Isak Babelj

Sumrak

Preveo: Milivoje Jovanovi

PRVA SCENA

Trpezarija u kui porodice Krik. Obina soba malograanskog izgleda, s niskom tavanicom. Cvee od hartije, komodi, gramofon, portreti rabina i pored njih fotografije lanova porodice Krik - beivotna izraza, crnomanjastih, buljavih oiju, pleatih poput ormara. U trpezariji je sve spremno za doek gostiju. Na tolu pokrivenom crvenim stolnjakom poreana su vina, slatko, pirog. Stara Krikovica kuva aj. Po strani, na stoiu, vri samovar. U sobi su stara Nehama, Arje-Lejb i Ljovka u sveanoj husarskoj uniformi. uta apka bez irita ukrivo mu je natuena na lice boje cigle, injel dugakih peeva prebaen je preko ramena. Za Ljovkom se vue kriva sablja. Benja Krik, nagizdan kao panac na seoskoj svetkovini, vezuje kravatu pred ogledalom. ARJE-LEJB: Dobro, Ljovka, odlino... Arje-Lejb, provodadija se Moldavanke i ames kod taljigaa, sada zna ta je sea loze... Isprva se see loza, onda se kolju ljudi... Majke u naem ivotu ne igraju nikakvu ulogu... Ali objasni mi, Ljovka, zato takav husar kao ti ne bi smeo da zakasni sa odsustva nedelju dana, dok njegova sestra ne otpraznuje svoju sreu? LJOVKA: (cereka se; u njegovom grubom glasu odjekuje grmljavina) Nedelju dana! Vi ste preispoljna budala, Arje-Lejbu! Da zakasnim nedelju dana! Konjica - to vam nije peadija. Konjica je pljuvala na vau peadiju... Zakasnim li samo jedan sat, narednik me zove u svoju sobu, duu mi na pamuk vadi i puta vodu na brnjicu, pa me jo i pod sud alje. Tri generala sude svakom pripadniku konjice, tri generala s medaljama iz turskog rata. ARJE-LEJB: Je li tako sa svima postupaju, ili samo sa Jevrejima? LJOVKA: Jevrejin koji je uzjahao konja prestao je da bude Jevrejin i postao je Rus. Vi ste neka mlatiuma, Arje-Lejbu! Kakve s tim veze imaju Jevreji? (Kroz odkrinuta vrata promoli se Dvojrino lice) DVORJA: Mama, dok kod vas ovek neto ne pronae, treba vrat da slomi. Gde ste zaturili moju zelenu haljinu? NEHAMA: (ne gleda ni u koga, mrmlja sebi pod nos) Pogledaj u komodi. DVORJA: Gledala sam u komodi - nema je. NEHAMA: Onda pogledaj u ormanu. DVOJRA: Nema je ni u ormanu. LJOVKA: Kakva je to haljina? DVOJRA: Zelena sa tufnicama. LJOVKA: Bie da ju je tata digao. (Polunaga, namazana, ondulirana Dvojra ulazi u sobu. Visoka je rasta, gojazna) DVOJRA: (drvenim glasom) Ah, teko meni! LJOVKA: (majci) Jeste li mu kazali, stara huliganko, da e Bojarski doi danas da vidi Dvojru? Rekla mu je. I mislite da je s tim svrena stvar? Ja ga jo od jutros merkam. Upregao je Solomona Mudrog i Musku, naderao se, napio votke kao svinja, unuo na

sedite neto zeleno i izgubio se iz dvorita. DVOJRA: Ah, teko meni! (Brizne u glasan pla, istrgne s prozora zavesu, gazi je i baca pred staricu) Evo vam, na! NEHAMA: Crkla dabogda! Crkla dabogda jo danas... (Zavijajui i jecajui od plaa, Dvojra bei. Stara gura zavesu u komod) BENJA: (vezuje kravatu) Shvatate li me, tati je ao miraza. LJOVKA: Takvog starca treba zaklati kao svinju! ARJE-LEJB: Ti to o ocu govoris, Ljovka? LJOVKA: Neka prestane da bude bosjak. ARJE-LEJB: Otac je stariji od tebe po bojem zakonu. LJOVKA: Neka prestane da bude grubijan. BENJA: (zabada u kravatu bisernu iglu) Prosle godine je Sjomka Mun hteo da uzme Dvojru, ali je tati, shvatate li me, ao miraza. Od Sjomkine firme je napravio kau i izbacio ga sa svih stepenita. LJOVKA: Takvog starca treba zaklati kao svinju! ARJE-LEJB: O ovakvom provodadiji kao to sam ja reeno je kod Ibn-Ezre: Ako naumi, ovee, da se bavi pravljenjem svea, sunce e se zaustaviti nasred neba kao kamen, i nikada nee zai... LJOVKA: (majci) Stari vas stoput dnevno uzija, a vi samo utite kao da ste nemi. Mladoenja moe svakog asa da naie... ARJE-LEJB: O meni je reeno kod Ibn-Ezre: Ako naumi da ije pokriv za mrtve, nijedan ovek nee umreti od sada pa vo vjeki vjekova, amin! BENJA: (vezao je kravatu, skinuo s glave povezau malinove boje koja mu je drala frizuru, obukao kratak i uzak kaputi, nalio aicu votke) U zdravlje prisutnih! LJOVKA: (grubim glasom) Neka nam je nazdravlje. ARJE-LEJB: Neka sve bude kako treba. LJOVKA: (grubim glasom) Neka sve bude kako treba! (U sobu upada msje Bojarski, okruglasta persona ila izgleda. On sipa samo kao iz rukava) BOJARSKI: Dobar dan! Dobar dan! (Predstavlja se) Bojarski... Drago mi je, neobino drago! Dobar dan! ARJE-LEJB: Obeali ste u etiri, Lazare, a sada je est. BOJARSKI: (seda i uzima iz ruku stare olju aja) Boe moj, mi ivimo u Odesi, a u naoj Odesi ima muterija koje vam vade digericu kao to vi vadite koticu iz urme, ima dobrih prijatelja koji su spremni da vas pojedu sa odelom i bez soli, ima itav vagon nezgoda, hiljadu skandala. Otkud oveku vremena da misli na zdravlje, i ta e trgovcu zdravlje? Jedva sam stigao da skoknem do toplog morskog kupatila, i odatle pravo k vama. ARJE-LEJB: Vi se kupate u toploj morskoj vodi, Lazare? BOJARSKI: Svakog drugog dana, obavezno. ARJE-LEJB: (staro) Mogli biste mi odvojiti pedeset kopejaka za kupanje. BOJARSKI: Boe moj, mladog vina ima u naoj Odesi. Grki bazar, Fankoni... ARJE-LEJB: Navraatc kod Fankonija, Lazare? BOJARSKI: Da, navraam kod Fankonija. ARJE-LEJB: (pobedonosno) On navraa kod Fankonija! (Staroj) Mogli biste mi odvojiti trideset kopejaka za Fankonija, neu da kaem - etrdeset.

BOJARSKI: Oprostite mi, Arje-Lejbu, ako vas, kao mlai, prekinem. Fankoni me svakog dana kota rublju, a ponekad i rublju i po. ARJE-LEJB: Pa vi ste raspikua, Lazare, vi ste hulja kakvu svet jo nije video! Sa trideset rubalja ivi itava porodica, pa jo ue dete da svira na violini, i odvajaju na stranu koju ugavu kopejku... (U sobu prosto uplovi Dvojra. Ima na sebi haljinu narandaste boje, snani listovi su jo zategnuti visokim cipelama) A ovo je naa Vera. BOJARSKI: (skae) Dobar dan! Bojarski. DVOJRA: (promuklim glasom) Neobino mi je drago. (svi sedaju) LJOVKA: Naa Vera se danas malo oamutila od peglanja. BOJARSKI: Da se oamuti od peglanja, moe svako, ali da bude dobar ovek - to ne moe svako. ARJE-LEJB: Trideset rubalja meseno maki pod rep... Lazare, vi niste imali pravo da se rodite! BOJARSKI: Hiljadu puta mi oprostite, Arje-Lejbu, ali vi o Bojarskom treba da znate da njega ne zanima kapital, - kapital je prah i pepeo - Bojarskog zanima srea... Pitam vas, dragi moji, kakvu ja imam vajdu od toga to moja firma proizvodi meseno sto do sto pedeset pari odela plus pantalone, plus kaputi? ARJE-LEJB: (staroj) Mogli biste mi odvojiti za odelo pet rubalja, neu da kaem - deset.... BOJARSKI: Kakvu ja imam vajdu od svoje firme, kada me zanima samo srea? ARJE-LEJB: Ja bih na to rekao, Lazare, da ako svoj posao obavimo kao ljudi, a ne kao arlatani, vi ete biti obezbeeni sreom do smrti, pa iveli i svih sto dvadeset godina... To vam ja govorim kao ames, a ne kao provodadija. BENJA: (naliva vino) Za ispunjenje obostranih elja. LJOVKA: (grubim glasom) Neka vam je na zdravlje! ARJE-LEJB: Neka sve bude kako treba. BOJARSKI: Poeo sam o Fankoniju. ujte, msje Krik, priu o drskom Jevrejinu... Navratim ja danas kod Fankonija, kafana dupke puna ljudi, kao sinagoga o sudnjem danu. Ljudi mezete, pljuju na pod, nerviraju se... Jedan se nervira to mu loe idu poslovi, drugi se nervira to susedu dobro idu poslovi. Izmeu ostalog, nema se gde sesti... Uto mi u susret poe msje aplon, naoit Francuz... Pazite, to je veoma retko da Francuz bude naoit... Dakle, poe mi on u susret i poziva me za svoj sto. Msje Bojarski, veli mi on na francuskom jeziku, ja vas potujem kao firmu, i ja imam fantastian krov za bundu... LJOVKA: Krov? BOJARSKI: Sukno, gornji deo postave za bundu... Fantastian krov za bundu, veli mi on na francuskom jeziku, i ja vas molim kao firmu da popijete sa mnom dve krigle piva i pojedete deset rakova... LJOVKA: Ja volim rakove. ARJE-LEJB: Reci jo da voli abe. BOJARSKI:... i pojedete deset rakova... LJOVKA: (jogunasto) Ja volim rakove! ARJE-LEJB: Rak je isto to i aba. BOJARSKI: (Ljovki) Oprostite mi, msje Krik, to u vam rei, da Jevrejin ne bi trebalo da voli rakove. To vam ja iznosim jedno zapaanje iz ivota. Jevrejin koji voli rakove moe da dozvoli sebi sa enskim polom vie nego to bi smeo da dozvoli, moe da izgovori kakvu masnu stvar za stolom, pa ako ima dece, onda su to stoprocentni

