istraživanje „zajedno kroz krizu“, uticaj covid-19 krize ...€¦ · 43.9 33.3 17.7 5.1...

7/2/2020`1 1

Istraživanje „Zajedno kroz krizu“,

uticaj COVID-19 krize na privredu i poslovanje

Faza III

Beograd jun 2020. godine

Povodom aktuelne situacije izazvane koronavirusom Privredna komora Srbije u saradnji

sa USAID-ovim Projektom saradnje za ekonomski razvoj pozvala je firme i preduzetnike

da učestvuju u anketi „Zajedno kroz krizu“ posvećenoj ekonomskim aspektima krize i

uticaju koji ona ima na privredu i poslovanje.

Odgovori privrednih subjekata (u daljem tekstu nekada navedeni i kao “firme”) su

dragoceni jer pomažu stvaranju jasnije slike stanja u privredi i izazova sa kojima se firme

sada suočavaju. Nalazi koji slede predstavljaju “ogledalo” stanja i reakcije privrednih

subjekata. U cilju monitoringa uticaja krize na privredu Srbije, ovo je treći ciklus

istraživanja.

Jasna slika i analiza postojećeg stanja omogućava kvalitetnije formulisanje narednih

koraka, koje učesnici na tržištu, počev od same privrede, udruženja, poslovnih asocijacija,

nevladinih organizacija do nadležnih državnih organa, treba da preduzmu, kako bi se

umanjili negativni efekti krize izazvane COVID-19 virusom.

Još jednom se zahvaljujemo privrednicima na učešću u anketi, koje je dodatni pokazatelj

njihove borbenosti i vitalnosti u uslovima koji su ozbiljno pogodili poslovanje i ugrozili

zdravlje i sigurnost njihovih porodica i svih građana.

7/2/2020 2

Reprezentativnost i struktura uzorka urađena je „Post Hoc“ analizom. Veličina uzorka: n=396. Jedinice posmatranja su

registrovani privredni subjekti koji posluju na teritoriji Srbije i bili su voljni da odgovore na upitnik. Period prikupljanja

podataka: 8 do 15. juna 2020. Privredni subjekti koji su odgovorili na upitnik su prema poslednjim finansijskim

izveštajima (2018) zapošljavali preko 20 000 generisali preko 199 milijardi dinara poslovnih prihoda. Prosečan učesnik

III ciklusa Ankete je (prema podacima iz 2018.godine) imao 51 zaposlenog i generisao je ukupan prihod oko 5 miliona

evra.

Istraživački alat je struktuirani upitnik, sproveden tehnikom “online” forma popunjavanja. Kredibilnost zaključaka: u

osetljivim trenucima udara krize, ovo istraživanje se izdvaja veličinom uzorka (n1=806, n2=1000, n3=396), širokim

obuhvatom sektora delatnosti, strukturom po veličini privrednih subjekata, kao i regiona u okviru kojih su registrovani.

Dostupnošću matičnog broja privrednog društva obezbeđena je provera validnosti nalaza, kao i kvantitativna analiza

prema različitim tipologijama i performansama (mogućnost uvezivanja sa finansijskim izveštajima) privrednih društava.

Upitnik ne prati unapred odabran uzorak kompanija, te analiza nije sprovedena prema panel podacima.

7/2/2020

Veličina izvedena iz trenutnog broja zaposlenih ispitanih privrednih društava

Struktura uzorka (n=396)

Metodologija

Kada je u pitanju struktura uzorka, prema

veličini privrednih subjekata, najveći broj

dolazi iz mikro preduzeća i preduzetnika

(44%). Malih preduzeća ima 33%, srednjih

17%, dok se 5% preduzeća svrstava kao

veliko. S tim u vezi, može se reći da ovaj

uzorak nešto “krupniji” od proseka

strukture privrede u Srbiji, po veličini

privrednih subjekata.

43.9

33.3

17.7

5.1

Struktura uzorka, prema veličini (%) n=396

do 10 zaposlenih (mikro)

11 do 50 zaposlenih (malo)

51 do 250 zaposlenih (srednje)

više od 250 zaposlenih (veliko)

Nalazi ove ankete su dragoceni jer predstavljaju “ogledalo” stanja, percepcije i stavova privrednih

subjekata mesec dana nakon ukidanja vanrednog stanja. Zahvaljujemo se svima koji su izdvojili vreme da

učestvuju u ovim istraživanjima. Prva anketa sprovedena je poslednje nedelje marta - treće nedelje od

početka krize i obuhvatila je 806 ispitanika. Druga anketa je sprovedena krajem aprila – u sedmoj nedelji

krize i na drugu anketu odgovorilo je 1.000 preduzeća i preduzetnika. Ovo je treće, finalno istraživanje,

urađeno mesec dana od ukidanja vanrednog stanja. Okupilo je 396 firmi.

Važno je napomenuti da rezultati ova tri ciklusa nisu direktno uporedivi budući da ispitanici koji su

odgovarali na anketu nisu identični i da je jedan broj pitanja izmenjen, kako bi se prilagodio izmenama

tokom trajanja krize, vanrednog stanja kao i nakon ukidanja vanrednog stanja. Ipak, poređenje odgovora

na neka pitanja može da posluži kao indikacija trendova i promena koje su se dešavale od početka

COVID-19 krize i u prvih mesec dana od prestanka vanrednog stanja.

• Nova pitanja - uključenost u međunarodnu razmenu i udeo žena u upravljanju. Treći

ciklus istraživanja, pored unakrsne analize prema sektoru delatnosti, regionu i veličini, uzima u obzir i

faktor uključenosti firme u međunarodnu razmenu., budući da je prekid međunarodnih lanaca

snabdevanja jedna od osnovnih posledica udara krize. Pored toga, različiti međunarodni izveštaji

upućuju na posebnu pogođenost žena, u toku Covid 19 krize, te je ovim istraživanjem obuhvaćen i

pogled na eventualne različitnosti pogođenosti i strategija oporavka onih firmi u kojima je većinski ili

podjednak udeo žena u menadžmentu.

7/2/2020

Rezime istraživanja

7/2/2020


• Uključenost u međunarodne lance snabdevanja. U prikupljenom uzorku, 61% ispitanika iz

amkete je deo međunarodne razmene: ili je uvoznik i/ili izvoznik proizvoda/usluga. Sa veličinom firme,

raste i stepen uključenosti u spoljnotrgovinske odnose sa inostranstvom. Samo 30% srednjih i velikih

firmi posluje samo na domaćem tržištu, dok polovina njih je i uvoznik i izvoznik, te snažno zavisi od

trendova u drugim zemljama, posebno u regionu Zapadnog Balkana i EU, kao najznačajnijem

trgovinskom partneru Srbije. Uključenost u međunarodne lance snabdevanja je ravnomerno

raspoređena po regionima iz Srbije. Očekivano, izvoznici uglavnom dolaze iz sektora IT delatnosti,

industrije, trgovine, i saobraćaja i skladištenja. U mesecima pred nama, posebno se očekuju efekti

daljeg prelivanja globalne krize upravo na ove sektore – njihove performanse snažno će zavisiti od

situacije koja se odnosi na neometani protok robe sa zemljama iz kojih su njihovi partneri.

