu sa Seldonovim Planom, Drugog galaktikog carstva.Bilo mi je, isto tako, jasno da se ove dve mogue budunosti meusobnoiskljuuju. Galaktika bi se, naime, mogla ostvariti tek ukoliko bi se, iz bilokog razloga, u Seldonovom Planu javio neki fundamentalni nedostatak.

Na žalost, o Seldonovom Planu nisam ništa znao, izuzev za postojanje dvejupretpostavki na kojima on beše utemljen; kao prvo, da mora postojati dovoljnovelika skupina ljudi da bi se oveanstvo moglo statistiki posmatrati - kao

skupina pojedinaca, koji, nasumice, vrše uticaj jedni na druge, i kao drugo, daoveanstvu ne sme biti poznato kakav treba da bude ishod psihoistorijskihzakljuaka pre no što to sami dogaaji pokažu.

Budui, meutim, da sam se ve bio izjasnio u prilog Galaktike, imao samutisak da negde u podsvesti nasluujem o kakvim je nedostacima u SeldonovomPlanu zapravo re; pored toga, bilo mi je jasno da ti nedostaci mora da se krijuu samim osnovnim pretpostavkama Seldonovog Plana, jer je to, zapravo, bilojedino što sam o njemu uopšte znao. Pa ipak, nikako nisam bio u stanju dashvatim šta sa tim pretpostavkama nije bilo u redu. Pomislio sam, dakle, damoram pronai Zemlju, smatrajui da je malo verovatno da bi se tajna, bez nekogozbiljnog razloga, tako pomno skrivala. I stoga, mislio sam, bilo je veoma važnoda ustanovim koji je to razlog.

Nisam mogao stvarno oekivati da u, kad jednom pronaem Zemlju, pronai irešenje, ali gonjen oajanjem, nisam bio u stanju da smislim ništa bolje... A

možda me je, takoe, gonila o

ajni

ka Denilova potreba za tim detetom saSolarije.

U svakom sluaju, konano smo dospeli do Zemlje, pa potom i do Meseca, gdeje Blis osetila prisutnost Denilovog uma, koji je, opet, sa svoje strane, pošaonjoj u susret. Denilov um opisala je kao 'ni ljudski, ni robotski'. Naknadnimuvidom, ispostavilo se da je zapažanje bilo savršeno tano. Denilov um jerazvijeniji nego um ijednog robota koji je ikada bio nainjen, i za njega,zaista, jedva da bi se moglo rei da je robotski. S druge strane, jedva da bise, isto tako, moglo rei da je ljudski. Pelorat je pokušao da ga opiše kaonešto 'sasvim novo', i to je doprinelo da se nešto 'sasvim novo' javi i kod mene- jedna sasvim nova misao.

Baš kao što su, pre dosta vremena, Denil i njegovi prijatelji došli doetvrtog zakona robotike, koji je, po svemu, bio fundamentalniji nego prethodnatri, tako sam i ja, u magnovenju, spoznao i treu, suštinsku, pretpostavkupsihoistorije, koja je, po fundamentalnosti, u svemu premašivala prethodne dve;

trea pretpostavka bila je do te mere oevidna da se niko nikada nije potrudioni da se osvrne za njom.

A evo u emu se sastoji. Dve prve, opštepoznate pretpostavke, odnose se naljudska bia, i zasnovane su na samopodrazumevajuem aksionu da ljudska biaine jedinu inteligentnu vrstu u itavoj Galaksiji, i da su, shodno tome, jediniorganizmi ije je ponašanje od znaaja za razvoj društva i istorije. To je,dakle, ta neizreena pretpostavka: da u Galaksiji postoji samo jednainteligentna vrsta, i da je posredi upravo Homo sapiens. Meutim, ukoliko bipostojalo nešto 'sasvim novo', ukoliko bi postojale druge inteligentne vrstebeskrajno razliite ve po samoj svojoj prirodi, u tom sluaju psihoistorijska



matematika ne bi bila u stanju da precizno odredi njihovo ponašanje i SeldonovPlan više ne bi imao nikakvog smisla. Shvatate li?"

Treviz ponovo stade da podrhtava u svojoj prevelikoj želji da do krajabude shvaen. "Shvatate li?" ponovi on.

"Da, shvatam", odgovori Pelorat. "Ali, stari druže, kao avolovadvokat..."

