UDC 330.342.151Originalan nauåni rad

M a s a j u k i I v a t a

ISTORIJSKO ZNAÅEWE PARTIJSKOGSOCIJALIZMA I LOGIKA SLOMA PLANSKE

PRIVREDE1

SAŸETAK: Rad se sastoji iz tri dela. U prvom se razmatraju socija-listiåka misao i praksa, u drugom teorija krize u privredi sa centralizo-vanim planirawem, a na kraju se analizira uloga dolarskog crnog trÿištau planskoj privredi u Poqskoj.

Prvi deo je strukturisan na sledeãi naåun: åetiri metodološke obla-sti istraÿivawa; socio-eksperimentalni ciklusi; potrošena legitim-nost; neorganska diktatura prema organskoj diktaturi; trougao MPC (trÿi-šte-plan-dogovor) kao nasleðe iz 20. veka.

U drugom delu istraÿuju se uslovi za ravnoteÿu u planskoj privredi,funkcionalni i nefunkcionalni procesi u planskoj privredi, te na kra-ju, propast planske privrede.

U treãem delu raspravqa se pitawe odnosa crnog kursa dolara i rav-noteÿnih nivoa domaãih (u ovom sluåaju — poqskih) planskih cena.

KQUÅNE REÅI: partijski socijalizam, planska privreda, trÿište,dogovor, (ne)organska diktatura, kriza, slom

SOCIJALISTIÅKA MISAO I PRAKSA

Åetiri metodološke oblasti istraÿivawa2

U vremenskoj taåki A, niko u stvari nije znao ništa o nekom kon-kretnom obliku socioekonomskih funkcija takozvane socijalistiåkeprivrede.

Åak ni marksistiåki-lewinistiåki revolucionari koji su pobe-dili u revolucijama niti levo orijentisani ekonomisti nisu znali nikonkretne oblike socijalistiåke privrede koje su ÿeleli da stvore ni-

1 Ranija verzija ovog ålanka saopštena je na Meðunarodnom simpozijumu na Uni-verzitetu Åiba, Znaåaj istorijskog nasleða socijalizma u Istoånoj Evropi u vreme globa-lizacije, 12. i 13. decembra 2003. godine.

2 Svoj prvi ålanak na ovu temu objavio sam na japanskom u IWATA (1971).

ti konkretne ekonomske zakone po kojima bi ti oblici funkcionisali.Shvatali su samo da socijalistiåki privredni sistem treba da budepotpuno drugaåiji od kapitalistiåkih privreda koje su konkretno po-znavali. U vremenskoj taåki A, takozvani realni socijalizam ušao je utranzicioni period koji se kretao od postojeãeg i poznatog ekonomskogsistema nazvanog kapitalizam prema nepostojeãem, još nepoznatom eko-nomskom sistemu zvanom socijalizam ili komunizam. Tranzicioni pe-riod predstavqa proces tragawa za nepoznatim socijalizmom, tj. obu-hvata pokušaje i greške u osmišqavawu, oblikovawu i eksperimenti-sawu s novim sistemima i institucijama za koje se smatralo da su so-cijalistiåke ili komunistiåke.

Kada je neko rešen da stvori novo nepoznato društvo, treba jasnoda formuliše osnovne ideale tog buduãeg društva. Mi, treãe osobe ko-ji nismo subjekti niti akteri u tom procesu tragawa i osmišqavawa, anismo ni pasivni uåesnici niti objekti u tom procesu, ÿelimo da is-traÿimo i analiziramo taj proces. Zato moramo znati šta su osnovnisocijalistiåki ideali koje subjekti imaju na umu iskreno ili bar de-klarativno. To prvo poqe istraÿivawa nazivamo prouåavawem socija-listiåkih ideala i ideologija — S.

Te socijalistiåke ideje i ideologije koje opaÿamo u stvarnostimoÿemo klasifikovati u dva tipa: sovjetski i jugoslovenski. Sovjetskii jugoslovenski komunisti, kada su razjasnili sopstvene osnovne idea-le i predstave o socijalizmu-komunizmu, morali su da osmisle insti-tucionalne strukture i morali su da pripreme zakone i legalizuju slo-ÿeni niz institucija åiji je ciq bio da konkretizuju osnovne ideale ipredstave, te da stvore specifiåne socioekonomske odnose. Tu nalazi-mo drugo poqe istraÿivawa, odnosno prouåavawe zakonske institucio-nalizacije — I.

Komunistiåki revolucionari predstavqaju društvu te zvaniåne iformalne institucije u kojima ili po kojima su obiåni radni qudiobavezni da rade i obavqaju ekonomske i društvene aktivnosti svakogdana, svake nedeqe, svakog meseca, svakog tromeseåja i svake godine. Akosu wihove aktivnosti efikasne i produktivne, onda formalne institu-cije uspevaju da se realizuju u stvarnosti, odnosno da stvore socijali-stiåke prizvodne odnose, po marksistiåkoj terminologiji. Reprodukci-ja formalnih i zakonitih institucija ojaåava ispravnost socijalistiå-kih ideala i ideologije. Ako su wihove aktivnosti neuspešne, onda

52

Polukapitali-stiåka privreda

Tranzicija kasocijalizmu-komunizmu

Tranzicija kakapitalizmu

A K(S)Socijalistiåkarevolucija

Odumirawesocijalizma

Dijagram ¡

uvedene institucije postoje samo na papiru i predstavqaju samo dekla-racije. Nereprodukovawe zvaniånih institucija slabi vrednost i zna-åaj socijalistiåkih ideala i ideologije. Tu se javqa treãe poqe istra-ÿivawa, to jest prouåavawe institucionalnih delatnosti i upravqawa— O.

Celokupna ekonomska i društvena delatnost socijalistiåkog dru-štva nije rezultat samo onih aktivnosti i upravqawa u koje su ukquåe-ne zvaniåne i formalne institucije, veã i aktivnosti neformalnih,sivih i crnih institucija koje nisu uvedene osnovnim socijalistiå-kim principima niti su s wima usklaðene. Te stvarne rezultate zva-niånih socijalistiåkih i neformalnih nesocijalistiåkih socio-eko-nomskih aktivnosti nauånici i ekonomisti unutar reÿima treba empi-rijski da opišu i nauåno analiziraju. Sada nailazimo na åetvrto poqeistraÿivawa, to jest empirijsko-teorijsku analizu socijalistiåkog dru-štva — A.

Socio-eksperimentalni ciklusi3

Dijagram koji sam nacrtao niÿe u tekstu saÿeto prikazuje procesepokušaja i grešaka koje su preduzimali marksistiåko-lewinistiåkivlastodršci u potrazi za ostvarivim i funkcionalnim socijalistiå-kim ekonomskim sistemom.

53

3 Svoj prvi ålanak o socio-eksperimentalnom karakteru socijalizma objavio samna japanskom u IWATA (1971).

Socijalistiåkarevolucija ne K

Prvobitna predstavao socijalizmu

S0

Prvi talas reformi udrugoj polovini 1950-ih

S1

S2

S(K)3

K(S)

Drugi talas reformikrajem 1960-ih

Treãi talas reformiu prvom delu 1980-ih

Prestanak postojawasocijalizma 1989.

I0

A0

I1

A1

I2

A2

I(K)3

A(K)3

O0

O1

O2

O(K)3

Dijagram ¡¡

Ekonomska analiza A0 iznosi na svetlo dana više ili mawe rea-listiånosti, više ili mawe utopizma S0, viši ili niÿi stepen do-slednosti i ostvarivosti I0, kao i efikasnosti ili neefikasnosti O0.Kada je nivo uspeha veoma visok, posebno u poreðewu s postojeãom ka-pitalistiåkom privredom, onda se prvobitni S0, I0 i O0 odrÿavaju i ubuduãnosti.

Komunistiåko rukovodstvo je, meðutim, moralo da prihvati zakqu-åak A0 da je uåinak prvobitnog socijalistiåkog privrednog sistemaprenizak da bi odrÿavao S0, I0, O0 bez promene i bez revizije.

