92

VOJN

OTE

HN

IK

I GLA

SN

IK /

MIL

ITA

RY

TE

CH

NIC

AL

CO

UR

IER

, 201

6., V

ol 6

4, N

o 1 ISKUSTVA U RAZVOJU PRONALASKA

SA ASPEKTA NAUNE VERIFIKACIJE I STVARANJA TRITA Nikola P. egarac Srpska akademija izumitelja i naunika, Beograd e-mail: zegaracnikola@vektor.net, ORCID iD: http://orcid.org/0000-0002-1766-8184

DOI: 10.5937/vojtehg64-9315 OBLAST: mainstvo, pronalazatvo VRSTA LANKA: originalni nauni lanak JEZIK LANKA: srpski

Rezime:

U radu su prikazana iskustva u razvoju pronalaska, patenata i na-unih dela sa aspekta naune verifikacije i plasmana na tritu. Opisa-ni su problemi koji se uobiajeno javljaju u procesu razvoja pronalaska, kao i druga vrsta problema, koji prate pronalaske za vreme plasmana na trite.

Kljune rei: pronalazak, patent, monitoring sistemi, tehnika dijagno-stika, dijagnostiki parametri, klizni leajevi, motori sa unutranjim sa-gorevanjem, hidroelektrane, termoelektrane, ureaj za demontau i montau teko rastavljivih sklopova, metoda prorauna vibracione i udarne zatite, pogonski sistem radarske antene.

________________________

ZAHVALNICA: Veliku zahvalnost izraavam generalu u penziji, opitnom i borbenom pilo-tu-lovcu Branku Bilbiji, koji je za vreme mog rada u Saveznoj upravi za kontrolu letanja bio direktor te ustanove i pruio mi sveobuhvatnu podrku u naunoistraivakom i stru-nom radu. U tom periodu objavio sam nekoliko svetski priznatih patenata, izvrio projek-tovanje sistema, uveo nova tehnika reenja i tehnoloke inovacije u procesu moderniza-cije, opremanja i odravanja tehnikih sistema kontrole letenja. General Bilbija je u svojoj bogatoj karijeri leteo na mnogim savremenim borbenim avionima u naoj zemlji i u svetu. Aktivno je doprineo odluci da se u sistem odbrane nae zemlje uvede borbeni avion MIG-29. Poseban doprinos dao je Republici Srbiji kao visoki dravni i vojni funkcioner, kako u mirnodopskim uslovima, tako i u uslovima NATO agresije 1999. godine. U tom periodu je, zahvaljujui izuzetnom smislu za organizaciju rada, umeu u rukovoenju i komandova-nju u Vojsci, sistem kontrole letenja odran na visokom nivou, uprkos brojnim ljudskim r-tvama i ogromnim neprijateljskim razaranjima.

93

ega

rac,

N.,

Isku

stva

u ra

zvoj

u pr

onal

aska

sa

aspe

kta

nau

ne v

erifi

kaci

je i

stva

ranj

a tr

ita

, pp.

92

109 Uvod

U radu su prikazana iskustva u razvoju pronalska, patenata i nau-nih dela, koja pripadaju oblasti mainstva, brodogradnje i avio-industriji. Prikazani su i odreeni problemi koji prate stvaranje novog pronalska. Pronalaza ne moe predvideti sve detalje u momentu pojavljivanja ideje.

Posebno je vano da se utvrdi ta je sutina pronalaska, stanje tehnike, ko su potencijalni korisnici, mogunosti realizacije pronalaska, uslovi rada za stvaranje pronalska, odnosno novog proizvoda, finansijski trokovi i drugo.

U toku stvaranja pronalska posebno su prikazani korisni momenti, prekretnice kako ii dalje u stvaranju pronalska.Ponekad se pojavljuju situacije da li uopte uspeti u svemu tome?

U radu su pronalasci podeljeni i opisani po odreenim grupama iz raznih naunih oblasti.Rad e biti koristan svima koji se bave tehnikom, naunoistraivakim radom, projektovanjem sistema, nastavnom osoblju, studentima, a posebno tehnikom osoblju koje se bavi odravanjem teh-nikih sistema i krajnjim korisnicima tehnike.

Monitoring sistemi na mainskim postrojenjima Definisanje cilja

Na osnovu prikazane eme tehnikog odravanja (slika 1) mogu se odrediti ciljevi istraivanja. Posebna panja posveena je preventivnom odravanju: odravanje po stanju, odravanje po resursu i komplemen-tarne tehnike (egarac, 1989a).