degenerici i kockari. To sam vam ja izneo jedno zapaanje iz ivota. A sada sasluajte priu o drskom Jevrejinu... BENJA: Bojarski! BOJARSKI: Da. BENJA: Izraunaj mi, Bojarski, na brzinu, koliko e me stajati prvoklasno zimsko odelo? BOJARSKI: Na dva reda ili na jedan red? BENJA: Na jedan red. BOJARSKI: Kakve biste eleli peeve - zaobljene ili etvrtaste? BENJA: Peevi treba da su zaobljeni. BOJARSKI: tof va ili moj? BENJA: tof tvoj. BOJARSKI: Kakvu robu imate u vidu - englesku, iz Loa ili iz Moskve? BENJA: Koja je najbolja? BOJARSKI: Engleski tof je, msje Krik, dobar tof, tof iz Loa je - obino grubo platno na kome je neto nacrtano, a tof iz Moskve je isto tako grubo platno na kome nita nije nacrtano. BENJA: Uzmimo onda engleski. BOJARSKI: Cuger va ili moj? BENJA: Cuger tvoj. BOJARSKI: Koliko e vas stajati? BOJARSKI: (zasenjen iznenadnom idejom) Msje Krik, nagodiemo se! ARJE-LEJB: Nagodiete se! BOJARSKI: Nagodiemo se... Poeo sam o Fankoniju... (uje se bat izama potkovanih klincima. Ulaze Mendelj Krik s biem i Nikifor, najstariji koija) ARJE-LEJB: (preplaen) Upoznajte se, Mendelju, sa msje Bojarskim... BOJARSKI: (skae) Dobar dan! Bojarski. (Lupajui izmama, ne gledajui ni u koga, stara odlazi na drugi kraj sobe. Baca bi, seda na divan, protee dugake debele noge. Nehama klekne i izuva muu izme) ARJE-LEJB: (mucajui) Msje Bojarski nam je priao o svojoj firmi. Ona proizvodi sto pedeset pari odela meseno... MENDELJ: Dakle, ta si rekao, Nikifore? NIKIFOR: (naslonio se na dovratak i bulji u tavanicu) Rekao sam, gazda, da nam se ljudi podsmevaju. MENDELJ: Zato nam se ljudi podsmevaju? NIKIFOR: Ljudi vele - imate hiljadu gazda u tali, imate sedam petaka u nedelji... Jue smo vozili na pristanite penicu, upadam u kancelariju po novac, a oni mi vele - nazad: malocas je, vele, bio mladi gazda, Benik, pa je naredio da se novac uplati banci, na ime menice. MENDELJ: Naredio? NIKIFOR: Naredio. NEHAMA: (izula je jednu izmu, Mendelj joj pruza drugu nogu, stara die oi na mua, pune su joj mrnje, mrmlja kroz stisnute zube) Dabogda ne osvanuo, muitelju! MENDELJ: Dakle, ta si rekao, Nikifore? NIKIFOR: Rekao sam da me je Ljovka danas uvredio. BENJA: (ispija vino, mali prst mu je odmaknut) Za obostrano ispunjenje elja. LJOVKA: Neka nam je nazdravlje.

NIKIFOR: Poveo je danas Gospoicu da je potkujem, kad - u kovanicu upada Ljovka, razjapio usta kao pomijaru, nareuje kovau Petorublju da potkovice ukucava gumom. Na to se ja umeam. ta smo mi, andari, velim, ili smo carevi, Nikolaji Drugi, pa da gumom ukucavamo? Gazda nije tako naredio... A Ljovka se zacrveneo kao repa i vie: ko je tvoj gazda? (Nehama je izula i drugu izmu. Mendelj ustaje. Trgne stolnjak - posude, pirog, slatko, sve odlee na pod) MENDELJ: Ko je tvoj gazda, Nikifore? NIKIFOR: (snudeno) Vi ste moj gazda. MENDELJ: E, ako sam ja tvoj gazda (prilazi Nikiforu i epa ga za prsa), ako sam ja tvoj gazda, udri svakog ko kroi u moju talu, udri ga u srce, u vene, u oi... (Drmusa Nikifora i odgurne ga) (Poguren, striui bosim nogama, Mendelj odlazi na drugi kraj sobe prema izlazu, za njim se vue Nikifor) NEHAMA: Dabogda ne osvanuo, muitelju... ARJE-LEJB: Ako vam kaem, Lazare, da stari nije zavrio viu ensku kolu... BOJARSKI: ... ja bih vam poverovao i bez asne rei. BENJA: (prua Bojarskom ruku) Navrati drugi put, Bojarski. BOJARSKI: Boe moj, u porodici se sve moe dogoditi. Biva hladno, a biva i vrue. Do vienja! Do vienja! Navratiu drugom prilikom. (nestaje. Benja ustaje, pali cigaretu, prebacuje preko ruke elegantan ogrta) ARJE-LEJB: O ovakvom provodadiji kao to sam ja reerio je kod Ibn-Ezre: Ako naumi da ije pokrov za mrtve... LJOVKA: Takvog starca treba zaklati kao svinju! (Dvojra klone u fotelji i grca) Nazdravlje! Dvojra je dobila histerini napad. (U sobu ulazi Nikifor. Benja prebacuje ogrta u levu ruku i desnom udara Nikifora po licu) BENJA: Upregni dorata u fijaker! NIKIFOR: (iz nosa mu tee lagani mlaz krvi) Hou da me isplatite... BENJA: (prilazi Nikiforu, gleda ga u lice i govori ljubaznim drhtavim glasom) Nee se glave naneti koliko veeras, Nikifore, prikane moj...

DRUGA SCENA

No. Spavaa soba porodice Krik. Meseev zrak, leprsav i plavetan, pada na prozor. Stari i Nehama u branom krevetu. Pokriveni su jednim jorganom. Razbaruena starica prljavo-sedih vlasi sedi u postelji. Glas joj odjekuje kao dobo, odjekuje neprestano. NEHAMA: Ljudi ive normalno, kao ljudi... Ljudi uzimaju za obed deset funti mesa, prave supu, prave nicle, prave kompot. Otac se vraa s posla, svi sedaju za sto, ljudi jedu i smeju se... A kod nas? Boe, dragi boe, kako je mrano u domu mome! MENDELJ: Pusti me na miru, Nehama! Spavaj! NEHAMA:... Benik, mili Benik, sunce moje na nebu, i on je poao tim putem. Danas jedan kabadahija, sutra drugi kabadahija... Danas ljudi imaju komad hleba, sutra e im noge gvoem okovati... MENDELJ: Pusti me da odahnem, Nehama! Spavaj! NEHAMA:... Mili Ljovka. Dete e se sutra vratiti iz vojske, pa e i ono u lupee. A kuda bi i polo? Otac mu je izrod, otac ne upuuje dete u posao... MENDELJ: Neka bude no, Nehama. Spavaj! (ute)

NEHAMA: Rabin je rekao, rabin Ben Zharja... Doi e novi mesec, rekao je Ben Zharja, i ja neu pustiti Mendelja u sinagogu. Jevreji mi nee dopustiti... MENDELJ: (zbacuje jorgan, seda pored stare) ta nee dopustiti Jevreji? NEHAMA: Nastae mlad mesec, rekao je Ben Zharja... MENDELJ: ta mi nee dopustiti Jevreji, i ta su mi dali ti tvoji Jevreji? NEHAMA: Nee te pustiti, nee te pustiti u sinagogu. MENDELJ: upalj gro su mi dali ti tvoji Jevreji, tebe, ragu, i ovaj mrtvaki koveg sa stenicama. NEHAMA: A Kapaci ta su ti dali, ta su ti dali tvoji Kacapi? MENDELJ: (ponovo lee) O, raga prokleta na moju glavu! NEHAMA: Votku su ti tvoji Kacapi dali, psovkama nabijena usta, besna usta kao u psa... ezdeset dve su mu godine, boe, dragi boe, a on je vreo kao pe, i zdrav kao pe. MENDELJ: Izvadi mi zube, Nehama, sipaj idovsku supu u ile moje, povij mi kimu... NEHAMA: Vreo kao pe... Stidim se, boe! (Uzima svoj jastuk i smeta se napodu, okupana meseinom. ute. Onda ponovo odjekuje njeno mrmljanje) U petak uvee ljudi izlaze pred kuu, ljudi se igraju sa unucima... MENDELJ: Neka bude no, Nehama. NEHAMA: (plae) Ljudi se igraju sa unucima... (Ulazi Benja, u donjem rublju) BENJA: Bie da je dosta za danas, mladenci? (Mendelj se pridize u krevetu. Gleda u sina razrogaenih oiju) Ili treba da poem u hotel da spavam? MENDELJ: (ustaje iz kreveta; kao sin mu, i on je samo u donjem rublju) Ti... ti si uao? BENJA: Dve rublje za sobu da dam da bih spavao? MENDELJ: Nou, nou si uao? BENJA: Ona je moja majka. Jesi li uo, protuvo! (Otac i sin stoje u donjem rublju jedan nasprani drugog. Mendelj sve blie, sve laganije prilazi Benji. Na meseini drhturi Nehamina razbaruena glava) MENDELJ: Nou, nou si uao...

