Горчин Стојановић (Сарајево, 19. октобар 1966) је српски редитељ. Син је редитеља Велимира Стојановића.

„Оно као љубав“ је српска телевизијска серија снимана током 2009. године. Играју Никола Којо,

Сергеј Трифуновић.

Браца (грађевинар, Босанац) и Мими (life-coach како год то ко протумачио) досељавају се у нову

зграду. Њихове прве комшије су Срђан, не тако успешни глумац и још мање успешни власник

кафића „Хипнотисано пиле“ у приземљу зграде и његова девојка Нађа, манекенка.

Браца и Мими приликом усељења праве много буке, а чују се и неки неартикулисани звукови око

којих ће Нађа исплести читаву мистерију. Ипак, све је добро што се добро сврши, у овом случају у

Срђановом локалу где се склапају нова пријатељства а где ћемо упознати и конобара Џонија,

музичара у покушају.

Има и он своју тиху патњу, згодну менаџерку Милицу која га константно одбија али супротности се

привлаче.

У свакој епизоди појављује се и гост изненађења...

Лисице је југословенска телевизијска серија, снимана по сценарију Ане Родић и у режији Горчина Стојановића из2002. године, ово је савремена играна серија од 18 епизода.

Стршљен је српска филмска драма из 1998, сценариста Фарука Беголија и Срђана Кољевића и режисера Горчина Стојановића. Главне улоге тумаче Сергеј Трифуновић, Мирјана Јоковић, Драган Јовановић, Бранислав Поповић иЉубиша Самарџић. Филм прича о љубави између Албанца и Српкиње у предвечерје рата на Косову. Млада београђанка Адријана, заљубљује се у једног елегантног и привлачног странца. Заједно путују по Европи и она ужива у луксузу о каквом је раније могла само да сања. Међутим, Адријана убрзо схвата да се младић бави мутним пословима и стално мења место боравка. У процепу између албанске мафије и полиције, он покушава да спасе њихову љубав и свој живот.

Убиство с предумишљајем (премијера: 15. новембра 1995.) је филм Горчина Стојановића по роману и сценаријуСлободана Селенића. Филм прати две љубавне приче у ратним временима Јелене Панић – Булике (Бранка Катић) и њене бабе Јелене Љубосављевић (Ана Софреновић) одвојене периодом од 50 година мира. Булика, радећи на књизи о својој баки према дневнику који јој је од ње остао, открива замршене љубавне односе између њене баке, предратне госпође и уображене лепотице Јелене и младог партизанског официра из провинције, Крсмана (Сергеј Трифуновић), али и сина њеног очуха, Јована (Драган Мићановић). У тек ослобођеном Београду у коме важе другачија правила хладна и отмена Јелена Љубосављевић покушава да се прилагоди новим приликама, ослањајући се на помоћ официра ОЗНА-е Крсмана Јакшића, сељака с Копаоника, који припада новој класи повлашћених. Јован је згрожен најездом „примитиваца“ и љубоморан на Јеленину везу са Крсманом. Булика у ратној 1992. среће младог рањеника из Мославине, Богдана Билогорца (Небојша Глоговац), који с нестрпљењем очекује своје оздрављење како би се вратио на ратиште. Обе љубавне приче се завршавају трагедијом: Јован убија Крсмана, а затим и себе, Богдан гине на ратишту, а Булика одлази из земље.

Srđan Dragojević je srpski filmski režiser. Rođen je 1. januara 1963. u Beogradu. Po obrazovanju je

klinički psiholog i reditelj. Izdao je i tri zbirke pesama, a za jednu od njih "Knjiga akcione poezije" je 1986.

dobio nagradu "Branko Radičević".

Kao mlad reditelj snimio je film Mi nismo anđeli, tinejdžersku komediju kojom je postao priznati reditelj.

Sledeći njegov film, Lepa sela lepo gore je ratna drama po tekstu Vanje Bulića, koja govori o proteklom

ratu na prostorima bivše Jugoslavije. Sledeći njegov film Rane govori o posledicama rata i stanju društva

utonulog u kriminal. Nekoliko godina je pokušavao snimiti film u Holivudu, ali se zbog različitosti

mentaliteta vraća u Srbiju. Poslednjih godina radi producentske poslove usput pokušavajući da snimi i

novi film. Prvo je pokušao da snimi "Bodljikavo prase" po romanu Džulijana Barnsa, potom "After -

postholokaustnu dramu", adaptaciju romanaMelvina Bukea te film "Sveti Georgije ubiva aždahu" po

drami Dušana Kovačevića. Snimio je nastavak prvog filma pod nazivom Mi nismo anđeli 2 i napisao

scenario za treći nastavak koji je snimljen pod nazivom Mi nismo anđeli 3.

Rane je srpski film snimljen 1998. godine u režiji Srđana Dragojevića. Glavne uloge tumače Dušan

Pekić, Milan Marić, Dragan Bjelogrlić,Branka Katić, Miki Manojlović, Danilo Bata Stojković, Gorica

Popović i Vesna Trivalić.

Film „Rane“ je u Hrvatskoj ostao upamćen po tome što je 1999. u kinima titlovan i preveden kao

„Ozljede“, što je postalo predmetom sprdnje.[1]

Film je posvećen generacijama rođenim posle Tita. Baziran na istinitom događaju, film prati sudbinu

dvojice dečaka, Pinkija i Švabe, koji odrastaju u Novom Beogradu, u periodu 1991-1996. Detinjstvo

glavnih junaka determinisano je sankcijama, blizinom rata i kriminalizacijom čitavog društva, koji udruženi

stvaraju sasvim nov sistem vrednosti.

Kao i mnogi njihovi vršnjaci, Pinki i Švaba već sa četrnaest godina ulaze u svet kriminala, prihvatajući

vrednosti Srbije iz tog perioda, eks-komunističke zajednice u hiper-tranziciji, koja, zbog rata i sankcija,

podseća na teatar apsurda. Idoli glavnih junaka su poznati beogradski kriminalci i TV šou „Puls asfalta“

koji takvu felu ljudi dovodi u goste i stvara od njih medijske zvezde. Pinki i Švaba maštaju da jednog dana

gostuju u svojoj omiljenoj emisiji i trude se, zločinima, da to zasluže. Nakon što uspevaju u tome, njihov

uspon u svetu kriminala se prekida međusobnim sukobom. Švaba ispaljuje pet metaka u Pinkija,

nesvestan toga da svog najboljeg prijatelja ranjava u ista ona mesta u koja je Hrist ranjen dve hiljade

godina ranije. Pinki uspeva da preživi i nakon izvesnog vremena beži iz bolnice, te poziva svog prijatelja

na pomirenje. Pomirenje je više nego užasno-ranjeni dečak treba svom drugu, po nepisanom pravilu, da

napravi pet potpuno istih rana kako bi se prijateljstvo obnovilo.