• Pogođenost krizom. Apsolutna većina firmi (92%) očekuje pad prihoda u ovoj godini, u odnosu na

prethodnu. Oštrina tog pada delom zavisi od veličine preduzeća, a najviše od delatnosti firme.. U

odnosu na očekivanja privrede tokom trajanja vanrednog stanja, sadašnji rezultati pokazuju da blago

pada broj onih koji očekuju da će im prihodi biti više nego prepolovljeni, i sada je 16%.

• Iako ne postoje značajnije razlike, u proseku, firme iz beogradskog regiona češće očekuju rast

poslovnih prihoda u ovoj godini, od ostalih. Takođe, može se primetiti da kompanije koje nisi

izvoznici/uvoznici, očekuju nešto oštriji pad u prihodima u toku 2020 godine. Kada je veličina firme u

pitanju, najsnažniji pad očekuju mikro firme, gde skoro četvrtina njih očekuje smanjenje prihoda veće

od 50%.

7/2/2020

Rezime istraživanja• Pogođenost krizom. Blago je porastao nivo optimizma kompanija. Opao je broj kompanija koje

procenjuju da im je gubitak u prihodima barem prepolovljen, i sada je to četvtina firmi (26%). Svaka

druga firma je ostvarila gubitak u prihodima do 30%, u odnosu na isti mesec prethodne godine.

• Ipak, i dalje je značajan udeo onih koji su snažno pogođeni (njih 15%), i kojima su prihodi pali za više

od 70%. Ovo je uglavnom povezano sa delatnostima koje su pretrpele oštar prvi udar i gotovo sve

efekte krize tražnje (turizam, saobraćaj, kreativna industrija,…)

• Mali su najviše stradali: petima mikro firmi je ovog meseca prihodovala 70% manje u odnosu na isti

mesec prethodne godine. Kompanije kojima upravljaju žene (većinom uslužne delatnosti) u proseku

procenjuju nešto snažnije padove u prihodima, od drugih kompanija.

• Najpesimističnije prognoze u pogledu pada poslovnih prihoda i dalje (kao i u prvom i drugom talasu)

imaju sektori turizma, kreativne industrije i saobraćaja. Kao što se moglo naslutiti i u nalazima drugog

talasa (kraj aprila 2020), kriza se preliva u sektore informacionih tehnologija i industrije različitih

proizvodnih (prerađivačkih) delatnosti.

• Nalaz iznova upućuje na potrebu da se posebna pažnja usmeri na pad performansi sektora koji

intenzivno utiču na druge sektore u okviru lanaca vrednosti (poput transporta).

• Strategije oporavka – upravljanje radnom snagom. Firme su u najvećoj meri organizovale rad

dela radnika od kuće (59%), a svaka druga firma je smanjila broj sati rada radnika. Ohrabruje nalaz da

je petina firmi uspela da poveća broj zaposlenih. Ovo se posebno odnosi na IT sektor, sektor hrane i

pića, građevinarstvo i poljoprivredu.Veoma malo kompanija je otpuštalo radnike (ispod 5%).

• Pojedini sektori nisu direktno pogođeni ili su uspeli da se snađu bolje u odgovoru na krizu, pa je

trećina firmi iz oblasti IT sektora, proizvodnje hrane i pića i poljoprivrede uspela da uposli nove

radnike. Ovo se može dovesti u vezu sa refokusiranjem tražnje na različite nove vidove ponude tj.

nabavke (online) ali i na rast kupovine elementarnih potreba domaćinstava.

• Delatnosti čije je poslovanje snažnije vezano za fizički prostor (saobraćaj, trgovina, industrija događaja,

turizam, proizvodnja hrane), teže su uspevali da organizuju rad od kuće, te su pribegavali drugim

vidovima optimizacije angažovanja radne snage, poput smanjenja broja radnih sati radnika. Firme koje

su uključene u međunarodne tokove bile su uspešnije u organizovanju rada radnika od kuće , te su

manje pribegavale merema smanjivanja broja radnih sati radnika (koje se neminovno odražavaju i

na njihove zarade).

• Rezultati koji pokazuju uticaj krize na IT sektor dovode do donekle kontradiktornih zaključaka, na

primer, do rasta upošljavanja i istovremenog produbljivanja krize likvidnosti. Pretpostavka je da je ovo

upravo posledica različitosti tipova IT proizvoda i/ili usluga, njihove uključenosti u domaće, odnosno

globalne lance vrednosti, kao i povezanost IT sektora sa najjače pogođenim sektorima, poput turizma

i transporta. Takođe, u situaciji u kojoj će i privreda i finansijski sektor opreznije i štedljivije gledati na

troškove koji nisu striktno vezani za njihov biznis, deo ulaganja u IT rešenja može biti odložen ili

smanjen.7/2/2020


7/2/2020


• Strategije oporavka – prilagođavanje poslovnog modela. Digitalni modeli poslovanja su

veoma bitan segment preživljavanja Covid 19 krize – i jedna od važnih lekcija naučenih povodom i

tokom krize. Neke kompanije su spremnije dočekale krizu pa su čak osnažile već postojeće online

kanale poslovanja (njih 30%), ali i većina ostalih firmi ističe digitalna rešenja kao svoje viđenje mera

neophoodnih yz dalji oporavak.

• Trećina firmi planira da otvori nove kanale oglašavanja primenom digitalnog marketinga, digitalizuje

svoje poslovne procese, i/ili prilagodi proizvodni portfolio novonastaloj situaciji na strani tražnje. Oko

13% firmi je kao svoj odgovor na krizu otvorilo web shop, ili planira da to uradi. Firme koje su

uključene u međunarodne lance snabdevanja su znatno više radile na promenama proizvodnog

algoritma ili uvođenju novih proizvoda (njih 40%).

• Digitalizacija poslovnog modela, ali i čitavog „access to market“ koncepta, najčešća je strategija u

okviru svih sektora; Brojni su primeri firmi iz ovih sektora koje pronalaze nove tržišne niše i nove

poslovne modele, kako bi iskoristile svoje veštine i opstale na tržištu. Bez obzira da li posluju samo na

teritoriji Srbije ili ne, svaka treća firma vidi osnaživanje elektronske trgovine i otvaranje novih kanala

oglašavanja (digitalni marketing) kao deo svoje strategije oporavka.

• Ko ne može da posluje online? Ipak, dve trećine firmi zbog prirode posla nije u mogućnosti da

potpuno pređe na online poslovanje. Kao i u ranijim istraživanjima, nalazi pokazuju da je prelazak na

poslovni model van fizičkog prostora gotovo potpuno determinisan njihovom delatnošću, pa su

industrija događaja, turizam, transport i industrija bez, ili sa umanjenim mogućnostima za online

poslovanje.