Zato sledeãi ciklus poåiwe revidiranim Si, obnovqenim ili re-formisanim institucijama Ii i novim stilom rukovoðewa i rada Oi.Takvi ciklusi (i = 1, 2, 3) se u istoriji mogu registrovati tri puta na-kon nultog ciklusa i mogu se nazvati delimiåna ekonomska reforma,socioekonomska reforma, odnosno socioekonomsko-politiåka reforma.

U prvom i drugom ciklusu, komunistiåka-socijalistiåka elita tru-dila se da u socijalistiåku privredu presadi i ugradi elemente trÿi-šne ekonomije, na primer, robno-novåane odnose, po marksistiåkojterminologiji, da bi reaktivirala socijalistiåki privredni uåinak.

U treãem ciklusu, komunisti su došli do istorijske prekretnice.Priznali su åiwenicu da socioekonomski sistemi uopšte — oni kojisu ostvarivi i funkcionalni — moraju biti na neki naåin zasnovanina trÿišnim mehanizmima. Zato su morali da ponude društvu noviekonomski sistem åiji su glavni delovi i jezgro sadrÿali åitav nizosnovnih trÿišnih kategorija. Ovoga puta, meðutim, oni nisu otvore-no objavili da bi to vodilo ka obnovi kapitalistiåke privrede.

„Radikalno reformisan socijalistiåki sistem" moÿda je najpo-godniji naziv za treãu reformu u subjektivnoj misli nove generacijemarksista-lewinista. Koristimo oznaku S(K)3 za tu sociopsihologijuvladajuãe elite u socijalistiåkim zemqama. Ta åiwenica bila je kquå-ni i glavni uzrok gubitka sociopolitiåke legitimnosti marksista-le-winista da vladaju i kontrolišu celo društvo. Komunisti su bili po-trebni za proces osmišqavawa i potrage za novim društvom, ali zaobnovu kapitalizma dobro poznatog na Zapadu uopšte nisu bili po-trebni.

Potrošena legitimnost4

Postoji mnogo naåina da se stekne legitimnost, na primer, demo-kratski izbori, tradicionalno nasleðe i harizmatiåno delovawe. Na-uånici obiåno upravo wih i navode.

Meðutim, komunistiåki naåin sticawa legitimnosti veoma je spe-cifiåan. To je samoproklamovana subjektivna legitimnost åija se su-ština sastoji od vere u sopstvenu istorijsku misiju i sposobnost da u

54

4 Svoja razmatrawa o ovom problemu s taåke gledišta „opšte krize socijalizma"prvi put sam objavio na japanskom u IWATA (1989).

buduãnosti izgrade novo, dobro društvo. Obiåni radni qudi im dajupreãutnu saglasnost. Tako je poåeo tranzicioni period potrage i iz-gradwe novog društva, drugaåijeg od kapitalizma.

Prvobitni socijalizam, prvi revidirani socijalizam i drugi re-formisani socijalizam predstavqali su uzaludne probe i eksperimente.

Konaåno, treãi socijalizam predstavqen je obiånim qudima kao„novi" socijalizam. Ali jezgro i glavni deo ovog sistema nisu izgleda-li kao da su socijalistiåki. Obiåni qudi i veãi deo komunista poåelisu sebi da postavqaju dva pitawa: „Po kom osnovu vi komunisti imatepravo da nas vodite u kapitalistiåku privredu? Da li je to vaš po-sao?", i „Na osnovu åega mi komunisti imamo pravo da pokrenemo po-novno uvoðewe kapitalizma u naše društvo? Da li je to naš posao?"

Gotovo svi ålanovi komunistiåke partije izgubili su samopouzda-we u svoju kolektivnu sposobnost da izgrade socijalizam-komunizam ko-ji je po definiciji boqi od kapitalizma, pa je wihova samoproklamo-vana subjektivna legitimnost zauvek isparila. Taj istorijski trenutaku vremenu obeleÿen je oznakom K(S) koji predstavqa poåetak ponovnograðawa kapitalizma. Taj drugi tranzicioni period poåiwe od K(S) nadijagramu ¡ i dijagramu ¡¡, dakle od propasti veã poznatog i postojeãegsocijalizma i kreãe se ka veã poznatoj, ali još nepostojeãoj kapitali-stiåkoj privredi.

Gore navedeno objašwewe istorijske prirode socijalistiåkog dobaukazuje da nije ispravno oznaåiti te sociopolitiåke nemire koje smoopazili 1989—1991. godine u istoånoevropskim zemqama kao graðanskerevolucije. Zašto? Politiåka revolucija znaåi sukob novostvorene le-gitimnosti i stare, ali još ne stopostotno mrtve legitimnosti. Pravoznaåewe dogaðaja iz 1989—1991. godine jeste odumirawe i iscrpqivawemarksistiåkih-lewinistiåkih misli i prakse. Ti dogaðaji samo na po-vršini liåe na sociopolitiåke revolucije.

Znatan deo komunista ÿeli da skine stare kapute komunizma i ÿu-di da obuåe novu odeãu kapitalizma. Oni prestaju da budu komunisti iodluåuju da se pretvore u kapitaliste. Da bi se to ostvarilo, upravo sukomunistima neophodne velike autodestruktivne politiåke promene kojesamo deluju kao „revolucije".

Neorganska diktatura nasuprot organskoj diktaturi

Ovde ÿelimo da uporedimo završni stadijum u Sovjetskom Savezusa situacijom u Japanskom velikom carstvu i Treãem rajhu HitleroveNemaåke.

U završnim stadijumima drugog i treãeg pomenutog reÿima, wiho-va subjektivna legitimnost da vladaju svojim narodima nije presahla uvišim i elitnim slojevima. Tako su wihov krajwi pad nametnuli sna-ÿniji spoqašwi faktori, to jest anglo-ameriåke i sovjetske vojne snage.

Posebno japanski elitni krug, åiji centar je naravno bio 124. carHirohito, nije izgubio svoju subjektivnu i objektivnu legitimnost da

55

vlada Japanom i uopšte se nije postavqalo pitawe centralnog statusaCara u japanskom društvu. Pripadnici elite bili su ubeðeni u tradi-cionalnu vrednost carskog sistema, kokutai. Åak su se borili i u za-vršnoj i najgoroj fazi Drugog svetskog rata da 124. car Hirohito ne bibio posledwi car i uspeli su u svom posledwem projektu. Ovde ne tre-ba da izgubimo iz vida åiwenicu da su oni u to vreme izgubili gotovosvu vojnu tehniku i vojne resurse, to jest, bili su potpuno ogoqeni.

U sluåaju Sovjetskog Saveza, postojala je ogromna koliåina vojneopreme i vojnih resursa, koja je u punoj meri bila u rukama sovjetskeelite. Meðutim, sovjetsko rukovodstvo nije znalo u koju svrhu i zbog åe-ga da upotrebi ta ogromna sredstva za vojno razarawe, na primer inter-kontinentalne balistiåke rakete, bezbroj tenkova i haubica. Nakon du-gotrajnih istorijskih eksperimenata, komunistiåko rukovodstvo je nasvim društvenim nivoima potpuno priznalo sveukupni gubitak vital-nosti. Zato su ogromne koliåine sredstava za razarawe postale besko-risne, åak i za elitu Sovjetskog Saveza.

U ovom kontekstu ÿelimo da razmotrimo dve vrste diktature. Prvitip diktature nastaje unutar istorije i društva. Drugi tip diktaturenametnut je istoriji i društvu spoqa, izvan istorije i društva. Prvije spontana i organska diktatura. Drugi je veštaåka i neorganska dikta-tura. Prva se zasniva na mitologiji i istoriji, a druga na ideologiji iteoriji. Marksistiåko-lewinistiåka diktatura spada u drugu kategoriju.

Ako intelektualci — poput dizajnera — ÿele da izgrade novo dru-štvo, wihova prva tvorevina treba da bude neorganska diktatura. Bezwe, svaki dizajn projekta o optimalnom društvu bio bi samo mrtvoslovo na papiru.

U 20. veku zapaÿene su dve vrste socijalizma — sovjetski i jugoslo-venski. Izmeðu wih postoje sliånosti i razlike.