Srdan Golubović

Director (6 credits) 2013Krugovi  2007Klopka  2001Absolute Hundred  1995Paket aranzman (segment "Herc minuta")  1994Trojka (Short)  1993S one strane nemira (Short) Hide  Producer (6 credits) 2012Klip (producer)  2010Žena sa slomljenim nosem (producer)  2009Besa (producer) 

 2009Donkey (co-producer)  2009Život i smrt porno bande (producer)  2001Absolute Hundred (producer) Hide  Writer (4 credits) 2001Absolute Hundred  1995Paket aranzman (segment "Herc minuta")  1994Trojka (Short)  1993S one strane nemira (Short) (writer) Hide  Actor (2 credits) 2005South by Southeast  1997Balkanska pravila MladozenjaHide  Second Unit Director or Assistant Director (1 credit) 1997Balkanska pravila (first assistant director) 

BAŠ ČELIK

Produkcijska kuća «Baš Čelik» osnovana je početkom 1998. godine. 

Za petnaest godina postojanja realizovala je više reklamnih kampanja, stotine reklamnih spotova, nekoliko namenskih filmova i veliki broj muzičkih spotova.

2001. godine u izvršnoj produkciji Baš Čelika urađen je dugometražni igrani film Srdana Golubovića «Apsolutnih sto» koji je učestvovao na preko 30 internacionalnih festivala (Toronto, San Sebastijan, Solun, Kotbus, Roterdam, Pusan, Palm Springs..).Apsolutnih sto je osvojio 10 međunarodnih i 19 domaćih filmskih nagrada.

2007. godine Filmska kuća Baš Čelik je producirala novi film Srdana Golubovića «Klopka«. Film je imao svetsku premijeru na Berlinskom festivalu 2007. godine.«Klopka« je učestvovala na preko 80 internacionalnih festivala (Toronto, Karlovy Vary, Sofia, Wiesbaden, Cluj, Artfilm Teplice , Taipeh, Zerkalo, Ivanovo, Sarajevo, Copenhagen, Helsinki, Rejkjavik, Haifa, London, Sao Paolo, Palm Springs, Marakash, Dubai, Milan, San Jose..) i osvojila 22 medjunarodne nagrade. »Klopka« je bila na užem spisku od devet filmova koji su bili nominovani za Oskara za najbolji strani film.

Do 2012. godine producirali smo i bili koproducenti jedanaest dugometražnih igranih filmova i nekoliko dokumenatrnih i kratkih filmova među kojima su film "Klip" rediteljke Maje Miloš koja je 2012. osvojila Tiger Award na Rotterdam Film Festivalu i kratki animirani film "Rabbitland" reditelja Nikole Majdaka i Ane Nedeljković koji je osvojio Kristalnog medveda na Berlinalu 2013. godine u sekciji Generation 14+.

Naš novi film "Krugovi" reditelja Srdana Golubovića imao je svetsku premijeru 2013. na Sandens Film Festivalu u sekciji World Dramatic Competition i osvojio je Specijalnu nagradu žirija, film je imao evropsku premijeru na Berlinalu u sekciji Forum i osvojio je nagradu Ekumenskog žirija.

FILMOGRAFIJA:

Apsolutnih sto (2001), dugometražni igrani film reditelja Srdana Golubovića

Destricted (2005), omnibus film, reditelji Lary Klark, Gaspar Noe, Matthew Barney i Marina Abramović, priča “Balkan Erotik Epic” (2005) 

Klopka (2007), dugometražni igrani film reditelja Srdana GolubovicaKoprodukcija sa : Mediopolis Film Gmbh, Berlin i Uj Budapest Filmstudio, Budimpesta;

Film je takodje podrzao Eurimages fond za koprodukciju

Život i smrt porno bande (2009), dugometražni igrani film reditelja Mladena Djordjevica

Slovenka (2009), dugometražni igrani film reditelja Damjana KozoleaKoprodukcija sa Slovenijom

Kenjac (2009), dugometražni igrani film reditelja Antonia Nujića.Koprodukcija sa Hrvatskom i Bosnom.

Besa (2010), dugometražni igrani film reditelja Srdjana KaranovicaKoprodukcija sa Vision Team-om (Srbija), Slovenijom,Hrvatskom (Arkadena) ,Francuskom i Madjarskom.

Žena sa slomljenim nosem (2010), dugometražni igrani film reditelja Srdjana KoljevicaKoprodukcija sa Nemačkom.

Mila Traži Senidu (2010), dokumentarni film, reditelja Roberta ZuberaKoprodukcija sa Hrvatskom, Bosnom i Slovenijom.

Stanje Šoka (2011.), dugometražni igrani film reditelja Andreja KošakaKoprodukcija sa Slovenijom i Bugarskom

Klip (2012), dugometražni igrani film rediteljke Maje Miloš

Krugovi (2013), dugometražni igrani film reditelja Srdana GolubovićaKoprodukcija sa Nemačkom, Francuskom Slovenijom i Hrvatskom.

Rabbitland (2013), kratki animirani film reditelja Ane Nedeljković i Nikole Majdaka jr.

FILMOVI U PRODUKCIJI

Hotel Dvojka (2013), dokumentarni film, reditelj Marko Mamuzić

FILMOVI U PRIPREMI

Ja nosim tvoju zastavu (2014), igrani film reditelja Gorana Gajića, 

Miroslav Lekić

2009Сва та равница

2007Улица липа

2007Позориште у кући

2002Лавиринт

Лавиринт је савремени трилер смештен у данашњем Београду, на локацијама Калемегданске

тврђаве. Тајне из прошлости града на ушћу Саве у Дунав и тајанствене хришћанске секте које су

некада деловале на овим просторима остављају неизбрисив траг у животима данашњих ликова и

одређују судбине људи вековима уназад.

Филм је био српски кандидат за Оскара, за најбољи филм ван енглеског говорног подручја за 2002.

годину.

