istorijske avangarde

7/30/2019 Istorijske avangarde

1/15

Istorijske avangarde:dadaizam - zenitizam - nadrealizam

Les Avant-Gardes historiques: dadaisme, zenithisme et surrealisme, u katalogu izlobeLEspace Yougoslave - Un siicle dHistoire, Muse dHistoire Contemporaine - BDIC, Paris, mart1998, p. 256-265.

Stvaranje drave Srba, Hrvata i Slovenaca, 1918. godine, izazvalo je temeljne promene ukulturnom ivotu - u sprezi sa velikim potresima Prvog svetskog rata, padom ruske, nemake iaustrougarske imperije, Oktobarskom revolucijom i, razume se, naglim irenjem novihumetnikih i estetikih ideja na internacionalnom planu, kao i (kratkotrajnom) verom umogunost stvaranja zajednike i jedinstvene jugoslovenske kulturne scene. Istina,

jugoslovenska kultura i umetnost nisu bili proklamovani ni u jednoj od formiranih Jugoslavija, niposle Prvog, ni posle Drugog svetskog rata, niti je stvaranje jugoslovenske nacije i njene kulturebio njihov cilj. Meutim, tenja za meusobnim upoznavanjem i zajednikim delovanjempostojala je i pre stvaranja nove drave, jo od samog poetka XX veka, kada su umetniciorganizovali est Jugoslovenskih izlobi u Beogradu 1904, 1912. i 1922, jednu u Sofiji 1906,

jednu u Zagrebu 1908. i, poslednju, u Novom Sadu 1927. godine. Istoriografija je konstatovalada su "usmerene ka politikom ujedinjenju jugoslovenskih naroda, izlobe ovog perioda bile iznak opteg raspoloenja da se ostvare kulturna saradnja i stvaralaki preporod"[1]. Ove

manifestacije nastavile su se u vidu redovnih prolenih izlaganja jugoslovenskih slikara, vajara,grafiara i arhitekata u Beogradu izmeu 1929. i 1940. godine. Na evropskom planu, hrvatskivajar Ivan Metrovi ve je 1911. godine izlagao svoj Kosovski ciklus u Paviljonu Kraljevine Srbijena Meunarodnoj izlobi u Rimu; 1919. godine u Parizu, a kasnije u vie navrata i u drugimzemljama, na velikim svetskim izlobama pruena je prilika da se mlada zajednica potvrdi naumetnikom planu. Posle Drugog svetskog rata, poev od 1961. godine, organizovano je sedamTrijenala jugoslovenskih likovnih umetnosti, a sve do raspada zemlje, 1991. godine, prireivanesu irom sveta izlobe jugoslovenske umetnosti, ee obeleene politikim stavovima iinteresima nego estetskim kriterijumima. S druge strane, iako nikada nisu predstavljali glavne izvanine struje nae umetnosti, pripadnici avangardnih tendencija dvadesetih i tridesetih godinateili su da pokriju iroki jugoslovenski prostor koji su oseali kao otvoren, celovit i jedinstven. Posopstvenom nahoenju (ili pod prinudom drutvenih i politikih prilika) birali su mesta svoga

boravka i delovanja od Ljubljane do Zagreba i Beograda, bili dobro obaveteni, kritikineoptereeni, delovali i pisali o svim sredinama sa visoko postavljenim i beskompromisnimkriterijumima.

Sam poetak dvadesetih godina obeleen je naglim i pravovremenim usponom naekulture, posebno likovne, ka novim, univerzalnim dometima, kojima se teilo zbog oseanjapripadnosti evropskom prostoru. Ali, istovremeno, pojava avangardnih pokreta u Jugoslaviji moese protumaiti i kao potreba mladih, buntovnih stvaralaca da se suprotstave dominantnoj ulozigraanskih institucija, koje su negovale umerenu liniju modernizma i koje su tradicionalno i,esto, nekritiki prihvatale uzore bekog, minhenskog ili, kasnije, pariskog kulturnog i estetskogustrojstva.

Avangardni pokreti, zenitizam, dadaizam i nadrealizam, roeni su u znaku borbe protivtradicije i njenih umetnikih kanona, protiv graanskog drutva i njegovih kriterijuma, a, u

krajnjoj liniji, i protiv mirnih razvojnih linija evropskog modernizma; cilj im je bio preimenovanjevrednosti umetnikog i kulturnog, ali i politikog, socijalnog, naunog i tehnolokog progresa.Pokreti su bili internacionalnog usmerenja i zasnovani na interdisciplinarnom jeziku iaktivistikom, gotovo revolucionarnom ponaanju. Strategija izraavanja ispoljavala se krozformu asopisa i kroz subverzivne, alternativne vidove novog umetnikog diskursa. U perioduizmeu 1921. i 1932. godine pojavljuju se u jugoslovenskim gradovima - u Zagrebu, Beogradu,Ljubljani, Novom Sadu, Subotici - brojni asopisi koji obrazuju poseban model tekstualno-slikovnog izraavanja i tipografskih reenja, sintetizujui utopistike projekcije svojih svetova:Svetokret, Zenit, Dada Tank, Dada Jazz, Dada-Jok, Ut, Putevi, Svedoanstva, Hipnos,Rdei pilot, Novi oder, Tank, Venost, 50 u Evropi, Almanah Nemogue/LImpossible,Nadrealizam danas i ovde. Njihovo postojanje omoguuje da se govori o asopisu kaonajkompletnijem jugoslovenskom "avangardnom delu"[2]. Ti asopisi su, u stvari, bili forumiavangardnih pokreta, kao razni oblici nomadskog ponaanja.

Kao deo evropskog,jugoslovenski dadaizam je, radikalno i samosvojno, obeleio poratnovreme, i veoma brzo svoje mladalako raspoloenje i internacionalni karakter ukljuio u kulturnazbivanja Hrvatske i Srbije. Njegovo pokretanje, delovanje i trajanje, pa i naziv yougo - dadavezuju se za linost Dragana Aleksia (1901-1958). On je od jeseni 1920. studirao slavistiku

1


2/15

u Pragu, gde su uesnici berlinske dade upravo u to vreme obeleili umetniku atmosferu. Tu jeon, nakon provokativnih izvornih dadaistikih nastupa, formulisanih kao orgart (skraenica odorganske umetnosti - neologizam samog Dragana Aleksia), ukljuujui i itanje sopstvenepoezije, uspostavio veze sa ekim i evropskim protagonistima avangarde - Tristanom Carom,Raulom Hausmanom, Valterom Meringom, Hugom Balom, Kurtom vitersom, MaksomErnstom. Svoje aktivistike manifestacije zasnivao je na demistifikaciji, otroj kritici i destrukcijitradicionalnih vrednosti, na ironiji, paradoksu, na groteski, velianju nagona i nihilistikimpostupcima, sraunatim na izazivanje oka u publici. Organizovao je dadaistike manifestacije u

Novom Sadu, Vinkovcima, Osijeku i Subotici i uestvovao na njima svojom prozom, dramama ipoezijom u duhu bruitizma i simultanizma.Aleksi je u Vinkovcima okupio grupu dadaista (Antun Tuna Milinkovi - pseudonim Fer

Mill, Dragan Sremac, Slavko lezinger, Vido Lastov), a u Zagrebu, gde je u svojoj redakcijiformirao dadaistiki klub, saraivao je u asopisu Ljubomira Micia Zenit (od 1. do 13. broja,1921-1922). U njemu je objavljivao poetske i programske tekstove i dada-eseje, prilagoavajuisvoj program nekim zenitistikim naelima, pre svega tenji ka primitivizmu (Dadaizam, KurtSchwitters Dada, Tatlin. HII/s + ovek, Lud je ovek, Fabrika lokota, Ne uje se abokreketanje,Pljutav obraz okrete me i rekoh, Okolosvetski portret, Preduralizam i dr.). Objavljivao je i uasopisu maarskih aktivista Ma (Taba ciklon I). Aleksieva elja za formiranjem homogenedadaistike grupe izvan Zenita izazvala je raskid sa Ljubomirom Miciem i njegovim asopisom.

Gotovo istovremeno, krajem maja i poetkom juna 1922. godine, u Zagrebu, Miciev brat

Poljanski tampa dadaistiku reviju Dada-Jok, a Aleksi - svoje publikacije Dada Tank i DadaJazz. U njima je Aleksi eksperimentisao vizuelnim, grafikim i semantikim sredstvima, zalagaose za mogunosti novih oblika dinaminog i simultanog itanja radikalnih tipografskih reenja,izvan tradicionalnog jezikog principa. Insistirao je na simultanosti, apsurdu, ironiji, groteski,skraenosti i neposrednosti delovanja, interdisciplinarnosti i uvoenju novih medija (fotografija,film). Njegova autorska krilatica kako-te-dragost podrazumevala je princip apsolutne dadaistikeslobode, izvan svih pravila i kanona. Koristio je i viterovski konstruktivistiki oblikovni postupakkontrolisanog haosa, sa veoma izraenim ritmom stranice, koju je likovno realizovao Mihailo S.Petrov, dotadanji saradnik Zenita. Petrovljeve grafike manjeg formata raene su gotovoautomatskim postupkom; pribliavaju se apstrakciji i bliske su njegovim linorezima raenim1921. godine za Miciev asopis. Aleksi, potom, u Beogradu nastavlja da pie u duhu dadaizma,ukljuuje se u protonadrealistike asopise (Putevi, Crno na belo, Svedoanstva, Venost) i

kasnije postaje jedan od najautoritativnijih likovnih kritiara zvaninih glasila.U memoarskom tekstu Vodnik dadaistike ete[3], pisanom 1931, dakle - deset godinanakon svoje avangardistike aktivnosti, Aleksi je sainio hroniku i uputio na niz nepoznatihdetalja, koji se, imajui u vidu veliku vremensku distancu, moraju kritiki koristiti. Tu spominjenameru da se sa dadaistima iz svoga kruga ukljui u meunarodni dada-arhiv, koji je trebao dase reaktivira 1999. godine, i najavljuje izlazak svojih dadaistikih i und-romana, ali oni do danasnisu dostupni. Tragove Aleksievog delovanja veoma je teko pratiti, poto su zapisi odogaajima nepouzdani, a njegova gotovo kompletna i neistraena zaostavtina sa dada-arhivombila je - igrom sluaja koja podsea na dadaistiki apsurd - nakon njegove smrti unitena.