Sliånost se sastoji u åiwenici da u oba reÿima marksistiåko-le-winistiåke partije monopolistiåki zauzimaju pozicije i status krea-tora vizije (vizionara), dizajnera i zakonodavaca (arhitekata) osnovnihinstitucija i pravila ponašawa. Komunisti su monopolisti kako upoqu S, tako i u poqu I u obe zemqe. U Sovjetskom Savezu, druga dva po-qa, O i A, takoðe su strogo pod kontrolom marksista-lewinista. Ali uJugoslaviji, ta poqa su relativno otvorena za nemarksiste-nelewini-ste. Direktori, upravnici, ekonomski analitiåari i sociološki kri-tiåari nisu obavezno ålanovi Saveza komunista Jugoslavije. Ova razli-ka potiåe iz razliåitog sadrÿaja osnovnih socijalistiåkih vizija-ide-ala i socioekonomskih institucija izgraðenih na tim vizijama.

Trougao MPC kao nasleðe iz 20. veka5

Kada ukratko razmotrimo socio-ekonomske-politiåke okolnosti uveãem delu 20. veka, lako uoåavamo istovremeno postojawe tri razliåi-

56

5 Trougao MPC i trojnu tabelu prvi put sam objavio na japanskom u IWATA (1983).

ta socioekonomska sistema, što je i prikazano u dijagramu ¡¡¡, mada suteritorije i stanovništvo koje oni obuhvataju veoma razliåiti. U sle-deãoj tabeli prikazujemo osnovne karakteristike ta tri ekonomska si-stema bez detaqnih objašwewa. Tu tabelu zovemo trijadna ili trojnatabela.

Trojna tabela

Dimenzije Tip ¡ (M) Tip ¡¡ (P) Tip ¡¡¡ (C)

1. ekonomskaantropologija

razmena redistribucija reciprocitet

2. modernevrednosti

sloboda jednakost bratstvo

3. vlasništvoprivatno

vlasništvodrÿavno

vlasništvodruštveno

vlasništvo

4. ekonomskimehanizam

trÿišnimehanizam

planskimehanizam

sistemdogovorne mreÿe

5. upravqawei kontrola

privatnoupravqawe

drÿavna uprava samoupravqawe

6. metodraspodele

trÿišne kategorijeprofit i nadnice

skala zarada kojuodreðuje drÿava

sporazum oraspodeli dohotka

7. naåin delovawa maksimizacija standardizacija posredovawe

8. prava iodgovornosti

individualnaprava i

odgovornosti

centralizovanaprava i

odgovornosti

podela pravai odgovornosti

9. sociopsiho-loškiproblemi

nesigurnosti sigurnost

nezadovoqstvoi zadovoqstvo

nepoverewe ipoverewe;

nesklad i sklad

10. qudskiodnosi

atomizacija hijerarhijauzajamno

ograniåavawe

11. društvenastruktura

klasno društvoslojevitodruštvo

udruÿenodruštvo

12. politiåkoodluåivawe

demokratskoodluåivawe veãine

pod uslovomER A. K. Sena*

diktatura grupeod 13 ålanova

demokratskoodluåivawe veãine

pod uslovimaVR, LA A. K. Sena*

13. odnosi unutarporodice

muÿ i ÿena roditeqi i deca braãa i sestre

14. simboliånasmrt

samoubistvo ubistvo bratoubistvo

15. vodeãe zemqeVelika Britanija

i SADnekadašwi

SSSRnekadašwaJugoslavija

16. opšti termin individualizam totalitarizam solidarnost

* Amartya K Sen, Collective Choice and Social Welfare, Halden-Day, 1970, pp. 173—186.

Istorijski gledano, istovremeno postojawe i rivalitet trÿišnogkapitalizma, privrede sa centralizovanim planirawem i dogovornogsamoupravnog socijalizma priliåno je kratko, ali ipak dovoqno dugo

57

rea

pso

rp

ci

jan

ezav

isn

ost

pr

edm

oder

no

dr

uštv

oT

reã

isv

et

tip

po

dsi

stem

aT

reã

egsv

eta

savr

emen

ika

pi

tal

iza

mza

pad

no

gti

pa

mo

der

na

kol

on

ija

po

dr

eði

-va

we

raz

men

a

eksp

lo

a-ta

ci

ja

po

st-m

oder

ni

kap

ita

li

zam

mo

der

ni

kap

ita

li

zam

ci

vil

i-

zac

ija

nek

adaš

wi

soc

ija

li

sti

åki

po

dsi

stem

mo

der

ni

soc

ija

li

-st

iå

kip

okr

etr

eci

pr

o-

ci

tet

ci

vil

i-

zac

ija

sovj

etsk

iti

psa

vrem

eno

gso

ci

jal

izm

a

1989—

1991.

ist

oå

no

evr

op

ska

„dem

okr

atsk

ar

evo

luc

ija

"

Dr

ugi

svet

ski

rat

Fr

anc

uska

rev

ol

uci

ja1789.

Rus

kar

evo

luc

ija

1917.

Pr

visv

etsk

ir

at

rea

li

za-

ci

ja

str

uktu

-r

ali

za-

ci

ja

red

ist

ri

-b

uci

ja

no

vir

azvo

j

jap

ansk

iti

p

jugo

slo

-ve

nsk

iti

p

tran

zic

ija

rev

ol

uci

jako

nst

ruk

ci

ja

1929.

vel

ika

kri

za

reo

rga

ni

zac

ija

Di

jagr

am¡¡

¡

58

da se mogu naznaåiti wihove komparativne sistemske odlike koje suopisane u trojnoj tabeli — sve na osnovu iskustva iz tog perioda dok susimultano funkcionisali.

Uz te ekonomske-sociološke odlike, na osnovu empirijskih zapa-ÿawa moÿemo uvesti i druge vaÿne karakteristike trÿišnog (M), plan-skog (P) i konsultativnog ili dogovornog (C) sistema. Ukratko, za svakiod ta tri ekonomska sistema postoji oblast u kojoj on — tokom vremena— poåiwe loše da funkcioniše ili pokazuje paralizu funkcija, štoje prikazano u sledeãem dijagramu ¡¢.

Tokom veãeg dela 20. veka bili smo svedoci pet izuzetno velikihsocioekonomskih potresa. Dva od wih prouzrokovana su svetskim rato-vima 1914—1918. godine i 1939—1945. godine. Druga tri nastala su zbogpredugog perioda delovawa åistog trÿišnog mehanizma 1929. godine,odnosno planskog mehanizma i dogovornog samoupravnog sistema 1989—1991. godine. Ta istorijska iskustva uåe nas da je nemoguãe stopostotnofunkcionisawe bilo kog åistog ekonomskog sistema, bio on M, P ili C.

To, meðutim, ne znaåi da je oblast funkcionalne paralize svakogsistema ista; oblast disfunkcije zbog previše M-a uÿa je nego istaoblast kod P, koja je mawa nego kod C. Po kriterijumu ekonomske funk-cionalnosti sistema, M je efikasniji od P, P je efikasniji od C. Netreba, meðutim, da zaboravimo istorijski ustanovqenu åiwenicu da åi-sta privreda ne funkcioniše, a da svaka ostvariva privreda mora bitilocirana unutar petougla abcgf, da mora biti mešovita.

59

M(100%)

Velika kriza 1929.

a bc

f

g

propastsamoupravnogsocijalizma1990.propast privrede sa

centralizovanimplanirawem1989—91.

P(100%) d e C(100%)

*

*

*

Dijagram ¡¢

�Mab: zona ekonomskog propadawa zbog preteranog trÿišnog meha-nizma

�fPe: zona ekonomskog propadawa zbog preteranog planskog mehani-zma

�cdC: zona ekonomskog propadawa zbog preteranog sistema dogovor-ne mreÿe

�cdC > �fPe > �Mab, abcgf: zona normalnog ekonomskog funkci-onisawa

�gde: neuspeh Mao Cedonga

Retrospektivno procewujuãi situaciju, marksistiåki-lewinistiå-ki projekt socijalizma, prvo negira M, zatim idealizuje P i/ili C ipokušava da naðe ostvarive oblike P i/ili C u što åistijem obliku, ati åisti oblici su osuðeni na propast.