Након 20 година проведених у иностранству, излечени коцкар Поп (Драган Николић) се враћа у своју земљу. Код куће сусреће Лакија (Јосиф Татић), пријатеља из лудих младалачких дана, сада обичног службеника. Још увек неодлучан чиме ће се бавити у животу, Поп са Лакијем одлази на духовну сеансу. У почетку добро забављен лаковерношћу учесника, Поп на крају сеансе доживљава шок када му се јави дух његовог и Лакијевог пријатеља из младости, Зорана Радосављевића који се утопио. Стицајем околности упознаје се са Сузаном Лојтес (Маја Сабљић) бившом девојком Зорана Радосављевића са којом је он имао сексуални однос пре него сто је отисао у иностранство, то је било давно и Поп се не сећа Сузане. Упознаје Сузанину ћерку, (Катарина Радивојевић) која је заљубљена у њега. Тамара нестаје , а отмичар, Сузанин вереник (Светозар Цветковић) зове попа на састанак на Калемегданској тврђави и уводи га у лагуме говорећи му да је тамо Тамара. Томас заробљава Попа и његовог брата Милана (Бранислав Лечић) у лавиринт. Они морају пронаћи излаз пре него што вода не потопи лавиринт. Али ће у лавиринту сазнати истину зашто је Поп изабран да се утопи у лавиринту,исто као и Зоран Радосављевић.

1999Нож

Нож је југословенски филм Мирослава Лекића снимљен 1999. године. Сценарио су

писали Мирослав Лекић, Слободан Стојановић и Игор Бојовић на основу истоименог романа Вука

Драшковића. У главним улогама су Жарко Лаушевић иБојана Маљевић. Филм истиче бесмисао

етничких подела и осуђује решавање етничких несугласица насиљем.

Ово је готово епска прича, која кроз судбину ликова говори о судбини нације и злу које се понавља

као проклетство кроз столећа. У потрази за својим коренима, главни јунак филма открива нешто

много дубље и суптилније. Кроз потрагу за сопственим идентитетом он све више упада у

затворени круг мотивације зла. Филм је љубавни трилер са епским елементима, а љубав је његов

круцијални потенцијал који нам показује да изнад сваког осећања зла постоји још дубље и

снажније осећање.

Главна нит филма прати живот Илије Југовића/Алије Османовића, док споредна радња прати

догађаје из живота Атиф-аге Тановића.

Догађаји почињу у једном селу код Гацка током Другог светског рата. Југовићи (Срби) и

Османовићи (муслимани) су комшије и кумови завађени око границе између њихових имања. Хоџа

Вехбија је свестан да Османовићи потичу од Југовића, али на његово инсистирање Османовићи на

православно Бадње вече 1942. наоружани упадају у дом Југовића. Ту изврше стравичан покољ

целе породице која се била окупила да прослави свој празник, али поштеде малог Илију, тек

рођену некрштену бебу. Њега однесу у своје село и предају га Рабији, чији је муж погинуо те ноћи у

походу на Југовиће. Намера им је да Рабија одгаја малог као своје дете и да направе од њега

Муслимана који ће да мрзи и убија Србе.

Међутим, у Османовиће упадају четници и покољу Муслимане, али Рабија успева да се сакрије на

тавану куће са малим Илијом, а четници односе њеног правог сина, верујући да је то српско дете

које су Османовићи отели Југовићима.

Мали Илија преживљава рат и одраста као Алија Османовић уз Рабију, вјерујући да му је она

права мајка, а да су четници однели његовог брата. Алија касније одлази у Сарајево на студије,

али га судбина његовог нерођеног брата прогања и он одлучује да га пронађе. Приликом једне

посете Османовићима готово случајно сусреће сеоског хоџу, тајанственог човека познатог као

„Сиктер“ Ефендија. Од њега Алија, тј. Илија, сазнаје страшну истину о свом пореклу и истина

почиње да се открива.

На 34. Филмским сусретима у Нишу 1999. године:[1]

Љиљана Благојевић је за најбољу женску улогу добила награду Царица Теодора

Александар Берчек је за најбољу мушку улогу добио награду Цар Константин

Бојана Маљевић - Повеља за најбољу женску улогу

Светозар Цветковић - Награда за најбољу епизодну мушку улогу

1998Повратак лопова

1997Кир Јања

1997Горе доле

1995Отворена врата

1993Боље од бекства

1987Догодило се на данашњи дан

1985Учини то својски

1983Степенице за небо

Олег Новковић (Београд, 28. март 1968) је српски редитељ и сценариста, вероватно најпознатији као редитељ серије Сложна браћа. Укупно је режирао 5 филмова и написао два сценарија. Његов филм Сутра ујутру је освојио укупно четири награде на два филмска фестивала: у Котбусу и Карловим Варима. Дебитовао је својим дипломским филмом Кажи зашто ме остави, снимљеним 1993. године и премијерно приказаним на Филмском фестивалу у Нишу исте године.

Као редитељ

201

0Бели, бели свет

200

6Сутра ујутру

200

1Нормални људи

199

5Сложна браћа (ТВ серија)

199

3Кажи зашто ме остави

199

1Помрачење (филм)

Као сценариста

200

1Нормални људи

199

3Кажи зашто ме остави

„Бели, бели свет“ је српски филм из 2010. године. Режирао га је Олег Новковић, који је написао и

сценарио заједно са Миленом Марковић.

Филм је премијерно приказан на 63. Филмском фестивалу у швајцарском граду Локарну 6.

августа 2010. године. На овом фестивалу глумица Јасна Ђуричић добила је награду Сребрног

леопарда за најбољу глумицу за улогу у овом филму.

Премијеру у Србији имао је 11. новембра 2010. у Бору, а Београдску премијеру 30. новембра у

Центру „Сава“, у оквиру Фестивала ауторског филма.

Прича се дешава у рударском граду Бору, некада симболу социјалистичког просперитета, данас

симболу пропадања и безнађа. Радња се највећим делом одвија у миљеу оронуле соц-

реалистичне архитектуре, где живе људи без будућности.

У таквом амбијенту се дешава фатална љубав између мрачног, немилосрдног, старијег мушкарца

и изгубљене младе девојке. Балкански танго-игра љубави и смрти, игра страсти са сјајем ножева у

очима, игра опчињавања и потчињавања, игра коју играју одбачени, отпадници, лопови и очајници,

људи са периферије, које је напустило и друштво и сопствена судбина. Једино што је у њима

неуништиво је страст и страсна жудња за животом. Ово је филм о неуништивости живота, чак и

када је све друго уништено.

Јасна ЂуричићУликс ФехмијуНебојша ГлоговацБорис Исаковић

Uroš Stojanović- sin Fedje Stojanovića

Čarlston za Ognjenku

Čarlston za Oдnjenku (za strano tržište Charleston & Vendetta, a potom Tears for Sale) je

visokobudžetni srpski blokbaster iz2008. godine, koji je režirao Uroš Stojanović, a u kom glavne uloge

tumače Sonja Kolačarić, Katarina Radivojević, Nenad Jezdić, Stefan Kapičić i Olivera Katarina. Trenutno

nosi „titulu“ najskupljeg srpskog filma, sa budžetom od oko 4 000 000€[1] (iliti 6 miliona američkih dolara),

kao i najgledanijeg filma 2008. Pored Srbije, film je sniman i u Francuskoj, kao i u Gibraltaru.