TREA SCENA

Krma na Prevoznom trgu, No. Vlasnik krme Rjabcov, ozbiljan ovek boleiva izgleda, ita za ankom jevanelje. Pranjava kosa pada mu sa obe strane ela. Na podijumu sedi krotki svira na flauti Miron (zvani Major) Popjatnik. Sa flaute odjekuje bleda, neno-drhtava melodija. Za jednim stolom crnobrki, prosedi Grci kockaju se sa Senjkom Topunom, drugom Benje krika. Pred Senjkom su raseena lubenica, kama i boca malage. Dva mornara spavaju, divovska plea poivaju im na stolu. U drugom uglu mirno pijuckaju mineralnu vodu preduzima Fomin. Pijana Potapovna ubeuje ga u neto. Ispred prednjeg stola stoji Mendelj Krik, pijan, uspaljen, pravi grmalj, i Urusov, tajni posrednik. MENDELJ: (udara pesnicom po stolu) Mrano je! Ti me u grobnici dri, Rjabcove, u grobnici crnoj!. (Kelner Mia, stari srebrnaste kose kao ujea, donosi lampu i stavlja je pred Mendelja) Naredio sam da se upale sve lampe! Orkestar sam traio! Sve lampe koje postoje u krmi sam traio! MIA: M-da, ali gas ne dobijamo badava, u tome je stvar... MENDELJ: Mrano je! MIA: (Rjabcovu) Trae da se pojaa osvetljenje. RJABCOV: Rublju uzmi.

MIA: Zapisana rublja. RJABCOV: Zaduena rublja. MENDELJ: Urusove! URUSOV: Tu sam. MENDELJ: Kroz moje srce koliko, veli, krvi protee? URUSOV: Prema nauci, smatra se da kroz oveje srce protee dnevno dvesta pudova krvi. A u Americi su iznali... MENDELJ: Stani! Stani! A ako bih ja da putujem u Ameriku - je li to slobodno? URUSOV: Sasvim slobodno. Sedi i putuj... (Gegajui se, tresui izvinutom zadnjicom, Potapovna prilazi stolu) POTAPOVNA: Mendelju, srce moje, neemo mi u Ameriku, u Besarabiju emo putovati, vrtove da kupujemo. MENDELJ: Sedi, veli, i putuj? URUSOV: Prema nauci, smatra se da ete prei preko etiri mora - Crnog, Jonskog, Egejskog, Sredozemnog i preko dva svetska okeana - Atlanskog i Tihog. MENDELJ: A nisi li govorio da ovek moe da leti preko mora? URUSOV: Moe, kako da ne moe. MENDELJ: Preko brda, preko visokih planina - moe li ovek da leti? URUSOV: (ubedljivo) Moe. MENDELJ: (hvata se rukama za upavu glavu i stee je) Beskrajni svet... (Rjabcovu) Putujem! U Besarabiju putujem. RJABCOV: A ta es raditi u Besarabiji? MENDELJ: Radiu to mi volja. RJABCOV: A ta ti je volja da radi? MENDELJ: uj, Rjabcove, ja sam jo iv... RJABCOV: Nisi iv, ako te je bog ubio. MENDELJ: Kada je to mene bog ubio? RJABCOV: Koliko ti je godina? GLAS IZ KRME: Ima svih ezdeset dve godine. RJABCOV: E pa, ezdeset dve godine te bog i ubija. MENDELJ: Rjabcove, ja sam lukaviji od boga. RJABCOV: Ti si lukaviji od ruskog boga, ali nisi lukaviji od idovskog. (Mia unosi jo jednu lampu. Za njim upadaju jedna za drugom etiri gojazne devojke pospana izgleda. Svaka u ruci dri po jednu upaljenu lampu. Svetlost obasjava celu krmu) MIA: Dakle, nek ti je srena svetla nedelja Hristova! Devojke, okruite ga lampama, suludnika. (Devojke stavljaju lampe na sto ispred Mendelja. Svetlost obasjava njegovo rumeno lice) GLAS IZ KRME: No u dan pretvaramo, Mendelju? MENDELJ: Beskrajni svet. POTAPOVNA: (vue Urusova za rukav) Molim vas najljubaznije, gospodine, popijte sa mnom... Ja prodajem ivinu na bazaru, muici mi jednako utrapljuju matore kokoke, nisam valjda osuena da se celog veka petljam s tim kokokama? Otac mi je batovan bio, prvoklasan batovan. Nema divlje jabuke koju ja neu opitomiti... GLAS IZ KRME: Ponedeljak u nedelju pretvaramo, Mendelju? POTAPOVNA: (bluza joj se otvorila napunim grudima, gui se od votke, zapare i

ushienja) Mendelj e prodati svoju imovinu, ako bog da, doi emo do novca, pa emo s naom golubicom u vrtove otputovati, zasipae nas, ujte, gospodine, lipin cvet e nas zasipati, kupaemo se u lipovom cvetu, gospodine... Mendelju, zlato, ja sam to, tatina kerica! MENDELJ: (prilazi anku) Rjabcove, ja sam imao oi... uj me, Rjabcove, moje su oi jae od teleskopa bile, a ta sam ja uinio sa svojim oima? Noge su mi bre od lokomotive bile, noge su mi morima gazile, a ta sam uinio sa svojim nogama? Iz kafane u nunik, iz nunika u kafanu... Podove sam licem meo, a sada u vrtove podizati. RJABCOV: Podii. Ko ti brani? GLAS IZ KRME: Nai e se ko e mu braniti. Na rep u mu zgaziti - nee se iupati... MENDELJ: Naredio sam da se peva! Daj jednu vojniku, svirau... Ne zapevaj... ivot nam daj! Tako, jo, jo! MIA: (apue Urusovu) Treba li da doe Fomin, ili je jo rano? URUSOV: Rano je. (Svirau) Pritisni, Majore! GLAS IZ KRME: Nema potrebe da pritisne, doao je orkestar. Petorubalj je orkestar dovukao. (Ulazi orkestar - slepci u crvenim kouljama. Sapliu se o stolice, tnau pred sobom tranim palicama. Vodi ih kova Petorubalj, ovek kockarskog tipa, Mendeljev prijatelj) PETORUBALJ: Iza sna sam ih pohvatao, davole. Neemo, vele, da sviramo. No je, vele, ne celom bojem svetu, dosta nam je svirke... ta vam je, velim ja, zar ne znate, velim ja, pred kakvim ete ovekom pevati i svirati? MENDELJ: (ide prema solisti, rosavom slepcu visokog rasta) Fea, u Besarabiju putujem. SLEPAC: (snanim, dubokim basom) Neka vam je sa sreom, gazda! MENDELJ: Pesmu, Fea, pesmu mi otpevaj. SLEPAC: udesno more da otpevamo? MENDELJ: Pesmu... SLEPCI: (timuju gitare; tekim basovima zapoinju pesmu) udesno more - sveti Bajkal, udesna laa - od ribe bure, Hej, barguzine, pokreni krmu: Momku je dalek put. MENDELJ: (baca kroz prozor praznu bocu) Udri! PETORUBALJ: Delija je, nema ta, pasji sin! MIA: (Rjabcovu) Koliko da uraunamo razbijeno staklo? RJABCOV: Rublju. MIA: Zapisana rublja. SLEPCI (pevaju) Dugo sam teke okove nosio, Dugo se skito gorama Akatuja, Stari mi drug u bekstvu pomoe, Sloboda novi ivot mi dade... MENDELJ: Udri! PETORUBALJ: Neastivi, a ne starac! GLASOVI IZ KRME: - Bani propisno! - Nema tu nieg propisnog... Tako on obino bani. - Tako se ne bani. Da nije kogod umro? - Niko mu nije umro... Tako on svaki dan bani. - A zbog ega, zbog ega bani? RJABCOV: Vrag bi ga znao.Neko ima novca, pa bani zato to ima novca, neko nema novca - pa bani zato to je siromah. Ima milion razloga zbog ega ovek pije... (Pesma se sve snanije razlee. U razbijenom prozorskom oknu ljuljuka se zvezda. Pospane devojke drede u dovracima, grubim rukama pridravaju grudi i prate pesmu. Mornar se ljulja na razmaknutim krupnim nogama i prati pesmu istim tenorom.)

ilka i Nerinsk vie nisu strani, Planinske strae vesto zaobioh. U gustoj umi ne sretoh ljutu zver, Kurumu izbegoh sretno...

POTAPOVNA: (pijana i srena) Mendelju, zlato moje, popijte jednu sa mnom! Popijmo za nau golubicu! PETORUBALJ: Vrataru na poti je njuku razbio. Starac je to i po! Telegrafske stubove je krao u kui na leima donosio...

Io sam nou i sred dana bela, Gradove dalekim pogledom pratio, Hleba mi davali seljani mili, Momci duvana ne poalie...

MENDELJ: Povij mi kimu, Nehama, sipaj idovsku supu u ile moje! (Baca se na pod, prevre se, stenje, cereka se) GLASOVI IZ KRME: - Pravi slon! - Video sam svojirn oima - i slonovi plau... - Lae, slonovi ne plau... - Kad ti kaem, video sam svojim oima... - U zverinjaku sam jednog slona kakljao... MIA: (Urusovu) Treba li da doe Fomin, ili je jo rano? URUSOV: Rano je. (Pesma odjekuje snanije nego ikada)

udesno more - sveti Bajkal, udesno jedro moje - kaftan poderan, Hej, barguzine, pokreni krmu, uje se tutanj gromova...

