1. Navedite osnovne karakteristike graanskog prava u novom veku-buroasko pravo

Opte karakteristike. Za razliku od feudalnog prava koje izriito naglaava i sankcionie neravnopravnost ljudi s obzirom na njihovu klasnu i staleku pripadnost, buroasko pravo znai u tom pogledu veliki korak napred, jer proglaava pravnu jednakost svih ljudi bez obzira na njihov poloaj u drutvu. Sve povlastice, koje su u feudalizmu uivali pripadnici privilegovanih stalea (plemstvo i svetenstvo) ukinute su i proglaeno je da se zakoni podjednako primenjuju na sve ljude. Proglaavanjem principa neogranienosti privatne svojine i prava ugovaranja, ozakonjena su osnovna naela buroaske ekonomije i stvoreni uslovi za ekonomsku eksploataciju, ime je princip jednakosti pred zakonom u praksi doveden u pitanje. Buroaskim dravama svojstven je veliki napredak prava, koji je bio u tesnoj vezi sa optim ekonomskim progresom. Osnovni pravni izvori u buroaskom drutvu postaju zakoni, dok se obiaj i recipirano rimsko pravo uglavnom potiskuju. Zakonodavna aktivnost je vrlo intenzivna, pa u ovo vreme nastaju zakonici ili kodeksi, a to znai obimni zakoni koji reguliu itave prav-ne oblasti (graanski zakonik, krivini zakonik, trgovaki zakonik i slino). Uslovi za razvoj pravne nauke su znatno poboljani otvaranjem velikog broja univerziteta i pravnih fakulteta, gde se pravo izuavalo na naunim osnovama, lieno primesa kanonskog prava. Istovremeno, javio se i veliki broj naunih asopisa i studija iz oblasti prava, to je sve bilo od velikog znaaja za razvoj pravne nauke. Stvarno pravo- Dominantni oblik svojine u buroaskom drutvu je privatna svojina. Za razliku od feudalne svojine, koja je bila podeljena i opteredena, privatna svojina je potpuna vlast nad stvarima i njen titular sjedinjuje sva tri stvarno-pravna ovladenja: usus, fructus i abusus. Obligaciono pravo - Razvoj robnonovane privrede doveo je, sasvim razumljivo, i do vrlo intenzivnog razvoja obligacionog prava. Osnovno naelo buroaskog obligacionog prava bio je princip slobode ugovaranja. Stoga se obligaciono pravo oslobaa krutog formalizma, koji je bio karakteristika prethodnih pravnih sistema, te sklapanje ugovora postaje vrlo jednostavna stvar. Porodino pravo. Velike promene u drutvenoj strukturi do kojih je dolo nakon izvoenja buroaskih revolucija uticale su mnogo na razvoj porodinog prava.Pre svega, ukidanjem stalekih razlika otpala je staleka pripadnost kao smetnja za sklapanje braka. Nasledno pravo. Opti princip pravne jednakosti odrazio se i na nasledno pravo. Dok u feudalnom drutvu, zbog primene principa primogeniture, majorata i slinog, nisu svi srodnici mogli da nasleuju, u buroaskom drutvu je uvedeno naelo jednakog naslednog prava za sve graane. I u ovo vreme nasleivanje moe biti zakonsko i testamentalno.

2. Navedite osnovne karakteristike krivinog prava u novom veku-buroasko pravo

U krivinom pravu afirmisali su se neki principi koji su stekli trajnu vrednost i koji se primenjuju do danas. Osnovni meu tim principima je naelo legaliteta. Ono se izraava sa dve pravne maksime: Nullum crimen sine lege i Nulla poena sine lege. Princip nullum crimen sine lege znai da se niko ne moe kazniti za krivino delo koje nije ved zakonom predvieno, a nulla poena sine lege, da se niko ne moe kazniti kaznom koja nije propisana u zakonu. Znaaj naeta legaliteta je u tome to je ono unelo veliku garantiju graanskih prava i sloboda, nasuprot nekadanjoj proizvoljnosti feudalnih sudova. U sistemu kanjavanja dolo je do znatne humanizacije. Telesne kazne su uglavnom, kao poniavajude za ljudsko dostojanstvo ukinute. U nekim zemljama ukinuta je i smrtna kazna, a u onima u kojima je zadrana primenjuje se izuzetno, za najtea krivina dela uz brojna ogranienja (na primer, kazna se ne moe izredi maloletnom licu, bremenitoj eni, duevnim bolesnicima itd.). Promenjeno je i shvatanje o svrsi kazne, u buroaskom drutvu preovlauje uverenje da je smisao kazne prevaspitavanje uinioca krivinog dela, kako bi se nakon izdravanja kazne ponovo uklopio u drutvo, kao njegov koristan lan. Postavljeno je, naime, naelo da bez uraunliivosti i vinosti nema krivine odgovornosti. To znai da se neuraunljiva lica (duevni bolesnici i deca do sedam godina) nisu mogla smatrati krivino odgovornima. Ako uinilac svesno i sa namerom prouzrokuje krivino delo, onda se radilo o obliku vinosti koji se naziva umiljaj (dolus). Drugi oblik vinosti nazvan nehat (culpa) postoji onda kada uinilac ne eli da prouzrokuje krivinodelo, ali zna da iz njegove radnje ono moe da nastupi, a olako dri da do njega nede doi.