Slika 1 ema tehnikog odravnja sistema

. 1 Figure 1 Schematic presentation of the system technical maintenance

94

VOJN

OTE

HN

IK

I GLA

SN

IK /

MIL

ITA

RY

TE

CH

NIC

AL

CO

UR

IER

, 201

6., V

ol 6

4, N

o 1 Ponalazak-patent pod nazivom Monitoring sistemi na mainskim

postrojenjima, ima prevashodni cilj da se blagovremenim reagovanjem spree havarije na mainskim sklopovima ili kompletnim postrojenjima.

Krajnjem korisniku nudi se kompletno reenje za monitoring main-skih postrojenja bez rastavljanja; samo kod nekih postrojenja potrebno je izvriti delimino rastavljanje radi montae monitoring sistema. Patent je zatien kod Zavoda za inetelktualnu svojinu-Beograd br. 48216-P-640/93, pod nazivom: Postupak i ureaj za odreivanje zazora u kliznim leajevima, merenjem dinamike putanje glavnih rukavaca kolenastog vratila motora sa unutranjim sagorevanjem.

Novi monitoring sistemi treba da omogue brzo i pouzdano merenje veliine stepena istroenja, odnosno zazora u kliznim leajevima, mere-nje vibracionih parametara i monu analizu vibracija, merenje brzine vrt-nje, merenje temperature ulja za podmazivanje ili temperature tenosti za hlaenje, analizu ulja za podmazivanje, pozicioniranje gornje mrtve ta-ke, ako se radi o motorima sa unutranjim sagorevanjem. Poto se radi o viekanalnim sistemima moe se pratiti i meriti veliki broj dijagnostikih parametara.

Na osnovu izmerenih veliina vri se dijagnostika stanja mainskih postrojenja. Dobijaju se podaci o stepenu istroenja i oteenju main-skih elemenata (zupanika, rukavaca vratila i osovina, kliznih i kotrljajnih leajeva), podaci o debalansu, koji su veoma vani da se izvri balansira-nje sistema u jednoj ili dve ravni balansiranja.

Odabrani simptomi kvarova markiraju relevantne frekvencijske linije i stvaraju veliine simptoma kvarova iji se trend moe pratiti. Uslovi alar-miranja mogu biti zasnovani i na statistikim procenama odabranih para-metara.

Monitoring sistem kliznih leajeva na motorima sa unutranjim sagorevanjem

Na slici 2 prikazan je monitoring sistem kliznih leajeva na motorima sa unutranjim sagorevanjem.

U toku razvoja pronalaska trebalo je reiti problem da merni sistem ne zavisi od toga da li je motor sa unutranjim sagorevanjem 2-taktni ili 4-taktni, koju vrstu pogonskog goriva troi, da ne zavisi od naina grad-nje motora tj. da li je motor linijske ili V-izvedbe i da se ureaj moe kori-stiti i za dijagnostiku kliznih leajeva na drugim mainskim postrojenjima. Vano je napomenuti da se za realizaciju ovog pronalaska morao kon-struisati poseban mehaniki ureaj za centraciju davaa pomaka (senzo-ra) i kalibraciju mernog sistema pre merenja (egarac, 1989b).

95

ega

rac,

N.,

Isku

stva

u ra

zvoj

u pr

onal

aska

sa

aspe

kta

nau

ne v

erifi

kaci

je i

stva

ranj

a tr

ita

, pp.

92

109

Patentni model: Dijagnostika Patentni model: Dijagnostika kliznih lekliznih leajeva u motoru SUSajeva u motoru SUS

3

8

5

6

7

1 2

4

9

10

11

12 13

14

15

+

-

+

-

1-4 Beskontaktni davai pomeranja5 Fotoelija (referenca)

6 Kolenastovratilo motora7 Klizni leaj8 Dava temperature leaja9-12 Predpojaala )oscilatori)13.14 Diferencijalna pojaala15 Ureaj za merenje vibracija

Slika 2 Prikaz monitoring sistema kliznih leajeva . 2

Figure 2 Plain bearings monitoring system

Ovaj ureaj (slika 3) takoe predstavlja patent. U toku razvoja novih dijagnostikih metoda i ureaja veliki je problem

da se odrede kritina merna mesta. Veliki broj mernih mesta znaajno uslo-ava merni sistem i onemoguava da se prate ostali vani dijagnostiki pa-rametri. U ovom sluaju, pronaao sam da su merenja dinamikih parame-tara (dinamike putanje rukavaca u kliznom leaju) vrena na najoptereeni-jem kliznom leaju, a da su merenja vibracionih parametara vrena na odre-enim mernim mestima na spoljanjim povrinama postrojenja gde se mogu registrovati najvei stepeni istroenja kliznih leaja.