(Poslednju strofu slepci pevaju radosnim, jecajuim glasovima. Poto su zavrili, ustaju i odlaze, kao po komandi) MIA: To je sve? SOLISTA: Dosta je. MENDELJ: (skae s poda i stane lupati nogama) Vojniku mi dajte! ivot, svirau, ivot mi daj! MIA: (Urusovu) Da ue Fomin, ili je jo rano? URUSOV: Pravi je as. (Mia namiguje Fominu, koji sedi u drugom uglu. Fomin trkom priskae Mendeljevom stolu) FOMIN: Prijatna sedeljka! URUSOV: (Mendelju) A sada, dragi moj, dosta je bilo zabave, vreme je da se pree na posao. (Vadi ispisani list hartije) Da itam? FOMIN: Ako vam nije volja, da kaem, da pleete, moete proitati. URUSOV: Iznos da proitam? FOMIN: Slaem se s vaim predlogom. MENDELJ: (zuri u Fomina i odmie se) Pesmu sam traio... FOMIN: Piemo i pevaemo, a ako doe vreme da umiremo - umiraemo.

URUSOV: (ita vrskavim glasom) ... te shodno pomenutim takama, ustupam u trajno vlasnitvo Fominu Vasiliju Jelisejevicu svoje prevozno preduzee u navedenom sastavu...

PETORUBALJ: Fomine, je li ti jasno, pajacu, kakve konje dobija! Ti su konji milion pudova penice prevezli, polovinu svetskog uglja prevukli. Sa tim konjima nam svu Odesu oduzima... URUSOV: ... a za ukupni iznos od dvanaest hiljada rubalja, od kojih treinu poloiti pri potpisu ugovora a ostatak... MENDELJ: (pokazuje prstom na Turcina, koji mirno u uglu pui kalijan) Eto, ovek sedi u uglu i razmilja o meni. PETORUBALJ: Svakojako, razmilja... Pa, de, kucnite se! (Fominu) Bogami, ubie oveka ni kriva ni duna. FOMIN: Valjda nee. RJABCOV: Budalo, ne pravi gluposti! Taj gost je - Turin, sveti ovek. POTAPOVNA: (ispija vino sitnim gutljajima i blaeno se smeje) Tatina kerica! FOMIN: E, pa, dragi moj, potpii se ovde. POTAPOVNA: (tape Fomina po grudima) Tu on, Vaska, tu on novac dri! MENDELJ: Da se pitpiem, veli? (Struzui nogama, prolazi na drugi kraj krcme prema Turinu, seda pored njega) Eh, dragi ovee, ta sam devojaka imao u svom ivotu, kakvu sam sreu doiveo, i kuu sam podigao, i sinove odgajio - i to sve, dragi ovee, vredi dvanaest hiljada. A onda - konac, bogu duu da predam! (Turin se klanja, prinosi ruku srcu, elu. Mendelj ga paljivo ljubi u usta) FOMIN: (Potapovnoj) Dakle, on od mene magarca pravi? POTAPOVNA: Prodae, Vasilije Jelisejeviu, ubio me bog ako ne proda! MENDELJ: (vraa se, vrti glavom) Dosada, na sve strane dosada! MIA: Ako ti je dosadno - valja da plati. MENDELJ: Gubi se! MIA: Jok more, pare ovamo! MENDELJ: Ubiu te! MIA: Odgovarae. MENDELJ: Gubi se, hou da spavam..... MIA: Nee da plati? Ah, starine moje, sad e krv da padne! PETORUBALJ: Stani. koliko mu uzima za pola boce? MIA: (uspalio se) Sa mnom nema ale, ja umem da grizem! (Ne diui glavu. Mendelj vadi iz depa novac i baca ga. Novii se kotrljaju po podu. Mia puzi za njima, skulja ih. Pospana devojka duhne na lampe, gasi ih. Pomrina. Mendelj spava, glava mu leii na stolu) FOMIN: (Potapovnoj) ta se petlja gde ti nije mesto... Melje jezikom, kao kuka laje... Celu pesmu si pokvarila! POTAPOVNA: (cedi suze iz prljavih, skupljenih bora) Vasilije Jelisejeviu, ao mi je keri. FOMIN: Treba umeti aliti. POTAPOVNA: idovi su ga zaokupili kao vasi. FOMIN: Pametnom oveku idovi ne smetaju. POTAPOVNA: Prodae, Vasilije Jelisejeviu, nakupie hrabrosti i prodae.

FOMIN: (pretei, lagario) A ako ne proda, zaklinjem se bogom Isusom Hristom, bogom nasim svedriteljem, zaklinjem se, matora vetice, da u ti lea oderati im doemo kui!

ETVRTA SCENA

Mansarda Potapovne. Obuena u novu haljinu svetle boje, stara lei na prozoru i razgovara sa susetkom. S prozora se vidi pristanite, blistavo more. Na stolu svakojaka kupljena roba - odrezak tofa, zenske cipele, suncobran od svile. SUSETKIN GLAS: Ne dolazi da se pohvali - nigde te nema... POTAPOVNA: Doi u, sve u vam ispriati... SUSETKIN GLAS: Dvanaest godina smo u istom redu na ivinskoj pijaci tezgu drali, kad, gle, od Potapovne ni traga ni glasa. POTAPOVNA: Nisam valjda osuena da se celog veka bakem s tim kokokama. Izgleda da mi nije sueno tako... SUSETKIN GLAS: Odista, izgleda da ti nije sueno. POTAPOVNA: Nego, nisu valjda ljudi zinuli na Potapovnu, a? SUSETKIN GLAS: Kakoda nisu! Sreu svak eli. Sreu u gotovom... POTAPOVNA: (smeje se, njeno gojazno telo se trese) Bogme, nema svak devojku. SUSETKIN GLAS: Devojka je, vele, mrava. POTAPOVNA: Draga moja, meso oko kostiju je slae. SUSETKIN GLAS: ujem, sinovi neto spremaju protiv vas... POTAPOVNA: Devojka e pobediti sinove. SUSETKIN GLAS: I ja tako velim da e pobediti. POTAPOVNA: Stari se nikako ne rastaje od devojke. SUSETKIN GLAS: Nita se ne zna zasigurno, samo eu jezike. Ko e se tu snai? POTAPOVNA: Ja u se snai, bez brige... ta vele za platno? SUSETKIN GLAS: Vele da vam je stari nabavio dvadeset arina. POTAPOVNA: Pedeset! SUSETKIN GLAS: Par cipela... POTAPOVNA: Tri para! SUSETKIN GLAS: Starci, kad vole - vole do ludila. POTAPOVNA: Izgleda da nam nije sueno da se bakemo s kokokama... SUSETKIN GLAS: Izgleda da nije... Mogla bi da doe da se pohvali, da popriamo... POTAPOVNA: Doi u. Posetiu vas... Zbogom, draga moja! SUSETKIN GLAS: Zbogom, draga! (Potapovna silazi s prozora. Gegajui se, pevuei, valja se ona po sobi, otvara ormar. Penje se na stolicu kako bi dosegla do gornjeg dela, na kome je boca s vonim likerom, pije, lie sladoled u kornetu. U sobu ulaze Mendelj, sveano odeven, i Marusja) MARUSJA: (veoma zvonkim glasom) Gde li se to ptiica naa zavukla! Otrite do Mojsejke, mama. POTAPOVNA: (silazei sa stolice) A ta da kupim? MARUSJA: Kupite lubenicu, bocuvina, nekoliko komada suenih skua... (Mendelju) Daj joj rublju. POTAPOVNA: Nee biti dovoljna rublja. MARUSJA: Arapa nemojte upiezati! Bie dosta, dobiete i kusur. POTAPOVNA: Nee mi biti dovoljna rublja.

MARUSJA: Bie dovoljna! Vratiete se za jedan sat. (Gura majku kroz vrata, zatvara ih, zakljuava) GLAS POTAPOVNE: Sedeu malko pred kapijom, ako ti zatrebam - pozovi me. MARUSJA: Dobro. (Baca na sto eir, rasputa kosu: uplie zlatnu pletenicu. Glasom punim snage, zvonkosti i veselja nastavlja prekinutu priu) Stigli mi na groblje, vidimo - u pravi as. Sahranama vreme isteklo, nigde ni ive due, samo se parovi po bunovima ljube. A kum ima prekrasan spomenik - udo jedno od lepote!,.. Postavim ja ito, maderu koju si mi ti dao - dve boce, otrim po oca Joana. Otac Joan je onaj stari ika, plavkastih oiju, treba da ga zna... (Mendelj gleda u Marusju s oboavanjem. Podrhtava i mue neto u odgovor, ne moe se razabrati ta mue) Svetenik odsluio opelo, ja mu nalila aicu madere, aicu sam obrisala ubrusom, on ispio, ja njemu drugu... (Marusja je uplela pletenicu, raspustivi kraj u obliku lepeze. Seda na krevet, drei ute, dugake cipele po poslednjoj modi) A Ksenjka - kao da nije na oevom grobu, nadula se kao mi na prekrupu, sva nacifrana, namazana, mladoenju oima guta. A Sergej Ivani jednako meni mae sendvie... Ja Ksenjki sve za inat govorim... Zato vi, Sergeju Ivaniu, ne posveujete panju svojoj verenici, Ksenjki Matvejevnoj? Rekla je tako, i u smeh da prsnem. Tvoju maderu smo do kraja slistili... (Marusja izuva cipele i arape, ide bosa prema prozoru, navlai zavesu) Kuma je stalno plakala, a onda se nekako zarumenila kao curica, divota jedna! I ja sam ti dobro povukla, te se obratih Sergeju Ivaniu. (Marusja razmeta postelju) Hajdemo, kaem, Sergeju Ivaniu, na Laneron da se kupamo! On veli: hajdemo! (Marusja se cereka, svlai haljinu, koja se zategla) A Ksenjkina lea mora da su sva bubuljiava, i noge kao da ih tri godine nije prala... Kad je poela da vriti na mene! (Napola svuena haljina pokriva Marusjinu glavu) Te kako to kod nje ne pali, odmah se vidi da sam ja obina raundika, bacila sam oko na pare starog oveka, ali da se ne brinem - izmai e mi ve taj zalogaj... Ja joj na to odvraam: zna ta, Ksenjka, to ja njoj - ne pujdaj, Ksenjka, moje pse.... A Sergej Ivani nas slua i umire od smeha! (Obnaenom divnom devojakom rukom Marusja zove Mendelja sebi. Skida mu kaput i baca ga na pod) Hodi, reci - Marusika... MENDELJ: Marusika! MARUSJA: Reci Marusika, sunce moje... (Starac krklja, drhti, ne zna se da li plae ili se smeje. Neno) Ah, ti, njuko!