3. Navedite osnovne karakteristike organizacije sudova i sud. postupka u novom veku

Mada je postojala velika razlika u organizaciji sudova izmeu kontinentalnog i anglosaksonskog pravnog sistema, postojala su neka osnovna naela, koja su manje-vie, zajednika za buroaske sudove i koja su se zadrala do danas. To su principi nezavisnosti, viestepenosti i teritorijalnosti. Princip nezavisnosti sudova znai as u sudovi prilikom donoenja presuda (naravno, u okviru zakona) samostalni u odnosu na ostale organe vlasti. Sudsku presudu ne moe menjati ni jedan organ osim nadlenog vieg suda. Princip viestepenosti znai as u sudovi hijerarhijski svrstani I da se stranke mogu aliti viem sudu na presude niih sudova. albe se mogu podnositi do hijerarhijski najvieg suda (kasacionog suda), ija odluka postaje konana Princip teritorijalnosti znai da su sudovi nadleni za odreene delove drave i da su po tom principu organizovani. Ali, u buroaskom drutvu su postojali i specijalizovani sudovi, koji su sudili ili pojedinim licima ili za pojedine pravne oblasti (vojni, trgovaki, upravni itd.). Sudski postupak. U buroaskom drutvu dolazi do konanog i jasnog razdvajanja tri vrste sudskog postupka: graanskog, krivinog i upravnog. Graanski postupak je zbir pravila koja se primenjuju u imovinsko pravnim stvarima. Moe biti parnini i vanparnini. Osnovni princip graanskog sudskog postupka je naelo dispozitivnosti. To znai da je pokretanje postupka preputeno inicijativi zainteresovanih stranaka, a od njihove inicijative velikim delom zavisi i voenje spora. Osnovni princip krivinog postupka je takozvana prezumpcija nevinosti, to znai da se svako lice u postupku smatra nevinim dok mu se krivica ne dokae i potvrdi pravosnanom presudom Upravni postupak se ne vodi pred redovnim sudovima, ved pred organima uprave, u onim sluajevima kada upravni organ povredi interese pojedinca, pogreno primenivi zakon.