Na osnovu ovih merenja formiraju se baze podataka za svako po-strojenje: vrednosti parametara koje pokazuju da li se radi o novom po-strojenju (poetne vrednosti parametara), izmerene vrednosti parametara koje pokazuju da li su vrednosti u propisanim granicama nakon odree-nog vremena rada, izmerene vrednosti parametra kada su u blizini gra-ninih vrednosti, kao i da li treba postrojenje planirati za remont ili ga is-kljuiti iz dalje upotrebe.

96

VOJN

OTE

HN

IK

I GLA

SN

IK /

MIL

ITA

RY

TE

CH

NIC

AL

CO

UR

IER

, 201

6., V

ol 6

4, N

o 1

Slika 3 Ureaj za centraciju davaa pomaka i kalibraciju mernog sistema . 3

Figure 3 Device for displacement sensor positioning and measurement system calibration

U toku razvoja nove dijagnostike metode i monitoring sistema za klizne

leajeve, bilo je potrebno izvritii kompletna dinamika modeliranja mainskih postrojenja. Ako je u pitanju motor sa unutranjim sagorevanjem, trebalo je sainiti kompletan dinamiki model motora sa svim ulaznim veliinama, izvriti dinamiki proraun, izvriti hidrodinamike proraune u kliznim leajevima, a zatim proraune dinamikih putanja rukavaca kolenastog vratila motora.

U poetku istraivanja dobijeni rezultati prorauna i merenja uopte se nisu slagali. Detaljnim analizama utvreno je u kojoj meri nije dovoljno opisan dinamiki model motora, pa su u proraune naknadno uzete u ob-zir i te komponente.

Kod merenja se pokazalo da se za korekciju izmerenih veliina mo-raju uzeti nepravilnosti oblika rukavca (geometrijska odstupanja na ru-kavcu kolenastog vratila motora prikazana su na slici 4), poto se radi o

97

ega

rac,

N.,

Isku

stva

u ra

zvoj

u pr

onal

aska

sa

aspe

kta

nau

ne v

erifi

kaci

je i

stva

ranj

a tr

ita

, pp.

92

109 mikronskim mernim veliinama. Nakon toga dobijen je visoki stepen po-

dudaranja rezultata prorauna i merenja u granicama od 5%, to je veo-ma precizno i pouzdano za odreivanje stepena istroenja kliznih leaja.

To je bila prekretnica na ovom polju istraivanja i razvoja novog pro-nalaska.

Slika 4 Prikaz geometrijskih odstupanja na rukavcu kolenastog vratila motora

. 4 Figure 4 Presentation of geometrical deviations on the engine crankshaft sleeve

Nova dijagnostika metoda ima osnovno reenje izvoenja, da se merenje dinamikih parametara vri sa 4 davaa i varijantna reenja, da se merenja mogu vriti sa 2 beskontaktna ili sa jednim beskontaktnim da-vaem pomeraja (pomaka).

Postupak i ureaj za odreivanje zazora u kliznim leajevima motora sa unutranjim sagorevanjem je specijalizovana i uspena tehnika moni-toringa kliznih leajeva. Ona pokazuje stvarne informacije tehnikog sta-nja leaja kroz njegov eksploatacioni period. To znai da je pronalazak u

98

VOJN

OTE

HN

IK

I GLA

SN

IK /

MIL

ITA

RY

TE

CH

NIC

AL

CO

UR

IER

, 201

6., V

ol 6

4, N

o 1 potpunosti pripremljen za trite i jednostavno se moe koristiti. Jedini

trud koji treba uloiti jeste instalacija dijagnostikog sistema na odabrano mainsko postrojenje iji e parametri biti praeni tokom eksploatacije. Patent se koristi na brodskim motorima u inostranstvu

Monitoring sistem na rotoru hidroagregata (hidroelektrane) Monitoring sistem na rotoru hidroagregata prikazan je na slici 5. Ob-

uhvata itav niz novih reenja i postupaka u toku dijagnosticiranja. Novi izum sadri nove metode merenja dinamikih veliina (vibridijagnostiku, merenje relativnih i apsolutnih vibracija sistema) u 3D sistemu i po tome se razlikuje od drugih proizvoaa ureaja i opreme.