Film je u srpsku kinematografiju doneo izvesne novine, među kojima je svakako značajna česta upotreba

specijalnih efekata. U filmu je čak 40 minuta specijalnih efekata! Takođe, iskorišćeno je i oko 100 000

metara filmske trake, što je oko 5 puta više nego za prosečan srpski film.[2] Takođe, poseduje mnoge

fantastične i magične elemente, pa je došlo i do poređenja sa ostvarenjima poput Gospodara Prstenova.

Muziku je uradio proslavljeni filmski kompozitor Šigeru Umebajaši, dok je za promociju filma na

inostranom tržištu interesovanje pokazao francuski režiser Lik Beson. Pažnju je privukao i prvim

pojavljivanjem Olivere Katarine na filmu nakon više od 30 godina pauze u karijeri.[2]

Premijera je održana 30. januara 2008. godine u Sava centru. Sam film je naišao na mlake kritike, dok je

reakcija publike bila mnogo bolja, i gledanost još uvek raste.

Radnja filma započinje tragičnim opisom posleratne Srbije 20ih godina prošlog veka. Muško stanovništvo

u Srbiji je bukvalno svedeno na manjinu nakon balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, što se najviše da

osetiti u provinciji. U fikcionalnom selu Pokrp upoznajemo naše dve junakinje, Ognjenku (Sonja

Kolačarić) i Malu Boginju (Katarina Radivojević), sestre koje nose titulu seoskih narikača, što prestavlja

profitabilni zanat kojim se bave žene iz njegove porodice još od vremena njihove čukunbabe, koja je

isplakala čitavo jezero, na kome ih i zatičemo prvi put. Takođe, upoznati smo i sa sudbinom poslednjih

muškaraca koji su polako nestajali iz Pokrpa. Jedan od njih je, u pokušaju da spasi selo, „posadio“ i mine

u svom vinogradu, ali bez crtanja mape, što je i dovelo do njegove smrti, ali i budućih smrti žena koje su

tu ulazile. Vinograd je postao Minograd. Naime, žene su periodično izvlačile grančice, i ona sa najmanjom

bi trebalo da bere grožđe, pa ako preživi - preživi.

Naše dve junakinje dobijaju mušteriju nakon posete Nade (Danijela Vranješ), koja je sledeća koja ide u

Minograd, pa želi da unapred plati njihove usluge naricanja, čupanja kose i grebanja lica na sahrani, ali uz

preddemonstraciju njihovih sposobnosti. U pokušaju da joj pokažu svoju tugu, sestre jedna drugoj

prebacuju to što su baba-devojke, tj. što su već u dvadesetim, a nisu izgubile nevinost. Tada im Nada

poručuje kako nije nevina, i kako je ona nevinost izgubila sa poslednjim pokrpskim muškarcem, deda

Bisom. To u početku izaziva njihovo gađenje, ali kasnije, u svom očaju, odlučuju da i one po prvi put vode

ljubav, pa makar i sa njim. Pre toga, žene odlaze u lokalnu kafanu, gde prisustvuju ritualu ispijanja

rakije paukovače, od koje im se prikazuju duhovi njihovih mrtvih muškaraca, sa kojima plešu i grle se, uz

ogromnu patnju što će opet otići. Nakon ispijanja paukovače, devojke se odlučuju na odlazak kod deda

Bise, kako bi izgubile nevinost. Kada je to trebalo da se desi, Ognjenka svojim vriskom ubija starca, što

dovodi do gneva ostalih pokrpskih žena, što rezultira stavljanjem Ognjenke i Male Boginje na javnu

lomaču. Ipak, one uspevaju da se spasu tako što se zaklinju u dušu svoje bake da će dovesti muško u

selo kroz tri dana. Tada se njihova baka Velika Boginja (Olivera Katarina) vaskrsava u vidu duha, i

zajedno sa njima započinje potragu za muškarcima.

Putujući, one nailaze na neke muškarce, ali svi su oni već „zauzeti“ u svojim selima. Neprestano su

izložene pritisku od strane svoje bake da požure, jer ne želi da ostane utvara. Stigavši u neku varoš, one

upoznaju lokalne zabavljače, Dragoljuba Aleksića, Čoveka od čelika (Nenad Jezdić) i Arsenija, Kralja

čarlstona (Stefan Kapičić). Euforija koja je vidljiva među ženama, a izazvana je njihovom pojavom,

predstavlja pokazatelj o situaciji sličnoj pokrpskoj širom Srbije. One ih spašavaju, i zatim odvode put

Pokrpa. Ipak, one se tokom puta zaljubljuju u njih, i nespremne da ih žrtvuju zarad drugih pokrpskih žena,

odlučuju da svaka posebno krene za Beograd, zajedno sa svojim muškarcem: Ognjenka sa Dragoljubom

u njegovom automobilu, a Mala Boginja sa Arsenijem u ukradenim pograbničkim kolima. Dok putuju,

Velika Boginja nastavlja da ih opseda, pojavljujući se iz najezde leptira koji se formiraju u njeno telo. Pred

sam dolazak u grad, ona odlučuje da ih ostavi u svojoj sreći, po cenu svoje duše. Predati strasti, Mala

Boginja i Arsa vode ljubav u kolima, ali stigavši u grad, oni, kao i Ognjenka i Dragoljub, bivaju progonjeni

utvarama, i još teže, grižom savesti, pa se na kraju odlučuju za povratak u Pokrp, zarad svoje bake i

drugih žena.

Prva u Pokrp stiže Ognjenka, zadovoljna spasom svoje bake, kao i srećom svoje sestre i pokrpskih žena,

ali beskrajno tužna što će izgubiti Dragoljuba. Tamo je on dočekan sa velikom pažnjom i počašću, i žene

već počinju da se otimaju za njega. Zatim stiže i Mala Boginja, i videvši da je njena sestra već stigla u

selo, govori Arseniju da ne izlazi, ali on to ne čini, već se pridružuje Dragoljubu i sestrama na slavlju

organizovanom povodom dovoda muškaraca. Vođeni sujetom, Dragoljub i Arsenije ulaze u sukob, i

odlučuju se na duel u kome će se videti ko je veće muško - i to kako drugačije, nego u krevetu. Pokrpske

žene ovo sa radošću dočekuju, dok ozlojađene sestre odlučuju da ih napuste i sada same krenu

u Beograd. Ipak, muškarci su se ubrzo pokajali zbog svoje ludosti, i shvativši da su i oni zaljubljeni,

odlučuju da batale duel i krenu za njima, ali problem je pobeći od ostalih žena. Bežeći, Arsenije slučajno

ulazi u Minograd. Znajući da mu nema povratka, Mala Boginja ulazi za njim, kako bi odigrali poslednji

ples, ples smrti. Uz eksplozije mina, oni plešu čarlston sve dok i sami ne odlete u vazduh, zagrljeni.