7/2/2020


• Strategije oporavka – upravljanje finasijama. Polovina kompanija (52%) želi da razvije plan /

strategiju oporavka. Za finansijsko savetovanje i stručnu pripremu za komunikaciju sa komercijalnim

bankama, odlučuje se čak 43% firmi. Nešto manji broj kompanija planira sporazumno finansijsko

restruktuiranje (15%), i unapred pripremljeni plan reogranizacije (9%). Izrada plana oporavka posebno

je aktuelna kod onih koji su najznačajnije pogođeni (turizam i transport), kao i onih na koje je kriza

počela da se preliva (IT sektor i industrija, kako hrane i pića, tako i ostalih neprehrambenih

proizvoda)

• Strategije oporavka – optimizacija troškova. Više od polovine firmi planira da optimizuje i

modernizuje procese, i/ili da unapredi kvalitet i bezbednost proizvoda. Iako se period u kojem se

nalazimo snažno vezuje za pitanja opstanka, i izbegavanje krize likvidnosti, ima kompanija koje ne gube

iz vida dugoročne efekte održivog rasta, te petina njih planira da primeni smart tehnologije, a oko

15% njih planira da primeni modele zelenog rasta i/ili cirkularne ekonomije.

• Očekivanje teškoća u pogledu izmirenja obaveza. Može se primetiti da nakon ukidanja

vanrednog stanja raste udeo kompanija koje ne očekuju teškoće u pogledu izmirenja obaveza. Ipak,

većina (oko 80%) i dalje očekuje teškoće u pogledu izmirenja obaveza i glasno podseća da je pitanje

borbe za likvidnost privatnog sektora i dalje aktuelno. Slično kao i u prethodnom talasu (kraj aprila)

firme svaka druga firma očekuju probleme sa izmirenjem obaveza u narednih 30 do 90 dana.

Značajno je porastao broj onih koji očekuju teškoće u izmirenju obaveza sledeće godine, i sada ih je

7%. Teškoće u izmirenjima obaveza češće očekuju mikro i male kompanije. Nalazi pokazuju da svaka

treća srednja/velika firma ima plan kako da “odbrani” likvidnost, .

7/2/2020


• Strategije oporavka – likvidnost. Strategija oporavka od trenutne i/ili potencijalne krize

likvidnosti se u najvećoj meri odnosi na odluku kompanija da bolje upravljaju novčanih tokovima (72%

firmi). Značajan je broj firmi koje planiraju da uvedu procene rizika klijenata (43%), podsticanje tražnje

kroz mogućnosti odloženog plaćanja (38%), pregovaranje sa poveriocima o kasnijoj otplati

duga/korišćenje avansnih plaćanja, kao i uzimanje kredita za likvidnost preko fonda za razvoj (33%).

Na kraju, nešto manje od trećine firmi planira ili pozajmicu od strane osnivača, ili uzimanje kredita od

komercijalnih banaka, ili pak korišćenje kredita za likvidnost od komercijalnih banaka uz nacionalnu

garantne šeme. Korišćenje faktoringa još uvek je nisko i postoji značajan prostor za napredak.

• Vreme potrebno za oporavak. Oko 90% firmi očekuje da će se oporaviti u periodu do godinu

dana. Najveći broj kompanija očekuje da će im za oporavak trebati 3 do 6 meseci (27%). Ohrabrujuće

je da 11% kompanije očekuje normalizovanje poslovanja za manje od mesec dana.

• Očekivano, najteže pogođeni sektori (turizam, saobraćaj i kreativna industrija) očekuju duže vreme

oporavka ( čak i više od 1 godine).

7/2/2020


• Oporavak. U odnosu na prethodno istraživanje, primetan je rast broja kompanija koje izveštavaju o

delimičnom oporavku njihovog nivoa proizvodnje/pružanja usluga. Iako je kriza snažno uzdrmala

poslovanje gotovo svim firmama, apsolutna većina njih uspela je da i u periodu vanrednog stanja, te i

sada, zadrži broj zaposlenih. Posebno je ohrabrujuće da sektori koji snažno utiču na lance

snabdevanja, izveštavaju o delimičnom oporavku, poput 60% firmi iz transporta. Ipak, turizam,

ugostiteljstvo i kreativna industrija su još na nivou drastičnog smanjena pod uticajem krize. Postoje

kompanije iz sektora poljoprivrede, IT sektora i trgovine koje beleže još bolje rezultate nego pre

krize. Postoje snažne pretpostavke da je ovo povezano sa većim stepenom digitalne spremnosti za

prelazak na digitalne načine narudžbina, plaćanja i isporuka (Elektronska trgovina). Na kraju, slično

nalazu iz drugog talasa istraživanja, kompanije kao najkorisnije mere ocenjuju uplatu minimalne zarade

i odlaganje poreskih obaveza.

• Ograničenja za oporavak. Na putu oporavka iz krize, firme se najviše pribojavaju mogućnosti

drugog talasa i ponovnog privremenog zatvaranja (čak 73% njih). Polovina firmi se pribojava pada

tražnje za njihovim proizvodima/uslugama (50%). Oko 40% firmi očekuje ograničenja povezana sa

padom likvidnosti njihovog poslovanja, padom dostupnih izvora finansiranja, i/ili promene u politikama

izvoza/uvoza. Skoro trećina firmi očekuje barijere oporavka vezane za ograničenja okupljanja, i/ili

novih zahteva u pogledu standarda kvaliteta proizvoda/usluga, a što je uglavnom determinisano

njihovom delatnošću. Svaka treća firma očekuje valutne nestabilnosti kao potencijalno ograničenje

oporavka.

7/2/2020 12

Region: administrativni podatak o sedištu privrednog društva. Izvor: PKS 2018

Kada je u pitanju struktura uzorka, prema regionu, 31% privrednih subjekata dolazi iz Beogradskog regiona, 10%

iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije, 34% iz regiona Vojvodine, 23% iz regiona Južne i Istočne Srbije, dok je za 2%

firmi region u okviru kojeg posluju nepoznat.


34.1

30.8

22.7

10.4

2.0

Struktura uzorka, prema regionu (%) n=396

Region Vojvodine Beogradski region

Region Južne i Istočne Srbije Region Šumadije i Zapadne Srbije

n/a

7/2/2020 13

• U proseku, odstupanje stvarne od registrovane delatnosti je 5% prema slovnoj grupi delatnosti.

• Ostalo: finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja, nekretnine, zdravstvo, obrazovanje i rudarstvo. Iako se ova grupacija delatnosti može

okarakterisati kao heterogena, njihovo drugačije kategorisanje ne dozvoljava čak ni indikativno donošenje zaključaka. Ukoliko postoji potreba

za dubljim analizama u okviru neke od ovih kategorija, ona može biti predmet istraživanja koja prevazilaze obuhvate ovog istraživanja.