Posebno je odreena pozicija mernih mesta, to takoe predstavlja novu metodologiju u merenju, analizu i obradu izmerenih veliina. Na slici 5 prikazan je primer on-line monitoring sistema (Lien, 2003).

Slika 5 Prikaz monitoring sistema na rotoru hidroagregata

. 5 Figure 5 Presentation of the monitoring system on the hydrogenerator rotor

99

ega

rac,

N.,

Isku

stva

u ra

zvoj

u pr

onal

aska

sa

aspe

kta

nau

ne v

erifi

kaci

je i

stva

ranj

a tr

ita

, pp.

92

109 Ako se radi o monitoring sistemu na parnim turbinama, kao to su

termoelektrane, veoma je bitan izbor dijagnostikih parametara u delu ni-skog pritiska, srednjeg i visokog pritiska turbine.

Od posebne je vanosti dijagnostiki parametar, toplotna diletacija rotora turbine u toku rada, ija vrednost moe biti i do 25 mm. Na osnovu toga moe se zakljuiti u kakvom su stanju klizni leajevi, uravnoteenost turbinskog rotora zbog oteenja turbinskih lopatica u toku rada, koja prouzrokuju poviene nivoe vibracija i temperature leajeva i remete dru-ge radne parametre sistema.

Trebalo je reiti problem kompatibilnosti novih sistema (hardver i softver) sa postojeim koncepcijama monitoring sistema:

1. on-line monitoring sistem slui za kontinualno merenje i analizu stanja na mainskim postrojenjima. Merni senzori (davai) i merni sistem ugraeni su na mainsko postrojenje (slika 6.)(Lien, 2003);

Slika 6 On-line monitoring sistem na mainskim postrojenjima . 6 On-line

Figure 6 On-line monitoring system on mechanical systems

100

VOJN

OTE

HN

IK

I GLA

SN

IK /

MIL

ITA

RY

TE

CH

NIC

AL

CO

UR

IER

, 201

6., V

ol 6

4, N

o 1 2. off-line monitoring sistem namenjen je za periodina merenja i

analize tehnikog stanja maina. Neki senzori ugraeni su u sistem (zavi-si koje veliine merimo), a drugi se postavljaju zajedno sa prenosivim de-lom monitoring sistema kada elimo vriti merenje (slika 7).

OneproD MVP-2C OneproD MVP-2EX Multivib

Slika 7 Off-line monitoring sistem na mainskim postrojenjima . 7 Off-line

Figure 7 Off-line monitoring system on mechanical systems

Inteligentni prenosivi sistemi za vibrodijagnostiku

Ovi instrumenti, koji mogu da stanu u dep, imaju mone performan-se koje olakavaju svakodnevni rad vibrodijagnostiara.

Monitoring sistemi mogu se koristiti za daljinsko upravljanje i nadzor, to je vrlo korisno kod sistema koji se nadziru bez prisustva posade, na primer dizel elektrini agregati i drugi sistemi.

Posebnu pogodnost i ekonomsku opravdanost primene pronalaska imaju veliki pogonski sistemi (vei gabariti motora omoguuju laku ugradnju mernog sistema), kao to su brodski motori, motori koji se kori-ste u vojnim vozilima, tenkovima, transporterima, tegljaima, graevin-skim mainama, naftne platforme, posebno dizel elektrini agregati koji poseduju automatiku za praenje funkcionalnih parametara, ali nemaju opciju praenja istroenja kliznih leajeva radi zatite motora. Mnogi na-vedeni sistemi rade bez prisustva posade, tako da u sluaju nastanka ha-varije motora tete mogu biti velike.

Pronalazak je visoko ocenjen u zemlji i inostranstvu. Savez pronala-zaa i autora tehnikih unapreenja Beograd dodelio je autoru zlatnu medalju Nikola Tesla za izuzetna ostvarenja u razvoju i unapreenju pronalazatva.

101

ega

rac,

N.,

Isku

stva

u ra

zvoj

u pr

onal

aska

sa

aspe

kta

nau

ne v

erifi

kaci

je i

stva

ranj

a tr

ita

, pp.

92

109 KORAK 1. ta je bilo potrebno za razvoj novog pronalaska

proizvoda? U okviru ovog dela ukazujemo da je: prvenstveno trebalo razviti novu dijagnostiku metodu, a zatim ure-

aj za merenje zazora u kliznim leajevima. U okviru toga treba izvriti potrebna testiranja i pripremiti ureaj za isporuku kupcima. KORAK 2. TRITE

Koja je veliina i potencijalni rast izabranih ciljnih segmenata?