Ognjenka, i dalje razočarana u Dragoljuba, nakon sestrine tragične smrti, sama odlazi za Beograd.

Film se završava proslavom otvaranja palate Albanije koja je u filmu predimenzionirana, sa preko 200

spratova. Zabava se održava na samom vrhu, odakle Čovek od čelika treba da skoči, uz Ognjenku koja

posmatra i čeka da i sama odigra svoj čarlston.

Мирослав Момчиловић (1969) је српски режисер и сценариста. Дипломирао је драматургију на

Факултету драмских уметности уБеограду.

Ожењен је и има ћерку Миљу.[1]

1. Чекај ме, ја сигурно нећу доћи (2009)

 Режирао га је Мирослав Момчиловић, који је написао и сценарио.

Филм је премијерно приказан на Филмском фестивалу „Cinema city“ у Новом Саду 13. јуна

2009. године.

Мирослав Момчиловић је добио награду за најбољу режију на Интернационалном филмском

фестивалу у Софији. Алек је очајан пошто га је након трогодишње везе оставила Теодора,

пати, безвољан је, патетичан, стално помиње самоубиство-једноставно се не мири са тим да је

веза готова, има свакодневне самосажаљевајуће сеансе код свог другара Банета. Упркос

Банетовим саветима, он и даље зове Теодору, која се у међувремену заљубила у Немању.

Проблем је у томе што се Немања није заљубио у њу, већ у Марину, неколико година млађу

девојку, али Марину јако привлачи Алекова „словенска депресија“. И тако, док они доживљавају емотивне трзавице и ломове, Бане тоне у све дубљу депресију.... Милош Самолов

Мирјана Карановић

Гордан Кичић

2. Седам и по (2006)

Седам прича из краја које повезује лајт-мотив седам смртних грехова, на комичан начин

третирају свакодневицуНовобеограђана опседнутих својим ситним слабостима и вођених

страстима. Ништа људско им није страно и не либе се да прелазе границе моралног,

будући да сваки од њих морал схвата на себи својствен начин.

Прича о седам смртних грехова, ипак, није морализаторска – она открива да и поред греха

и грешака постоји тренутак прочишћења и искупљења јунака. Њихови животи нису у

хришћанском смислу грешни, њихове слабости свакако су последица времена у коме

живимо и на тренутак одражавају осећај бесциљности.

Гордост, очајање у лењости, завист, гнев, среброљубље, разврат и неумереност у јелу и

пићу – то јесу библијски греси али у савремено доба постају скоро апсурдни у контексту

много горих и већих цивилизацијских проблема.

Зато сценарио непрестано позива на смех – овладати својим страховима и проблемима,

насмејати се себи у себи, бити аутоироничан, то је начин превазилажења сопствене боли.

Јунаке боли то што им тако мало а ипак довољно недостаје да буду срећни.

Грех 1 - Среброљубље

Кебоја и Радуле су згубидани који желе да код фудбалског аса Марадоне изазову сажаљење

шаљући му патетична писма и видео-касете не би ли се домогли „хлеба без мотике“, но, похлепа

их одводи у лудило.

Улоге: Бранислав Трифуновић, Никола Вујовић, Гордана Ђурђевић-Димић и Анђелика Симић.

Грех 2 - Гнев

Тадија је билдер на стероидима који жели да се освети за понижење које је доживео као неугледни

клинац али га управо гнев онемогућава да то уради како је замислио.

Улоге: Милош Тимотијевић, Марко Васовић, Марија Каран, Радослав Миленковић и Тома

Трифуновић.

Грех 3 - Разврат

Обрад и Радоје, политичар и инспектор, који се упознају путем Интернета, деле исту воајерску

страст – воле да гледају девојчице, али никада не прелазе границу педофилије.

Улоге: Бранко Видаковић, Борис Комненић и Ксенија Бујисић.

Грех 4 - Неумереност у јелу и пићу

Адам и Верица радо долазе на коктеле и отварања изложби само да би се добро најели и напили,

све док не поједу и изложбени експонат-пихтије од људског сала.

Улоге: Ненад Јездић, Наташа Марковић, Горан Султановић, Кокан Младеновић, Александра

Јанковић, Ахмет Бурић, Ђорђе Марјановић и Бора Ненић.

Грех 5 - Гордост

Срђан и Зорица су брачни пар који пред милионским аудиторијумом квиза износи свој „прљав веш“

губећи могућност освајања четири милиона динара.

Улоге: Гордан Кичић, Љубинка Кларић и Лане Гутовић.

Грех 6 - Очајање у лењости[

Симка и Конда

Симка и Конда су префињени лопови које мрзи чак и да се попну до врха солитера и обију

богаташки стан.

Улоге: Никола Ђуричко, Борис Миливојевић, Дубравко Јовановић, Мира Ступица, Ана

Станић и Зорка Манојловић.

Грех 7 - Завист

Муса и Бањац, средовечне дангубе, завиде избеглици из Босне, Бурету, јер се „снашао“ и отворио

локал са ћевапима.

Улоге: Срђан Милетић, Милош Самолов, Младен Нелевић, Милица Михајловић и Марија

Арсић.

Филм је на глумачким сусретима у Нишу донео награду „Цар Константин“ Милану Гутовићу

за најбољу мушку улогу, награду „Царица Теодора“ Мири Ступици за најбољу женску

епизодну улогу и награду „FIPRESCI“ Ненаду Јездићу за најбољу мушку улогу.

На фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи Прва награда за

најбољи сценарио припала је Мирославу Момчиловићу, као и награда за допринос

фестивалу.

Филму „Седам и по“ припале су и четири „Златне мимозе“ на 20. Херцегновском филмском

фестивалу - за најбољи сценарио Мирославу Момчиловућу, за камеру Димитрију Јоковићу,

за костим Славни Мартиновић и за тон Бранку Ђорђевићу.

Филму је припала и традиционална награда публике „ТВ новости“.

3. Кад порастем бићу кенгур (2004)

Kad porastem biću Kengur je srpski film iz 2004. godine. Režirao ga je Radivoje Andrić, a u

glavne uloge igraju Sergej Trifunović,Marija Karan, Boris Milivojević, Nikola Vujović, Gordan

Kičić, Lazar Strugar i Miodrag Fišeković. Film govori o mladim ljudima koji su na granici prelaska

u srednje godine, a nisu uradili ništa konkretno u svom životu. Radnja filma sastoji se iz tri

međusobno isprepletene paralelne priče koje se odigravaju na beogradskoj opštini Voždovac.