4. Objasnite dravno ureenje u Engleskoj u novom veku posle slavne revolucije

Slavnom revolucijom 1688 I 1689.G., Engleska je postala prva ustavna monarhija na svetu. Iako engleska buroazija nije donela jedinstven pisani ustav, ustavnost je uvedena nizom istorijskih dokumenata koji su sadrali propise ustavnog karaktera (Magna Carta, Peticija o pravima, Habeas Corpus Act, Zakon o pravima i drugi). Parlament je stekao definitivnu prevagu nad kraljem. Sutina celokupnog razvoja engleskog dravnog ureenja od Slavne revolucije do danas idi de u pravcu sve vedeg suavanja kraljevske vlasti i sve vedeg jaanja Parlamenta i stvaranja parlamentarne vlade. Kralj je izgubio svaku vlast i predstavlja uglavnom reprezentativnog efa drave, tako da je u Engleskoj nastala izreka kralj vlada ali ne upravlja.U procesu stvaranja parlamentarne vlade vano mesto pripada takozvanom Zakonu o nasleivanju. Prema zakonu o nasleivanju utvreno je da uz svaku odluku vrhovne izvrne vlasti, mora uz kraljev potpis da stoji i potpis njegovog ministra, koga je imenovao kralj, ali je on bio odgovoran Parlamentu na osnovu svog supotpisa. Ovim zakonom regulisana je i stalnost sudija, koje je mogao smeniti samo Parlament, a propisano je da dravni inovnici ne mogu istovremeno biti i lanovi Parlamenta. Ministri, koje je i dalje imenovao kralj, su bili redovno lanovi Parlamenta a stvoren je i poloaj prvog ministra. Kralj je prestao da bude odgovoran za rad svojih ministara ved su to postali oni sami. Time je kralj poeo gubiti kontrolu nad ministrima, koji su za svoj rad odgovarali samo Donjem domu. Iako je Parlament izborio ubedljivu prevagu nad kraljem, on jo uvek nije bio stvarni organ narodnog predstavnitva ved predstavniko telo uskog sloja zemljoposednika i krupne buroazije. Osnovni problem leao je u nainu izbora za parlament. Poslanike u Donjem domu birale su grofovije, gradovi i neki univerziteti. Imovinski cenzus je bio toliko visok da vedina stanovnitva nije uestvovala u izborima. No jo vedi problem je bio u neravnomernoj raspodeli poslanikih mesta. Gradovi i grofovije su slali u Parlament po dva poslanika, prema privilegijama iz XVI veka. Ali, tokom istorijskog razvoja mnogi stari gradovi su gotovo sasvim nestali (truli gradovi), dok su pojedini, naroito nakon industrijske revolucije, prekomerno narasli. Reformom je snien imovinski cenzus pa je sada otprilike svaki 24. Englez dobio pravo glasa (ranije je otprilike svaki 30. uivao tu povlasticu). Minimalno poboljanje ilo je pre svega na ruku srednjoj klasi. Opte birako pravo uvedeno je u Velikoj Britaniji tek posle prvog svetskog rata. Godine 1918. birako pravo su dobili svi mukarci sa navrenom 21. godinom i ene sa navrenom 30. godinom. Deset godina kasnije, izjednaene su ene i mukarci u birakom pravu.

5. Navedite opte karakteristike engleskog prava i pojedinih grana u novom veku

Englesko pravo se i dalje znatno razlikuje od prava na kontinentu, jer usvojeno rimsko pravo ni u buroaskom periodu nije bilo sprovedeno. Razvijajui se samostalno, u Engleskoj je zbog razvitka trgovine i industrije, dolo do nastanka pojedinih novih grana prava, pre nego to je to bio sluaj u drugim evropskim dravama. Tu treba pre svega pomenuti pronalazako pravo i autorsko pravo. Ni u pogledu izvora prava nije u Engleskoj dolo do bitnih promena. Postojanje tri vrste pravnih izvora: opteg prava (common law), zakona (statute law) i sistema pravinosti (equity), nasleeno iz feudalnog drutva, nije se promenilo. Pojedine grane prava. U oblasti stvarnog prava centralno mesto, sasvim razumljivo, zauzima pravo svojine. Po engleskom pravu razlikuju se takozvana realna svojina (real property, real estate) i lina svojina (personal property, personal estate). Osnovna razlika lei u tome to realna svojina obuhvata pravo na zemlju i predmete vezane za nju, dok lina svojina obuhvata ostale stvari (mahom pokretne) i prava U obligacionom pravu razlikovali su se formalni pismeni ugovori, koji su bili obavezni prilikom sklapanja poslova iji su predmet bile nepokretnosti, i obini, neformalni ugovori. Za punovanost neformalnih ugovora traila se, pored saglasnosti stranaka i naznaka osnova (consideration) za prihvatanje obaveze. Nasledno pravo poznaje zakonsko i testamentalno nasleivanje. Raspolaganje imovinom putem testamenta nije bilo niim ogranieno. Stvari koje su bile predmet realne svojine (zemlja) nasleivali su muki potomci po principu primogeniture (prvoroene ima prednost kod nasleivanja) Sve do 1836. godine, kada je uveden fakultativni graanski brak, brano pravo je bilo u nadlenosti kanonskog prava, pa je razvod braka nije bio mogu ve je postojala samo rastava od stola i postelje. Razvod braka dozvoljen je tek u drugoj polovini XIX veka. Roditeljska vlast, koja je obuhvatala pravo upravljanja dejom imovinom i najire pravo kanjavanja, pripadala je samo ocu, a na majku je prelazila kad bi otac umro. Zakonodavstvo XX veka umnogome je ograniilo roditeljsku vlast. Naelo legaliteta (nullum crimen sine lege, nulla poena sine lege) nije u engleskom krivinom pravu bilo utvreno zakonom, ved samo spisima politiara i filosofa. Za krivini postupak karakteristina su naela kontradiktornosti i postojanje porote, to znai da je tueni ili osumnjieni dokazivao svoju nevinost, a tuilac krivicu i odgovornost optuenog ili okrivljenog. To naelo se primenjivalo ne samo prilikom sudskog pretresa, nego i kod krivine istrage i izviaja. Porota, koja se sastojala od odreenog broja izabranih i zakletih graana, odluivala je o predavanju osumnjiene osobe sudu (velika porota), kao i o krivici optuenog nakon zavretka pretresa (mala porota).