PETA SCENA

Sinagoga udruenja taljigaa na Moldavanki. Bogosluenje u petak uvee. Upaljene svee. Pred amvonom je pojac Cvibak i talesu i izmama. Vernici zapenueno razgovaraju s bogom, tumaraju po sinagogi, gegaju se, pljuju. Pogodeni iznenadnom aokom blagodeti, isputaju glasne usklike, prate pojca, pomamnim, uvebanim glasovima, zatim utihnu, dugo mrmljaju sebi pod nos i onda ponovo zaurlaju, kao probueni volovi. U dnu sinagoge, nad talmudom su nagnuta dva stara Jevrejina, dva koata pogurena diva zutih brada, povijenih u stranu. ames Arje-Lejb dostojanstveno se eta medu redovima. Na poslednjoj klupi neki debeljko irokih maljavih obraza stisnuo medu kolenima desetogodinjeg deaka. Otac tura sinovlju glavu u molitvenik. Na bonoj klupi je Benja Krik. Iza njega Senjka Topun. Ne daju znaka da se poznaju. POJAC: (sveanim glasom) Lhu nrano ladonai norio jicur jieinu! (Prisutni prihvataju melodiju. Brujni glasovi molitve) Arboim ono okut bdoir voimar... (Priguenim glasom)

Arie-Leibu, pacovi! ARJE-LEJB: iru ladonai ir hodo. Oh, pevajte Gospodu pesmu novu... (Prilazi Jevrejinu koji se moli) Kako stoji seno? JEVREJIN: (ljulja se) Skoilo. ARJE-LEJB: Mnogo? JEVREJIN: Pedeset dve kopejke. ARJE-LEJB: Doekaemo da bude i ezdeset. POJAC: Lifnei adonai ki vo mipoit hoorec... Arje-Lejbu, pacovi! ARJE-LEJB: Ne vii toliko, galamdijo! POJAC: (sputenim glasom) Ako ugledam jo jednog pacova - bie nesree. ARJE-LEJB: (mirno) Lifnei adonai ki vo, ki vo... Oh, stojim, oh, stojim pred licem gospodnjim... A kako zob? DRUGI JEVREJIN: (ne prekidajui molitvu) Rublja i etiri kopejke, rublja i etiri kopejke... ARJE-LEJB: Prosto da ovek izludi! DRUGIJEVREJIN: (srdito se ljuljajui) Bie rublja i deset, bie rublja i deset... ARJE-LEJB: Prosto da ovekizludi! Lifnei adonai - ki vo, ki vo... (Svi se mole. U nastaloj tiini uju se isprekidani prigueni glasovi - rei koje izmenjuju Benja Krik i Senjka Topun) BENJA: (pognut na molitvenikom) ta je? SENJKA: (iza Benjinih lea) Ima jedan posao. BENJA: Nema rauna. SENJKA: Posao na veliko. BENJA: ta se moe uzeti? SENJKA: Sukno. BENJA: Mnogo ukna? SENJKA: Mnogo. BENJA: Kakav je policajac? SENJKA: Policajca nee biti. BENJA: Noni uvar? SENJKA: Noni uvar ima svoj deo. BENJA: Susedi? SENJKA: Susedi pristaju da spavaju. BENJA: Koliko trai od toga posla? SENJKA: Polovinu. BENJA: Nema rauna. SENJKA: Prilae tatino naslee? BENJA: Prilaem tatino naslee. SENJKA: ta ti daje? BENJA: Nema rauna. (Odjekne pucanj. Pojac Cvibak je ubio pacova koji je protrao pokraj amvona. Prisutni gledaju u pojca. Stisnut dosadnim oevima kolenima, deak se otima, pokuava da se istrgne. Arje-Lejb se skamenio razjapljenih usta. Talmudisti digli ravnoduna krupna lica.) DEBELJKO MALJAVIH OBRAZA: Cvibae, to je bosjaki prostakluk! POJAC: Dogovarao sam se da se molimo u sinagogi, a ne u ostavi s pacovima. (On povlai unazad revolversku cev, izbacuje auru)

ARJE-LEJB: Ah, bosjak, ah, prostaina! POJAC: (pokazuje revolverom na ubijenog pacova) Pogledajte ovog pacova, Jevreji, pozovite ljude. Neka ljudi kau da to nije krava... ARJE-LEJB: Bosjaina, bosjaina, bosjaina! POJAC: (hladnokrvno) Pii propalo ovim pacovimn. (Zavija se u tales i prinosi uhu kamerton. Deak se najzad oslobodio, zatoenitva meu oevim kolenima, pojurio prema auri, epao je i pobegao.) PRVIJEVREJIN: itav dan jurca za ludom parom, doe u sinagogu zadovoljstva radi, i - izvoli! ARJE-LEJB: (vriti) Jevreji, to je arlatanstvo! Jevreji, vi ne znate ta se ovde dogaa! Mlekari daju ovom bosjaku deset rubalja vie..... Idi mlekarima, bosjaino, ljubi mlekare tamo gde treba da ih ljubi! SENJKA: (udara pesnicom po molitveniku) Neka bude tiina! Nali ste povod! POJAC: (sveano) Mizmoir ldovid! (svi se mole) BENJA: ta je? SENJKA: Imam ljude. BENJA: Kakvi su to ljudi? SENJKA: Gruzini. BENJA: Imaju li oruja? SENJKA: Imaju oruje. BENJA: Odakle su? SENJKA: Stanuju pored vaeg kupca. BENJA: Kakvog kupca? SENJKA: Onog koji kupuje vae preduzee. BENJA: Kakvo preduzee? SENJKA: Vae preduzee - placeve, kuu, sav prevozni inventar. BENJA: (osvre se) Ne bulazni? SENJKA: Sam gazda je govorio. BENJA: Ko je govorio? SENJKA: Mendelj je govorio, otac... Putuje s Marusjom u Besarabiju da kupuje vrtove. (Bruj molitve) BENJA: Bulazni. SENJKA: To svi znaju. BENJA: Zakuni se? SENJKA: Sree ne video! BENJA: U majku se zakuni! SENJKA: Dabogda majku ivu ne zatekao! BENJA: Jo se kuni, vucibatino! SENJKA: (nemarno) Ba si budala! POJAC: Boruh ato adonai...

ESTA SCENA

Dvorite u kui porodice Krik. Sedam asova uvee. Pred talom, na kolima iz kojih viri ruda, sedi Benja i isti revolver. Ljovka se naslonio na vrata tale. Arje-Lejb objanjava skriveni smisao Pesme nad pesmama onom istom deaku koji je u petak uvee

pobegao iz sinagoge. Nikifor se muva po dvoritu kao gluva kuka. Oigledno, zbog neeg je uznemiren. BENJA: Vreme dolazi. Ustupi vremenu prolaz! LJOVKA: Treba ga zaklati kao svinju! BENJA: Vreme dolazi. Odmakni se, Ljovka! Ustupi vremenu prolaz! ARJE-LEJB: "Pesma nad pesmama" nas ui, noas sam traila na leaju svog dragana... ta nam kae Rae? MKIFOR: (pokazuje Arje-Lejbu na brau) Poreali se pred talom kao cepanice. ARJE-LEJB: Rae nam kae ovo: nou - to znai danju i nou. Traila sam na Ieaju svom... Ko je traio? - pita Rae. Izrailj je traio, narod Izrailjev. Dragana... Koga voli Izrailj? - pita Rae. Izrailj voli Toru, Toru voli Izrailj. NIKIFOR: Pitam se zato se muvaju bez posla oko tale? BENJA: Vii jae. NIKIFOR: (vrzma se po dvoritu) Ja znam ta znam... Nestaju mi amovi. Mogu da sumnjam na koga mi volja. ARJE-LEJB: Stari ovek pouava dete zakonu bojem, a ti mu smeta, Nikifore... NIKIFOR: Zato su se poreali pred talom kao ugave cepanice? BENJA: (rasklapa revolver, isti ga) Vidim ja, Nikifore, da si se jako uznemirio. NIKIFOR: (vie, ali glas mu nije snaan) Ja se nisam vezao zakletvom za vae amove! Ako hoete da znate, moj brat ivi na selu, i jo je u punoj snazi! Ako hoete da znate, brat e me drage volje prihvatiti... BENJA: Vii samo, vii pred smrt. NIKIFOR: (Arje-Lejbu) Stari, reci mi zato oni to rade? ARJE-LEJB: (die prema koijau bezbojne oi) Jedan ovek pouava zakonu bojem, a drugi se dere kao krava. Zar takav treba da bude red i poredak u svetu? NIKIFOR: Ti gleda, stari, ali ta ti vidi? (odlazi) BENJA: Uznemirio se na Nikifor. ARJE-LEJB: Nou sam traila na leaju svom. Koga je traila? - ui nas Rae. DEAK: Rae nas ui da je traila - Toru. (uju se snani glasovi) BENJA: Vreme dolazi. Odmakni se, Ljovka, ustupi vremenu prolaz! (Ulaze Mendelj, Bobrinec, Nikifor, Petrorubalj - podnapiti) BOBRINEC: (prodornim glasom) Ako ti, Mendelju, ne odveze na pristanite moju penicu, ko e je odvesti? Ako ne bih doao k tebi, Mendelju, kome bih onda doao? MENDELJ: Nije Mendelj jedini na svetu. Postoje i druga preduzea za prevoz osim moga. BOBRINEC. U Odesi nema drugog prevoznog preduzea osim tvog... Ili e me, moda, poslati Bucisu s njegovim ragama na tri noge, uravljenki s njegovim slupanim koritima? MENDELJ: (ne gledajui sinove) Ljudi se muvaju oko moje tale. NIKIFOR: Poreali se kao ugave cepanice. BOBRINEC: Upregnue mi sutra deset pari, Mendelju, odvee penicu, dobie u gotovom. A ako zakasnim na brod, otpevao si svoje... uje li, Mendelju! PETORUBALJ: uje li, Mendelju! MENDELJ: Zato se ljudi muvaju oko moje tale? NIKIFOR: Gazda, za ime boje! MENDELJ: ta je? NIKIFOR: Bei iz dvorita, gazda, jer e te sinovi tvoji...