• Izvor: PKS 2018

Prema sektoru delatnosti u okviru koga posluju privredni subjekti, u uzorku su zastupljeni svi sektori delatnosti

prema NACE rev2 (slovni nivo agregacije). U prikazu ispod, kao i u daljem toku analize, dekompozicija prema

delatnostima urađena je prema primarnoj delatnosti poslovanja za koju se privredni subjekt u periodu ispitivanja

opredeljuje*.


28.5

13.4

12.1

9.1

8.6

6.6

5.8

4.3

4.0

3.8

3.8

0.0 5.0 10.0 15.0 20.0 25.0 30.0

Industrija (proizvodnja i prerada neprehrambenih

proizvoda)

Trgovina

Građevinarstvo

Stručne, naučne, inovacione, tehničke delatnosti &

administrativne usluge

Proizvodnja hrane i pića

Ostalo

IT sektor

Poljoprivreda

Turizam i ugostiteljtvo

Kreativna industrija

Saobraćaj i skladištenje

Struktura uzorka, prema delatnosti (%) n=396

7/2/2020 14

• Istraživanje uvodi dva faktora za analizu: uključenost u međunarodne lance snabdevanja i

zastupljenost žena u menadžmentu.

• S obzirom na fenomen prekida lanaca snabdevanja, koji je jedna od osnovnih manifestacija udara COVID- 19

krize, istraživanje uključuje i faktor uključenosti u međunarodnu razmenu. U prikupljenom uzorku, 61% firmi je ili

uvoznik ili izvoznik proizvoda/usluga (ili oba). Celokupno poslovanje samo u okviru Srbije organizuje 39% firmi.

Sa druge strane, različiti međunarodni izveštaji upućuju na posebnu pogođenost žena, u toku krize izazvane

pandemijom koronavirusa, pa je ovim istraživanjem obuhvaćen i pogled na eventualnu razliku pogođenosti

krizom i strategiju oporavka onih firmi u kojima je većinski ili podjednak udeo žena u menadžmentu.


61

39

Struktura uzorka, prema

uključenosti u

međunarodnu razmenu

(%) n=396

Da Ne

48.1

22.4

29.4

Udeo žena u

menadžmentu (%) n=396

manjinski podjednak većinski

58.8

51.8

19.4

4.3

1.3

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0

organizovanje rada dela radnika od kuće

smanjenje broja sati rada radnika

povećanje broja zaposlenih

otpuštanje dela radnika

otpuštanje svih radnika

Procenat firmi koji je preduzeo pojedinačne mere %

7/2/2020 15

Kao odgovor na krizu, koje mere vezano za zaposlene ste do

sada preduzeli ili planirate u kratkom roku? • Firme su u najvećoj meri organizovale rad sa delom radnika od kuće (59%), a svaka druga firma

je smanjila broj sati rada radnika.

• Ohrabruje nalaz da je petina firmi uspela da poveća broj zaposlenih (19,4%). Ovo se posebno odnosi na IT

sektor, sektor hrane i pića, građevinarstvo i poljoprivredu (sajd 18). Veoma malo kompanija je otpuštalo radnike

(ispod 5%). Tome su uglavnom pribegavale firme iz sektora turizma, ali i iz sektora industrije i IT sektora, kao

sektori koji su pogođeni efektom prelivanja krize tražnje.

7/2/2020 16

58.856.3 56.1

65.7

75.0

51.848.3

53.057.1

55.0

19.415.5

23.5 24.3

10.0

4.3 3.4 4.5 2.9

15.0

1.3 1.7 0.8 1.4 0.00.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

80.0

Sve firme do 10 zaposlenih (mikro) 11 do 50 zaposlenih

(malo)

51 do 250 zaposlenih

(srednje)

više od 250 zaposlenih

(veliko)

Preduzete mere za zaposlene, prema veličini %

organizovanje rada dela radnika od kuće smanjenje broja sati rada radnika povećanje broja zaposlenih

otpuštanje dela radnika otpuštanje svih radnika

• Sa veličinom raste i sposobnost kompanije da organizuje rad od kuće, dok je među malim i

srednjim kompanijama svaka peta uvećala broj zaposlenih.


sada preduzeli ili planirate u kratkom roku?

7/2/2020 17

50.0

57.7

75.0

52.8

58.8

66.7

66.7

57.5

62.5

52.9

26.5

95.7

56.3

34.6

52.8

54.7

51.8

53.3

80.0

54.9

45.8

47.1

55.9

34.8

6.3

7.7

8.3

11.3

19.4

20.0

20.0

21.2

22.9

29.4

29.4

39.1

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%


Ostalo

Stručne, naučne, inovacione, tehničke delatnosti &…

Trgovina

Sve firme


Saobraćaj i skladistenje

Industrija (proizvodnja i prerada neprehrambenih proizvoda)

Građevinarstvo

Poljoprivreda


IT sektor

Preduzete mere za zaposlene, prema delatnosti %

organizovanje rada dela radnika od kuće smanjenje broja sati rada radnika

povećanje broja zaposlenih otpuštanje dela radnika


• Pojedini sektori su se bolje snašli u odgovoru na krizu (ili su izbegli da budu direktno pogođeni) - trećina firmi

iz oblasti IT sektora, proizvodnje hrane i pića i poljoprivrede je uspela da uposli nove radnike. Ovo se indikativno

može dovesti u vezu sa refokusiranjem tražnje na različite nove vidove nabavke (online) i rast kupovine elementarnih potreba

domaćinstva.

• Delatnosti čije je poslovanje snažnije vezano za fizički prostor (saobraćaj, trgovina, industrija događaja, turizam,

proizvodnja hrane), teže su uspevali da organizuju rad od kuće, te su pribegavali drugim vidovima optimizacije

angažovanje radne snage, poput smanjenja broja sati (zarada).



7/2/2020 18

0% 20% 40% 60% 80% 100%

Sve firme

Region Vojvodine

Beogradski region

Region Južne i Istočne Srbije

Region Šumadije i Zapadne Srbije

Preduzete mere za zaposlene, prema regionu

%






66.3

48.446.7

60.1

20.417.6

4.6 3.90.4

2.6

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

Uključen u međunarodne lance snabdevanja Posluje samo u Srbiji

Preduzete mere za zaposlene, prema uključenosti u

međunarodne tokove %






• Mere vezano za zaposlene se ne razlikuju značajno prema regionima u Srbiji.

• Firme koje su uključene u međunarodne tokove su češće uspele da organizuju radnike od kuće,

te ređe pribegnu merama smanjivanja broja sati rada radnika (koje se neminovno odnose i na njihove

zarade). Svaka peta firma “uvoznik/izvoznik” je uspela da uposli nove radnike.