Za nadzor hidroenergetskih sistema kupuju se: - on-line monitoring sistem 50+30+5 kom., - do sada su koristili komercijalne ureaje za vibracije

Za nadzor termoenergetskih sistema kupuje se: - on-line monitoring sistem 26+30 kom., - do sada su koristili komercijalne ureaje za vibracije

Za potrebe brodograevne industrije, nadzor motora u plovnim objektima(brodovi i vei amci)kupuje se: - on-line monitoring sistem 30+80 kom., - do sada su koristili komercijalne ureaje za vibracije

Za potrebe motorne industrije, vlasnika motornih vozila i elektroagregata kupuje se: - on-line monitoring sistem 400 kom., i off-line monitoring sistem 400 kom., -do sada su koristili komercijalne ureaje za vibracije

Ureaj za demontau i montau delova teko rastavljivih mainskih sklopova

na mainskim postrojenjima Zbog potreba odravanja i remonta na velikim i malim hidroelektra-

nama u Srbiji i Crnoj Gori razvijen je ureaj za demontau i montau te-ko rastavljivih sklopova na mainskim postrojenjima.

Poseban problem predstavljali su radovi na izvoenju demontae i montae sistema koji su na terenu, gde ne postoji mogunost korienja radionike i fabrike opreme, ureaja i maina za demontau i montau.

Vreme za remont nije dozvoljavalo da se sklopovi odvoze sa lokacije u radionice vieg stepena. Remont je trebalo obaviti u to kraem roku kako bi se sistemi ukljuili u pogon i proizvodili elektrinu energiju.

102

VOJN

OTE

HN

IK

I GLA

SN

IK /

MIL

ITA

RY

TE

CH

NIC

AL

CO

UR

IER

, 201

6., V

ol 6

4, N

o 1 Zbog toga je bilo potrebno da se osmisli i razvije specijalan ureaj. U

ovom sluaju koristi se isti ureaj za demontau i montau na svih 16 elektrana u Elektroprivredi Crne Gore.U toku korienja ureaja, menjaju se njegovi sastavni delovi, odnosno prilagoavaju se veliini sklopova ko-ji se demontiraju, a nakon toga montiraju na prvobitno mesto.

Na slici 8 prikazani su takvi sklopovi nemake firme Flender, koji se ugrauju u sistem malih hidroelektrana. Nemaka firma Flender proizvodi odreene pribore i naprave, alate i ureaje za demontau i montau sklo-pova, ali nema takav univerzalni ureaj, to je velika prednost i odlika ovog ureaja.

Novi ureaj korisnicima omoguava laku, brzu i kvalitetnu demonta-u i montau teko rastavljivih delova, prikazanih na slici 9 (Tehnische dokumetacionelastischekupplung). Nema mogunosti da se otete delovi tokom rastavljanja i ponovne montae.

Ureaj za demontau i montau teko rastavljivih sklopova na ma-inskim postrojenjima visoko je ocenjen kod nas i u svetu.

Slika 8 Prikaz teko rastavljivih mainskih sklopova nemake firme Flender . 8 ,

Flender Figure 8 Presentation of not easily separable mechanical assemblies

of the German Flender company

103

ega

rac,

N.,

Isku

stva

u ra

zvoj

u pr

onal

aska

sa

aspe

kta

nau

ne v

erifi

kaci

je i

stva

ranj

a tr

ita

, pp.

92

109

A

A

View A-A 1 2 3 4 5

6

8 9 10 11

7

1 Separable difficulty part 6 Screw 11 Nut

2 Cylindrical screw 7 Holes

3 Hydraulic device 8 - Screw

4 Press plate 9 Pres plate

5 Press plate 10 Tapered roller bearing

Fig.1 Assembly and removal fucility for components of mechanical construction of mechanical systems

Slika 9 Ureaj za demontau i montau teko rastavljivih sklopova na mainskim postrojenjima

. 9 Figure 9 Device for mounting and demounting not easily separable assemblies on

mechanical systems

Metoda prorauna vibracione i udarne zatite pogonskih sistema, ureaja i opreme

Patent pod nazivom Metoda prorauna vibracione i udarne zatite pogonskih sistema, ureaja i opreme, predstavlja nauno delo. Moe se primeniti u mainstvu, brodogradnji i ostalim granama industrije.

Razvijene su vlastite metode prorauna vibracione i udarne zatite, koje su koriene prilikom projektovanja i prorauna brodskih pogonskih sistema. Metode prorauna vibracione i udarne zatite brodskih sistema, usled podvodnih eksplozija na moru, dale su izuzetne rezultate u proiz-vodnji novih brodova, na primer veliki patrolni brodovi i novi minolovac.