MENDELJ: ta e sinovi rhoji? NIKIFOR: Sinovi tvoji hoe da te, klepnu. BENJA: (skae s kola na zemlju; pognute glave govori razgovetno, na slogove) Imali smo prilike da ujemo od stranih ljudi, ja i moj brat Ljovka, da vi, tata, prodajete preduzee u kojem je utemeljeno i zrnce naeg znoja... (Susedi koji rade u dvoritu primiu se lanovima porodice Krik) MENDELJ: (gleda u zemlju) Ljudi, gazde... BENJA: Jesmo li dobro uli: ja i brat moj Ljovka? MENDELJ: Ljudi i gazde, pogledajte krv moju. (die glavu) Krv moju koja die ruku na mene... BENJA: Jesmo li dobro uli ja i brat moj Ljovka? MENDELJ: Vala, neete! (nasrne na Ljovku, obara ga, udara po licu) LJOVKA: Vala, hoemo! (Nebo je preliveno krvlju smiraja. Starac i Ljovka se valjaju po dvoritu i nestaju iza upe) NIKIFOR: (naslonjen na zid) Oh, kakav greh... BOBRINEC: Ljovka, zar oca?! BENJA: (pomahnitalim glasom) Nikika, kunem ti se sreom da je i konje, i kuu, i ivot - sve bacio pod noge devojci! NIKIFOR: Oh, kakav greh... PETORUBALJ: Ubiu onoga ko ih rastavi! uvajte se, ne rastavljajte ih! (Od upe dopiru krkljanja i jauci) Jo se nije rodio ovek koji bi se mogao odupreti Mendelju. ARJE-LEJB: Odlazi iz dvorita, Ivane. PETORUBALJ: Dajem sto rubalja... ARJE-LEJB: Odlazi iz dvorita, Ivane. (Stari i Ljovka se pojavljuju iza upe. Skau na noge, ali Mendelj ponovo obara sina) BOBRINEC: Ljovka, zar oca? MENDELJ: Nee, vala! (gazi sina) PETORUBALJ: Kladim se u sto rubalja... MENDELJ: Nee, vala! BENJA: Bogme, hoemo! (Snano sputa kundak revolvera na oevu glavu. utanje. Sve vema se sputaju zapaljene skele smiraja) NIKIFOR: Ubili su ga. PETORUBALJ: (nagnut nad nepominim Mendeljom) Mio? LJOVKA: (die se, pridravajui se pesnicama za zemlju; plae i lupka nogom) Udarao me je ispod pojasa; strvina! PETORUGALJ: Mio! BENJA: (obraa se gomili zazjavala) ta ste zaboravili ovde? PETORUBALJ: A ja kaem - jo nije vee. Jo ima hiljadu vrsta do vecera. ARJE-LEJB: (na kolenima pred oborenim starcem) Ah, ruski ovee, zato galamiti da jo nije vee, kada vidi da pred nama vie nema oveka? LJOVKA: (krivudavi potoci suza i krvi brazdaju mu lice) Udarao me je ispod pojasa, strvina! PETORUBALJ: (odlazi, teturajui se) Dvojica na jednog. ARJE-LEJB: Odlazi iz dvorita Ivane. PETORUBALJ: Dvojica na jednog... Stid, stid i sram za itavu Moldavanku! (odlazi, spotiui se. Arje-Lejb brie maramom razbijenu glavu Mendeljejevu. Sa dna dvorita

nesigurnim korakom prilazi Nehama. Klekne pored Arje-Lejba) NEHAMA: Kai nesto, Mendelju. BOBRINEC: (u basu) Dosta je bilo zbijanja ale, stara aljivdijo! NEHAMA: Vii neto, Mendelju! BOBRINEC: Ustaj, stari taljigau, isplakani grlo, izrui jednu... (Rairenih bosih nogu, Ljovka sedi na zemlji. Lagano pljuje, i iz usta mu cure dugaki mlazevi krvi) BENJA: (saterao je zazjavala u orsokak, pritisnuo uza zid od straha izbezumljenog dvadesetogodinjeg momka i cepao ga za grudi) Nazad, pobratime! (utanje. Vee. Gusta pomrina, ali je iznad pomrine nebo jo purpurne boje, uareno, izbrazdano ognjenim jamama.)

SEDMA SCENA

Prostorija za koije kod Krika - amovi pobacani na gomilu, ispregnute droke, konjska oprema. Vidi se deo dvorita. Na vratima za omanjim stolom pie Benja. Oko njega se vrzma elavi nezgrapni muik Semjon, tu je negde i madam Popjatnik. Oputenih nogu, u dvoritu na kolima, iz kojih viri ruda, sedi Major. Na zidu je postavljena novafirma. Zlatnim slovima stoji napisano: Prevovno preduzee Mendelj Krik i sinovi. Firma je ukraena vencima potkovica i ukrtenim bievima. SEMJON: Ja nita ne znam... Meni samo daje novac tu .. BENJA: (ne prekida pisanja) Ne govori tako grubo, Semjone. SEMJON: Meni samo da je novac tu... Grlo neu tedeti! BENJA: Dobri ovee, pljujem ja na tebe! SEMJON: Gde si starog strpao? BENJA: Stari je bolestan. SEMJON: Eto, tu je na zidu on pisao koliko sleduje za zob, koliko za seno - ist raun. I plaao je. Dvadeset godina sam vozio kod njega, ne mogu se poaliti. BENJA: (ustaje) Kod njega si vozio, a kod mene nee, on je zapisivao na zidu, a ja neu, on ti je plaao, a ja ti, moda, neu platiti, jer... MADAM POPJATNIK: (zagleda muika jako nezadovoljna) Ako je ovek budala - to ti je stid i sram. BENJA:... jer moe da izgubi glavu pre nego to se smrkne, dobri ovee. SEMJON: (preplaio se, ali se jo kooperi) Meni samo da je novac tu! MADAM POPJATNIK: Ja nisam filozof, msje Krik, ali vidim da ima ljudi kojih ne bi trebalo da bude. BENJA: Nikifore! (Ulazi Nikifor, gleda ispod oka, govori preko volje) NIKIFOR: Tu sam. BENJA: Dae obraun Semjonu i uzee kod Groeva. NIKIFOR: Doli su nadniari, pitaju ko e ugovarati s njima. BENJA: Ja u sklopiti ugovor. NIKIFOR: Kuvarica digla larmu. Gazda je od nje uzimao samovar u zalogu. Od koga, pita, treba da otkupi samovar? BENJA: Od mene treba da otkupi... Semjonu e dati obraun do iice. Uzee od Groeva pet stotina pudova sena... SEMJON: (zapanjen) Pet stotina? Dvadeset godina sam vozio... MADAM POPJATNIK: Za svoj novac ovek moe da dobije i seno, i zob, i stvari bolje

od sena. BENJA: Zobi - dvesta pudova. SEMJON: Ja ne odbijam da vozim. BENJA: Izgubi moju adresu, Semjone. (Semjon guva kapu, vrti vratom, odlazi, osvre se, opet odlazi) MADAM POPJATNIK: Odvratan muik, i tako vas iznervirao... Boe moj, kada bi ljudi hteli da se prisete ko im je ostao duan! Kaem ja danas svom Majoru: muiu moj mili, Mendelj Krik je zasluio od vas te nesrene dve rublje... MAJOR: (melodinim priguenim glasom) Rublju i devedeset pet kopejaka. BENJA: Kakve to dve rublje! MADAM POPJATNIK: Sitnica, zaista prava sitnica! Prolog etvrtka je msje Krik bio sjajno raspoloen, poruio je vojniku... Koliko puta vojniku, Majore? MAJOR: Vojniku - devet puta. MADAM POPJATNIK: Zatim - ples... MAJOR: Dvadeset jedan ples. MADAM POPJATNIK: Svega rublja i devedeset pet kopejaka. Boe moj, msje Krik je uvek prvo plaao svirau... (ljapkajui izmama, ulazi Nikifor. Gleda u stranu) NIKIFOR: Dola je Potapovna. BENJA: Zato bih ja morao znati da je neko doao? NIKIFOR: Preti. BENJA: Zato bih ja... (Hramajui upada Potapovna. Stara je pijana. Uperila je u Benju mutne nepomine oi) POTAPOVNA: Carevi nai... BENJA: ta je u pitanju, madam Holodenko? POTAPOVNA: Carevi nai... NIKIFOR: ta se benavi! POTAPOVNA: Z-z-z, idovske kuglice zuje... U glavi skakuu kuglice - z-z-z... BENJA: ta je u pitanju, madam Holodenko? POTAPOVNA: (udara pesnicom po zemlji) Ispravno, sasvim ispravno! Pametan neka vlada, a svinja neka ide u brlog... MADAM POPJATNIK: Kakva inteligentna dama! POTAPOVNA: (razbacuje bakarne novice po zemlji) Eto, zaradila sam etrdeset kopejaka... Ustala sam pre zore, muike na Baltskom putu saekivala... (Die glavu, zuri u nebo) Koliko je asova? Oko tri? BENJA: ta je u pitanju, madam Holodenkl? POTAPOVNA: Z-z-z, pustio kuglice... BENJA: Nikifore! NIKIFOR: A? POTAPOVNA: (poziva Nikifora debelim slabim pijanim prstom) Devojica nam je zatrudnela, Nikia! MADAM POPJATNIK: (une, sva zajapurena u licu) Kakva intriga, joj! BENJA: ta ste izgubili ovde, madam Popjatnik, i ta elite ovde da naete? MADAM POPJATNIK: (une, prevre oima, oi joj streljaju i sipaju varnice) Idem... idem... Neka bog da da se vidimo u radosti, u zadovoljstvu, u dobar as, u srenom trenutku! (Vue mua za rukav, povlai se, okree se, oi su joj isko[ene i svetle sa strane poput crnog ognja. Major se vuce za enom i prebira prstima. Najzad oboje nestaju)