U Vojvodinije delovala grupa jugoslovenskih Maara, okupljena oko asopisa Ut (Put) uNovom Sadu, dadaistiki orijentisana, sklona aktivistiko-konstruktivistikim tendencijama(Zoltan uka, Endre Arato, Jano Meter, Arpad Lang, Lajo Jano Aranjmive; sarauju, izmeuostalih, i Mihailo S. Petrov, Stanislav Vinaver, Milan Dedinac). Druga grupa dadaista, u Subotici,bila je kratkotrajna, ali je imala homogeniji program i jasniju svest o destrukciji. Objavljivali suprogramske tekstove i dadaistike reportae u subotikom dnevnom listu Hirlap i organizovaliveliki dada-matine pod nazivom Koncert mirisa i svetla, sa arhitekturom zvuka, zasnovan naefektima sinestezije. Meu uesnicima sreemo ponovo imena Dragana Aleksia, Zoltana uke,Janoa Metera, zatim Endre Aratoa, Mikea Florisa, Andora ugara, Arpada Langa, andoraHarastija; itani su i prilozi Lj. Micia, R. Hilsenbeka, L. Kaaka, Adama onta i poznatogmaarskog dadaiste andora Barte, koji im je bio koncepcijski najblii motivom o obeenomoveku.[4]

Zenitizam se manifestovao kroz svoje glasilo - asopis Zenit, koji je Zagrebu februara1921. godine pokrenuo pesnik i knjievnik Ljubomir Mici (1895-1971) kao mesenu"internacionalnu reviju za umetnost i kulturu". Neposredno pre pokretanja Zenita, Miciev brat,pesnik i slikar Branko (pseudonimi: Virgil, Valerij, Vij ili Ve Poljanski, 1897-1947) izdao je u

Ljubljani januara 1921. godine jedini broj veoma angaovanog Svetokreta - Lista za ekspedicijuna severni pol ovekovog duha. Poljanski u Svetokretu nedvosmisleno izraava svoju radikalnuumetniku i drutvenu orijentaciju i ispoljava spremnost da prihvati novo i progresivno. Onpozdravlja "listopadsku (oktobarsku) revoluciju duha", novu umetnost i novog oveka i sasvim u

2


3/15

duhu apsurda uzvikuje: "ivela Republika! iveo kralj! ivela Internacionala! Proleteri svihzemalja ujedinite se! iveli Sovjeti! iveo Lenjin i Trocki!". Umetnost je za njega, ipak, "daleko odbanalnih politiko - nacionalno - socijalno - boljevikih terora". Poljanski podravarevolucionarnost slovenakih umetnika - slikare i grafiare Boidara Jakca, Frana Tratnika i brauKralj, kompozitora Marija Kogoja, a posebno avangardnog pesnika Antona Podbeveka.

Oevidna nemogunost da nastavi sa daljim izdavanjem Svetokreta vezala je Poljanskogza asopis Zenit, koji je, sa povremenim zastojima zbog organizacionih i materijalnih problema,kao i zbog sudskih i policijskih osuda, posle Zagreba izlazio u Beogradu od aprila 1924. do

decembra 1926. godine, kada je definitivno zabranjen zbog teksta dr M. Rasinova Zenitizam krozprizmu marksizma. Objavljeno je 43 broja Zenita, raznorodnog idejnog i stilskog usmerenja,razliite tipografije i likovnih reenja, neujednaenog sastava saradnika, ali obeleenog odpoetka do kraja avangardistikim raspoloenjem, izrazitom kritikom drutvene i politikesituacije, nemilosrdnim obraunom sa religioznim, graanskim i malograanskim vrednostima.Bio je internacionalnog karaktera - po temama i idejama koje je zastupao, po mnogobrojnimstranim jezicima na kojima su prilozi bili objavljivani (francuskom, nemakom, engleskom,ruskom, holandskom, ekom, esperantu, maarskom), po saradnji sa poznatim umetnicima iglasilima gotovo celokupne evropske avangarde (Devetsil, Ma, Blok, Contimporanul, EspritNouveau, 7Arts, Caira, Der Sturm, Manometre i dr.).[5]

Zenit je negovao naglaenu tenju ka novinama i antimimetizmu u likovnim umetnostima,proklamovao je osamostaljenu re u poeziji (Rei u prostoru), bio pod jakim uticajem novih

medija i umetnikih disciplina - pre svega radija, reklame, filma, deza i fotografije. Zenitistikostvaralatvo je bilo srodno savremenim avangardnim pokretima - ekspresionizmu i dadaizmu,futurizmu i konstruktivizmu, i u nekim vidovima se s njima poklapalo.

U svojoj poetnoj fazi, zenitizam je izraavao jasan antimilitaristiki i humanistiki stav.Izrastao je iz Micievog naglaenog ekspresionistikog raspoloenja, negovanog i razvijanog uZagrebu pre pokretanja asopisa. U tom duhu je i prvi programski tekst, objavljen u prvom brojuasopisa, ovek i Umetnost, gde se posebnim slogom naglaava: "Mi hoemo da iznesemo naeunutranje lice"; evociraju se ratne strohote i uzvikuje: "Nikada vie rata! Nikada! Nikada!" i

jasno izjavljuje: "Zenitizam - kao inkarnacija duha i due imperativ je za najviim izraajem uumetnikom delu. Zenitizam je tenja za stvaranjem najviih oblika. Zenitizam je apstraktnimetakozmiki ekspresionizam. Zenitizam i ekspresionizam su zrcala u kojima emo ugledati naustranu unutranju bol - dramu nae due". Der-turmovski karakter iskaza, obojen emocijama i

glasnim ispoljavanjima intimnih stanja due, gde saoptene rei odzvanjaju kao krici, odgovaraoje optem poratnom raspoloenju i potrebi da se lino poistoveti sa univerzalnim.Sadraj i izgled prva tri broja asopisa, iroki krug saradnika (Maks Jakob, Miel Sefor,

Igor Severjanjin, Marsel Sova, Kler i Ivan Gol, Pol Derme, Vinsent Uidobro) zatim tekstovi oekspresionizmu i njegovim protagonistima, kao i evropski kontekst toga vremena, uslovili su odsamog poetka meunarodni karakter asopisa. Tipografsko reenje celine, a posebno tampanjenaziva asopisa prilagoenim slovima nemake gotice u stilizaciji tipinoj za fin-desiecle ireprodukcijama umetnikih dela (Egon ile, Vilko Gecan), doprineli su ekspresionistikomkarakteru glasila Zenit. Znaajno je da je Ivan Gol, u istoj godini kada se deklarisao kao zenitista,proklamovao smrt ekspresionizma u tekstu Ekspresionizam umire (Der Expressionismus Stirbt),to je i na meunarodnom planu bio znaajan momenat i dijagnoza kraja ovog pokreta.

U Zenitu kratkotrajno sarauju najistaknutiji srpski modernisti (Rastko Petrovi, StanislavVinaver, Duan Mati, Milo Crnjanski, Stanislav Krakov). Raskid saradnje sa njima izazvalo jeobjavljivanje Manifesta zenitizma juna 1921, iji su autori Ljubomir Mici, Ivan Gol i Boko Tokin.to se tie Micievog Manifesta zenitizma, pisanog u Zagrebu na Balkanu, on je predstavljaoverbalizaciju celokupnog avangardistikog programa, sa krilaticom o preporodu Evrope i "golomoveku Barbarogeniju", koji dolazi iz dalekih, mistinih predela Jugoistoka, "iznad ar Planine -iznad Urala - Himalaja - Mont-Blanca - Popokatepetla - iznad Kilimandara". On donosi oveka("brata i oca bogova"). Tu se ve uvodi motiv kola za spasavanje (to e biti, neto kasnije, nazivzabranjene Micieve knjige poezije u izdanju Zenita). Istovremeno, Mici zastupaantropocentrizam u okviru balkanskog kulturnog kompleksa: "ovek je centar makrokozmosa -severni pol zemlje" i "Zemlja je za oveka Brata a ne za Ubicu"; "Prva ovekova slabost stvorila

je Boga - Prvo Carstvo; Prva egipatska i grka kultura (Grka i Makedonija zajedno su naBalkanu!) - Drugo Carstvo, Zenitizam = Trea vaseljena". Istovremeno insistira na metafizikom,antropozofskom i metakosmikom poreklu zenitizma. U odnosu na umetnost - proklamuje smrt

ekspresionizma, kubizma i futurizma: "Mi smo produenje linije - na vie. Mi smo njihova sintezaali kao smernica u visinu i reinkarnacija - njihova idejna filozofska plusegzistencija".

U kasnijem toku izlaenja, Zenit proiruje polje delovanja, interesovanja i krug saradnika(Raul Hausman, Franc Riard Berens, Selin Arno, Anri Barbis, Aleksandar Blok, an Eptajn,

3


4/15

Rudolf Panvic, Guljermo de Tore, Florent Fels, Jaroslav Sajfert, Karel Tajge, Pjer Alber Biro, AndreSalmon, Adolf Hofmajster, Paolo Buci, Hervart Valden, Ruero Vazari, E. Diktonijus, Lajo Kaak imnogi drugi).

Neujednaeni odnosi izmeu zenitizma i jugo-dade upuuju na njihove bliskosti iintenzivnu saradnju u poetnoj fazi, a potom na antagonizam izmeu ova dva avangardnapokreta i odbijanje da se poistovete. Razloge za to treba traiti u nastojanju Ljubomira Micia injegovog brata Poljanskog da uine zenitizam autonomnim pokretom i da ga izvedu iz optihavangardnih tokova, dajui mu izdvojen karakter u odnosu na celokupnu evropsku avangardu.

Trebalo je da se zenitistiki projekat identifikuje po sloganu balkanizacija Evrope i po metaforinojfiguri barbarogenija. Pod balkanizacijom Evrope podrazumevala se propast staroga svetaZapadne Evrope i unoenje novih ideja sa mistinog Istoka, novih snaga i energija kojeovaplouje svei, neiskaljani, neuprljani i moni balkanski barbarogenije.

U poetnoj fazi Zenit prati i tumai dadaistika deavanja i objavljuje dadaistike tekstove,da bi ve od kraja maja 1922. godine, kroz svoju publikaciju sa turcizmom u naslovu Dada-JokBranka Ve Poljanskog (drugi broj je publikovan kao letak Dada-Jok - Zenit-express), dadaistikimformama i renikom formulisao antidadaistiko i adadaistiko raspoloenje. Polemike u njemuizrazito su negirale vezu sa dadaizmom (u Micievom lanku Ja pozdravljam DaDaJok istie seglasno da je "zenitizam odluni i nepomirljivi neprijatelj dadaizma"). Meutim, zapaaju seoevidne paralele sa nemakim, tanije berlinskim dadaizmom (kritika ekspresionistike poetike,humor i groteska, naglaeni erotski porivi), kao to se kroz podravanje apsurda sreu i

nagovetaji nadrealizma.[6]

Veze koje je zenitizam uspostavio sa italijanskim futuristima, pre svega sa njegovimneprikosnovenim voom Filipom Tomazom Marinetijem (prepiska, objavljivanje futurustikihtekstova i kritiko praenje njihovih aktivnosti), ukazuju na to da je on imao odreene afinitete irazumevanje za afirmativni stav koji je italijanska avangarda imala prema novim formamaizraavanja i novoj industrijskoj eri, eri maine, dinamike, pokreta. Zenitizam e ponuditi svojuvarijantu ushienja tehnikom i tehnologijom preko odnosa prema Nikoli Tesli i njegovim izumima,u kojima se dostignua moderne nauke prepliu sa jo uvek enigmatinim vanulnim energijama.Najzad, zenitizam prvi u jugoslovenskoj sredini objanjava konstruktivizam kao novu i znaajnumanifestaciju modernog doba, pokrenutu idejama ruskih avangardista. Grafika oprema asopisaZenit je ve od prolea 1921. godine dobila odreenija konstruktivistika svojstva - kako utipografskim reenjima korica, naslova, preloma stranica, tako i u reprodukcijama umetnika, kao

to su Vladimir Tatljin, Lazar El Lisicki, Laslo Moholj-Na, Aleksandar Arhipenko, Lajo Kaak,Aleksandar Rodenko, Kazimir Maljevi, Vasilij Kandinski i dr. Vrhunac izdavake politikepostignut je brojem 17-18 iz 1922. godine, koji je nosio naziv Ruska sveska. Taj broj su urediliIlja Erenburg i El Lisicki, koji je uradio posebnu naslovnu stranu u stilu svoga proun-a.Predstavljeni su najaktuelniji i najznaajniji stvaraoci nove ruske avangardne prakse u domenupozorita, pesnitva, filma, likovne umetnosti i teorijske misli. I vie od toga - konstruktivistikonaelo miljenja i stvaranja umetnikog dela prihvata se kao princip po kome se u naoj sredinirealizuju pojedina znaajna dela knjievnosti i umetnosti (Micieva poema Kola za spasavanje,tipografsko-likovna reenja asopisa Zenit i zenitistikih publikacija, zenitistiki radovi Jo Kleka,M. S. Petrova, zatim ideja Maljevievog praznog i punog prostora, ili Tatljinov Spomenik Treojinternacionali kao simbol novog doba korieni su u raznim prilikama i sl.). Pojavni oblicikonstruktivizma doli su do izraaja i na velikoj Meunarodnoj Zenitovoj izlobi nove umetnosti,odranoj u Beogradu aprila 1924. godine.

