istorija novinarstva seminarski!!! gotovo

Факултет за културу и медије Етика у телевизијском новинарству

Садржај

1. Увод...................................................................................................3

2. Новинарска етика......................................................................4

3. Телевизијско новинарство.....................................................5

3.1 Рејтинг – више од гледаности.................................................6

3.2 Манипулација сликом...............................................................7

3.3 Злоупотреба деце.......................................................................8

4. Одговорност новинара.............................................................9

5. Закључак.......................................................................................10

6. Литература................................................................................11

7. Вебографија.................................................................................11

11


Кодекс новинара Србије1

1. Увод

ноги домени људске активности прожети су данас етичким питањима. Тако је случај и са новинарством, било телевизијским или неким другим. У свакој

професији постоје етичка начела, по којима људи треба да се понашају.

MЕтика2 је постала једно од горућих питања сaвремених медија.

Сензационализам, скандали, манипулације, говор мржње, повреда достојанства човека и свих могућих људских права нaнеле су новинарству непроцењиве штете.

Када се говори о етици новинарства постоји низ проблема и питања на која се мора одговорити. Једно од питања јесте шта је то, у ствари, новинарска етика и како је теоретичари дефинишу? Али да то не би остала само дефиниција, морамо се запитати у којој мери су новинари спремни то и да поштују!? Што се тиче етике телевизијског новинарства морамо се запитати која су то основна етичка правила, и најчешћи прекршаји у телевизијским преносима и које су то њихове често врло једноставне, исправне алтернативе.

1 Усвојен на Скупштини Удружења новинара Србије одржаној 22. децембра 2006. године у Београду2 Етика је наука о моралу, тј. филозофија морала, која истражује смисао и циљеве моралних норми, основне критеријуме за морално вредновање. Етика пре свега припада философији која проучава људско понашање које је прихваћено под одређеним моралним аспектом.

11

„Новинар је, пре свега, одговоран својим читаоцима, слушаоцима и гледаоцима. Ту одговорност не сме да подреди интересима других, а посебно интересима издавача, владе и других државних органа. Новинар се мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља.“


2. Новинарска етика

Новинарска етика има врло широк спектар тумачења и често је жртва политичких, економских или традиционалистичких ограничења.

„Новинарство које није етично, тешко да уопште завређује да носи то име.“3 То може бити нека друга професија или занат, али свакако није право, професионално новинарство, јер се управо професионално новинарство од тих других и другачијих делатности, издваја пре свега по етичким вредностима. А најлакше се тестира тражењем одговора на питање – „коме или чему, служи то што је објављено?“4

Ако је одговор на питање да служи искључиво читаоцима, слушаоцима и гледаоцима, задовољавању њихових интереса, и олакшава остваривање њихових људских и основних права, онда је свакако реч о новинарству. Али ако је то објављено са намером да задовољи неког другог или ако то треба да послужи неким другим циљевима и интересима, нпр. политичким, комерцијалним, онда је то сасвим нешто друго.

Новинарска етика је важна ради веродостојности, а лежи у властитом неговању хуманизма и истине. Може ли човек који нема нешто тако важно у себи бити етичан? Хуманизам за разумевање других, а истину као темељ новинарства уопште.

Етика представља неки скуп правила и обавеза које припадници једне професије предузимају ради очувања и одбране части, професионалног достојанства, добрих обичаја.

Ако новинарство представља критчко размишљање о човеку, друштву и друштвеним појавама, а новинар није само сведок већ и учесник у догађајима, онда се мора и прихватити став да је етика основа новинарства.

Dennis McQuail, професор на Свеучилишту у Амстердаму, један од најпознатијих теоретичара масовне комуникације, дефинисао је новинарску етику следећим одредницама:5

истинитост и тачност непристрасност и поштење поштовање особености и приватности независност од интереса других одговорност према друштву и друштвеним добрима поштовање закона морал, пристојност и добар укус

Поматрајући ове одреднице можемо закључити да су неке од њих, свесно или несвесно, прекршене од стране новинара. А неки од тих неетичких поступака су: свесно прећуткивање

3 др.Ђурић, Ж, др. Суботић, Д, (2007), Етика јавног и мултимедијалног комуницирања, Београд: Институт за политичке студије, стр. 264 Исто, стр. 265 <http://www.mediaonline.ba/ba/ arhiva/arhiva/pdf/1999/mnbr39bh.pdf>

11


информација, измишљање догађаја, нетачно преношење информација, искривљивање истине, приказивање само једне стране у сукобу, злоупотреба извора информисања, говор мржње...