Novi minolovac imao je praktino spoljanji i unutranji trup broda ugraen jedan u drugi, a izmeu njih nalazili su se elementi vibracione i udarne zatite. Nova metoda omoguava optimizaciju nivoa parametara vibracija i udara, s obzirom na karakteristike, odnosno vrstu elastinih elemenata (gumeni, iani ili hidraulini elementi), njihov broj i raspored.

104

VOJN

OTE

HN

IK

I GLA

SN

IK /

MIL

ITA

RY

TE

CH

NIC

AL

CO

UR

IER

, 201

6., V

ol 6

4, N

o 1 Moe se primeniti za proraune dinamikih parametara za sisteme

ugradnje, ako se ureaji ugrauju na temelje, odnosno patose ili za slu-ajeve visee ili bone ugradnje. Verifikacija metode prorauna izvrena je na mnogim primerima rezultata merenja, gde je dobijena podudarnost rezultata prorauna i merenja.

Nova metoda prorauna ima velike mogunosti primene za reava-nje brojnih problema prilikom eksploatacije postojeih brodova.

Metoda ima niz prednosti u primeni u odnosu postojee metode pro-rauna CAD/CAM.

Dinamiki model vibracione i udarne zatite prikazan je na slici 10 (egarac, 1994).

Slika 10 Dinamiki model vibracione i udarne zatite pogonskih sistema, ureaja i opreme . 10 , ,

Figure 10 Dynamic model of the vibration and impact protection of power systems,

devices and equipment

Novi pogonski sistem radarske antene Na osnovu zahteva koji su postavili korisnici radarskih stanica, tre-

balo je projektovati i osmisliti novi sistem pogona radarske antene, kako bi se postigao pouzdan rad i bezbednost vazdunog saobraaja u siste-mu kontrole letenja.

Ideja da se osmisli novi pogonski sistem radarske antene nastala je zbog potrebe da se ree brojni tehniki problemi postojeih pogona na radarskim sistemima. Poznato je da u svetu postoji nekoliko proizvoaa radarskih sistema koji se koriste za potrebe kontrole letenja i za vojne po-trebe. Svaki proizvoa radara ima svoje konstrukcije pogonskih sistema

105

ega

rac,

N.,

Isku

stva

u ra

zvoj

u pr

onal

aska

sa

aspe

kta

nau

ne v

erifi

kaci

je i

stva

ranj

a tr

ita

, pp.

92

109 koji se meusobno razlikuju. Koliko god izgleda da je neka konstrukcija

savrena, kroz dugogodinju eksploataciju pokau se stvarne karakteri-stike prednosti i nedostaci. Upravo je to bio problem na naim radarima u Kontroli letenja Srbije i Crne Gore. Novim reenjem pogona postignuta je znaajna uteda elektrine energije. Antenski sistem pokree se elek-tromotorom snage 3 kW, umesto 30 kW.

Realizovan je sistem dupleks pogona radarske antene. Pogon ante-ne sa elektromotorom snage 30 kW koristi se ako radarska stanica nema kupolu, a pogon sa elektromotorom snage 3 kW vri se kada je sistem sa kupolom, kao to je prikazano na slici 11 (egarac, 1999).

Novi obrtni mehanizam ima mnoge prednosti u odnosu na dosada-nje sisteme. Pored novog sistema pogona, problem je da se rei sistem centracije postolja elektromotora u odnosu na pogonsko vratilo. Patenti-ran je novi sistem centracije elektromotora u odnosu na pogonsko i go-njeno vratilo antenskog sistema. Pokazalo se da je sistem vrlo kvalitetno izveden. U sistemu neprekidnog pogona antene, za vie od godinu dana bilo je potrebno izvriti blago podeavanje pogonskog remena. Nisu uoeni tragovi troenja na ostalim elementima u pogonu.

Slika 11 Kinematska ema pogona antenskog sistema radara . 11

Figure 11 Kinematic scheme of the radar antenna drivesystem

106

VOJN

OTE

HN

IK

I GLA

SN

IK /

MIL

ITA

RY

TE

CH

NIC

AL

CO

UR

IER

, 201

6., V

ol 6

4, N

o 1 Zakljuak

Nauni i struni radovi, autorska dela, pronalasci, patenti i drugi ra-dovi nastali su kao rezultat dugogodinjeg rada i iskustva u remontnim zavodima, proizvodnim firmama, naunim institutima: Brodarski institut Zagreb, Vazduhoplovnotehniki institut Beograd, Vojnotehniki institut Beograd i drugim renomiranim kompanijama kod nas i u svetu.