6. Navedite dravno ureenje u SAD u novom veku

Jo u toku rata za nezavisnost, Drugi kontinentalni kongres je 1777. godine usvojio preambulu i trinaest ustavnih lanova o konfederaciji koje su drave lanice ratifikovale 1781. godine. U ovom, prvom amerikom Ustavu, upotrebljen je po prvi put za novonastalu dravu naziv Sjedinjene Amerike Drave. Ustav je predvideo konfederativni oblik dravnog ureenja i republikanski oblik vladavine. Svaka drava lanica je tim ustavom sauvala svoje suverenitet, slobodu i nezavisnost i svu ostalu vlast i prava, ako ona nisu izriito lanovima o konfederaciji preneta na zajednike organe vlasti. Drave su bile ujedinjene u vrst prijateljski savez uzajamnosti radi odbrane od spoljnjeg neprijatelja, obavezujui se da de, u sluaju napada na bilo koju od njih, ostale drave pritei u pomo. Graani jedne drave imali su ista prava u drugoj dravi na bazi uzajamnosti (reciprociteta). Po Ustavu obrazovano je zajedniko telo, jednodomni Kongres u kojem su bile predstavljene sve drave lanice sa najmanje dva, a najvie sedam poslanika. Svaka delegacija drave imala je u Kongresu jedan glas. Delegati u Kongresu su imali puni poslaniki imunitet i potpunu slobodu govora. U periodu izmeu zasedanja Kongres je birao Komitet drava, sastavljen od po jednog delegata iz svake drave, koji je obavljao tekue poslove i imao svoga predsednika. Kongres je odluivao o ratu i miru, sklapanju meunarodnih ugovora, kovanju novca, zajmovima i budetu, pitanjima odbrane zemlje i organizacije vojske i slino. Sporove meu dravama reavao je Kongres.

7. Naavedite opte karakteristike prava I pravnog sistema SAD

Poto su SAD nastale od engleskih kolonija i ameriko pravo vue korene iz engleskog pravnog sistema. U kolonijama se, pre sticanja nezavisnosti, kao osnovni izvor prava, koristilo englesko opte pravo. Primenjivali su se i zakoni i sistem pravinosti, a kao izvor sluile su i povelje o osnivanju kolonija i obiajno pravo stvarano na tlu tih kolonija. No, uprkos svim tim injenicama ameriko pravo se, nakon sticanja nezavisnosti, razvilo u pravni system, razliit od engleskog pravnog sistema. Jedna od osnovnih karakteristika pravnog sistema SAD je postojanje pravnog partikularizma, to znai da, se pravni propisi u velkilkoj meri razlikuju od drave do drave, mada svi moraju biti u skladu sa Ustavom. No poto je ameriki Ustav vrlo kratak i na dosta uopten nain regulie osnove dravnog i drutvenog ureenja, a krivini i graanski propisi se nalaze u nadlenosti zakonodavnih skuptina federalnih drava, to su razlike u pravnim reenjima 50 amerikih drava znatne. Pravni partikularizam u SAD ima svoje istorijske korene. U pravnom sistemu SAD bili su do kraja graanskog rata, ozakonjeni feudalni odnosi. Crnako stanovnitvo, koje je radilo na plantaama junih drava a u SAD su ih nazivali robovima. Oni nisu imali politika pravima i bili su u podreenom poloaju u odnosu na belce. Mada je, nakon pobede severnih drava u graanskom ratu, dolo do oslobaanja robova, zakonodavstva pojedinih drava i danas sadre rasne odredbe koje stavljaju Crnce u inferioran poloaj (tzv. crni kodeks). Pravni sistem SAD, uzima u zatitu naelo o neprikosnovenosti privatne svojine i apsolutne slobode ugovaranja. Takvo stanje je postojalo sve do 1935. godine, kada je programom Nove ekonomske politike, u cilju ouvanja kapitalistikog sistema, dolo do znaajnih ogranienja navedenih naela. Uloga sudova u pravnom sistemu SAD, jo je vie proirena u odnosu na engleski sistem. Izgradilo se shvatanje da je uloga sudova da ocenjuju ustavnost i zakonitost akata izvrne vlasti. U SAD je naputeno englesko pravno shvatanje da najvii sud ne moe nikad postupiti protivno svom precedentu (ranijoj presudi).