POTAPOVNA: (razmazuje suze po izgnjeenom, oronulom licu) Ula je noas u njenu sobu, pipnula joj grudi, a one ve nabrekle, rukom se ne mogu obuhvatiti. BENJA: (naputa ga takt, govori brzo, osvre se) U kom je mesecu? POTAPOVNA: (netremino posmatra Benju sa zemlje) U etvrtom. BENJA: Lae! POTAPOVNA: No, u treem. BENJA: ta trai od nas? POTAPOVNA: Z-z-z, pustio kuglice... BENJA: ta trai. POTAPOVNA: (vezuje maramu) ienje staje sto rubalja. BENJA: Dvadeset pet! POTAPOVNA: Doveu luke radnike. BENJA: Dovee luke radnike? Nikifore! NIKIFOR: Tu sam. BENJA: Otidi do tate i pitaj ga zapoveda li da da dvadeset pet... POTAPOVNA: Sto! BENJA:... dvadeset pet rubalja za isenje ili ne zapoveda? NIKIFOR: Ne idem. BENJA: Ne ide? (Pojuri ka cicanoj zavesi koja deli prostoriju za koije na dva dela) NIKIFOR: (hvata Benju za ruku) Mome, ja se boga ne bojim... Ja sam boga video i nisam se uplaio... Ubiu i neu se uplaiti... (Zavesa zatreperi i pomera se. Izlazi Mendelj. Preko leda prebaene mu izme. Lice mu je modro i naduveno, kao lice mrtvaca) MENDELJ: Otvorite. PATAPOVNA: (puzi po podu) Uas! NIKIFOR: Gazda! (Prilaze Arje-Lejb i Ljovka) MENDELJ: Otvorite. POTAPOVNA: (puzi po podu) Uas! BENJA: Otidite u sobu svoje supruge, tata. MENDELJ: Otvori mi kapiju, Nikifore, srce moje... NIKIFOR (pada na kolena) Od sveg srca vas molim, gazda, nemojte se brukati preda mnom, prostim ovekom! MENDELJ: Zato nee da mi otvori kapiju, Nikifore? Zato nee da me pusti iz doma u kojem sam proveo svoj ivot. (Starev glas dobija u snazi, svetlost zaplamti u dnu njegovih oiju) Taj dom me je video kao oca moje dece, mua moje ene, gazdu mojih konja. Video je snagu moju, i dvadeset drebaca mojih, i dvanaest placeva okovanih gvoem. Video je noge moje, velike kao stubovi, i ruke moje, zle ruke moje... A sada mi otvorite dragi sinovi, neka danas bude kako ja elim. Neka odem iz ovog doma, koji je odve mnogo video... BENJA: Otidite u sobu svoje supruge, tata! (prilazi ocu) MENDELJ: Nemoj me tui, Benik. LJOVKA: Nemoj ga tui. BENJA: Podlaci! (pauza) Kako ste mogli... (pauza) Kako ste mogli da kaete to to ste upravo kazali? ARJE-LEJB: Zato ne vidite, ljudi, da treba da odete odavde? BENJA: Zveri, o zveri! (odlazi brzim korakom. Ljovka za njim)

ARJE-LEJB: (vodi Mendelja prema leaju) Odmoriemo se, Mendelju, zaspaemo... POTAPOVNA: (ustala je sa zemlje i briznula u pla) Ubie sokola! ARJE-LEJB: (smesta Mendelja na leaju iza zavese) Zaspaemo, Mendelju... POTAPOVNA: (klone na zemlju pored leaja, ljubi bezivotnu, oklembeenu starevu ruku) Sinko moj, zlato moje! ARJE-LEJB: (pokriva Mendeljevo lice maramom, seda i poinje tiho, izdaleka) U staro vreme ivljae ovek po imenu David. Beja[e obanin i potom bejae car, car Izrailja, car vojski Izrailjevih i mudraca njegovih... POTAPOVNA: (jeca) Sinko moj! ARJE-LEJB: Bogatstvo iskusi David i slavu, ali nikad ne saznade meru zajaljivosti. Sila samo elju raa, i tek tuga zasiuje srce. Ostvariv, ugleda David-car na krovovima Jerusalima, pod nebom Jerusalima Vitsaveju, enu Urije - vojskovoe. Prsa Vitsavejina behu divna, noge joj behu divne, veselost njena bee velika. I bee poslan Urija-vojskovoa u boj,i car se sjedini s Vitsavejom, enom mua koji jo ne bejae mrtav. Prsa joj behu divna, veselost njena bee velika...

OSMA SCENA

Trpezarija u domu porodice Krik. Soba je jarko osvetljena viseom lampom domae izrade, sveama umetnutim u kandelabre, i starinskim plavim lampama urafljenim u zid. Kraj stola ukraenog cveem, pokrivenog zakuskom i vinom, muva se madam Popjatnik, odevena u svilenu haljinu. U dnu trpezarije utke sedi Major. Na grudima mu se naduo plastron od hartije, flautu dri na kolenima, prebira prstima i mrda glavom. Mnogo gostiju. Jedni etaju irom otvorenim sobama, drugi sede pokraj zidova. U trpezariju ulazi trudna Klaa ubarjova. Ima na sebi maramu, ukraenu krupnim cvetovima. Za Klaom upada pijani Ljovka, u sveanoj husarskoj uniformi. LJOVKA: (izvikuje konjike komande) Konjanici, prijatelji, napred! Kasom napred! S vremena na vreme konjima osveavajte usta. KLAA: (cereka se) Oh, prokleti trbuh! Oh, pobaciu! LJOVKA: Levim listom pritisni i na desno zavij! KLAA: Oh, ala me izmuio! (Prolaze. U susret im idu Bojarski u kaputu i Dvojra) BOJARSKI: Gospoice Krik, za crno neu kazati da je belo, niti u za belo dozvoliti sebi da kaem da je crno. Uz pomo tri hiljadarke podii emo konfekciju u Deribasovskoj i venaemo se u dobar as. DVOJRA: Ali ta e vam odmah sve tri hiljade? BOJARSKI: Zato to danas imamo jul, a jul nije septembar. Polusezonska roba kod mene ima prou u julu, a u septembru sakoi... ta imate posle septembra? Nita. Septem, oktob, novem, decem... Za no ja neu kazati da je dan, niti u za dan dozvoliti sebi da kaem da je no... (prolaze. Pojavljuju se Banja i Bobrinec) BENJA: Je li kod vas sve spremno, madam Popjatnik? MADAM POPJATNIK: Nikolaj drugi se ne bi stideo da sedne za ovakav sto! BOBRINEC: Iskai mi svoju ideju, Benja. BENJA: Ovo je moja ideja: Jevrejin u godinama, Jevrejin koji je proerdao sav svoj ivot, go i bos i musav, kao prognanik sa ostrva Sahalina... I sada, kada je, bogu hvala, zaao u godine, valja dokrajiti s tom doivotnom robijom, valja uiniti tako da subota bude subota. (Prolaze Bojarski i Dvojra)

BOJARSKI: Septem, oktob, novem, decem.... DVOJRA: A zatim elim da me malo i volite, Bojarski. BOJARSKI: A ta ovek s vama da radi ako ne da vas voli? Valjda neu od vas nicle da pravim? Smejurija! (Prolaze. Pokraj zida, ispod plave lampe, sedi dostojanstveni trgovac stokom i momak u odelu s prslukom, debelih nogu. Momak oprezno gricka semenke i stavlja ljuske u dep) MOMAK DEBELIH NOGU: Jednom po njuci, drugi put po njuci, i stari se naao na plekama. TRGOVAC STOKOM. ak i Tatari potuju stare ljude. ivot nije maiji kaalj. MOMAK DEBELIH NOGU: Eh, kad bi ovek imao prilike da ivi... (ispljune ljusku) A ovako, samo ivotari. Zbog ega bi ih potovao? TRGOVAC STOKOM: S budalom nema smisla raspravljati. MOMAK DEBELIH NOGU: Benik je samo sena kupio hiljadu pudova. TRGOVAC STOKOM: Stari je kupovao stotinu, i bilo je dovoljno. MOMAK DEBELIH NOGU: Oni e starog i tako zaklati. TRGOVAC STOKOM: Misli na Jevreje? Oca, zar?! MOMAK DEBELIH NOGU: Zaklae ga malo-pomalo. TRGOVAC STOKOM: Pa sad raspravljaj s budalom... (Prolaze Benja i Bobrinec) BOBRINEC: ta bi ti eleo, Benja? BENJA: eleo bih da subota bude subota. eleo bih da ne budemo gori od drugih ljudi. eleo bih da hodam glavake... Jesi li me shvatio, Bobrinec? BOBRINEC: Shvatio sam te, Benja. (Pokraj zida pored Petorubalja sede bogatai mu i ena Vajner, naduveni od oholosti) PETORUBALJ: (uzalud trazi da ga razumeju) Policajcima je opasae sekao, na glavnoj poti je portira pretukao. Mogao je bure dapopije ne prezalogajivi, itavu Odesu je u rukama drao... Takav je to starac bio! (Vajner dugo lepee neto tekim jezikom dobro navlazenim pljuvakom, ali se ne moe razabrati ta govori. Bojaljivo) Jesu li oni unjkavi? MADAM VAJNER: (zlobno) Da, da! (Prolaze Dvojra i Bojarski) BOJARSKI: Septem, oktob, novem, decem... DVOJRA: A zatim elim da imam dete, Bojarski. BOJARSKI: Eto vidite, dete uz konfekciju, - to je sjajna stvar, to ostavlja utisak. A dete bez konfekcije - kakav to moe da ostavi utisak? (Jako uzbuena upada madam Popjatnik) MADAM POPJATNIK: Stigao je Ben Zharja! Rabin... Ben Zharja... (Soba se puni gostima. Meu njima se Dvojra, Ljovka, Benja, Klaa Zubarjova, Senjka Topun; zatim - nagizdani koijai, gegavi vlasnici duana, ene koje se zgledaju i smekaju) MOMAK DEBELIH NOGU: Za novac je i rabin stigao. Da se zna da je tu, kao zapeta puka. (Arje-Lejb i Bobrinec unose veliku fotelju. U njenim rastvorenim nedrima smeteno je majuno telo Ben Zharje) BEN ZAHARJA: (pitavim glasom) Zora je upravo kinula, jo se bog na nebu crvenom vodom umiva... BOBRINEC: (smejulji se, predoseajui domiljat odgovor) Zato crvenom, ravi? BEN ZAHARJA: ... jo ja na leima leim kao bubavaba... BOBRINEC: Zato na leima, ravi? BEN ZAHARJA: Izjutra me bog previe na leda da se ne bih mogao moliti. Bogu su