Conrad Fink6, амерички теоретичар новнарства, етику је дефинисао као „сиситем начела, морал или кодекс понашања“. У даљој разради ове дефиниције, он каже: „То су вредности и животна правила што су их прихватили појединци и скупине које траже путоказе у људском понашању, при томе поцењујући шта је добро или лоше, а шта право или криво“.

„Етика претпоставља постојање одређеног субјекта способног за процењивање, за дефинисање алтернатива и за објављивање избора.“7

И управо у тој речи процењујући крије се сама бит проблема новинарске етике. Процена је кључна ствар код новинара. Његова способност да разлучи важно од неважног је темељ доброг извештавања, а способност да разлучи добро од лошег темељ његове етичности. Па самим тим особа која нема добру моћ процењивања никада неће бити добар новинар.

„Бројни етички кодекси националних и других новинарских организација и удружења, кодекси појединих медија, етичке норме, стандарди и препоруке међународних организација попут УН, УНЕСКО, Савета Европе и других“8, сви они нуде одговор на питање: Шта је добар и слободан новинар? И свима њима је заједничко уверење да се медији и новинари морају према својим гледаоцима понашати часно и поштено. А то значи професионално.

3. Телевизијско новинарство

Велики део етичких правила, или ставки у новинарским кодексима, универзалан је за све медије, али нека су својствена само телевизији због њене огромне гледаности, технолошке посебности, брзине и сугестивности.

„Медијска етика и информативни плурализам морају постати темељи одговорне, узбудљиве и угледне професије која је стуб сваке демократије.“9 Главни задатак новинара јесте да служи праву народа на истиниту и веродостојну информацију тако што ће бити посвећен објективној стварности. То значи да ће свесно

6 преузето са: http://209.85.129.132/search?q=cache:4Kqp5i8OimMJ:www.mediaonline.ba/ba/pdf.asp%3FID%3D109%26n%3DNEPODNOSLJIVA%2520LAKOCA%2520PROCJENJIVANJA%2520%2520ETICKE%2520DILEME%2520U%2520NOVINARSTVU+eticke+dileme&cd=6&hl=en&ct=clnk&client=firefox-a7 Корни, Д, (1999), Етика информисања, Београд: Clio, стр. 768 др.Ђурић, Ж, др. Суботић, Д, (2007), Етика јавног и мултимедијалног комуницирања, Београд: Институт за политичке студије, стр. 289 Исто, стр. 71

11


извештавати о чињеницама и постављати их у одговарајући контекст, указивајући на њихову повезаност и не искривљујући их.

У једном периоду у нашој земљи становништво је било подељено по етничким, националним, верским и развојним границама и то је политици омогућавало да све чешћом присутношћу у медијим запрети језиком револуционарних промена. Самим тим и многи новинари су се бавили политичким извештавањима, полако су се одрицали етичког кодекса и почели су да прихватају принцип у коме циљ оправдава средство. Најтежа криза која може задесити телевизију, а самим тим и телевизијско новинарство јесте ерозија морала.

Основна правила новинарске етике увек су важила и у телевизијском новинарству. Међутим, у ком термину емитовати коју слику, питање је које није регулисано само етичким кодексима, већ и правилима које би требало да постави регулаторно тело у области радиодифузије, чије се надлежности, правни и други односи према емитерима, држави и новинарским удружењима разликују од државе до државе. Поред тога, постоје и такозвани producer’s дuidelines или editorial дuidelines (продукцијске или уређивачке смернице). Оне представљају интерни документ ТВ станице, који може да се користи у складу са претходна два документа.

Сваки новинар ће рећи да у медијима који претендују да буду етични, није баш све допуштено и слободно. Исто тако ни у животу није све допуштено, и слободно, није све могуће, није све добро...

Новинари су уверени да нико није у стању да унапред и тачно одреди где су границе слободног и допуштеног, да каже шта је у савременим медијима часно, а шта није. Чак иако се прецизира да се под етиком подразумева скуп норми, начела или правила које преписују сами новинари или њихове организације, тај појам их пре свега асоцира на лицемерје или самоцензуру.

„Eтику као појам новинари обчно доживљавају као какву мргодну наџак-бабу која све време трчкара унаоколо и говори: 'Немој ово, не смеш оно...'“10

3.1 Рејтинг – више од гледаности

Да ли смо се ми икада запитали шта значи та реч рејтинг коју у телевизијским станицама изговарају сви, од директора до портира?