Interesovanje Zenita za konstruktivizam kasnije je pretoeno u zanimanje za Bauhaus, natipografskom i arhitektonskom planu, kao i za primenu ideja ove meunarodne kole usvakodnevnom ivotu. U tom kontekstu, u Zenitu se sreu imena sledeih umetnika: RudolfaBelinga, V. Kandinskog, L. Moholj-Naa, Valtera Gropijusa, Eriha Mendelsona, Karla vanEsterena, Tea van Duzburga i dr.[7]

Pored asopisa, kao glavnog izvora zenitistikih ideja, postojala je Biblioteka "Zenit", kojaje objavljivala knjige saradnika (Micia, Gola, Poljanskog, Marijana Mikca i anonimnog autora delapod nazivom Metafizika niega). Veliki izdavaki poduhvat predstavljao je album Arhipenko -Nova plastika, sa predgovorom Ljubomira Micia Prema optikoplastici (1923). U njemu sunaznaeni principi zenitistike skulpture zamiljene kao nemimetike, nove forme inspirisaneArhipenkovim delima.

Znaajna Micieva misija bila je sakupljanje i izlaganje dela avangardne umetnosti u

prostorijama redakcije Zenita u Zagrebu i Beogradu, a zatim i organizovanje velike Meunarodneizlobe nove umetnosti (aprila 1924). Izloba je obuhvatila preko sto dela umetnika iz Belgije,Danske, Bugarske, Nemake, Holandije, Francuske, Rusije, Italije, Rumunije, Maarske, SAD iJugoslavije i bila prvo suoavanje beogradske publike i kritike sa ostvarenjima u duhu kubizma,

4


5/15

konstruktivizma, ekspresionizma, futurizma i zenitizma. Izloba se u glavnim crtama moerekonstruisati na osnovu 25. broja asopisa Zenit, koji je istovremeno i njen katalog. Meunajznaajnijim uesnicima bili su Kandinski, Ser arun, Arhipenko, Rober Delone, Osip Zadkin,Luis Lozovik, Moholj-Na, El Lisicki, Alber Glez... Od jugoslovenskih umetnika izlagali su MihailoS. Petrov, Vinko Foreti Vis, Vjera Biler, Vilko Gecan i Jo Klek.

Paradigmatinim likovnim umetnicima vezanim za zenitizam mogu se smatrati Mihailo S.Petrov (1901-1983) i Jo Klek (1904-1987). Prvi je obeleio poetke zenitizma svojim grafikama,tematski vezanim i specijalno raenim za Zenit, u duhu kasnog ekspresionizma priblienog

apstrakciji. Njegov postupak je proet kosmikom i religioznom tematikom, a karakteristino je iuvoenje slova u grafike radove. Josip Sajsel (pseudonimi u periodu zenitizma: Jo i Josif Klek)radio je crtee, slike, projekte za arhitektonske objekte, kolae, nacrte za kostime i zavesuzenitistikog pozorita, plakate, konstruktivistiko-dadaistike stilizacije sa primetnim elementimaproun-a El Lisickog i Bauhausa. Za svoje apstraktne kompozicije primenio je autorsku idejupafame (PapierFarbenMalerei), prevedenu kao arbos (ArtijaBojaSlika). Radio je za zenitistikaizdanja naslovne strane i kolae u vidu programskih amblema (zajedno sa Miciem). M .S. Petrovse smatra jednim od pionira jugoslovenske savremene grafike, a J. Sajsel je - poslenadrealistikog perioda svoga stvaralatva - u Zagrebu gradio karijeru kao urbanista i arhitekta(na Svetskoj izlobi u Parizu 1937. bio je nagraen njegov projekat Jugoslovenskog paviljona).

Saradnja Micia i njegovog brata Poljanskog sa slovenakim umetnicima bila je vrlointenzivna, posebno u postzenitistikom periodu u Parizu, kada je njihova delatnost bila

usredsreena prevashodno na likovnu umetnost. U Micievoj galeriji u Medonu nalazila su se imnoga dela slovenakih konstruktivista - Avgusta i Tee ernigoj i Eduarda Stepania. Ona su,sreom, sauvana i zajedno sa velikim brojem drugih likovnih radova jugoslovenskih i evropskihumetnika iz Micieve zbirke danas se nalaze u zbirkama Narodnog muzeja u Beogradu. Poslepokretanja asopisa Svetokret u Ljubljani, braa Mici su saraivali 1927. godine i u slovenakomavangardnom asopisu Tank, koji je sa Zenitom imao slinosti u pogledu orijentacije, saradnika,programske koncepcije, pa i grafikog izgleda.

Traganje zenitizma za otkrivanjem instinktivnog i izvornog, varvarskog i antievropskogdiskursa predstavljalo je jednu od karakteristinih antinomija ovog avangardnog pokreta. S drugestrane, inventivne ideje dole su do izraaja i u likovnim, grafikim i tipografskim reenjimaasopisa. One su posedovale racionalnu snagu u pravcu savremenih ostvarenja, koja su mogla dase uporede sa najaktuelnijim zamislima progresivnih glasila toga vremena u svetu; zbog toga je

Zenit imao veliki meunarodni ugled. Razlog to Zenit i danas predstavlja izvor i podstrek mladimumetnicima treba traiti vie u njegovom oseanju za vizuelnu kulturu nego u njegovim idejnimpostavkama, koje su vremenom bledele i pretakale se u sopstvenu suprotnost, pogotovo upostzenitistikom periodu.

Kao trea avangardna tendencija javlja se na ovim prostorima nadrealizam, najpre uformi protonadrealizma (sredina dvadesetih godina), a potom kao pokret (krajem dvadesetihgodina, 1929-1932). Obeleen je aktivnostima trinaestorice beogradskih nadrealista okupljenihoko knjievnika Marka Ristia (1902-1984); to su bili pesnici i publicisti Vane Bor (Stevanivadinovi), Aleksandar Vuo, Oskar Davio, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijevi, oreJovanovi, ore Kosti, Duan Mati, Branko Milovanovi, Koa Popovi, Petar Popovii slikar Radojica ivanovi Noe. Njihova delatnost je bila u znaku preusmerenja dadaizma upravcu traenja novih puteva. Najznaajnija nadrealistika naela ostvarena su u nizu polemikihnapisa i u brojnim publikacijama, a naroito u ilustrovanom Almanahu Nemogue / LImpossible(1930) i u asopisu Nadrealizam danas i ovde (izala tri boja, 1931. i 1932). Sa francuskimnadrealistima bili su uspostavljeni dinamini kontakti (prepiska, pariski susreti, razmene tekstovai dela; posebnu vanost predstavlja saradnja francuskih nadrealista u beogradskim publikacijama- Andrea Bretona, Luja Aragona, Renea ara, Andrea Tiriona i dr.) U Parizu Solomon Moni deBuli, Duan Mati i Marko Risti sarauju u La Revolution surrealiste; Vane Bor i Koa Popovipotpisuju manifest Un Homme du gout; Marko Risti je uz Bretona i njegov Drugi manifest, kao iuz Surrealisme au service de la Revolution, saradnik je Minotaure-a, poseduje izvanredanmeunarodni arhiv nadrealizma i brojna umetnika dela; beogradski nadrealizam se spominje ugotovo svim francuskim nadrealistikim glasilima...[8]

Beogradski pokret karakterie traganje za automatskom pesnikom formom, etikimpostavkama, zatim interdisciplinarnost, subverzivni smisao rei i slike, oblika i materijala,istaknuta angaovana strategija i politika orijentacija, kao i primena psihoanalitikih teorija u

dijalogu sa marksizmom. Bili su marksistiki i psihoanalitiki obrazovani, ali napadani od straneteoretiara komunizma za "frojdizaciju marksizma" i optuivani da su "neprijatelji radnike klase",poto su osporavali marksistike teze o umetnosti kao drutvenom inu. Odbijali su represije ukulturi, koje su bile zastupane u okviru programa socijalistikog realizma. Privlailo ih je Frojdovo

5


6/15

uenje o ljudskim nagonima, a to im je pomagalo da razotkriju licemerstvo graanskog drutva injegovih institucija, kao i prosenost svake vrste. Nadrealizam je, pozivajui se na psihoanalizu,branio ovekovo pravo na slobodu umetnikog ina, na nesvesne prostore duevnog ivota.Upravo taj momenat je bio naroito naglaen u programu srpskih nadrealista.[9]

Njima je bio blizak Miroslav Krlea, hrvatski knjievnik, prijatelj i saradnik Marka Ristia.Slino beogradskim nadrealistima, on je zastupao principe drutvene angaovanosti, ali i potrebuslobode stvaralatva. To se manifestovalo u njegovim asopisima Danas (1934) i Peat (1939),gde sarauje i M. Risti, a posebno u Predgovoru Podravskim motivima (1933) hrvatskog slikara

Krste Hegeduia - gde je temperamentno i ubedljivo napao soc-realistiku dogmu harkovskog imoskovskog kongresa.U likovnom pogledu, beogradskim nadrealistima su svojstveni multimedijalni eksperimenti,

interesovanje za neobino i neoekivano, za snove i halucinacije. Tu spadaju nadrealistika slikaRadojice ivanovia Privienje u dimu, fotografije Nikole Vua, uraene dokumentarnimmetodama. Svoje stvaralatvo su proirili na istraivanje automatskog, aloginog i nagonskog,ispoljeno u zajednikoj nadrealistikoj igri cadavre ecquis, u kojoj su eksperimentisali mnogisaradnici. U crteima ora Kostia i ora Jovanovia, kao i u slikama Oskara Davia i gotovosvih ostalih nadrealista, neguju se podsvesno i spontano. U stvaralakom postupku primenjivalisu novu tehnologiju fotografije i otkrivali njene neistraene oblikovne mogunosti (fotogramiVaneta Bora i Nikole Vua, fotomontae i fotokolai Milana Dedinca, Duana Matia, Nikole Vua,Radojice ivanovia). Unosili su nelikovne elemente, pomou kojih su u svojim delima spontano

stvarali neobian nadrealan svet (kolai Marka Ristia, Vaneta Bora, asamblai Lule Vuo,Aleksandra Vua i Duana Matia, Vaneta Bora i dr.).[10]

Iako nije neposredno uticao na dalju sudbinu srpske umetnosti, nadrealizam je delovaokao katalizator, to e se naroito osetiti u periodu posle Drugog svetskog rata, od sredinepedesetih godina, kada je ve bilo smanjeno dejstvo vladajueg soc-realizma. Nadrealistikafantazmagorija pojavie se u nizu varijanata, u okviru kasnog modernizma, koji je svojestvaralatvo temeljio, kao i nadrealizam tridesetih godina, na snovima i mati, nagonskom,skrivenom i osloboenom izrazu, na zatamnjenim i stravinim vizijama, suprotstavljenimvladajuim racionalnim, optimistikim i hedonistikim utopijama.