8. Navedite opte karakteristike ustavnog razvitka Francuske od 1870, do 1918

Francuska buroaska revolucija je bila najveda buroaska revolucija koja se odigrala u svetu. Za razliku od engleske revolucije, gde se buroazija borila u savezu sa novim plemstvom protiv monarhije, feudalne vlastele i vladajude crkve ,u Francuskoj se buroazija u savezu s narodom borila protiv monarhije, plemstva i vladajude crkve. U periodu pre revolucije, plemstvo i svetenstvo su bili vladajudi stalei u francuskom drutvu. Imali su brojne privilegije i uivali sva politika prava. Najvie funkcije u dravi imalo je plemstvo. Meutim, brojno sitno plemstvo i nie svetenstvo nije bilo u povoljnim ekonomskim prilikama. Najbrojniji, trei stale bio je najvedim delom sastavljen od seljatva. Iako je u vreme pred revoluciju seljak bio slobodan, njegov posed je bio optereen brojnim dabinama razliite vrste. Ekonomska kriza u dravi naroito se jasno pokazala u oblasti finansija. Da bi spasao dravne finansije, glavni kontrolor Luja XVI, Tirgo je preduzeo niz finansijskih mera koje nisu odgovorale svetenstvu I plemstvu, pa je Tirgo otputen. Kada su uvideli da je trgovinski sporazum sa Engleskom bio poguban za Fancusku, vlada je odluila da ponovo obnoviTirogve reforme ali nisu hteliu da plaaju porez. Kako je raslo nezadovljstvo graana, kralj je sazvao skuptinu stalea I dao treem staleu da bira 600 poslanika, ali je I plemstvo imalo 300 I svetenstvo 300. Kako se za svaki stale broja po jedan glas, to nije odgovralo graanstvu, pa su se odvojili I proglasili narodnom skuptinom. Kralj I vlada su im zabranili pristup, ali je kralj popustio I sve stalee je okupio I oni su uzeli naziv ustavotvorna skuptina. Kralj je hteo da vojskom rastera skuptinu, to je izazvalo iroke narodne mase koje su zauzele I sruile Bastilju- kraljevski zatvor koji je bio olienje tiranije. Osvajanjem Bastilje poinje revolucionarni pokret u celoj zemlji. Osnivaju se garde koje bi branile revoluciju, optine, seljaci otakzuju poslunost to se tie feudalnih obaveza. Ust.skuptina jezbog irokih seljakih pokreta donela odluku o definitivnom ukidanju feudalnog reima, a na osnovu te odluke je I doneen zakon kojim je olakan ivot seljaka. U oblasti ustavnih pitanja, doneena je deklaracija prava oveka I graanina. Progleena je slobofa I pravna jednakost svih ljudi. Takoe su donesti vani akti koji su se odnosili na poloaj crkve, alil se zbog pojednih odluka, deo svetenstva se okrenuo protiv crkve. Nakon deklaracije, sledei posaokonstituante je bio doneenje ustava, na kome se radilo skoro dve godine. Krlaj je u meuvrmenu pokuao das a poprodicom pobegne iz zemlje, ali je uhvaen I vraen. 1971. Godine je doneen ustav I nakon to je kralj poloio zakletvu na vernosti ustavuz, vraena mu je vlast. Ustav iz 1791. godine je proglasio slobodu i ravnopravnost, jednakost graana, jednake mogudnosti sticanja dravnih slubi i jednake poreske obaveze. Ukinute su feudalne privilegije i feudalno pravosue. Zakonodavnu vlast ima narodna skuptina, izvrnu kralj, a sudsku sudovi, koje bira narod. Naglaava se najvii autoritet zakona.Kralj ima izvrnu vlastLokalna uprava je organizovana po departmanimaSudska vlast je nezavisna