Овим термином означава се учешће у гледаности телевизије, односно број гледалаца који прате програм у односу на укупан број гледалаца циљне групе (обично државе). Рејтинг је у многим случајевима и друга реч за финансијски опстанак телевизије, јер се

10 Никшић, С, Давичо, А, (2004), Етика новинарства, Београд: ЦПМ, стр. 7

11


њиме повећава или смањује цена секунде у рекламним блоковима и заинтересованост оглашивача.

У данашњем медијском свету, она често може бити и синоним за садржај који се емитује искључиво да би привукао гледаоце, јер ће многе телевизије, у силној жељи да остваре што већи рејтинг, претерати и прекорачити етичку границу.

3.2 Манипулација сликом

Можемо закључити да фраза „слика говори као хиљаду речи“ је исто толико офуцана, колико је и истинита, јер сцена виђена на телевизијском екрану може код публике да изазове ефекат толико драматичан да је то са штампаним и аудио медијима једноставно неупоредиво. Са друге стране, снага телевизије управо и лежи у томе што омогућава публици да види догађај, и зато је задатак етичког кодекса и тај да спречи репортера у искушењу да «подметне» слику и стави је у неки други контекст. Таква врста подметања слика зове се манипулација и дешава се чешће него што ми и можемо да замислимо.

Можемо да наведемо мноштво примера ненамерних манипулација, или манипулација за које новинари нису свесни да нису етичне, као и оних за које неки уредници и репортери држе да су „мали“, односно „дозвољени“ прекршаји.

На нашим просторима годинама су снимци мртвих људи били уобичајени садржај ТВ програма. А публика, испрва шокирана садржајем који су им пласирале државне телевизије, временом се навикла на, за сваког нормалног човека, ужасне слике са ратишта. Ту трансформацију доживљавали су и сами људи који раде на телевизијама, без обзира на ком радном месту, чиме се може објаснити њихов недостатак сензибилитета за потресне садржаје. Зато се на крају дошло дотле да је премало оних код којих слика мртвог човека у вестима изазива мучнину.

Слободно се може рећи да је велико питање која домаћа телевизијска станица има написане продуцентске или уредничке смернице које су раније већ поменуте. Али, истини за вољу сличних проблема има и другде у свету. Како би требало третирати драматичне телевизијске садржаје? Где се и зашто греши? Шта је то што на први поглед делује одговарајуће, а заправо није, и зашто? Све су то питања која се у овом тренутку постављају широм света и о којима се дебатује.

Смрт виђена на телевизији није ништа ново, али се у њеној презентацији често оде предалеко. Међутим, недостатак сензибилитета, изазван презасићењем драматичним сликама, на овим просторима за последицу има константно кршење етичких стандарда.

Наиме, уколико у ударном термину емитује драматичне садржаје, телевизијска станица би требало да претходно упозори гледаоце. Истовремено, треба да процени да ли је јавни интерес, односно, да ли је право грађанина да зна истину преовлађујуће над ефектом који слика може да произведе.

11


Црна хроника

Многи би уредници рекли да нема доброг прилога о криминалу без слике убијеног на улици. И то је вероватно истина, с тим што се на овим просторима и у томе отишло предалеко.

Неумереност и погрешна претпоставка да је добро новинарство оно када се жртви унесе објектив у лице представља већ неку врсту традиције на нашим просторима. Међутим, сви новинарски етички кодекси детаљно третирају однос према жртви, без обзира на то ко је она за живота била и захтевају трагање за балансом између слободе изражавања са једне, и поштовања жртве и њеног достојанства, као и њене приватности, са друге стране. Тако би се већина обучених уредника лишила крваве слике леша на улици после неког обрачуна уколико има слику тог истог тела, само прекривеног.

3.3 Злоупотреба деце

Појављивање деце у медијима регулисано је не само етичким кодексима већ и конвенцијом УН о правима детета. Та конвенција гарантује деци право на слободно изражавање, али забрањује сваку манипулацију њиховим емоцијама и инсистирањем на поновном проживљавању траума. Новинар мора да штити право и достојанство нејаких особа, малолетника који су починиоци или жртве кривичног дела.

Такође постоје етичке смернице за извештавање о деци које је сачинио тим за медије и УНИЦЕФ.

Неке од смерница су11: […]достојанство и права сваког детета морају се

поставити у свим околностиме када се интервјуишу деца или када се о њима извештава,

мора се посветити посебна пажња праву сваког детета на приватност и поверљивост, на сопствено мишљење и на заштиту, као и могуће патње

не подвајати децу на основу пола, расе, узраста, вероисповести, статуса, образовања када одлучујете које дете да интервјуишете

дететову причу и слику увек стављати у тачан контекст увек треба да се промени име и замути лик детета за које

се зна да је: а) жртва сексуалног злостављања или искоришћавања; б) починилац физичке или сексуалне злоупотребе; ц) оптужено или осуђено за злочин[…]

Новинар треба да штити човекову интиму од неоправданог или сензационалистичког откривања у јавности, а посебна пажња и

11 др.Ђурић, Ж, др. Суботић, Д, (2007), Етика јавног и мултимедијалног комуницирања, Београд: Институт за политичке студије, стр. 234 – 235

11


одговорност се захтева код извештавања о несрећама, породичним трагедијама, болестима, деци и малолетницима...