TEORIJA KRIZE U PRIVREDISA CENTRALIZOVANIM PLANIRAWEM6

Uslovi ravnoteÿe u planskoj privredi

Nakon prethodne uopštenije rasprave, sada ãemo razmotriti rela-tivno konkretniju analizu tipiåne logike koja se odnosi na ekonom-ske-politiåke krize karakteristiåne za privredu sa centralizovanimplanirawem.

Marksistiåki-lewinistiåki partijski socijalizam prolazi krozprocese pokušaja i grešaka i stiÿe do posledwe faze u kojoj prihvataceo niz institucija privrede trÿišnog kapitalizma u vremenskoj taå-ki S(K)3 i K(S) na dijagramu ¡¡.

Zašto marksistiåka-lewinistiåka partija negira istorijski dattrÿišni kapitalizam? Postoji mnogo razloga da se prihvati privredasa centralizovanim planirawem, na primer, negacija anarhiåne pri-rode privrede zasnovane na robi i novcu, ukidawe otuðewa radnika,odnosno qudskog biãa, prevazilaÿewe eksploatacije radne snage i apro-prijacije proizvoda rada u socio-ekonomskom ÿivotu i tako daqe.

Ti razlozi razlozi su sociološke, filozofske i marksistiåkopolitiåko-ekonomske prirode. Ne poriåemo vaÿnost i znaåaj tih raz-loga, ali mislimo da su oni mawe ili više apstraktni s taåke gledi-šta ekonomske teorije. U ovom ålanku pokušavamo da formulišemo je-dan smisleni razlog u okviru ekonomske teorije.

Marksisti-socijalisti veruju u postojawe optimalne strukture dru-štvene proizvodwe i potrošwe koja je potpuno razliåita od struktureproizvodwe i potrošwe ostvarene u trÿišnom mehanizmu. Tom logi-kom, ovaj društveni optimum ne ostvaruje se na trÿištu, veã se moÿe

60

6 Gotovo istu raspravu o ovoj temi prvi put sam objavio na japanskom jeziku uIWATA (1981) i u IWATA (1983). Ovog puta prvobitnom ålanku dodajem samo 17. fazu.

dostiãi i u netrÿišnim privrednim sistemima, na primer, u privre-di sa centralizovanim planirawem predstavqenoj u dijagramu ¢ navede-nom ranije.

Mehanizam centralnog planirawa (Central Planning Mechanism, CPM)sastoji se od nekoliko centralnih administrativnih tela.

Drÿavni zavod za planirawe (State Planning Board, SPB) u privre-di sa centralnim planirawem klasifikuje ekonomsku robu i usluge u

61

Mehanizam centralnog planirawa

Subvencije Porezi na promet

Osnovna roba Luksuzna robap

p(S, B)p (B)M

p(D, B)

B � L�E

HS

F'F

D

q qq (B) q (B) q (L) q (L)M P P M

p

G'G''

G

S

D

p(D, L)p (L)M

p(S, L)

E

H

Dijagram ¢

q (L)M

q (L)P

M(q (B), q (L))M M

P(q (B), q (L))P P

B

L

q (B)M q (B)P

Dijagram ¢¡

osnovne (B) i luksuzne (L). U Poqskoj, gde sam boravio 1976—77. godi-ne, meso, hleb, opera, javni prevoz, vojna oprema i drugo spadali su urobu B. Automobili, televizori u boji, perike i drugo spadali su u ro-bu L. Definicije osnovne robe i luksuzne robe ovde se ne moraju po-klapati s upotrebom tih termina u govornom jeziku.

Što se tiåe kategorija B, proizvodwa q(S, B) = potrošwa q(D, B)= qp(B) se planira centralistiåki u drÿavnom zavodu za planirawe, ta-ko da bude veãa od ravnoteÿe na trÿištuj qm(B). Što se tiåe kategorijaL, proizvodwa q(S, L) = potrošwa q(D, L) = qp(L) je mawa od qm(L).

Drÿavni komitet za cene (State Pricing Committee, SPC) u centrali-stiåki planiranom trÿištu (CPT) odreðuje proizvoðaåke i potrošaåkecene koje se koriste kao smernice za proizvoðaåe i potrošaåe, kao i zarealizaciju planirane proizvodwe i potrošwe. Dakle, kada je reå ocenama robe B, proizvoðaåke cene p(S, B) više su nego cene koje se us-postave na trÿištu pm(B), koje su više nego potrošaåke cene p(D, B).Što se tiåe robe L, potrošaåke cene p(D, L) su više nego cene koje seuspostave na trÿištu pm(L), koje su više nego proizvodne cene p(S, L).U planskoj privredi jedna ista roba ima dve cene.

U CPM, ministarstvo finansija (MF) zaduÿeno je da dvostrukustrukturu cena uåini prihvatqivom i za proizvoðaåe i za potrošaåekoristeãi i manipulišuãi takvim elementima fiskalne politike kaošto su porez na promet i subvencije.

Neizbeÿni rezultati tih operacija su fiskalni gubici Bs = qp(B)

|p(D, B) – p(S, B)| < 0 u sektoru B i fiskalni dobici Lr = qp(L) |p(D, L)– p(S, L)| > 0 u sektoru L. U sluåaju da zbir gubitaka svih roba B u apso-

lutnoj vrednosti �B|Bs| nije jednak zbiru svih dobitaka roba L �

LLr, mi-

nistarstvo finansija uporno pokušava da postigne fiskalnu ravnote-

ÿu �B|Bs| = �

LLr mewajuãi i koordinirajuãi stope poreza na promet i

stope subvencija.U toj operaciji, ministarstvo finansija (MF) traÿi i zahteva od

drÿavnog komiteta za cene (SPC) da delimiåno ili potpuno modifiku-je odnose cena.

Zauzvrat, drÿavni komitet za cene zahteva da drÿavni zavod za pla-nirawe (SPB) izmeni planove za proizvodwu i potrošwu, a zatim, akoje potrebno, da izvrši ponovnu klasifikaciju kategorija B i L.

Na taj naåin, rukovoðewe i upravqawe planskom privredom podra-zumeva meðusobnu saradwu SPB, SPC i MF.

U idealnim uslovima planske privrede, opaÿaju se sledeãe dve jed-naåine o ravnoteÿi.

�: jednakost ponude i potraÿwe za svaku robu i uslugu,q(D, B) = q(S, B)q(D, L) = q(S, L)

�: jednakost fiskalnih prihoda i troškova�B|Bs| = �

LLr

62

Teorijski govoreãi, CPM bi trebalo da omoguãi da se krive tra-ÿwe ukrste s krivima ponude u taåkama H pomerawem krivih potraÿweka gorwem desnom delu kod roba B i ka dowem levom delu kod roba Lpomoãu redistribucije dohotka, tj. pomerawem jednog dela dohotka odsloja s visokim dohotkom ka sloju s niskim dohotkom, jer osobe s viso-kim dohotkom teÿe da kupuju više robe L nego one s niskim dohotkom,a ovi drugi ÿele da troše više roba B nego oni prvi.

U tom sluåaju koji se moÿe nazvati „savršena redistribucija",CPM ne bi morao da interveniše tokom slobodnog delovawa mehanizmacena. Konkretno, dvostruke cene neãe uvek biti neophodne u ostvariva-wu centralistiåki planirane strukture proizvodwa—potrošwa. Sub-vencije i porez na promet tada takoðe ne bi bili potrebni. Sve obla-sti ekonomske regulacije osim redistribucije dohotka bile bi ostavqe-ne mehanizmu trÿišta. To je, meðutim, nemoguãe.

Taj naåin redistribucije prihoda ne moÿe se uskladiti s funda-mentalnim socijalistiåkim principom raspodele prema radu. Dohodak,nakon što se od wega oduzmu društvena davawa, treba da se raspodeliradnom narodu u skladu s kvantitetom i kvalitetom uloÿenog rada. Kr-šewe tog fundamentalnog principa pre ili kasnije vodi direktno kasmawewu radne discipline i svesti o poretku u radnim aktivnostimau fabrikama, gradilištima, magacinima, projektnim biroima, kance-larijama administracije, itd. U socijalistiåkom društvu gde ne posto-ji dohodak po osnovu vlasništva, nema prostora za redistribuciju do-hotka bez negativnih efekata na radni moral i motivaciju. Nadnice iplate treba da budu proporcionalne radu uloÿenom u socioekonomskeaktivnosti.

