Analiza pesme: Iskrena pesma MilanRakiPo osnovnom tonu i stilu Iskrena pesma je, u skladu sa tradicionalnomklasifikacijom, ljubavna pesma. Meutim, u tri od devet strofa javljaju seizvesne neravnine koje naruavaju sklad sistema (ili paradigme) ljubavnepesme i izneveravaju oekivanje. Po tome je ovo jedinstvena ljubavna pesma unaoj poeziji pesmao ljubavi, ali i pesma o lanim uzdisajima i laima uljubavi, o sukobu oseanja i razuma, nenosti i cinizma. Poetak pesme, prvastrofa, potpuno je u tonu ljubavne pesme:O sklopi usne, ne govori, uti,Ostavi misli nek se bujno roje,I re nek tvoja niim ne pomutiBezmerno silne oseaje moje.Snana ljubavna oseanja, razrojavanje misli u lepotama ostvarenog skladadue i tela, potreba za utanjem i mirom jer bi izgovorena re naruilabezmernu milinu trenutka. Ova strofa predstavlja zaokruenu sadrinsku,intonacionu i ritmiku celinu.Druga, trea i etvrta strofa ine jednu intonacionu celinu irokog zahvata,ubrzanog ritma, ali promenljivog smisla. I dalje je to ton nene ljubavne pesme,iskaz snanog napona ula, izraz duevnog sklada:uti, i pusti da sad ile mojeZabreku novim, zanosnim ivotom,Da zaboravim da smo tu nas dvojePred velianstvom prirodeali se neosetno javljaju nagovetaji odstupanja od emotivnog sklada ("da sadile moje", "da zaboravim") jer lirski subjekt istie sebe a zapostavlja lirskiobjekt, predmet ljubavi. Trea strofa je emotivno i sadrinski neutralna jer netvori samostalnu sintaksiku celinu i "visi" izmeu prethodne i naredne strofe.etvrta strofa donosi emotivnu, sadrinsku i sistemsku promenu:Otunu pesmu o ljubavi kakoeznem i stradam i ljubim te, madaU tom trenutku ne oseam tako.Izraz "otunu pesmu o ljubavi" iskae iz sistema ljubavne pesme, a iskaz "utom trenutku ne oseam tako" odstupa od paradigme ljubavnih iskaza.Peta strofa predstavlja treu samostalnu sadrinsku i intonacionu celinu, ali jovie pojaava negativni naboj tona kazivanja izrazima "bedna eno" i "reilane": to su neuobiajeni izrazi za lirski objekt i za ljubavnu pesmu degradirajui uniavaju predmet pevanja, izvor oseanja, motiv buenja ula.etvrta celina, esta i sedma strofa, razjanjava promenu iz prethodne celine,razjanjava uzrok neprimerenog stava lirskog subjekta:Ti nee znati ta u meni biva Da ja u tebi volim sebe sama,I moju ljubav naspram tebe, kad meObuzme celog silom koju ima,I svaki ivac rastrese i nadme,I oseaji navale ko plima!Tu je sukob oseanja i razuma: oseanja su navalila kao plima, a on u njoj volisebe sama. Iz te sebinosti provaljuju teke i rune rei, obezvreivanje objektaljubavi.Pretposlednja celina i strofa pesme sadri poentu:Za taj trenutak ivota i milja,Kad zatreperi cela moja snaga,Nek te srce moje blagosilja,Al' ne volim te, ne volim te, draga!I ovde je suprotstavljenost emocija i razuma: na jednoj strani je zahvalnost zapruene trenutke ivota i milja ("Nek te srce moje blagosilja"), a na drugojstrani je kategorino odricanje ljubavi ("Al' ne volim te, ne volim te, draga").Rei "ne volim te", dvaput ponovljene, padaju svojom teinom kao maljrazbijajui sve iluzije, ruei nade i otkrivajui lai i sebinosti.Poslednja celina i strofa pesme, posle poentiranja u prethodnoj strofi, delujesmirujue, kao lani kraj: ona je variranje prva dva stiha prve strofe ("O sklopiusne, ne govori, uti /ostavi misli nek se bujno roje" = "I zato u ti uvek rei:uti /ostavi duu nek spokojno sniva") ime se naglaava potreba za utanjem/mirom ona je i opis prirode ("Dok kraj nas lie na drvetu uti /I tama padavrh zaspalih njiva") koji se ne naslanja na prethodnu sadrinu otudase ovakavzavretak i naziva lani kraj.Ako je Iskrena pesma nesvakidanja ljubavna pesma po iskazanim mislima ioseanjima, po upotrebljenoj leksici i cinizmu, ona nije daleko od ivotnestvarnosti i njenih istina. Ona nije rezultat Rakieve umetnike igrarije ilifilozofiranja o ljubavi, nego je realna slika o odnosima mukarca i ene, pevanjeo laima i sebinostima u ljubavi.