10. Objasnite razvoj graanskog prava u Francuskoj od 1804.godine

Graanska prava su bila znatno ograniena postojanjem tajne policije, cenzure pisama i tampe i drugim merama. Da bi se suzbila neprijateljska aktivnost svetenstva u zemlji i iz emigracije bilo je neophodno urediti odnose sa crkvom. Konkordat je bio potpisan jo 1801. godine. Katolika crkva nije bila dravna, ali je priznata kao vera vedine Francuza. Crkva je dovedena u dosta veliku zavisnost od drave. Pored konkordata, poloaj crkve ureivali su Osnovni lanovi katolike veroispovesti. Njime je potpisano vrenje veroispovesti, odreeni crkveni okruzi i plate svetenika. Akt je donesen bez ueda pape. Pored toga, Osnovni lanovi protestantske veroispovesti regulisali su poloaj protestanata. Vrhunac zakonodavne aktivnosti nove buroaske francuske drave predstavljali su Napoleonovi zakoni, naroito Graanski zakonik. Svojim Graanskim zakonikom (Code civil, nazvan esto i Code Napoleon), Napoleon je eleo da uvrsti poloaj drutvenih slojeva koji su bili glavni oslonac njegove vlasti seljatva i krupne buroazije. Zakonik je konano i celovito pravno fiksirao sve one principe koji su izgraeni u toku revolucije i ispoljili se u pojedinim zakonima: ukidanje feudalnih odnosa, jednakost svih graana pred zakonom, neprikosnovenost privatne svojine i slobodu inicijative. Njegov posebni znaaj je u prevazilaenju feudalnog partikularizma i jedinstvenom vaenju. U nekim oblastima graanskog prava Graanski zakonik ini korak unazad u odnosu na revolucionarno zakonodavstvo, naroito u porodinom pravu.

11. Objasnite razvoj krivinog I procesnog prava u Francuskoj.

Krivino pravo je pretrpelo takoe korenite promene. Isti oni principi koji su uli u temelje graanskog prava, a formulisani su bili u Deklaraciji prava oveka i graanina, lee i u osnovama krivinog prava. Zakon je jednak za sve. Niko ne moe biti kanjen drugaije nego na osnovu zakona, koji je donesen pre izvrenja krivinog dela. Niko ne moe biti okrivljen, zadran ili zatvoren, sem u sluajevima propisanim zakonom, i propisanim nainom. Svako se smatra nevinim, dok se ne proglasi krivim. Zakonik sadri opti i posebni deo. Snanu krivinopravnu zatitu dobila je svojina, kao neprikosnoveno pravo. Najvedi krivini zakonici doneseni su posle termidorskog prevrata i stvaranja prvog carstva kada su uvrdeni kapitalistiki odnosi i vlast buroazije. To su Zakonik o krivinom postupku (Code d'instruction criminelle) 1808. godine i Krivini zakonik (Code penal) 1810. godine. U procesnom pravu je takoe dolo do velikih izmena. Okrivljenom su garantovana u postupku njegova prava. Umesto inkvizicionog je uveden kontradiktorni postupak, a umesto pismenog, usmeni i javan. Utvrena je i izbornost sudija. Po ovom zakonu je prihvadena presumpcija nevinosti, odvojeno je krivino od graanskog pravosua, razraena je delatnost porote, utvrena su naela javnosti i kontradiktornosti, data diskreciona vlast predsedniku suda i afirmisano unutranje ubeenje suda u procesu donoenja reenja. Zakon utvruje trostepno krivino sudstvo koje odgovara i podeli krivinih dela na prekraje, istupe i prestupe

12. Opiite poetak I razvoj ustavnosti I politikog sistema u Srbiji 1-2

, 19. , , , 1219. . 1349. , . , , , , -- . , . , , . , , .

13. ,

, . , , . . 15. 1835. , , . , . , . () , , . (), , . (): , , , , . . . , . , , , . , , . 100 , 30 . . . : , ; , ; , . . , . 1814. 1830. 1831. . . , , , ,

14. , 1888. .

1878. . , , , , . , . 1888. , , , . , , , , . . , ), , . . , . , . . , . , . , . , , . , , , . , , , , . , . , 1894. 1869

8