4. Одговорност новинара

Одговорност новинара је да јавности открива тајне механизме политике и јавних послова те да одговорне особе излажу без предрасуда суду јавности. Одговорност новинара према јавности је изнад било које друге одговорности, а посебно оне према послодавцима и властима. Свет представља преопасно место за живот ди би вести претворили искључиво у средство забаве и стицање добити.

Настојећи да буду објективни у свом представљању стварности, новинари посебно издвајају и истичу своју одговорност у погледу последица обраде информација. Новинари су, што се тиче садржаја одговорни за то да дају веран и потпун приказ јавних ствари и догађаја, да износе критичко виђење и да доносе информације у којима се поштују чињенице и личности.

УНЕСКО у међународним начелима професионалне етике у новинарству у начелу 3 (друштвена одговорност новинара), каже да се информација схвата као друштвено добро, а не као роба, и то значи да новинар дели одговорност за информацију коју преноси и он је стога одговоран не само онима који контролишу медије, већ и најшироој јавности, укључујући и разне друштвене интересе. И та друштвена одговорност новинара изискује да он у свим околностима поступа у складу са сопственом свешћу. Та одговорност обухвата свеукупне дужности које разне формулације професионалне етике, једнодушно и сложно, намећу новинару.

„Одговорност генерише многостроуке унутрашње сукобе: сукобе између разних дужности које су имплициране садржајем информације, спорове између различитих обавеза према трећим лицима, сукобе између дужности и обавеза.“12

5. Закључак

12 Корни, Д, (1999), Етика информисања, Београд: Clio, стр. 84

11


Можемо закључити да су медији одавно из сфере информисања прешли у сферу скандала, где углавном етички кодекси остају мртво слово на папиру.

Етично новинарство може бити само потпуно слободно новинарство. А етичан новинар само добар професионалац, потпуно свестан правила професије, и свестан последица у случајевима када се та правила злоупотребљавају или крше.

Главни задатак сваког новинара би требао да буде да служи праву народа на истиниту и веродостојну информацију, мора бити посвећен објективној стварности, и мора свесно извештавати о чињеницама.

Постоји мноштво етичких кодеска који садрже како треба да се понашају новинари, и свима њима је заједничко да новинари треба да буду одговорни према јавнисти, да служе интересима друштва и да трагају за истином.

Новинари би по природи своје професије требало обавестити јавност о томе шта се заиста догађа, упозорити на неправилности како би се уклониле, прозвати оне који раде против опште добробити... Политичарима, наравно то и не одговара: они желе послушно новинарство, гласноговорнике уместо извештача, промицатеље својих политичких опредељења уместо објективних аналитичара политичке сцене…

У овој земљи понашања медија и правила поступања професионалаца у медијима увек је прописивао и наметао неко други: власт, држава, владајуће политичке странке или њима блиски медијски и остали тајкуни... А, од новинара се очекивало само да наметнута правила стриктно поштују.

Новинарска етика се позива, пре свега, на савест појединца; новинари стога морају бити достојанствени, поштовати своју професију и, најважније, друштво у коме раде.

6. Литература

11


др Ђурић, Живојин и др Суботић Драган, (2007), Етика јавног и мултимедијалног комуницирања, Београд: Институт за политичке студије

Корни, Данијел, (1999), Етика информисања, (прев. Илијин Вера), Београд: Clio

Никшић, Стеван и Давичо, Ана, (2004), Етика новинарства, Београд: ЦПМ

7. Вебографија

http://www.mediaonline.ba/ba/ arhiva/arhiva/pdf/1999/mnbr39bh.pdf http://www.mediaonline.ba/ba/pdf.asp?ID=109&n=NEPODNOSLJIVA

%20LAKOCA%20PROCJENJIVANJA%20%20ETICKE%20DILEME%20U%20NOVINARSTVU.

11

http://www.mediaonline.ba/ba/pdf.asp?ID=109&n=NEPODNOSLJIVA%20LAKOCA%20PROCJENJIVANJA%20%20ETICKE%20DILEME%20U%20NOVINARSTVU



istorija novinarstva seminarski!!! gotovo

Documents