Ravnoteÿa proizvodwa = potrošwa qm(B), ili qm(L) ostvarena tr-ÿišnim mehanizmom u okviru socijalistiåke raspodele dohotka pokvantitetu i kvalitetu rada nije uvek identiåna društveno optimalnomkvantitetu qp(B) ili qp(L) koju je centralistiåki isplanirao CPM. Tuleÿi osnovni razlog zašto je socijalistiåkoj privredi potrebno pot-punije, centralno birokratsko ili tehnokratsko upravqawe ukupnomnacionalnom privredom.

Ravnoteÿa u komplikovanom procesu planirawa dostigla bi se sa-mo pod odreðenim nizom idealnih pretpostavki da CPM ima velikusposobnost da brzo sakupi neophodnu koliåinu taånih informacija ostawu u ponudi, odnosno o primewenoj tehnologiji i snabdevawu siro-vinama (uz direktnu kontrolu drÿavnih preduzeãa koja pripadaju mini-starstvima industrije), o stawu u traÿwi, odnosno potrebama potroša-åa, wihovim potrošaåkim navikama (wih direktno prati drÿavna tr-govinska mreÿa koja pripada ministarstvu za trgovinu), kao i o naåinuraspodele dohotka izmeðu nekoliko društvenih grupa i unutar svake odwih (pod jurisdikcijom drÿavnog komiteta za nadnice i plate). Narav-no, te idealne pretpostavke nisu bile zadovoqene nikad i nigde u po-stojeãoj socijalistiåkoj planskoj privredi. Probleme povezane s ne-dostatkom i s deformacijama informacija u postojeãoj socijalistiåkojprivredi kritiåki su analizirali Vloðimjeÿ Brus u Poqskoj, Ota

63

Šik u Åehoslovaåkoj, Janoš Kornai u Maðarskoj i mnogi drugi ekono-misti. U stvari, postojeãa planska privreda nije bila centralistiåkiplanirana, veã je to bila privreda s vertikalnim pregovorima izmeðuCPM, ministarstava za industriju i trgovinu, s jedne strane, i drÿav-nih preduzeãa, s druge, gde su netaåne informacije bile jedan od va-ÿnih i korisnih instrumenata u vertikalnim pregovorima.

Ni u postojeãoj trÿišnoj privredi, meðutim, ne zapaÿamo tako-zvanu åistu konkurentsku privredu. Svedoci smo samo mnogo vrsta „ko-sih" ili horizontalnih cewkawa i pregovora meðu velikim monopoli-ma i oligopolima na nacionalnom nivou, i malim monopolima i oli-gopolima na nivou neposrednog okruÿewa. I pored postojawa tih fak-tora koji ne podrazumevaju samo neposrednu konkurenciju, opaÿamo daje åista teorija modela trÿišne privrede — koja se sastoji samo od pa-sivnih aktera u formirawu cena — tzv. price taker-a — korisna i efi-kasna za razumevawe suštine postojeãih trÿišnih privreda koje se sa-stoje uglavnom od aktivnih aktera — tzv. price maker-a — koji u veãojili mawoj meri odreðuju cene.

Isto kao i u sluåaju trÿišne privrede, ranije opisani jednostav-ni model planske privrede moÿe biti koristan za analizu i objašwe-we osnovnog ponašawa u postojeãoj socijalistiåkoj privredi.

Funkcionalni i nefunkcionalni procesi u planskoj privredi

Ovde, dakle, pretpostavqamo da CPM ima odgovarajuãu sposobnostda sakupqa, odašiqe, obraðuje i analizira dovoqno podataka o proiz-vodwi—ponudi, potrošwi—traÿwi i raspodeli dohotka, te da uspevada pripremi dosledne nacionalne privredne planove. Åak i s timpretpostavkama najpovoqnijim za plansku privredu, vidimo da je rav-noteÿa u planskoj privredi veoma nestabilna i da unutar sebe sadrÿiekonomsko-sociološke destabilizujuãe faktore koji neizbeÿno stvara-ju takozvanu privredu nestašica, privredu dugih redova i sociopoli-tiåke krize.

Marksistiåko-lewinistiåki partijski socijalizam ima mešovituhijerarhijsku strukturu koja se sastoji od dihotomije i multihotomije.Dihotomija znaåi da su svi ålanovi društva podeqeni u dve kategorije,tj. na ålanove partije kao subjekte (aktivni uåesnici) u strukturi soci-jalizma-komunizma i na one koji nisu ålanovi partije kao objekte (pa-sivni uåesnici) u tim procesima osmišqavawa i izgradwe. Multiho-tomija znaåi da se svi uåesnici klasifikuju u mnogo kategorija po kva-litetu rada, od najviših do najniÿih, prema socijalistiåkom princi-pu raspodele prema radu. Da bismo pojednostavili svoju analizu, miintegrišemo i kombinujemo dihotomiju i multihotomiju u trihotomijukoja se sastoji od gorweg sloja, sredweg sloja i osnovnog sloja.

Komparativna teÿina ålana partije najveãa je u najvišem sloju, anajmawa u osnovnom sloju. Ali apsolutna veãina ålanova partije opaÿase u osnovnom sloju. Gorwi sloj, naravno, dobija najveãu platu, sredwisloj — više od proseåne, osnovni sloj mawe od proseåne.

64

Svaki od ova tri društvena sloja moÿe se oznaåiti na krivima Dna dijagramu ¢. Gorwi sloj se opisuje kao segment GG' na krivoj D usektoru L. Sredwi sloj kao segment EG na istoj liniji. Meðutim,osnovni sloj se oznaåava segmentom EF na krivoj D u sektoru B.

Zašto se gorwi i sredwi sloj upisuju na krivoj D u sektoru robeL? Zašto je osnovni sloj oznaåen kod robe B? Razlog za to je veoma jed-nostavan. Osa cena za robe B ima 10, 100, 1.000 ili 10.000 monetarnihjedinica, s jedne, a osa cena za robe L ima 10.000, 100.000 i milion mo-netarnih jedinica, s druge strane.

Prikaz socio-ekonomsko-politiåke raslojenosti socijalistiåkogdruštva na gore nacrtanom dijagramu za ekonomski mehanizam centra-lizovanog planirawa vrlo jasno otkriva unutrašwe teškoãe koje se go-milaju svakog dana, svakog meseca i svake godine tokom funkcionisawai delovawa planske privrede. Te teškoãe su tesno povezane sa sociop-sihologijom tipiånom za centralizovano društvo, odnosno podrazume-vaju nezadovoqstvo/zadovoqstvo koje ima razliåit društveni karakterpoåevši od anksioznosti/odsustva anksioznosti, nesigurnosti/sigur-nosti tipiåne za trÿišnu privredu, pa do nepoverewa/poverewa, ne-sklada/sklada karakteristiånih za sistem dogovorne mreÿe. Pogledajtedimenziju 9 u trojnoj tabeli.

Indukcijom i dedukcijom dobijamo narednih 18 postavki s dijagra-ma ¢.

(0) Centralistiåki planirana privreda uspešno je konstruisanaili rekonstruisana.

(1) Gorwi sloj GG' je u poziciji da potroši dovoqno kako jeftinerobe B, tako i skupe robe L. Pripadnici tog sloja su zadovoqni svojomsituacijom.

(2) Sredwi sloj EG ustanovqava da je iskquåen iz potrošwe skuperobe L zbog namerno visokih cena robe L. Pripadnici tog sloja sa svo-jim platama višim od proseånih znaju da bi mogli da kupe robu L u tr-ÿišnoj privredi zahvaqujuãi pm(L) < p(D, L). Sredwi sloj poåiwe daoseãa nezadovoqstvo svojim socioekonomskim poloÿajem.