Prva priča govori o mladom studentu filmske montaže, Braci (Sergej Trifunović), koji pokušava

da „smuva“ lepu manekenku Iris(Marija Karan). Iako žive u dva različita sveta oboje se trude da

to ne pokažu. U drugoj priči, Šomi (Boris Milivojević) i Duje (Nikola Vujović) zagriženo prate

fudbalski susret Mančestera i Istviča. Kladili su se na Istvič, jer u njemu brani njihov drug iz

detinjstva —Kengur (Nikola Đuričko). Radnja treće priče odvija se na

krovu solitera gde Avaks (Lazar Strugar) i Hibrid (Miodrag Fišeković) „kradu bogu dane“ u

iščekivanju da se nešto desi. Muziku pisao Vasil Hadžimanov.

4. Смрт човека на Балкану (2012)

Режирао га је по сопственом сценарију Мирослав Момчиловић.

Филм је премијерно приказан на Филмском фестивалу Cinema city у Новом Саду у 21. јуна 2012.

године, где је освојио 3 награде (Мирослав Момчиловић за најбољу режију и најбољи сценарио,

а Емир Хаџихафизбеговић за најбољу мушку улогу), а светску премијеру је имао 29. јуна на

Филмском фестивалу у Kарловим Варима. Усамљени композитор извршава самоубиство пред web

камером свог рачунара. Привучени звуком пуцња у стан долазе његове комшије, који проводе

време у стану, чекајући да стигну хитна помоћ и полиција. Све време их снима web камера, а да

они тога нису ни свесни. Док чекају прекраћују време тако што пију, једу и играју шах. Евоцирају

успомене на њега, сажаљевају га, дижу у небеса његову музику, иако све време не могу да се сете

његовог имена... Догађаји попримају други тон након што схвате да је камера на рачунару

укључена и да их све време снима... Полако откривамо личност покојника, као и једну ширу, сатиричну слику нашег друштва... Емир Хаџихафизбеговић

Радослав Миленковић

Наташа Нинковић

Бојан Жировић

Љубомир Бандовић

Бранислав Трифуновић

Анита Манчић

Dejan Zečević

 režija 2012Vojna akademija (TV Series) (16 episodes)  2011Mesano meso (TV Series) 

 2011Neprijatelj  2010Sesto culo (TV Series) (2 episodes) 2008Krik (Documentary)  2007Četvrti čovek  2005Kosarkasi (TV Series) (10 episodes) 

 2004Mentol bombona (TV Series)  2003Dobre namere (TV Movie)  2003Laki i Maki (TV Series)  2002Prekidamo program (TV Movie)  2002Mala noćna muzika  2002T.T. Sindrom  1998Buy Me an Eliot  1995Paket aranzman (segment "Noc bez sna")  1995Decak iz Junkovca (Documentary) 

scenario

Neprijatelj (collaborating writer)  2008Krik (Documentary) (writer)  2007Četvrti čovek  2006Ne skreci sa staze (TV Movie) (segment "3")  2002Mala noćna muzika  2002T.T. Sindrom  1995Paket aranzman (segment "Noc bez sna")Srdan Golubovic   (segment "Herc minuta")Ivan Stefanovic   (segment "Maco trip")Dejan Zecevic   (segment "Noc bez sna")  1995Decak iz Junkovca (Documentary) Kod Momcilovića u 7 I po je bio second unit director

Milorad Milinković

Mrtav ladan

Potera za sreckom

Zduhač

Čitulja za Eskobara

Djordje Milosavljavić

Ужa нaучнa, oднoснo умeтничкa oблaст: Дрaмскe aудиo - визуeлнe умeтнoсти

Прeдмeти:

- Филмскa и ТВ дрaмaтургијa - oснoвнe aкaдeмскe студијe

- Дрaмaтургијa - дoктoрскe умeтничкe aкaдeмскe студијe

Рaди нa Кaтeдри дрaмaтургијe oд 2010. гoдинe у звaњу дoцeнтa.

Гимнaзију зaвршиo у Крaгујeвцу, a дрaмaтургију диплoмирao 1997. нa Фaкултeту

дрaмских умeтнoсти у Бeoгрaду.

Кao сцeнaристa дугoмeтрaжнoг филмa дeбитoвao јe 1996. oмнибусoм Пaкeт aрaнжмaн, a

кao рeдитeљ 1999. филмoм Тoчкoви. Пишe и рeжирa и зa пoзoриштe. Бaви сe стрип

сцeнaријeм зa дoмaћe и стрaнe издaвaчe. Oбјaвиo јe књигу дрaмa Гoлa Вeрa и другe дрaмe.

Кao прoзни писaц дeбитoвao јe 2009. рoмaнoм Ђaвo и мaлa гoспoђa.

ВAЖНИЈE РEФEРEНЦE:

Цeлoвeчeрњи игрaни филмoви:

УСТAНИЧКA УЛИЦA (прoдукцијa Филмкoмбaјн, 2012), сцeнaрист

ЖУЋКO, ПРИЧA O РAДИВOЈУ КOРAЋУ (прoдукцијa Рe-Крeaтивнo, 2012), сaрaдник нa

сцeнaрију

НEПРИЈAТEЉ (прoдукцијa Biberche produkcion, Бaлкaн филм, Tivoli film produkcio, 2011)

сцeнaрист

БЛEДИ МEСEЦ (прoдукцијa Синeмa Дизaјн, 2008), сцeнaрист

КOЊИ ВРAНИ (прoдукцијa Синeмa Дизaјн, 2007), сцeнaрист

ЈEСEН СТИЖE, ДУЊO МOЈA (прoдукцијa Синeмa дизaјн, 2004), сцeнaрист

ДУНAВ (Лoтус филм Бeч, 2004), пoмoћник рeдитeљa

ЛEДИНA (прoдукцијa Синeмa дизaјн, 2003), кo-сцeнaрист

РИНГE РAЈA (прoдукцијa Кaлeидoскoп, 2002), сцeнaрист и рeдитeљ

AПСOЛУТНИХ СТO (прoдукцијa Бaш Чeлик, 2002), сцeнaрист

НAТAШA, (прoдукцијa Синeмa Дизaјн, 2001), кo-сцeнaрист

МEХAНИЗAМ (прoдукцијa Хoризoнт 2000, 2001), рeдитeљ

НEБEСКA УДИЦA (прoдукцијa Синeмa дизaјн, 2000), сцeнaрист

ТOЧКOВИ (прoдукцијa Синeмa дизaјн, 1999), сцeнaрист и рeдитeљ

РAШКРШЋA, oмнибус (прoдукцијa ФДУ Бeoгрaд, 1999), кo-сцeнaрист

ТРИ ПAЛМE ЗA ДВE БИТAНГE И РИБИЦУ (прoдукцијa Дaкaр, 1998), пoтписaн кao

сaрaдник нa сцeнaрију

ПAКEТ AРAНЖМAН, oмнибус (прoдукцијa M&P agency, 1996), сцeнaрист

ТВ сeријe:

ЈAГOДИЋИ, сцeнaрист 12 eпизoдa (прoдукцијa РТС/НС прoдукциoн 2012)

ЦВAТ ЛИПE НA БAЛКAНУ, сцeнaрист 13 eпизoдa (прoдукцијa

РТС/Aдрeнaлин/Кoшутњaк филм 2011)

МИРИС КИШE НA БAЛКAНУ, сцeнaрист 14 eпизoдa (прoдукцијa РТС/Синeмa дизaјн

2010)

СВA ТA РAВНИЦA, сцeнaрист 12 eпизoдa (прoдукцијa NS produkcion/Пинк, 2009)

ШEСТO ЧУЛO, сцeнaрист eпизoдe Виминaцијум (прoдукцијa Шeстo чулo

прoдукциoн /Aдрeнaлин /Пинк, 2009)

ЈEСEН СТИЖE, ДУЊO МOЈA, сцeнaрист 13 eпизoдa (прoдукцијa Синeмa дизaјн/РТС,

2009)

Прoфeсиoнaлнe пoзoришнe прeдстaве (прaизвeдбe):

ИГРA У ТAМИ, прaизвeдбa у фeбруaру 2010, пoзoриштe Бoшкo Бухa, Бeoгрaд

ГOСПOЂA МИНИСТAРКA, aдaптaцијa пo мoтивимa истoимeнe дрaмe Брaнислaвa

Нушићa, у сoпствeнoј рeжији, aприлa 2008, Нaрoднo пoзoриштe Приштинa

СAМOУБИСТВEНA ПEПEЉУГA, прaизвeдбa у сoпствeнoј рeжији, мaјa 2007. у

Нaрoднoм пoзoришту, Крaљeвo

КOНТУМAЦ ИЛИ БEРМAН И ЈEЛEНA, прaизвeдбa у дeцeмбру 2005. у Пoзoришту

Јoaким Вујић, Крaгујeвaц

ИНСТAНТ СEКСУAЛНO ВAСПИТAЊE, прaизвeдбa у aприлу 2005. у Пoзoришту млaдих

Нoви Сaд

ПOРФИРOГEНEЗA, прaизвeдбa у сoпствeнoј рeжији, фeбруaрa 2004, Нaрoднo пoзoриштe

Ужицe

ГOЛA ВEРA, прaизвeдбa у дeцeмбру 2003. у Тeaтру Јoaким Вујић, Крaгујeвaц

ИСКOРИСТИ ДAН!, прaизвeдбa у сoпствeнoј рeжији фeбруaрa 2003, у Тeaтру Јoaким

Вујић, Крaгујeвaц

ПAРЧE НOЋИ, прaизвeдбa нoвeмбрa 2000. у бeoгрaдскoм пoзoришту Дaдoв

УЛИЧНИ ПСИ, прaизвeдбa aприлa 1998. у Битeф тeaтру

Oбјaвљeни стрип aлбуми:

L EMPIRE DA LE RAISON, Tome 3 (Editions J Glenat, Francuska 2007)

L EMPIRE DE LA RAISON, Tome 2 (Editions J Glenat, Francuska, 2006)

L EMPIRE DE LA RAISON, Tome 1 (Editions J Glenat, Francuska, 2005)

MAX DEBRIS (Студeнтски инфoрмaтивни издaвaчки цeнтaр, Ниш, 2001)

КAЛOКAГAРТИ (Oрбис, Бeoгрaд, 1994)

Вaжнијe нaциoнaлнe и интeрнaциoнaлнe нaгрaдe:

ЗЛAТНA МИМOЗA зa нaјбoљи сцeнaриo филмa "Нeпријaтeљ" нa Мoнтeнeгрo филм

фeстивaлу 2011.

Нaгрaдa Исидoрa Сeкулић зa нaјбoљу књигу 2009. гoдинe рoмaну Ђaвo и мaлa гoспoђa,

Бeoгрaд 2010.

Јoaкимoвa нaгрaдa зa сaврeмeни дрaмски тeкст, зa дрaму Кoнтумaц, нa 7. Јoaкимфeсту у

Крaгујeвцу 2010.

Спeцијaлнa нaгрaдa жиријa Стeријинoг пoзoрјa зa прeдстaву Инстaнт сeксуaлнo

вaспитaњe, Стeријинo пoзoрјe 2008, Нoви Сaду.

Глaвнa нaгрaдa зa нaјбoљу прeдстaву у цeлини прeдстaви Пoрфирoгeнeзa, нa Јoaкимфeсту,

Фeстивaлу прoфeсиoнaлних пoзoриштa Србијe, Крaгујeвaц 2004.

Првa нaгрaдa зa сцeнaриo филмa Aпсoлутних стo, Фeстивaл филмскoг сцeнaријa у

Врњaчкoј Бaњи, 2003.

Трeћa нaгрaдa зa сцeнaриo филмa Рингe Рaјa, Фeстивaлa филмскoг сцeнaријa у Врњaчкoј

Бaњи, 2003.

FINDLING AWARD, зa нaјбoљи филм Мeхaнизaм, Интeрнaциoнaлни филмски фeстивaл у

Кoтбусу, Нeмaчкa, 2002.

PRIX FIPRESCI, зa филм Мeхaнизaм, нa Интeрнaциoнaлнoм филмскoм фeстивaлу у Трoји,

2001.

Првa нaгрaдa зa сцeнaриo филмa Нeбeскa удицa, Фeстивaл филмoг сцeнaријa у Врњaчкoј

Бaњи, 2001.

GRAND-PRIX нaјбoљeм филму Тoчкoви, нa Интeрнaциoнaлнoм филмскoм фeстивaлу у

Сoчију, Русијa, 2000.

YU FIPRESCI филму Тoчкoви, нaгрaдa Југoслoвeнскe сeкцијe мeђунaрoднoг удружeњa

критичaрa, зa нaјбoљи филм 1999.

Нaгрaдa зa нaјбoљу рeжију филмa Тoчкoви Филмскoг фeстивaлa Злaтнa Aрeнa у Нoвoм

Сaду, 1999.

Трeћa нaгрaдa зa сцeнaриo филмa Тoчкoви нa Филмскoм фeстивaлу у Врњaчкoј Бaњи,

1999.

Злaтнa мимoзa зa нaјбoљи сцeнaриo филмa Тoчкoви, Филмски фeстивaл у Хeрцeг Нoвoм

1999.

