222-\ **

'Itod OvfiUmaina jednosmerna struja se dovodi na stator i bhfplor, ako je to motor jednosmerne struje, odnosno odvodi se jedno-smerna struja sa statora i rotora, ako je to generator. Namoti sta=--tora i rotora mogu biti paralelno (otono), serijski (redno) ili sloeno (kompaundno) povezani. Maine jednosmerne struje su povratne (reverzibilne). Svaki motor jednosmerne struje moe raditi kao generator, ako ga pogonimo nekim drugim pogonskim motorom, (vodnom turbinom, benzinskim ili dizel-motorom), a na stezaljkama uzimamo jednosmerni napon (struju) za potrebe potroaa, odnosno moe raditi kao motor ako na njegove stezaljke dovedemo jednosmerni napon, a osovinu spojimo sa mainom radilicom.

5.2. PROIZVODNJA NAIZMENINE STRUJE

Pogledajmo si. 5.2.1. Na njoj je prikazan stalni magnet sa polovinama N i S. Magnetske silnice izlaze iz pola N i ulaze u pol S i pri svome prolazu seku provodnik P iji su krajevi spojeni sa osetljivim galvanometrom G. Ako provodnik P miruje u magnetskom polju, onda se u njemu nita ne deava, kazaljka galva-nometra pokazivae nulu. Ali ako provodnik P pomiemo desno ili levo u prostoru magnetskog polja i ako on see magnetske silnice koje izlaze iz pola N i ulaze u pol S, u provodniku P deavae se neke promen, u njemu e se indukovati elektromotorna sila (indukovani napon). Kao dokaz te promen posluie nam galva-nometar. Kadj^u^mopomicali pmyodnik P n nja^netskom poljukazaljka galvanometra e se kretati desno i levo. Brzina otklona galvanometra zavisi od brzine promene, tj. brzine kretanja provodnika P. to se bre bude kretao provodnik P u magnetskom polju

to e i veliina otklona galvanometra biti vea. Smer skretanja galvanometra zavisi od smera kretanja provodnika. Kada provodnik kreemo na jednu stranu kazaljka galvanometra skrenue na jednu stranu, i obratno. Vrednost skretanja kazaljke galvanometra ne zavisi samo od brzine kretanja provodnika ve i od duine provodnika koji se nalazi u magnetskom polju (to je on dui skretanje galvanometra e biti vee). Skretanje galvanometra zavisi i od jaine magnetskog polja, i od njegove indukcije (B). Moe se rei da vrednost indukovane elektromotorne sile u provodniku koji se kree u magnetskom polju zavisi od:1)magnetske indukcije (B),

2)duine provodnika u magnetskom polju (/),

3)brzine kretanja provodnika u magnetskom polju (v). To se moe izraziti jednainom:

E=B / v(V).

2, a etkica b sa poluprstena 1. U spoljnom strujnom kolu nije se promenio smer struje i ona ima isti smer kao ranije. Zato se takva struja naziva jednosmerna struja. Za proizvodnju jednosmerne struje potrebna su, magnetska polja i provodnici koji se kreu u magnetskim poljima i koji su povezani sa poluprstenovima. Oni, kao mehaniki ispravljai, proizvedenu naizmeninu struju unutar magnetskih polja pretvaraju u jednosmernu struju u spoljnom strujnom kolu.

5.4. GLAVNI DELOVI MAINA JEDNOSMERNE STRUJEGlavni delovi maina jednosmerne struje su stator, rotor, kolektor i etkice sa draima.Stator je nepomini deo elektrine maine i izveden je u obliku upljeg valjka (si. 5.4.1). Stator ima gore kuku za noenje, a dole stopala za privrivanje. Sa strane su poklopci u kojima su smsteni nepomini leaji koji nose osovinu sa rotorom. Sa bone strane nalazi se natpisna ploica sa podacima maine i prikljuna kutija, a sa unutranje strane nalaze se istaknuti magnetski polovi na kojima su smeteni namoti kroz koje prolazi elektrina struja i stvara magnetsko polje. Stator nosi elu elektrinu mainu i provodi magnetske silnice, pa se izrauje od gvoa i elika, i titi mainu, tj. njene unutranje delove od spoljnih povreda.Magnetski polovi, tj. polna jezgra mogu biti iz jednog komada, kao to ih susreemo kod malih dinamo-maina, recimo na motornim vozilima, ili iz dinamo-limova debljine 0,5 mm. Maina jednosmerne struje moe imati dva pola (si. 5.4.2a), etiri pola (si. 5.4.2b) ili vie polova (si. 5.4.2c). Da bi magnetski tok to bolje obuhvatio rotor polna jezgra grade se sa polnim nastavcima (prema sh?5