Napomene

1 Dragutin Toi: Jugoslovenske umetnike izlobe 19041927, Beograd 1983.2 Miko uvakovi: Kontekstualni, intertekstualni i interslikovni aspekti avangardnih asopisa, Srpskaavangarda u periodici (Zbornik radova, uredili: Vidosava Golubovi i Stania Tutnjevi), Matica srpska, NoviSad / Institut za knjievnost i umetnost, Beograd, 1996, str. 111122.3 Dragan Aleksi: Vodnik dadaistike ete, Vreme, br. 3243, Beograd 1931; Dragan Aleksi Dada Tank(priredio Gojko Tei), Beograd 1978.4 Vida Golubovi: Dada u Subotici Obeen ovek & Koncert mirisa i svetla, Knjievnost, br.78, Beograd1990.5 Vida Golubovi, Irina Suboti: Zenit i avangarda dvadesetih godina (katalog izlobe), Narodni muzej /Institut za knjievnost i umetnost, Beograd 1983; Irina Suboti, Likovni krog revije Zenit (19211926),Ljubljana 1995; Vida Golubovi: Slovenaka avangarda / ruska avangarda, Pojmovnik ruske avangarde(uredili: Aleksandar Flaker i Dubravka Ugrei), br. 5, Zagreb 1987, str. 219229.6 Vidosava Golubovi: Dada-Jok Branka Ve Poljanskog, Srpska avangarda u periodici (Zbornik radova,uredili: Vidosava Golubovi i Stania Tutnjevi), Matica srpska, Novi Sad / Institut za knjievnost i umetnost,

Beograd, 1996, str. 157166.7 Vida Golubovi: Zenit / ruska avangarda, Pojmovnik ruske avangarde (uredili: Aleksandar Flaker iDubravka Ugrei), br. 4, Zagreb 1985, str.163174; Natalija Zlidnjeva: El Lisicki kao ogledalo zenitizma,Srpska avangarda u periodici (Zbornik radova, uredili: Vidosava Golubovi i Stania Tutnjevi), Maticasrpska, Novi Sad / Institut za knjievnost i umetnost, Beograd, 1996, str. 425430; na istom mestu: JeaDenegri: Likovni umetnici u asopisu Zenit, str. 431442.8 Hanifa Kapidi-Osmanagi: Srpski nadrealizam i njegovi odnosi sa francuskim nadrealizmom, Sarajevo1966; Miodrag B.Proti: Srpski nadrealizam 19291932, Jugoslovenska umetnost XX veka, Muzejsavremene umetnosti, Beograd 1969; Branko Aleksi: Paris 1925 Premiere annonce du groupe surrealistebelgradois, Andre Breton et le Surrealisme International (Opus International), nos. 123124, Paris 1991.9 Milenko Karan: Psihoanaliza i nadrealizam, Niki 1989.10 Milanka Todi: Fotografija i avangardni pokreti u umetnosti, Srpska avangarda u periodici (Zbornikradova, uredili: Vidosava Golubovi i Stania Tutnjevi), Matica srpska, Novi Sad / Institut za knjievnost i

umetnost, Beograd, 1996, str. 455463.

6


7/15

Mediala

Velika je prednost umetnika vinih peru i razgranatoj misli: oni onda nisu osueni dadugo, a esto i jalovo iekuju tumae svojih ideja i ostvarenja; nezamenljiv je njihov trag krozre pisanu u asu nastajanja dela i dogaanja u vezi sa njim, a i sami oni obogaeni su jo

jednom vrstom kreativnosti koja dopunjuje njihova likovna vienja. Mada estojednodimenzionalni, oni su ipak autentini interpretatori svojih nastojanja - pod uslovom da je upitanju prava, ozbiljna mera pristupa, bez namere mistifikacije problema i vrednosti, to, umestoda osvetli - zatamni i zamagli i inae objektivno teko dokuivo individualno doivljavanjelikovnog.

Prednost te vrste u naoj sredini imala je grupa Mediala, jedina - kako je to primetio iBora osi - koja je posle beogradskih nadrealista imala definisane stavove i programski bila

koherentna, to ipak nije eliminisalo razliita, pa i pogrena tumaenja njihovih nastojanja.Programski tekstovi, objavljivani u Vidicima tokom 1958. i 1959, a kasnije u nizu listova,asopisa, u knjizi Leonida ejke Traktat o slikarstvu (Nolit 1964) i dr., najpotpunije supredstavljeni u "listu za umetnost" koji je pod nazivom Mediala (br. 1, god. I, Beograd 1959)1izdala "grupa slikara pri asopisu Vidici" - Miro Glavurti (glavni i odgovorni urednik), KostaBradi, Borko Niketi, Vladan Proki, Svetozar Samurovi, Sinia Vukovi, Leonid ejka i OljaIvanjicki. Iako je bilo pokuaja da se juna 1960. pokrene i drugi broj, prvi broj je ostao i jedini -pisan rukom, tampan latinicom u 310 primeraka, ilustrovan crteima Mira Glavurtia, sareprodukcijama i reprodukcijskim i konceptualizovanim fotografijama - Olje Ivanjicki, KosteBradia, Sinie Vukovia, Mira Glavurtia, Svetozara Samurovia, Leonida ejke, zatim Maljevia,Vermera i Dalija. Pored programskih tekstova trojice glavnih teoretiara Mediale - ejke,Glavurtia i Vukovia - objavljeni su i krai zapisi o svim lanovima, zatim drama Svetozara

Samurovia, Epitafi sa Karanskog groblja Ljubomira Simovia, dve pesme Vladana Prokia,pesme Mira Glavurtia, uta pria i Magija leenja pozoritem Bode Markovia.Ve sam sadraj lista u velikoj meri pokazuje elje i usmerenost da se teorijskim

obrazloenjem i irinom poduhvata, kao i reprodukovanim delima, ukae na osnovne pozicije:"Medialno2 slikarstvo e sjediniti sve partikule koje su bile osamostaljene u ovom analitikomperiodu. U svojoj strukturi imati sve elemente koji su bili razdvojeni. To medijalno slikarstvokoristie sva iskustva i sva otkria do kojih se dolo sa ma koje slikarske parcele ovog vremena",pie M. Glavurti (str. 6, O medijalnom slikarstvu), dok Leonid ejka (str. 2-3, Potpuni ivotplastinog) trai integritet praktine i duhovne aktivnosti ije odvajanje, kao dugi proces,"buroaska civilizacija dovrava time to teite pada na praktino, na sredstvo ivota - mainu.U tom vremenu, umetnost se odvojila od sredita, razdrobila na delove, ivot je mnogostruk,protivrean, sve vue na svoju stranu", i zavrava: "ubrite mehanike civilizacije je plodno Tlo

za rast nove sintetike graevine i ona e biti mogua, jer e potrebe potpunog oveka usmerenetotalnosti, ostvariti potpuni ivot plastinog". S. Vukovi smatra (str. 11, O inovima potpunogoveka) da "evoluciona kriva umetnosti pokazuje da proticanjem hronolokog vremena ineprekidnim razvojem umetnosti neprestano jaaju one sile koje vode ka potpunom oveku" i da"su koincidencije sa idejama renesanse sada mogue pre nego ikada". Ovi stavovi - kaouostalom, i mnogi drugi - predstavljaju ve zrelo saimanje ideja koje su se u dugim razgovorimai susretima, esto bez autorstva, raale i razvijale meu lanovima ove druine, iako se zna da suglavni nosioci Medialine ideologije, pa i aktivnosti, bili ejka i Glavurti. Pozivanje na renesansuejka tumai jednostavnije: "U sutini program Mediale svodi se na jedno: napraviti dobru slikusa svim osobinama koje sliku ine slikom... Slikarstvo renesanse nam prosto naprosto dajeorijentaciju i stvara u nama jedan pojam dobre slike. I to je cela mudrost u programu Mediale".Za razliku od drugih lanova, koji su smatrali da mogu da dou do izraaja jedino kroz aktivnostgrupe, da je to jedini i najkrai put njihovog uspeha, ejka je bio svestan da su suoavanja usredinjoj taki, taki ukrtanja sveta i energija duha, stvar budunosti, i moda drugih nekihgeneracija, te da se do integralnosti misli i ideja ne moe dospeti preicom. Da bi se bar pribliilinovim prodorima, ili stvorili put do njih, umetnici okupljeni u zajednikom poslu morali su bitizaokupljeni i filozofijom i etikom, evociranjem starih mitova i stvaranjem novih, pri emu je veza

7


8/15

sa nadrealizmom u sutini ista kao i sa drugim orijentacijama u umetnosti - u pitanju je prekorienje steenih iskustava no plagiranje rezultata, pozivanje na podsvest i automatizam,erotiku ili efemernost spoljnog. Dela koja su lanovi Mediale ponudili, esto vetija, vibrantnija islobodnijeg duha u crteu no u slici, pokuala su da prate ideje vodilje. Bilo je, meutim, vieevokacije prolog, muzejskog, "renesansnog", vremenom i tradicijom proetog slikarstva, nosinteze modernog, britkog, osloboenog. Smatram da je vrednost njihove pojave pre svegatrenutak kada se, kao usamljenici, neoekivano javljaju u beogradskoj sredini, unosei dahMediterana i njegove fantazmagorije, neoekivano jer deluju anahrono, jer meaju redosled

istorije, jer se ne uklapaju u zvanine potrebe i zvanine afirmacije. Njihova hermetina pojavanije bila lako raspoznatljiva u ta vremena koja karakterie otvaranje ka svetu, modernizacija iduhovnog i praktinog ivota, prihvatanje mnogih gotovih formula, potrebnih ovoj sredini i zatobrzo usvojenih, koja su dola kao zamena za tek prevazienu dogmatsku umetnost. Svojimprogramom, delima i ponaanjem, kao "zagovornik dugog pamenja", Mediala je u likovnomivotu Beograda vidno odudarala od svega tada aktuelnog i slavljenog kao moderno. Na principu

jedinstva suprotnosti njima su uzori bili, s jedne strane, Leonardo, Bo, Vermer, Brojgel, a sdruge - slobodna imaginacija, kontakt realnog i snovienja, superpozicija intuitivnog iintelektualnog. Ta okrenutost prolom, sa spregom prepoznate sadanjosti i zamiljene,svemirske budunosti, u stvari je romantiarsko traganje za neotkrivenim i neka vrsta - da lipodsvesnog? - bekstva od savremenog, aktuelnog duha koji se suoava sa drukijom vizijom idrugim problemima umetnosti. Ako se nadrealno, metaforino, fantazmagorino shvati kao

konstanta umetnosti, pa i moderne, onda pojavu Mediale moemo uvrstiti takoe u konstante, asve njene recidive tumaiti ne toliko njenim direktnim uticajem koliko potrebama jednog takvogizraza. Njima izmie komponenta savremenosti, oni u svojim delima nisu uspeli da pronau praviodgovor na svoje zahteve, verovatno zbog toga to su ovi u sutini iluzorni: istorija je pokazalada sinteze te vrste nisu do sada urodile plodom; pri tome ne mislim da su transpozicije starog unovo, novo tumaenje starih problema i ponovo ispitivanje ve reenih suptilnih odnosa iznaenja nemogui.