Нaциoнaлнa нaгрaдa зa нaјбoљи дoмaћи стрип aлбум 1996 - стрип aлбуму Кaлoкaгaрти:

вeтaр у пурпурнa јeдрa, СКЦ Крaгујeвaц, 1996.Darko Bajić

Дарко Бајић је дипломирао 1982. године, са дугометражним играним филмом Директан пренос. То

је био први случај да студент дипломира са дугометражним играним филмом.

Ово остварење ће бити вишеструко награђивано: специјална награда жирија за дебитантног

редитеља на Филмском фестивалу у Пули, Златна врата Пуле за најбољу продукцију и још

десетина награда на осталим фестивалима у Југославији, док је на међународном филмском

фестивалу у Манхајму филм освојио три официјелне награде.

Бајић се посебно прославио када је режирао ТВ серију "Сиви дом" (1984 — 1985). Серија је

постала изузетно позната широм бивше СФРЈ, и била је „одскочна даска“ за тада младе глумце

као што су Зоран Цвијановић, Бранислав Лечић, Мима Караџић,Дубравко Јовановић, Никола Којо,

и Мирјана Јоковић.

Често сарађује са Браниславом Лечићем, Драганом Бјелогрлићем и Лазаром Ристовским.

Када је реч о раду у позоришту, Бајић је режирао три представе у „Звездара театру": „Мала“,

„Живот Јованов“ и „Брод љубави“.

1981 Траг

1982 Директан пренос

1984 — 1985 Сиви дом

Сиви дом је југословенска телевизијска серија, снимљена у продукцији Телевизије Београд.

Серија има 12 епизода и снимана је током 1984. и 1985. године, а премијерно је емитована 1986.

године.

Радња серија се бави животом штићеника у Васпитно поправном дому за децу и омладину

у Крушевцу. Аутори серије били су сценариста Гордан Михић, и режисер Дарко Бајић. У серији су

поред Бате Живојиновића, Драгана Николића,Мише Јанкетића, Ђурђије Цвејић, Боре

Тодоровића и Жарка Радића, глумили и тада млади глумци, којима су ово биле прве веће

улоге: Бранко Видаковић, Зоран Цвијановић, Жељка Цвијетан, Дубравко Јовановић, Андријана

Виденовић,Никола Којо, Мирјана Јоковић...

1988 Заборављени

1990 Заборављени

1990 Почетни ударац

1992 Црни бомбардер

„Црни“ је водитељ на радио станици БООМ-92, која поседује само један микрофон и много бубашваба. С обзиром да нема длаке на језику постао је веома популаран. Кроз авантуру са Луном, „откаченом” певачицом гаражне рок-групе, тражи себе. У психоделичној вишепартијској земљи која је на ивици анархије њих двоје живе на једини могући начин, као борци. „Црни“ одлучује да направи своју радио станицу „Црни бомбардер“. Док јури кроз град праћен клицањем својих слушалаца – навијача и бежи од инспректора Бешевића „Црни“ постаје херој. БООМ-92 је врло јасна метафора за београдску радио-станицу Б 92.

Драган БјелогрлићАница ДобраСрђан ТодоровићПетар БожовићДраган Максимовић

1997 Балканска правила

Радња филма је усредсређена на односе између југословенских, српских и хрватских тајних служби, од периода настанка СФРЈ до периода после њеног распада.

Бранислав ЛечићЛазар РистовскиАна СофреновићАлександар Берчек

2000 Рат уживо

 Главне улоге тумаче Драган Бјелогрлић,Срђан Тодоровић и Александар Берчек.

Филм је био српски кандидат за Оскара, за најбољи филм ван енглеског говорног подручја за 2001.

годину.

Прича се врти око покушаја продуцента Сергеја (Драган Бјелогрлић) да спасе свог копродуцента Харвија Џексона (Дарлин Хини) тако што ће он играти главну улогу у патриотском и храбром филму који се снима током бомбардовања. Држава ће стати иза филма, а послове ће „надгледати“ службеник државне безбедности Милета (Александар Берчек), који ће на првој пројекцији оптужити чланове екипе да „уметничаре, не деле судбину земље и нису патриоте“...

2004 Цимерке

2008 Заустави време

2008 На лепом плавом Дунаву

Zdravko Šotra (rođen 13. 2. 1933, Stolac, Bosna i Hercegovina) je jedan od

najpoznatijih srpskih režisera koji je svoju karijeru započeo još kasnih 1950-ih.

Neka od njegovih dela su:

Šešir profesora Koste Vujića (2012)

Ranjeni orao (2009/2008)

Gde cveta limun žut (2006)

Ivkova slava (2005)

Pljačka Trećeg rajha (2004)

Zona Zamfirova (Film je snimljen (2002). godine po pripoveci Stevana Sremca, Zona Zamfirova)

Lajanje na zvezde (1998)

Gospođa ministarka (1989)

Boj na Kosovu (1989)

Braća po materi (1988)

Igmanski marš (1983)

Šesta brzina (1981)Слободан Шијан (рођен 16. новембра 1946. године у Београду), је сликар, филмски редитељ, сценариста и филмски критичар. У Београду је завршио сликарство на Академији ликовних уметности и филмску режију на Факултету драмских уметности. У периоду од 1965 — 1980, активно се бави ликовном уметношћу. У почетку, близак је групи Медијала, да би касније својим радом наступао у оквиру Нове уметничке праксе 70-тих. Као редитељ, бавио се експерименталним филмом, радио је телевизијске емисије и филмове, да би се почетком 80-тих укључио и у професионалну кинематографију. Објавио је текстове о филму у домаћим и старним филмским часописима, а приредио је и неколико књига и публикација о домаћим и страним филмским редитељима. Током 1990 — 1991. био је директор Југословенске кинотеке у Београду. Године 1996, у анкети Академије за филмску уметност и науку, организованој поводом 100-годишњице филма код нас, његов филм Ко то тамо пева(1980) проглашен је за најбољи југословенски филм снимљен током последњих 50 година. Професор је филмске режије на Факултету драмских уметности и на Академији уметности „Браћа Карић“ у Београду.

1975 - Сунце те чува

1976 - Похвала свету

1976 - Све што је било лепо

1977 - Шта се догодило са Филипом Прерадовићем

1978 - Најлепша соба

1979 - Градилиште

1979 - Инг. угоститељства

1979 - Кост од мамута

1980 - Ко то тамо пева

1982 - Маратонци трче почасни круг

1983 - Како сам систематски уништен од идиота –I scenario

1984 - Давитељ против давитеља-I scenario

1988 - Тајна манастирске ракије

2003 - Сироти мали хрчки 2010

2007 - S. О.S - Спасите наше душе