"Da? Samo nastavi.""Ljudska bia jesu jedina inteligentna vrsta u Galaksiji.""Roboti?" upita Blis. "Gea?"Pelorat se za trenutak zamisli, a onda, pomalo oklevajui, zapoe: "Nakon

išeznua Vasionaca, roboti više nisu igrali nikakvu znaajniju ulogu u ljudskojistoriji. Sve do nedavno, ni uloga Gee nije baš bila istaknuta. Roboti su deloljudskih bia, a Gea je delo robota; shodno tome, budui da su i roboti i Geavezani trima zakonima robotike, sve do sada nisu imali drugog izbora do daustuknu pred ljudskom voljom. Uprkos svemu što je Denil postigao tokom dvadesethiljada godina, i uprkos dugom razvitku Gee, jedna jedina re Golana Treviza,ljudskog stvora, bila bi dovoljna da uini kraj i Denilovim naporima i daljimtežnjama Gee. Sledstveno tome, znai, oveanstvo je jedina inteligentna vrstaod znaaja u itavoj Galaksiji, i shodno tome, psihoistorija zadržava svu svojuvrednost."

"Jedina inteligentna vrsta od znaaja u itavoj Galaksiji", ponovi laganoTreviz. "Potpuno se slažem s tim. Pa ipak, toliko mnogo i toliko esto govorimo

o Galaksiji, da sve vreme ispuštamo iz vida da to nije dovoljno. Naša galaksijane ini itavu Vaseljenu. Postoje i druge galaksije."

Pelorat i Blis se promeškoljiše obuzeti nelagodnošu. Denil ga je slušao sdobrodušnom ozbiljnošu, blago gladei rukom Falominu kosu.

"Slušajte dalje", nastavi Treviz. "U neposrednoj blizini naše galaksijenalazi se Magelanov oblak, gde još nijedan ljudski brod nije zašao. Iza njega sudruge galaksije, i ne preterano daleko odatle, pruža se džinovska galaksijapoznata pod imenom Andromeda, osetno vea od naše. I još dalje odatle, galaksijese reaju na milijarde.

Naša vlastita galaksija porodila je samo jednu vrstu inteligentnih bia,dovoljno spremnu da razvije visokotehnološko društvo - ali šta je sa drugima?Možda naša galaksija uopšte nije pravi uzorak? Možda u nekim drugim galaksijama- a možda i u svim drugim - postoje brojne inteligentne vrste koje se meusobnonadmeu, borei se jedna protiv druge - i sve, podjednako, izvan svakog domašaja

našeg razumevanja? Možda su zabavljene vlastitim meusobnim borbama, ali štaako, u nekoj od galaksija, neka vrsta ostvari prevlast nad drugima, a potom,

imajui dovoljno vremena da razmotri kakav e joj biti sledei korak, krene nadruge galaksije?

Posmatrano u hipersvemirskim razmerama, galaksije predstavljaju tektakice - i tako je širom Vaseljene. Mi još nismo otišli ni do jedne tuegalaksije, niti je, koliko znamo, neka inteligentna vrsta iz neke drugegalaksije došla meu nas; meutim, jednog dana i tome može doi kraj. I ukolikoti osvajai stignu ovamo, gotovo je izvesno da e pronai nain da ljude okrenujedne protiv drugih. Do sada smo se tukli samo meu sobom, i svikli smo se satakvim krvavim arkama. Neki tuinski osvaja, koji bi nas zatekao podeljene isuprotstavljene jedne drugima, lako e uspostaviti prevlast nad svima nama,zagospodariti nama i možda, uništiti nas sve zajedno. Jedina prava odbranaprotiv toga je stvaranje Galaktike, koju ne bi bilo mogue okrenuti protiv njesame, i koja bi bila u stanju da se uljezima suprotstavi sa daleko više moi."

"Slika koju ste nam doarali zaista je zastrašujua", primeti Blis."Pitanje je, stoga - hoemo li imati dovoljno vremena da izgradimo Galaktiku?"

Treviz pogleda nagore, kao da pokušava da probije debeli sloj Meseevogtla koji ga je odvajao od površine i od svemira; kao da nastoji da osmotri tebeskrajno daleke galaksije, kako se kreu kroz nezamislive, nepregledne daljinesvemira.

"Koliko nam je poznato", odgovori on, "tokom itave ljudske istorijenijedna tua inteligencija nije posegnula za nama. Bilo bi potrebno da takoostane još samo nekoliko vekova, možda samo malo više od desethiljaditog delavremena tokom koga naša civilizacija postoji, i mi emo biti bezbedni. Na kraju



krajeva", dodade on, odjednom osetivši kako ga prože neki nemir, koji se istogasa potrudi da otkloni, "nije to isto kao kada bi se neprijatelj ve nalazio nanašim vratima, i meu nama."

I on ne spusti pogled, kako se ne bi susreo sa bludeim pogledom Falom -hermafroditskog, transduktivnog, drugaijeg stvorenja - koji je, neodgonetljiv,poivao na njemu.

isak asimov - zaduzbina i zemlja

Documents