7/2/2020 19

36.1

33.1

32.1

30.3

13.4

13.1

11.4

6.8

0.0 5.0 10.0 15.0 20.0 25.0 30.0 35.0 40.0

digitalizacija poslovnih procesa

otvaranje novih kanala oglašavanja (digitalni marketing i sl.)

promene proizvodnog algoritma ili uvođenje novih

proizvoda

osnaživanje već postojećih "online" kanala poslovanja

(digitalni marketing, elektronska prodaja, elektronska…

otvaranje novih kanala prodaje (uvođenje elektronske

trgovine kroz "web shop")

zatvaranje dela poslovanja

otvaranje novih kanala naplate ("online" naplatu karticama

i sl.)

privremeno gašenje svih poslovnih procesa

Preduzete ili planirane mere za poslovni model, %

• “Go digital to survive” je odgovor na pitanje dosadašnjih naučenih lekcija iz COVID- 19 krize. Iako

je deo kompanija (digitalno osvešćenije) spremnije dočekao krizu i u ovom periodu odlučio da

osnaži već postojeće online kanale poslovanja (njih 30%), i ostatak firmi u većini ističe korišćenje

digitalnih rešenja kao svoje puteve oporavka. Trećina firmi planira da otvori nove kanale oglašavanja,

digitalizuje poslovne procese, i/ili prilagodi proizvodni portfolio novonastaloj situaciji na strani tražnje. 13% firmi

je kao odgovor na krizu otvorilo web shop, ili planira da to uradi.

Kao odgovor na krizu, koje mere vezano za poslovni model

ste do sada preduzeli ili planirate u kratkom roku?

7/2/2020 20

62.5

60.0

6.7

43.5

52.9

33.1

23.9

23.1

29.2

47.1

30.6

32.1

0.0

13.3

13.3

17.4

20.6

13.4

14.2

11.5

4.2

29.4

0.0

22.6

18.8

6.7

13.3

17.4

11.8

11.4

8.0

11.5

10.4

23.5

5.6

15.1

37.5

53.3

33.3

39.1

29.4

30.3

23.9

42.3

16.7

29.4

33.3

35.8

31.3

20.0

13.3

39.1

44.1

32.1

40.7

23.1

16.7

35.3

25.0

34.0

25.0

60.0

20.0

56.5

32.4

36.1

35.4

50.0

22.9

29.4

47.2

32.1

43.8

40.0

20.0

17.4

14.7

13.1

12.4

11.5

10.4

5.9

5.6

3.8

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%




IT sektor


Sve firme


Ostalo

Građevinarstvo

Poljoprivreda


Trgovina

%otvaranje novih kanala oglašavanja (digitalni marketing i sl.)otvaranje novih kanala prodaje (uvođenje elektronske trgovine kroz "web shop")otvaranje novih kanala naplate ("online" naplatu karticama i sl.)osnaživanje već postojećih "online" kanala poslovanja (digitalni marketing, elektronska prodaja, elektronska naplata putem kartica)promene proizvodnog algoritma ili uvođenje novih proizvoda

• Digitalizacija poslovnog modela, ali i čitavog „access to market“ koncepta, najčešća je

strategija u okviru svih sektora; čak i među onima koji su bili prinuđeni na privremeno gašenje svih

poslovnih procesa ili zatvaranje dela poslovanja (poput turizma, ugostiteljstva i kreativne industrije). Brojni

su primeri firmi koje pronalaze nove tržišne niše i poslovne modele, kako bi iskoristile svoje veštine i

opstale na tržištu.



7/2/2020 21

35.4

30.1

15.4

10.510.812.4

30.8 30.1

40.4

19.6

40.0

30.7

7.1 6.5

12.9 13.1

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

35.0

40.0

45.0

Uključen u međunarodne lance snabdevanja Posluje samo u Srbiji

%

otvaranje novih kanala oglašavanja (digitalni marketing i sl.)

otvaranje novih kanala prodaje (uvođenje elektronske trgovine kroz "web shop")

otvaranje novih kanala naplate ("online" naplatu karticama i sl.)

osnaživanje već postojećih "online" kanala poslovanja (digitalni marketing, elektronska prodaja, elektronska naplata putem kartica)

promene proizvodnog algoritma ili uvođenje novih proizvoda

digitalizacija poslovnih procesa

privremeno gašenje svih poslovnih procesa

zatvaranje dela poslovanja

• Firme uključene u međunarodne lance snabdevanja su znatno više radile na promenama

proizvodnog algoritma ili uvođenju novih proizvoda (njih 40%).

• Bez obzira da li posluje samo na teritoriji Srbije ili ne, svaka treća firma vidi osnaživanje

elektronske trgovine i otvaranje novih kanala oglašavanja (digitalni marketing) kao deo svoje

strategije oporavka.



7/2/2020 22

38.9

45.9

37.9

26.1

30.0

20.1

19.2

25.0

15.9

10.0

9.4

12.8

7.6

5.8

5.0

31.6

22.1

29.5

52.2

55.0

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0 100.0

Sve firme





Uključenost firmi međunarodne lance snabdevanja, prema veličini, %

Ne, moje celokupno poslovanje je vezano za teritoriju Srbije

Da, ja sam izvoznik roba ili usluga

Da, ja sam uvoznik roba ili usluga

Da, ja sam i uvoznik i izvoznik roba/usluga

Sa veličinom firme, raste i stepen uključenosti u spoljnotrgovinske odnose sa inostranstvom. Svega 30%

srednjih i velikih firmi posluje samo na domaćem tržištu, dok polovina njih je i uvoznik i izvoznik, te snažno zavisi od

trendova u drugim zemljama, posebno u regionu Zapadnog Balkana, i EU kao najznačajnijem trgovinskom partneru

Srbije.

Da li ste i na koji način uključeni u neki od međunarodnih

lanaca snabdevanja?

7/2/2020 23

31.7

35.1

38.5

38.9

46.6

22.0

20.9

19.7

20.1

18.2

4.9

12.7

10.7

9.4

5.7

41.5

31.3

31.1

31.6

29.5

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0 100.0


Region Vojvodine

Beogradski region

Sve firme


Uključenost firmi međunarodne lance snabdevanja, prema regionu %





• Iako je uključenost u međunarodne lance snabdevanja relativno ravnomerno raspoređena prema

regionima u Srbiji, najveći broj izvoznika i onih koji i uvoze kako bi poslovali, dolazi iz Šumadije i

Zapadne Srbije.


lanaca snabdevanja?

7/2/2020 24

13.3

33.3

34.6

34.8

35.7

38.9

41.2

47.1

56.0

61.1

66.7

68.8

27.4

20.0

3.8

56.5

0.0

20.1

17.6

23.5

12.0

22.2

12.5

12.5

4.4

13.3

30.8

8.7

0.0

9.4

17.6

0.0

16.0

2.8

6.3

6.3

54.9

33.3

30.8

0.0

64.3

31.6

23.5

29.4

16.0

13.9

14.6

12.5

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0 120.0

Industrija (proizvodnja i prerada neprehrambenih…


Trgovina

IT sektor


Sve firme

Poljoprivreda


Ostalo


Građevinarstvo


Uključenost firmi međunarodne lance snabdevanja, prema delatnosti %





• Očekivano, izvoznici su uglavnom u sektorima IT delatnosti, industrije, trgovine, i saobraćaja i

skladištenja. U mesecima pred nama, posebno se očekuju efekti prelivanja krize upravo na ove

sektore – njihove performanse snažno će zavisiti od stanja u zemljama njihovim partnerima i

situacijom sa neometanim protokom robe.


lanaca snabdevanja?