U osami, van kontakata sa zvaninim krugovima, u otporu prema graanskommentalitetu, u konfliktima koji su se raali i meu njima samima i u odnosu na ivotne situacije,lanovi Mediale ipak nisu zapostavljali svakodnevicu, nisu doputali da dogaaji iz istorijeoveanstva prou mimo njih, o emu svedoe i zapisi u jednoj velikoj svesci nazvanoj Knjiga-objekt br. 2 - Ured za registraciju i klasifikaciju, skraeno URK, iji je vlasnik sada Sinia Vukovi

i ije stranice sadre nezamenljive dokumente o delatnosti grupe, lanovima, izlobama,druenjima, fotografijama, nazivima dela i sl. Za predsednika Ureda izabran je ejka -klasifikator, za sekretara Miro Glavurti - kr. sl. Rutanije, a za glavnog arhivara Milutin Trpkovi -pesnik, administrator. Knjiga je pisana uglavnom ejkinim rukopisom, ali se razaznaje i ueeGlavurtia, Olje Ivanjicki i dr. Ve na prvoj strani naznaena je svrha Ureda u sedam taaka:1. bezrazlono aktiviranje na teritoriji ubrita;2. registrovanje dogaaja na ostrvu Rutanije;3. registrovanje otkria prijavljenih od strane lanova; zatim registrovanje razgovora, gestova imanifestacija;4. foto-registracija;5. svi ostali oblici klasifikacija predmeta i pojava;6. izdavanje kataloga, reprodukcija i predmeta;7. registrovanje dogaaja u svetu - koji imaju dodira sa prirodom ubrita.

Smisao postojanja Ureda zapisan je na strani 15: "URK simbolie izolaciju Baltazara odostalog sveta, sistema umetnosti i umetnika, potpomae obrazovanje tvrave citadele - kornjona,organ za kritiku, obavetenja, intervju itd." i dalje: "neogranieno proirenje oblika izraavanjakoji se prvenstveno razastiru kao forma istog ivljenja, zahteva jedno telo sa posebnimzadatkom beleenja onako kao to to u normalnom svetu ini tampa i knjige. Ako su postupci,pokreti sami po sebi kreacija koja ne trai da bude transponovana u umetnike oblike ve samoregistr. i proglaena. U tome je smisao URK-a." Prvi zabeleeni datum je 15. novembar 1957, alise dogaaji te godine, pa i prethodnih, reaju retrogradno, sve do prvih znaajnih datuma,seanja na godine 1953-1954, kada su drutvo, bezimeno i neformalno, inili Uro Tokovi,Dado uri, Sinia Vukovi, Leonid ejka, Tupa (Vukota Vukoti), Pea Risti, redom koji jenaznaen na 9. strani URK-a uz zapis: "Hodanje po ulicama u grupi. Skandalizovanje prolaznika.Ulaenje u kafane sa blokovima. Crtanje sa votanim pastelima, tuem, pljuvakom. Rad na

crteima do mogunosgi hartije (dok se ne pocepa). Slikanje na kartonima sa velikim i debelimslojevima zgrudvane boje (teke fakture). Lutanje po obali Save i Dunava nou, amcem.Dovlaenje velikih trulih stabala sa Ratnog ostrva plivajui. Vonja amcem kroz maglu napoplavljenoj Adi Ciganliji. Herceg Novi, Budva, Sv. Stefan. Noenje brade, tetoviranje".

8


9/15

Zajednika linost bio je Gligor Bako, rod kasnije roenoj "kreaturi ubrita", Baltazaru3, koji jeoznaavan sa a, b, g , u zavisnosti od mesta na kome se sree, funkcije koju obavlja, posla kojimse bavi; bila je to "uslovna oznaka koju je dao klasifikator ejka", stoji na 2. strani URK-a,oznaka koja je darovala ime i drutvu, buduoj Mediali. Prvi sastanak prijatelja Baltazar odran je28. septembra 1957, u ulici Vojislava Ilia, gde je stanovao ejka. Gosti su mu bili Glavurti iKonti, "istraiva" koga Glavurti u tekstu Godine4 opisuje kao "mladia elegantne pojave, sacvetom u zapuku, pozni izdanak ve sasvim iezlog dendizma", koji je "slikao lepe slike, i biosasvim na suprotnoj strani onog uasa, strave, namerno i svesno runog u delu, koje je

sistematski unosio u jednu plodnu klimu neobini genij Uroa Tokovia". Na prvom sastanku suposmatrane slike ejke, Olje Ivanjicki, reprodukcije Maksa Ernsta; vreno je "fotoregistrovanje usedeim pozama dva po dva" i raspisan konkurs za sliku U Vermerovom enterijeru. Drugisastanka Baltazara (URK, str. 4) odran je 9. novembra, takoe kod ejke, kada je bila prisutna iOlja Ivanjicki; uz uobiajene razgovore, posmatrana je njena slika Teuta, itani su delovi idovogromana, pesme Remboa, prepisivani odlomci iz ejkinog Puta.

Zabeleeno je (URK, str. 7) da je 24. novembra na sastanku Baltazara kod "Cara"(nekadanja kafana "Ruski car", sada "Zagreb"), dogovoreno o izdavanju jednog lista kucanog napisaoj maini sa naslovom Mediala, u tirau od 56 primeraka. List e se, ambicioznije iznaajnije, pojaviti posle godinu i po dana priprema. Nekoliko dana kasnije, 27. novembra, ejkai Glavurti su skicirali Manifest Baltazara, koindividua, Medijalno drutvo.

Od prolea 1958. traju zajednike pripreme za istupanje ejke, Olje Ivanjicki, Glavurtia i

Vladana Radovanovia. Izloba je odrana juna meseca u tadanjem Domu omladine naObilievom vencu, pod nazivom koji je provocirao i privlaio - Medialna istraivanja, i obuhvatilaje "slike, objekte, pokrete, zvuk, pipazone, fotose, tekstove" uz sledeu napomenu (URK, str.22): "jedna manifestacija slobodnog i beskompromisnog tipa u jednoj sredini koja ne trpi takvepojave i takve nastupe. Zatvoren kordon, citadela bie i dalje odrana van njihovih Ulusadvorana, irija, njihove gnusne administracije, bilo bi najbolje, u stvari, utati, ne izlagati senjihovim potsmesima i ignorisanju, ali ovo pokazivanje uklapa se u na opus, ono je naa internapotreba van odnosa prema publici, napraviti, prosto izlobu radi nas samih da bi smo boljesagledali ono to smo uradili dosad"5.

Izloba je i publiku i kritiku zaudila, pre zbunila no zainteresovala za dublje upoznavanje.Neuobiajeni eksponati - pipazon, zvuk i drugi objekti izazvali su radoznalost koja se na tome izavrila, ne dovodei do veih rasprava.

U vreme intenzivnih priprema i dogovaranja za drugi istup u Galeriji "Grafiki kolektiv", 4.avgusta 1959, Glavurti, Sinia Vukovi i ejka "sastavljaju proglas" i predlog izlagaa, "novegeneracije okupljene oko Mediale". Spisak obuhvata Olju Ivanjicki, Siniu Vukovia, KostuBradia, Mira Glavurtia, Svetozara Samurovia, Mihaila umia, Milia Stankovia (sa ijim su sedelom prvi put upoznali na njegovoj samostalnoj izlobi toga leta), zatim Vladimira Velikovia,Milovana Vidaka, Leonida ejku, Marka Krsmanovia?6, Radomira Damjanovia, Lalickog?,Branka Protia?, Borka Niketia? i Aleksia.

Poslednja estorica nisu izlagala. Izlobu je otvorio Pea Milosavljevi, u prisustvu brojnihgostiju, meu kojima se spominju Pavle Stefanovi, Ljubia Joci, Vasko Popa, Ljuba Popovi, sakojim se tada uspostavljaju blii kontakti i kome su kasnije bile posveene gotovo itava 52. i deo53. strane URK-a. ejka belei Ljubin tekst: "Samo jedno ovakvo slikarstvo bie u stanju danadoknadi oveku bol - za izgubljenom svojom duom u beskraju kosmosa."

Trea izloba Mediale odrana je takoe u Grafikom kolektivu, oktobra 1960, sa ueemejke, Ljube Popovia, Mira Glavurtia, Olje Ivanjicki, Sinie Vukovia, Svetozara Samurovia iUroa Tokovia, ali URK o tome ne ostavlja traga, verovatno zato to u to vreme najvrednijihroniar, ejka, odsluuje vojni rok. To je godina brojnih izlaganja za mnoge lanove Mediale(Prvi bijenale mladih na Rijeci, kada je nagradu dobio Branko Proti, kako belei URK, zatimizloba osmorice mladih slikara u starom Ateljeu 212, u ulici Moe Pijade, kada se zajedno nalazeejka, Samurovi, Branko Milju, Drago Kalaji, Velikovi, Vladislav Todorovi i dr.).Glavurtiev rukopis belei dogaaje oko izlobe Mediale decembra 1961. na Tribini mladih uNovom Sadu, na kojoj su uestvovali: Olja Ivanjicki, ejka, Tokovi, Glavurti, Ljuba Popovi,Samurovi, Radovan Kragulj. URK na str. 59. navodi i Duka Ilia, o kome na drugim mestimanema podataka, a u tampi se pominje da je izlagao i Milosav Lazarevi, to je takoedezinformacija. Izloba je bila praena raspravama, knjievnim veerima, predavanjima u kojima

je uestvovao iroki krug umetnika, to pokazuje ivu aktivnost Novoga Sada: pominju se i

Mirjana Vukmirovi, Brana Petrovi, Vito Markovi, Ostoja Kisi, Dejan Poznanovi, Boidarujica, Mihailo okovi Tikalo.

lanstvo se iri, menja, pa je o tome bilo rei i na sastanku kod Dolores ae 19.septembra 1962, kada prisustvuju - pored uobiajenog kruga: ejka, Olja, Glavurti, Ilija Savi,

9


10/15

Ljuba Popovi - Vidak i Borko Niketi, Dragan Lubarda, Duko Ili, Milosav Lazarevi; "nasastanku je govoreno o stanju pokreta, o buduoj delatnosti, o tome na koji nain reagovati napokuaje sa strane da se obesnai nae delovanje i sprei na nastup. Zakljuili da se spreistihijsko izlaganje, posebno na onim izlobama koje nam ne odgovaraju po duhu. Odlueno da segrupa ne zove Mediala ve samo pokret, naime da se ne fiksira lanstvo grupe niti da stvaramoekskluzivnu grupu, ali veim intenzitetom da radimo na proklamovanju ideja" (URK, str. 60).