(3) Nezadovoqstvo sredweg sloja EG ne moÿe biti ni kompenzova-no niti neutralisano mnogo veãom kupovinom robe B zbog p(D,B) <pm(B) nego u trÿišnoj privredi.

(4) Nasuprot tom sloju, osnovni sloj EF je zadovoqan svojim posto-jeãim poloÿajem u kojem wegovi pripadnici sada mogu da troše dovoq-no robe B, što ne bi mogli u trÿišnoj privredi, ili troše više ro-be B nego ranije zahvaqujuãi p(B, D) < pm(B).

(5) Meðutim, u tom osnovnom sloju moÿemo opaziti nastanak spe-cifiåne društvene pojave koju komunisti-socijalisti nisu oåekivali.Zadovoqewe robom B raða novog kandidata za socioekonomsko nezado-voqstvo unutar osnovnog sloja. Na osnovu zadovoqenih potreba za ro-bom B, unutar osnovnog sloja raða se i razvija sledeãa nova ÿeqa da senabave i do tada nepristupaåne robe L. To je prirodni tok.

Ova društvena pojava oznaåava se kao prirodni neprikosnovenizakon postepenog razvoja qudskih ÿeqa i potreba od niÿih i osnovnih

65

kvaliteta ka višim i luksuznim kvalitetima. Odnosno, priroda ÿeqeosnovnog sloja pribliÿava se i postaje sliånija prirodi ÿeqe sredwegsloja. Naravno, ta nova oåita ÿeqa ne moÿe se zadovoqiti pod pm(L), akamoli pod (D, L) > pm(L).

(6) I sredwi sloj i osnovni sloj oseãaju veliko nezadovoqstvosvojim socioekonomskim poloÿajem. Pripadnici tih slojeva znaju da jejedino gorwi sloj, tj. najmawa — elitna — grupa, u poziciji da uÿiva ukorišãewu robe L. Sada u socijalistiåkom društvu postaje dominant-na socijalna psihologija s dubokim oseãawem nejednakosti i nepraved-nosti. Fundamentalni ideal i kquåni zvaniåni koncept centralistiå-ki planirane socijalistiåke privrede jeste jednakost, ne sloboda, nebratstvo. Taj ideal snaÿi i pojaåava oseãaj koji se protivi nejednako-sti. Društvo zasnovano na jednakosti stvara jaåe oseãawe nejednakosti,što je kontradikcija u prirodi samog sistema.

(7) Onda na površinu poåiwe da izbija ozbiqniji problem u obla-sti krivih S. Oni koji spadaju u sredwi sloj su, na primer, rukovodio-ci preduzeãa, glavni inÿeweri, glavni dizajneri, visokokvalifikova-ni radnici, šefovi raåunovodstva, univerzitetski profesori i takodaqe. Oni zauzimaju najvaÿnije i suštinske poloÿaje u procesu proiz-vodwe materijalnih ili duhovnih dobara i usluga kako za sektor B, takoi za sektor L. Zato su oni presudni i odluåujuãi faktori produktivno-sti i efikasnosti u privrednim aktivnostima, odnosno lokacijama nakrivima S.

(8) Radnici iz osnovnog sloja angaÿovani su neposredno na rad-nim i proizvodnim mestima za robu B i robu L tako što svojim umom itelom rade u skladu s prirodnim i tehnološkim zakonitostima. Onizauzimaju predwe redove proizvodnih i privrednih aktivnosti koje di-rektno odreðuju uspeh ili neuspeh tih aktivnosti. Wihova mesta su ta-koðe vaÿni odluåujuãi faktori za lokaciju krive S kako u sektoru B,tako i u sektoru L.

(9) Društvena psihologija nezadovoqstva koja dominira i u sred-wem i u osnovnom sloju umawuje i podriva nivo voqe, morala, motiva-cije i discipline u aktivnostima fiziåkog i umnog rada na nivou ce-log društva.

(10) Zato se proizvodni rezultati, koji bi se mogli ostvariti uokviru ekonomskih zakonitosti trÿišne privrede, uz istu tehnologijui resurse ne mogu dostiãi u privredi sa centralizovanim planirawem.Na površinu izbijaju veliki problemi u funkcionisawu privrede,konkretno se i kod robe B i kod robe L zapaÿa pomerawe krivih S nagore i levo.

(11) Za sada, uslovi traÿwe — cene proizvoda, nivoi nadnica iplata — nisu promeweni. Stoga pomerawe krivih S na gore i na levoneizbeÿno stvara premalu ponudu i takozvanu privredu nestašica, tj.opštu preveliku traÿwu i svuda duge redove ispred prodavnica i usektoru B i u sektoru L. To znaåi da se remeti prvi uslov za ravnoteÿu(�) privrede sa centralizovanim planirawem. Što se tiåe drugog uslo-va (�), on se moÿe poremetiti ili ne.

66

(12) CPM kao uporište gorweg sloja, naravno, pokušava da povra-ti jednakost traÿwe i ponude predlaÿuãi društvu reformu cena, kon-kretno poveãavaju se i p(D, B) i p(D, L).

(13) Sada i sredwi i osnovni sloj shvataju da se ne samo roba L sveviše i više udaqava od wihovih ruku, veã da se åak i roba B mora tro-šiti mawe i mawe. Wihova psihologija nezadovoqstva naglo se pojaåa-va i izbija na površinu u obliku protesta poput demonstracija ilištrajkova, jer najosnovniji sloj F'F unutar osnovnog sloja postaje ne-sposoban da kupuje åak i robu B. Uskraãeno im je socijalistiåko pravopreÿivqavawa.

(14) Porast cena roba L p(D, L) deli i gorwi sloj na dva podsloja,odnosno na podsloj G"G' koji åak i sada moÿe da kupuje robu L, i pod-sloj GG" koji sada ne moÿe da kupuje robu L. Ovaj drugi podsloj GG"poåiwe da oseãa iste emocije nezadovoqstva kao i sredwi sloj. Dru-štveno nezadovoqstvo se bezgraniåno produbquje, a wegova širina kaoda se beskrajno poveãava. Onda se najviši gorwi podsloj G"G' sasvimizoluje od drugog, veãeg dela socijalistiåkog društva.

(15) Podele gorweg sloja i osnovnog sloja unose još jedan oteÿava-juãi faktor u planirawe, upravqawe i obavqawe rada svugde u planskojprivredi. Stoga se krive S u sektoru B i sektoru L pomeraju daqe upravcu gore levo. Redovi postaju duÿi.

(16) Potpuno izolovani najviši gorwi sloj kao uporište privre-de sa centralizovanim planirawem bezuspešno se suoåava s radikali-zacijom psihologije nezadovoqstva u celom društvu u FF', F'E, EG iGG". Uporište G"G' pada u paralizu. To je krajwi uåinak centraliza-cije odgovornosti. Pogledajte dimenziju 8 u trojnoj tabeli.

(17) Sistem privrede sa centralizovanim planirawem je propao.

Propast planske privrede

Koraci koji poåiwu s (1) i završavaju se sa (16) ne vode uvek di-rektno do koraka (17). U istorijskom razvoju moÿe se empirijski zapa-ziti nekoliko ciklusa koji imaju oblike (0) � (1) ��� (16) � (0) štoznaåi obnavqawe planske privrede kroz reviziju, poboqšawa i refor-me. Kada marksistiåki-lewinistiåki partijski socijalizam pred so-bom nema više prostora za pokušaje i greške u okviru planske pri-vrede, korak (16) u posledwem ciklusu logiåno prelazi u završni ko-rak (17).

Naravno, gore opisani model koji objašwava proces odumirawaplanske privrede nije potpun. Pre svega, on ne pomiwe da je pomerawekrive D na desno i gore prouzrokovano slabom fiskalnom i finansij-skom disciplinom, što takoðe stvara opštu privredu s nestašicama iredovima. Tim drugim putem, odumirawe socioekonomskog morala i mo-tivacije radnika i graðana dovode do pomerawa krivih S na gore i le-vo, kako u sektoru B tako i u sektoru L. Meðutim, suština tih drugihputeva ne razlikuje se od prvog puta opisanog ranije.