dosadile moje molitve... (Bobrinec se smeje iz sveg glasa) Jo se koko nije probudila, a mene zove Arje-Lejb: trite porodici Krik, ravi, kod njih je veera, kod njih je obed. Oni e vam dati da pijete, oni e vam dati da jedete... BENJA: Oni e vam dati da pijete, oni e vam dati da jedete, oni e vam dati sve to zaelite, ravi. BEN ZAHARJA: Sve to zaelim? I svoje konje e dati? BENJA: I svoje konje u dati. BEN ZHARJA: Trcite onda, Jevreji, u pogrebno udruenje, upregnite njegove konje u koije i povezite me... kuda? BOBRINEC: Kuda, ravi? BEN ZHARJA: Na drugo jevrejsko groblje, budalo! BOBRINEC: (smeje se iz sveg glasa, trgne s rabina jermolku i ljubi ga u elavo, ruiasto teme) Kakav huligan! Kakva mudrica! ARJE-LEJB: (predstavlja Benju) To je on, ravi, Mendeljev sin - Bencion. BEN ZHARJA: (mljaska usnama) Bencion... sin Siona. (uti) Slavuja ne hrane basnama, sine Siona, a ene mudrou... LJOVKA: (prodornim glasom) Navalite na stolove, kloparoi, zagrejte klupe! KLAA: (vrti glavom, smeka se) Oh, divan je! BENJA: (upuuje bratu ljutit pogled) Dragi moji, zauzmite mesta! Msje Bobrinec e sesti pored ravija. BEN ZHARJA: (vrpolji se u fotelji) Zato da sedim pored tog Jevrejina, dugog kao nae izgnanstvo? Neka dravna banka (pokazuje prstom na Klau) sedne pored mene. BOBRINEC: (unapred uivajui u novoj dosetki) Zato dravna banka? BEN ZHARJA: Ona je bolja od bankc. Ako u nju dobro uloi, dae takav procenat da bi joj i penica pozavidela. Ako pak uloi loc, zakripae svim crvenim sistemom kako bi tvoju izanalu kopejku zamenila za novi zlatnik... Ona je bolja od banke, ona je bolja od banke... BOBRINEC: (die prst) Treba razumeti ta on govori. BEN ZHARJA: A gde je zvezda naa u Izrailju, gde je domain doma ovog, gde je ravi Mendelj Krik? LJOVKA: On je danas bolestan. BENJA: Ravi, on je zdrav... Nikifore! (Na vratima se pojavljuje Nikifor u svom jadnom gunju) Neka doe tata sa svojom suprugom. (utanje) NIKIFOR: (oajnikim glasom) Potovani gosti! BENJA: (polako) Neka doe tata. ARJE-LEJB: Beni, kod nas, Jevreja, ne brukaju oca pred ljudima. LJOVKA: Ravi, ovek ne mui tako stoku, kao to on mui oca. (Vajner srdito lepee neto, prskajui pljuvakom, nagne glavu prema madam Vajner) BENJA: ta on to govori? MADAM VAJNER: Kae - stid i sram! ARJE-LEJB: Jevreji ne postupaju tako, Benja! KLAA: Pa sad gaji sinove... BENJA: Arje-Lejbu, stari ovee, stari provodadijo, posluitelju u sinagogi taljigaa i grobljnski poje, hoe li mi ti kazati kako postupaju ljudi? (Udara pesnicom po stolu i govori polako, na slogove) Neka doe tata! (Nikifor nestaje. Pognute glave i rairenih nogu, stoji Benja nasred sobe. Krv mu lagano preplavljuje lice. utanje. I samo

besmisleno mrmljanje Ben Zharje remeti napetu tiinu) BEN ZHARJA: Bog se umiva na nebu crvenom vodom. (uti, vrpolji se u fotelji) Zato crvenom, zato ne belom? Zato to je crvena veselija od bele... (Krila bonih vrata zakripe, zastenju i razmaknu se. Lica svih prisutnih uperena su u tom pravcu. Pojavljuje se Mendelj s izrovaenim, napuderisanim licem. Ima na sebi novo odelo. S njim je Nehama s ipkanom kapicom i u tekoj somotskoj haljini) BENJA: Prijatelji, okupljeni u mome domu! Dozvolite mi da ovaj pehar nazdravim svome ocu, trudbeniku Mendelju Kriku, i njegovoj supruzi, Nehami Borisovnoj, koji ve trideset pet godina koraaju zajednikom ivotnom stzom. Dragi moji! Mi znamo, mi odve dobro znamo da niko nije posuo cementom tu stazu, da niko nije postavio klupe na toj dugakoj stazi, i usled toga to su gomile ljudi protrale tom stazom, ona nije postala nimalo laka - ona je ppstala tea! Piijatelji, okupljeni u mome domu! Oekujem od vas da neete vodom razblaivati vino u svojim srcima... (Vajner ushieno lepee neto) ta on to govori? MADAM VAJNER: On kae - ura! BENJA: (ne gledajui ni u koga) Ui me, Arje-Lejbu! (prinosi vino ocu i majci) Nai gosti vas potuju, tata. Recite koju re naim gostima. MENDELJ: (osvre se i govori tiho) elim vam dobro zdravlje,.. BENJA: Tata bi hteo da kae kako prilae sto rubalja u neiju korist. TRGOVAC STOKOM: Pa mi onda priaju o idovima... BENJA: Pet stotina rubalja prilae tata. U iju korist, ravi? BEN ZHARJA: U iju korist? Mleko u devojci ne valja da se kiseli, Jevreji... U korist nevesta bez miraza treba priloiti! BOBRINEC: (prsne u smeh) Kakav huligan! Kakva mudrica! BENJA: Nek odjeknu! (Setni zvuk fanfara odzvanja sobom. Povorka gostiju s peharima kree prema Mendelju i Nehami.) KLAA ZUBARJOVA: U vae zdravlje, deda! SENJKA TOPUN: elim vam itav vagon prijatnosti, tata, i sto hiljada za deparac! BENJA: (ne gledajui ni u koga) Ui me, Arje-Lejbu! BOBRINEC: Mendelju, neka bog da da i. ja imam takvog sina kao to je tvoj! LJOVKA: (preko stola) Tata, ne ljutite se! Tata, vi ste svoje proiveli... TRGOVAC STOKOM: Pa mi onda priaju o idovima! Ja idove bolje od vas poznajem... PETORUBALJ: (provlai se do Benje i hoe da ga poljubi) Ti e nas sve kupiti, vrae, i prodati, i u zaveljaj staviti! (Iza Benjinih lea odjekuje glasno jecanje. Suze liju niz lice Arje-Lejba) ARJE-LEJB: Pedeset godina, Benik! Pedeset godina zajedno s tvojim ocem.... Imao si dobrog oca, Benja! VAJNER: (povratio mu se dar govora) Izvedite ga napolje! MADAM VAJNER: Boe, s ime se ale! BOJARSKI: Arje-Lejbu, vi ste se prevarili. Sada se treba smejati. VAJNER: Izvedite ga napolje! ARJE-LEJB: (jeca) Imao si dobrog oca, Benja... (Mendeljevo lice prebledi pod puderom. On prua Arje-Lejbu novu maramicu. Ovaj brie suze. Plae i smeje se.) BOBRINEC: Idiote, niste na svom groblju! PETORUBALJ: Da proete ceo svet, takvog Benika neete

nai. Smeo bih da se opkladim... BENJA: Dragi moji, zauzmite mesta! LJOVKA: Zagrejte klupe... (kripa stolica koje se pomeraju. Mendelja smetaju pored ravija i Kjae Zubarjove) BEN ZHARJA: Jevreji! BOBRINEC: Tiina! BEN ZHARJA: Stara budala Ben Zharja hteo bi da kae koju re... (Ljovka prsne u smeh, klone grudima na sto, ali ga Benja prodrmusa, i on uuti) Dan je dan, Jevreji, a vee je vee. Dan nas preplavljuje znojem truda naega, ali vee dri u pripravnosti lepeze svoje boanske sveine. Isus Navin, koji je zaustavio sunce, bio je straan bezumnik. I, eto, Mendelj Krik, lan nae sinagoge, nije ispao pametniji od Isusa Navina. Celog ivota je eleo da se pea na suncu, celog ivota je eleo da stoji na ovom mestu gde ga je zateklo podne. Ali bog ima policajce u svakoj ulici, i Mendelj Krik je imao sinove u domu svome. Policajci dolaze i uvode red. Dan je dan, i vee je vee. Sve je kako valja, Jevreji! Ispijmo aicu votke! LJOVKA: Ispijmo votke! (Drnkanje flaute, zveka pehara, nerazgovetni usklici, glasan kikot.)

Kraj