Period racionalnog prihvatanja injenice da se ideje ne ostvaruju dovoljno precizno, da jenaziv neadekvatan, da grupa mora da ima slobodniji formalni ivot, naiao je na pogodno tle i na

sastanku kod ora Kadijevia 16. oktobra iste godine, kada je "odlueno da se prva fazapribliavanja Mediali zove Relacionizam", to je i prihvaeno kao dodatni termin u nazivu izlobekritiara Alekse elebonovia - Novi oblici nadrealizma i relacionizam. Termin je bio dovoljnoobuhvatan da privue i jednu drugu, neformalnu grupu mladih slikara ije su pozicije, u likovnompogledu, bile antipod medijalnoj umetnosti muzejskog zvuka; to je grupa Zorana Pavlovia (URKstr. 61), kojoj su pripadali i ivojin Turinski, Branko Proti i Vladislav Todorovi, a koja jepredloila da termin relacionizam bude zajedniki jer je, po svedoenju Zorana Pavlovia, biodovoljno irok da sadri i onaj odnos izmeu umetnosti i sveta, tanije ivota, koji su i oviapstraktni slikari eleli svojim delom da obuhvate, ne vezujui se iskljuivo za isti enformel, veza ire mogunosti apstraktnog izraza. lanovi Mediale, hermetini i iskljuivi u mnogim svojimnazorima, sa grupom apstraktnih umetnika pronali su zajednike take, te su na sastancimasredom, najee u kafani "Zora", kojima su prisustvovali i mnogi drugi zainteresovani,

raspravljali o pitanjima umetnosti. Iz tog druenja potekla je samo jedna zajednika akcija:krajem 1962. godine, izloba na Tribini mladih u Novom Sadu, koja se, u nedostatku drugedokumentacije, moe da rekonstruie na osnovu pojedinanih kataloga uesnika, tampe idvostrukog, srednjeg lista asopisa Polja, br. 62-63 (tada u tampi, izaao 1963), koji je sluioumesto kataloga, sa naslovom okonda nije ona ista. To su komentari i iskazi svih uesnika, koje

je sakupio Stevan Stani: Leonida ejke, Zorana Pavlovia, Vladislava Todorovia, BrankaProtia, Ljube Popovia, ivojina Turinskog, Vladimira Velikovia; oni su i ilustrovali taj dvobrojPolja. Izloba se sree pod nazivom Grupa mladih beogradskih slikara (umetnika) i jedini nazivkoji vie upuuje - mada je, verovatno, slobodno dat - javlja se u katalogu izlobe . Turinskog uSalonu Moderne galerije novembra-decembra 1964: Apstraktni i nadrealistiki slikari. Ni o ovomeURK ne govori - pretpostavljam zato to nije uestvovao vei broj lanova Mediale. Uostalom,URK pominje jo samo izlobu crtea fantastike koja je odrana u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani,

tokom 1964. godine, da bi ve na sledeoj, 62. strani zavrio svoj letopis belekom da je 1963.Ljuba Popovi otiao za Pariz, da je poetkom 1963. Vidak poeo rad na slici Veliko suenje, da jeseptembra 1963. Marija udina poela rad na velikoj poemi Pustinja, da 1963. Olja Ivanjicki pravikufere, i da je maja 1964. bila izloba osam slikara.

Sa praznim stranicama URK-a, meutim, nije zavrena istorija Mediale, ali umnogomejesu njene herojske godine. Svakako ne zato to su hroniari bili umorni, ve zato to su pojedinizadaci obavljeni, zato to se dalji rast grupe logiki nije mogao oekivati, zato to se celokupnasituacija oko Mediale izmenila. Bez sumnje da nije u pitanju spoljno onemoguavanje - kako toinsinuira URK - ve razlozi unutar same grupe koji su je primorali da ne izlae, sve do januara1969. godine: Tada je u galeriji ULUS-a, u ulici Vuka Karadia, izlobu otvorio Lazar Trifunovi, uprisustvu tout Belgrade-a, uz vaskrsnue prvog broja lista Mediala u vidu publikacije-kataloga,istog formata i istih namera - da podseti na stare i obnovljene tenje, da dokae vitalnost imladost Mediale pomou sopstvene evolucije, koju su nazvali Linijom medialnih okupljanja, kakoglasi naslov teksta Sinie Vukovia u katalogu. Svoja seanja iznosi Miro Glavurti, nazivajui ihGodine. Izloba je obuhvatila sve saradnike, ak i one koji nikada do tada nisu istupili saMedialom - Dada uria, na primer.

Kolo istorije se okrenulo: umesto naziva Nebulozni avangardizam Mediale (M. Miloevi,Borba, 29. septembar 1959), umesto odbijanja - kao to je bilo za prvi Oktobarski salon, kadanisu prihvaene slike Leonida ejke i Mihaila umia, i skulptura Dok Kihot Olje Ivanjicki -umesto retkih pozitivnih prikaza (K. Ambrozi: Mediala, Knjievne novine, 25. septembar 1959),retrospektivna izloba 1969. prikazana je javnosti kao dogaaj sezone: Blistavi trag Medialinekomete (L. Trifunovi, Politika, 19. januar 1969 - tekst sa otvaranja), Kontinuitet vrednosti (3.Tucakovi, Komunist, 23. januar 1969), Divni zanesenjaci (Borba, 12. januar 1969). Realnije oMediali piu samo Zoran Pavlovi: Mediala ili sudbina jednog mita (Knjievnost, mart 1969); .Turinski: Putevi Mediale (NIN, 19. januara 1969); M. P. Proti (Istorija srpskog slikarstva XX

veka, II tom, Nolit 1970).Karakteristino je za duh klime, ranije i nove, da i kritiari koji su bili na izvestan nain

blii Mediali, ili bar pokazivali vee interesovanje za njenu aktivnost, revidiraju svoje stavove. Kaoprimer e nam posluiti Stevan Stani, koji se u novosadskom Dnevniku, 9. decembra 1961 (Ni

10


11/15

med, ni ala), povodom izlobi na Tribini mladih, pita ta hoe ti mladi ljudi - da "izgrade jednuantiteoriju? Da u stvari pre no to neto dokraje (ili pre no to i ozbiljno zaponu) postavezakonito bezakonje. Ili da zasene prostotu? Da izazovu senzaciju?... I ta uiniti? Blagonaklono sesmeiti veitoj tenji (u ovom sluaju uzaludnoj) da se bude nov, revolucionaran - (u ovomsluaju buan)." U Borbi, 21. januara 1969, sa naslovom Mediala - je li jasno?, Stani izvesnesvoje postavke ne menja, bar to se tie nekolicine izabranika koje smatra najtalentovanijim(Velikovi, Dado uri, Mili Stankovi, Samurovi i ejka), dok ostalima pripisuje manirizam i"maheraj", ali njegov sud je sada pomirljiv: "Ostaje, dakle, da stojimo pred slikama ovih

zanesenjaka, koji u ovom trenutnu pokuavaju da integriraju, sauvaju, sintetiu i dalje razvijuono to je najbolje u prethodnim ostvarenjima ovekovim". Ovakav buan prijem rairenih ruku,sa vie od dvadeset napisa irom zemlje, Mediala doivljava 1969. godine, u asu kada je ona vezavrena istorijska injenica, kada je svoj put - u vrednosnom smislu - zaokruila.8

Sasvim bez iznenaenja, ta slika odraava nau kulturnu javnost koja je bila bez sluha,bez spremnosti, otvorenosti i znanja da pojave razjasni, ako ne i prihvati, u trenutku njihovograanja, a ne onda kada one postanu silazna linija sopstvenih traenja. Mediala danas predstavljamnogo vie napor da se istraje no spontano okupljanje srodnih ideja, ma koliko to dananjilanovi poricali, u tvrdnji da je njihova grupa feniks i da je "zatvorena, odbojna i nevidljiva samoza one koji ne mogu i nee da je vide, a posebno za one koji su uprkos takvoj svojoj opticispremni da je olako proglase nevidljivom i nepostojeom" (S. Vukovi, Linija medijalnihokupljanja, katalog retrospektivne izlobe Mediala 1953-1966, Galerija ULUS-a, januar 1969).

Mediala u javnosti postoji gotovo kao sinonim za nedokuivo, tajnovito, ponekadskandalozno, u funkciji modernog... Fluktuacija njenog lanstva, posebno poslednjih godina,rezultat je veitih rasprava, odlazaka i povrataka - kao to je to, uostalom, kod svih grupa ukojima ne moe biti ujednaenih temperamenata i talenata. Iako je istorija Mediale neraskidivovezana za istoriju tih rasapa, o emu predano belei URK, javnost je o tome vie doznala utrenutku kada je popularnost grupe bila na vrhuncu - posle retrospektivne izlobe 1969. ak iJutarnje novosti (27. februara 1970) belee da Mediali preti kraj zbog neslaganja meulanovima. Te godine, ipak, Mediala istupa u Beu, u galeriji "Junge Generation", u sastavu: OljaIvanjicki, Sinia Vukovi, Mili od Mave, Milovan Vidak, Kosta Bradi, Branimir Vasi i SvetozarSamurovi, sa uvodnim tekstom Sinie Vukovia i pesmama Vaska Pope o svim umetnicima, semo Bradiu i Vasiu. Osnivai Mediale, ejka i Glavurti, spominju se u predgovoru.

Do rasprava i neslaganja dolazilo je od samog poetka zajednikog delovanja: URK na str.

7 belei da je 28. novembra 1957. odran sastanak kod "Cara" (Miel Konti, VladanRadovanovi, Olja Ivanjicki, Leonid ejka, Kosta Bradi, Rogi i Miro Glavurti), uz veliki naslov"Opasnost raskida Baltazara". Najpre je bilo razgovora o Glavurtievom projektu zgrade zastanovanje koji je on eleo da radi zajedno sa ejkom, a zatim je Kosta Bradi predloio da seuestvuje na konkursu za fresku u Narodnom odboru grada. Tom predlogu su se mnoginasmejali, a ejka je izjavio da "takva freska ne moe biti umetniko delo" i da "takva utilitarnaakcija ne bi imala mnogo zajednikog sa prirodom Baltazara, te je prema tome treba prihvatitikao takvu a ne kao mogunost za pravu kolektivnu akciju.9 Glavurti je sa svoje strane smatraoda e "ova akcija predstaviti prvi momenat u ostvarenju principa i pojave koindividue." Razumese da dalji koraci u tom pravcu nisu preduzeti.