67

U sluåaju Poqske, nekoliko kritiånih sociopolitiåkih situacija,više ili mawe sliånih koraku (16), pojavile su se 1956, 1970, 1976,1980. i 1988. godine. Radniåki štrajkovi u teškoj industriji i antire-ÿimske aktivnosti intelektualaca-disidenata dešavaju se åešãe u vre-me koraka (16).

Osim 1988. godine, te kritiåne situacije razrešene su unutar so-cijalistiåkog partijskog reÿima. Korak (17) nije izbio na površinu.Faza (0) ponovo se javqa u revidiranom i reformisanom obliku.

Najvaÿnije posledwe sredstvo koje partijski socijalizam moÿe daiskoristi da izaðe iz sociopolitiåkih šokova i da rekonstruiše re-vidiran i reformisan sistem jeste da se u celom društvu obavi total-na izmena kadrova, odnosno da se zameni stari gorwi sloj, izgradi no-vi gorwi sloj s osobama iz ambicioznog dela sredweg sloja, unapredeneki delovi i degradiraju drugi delovi sredweg sloja, popune mnogaupraÿwena mesta u sredwem sloju unapreðenim novim osobama iz osnov-nog sloja. Takva potpuna reorganizacija kadrova stvara politiåko zado-voqstvo i osveÿava društvenu atmosferu u svakom sloju društva.

Isto tako, postoje još druga dva stabilizujuãa faktora. Prvo, re-klasifikacija nekih prethodnih roba L u sadašwe robe B, zahvaqujuãizavršetku investicionih projekata koji su veã bili zapoåeti na dugo-roånom planu. To poveãava nivo zadovoqstva u svim slojevima društva.Drugo, puštawe na trÿište odreðene koliåine robe L i robe B, što uizvesnoj meri oslobaða SPB, SPC i MF od prevelikih zadataka plani-rawa i omoguãava im da koncentrišu paÿwu na bitnije probleme. Na-ravno, glavni deo roba B i roba L i daqe su pod kontrolom CPM.

Tokom posledwe godine u nizu naznaåenih godina, 1988. godine,voqa i spremnost da se regeneriše ekonomski sistem u privredi sacentralizovanim planirawem se gube i nestaju ne samo unutar gorwegsloja, veã i unutar sredweg sloja, koji više ne ÿeli da napreduje u ka-rijeri na stari naåin. Zato 1989. godine dolazi do pregovora za okru-glim stolom, zvaniånog priznawa nezavisnog sindikata „Solidarnost",slobodnih izbora 4. juna, formirawa nove vlade koja se sastojala od ne-komunista.

Ne slaÿemo se, dakle, s opšteprihvaãenom zastarelom tvrdwom dasu radikalne promene 1989. godine bile revolucija. To je jednostavnobilo samoporicawe partijskog socijalizma, wegovo posledwe delo u za-vršnoj fazi tog velikog istorijskog eksperimenta.

POSEBNA ULOGA DOLARSKOG CRNOG TRŸIŠTAU PLANSKOJ PRIVREDI U POQSKOJ7

U Poqskoj, posetioci sa Zapada bili su iznenaðeni kada su videlida su zapadne valute, posebno dolar, imali nezamislivo veliku vred-

68

7 Gotovo istu raspravu o ovoj temi prvi put sam objavio na japanskom u IWATA(1981) i IWATA (1983). Ovde sam dodao novi dijagram ¢¡¡ i jednaåine s odnosom e(L) >e(P) > e(B).

nost u odnosu na domaãu valutu, zlotu. Poqski ekonomisti i intelektu-alci, bez obzira da li su bili na strani reÿima ili protiv wega,obiåno su objašwavali tu neprirodnu pojavu u pozitivnom svetlu, uka-zujuãi da princip slobodnog trÿišta, tj. zakon ponude i traÿwe delujesamo u nezvaniånim transakcijama stranih valuta. Posebno su antire-ÿimski intelektualci tvrdili da je samo cena dolara prirodna, jer jeodreðena na trÿištu, a cene svih ostalih roba su veštaåke, jer ih jeodredio SPC.

U Poqskoj su postojala dva tipa prodavnica na malo za robu L. Ujednoj su poqski graðani i stranci mogli da plaãaju poqskom valutom,zlotom, za robu L, a u drugoj su åak i poqski graðani morali da plaãajurobu L samo dolarima i drugim zapadnim valutama. Ove druge prodav-nice imale su veoma razvijenu mreÿu takozvanih dolarskih prodavnicapo celoj Poqskoj. Organizovalo ih je i wima upravqalo posebno dr-ÿavno preduzeãe koje je kontradiktorno nazvano PEWEX, Drÿavno pre-duzeãe za domaãi izvoz.

U PEWEX-u su cene na malo u dolarima za robu L utvrðivane pre-ma odnosima na meðunarodnom trÿištu pmd(L), a u obiånim prodavni-cama sa zlotima cene na malo su fiksirane na nivou p(D, L). Dakle,kursni odnos dolara e(L) u oblasti robe L trebalo je da se formira ta-

ko da e(L) x pmd(L) = p(D, L), e(L) =p(D, L)p (L)Md

Da je privreda Poqske bila trÿišna, onda bi kursna vrednost do-

lara e(P) bila odreðena prema e(P) =p (B)p (B)

Mz

Md=

p (L)p (L)

Mz

Md.

Kursna vrednost dolara u oblasti robe B, e(B), mogla bi biti e(B)

=p(D, B)p (B)Md

. Dakle, zbog p(D, L) > pmz(L) i pmz(B) > p(D, B) lako je zakqu-

åiti da e(L) > e(P) > e(B). Vrednost dolara u trgovini robom L viša jeod proseåne vrednosti; ta proseåna vrednost je viša nego vrednost do-lara pri kupovini robe B. Meðutim, e(B) ne postoji u poqskom pri-vrednom ÿivotu, e(P) ekonometrijski obraåunava CPM i od stranaca se

69

p p p pu dolarima u zlotima u dolarima u zlotima

p (B)Md

p(D, B)

BsLr

p (B)Mz

S

D

q q

D

S

p(D, L)

p (L)Md

p (L)Mz

Dijagram ¢¡¡

traÿi da zamene dolare za zlote po kursu e(P). To je 1970-ih godina bi-lo 1$ = 33 zlota. Za poqske graðane, samo kurs e(L), na primer 1$ =100—120 zlota 1970-ih godina, predstavqa zaista validan kurs zbogfunkcionisawa mreÿa prodavnica PEWEX.

Prodavci dolara, odnosno kupci zlota, ne koriste sve te zlote kojedobiju na crnom trÿištu za obiåne prodavnice robe L, jer mogu da do-biju robu L za dolare lakše i povoqnije u mreÿi prodavnica PEWEX.Oni troše zlote samo da bi dobili robu B. S taåke gledišta poqskenacionalne privrede, to znaåi da prvobitni prodavci dolara, osimpreprodavaca dolara, nisu imali nikakav izdatak kada je reå o porezuna promet, s jedne, ali su uÿivali veliku korist od subvencija, s drugestrane. Oni su sticali dobit Lr + |Bs| > 0 (‡Lr > 0, |Bs| > 0). Obiå-ni Poqaci, osim prvobitnih imalaca dolara, bilo da su koristiliPEWEX ili ne, uÿivali su koristi subvencija, ali su imali i izdatakvezan za porez na promet, Bs + Lr � 0 (‡Bs < 0, Lr > 0).

U Poqskoj je postojala posebna vrsta podsistema eksploatacije.Prvobitni imaoci dolara (D) bili su eksploatatori, a kupci dolara(Z) bili su eksploatisani. Primaoci novåanih doznaka od roðaka kojisu ÿiveli u inostranstvu i intelektualci visokog nivoa, na primerpisci, dramatiåari, nauånici, ekonomisti, aktivisti protiv reÿimai drugi koji su imali posebne odnose sa zemqama sa åvrstom valutom,bili su tipiåni primeri prvobitnih imalaca dolara. Pogledajte dija-gram ¢¡¡¡.