7/2/2020 25

19.3

6.60.8

73.4

Mogućnost poslovanja putem interneta, %

Da, delimično

Da, u potpunosti

Ne, zbog nedostatka resursa

Ne, zbog prirode posla (zavisni smo od fizičkog prostora)

28.0

22.9

72.0

77.1

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0 100.0

Ukljucen u medjunarodne lance

snabdevanja

Posluje samo na teritoriji Srbije

Mogućnost rada putem interneta, prema uključenosti u

međunarodne lance snabdevanja, %

Da, delimično ili u potpunosti Ne

20.8 18.8

9.95.5

69.374.7

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

80.0

90.0

100.0

Vecinski udeo zena u

menadzmentu

Manjinski udeo zena u

menadzmentu

Mogućnost poslovanja putem interneta, prema

udelu žena u menadžmentu, %

Ne, zbog prirode posla (zavisni smo od fizičkog prostora)

Ne, zbog nedostatka resursa

Da, u potpunosti

Da, delimično

• Dve trećine firmi zbog prirode posla nije u mogućnosti da potpuno

pređe na online poslovanje.

• Kao i u ranijim istraživanjima, nalazi pokazuju da je prelazak na poslovni

model van fizičkog prostora gotovo potpuno determinisan delatnošću. U

proseku, firmama koje mogu da rade putem interneta (delimično ili potpuno),

nešto češće upravljaju žene.

Da li je Vaš posao moguće raditi bez/nezavisno od fizičkog

prostora, putem interneta?

• Postoji indikacija da je porastao nivo optimizma kompanija. Opao je broj kompanija koje procenjuju da im

je gubitak u prihodima barem prepolovljen, i sada je to četvrtina firmi (26%).

• Svaka druga firma procenjuje gubitak u prihodima do 30%, u odnosu na isti mesec prethodne godine.

• Ipak, i dalje je značajan udeo onih koji su snažno pogođeni (njih 15%), te su im prihodi pali za više od 70%.

Ovo je uglavnom povezano sa delatnostima koje su pretrpele oštar prvi udar i gotovo sve efekte krize tražnje

(turizam, saobraćaj, kreativna industrija…)

7/2/2020 26

48.6

25.1

11.9

14.5

U poređenju sa istim mesecom u 2019., koliki procenjujete gubitak u

prihodima?

do 30% od 30% do 50% od 50% do 70% više od 70%

U poređenju sa istim mesecom u 2019, koliki procenjujete

gubitak u prihodima?

7/2/2020 27

48.6

37.8

52.7

67.2

55.0

25.1

27.9

24.4

17.2

30.0

11.9

12.2

11.5

12.5 10.014.5

22.1

11.53.1 5.0

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

80.0

90.0

100.0

Sve firme do 10 zaposlenih

(mikro)

11 do 50 zaposlenih

(malo)


(srednje)


(veliko)

%


• Mali su najviše ranjeni -- sa veličinom firmi smanjuje se udeo onih koji procenjuju snažne

gubitke u prihodima.

• Petina mikro firmi je ovog meseca prihodovala 70% manje nego prethodne godine.



7/2/2020 28

48.6 50.945.8

25.126.3

22.9

11.911.2

13.1

14.5 11.618.3

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

80.0

90.0

100.0

Sve firme Uključen u međunarodne

lance snabdevanja

Posluje samo u Srbiji

%


• Firme koje posluju samo u Srbiji, u proseku su, za sada, snažnije pogođene.



7/2/2020 29

48.643.0

50.5

25.127.0

24.4

11.910.0

12.5

14.520.0

12.5

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

80.0

90.0

100.0

Sve firme Većinski udeo žena u

menadžmentu

Manjinski ili podjednak

udeo žena u menadžmentu

%


• U proseku, kompanije kojima upravljaju žene (većinom uslužne delatnosti) procenjuju

snažnije padove u prihodima, od onih drugih.



7/2/2020 30

• Žene u proseku češće većinski upravljaju u mikro i malim firmama (svaka treća), dok je menadžment svake druge

srednje ili veće firma organizovan kao većinski udeo muškaraca. Trećina srednjih ili većih firmi ima podjednak udeo

žena u menadžmentu. Podjednako ili većinski žene upravljaju u najpogođenijim sektorima – turizam i kreativna

industrija.

48.1

47.9

44.8

56.3

42.1

22.4

20.1

26.7

15.6

36.8

29.4

31.9

28.4

28.1

21.1

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0 120.0

Sve firme





Udeo žena u menadžmentu, prema veličini

firme %


14.3

41.747.8 50.0 51.6 50.0

41.9 39.5

60.0 62.8

42.9

35.7

16.713.0

16.7 16.1 19.029.0 32.6

15.018.6

50.0

50.041.7 39.1

33.3 32.3 31.0 29.0 27.9 25.018.6

7.1

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

80.0

90.0

100.0

Udeo žena u menadžmentu, prema delatnosti, %


Koji je udeo žena u Vašoj firmi?

7/2/2020 31

očekujem

rast, 7.9

do 50%,

76.2

preko 50%,

15.9

očekuje

m rast

do 5%

do 10%

do 20%

do 30%

do 40%

do 50%

preko

50%

• Apsolutna većina firmi (92%) očekuje pad prihoda u ovoj godini, u odnosu na prethodnu. Oštrina tog

pada delom zavisi od veličine preduzeća, a najviše od delatnosti firme (grafikoni ispod na slajdovima 33 i

34).

• U odnosu na očekivanja privrede tokom trajanja vanrednog stanja, sadašnji rezultati pokazuju da blago pada broj

onih koji očekuju da će im prihodi biti više nego prepolovljeni, i sada je 16%.

Koliko očekujete da će biti ekonomski uticaj koronavirusa

na smanjenje Vaših prihoda u 2020, u odnosu na prethodnu

godinu? %

7/2/2020 32

7.9

5.3

10.7

9.1

5.0

76.2

82.0

70.2

75.0

90.0

15.9

12.8

19.0

15.9

5.0

0.0 20.0 40.0 60.0 80.0 100.0 120.0

Sve firme

Region Vojvodine

Beogradski region



%

očekujem rast do 50% preko 50%

8.1 7.8

77.473.9

14.5 18.3

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

80.0

90.0

100.0

Uključen u

međunarodne

lance snabdevanja

Posluje samo u

Srbiji

%


• Iako ne postoje značajnije razlike, u proseku, firme iz beogradskog regiona češće očekuju rast od

ostalih (svaka peta).