Ve februara 1958. URK na str. 21. zapisuje: "Drutvo Baltazara je rasputeno. Miel iGlavurti su otili. Glavurti se vratio", a ispod toga je naznaen "sadanji sastav Baltazara -ejka, Glavurti, Vladan, Olja, Kokan (Kosta Bradi i uz njegovo ime znak pitanja).Jedan od najozbiljnijih raskida desio se januara 1959. U URK-u se ita (str. 34 i dalje): "Glavurti

je izradio nacrt jedne organizacije medijalista koja bi imala upravno telo sa sistemom akcija iobreda kao neka verska sekta. Pri tom je izrazio jedan spisak moguih lanova". Kosta Bradi iejka se nisu sloili i zbog toga je Glavurti uputio ejki notu, ispisanu kao povelja sa tri peata.ejka je na to Uredu dao izjanjenje 17. januara. Izmeu ostalog pie: "Verovatno je to da jeGlavurti moje neslaganje sa njegovim nacrtom pripisao mom tobonjem strahu od opasnostikoja bi pretila spolja, a naravno prevideo to da su me jedino uplaile opasnosti koje dolazeiznutra, koje krije sama sutina njegovog nacrta u sebi...". I dalje objanjava da forma kojom seostvaruju ciljevi Mediale mora da ishodi iz sri stvarnog, ivotnog procesa, i da se ne smezahtevati, nareivati prebrzo i vetako ostvarenje tih ciljeva, ve ,,suptilno i vidovito doputanjeda se u naem ivotu obavlja ta nova renesansa, to novo drutvo, ta nova misao". On govori o"slobodi izbora puta u njegovom najviem i najdubljem znaenju. im je unutranja sloboda

linosti ugroena, svaki takav oblik povezivanja pretvara se u ve poznate postojee sistemedespotizma i totalitarizma." I potom navodi sisteme igaljova, Velikog inkvizitora, papskivatikanski kvijetizam i klerikalizam, masonske loe, sovjetsku partijnost, objanjavajui da -ukoliko je takva povezanost lanova potrebna - onda to znai da prave, dobrovoljne vezanosti

11


12/15

meu lanovima, kao individuama ljudskih osobenosti, i nema, te da je neprirodno da meuljudima slinih nazora bude voa i potinjavanja. To bi, moda, bilo razumljivo i potrebno kad biciljevi bili utilitaristiki ili destruktivni. ejka spominje i to da je Glavurtieva tenja zaorganizacijom verovatno u vezi sa njegovom vezanou za destruktivnu komponentunadrealizma, "to ni u kom sluaju nisu nae tenje ... ve pre jedno novo stanje ravnopravnogi u najveoj meri spontanog jedinstva slobodnih linosti koje se pri usmeravanju ka istom ciljuvezuju ne pomou organizacija nego pomou prijateljstva i ljubavi".

Slina rasprava voena je i 14. septembra 1959, kada se drutvo okupilo kod Milovana

Vidaka.Razilaenja u sutinskim stavovima - u pitanjima umetnosti - dogaala su se i meudrugim lanovima: kada je ore Kadijevi u jednom pismu, upuenom Vladanu Radovanoviu,izrazio sumnju u mogunost opstanka pipazona kao umetnosti, ejka se u nekim takama sloiosa njim - belei URK (str. 25), ,,smatrajui da u ovom sluaju vrednost takvog pronalaska neopada ako se dokae da to nije nova umetnost".Bio je to, razume se, jedan od razloga meusobnog neslaganja.

Boravak Radoslava Putara u Beogradu aprila 1959, njegovo zainteresovano prisustvo iobilasci ateljea, na izvestan nain su uvrstili "ve razlabavljene spone u naem drutvu - grupi",pie u URK-u (str. 40).

Nije udno to je dolazilo do rasprava, jer je program bio kompleksan, teko ostvariv,grupa heterogena, kako po intelektualnim, tako i po likovnim mogunostima i usmerenjima. Pa i

svaki od uesnika imao je svoj put interesovanja i razvoja, koji je u prvim godinama i mogao dabude opti put Mediale, ali ne i kasnije, kada su sazrevali, kada je postalo logino da enajsposobniji morati da dalje idu samostalno, a oni drugi pokuavati da zadravaju i vraaju onustaru, prvu Medialu.

Ured je beleio mnoge aktivnosti koje, u nedostatku drugih dokumenata, rekonstruiemokao pratee osnovnom opredeljenju. Mihalo umi, marta 1960 (URK, str. 52), "istraujepostupak izazivanja fotografske projekcije na platnu - jedan doprinos kvazifotostilu", koji jepraktikovao Leonid ejka i koji se po rezultatu pribliava danas aktuelnom fotorealizmu. ejkinopus, iz razumljivih razloga, dat je najpotpunije, sa spiskovima slika, ak i vlasnika, saklasifikacijama njegovih istraivanja i sa naznakama samoga autora o stilskom usmerenju. Onpie o svojoj multiplikaciji (str. 50): ,,Vie slika jedna preko drugih, i to u pravcu formalnogpreklopa projekcija a ne u pravcu paranoinog tumaenja pejzaa ili stvari kao kod Dalija". Ovaj

citat pokazuje udaljavanje od nadrealizma u pravcu modernijeg, objektivnijeg pristupaproblematici slike.U irini svojih interesovanja i u cilju to potpunijeg dosezanja ideala - integralne slike

integralnog oveka - ejka je svoj opus pripisao trojici umetnika: Regu Talbotu, fotografu, LeonuLeu, geologu i slikaru, i Leonidu Trofimoviu ejki, klasifikatoru. U zamiljenom intervjuu saovom trojicom, na pitanje kako se definie slikarstvo (URK, str. 38), prvi odgovara: "Nepriznajem slikarstvo kao izraz subjektivnih oseanja, ono je za mene tehniko sredstvo da seudesne i znaajne pojave u prirodi oznae, naglase i zabelee". Odgovor Leonida Lea je: "Datireakciju spontanu na izvesne nadraaje spolja, sa druge strane analognu prirodnim procesima,uiniti je vidljivom na jednoj povrini, rukujui odreenim materijalom", a ejke - klasifikatora:"Ne nalazim da je nuno veliku i neizmernu riznicu svetske umetnosti uveavati novim delima, aliu taj haos treba uneti malo reda, prikazati mnoinu pojava, njihovu zakonitost, izvriti sreivanjei razvrstavanje obuhvatajui sve kategorije realnog, - to moe da bude funkcija savremenogslikarstva". Tekstovi su pisani razliitim, ali ini se, ipak, ejkinim rukopisom, i uzeti kao celinaukazuju upravo na ta razliita stanja duha koja pokreu umetnika u stvaranju celine. Izmeuostalog, spominje se i nabrajanja slika koje "znai osnovu njegovog kasnijeg stila kvantnihpozicija". Istovremeno i nezavisno, Kosta Bradi je razvijao svoj stil rafura - undulacionihpostavki, koji ima izvesnih analogija sa kvantnim pozicijama, pa je ejka (URK, str. 31) predloioBradiu izradu jedne zajednike slike sa temom vulkanske erupcije. Te erupcije radio je ejka, apominju se i kod Olje Ivanjicki.

Iako je ejka, u posebnim knjigama, sveskama, blokovima, na odvojenim komadimahartije i po crteima vredno beleio svoja razmiljanja i svoje planove, kao i ostvarenja, velikiURK, za razliku od jedne manje sveske koja je bila samo njegovo, a ne opte, Medialinovlasnitvo, donosi podatke koji su dragoceni upravo zato to prenose konfrontiranja sa drugimumetnicima i zbog toga to omoguuju nedvosmislen zakljuak da je osnovni movens grupe leao

u ejki, ali i Glavurtiu.ejka je, pridajui poseban znaaj klasifikovanju i klasifikaciji, svom imenu pripisao

kvalifikaciju klasifikator, to ima poseban smisao u odnosu na celinu njegovog rada. To pokazuje iManifest klasifikatora, zapisan na drugoj strani URK-a:

12


13/15

mi ne izraavamomi ne istraujemomi ne preobraavamomi ne doterujemomi ne oblikujemomi ne ulepavamomi samo registrujemo i klasifikujemo.

Ovo je motiv itave teorijske postavke, koja samo u kontekstu sa drugim idejama

predstavlja kompletnog ejku, a i najvei deo Mediale: registrovanjem, dakle uoavanjem ibeleenjem i daljim autonomnim klasifikovanjem, znai slobodnom interpretacijom sakupljenogmaterijala, stvara se slika dananjeg sveta koja prihvata sve podatke i utiske, pa i tradiciju, da bise kroz to potvrdila vrednost u istoriji i sadanjosti. Iza formulacija ovog Manifesta mogu seproitati stavovi sasvim suprotni pozicijama tada aktuelnog, umnogome i danas prisutnog, izrazakoji je nastojao da otkrije jednu drugu realnost ekspresijom, istraivanjima, transformacijama,oblikovanjem i ulepavanjem, drugim reima - preobraajem realnosti. Realnost na koju"klasifikator" pristaje jeste realnost njegovog prisustva; to se vezuje za ejkine eksperimente uvanlikovnim oblastima, u proglaavanjima predmeta za umetnike, na otpadima, na ubritima, uetnjama, sa Oljom, sa Baltazarom, u destrukcijama kao inu (to je radio i Glavurti), uistraivanju svojstva rei i slova, do letristikih rezultata, fotografisanja predela, akcija i linosti,nabrajanja kao evidentiranja, jezikog a kasnije i likovnog - sve to u sferi fluksusmedija, koja se

u ejkinom delu transponovala adekvatno i u sferu likovnog, a u poslednjim crteima i belimslikama imala poseban odjek savremenog.Iako drukije mentalne dispozicije i formacije, najblii ejki bio je Vladan Radovanovi,

koji je bio pozvan u Medialu i u njoj uestvovao vie duhom svojih istraivanja no svojomiskrenom posveenou programu koji je ona zastupala. Na izvestan nain, on je najdosledniji timdodirnim, ili sredinjim postavkama Mediale, interdisciplinarnom, "intermedijalnom", kao to je topokazala i njegova skoranja retrospektivna izloba u Salonu savremene umetnosti (novembar-decembar 1976). Sve njegove ideje, poev od pipazona, sinteza rei, plastikog, taktilnog,sinteza rei, zvuka i lika u dvodimenzionalnom prostoru, prozirnih slika, zapisa snova, ideograma,predloga za injenje, opisa, rada sa telom, kao i njegova istraivanja "etvrte fakture","koncepcija fuge 1958. u emi pulsacije ili pua, analogija sa velikom kosmikom evolucijom odmineralnog do ivog", vezuju se za prve godine rada, 1954, preko zajednikih akcija u Mediali -

do danas. U svom domenu, kome danas nema bliskih istraivanja, on ostaje usamljen i, svakako,najautentiniji.Duhovni svet Mira Glavurtia i danas, kada se on ee javlja kao pisac i komentator,

izraen je njegovim crteima udne vizije, kako se nekad govorilo, "zaumnog sveta". O njemuURK (str. 30) pie 7. novembra 1958: "Prvi teoretiar i ideolog Mediale, Miro Glavurti u to vremeveoma aktivan kao slikar. U poslednjim delima uoljiv je veliki uspon, usavravanje stila, svevee osvajanje tehnikih sredstava. Sa jedne strane korienje principa hemijsko-tehnolokogprocesa razlivanja boje koje jeste ipak voen njegovom rukom i kontrolisano njegovom sveu akao rezultat daje reljef fantastine razuenosti suptilnih i neoekivanih pregiba, ispupenja,uvala, tokova, osipanja, dakle sve ono to je ve ranije otkrio u velikom ciklusu tzv. "Mrljica" i"Karmelianki" u kojima su ove konfiguracije nastale prirodnim tokom kad u prirodi nekadaobrazuju asocijativne figure predmeta i likova a najvie ena sa lea vienih kao odlazeih, alikoje ipak ostaju ukopane nepomine u seanju, naslagane u emocionalnoj sferi u slojevimabeskrajnih ljubavi, pa se sad sve to primenjeno u slikama potiskuje natrag u mrtvi suvi krplanina fantastine geologije zemlje Rutanije a u prvom planu se javljaju linovi i predmeti sasvimnovi preciznom "fotografskom" tehnikom ostvareni. Prirodno - mehaniko - tehnoloki proces sebratimi sa jednom izvanredno senzibilnom rukom."