U radu su prikazana vlastita iskustva u razvoju pronalska, patenata, naunih dela sa aspekta naune verifikacije i stvaranja trita. Mnogi pro-blemi pojavili su se u procesu stvaranja i realizacije pronalaska; jedan deo problema vezan je za struku, a ostali su komercijalnog karaktera: plasman na tritu, potencijalni kupci, finansijski trokovi, administrativni problemi prijava, odnosno zatita pronalazaka u zemlji i inostranstvu.

Tehnika dijagnostika je nedovoljno istraeno podruje i privlai pa-nju mnogih strunjaka. Izum koji se odnosi na monitoring sistem na ma-inskim postrojenjima omoguava ocenu kvaliteta rada i stanja rotirajuih maina praenjem razliitih parametara, koji se mogu oceniti kao:

osrednji (ocenjene promene u nainu rada maine u skladu sa pro-pisanim standardima za svaku vrstu maine za ovakvo tehniko stanje i ostale subjektivne metode),

dobri (procesne veliine izmerenih parametara, vibracije i buka, gu-bici, elektrine veliine, u skladu sa propisanim standardima za ovaj nivo vrednosti parametara) i

odlini (nivoi vibracija i buke, porast radne temperature, vreme za-letanja, broj obrtaja, vreme zaustavljanja, snaga, obrtni moment u skladu sa propisanim standardima za ovaj nivo vrednosti parametara).

Pokazalo se da je razvijeni monitoring sistem na mainskim postro-jenjima ekonomian, nadogradiv i univerzalan.

U radu su ukratko opisani i prikazani ostali pronalasci: nova tehnika reenja, sa svim prateim problemima koji su uspeno reavani, a odno-se se na ureaj za demontau i montau teko rastavljivih sklopova, no-ve metode prorauna vibracione i udarne zatite, kao i nove konstrukcije i reenja pogona antenskih sistema i sistema centracije postolja pogona.

Nova reenja za centraciju postolja, koja su primenjena u obrtnom sistemu radarske antene, mogu se uspeno primenjivati u svim pogoni-ma gde su ugraeni mehaniki sklopovi, reduktori, multiplikatori i sl.

Pronalazai i nauni radnici susreu se sa brojnim problemima koji utiu na plasman novih reenja i proizvoda. Veoma je teko stvarati nove vrednosti u sredini i okruenju gde su ugaene mnoge proizvodnje i goto-vo da nema mogunosti za razvoj i primenu pronalazaka u mnogim pri-vrednim granama. Stvaraoci su preputeni sami sebi, nemaju podrku od nadlenih dravnih struktura i institucija. Trebalo bi sami da finansiraju iz-ume i proizvodnju, to je nemogue. Jedina mogunost za uspeh jeste

107

ega

rac,

N.,

Isku

stva

u ra

zvoj

u pr

onal

aska

sa

aspe

kta

nau

ne v

erifi

kaci

je i

stva

ranj

a tr

ita

, pp.

92

109 da se sami pojave na inostranom tritu, to je u dananjim uslovima ve-

oma teko, skoro nemogue. Svedoci smo vrlo loih primera da ak pojedini strani kvazistunjaci i

trgovake firme plasiraju na nae trite proizvode koji su mnogo loijeg kvaliteta od pronalazaka i proizvoda koje mi nudimo. U svemu tome po-mau im ljudi koji su na pozicijama vlasti.

Postoje brojni problemi u vezi sa prijavama i zatitom patenata kod Zavoda za intelektualnu svojinu u Srbiji. U Zavodu su zaposlena lica koja ne poznaju dovoljno struku i procedure zatite intelektualne svojine, to otvara mogunost za krau intelektualne svojine.

Za naunoistraivaki rad, odnosno stvaranje novih pronalazaka i novih vrednosti neophodno je da istraivai i pronalazai imaju uslove za rad: odgovarajue okruenje, zdravo drutvo, timski rad sa naunicima iz raznih oblasti, tehniku opremljenost, saradnju sa proizvodnim firma-ma, institutima i raznim laboratorijama, kao i mogunosti ispitivanja novih proizvoda u stvarnim uslovima primene pre plasmana na trite.