• Takođe, može se primetiti da kompanije koje nisi izvoznici/uvoznici, očekuju nešto oštriji pad u

prihodima u toku 2020 godine.



godinu? %

7/2/2020 33

7.9

7.5

6.2

10.6

15.0

76.2

69.0

83.1

81.8

75.0

15.9

23.6

10.8

7.6

10.0

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0 100.0

Sve firme





%


• Po veličini, najsnažniji pad očekuju mikro firme, gde skoro četvrtina njih očekuje smanjenje prihoda

veće od 50%.

• Sa veličinom firme raste i udeo kompanija koje očekuju rast prihoda, pa je među srednjim i velikim

kompanijama u proseku oko 13% onih koje imaju optimistična očekivanja. Istraživanje njihovih

strategija oporavka mogu predstavljati koristan nalaz o receptima oporavka i uspeha u izmenjenim

okolnostima u svetu zahvaćenom pandemijom.



godinu? %

7/2/2020 34

0.0

0.0

6.7

13.0

9.1

7.9

7.3

5.9

0.0

24.0

13.2

4.2

18.8

66.7

66.7

65.2

72.7

76.2

80.0

82.4

88.6

68.0

79.2

89.6

81.3

33.3

26.7

21.7

18.2

15.9

12.7

11.8

11.4

8.0

7.5

6.3

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0 100.0



Saobracaj i skladistenje

IT sektor

Proizvodnja hrane i pica

Sve firme


Poljoprivreda


Ostalo

Trgovina

Građevinarstvo

%


• Najpesimističnije prognoze u pogledu pada poslovnih prihoda, i dalje (kao i u prvom i drugom talasu)

imaju sektor turizma, kreativne industrije i saobraćaja.

• Kao što se moglo naslutiti i u nalazima drugog talasa (kraj aprila 2020), kriza se polako preliva i sektore

IT i industriju različitih proizvodnih delatnosti.

• Nalaz iznova upuće na potrebu za obraćanje posebne pažnje na pad performansi sektora koji intenzivno

utiču na druge sektore u okviru lanaca vrednosti (poput transporta).



godinu? %

• Polovina kompanija (52%) planira da izradi plan / strategiju oporavka. Za finansijsko savetovanje i

pripremu za komunikaciju sa odlučuje se čak 43% firmi.

• Nešto manji broj kompanija planira sporazumno finansijsko restruktuiranje (15%), i unapred

pripremljeni plan reogranizacije (9%)

7/2/2020 35

52.3

43.2

15.4

9.3

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0

Izrada plana oporavka /izrada strategije oporavka

Finansijsko savetovanje/priprema za komunikaciju sa

komercijalnim bankama

Sporazumno finansijsko restrukturiranje

Unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR)

Planirane mere za finansijski oporavak, % firmi

Koje mere vezano za finansijski oporavak planirate da

preduzmete u narednom periodu?

7/2/2020 36

43.2 37.950.8 41.4 45.0

15.417.2

15.912.9 5.0

9.3 9.211.4

7.15.0

52.3 54.049.2

52.9 55.0

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Sve firme do 10 zaposlenih

(mikro)

11 do 50 zaposlenih

(malo)


(srednje)


(veliko)





Finansijsko savetovanje/priprema za komunikaciju sa komercijalnim bankama

• Svaka druga firma planira izradu plana oporavka. Mikro i male kompanije nešto češće planiraju da preduzmu

sporazumno finansijsko restrukturiranje, od srednjih i velikih, dok je kod onih “krupnijih” firmi izraženija potreba za

finansijskim savetovanjem I pripremom za komunikaciju sa bankama.



7/2/2020 37

40.0 34.852.9

42.518.8

53.3 43.2 47.927.8

50.9 64.7 34.6

13.313.0

17.6

19.5

6.3

20.015.4 18.8

13.9

13.2 11.83.8

6.7 21.7

0.0 15.0

6.3

6.79.3

12.5

2.8

5.711.8

0.0

73.365.2 61.8 59.3

56.3

53.3 52.3 50.050.0

35.8 35.3

34.6

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%





Finansijsko savetovanje/priprema za komunikaciju sa komercijalnim bankama

Sektori najsnažnije pogođeni krizom (kreativna industrija, turizam, saobraćaj i skladištenje) kao

i oni na koje je kriza počela da se preliva (IT, industrija hrane pića, industrija ostalih

neprehrambenih proizvoda) češće planiraju izradu plana i strategije oporavka,



7/2/2020 38

65.2

57.8

51.8

19.4

16.2

14.1

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0

Optimizacija i modernizacija procesa

Optimizacija i unapređenje kvaliteta i bezbednosti

Smanjenje troškova kroz efikasno upravljanje energijom

Primena modela “pametnog rasta” (pametni proizvodi,

pametne usluge, pametne fabrike,..)

Primena modela “zelenog rasta” (zeleni proizvodi, zelene

tehnologije,..)

Primena modela cirkularne ekonomije

Planirane mere u cilju optimizacije (smanjenja troškova), % firmi

• Više od polovine firmi planira da optimizuje i modernizuje procese, i/ili da unapredi kvalitet i bezbednost.

• Iako se period u kojem se nalazimo može snažno povezati sa pitanjima opstanka,i izbegavanja krize tekuće

likvidnosti, ima kompanija koje ne gube iz vida dugoročne efekte održivog rasta, te petina njih planira da primeni

„smart“ tehnologije, a oko 15% njih planira da primeni modele zelenog rasta i/ili cirkularne ekonomije.

Da li ste preduzeli li planirate da u kratkom roku preduzmete

neke od sledećih mera u cilju optimizacije (smanjenja troškova)?

7/2/2020 39

65.2 56.9 68.9 75.775.0

57.8 50.0 59.8

70.0

70.0

51.8 44.3 53.8

57.1

85.0

19.416.7 26.5

14.3

15.0

16.2 17.8 15.212.9

20.0

14.1 14.4 16.75.7

25.0

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Sve firme do 10 zaposlenih (mikro) 11 do 50 zaposlenih

(malo)


(srednje)


(veliko)

Planirane mere u cilju optimizacije (smanjenja troškova), % firmi

Primena modela cirkularne ekonomije

Primena modela “zelenog rasta” (zeleni proizvodi, zelene tehnologije,..)

Primena modela “pametnog rasta” (pametni proizvodi, pametne usluge, pametne fabrike,..)

Smanjenje troškova kroz efikasno upravljanje energijom

Optimizacija i unapređenje kvaliteta i bezbednosti

Optimizacija i modernizacija procesa

• Za mere optimizacije troškova, koje su povezane sa ciljevima održivog rasta, se češće odlučuju srednje i velike

kompanije.

Da li ste preduzeli li planirate da u kratkom roku preduzmete

neke od sledećih mera u cilju optimizacije (smanjenja troškova)?