Olja Ivanjicki, jedina dama u ovoj skupini, i jedna od najvernijih pratilja svih zbivanja, naizvestan nain je najsvesnije pratila univerzalne tokove umetnosti, osavremenjavala svoj izraz,unosila aktuelnu i likovnu i ikonografsku problematiku, pojavljivala se u stilskom ruhu pop-arta inove figuracije, a delovala od hepeninga do skoranjih eksperimenata bliskih konceptualizmu.URK redovno belei njena prisustva i njene slike leonardovskih seanja, u koja ulaze ve tada njojbliski svemirski putnici - kosmonauti ili njihove sene. URK pominje i njen rad na skulpturi,povodom koga je zabeleen sledei esej (str. 55): "Skulptura od komada negativa kalupa,sastavljanje celine, ekserima i icom vezivanje za konstrukciju gvozdenu i drvenu. Tehniki

postupak omoguuje nove i neoekivane oblike. Neki unutranji napon forme sav u gnevnomgnjeenju i otporu. Ostvaren sklad raznolikosti bogatog ritma u celini jednostavnoj i snanoj.Proimanje geometrijskog i amorfnog elementa, taktilnog i vizuelnog. Stvari ostavljaju otiske uprostoru, izvajati ne stvari ve njihove otiske ili dalje jedna stvar zaista moe biti otisak neke

13


14/15

druge nepoznate nevidljive forme. Ta puna forma ne murovski uplja ve jednom sasvimloginom razuenou, loginom u odnosu na datu predstavu jeste granini zid, kalup onoga totek poinje da se vaja u praznom prostoru". Prepoznajemo ejkin nain miljenja.

Kosta Bradi je kasnije svoja medialna iskustva pretoio u seriju pomodnih graanskihportreta, a Svetozar Samurovi, i inae udaljen od grupe, svoj jezik i viziju jo vie uvlai uasocijativni svet, na granici nepredmetnog. Najdosledniji vizionari muzejske slike, totala jedneideje izraenog celovitog, Milovan Vidak i Sinia Vukovi, ve niz godina istrauju mogunostisutinske primene teorija Mediale, dok se fantazmagorija Milia Stankovia manirizovala do

igrarije udnog smisla i razloga.Pariz je okupio i prihvatio poetne ideje Mediale putem dela Dada uria, Uroa Tokovia,Ljube Popovia, Vladimira Velikovia, koji od svih ovih slikara danas najmanje pripada duhusvog prvog udruenja. U Parizu je i Mihailo umi, a u Londonu Milutin Trpkovi.Ured za registraciju i klasifikaciju beleio je jo mnoga dogaanja, mnoga interesovanja,insistirajui esto upravo na onome to je mnoge lanove grupe, prispele iz razliitih sferaformiranja, najvie i doticalo - na tehnikom usavravanju. Sa druge strane, oseajui da sumnoge postavke plod spekulacija lucidnih ali udaljenih od realnosti, lanovi se voljno vraajudogaajima iz ivota i umetnosti: oni belee let u svemir i lepe fotografiju druge strane Meseca,oznaavaju 41. godinjicu Oktobarske revolucije isekom iz jednog Lenjinovog govora opreuzimanju vlasti, opisuju i crtaju vodenu biljku urtikulariju, registruju linosti idovih Movara,organizuju knjievne veeri i sluanje muzike, vode razgovore o fotografiji, Leonardu, Nieu, vole

rituale, ritualna oblaenja i ponaanja, magiju i etnje. U svemu tome svi ravnopravno uestvuju,i verovatno se nikada nee znati pravi udeo koji su u tome svemu imali i oni o kojima URK beleida postoje, da su prisutni, ali ne navodi njihova stvarna uea i doprinose - arh. Predrag Risti,Vukota Vukoti Tupa, Ilija Savi... Moda bi tome mogla da doprinese objektivna, mirna studija izpera nekog od samih uesnika.

Okrenuti prolosti, lanovi Mediale su irom otvorena duha bili okrenuti i modernom,naroito ejka i Olja Ivanjicki. Oni nepogreivo oseaju vrednosti novih pojava - vie intuicijomno znanjem, od modernih velikana belee Maljevia, Poloka, Dibifea, Dalija, Ernsta i shemusavremenih pojava prilagoavaju svome ukusu: na str. 42 URK-a sreu se klasifikacijeumetnikih orijentacija, sa grafikonima, podelama koje uglavnom ukazuju na tenju kaprilagoavanju sopstvenom vienju. U vrhu je akcija koja se deli na svesnu, usmerenu, trajnu iautomatsku, neusmerenu i trenutnu. Prvoj pripada slikarstvo ideja (egzaktno i mistino), sa

konkretnim - proglaavanjem i totalnim - iluzionizmom, dok slikarstvo akcije obuhvata taizam,enformel, lirsku apstrakciju i konstruktore, a podeljeno je na socioloku akciju i individualistikuakciju. Sociolokoj pripadaju kinetika, geometrijska apstrakcija, a individualistikoj - tehnolokiautomatizam, manuelni automatizam i proglaavanje (sa konkretnim). Strelica uz oba navoenja- "konkretno" i "proglaavanje" - ukazuje na to da se pod ovom akcijom podrazumeva kretanje,ulaenje iz razliitih sfera, povezivanje, i u krajnjoj liniji isto poreklo razvijano ka razliitimputanjama.

U slobodnim interpretacijama, Mediala i sebi uzima deo: piui 12. septembra 1959 (URK,str. 46, 47) o "vremenu u kome ivimo", Glavurti pominje ubistva irom sveta, revolucije,modu... "Iz Pariza dopiru glasovi o Dadovim uspesima, pomeani sa hipokrizijom... ejka slikasvoja velika razmiljanja. Olja je napravila Tetisa koji uznemirava i umiruje - dakle postie onoto je (latentna) karakteristika (velikih) umetnikih dela. Vladan Radovanovi je u vojsci", da biceo tekst dobio smisao usklikom: "Mediala je izala i zatekla morbidan i indolentan svet. Krenula

je na svoj plemeniti put meu ljude zaspale ili u iekivanju". Za mnoge taj put jo traje.

1 Prema jednoj zabeleci, list je iz tampe izaao 18. jula 1959. Nerazumljivo je zbog ega je tagodina naznaena u bibliografiji kataloga retrospektivne izlobe Mediala 19531966 (Galerija ULUS-a,januara 1969) kao 1958.

2 I u originalnim dokumentima, i u tampanim tekstovima, najee se sree naziv Mediala, mada utome ni sami lanovi nisu dosledni, pa u istom tekstu nalazimo i Medijala. Potujui mogunost dvostrukeetimologije (Med ala, kao i novolatinski medialis) mi prihvatamo prvobitnu varijantu Mediala.

3 Naziv Baltazar svakako nije sluajno izabran: on evocira magino znaenje jer je to, premaLarusovoj enciklopediji, popularno ime jednog od trojice mudraca sa Istoka koji su se poklonili novoroenomHristu. Za to ime se vezuje i legenda o Bel ar Usuru, vladaru Vavilona, koji je zbog nepotovanjaNabukodonosorovih relikvija vaza donetih iz Jerusalima video kako nepoznata ruka po zidu ispisujetajanstvene rei.

4 Katalog retrospektivne izlobe Mediala 19531966, Beograd, januar 1969, str. 3.5 Ovaj, kao i svi drugi citati, navoeni su tano prema originalu, bez osavremenjavanja pravopisa ilidrugih ispravki.

6 Znaci pitanja uz njegovo i druga imena postavili su organizatori. M. Krsmanovi se sea da sespominjala mogunost njegovog izlaganja sa Medialom, ali sa njim o tome nije dogovarano.

14


15/15

7 Isti tekst je pod nazivom "Dani" objavljen u Poljima, Novi Sad, br. 125126, februara 1969.8 Poslednjih dana 1973. godine komunisti likovni umetnici Beograda pokrenuli su akciju protiv tzv.

crnog talasa u srpskoj umetnosti. Nepotpisani tekst pod naslovom Likovna umetnost kao utoite desnih,agresivnih, politinih tendencija i pritisak sa tih pozicija na slobodu stvaralatva (31 strana) odnosi senajveim svojim delom na lanove Mediale i tumaenja njihovih dela. Reakcije su ubrzo usledile: PeaMilosavljevi (Politika, 12. januar 1974), Oskar Davio (NIN, 13. januar 1974), Prvoslav Rali (Komunist, 28.januar 1974); ovaj poslednji, izmeu ostalog, pie: "Ne moe se u ime Partije slikarstvo Ljube Popovia,Vlade Velikovia i Dade uria, zbog njegove tematike, ideoloki kvalifikovati kao slikarstvo negativiteta,razaranja, agresije i ironije ako ova partija ve po svojoj stratekoj orijentaciji sadranoj u Programu SKJ,

ne izvodi apriorno ideoloku opredeljenost iz tematike slika ili slikarskog pravca kome slikar pripada. Odnosidejnosti i umetnosti mnogo je sloeniji i suptilniji nego to se to ini onima koji ga ele otkriti jednokratnomi apodiktikom ocenom." Tako je problem crnog talasa bio reen.9 Interesantno je da je elja za zajednikom akcijom postojala i kasnije: 1969. Ivanjicki, Bradi, ejka,Samurovi, Vukovi, Stankovi, Glavurti, Vidak slikali su jednu veliku kompoziciju u kojoj je svako imaosvoj segment platna.Mediala - jue i danas, Gradac (broj posveen Medijali), aak, god. V, br. 17-18, jul-oktobar 1977, str. 64-71.

15

istorijske avangarde

Documents