Znamo da su postojale ne samo tajne politiåke antisistemske ak-tivnosti i u kapitalistiåkim i u komunistiåkim zemqama, veã i da jepolitiåka vlast svakog bloka finansijski pomagala sopstvene prijate-

70

tok dolara

Drÿavni trezorDrÿavna banka

Zem

qe

så

vrsto

mval

utom

tok dobiti

Crno trÿište

PEWEX

DZ

Dijagram ¢¡¡¡

qe u neprijateqskim zemqama. Sto dolara pomoãi komunistiåke zemqeza agente u kapitalistiåkoj zemqi nisu bili posebno znaåajni za wiho-ve aktivnosti; meðutim, ista suma pomoãi kapitalistiåke zemqe we-nim agentima u komunistiåkoj zemqi mogla je imati veliki znaåaj zawihove aktivnosti zbog crnog trÿišta povezanog s posebnim podsiste-mom PEWEX koji je stvorio sam marksistiåko-lewinistiåki partijskisocijalizam.

LITERATURA

(1) I W A T A, Masayuki (1971). Hikaku Shakaishusi Keizai Ron (Uporedne socijali-stiåke privrede), Nihonhyoron-sha, Tokio.

(2) I W A T A, Masayuki (1981). Shij¥ mekanizumu no kage no naka no shÇkensei kei-kaku keizai (Centralnoplanska privreda u senci trÿišnog mehanizma), Kei-zai Hy¥ron, januar 1981, Nihonhy¥ron-sha, Tokio.

(3) I W A T A, Masayuki (1983). Gendai Shakaishugi no Shinchihei (Novi vidici sa-vremenog socijalizma), Nihonhy¥ron-sha, 1983, Tokio.

(4) I W A T A, Masayuki (1989). Peresutoroika to higashi y¥roppa (Perestrojka i is-toåna Evropa), Heiwa Keizai, maj 1989, Heiwa Keizai Keikaku Kaigi, Tokio.

BELEŠKA O AUTORU

Prof. dr MASAJUKI IVATA

Prof. dr Masajuki Ivata spada u naji-staknutije savremene japanske mislioce u obla-sti društvenih nauka. Wegov nauåni doprinosje prvenstveno u ekonomskim naukama. On senalazi u samom japanskom (i svetskom vrhu) udisciplini koja nosi naziv Uporedni privred-ni sistemi. Pionirskog karaktera je wegov radna tzv. Uporednim društvenim sistemima. Kaopolihistor, bogat idejama, uz to vrstan metodo-log, on je zasnovao tu nauånu disciplinu.

Prof. Ivata je roðen 1938. u Tokiju. Di-plomirao je na (elitnom) Tokijskom univerzi-tetu 1963, a magistrirao na Hitocubaši univer-zitetu (vodeãoj japanskoj visokoobrazovnoj usta-novi za ekonomske nauke) 1969. godine. Godine1970. zaposlio se u tokijskom Institutu za pri-vrede u razvoju pri Ministarstvu meðunarodnetrgovine i privrede. 1977. godine je doktori-rao na Hitocubaši univerzitetu. Od 1979. do1984. bio je profesor Hokaido univerziteta, a od 1984. do 2004. profesor Ãibauniverziteta. U periodu 1993—1995. i 1997—1999. ålan je Saveta Ãiba univer-ziteta, 1996. bio je upravnik Odseka za ekonomske nauke Pravno-ekonomskog fa-kulteta Ãiba univerziteta, a 1997. direktor Poslediplomske škole društvenei humanistiåke nauke istog univerziteta. Godine 2004. penzionisan je na Ãibauniverzitetu. Iste godine proglašen je poåasnim profesorom (professor emeri-tus) Ãiba univerziteta. Godine 2004. Ðiba univerzitet je objavio Festschrift po-

71

sveãen prof. Masajukiju Ivati, povodom 65-godišwice roðewa. Od 2004. godi-ne profesor je na Ekonomskom fakultetu Tokijskog meðunarodnog univerziteta.

Prof. Ivata je predsednik Japanskog udruÿewa za uporedne privredne si-steme, ålan je Upravnog odbora i zamenik predsednika Japanskog udruÿewa zaizuåavawe privrednog i društvenog sistema. Takoðe je ålan Upravnog odboraJapanskog udruÿewa za izuåavawe Rusije i Istoåne Evrope.

Govori srpski, poqski, engleski, sluÿi se nemaåkim i ruskim.Napisao je desetak kwiga i nekoliko desetina ålanaka objavqenih u åaso-

pisima.Na japanskom je objavio sledeãe kwige: Komparativna analiza socijali-

stiåkih privreda, 1971; Privreda i društvo Istoåne Evrope (tom 1. Jugoslavijai Bugarska), 1971; Radniåko samoupravqawe, 1974, Ekonomski sistemi socijali-zma, 1975; Ekonomski sistemi, tom 4 (urednik i autor): Savremeni socijalizam,1979; Novi horizonti savremenog socijalizma, 1983; Ekonomska situacija u SSSR-ui Istoånoj Evropi (urednik i autor), 1983; Socijalizam obiånih qudi, 1985; Sa-vremeni socijalizam — logika nastajawa i raspadawa, 1993; Jugoslavija — sudaristorija i sukob civilizacija, 1999; Reforma sistema u Japanu — ideja i koncep-cija novog modela (urednik i autor), 1999; Medijska predstava o multinacional-nom ratu u Jugoslaviji — avantura nauånika, 1999; Raspad socijalizma i multi-nacionalni rat — ogled o megahaosu na kraju veka, 2003.

Pomenuãemo i neke radove prof. Ivate objavqene na stranim jezicima:Comments on Professor Pajestka's Paper: Institutional Change for the Future — Socia-list Experience and the New Horizons, Economic Journal of Chiba University, Vol. 5,1990, No. 1, pp. 1—21; The End of Contemporary Socialism. The Transforming Socia-list Systems — Their Future and Global Impact, Yomiuri Research Institute. The Yomi-uri Shimbun, 1990. pp. 79—90; Socialism in General Crisis, Economic Journal of Chi-ba University, Vol. 7, No. 2, 1992, pp. 1—23: The Planned Economy's Failure and theShift to Capitalism. Japan Review of International Affairs, Fall 1993. pp. 316—336;Slom planske privrede i povratak na kapitalizam, Ekonomika, Beograd, 11—12, pp.8—13; Historical Meaning of Party Socialism and Logic of Collapse Inherent in Plan-ned Economy, Economic Journal of Chiba University, Vol. 19, No. 3, 2004, pp. 1—32.

Prof. Ivata ima vrlo istaknutu ulogu u japanskoj visokoškolskoj nastavii u obrazovawu nauånog podmlatka. Svoje bogato iskustvo s ovog podruåja sumi-rao je u radu: Zadaci i pravci razvoja doktorskih studija u oblasti humanitar-nih nauka u Japanu — Spajawe starih, sredwih i mladih snaga, u kwizi: Tendencijeu nauånim istraÿivawima i univerzitet u Japanu, 1999.

Prof. Ivata povremeno i prevodi sa stranih jezika: od 1966. do 1997. go-dine preveo je na japanski šest kwiga s poqskog, srpskog i nemaåkog jezika.

Novembra 2006. izabran je za dopisnog ålana SANU.

Preveo sa engleskogprof. dr Predrag Novakov

72

HISTORICAL MEANING OF PARTY SOCIALISM AND THE LOGICOF FAILURE INHERENT IN PLANNED ECONOMY

by

Masayuki Iwata

Summary

The paper consists of three parts. The first part discusses the socialist thought andpractice, the second the theory of crisis in the economy with centralized planning, andat the end the author analyses the role of dollar black market in the planned economyin Poland.

The first part has the following structure: Four methodological fields of research;Socio-experimental cycles; Consumed legitimacy; Anorganic dictatorship versus the or-ganic dictatorship; MPC triangle (market — plan — compromise) as the 20th century he-ritage.

The second part investigates the conditions for the balance in planned economy,functional and non-functional processes in planned economy and finally the failure ofplanned economy.

The third part discusses the issue of the relation between the black market courseof dollar and the balance levels of domestic (in this case — Polish) planned prices.

73