Literatura Tehnische dokumetacion elastische kupplung. Bocholt, Deutschland: Flender,

Frieder, GmbH. Lien, H. 2003. Vibrodijagnostika kao elemenat osiguranja kvaliteta i pouzdanos-

ti. . U: Nauno-struni skup sa meunarodnim ueem, Kvalitet, Zenica, B&H. egarac, N. 1989a. Dijagnostika kliznih leajeva u dizel motorima. Fakultet strojar-

stva i brodogradnje, Sveuilite u Zagrebu. Doktorska disertacija. egarac, N. 1989b. Dijagnostika stanja kliznih leajeva merenjem dinamikih puta-

nja glavnih rukavaca kolenastog vratila dizel motora. U: IFTOM, Trei znanstveno-struni skup Vibracije rotacionih strojeva i i sistema, Karlovac.

egarac, N. 1994. Metoda prorauna vibracione i udarne zatite pogonskih sistema, ureaja i opreme. Nauno-tehniki pregled (Scientific Technical Review), 4.

egarac, N. 1999. Rekonstrukcija pogona antenskog sistema radara u cilju smanjenja potronje elektrine energije i poveanja bezbednosti u vazdunom saobraaju. Tehnika-Savez inenjera i tehniara Jugoslavije, 5. novembar, II Kongres o saobraaju, Beograd.

. ,

: , : :

108

VOJN

OTE

HN

IK

I GLA

SN

IK /

MIL

ITA

RY

TE

CH

NIC

AL

CO

UR

IER

, 201

6., V

ol 6

4, N

o 1

-, . - , - .

: , , , , , - , , , , , - , .

EXPERIENCE IN THE DEVELOPMENT OF THE INVENTION FROM THE ASPECT OF SCIENTIFIC VERIFICATION AND MARKET CREATION

Nikola P. egarac Serbian Academy of inventors and scientists, Belgrade FIELD: Mechanical Engineering, Invention ARTICLE TYPE:Original Scientific Paper ARTICLE LANGUAGE: Serbian

Abstract:

The paper presents experiences in the development o finventions, patents and scientific work in terms of scientific verification and marketing. It also describes common problems in the invention development process as well as those regarding invention marketing and introduction to market.

Keywords: invention, patent, monitoring systems, technical diagnostics, diagnostic parameters, plain bearings, internal combustion engines, hydropower plants, thermalpower plants, device for mounting and demounting not easily separable assemblies, methods of calculating vibration and impact protection, radar antenna drive system.

Datum prijema lanka / / Paper received on: 20. 10. 2015. Datum dostavljanja ispravki rukopisa / / Manuscript corrections submitted on: 28. 11. 2015. Datum konanog prihvatanja lanka za objavljivanje / / Paper accepted for publishing on: 30. 11. 2015.

109

ega

rac,

N.,

Isku

stva

u ra

zvoj

u pr

onal

aska

sa

aspe

kta

nau

ne v

erifi

kaci

je i

stva

ranj

a tr

ita

, pp.

92

109 2016 Autor. Objavio Vojnotehniki glasnik / Military Technical Courier (www.vtg.mod.gov.rs,

...). Ovo je lanak otvorenog pristupa i distribuira se u skladu sa Creative Commons licencom (http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/). 2016 . "- / Vojnotehniki glasnik / Military Technical Courier" (www.vtg.mod.gov.rs, ...). "CreativeCommons" (http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/). 2016 The Author. Published by Vojnotehniki glasnik / Military Technical Courier (www.vtg.mod.gov.rs, ...). This article is an open access article distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution license (http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/).

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /CropGrayImages true /GrayImageMinResolution 300 /GrayImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 600 /GrayImageDepth 8 /GrayImageMinDownsampleDepth 2 /GrayImageDownsampleThreshold 1.00000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /FlateEncode /AutoFilterGrayImages false /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /CropMonoImages true /MonoImageMinResolution 1200 /MonoImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 600 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /CheckCompliance [ /None ] /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile (None) /PDFXOutputConditionIdentifier () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName () /PDFXTrapped /False

/CreateJDFFile false /Description > /Namespace [ (Adobe) (Common) (1.0) ] /OtherNamespaces [ > /FormElements false /GenerateStructure true /IncludeBookmarks false /IncludeHyperlinks false /IncludeInteractive false /IncludeLayers false /IncludeProfiles true /MultimediaHandling /UseObjectSettings /Namespace [ (Adobe) (CreativeSuite) (2.0) ] /PDFXOutputIntentProfileSelector /NA /PreserveEditing true /UntaggedCMYKHandling /LeaveUntagged /UntaggedRGBHandling /LeaveUntagged /UseDocumentBleed false >> ]>> setdistillerparams> setpagedevice