7/2/2020 40

78.3

21.7

%

Da Uopšte ne očekujem teškoće

4.1

6.1

20.219.2

10.211.0

7.4

21.7

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

u

narednih

15 dana

u

narednih

15-30

dana

u

narednih

30-60

dana

u

narednih

60-90

dana

očekujem

nakon 90

dana

nakon 6

meseci

očekujem

naredne

godine

Uopšte ne

očekujem

teškoće

%

• Može se primetiti da nakon ukidanja vanrednog stanja raste udeo kompanija koje ne očekuju teškoće u pogledu

izmirenja obaveza. Ipak, I dalje, većina njih (oko 80%) očekuje teškoće u pogledu izmirenja obaveza i generišu i dalje

otvoreno pitanje borbe za likvidnost privatnog sektora.

• Slicno kao i u prethodnom talasu (kraj aprila) firme najčešće (svaka druga) očekuju probleme sa izmirenjem obaveza u

narednih 30 do 90 dana. Ipak, značajno je porastao broj onih koji očekuju teškoće u izmirenju obaveza sledeće godine,

i sada ih je 7%.

Kada očekujete teškoće u pogledu izmirenja obaveza?

7/2/2020 41

78.3 77.9

87.1

65.7 65.0

21.7 22.1

12.9

34.3 35.0

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Sve firme do 10 zaposlenih (mikro) 11 do 50 zaposlenih (malo) 51 do 250 zaposlenih (srednje) više od 250 zaposlenih (veliko)

Da li očekujete teškoće u pogledu izmirenja obaveza, %


• Teškoće u izmirenjima obaveza češće očekuju mikro i male kompanije. Nalazi pokazuju da svaka treća

srednja/velika firma ima plan kako da “odbrani” likvidnost.

Kada očekujete teškoće u pogledu izmirenja obaveza?

7/2/2020 42

52.0

61.5

72.2

73.9

78.3

78.7

82.4

85.6

86.7

88.2

93.3

93.8

48.0

38.5

27.8

26.1

21.7

21.3

17.6

14.4

13.3

11.8

6.7

6.3

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Ostalo

Trgovina

Stručne, naučne, inovacione, tehničke delatnosti &

administrativne usluge

IT sektor

Sve firme

Građevinarstvo

Poljoprivreda






%


• Iako u svim delatnostima poslovanja, većina firmi očekuje teškoće u pogledu izmirenja obaveza,

postoje sektori koji češće veruju da neće imati ove probleme – to se uglavnom odnosi na firme iz

oblasti finansija i osiguranja; trgovine; stručnih, naučnih i tehničkih delatnosti; i IT sektora.

Da li očekujete teškoće u pogledu izmirenja obaveza?

7/2/2020 43

71.7

42.7

37.6

36.1

33.3

28.8

28.3

27.5

9.1

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0

bolje planiranje novčanih tokova

unapređenje upravljanja naplatom potraživanja, odnosno

uvođenjem procene rizika klijenta/kupaca

podsticanje tražnje kroz mogućnost odloženog plaćanja

pregovaranje sa poveriocima o kasnijoj otplati

duga/korišćenje avansnih plaćanja

uzimanje kredita za likvidnost preko Fonda za razvoj

pozajmica od strane osnivača

uzimanje komercijalnih kredita od poslovnih banaka

uzimanje kredita za likvidnost od banke uz korišćenje

nacionalne garantne šeme

korišćenje faktoringa

%

• Strategija oporavka od trenutne i/ili potencijalne krize likvidnosti se u najvećoj meri odnosi na

odluku kompanija da bolje upravljaju novčanih tokovima (72% firmi)

• Značajan je broj firmi koje planiraju da uvedu procene rizika klijenata (43%), podsticanje tražnje kroz mogućnosti

odloženog plaćanja (38%), pregovaranje sa poveriocima o kasnijoj otplati duga/korišćenje avansnih plaćanja, kao i

uzimanje kredita za likvidnost preko fonda za razvoj (33%)

• Na kraju, nešto manje od trećine firmi planira ili pozajmicu od strane osnivača, ili uzimanje kredita od komercijalnih

banaka, ili pak korišćenje nacionalne garantne šeme.

• Korišćenje faktoringa još uvek ima značajan prostor za napredak.

Kao odgovor na krizu, kojim merama planirate da rešavate

problem likvidnosti poslovanja?

7/2/2020 44

33.3

32.8

40.2

25.7

20.0

27.5

24.1

34.1

27.1

15.0

28.3

25.9

31.8

30.0

20.0

9.1

4.6

12.1

14.3

10.0

36.1

35.6

38.6

37.1

20.0

37.6

36.2

40.9

38.6

25.0

42.7

37.4

45.5

54.3

30.0

28.8

32.8

28.0

18.6

35.0

71.7

69.5

70.5

81.4

65.0

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Sve firme





%

uzimanje kredita za likvidnost preko Fonda za razvoj

uzimanje kredita za likvidnost od banke uz korišćenje nacionalne garantne šeme

uzimanje komercijalnih kredita od poslovnih banaka

korišćenje faktoringa

pregovaranje sa poveriocima o kasnijoj otplati duga/korišćenje avansnih plaćanja

podsticanje tražnje kroz mogućnost odloženog plaćanja

unapređenje upravljanja naplatom potraživanja, odnosno uvođenjem procene rizika klijenta/kupaca

pozajmica od strane osnivača

bolje planiranje novčanih tokova

• Sa veličinom firme raste i definisana potreba za boljim planiranjem novčanih tokova.

Kao odgovor na krizu, kojim merama planirate da rešavate

problem likvidnosti poslovanja?

7/2/2020 45

10.9

25.1

27.2

24.9

10.7

1.3

0.0 5.0 10.0 15.0 20.0 25.0 30.0

manje od mesec dana

od 1 do 3 meseca

od 3 do 6 meseci

od 6 do 12 meseci

više od 12 meseci

Neću se vratiti na uobičajen nivo poslovanja

%

• Oko 90% firmi očekuje da će se oporaviti u periodu do godinu dana.

• Najčešće kompanije očekuju da će im za oporavak trebati 3 do 6 meseci (27%)

• Ohrabrujuće je da 11% kompanije očekuje normalizovanje poslovanja za manje od mesec dana.

S obzirom da je poslovanje počelo da se normalizuje, koliko

procenjujete da će Vam trebati vremena da vratite biznis na

uobičajeni nivo poslovanja?

7/2/2020 46

28.0

19.4

15.4

14.6

11.8

10.9

8.7

7.1

6.3

2.9

0.0

0.0

20.0

16.7

25.0

31.3

17.6

25.1

17.4

31.0

12.5

32.4

26.7

6.7

12.0

25.0

21.2

31.3

23.5

27.2

34.8

27.4

18.8

44.1

26.7

26.7

36.0

30.6

25.0

16.7

29.4

24.9

26.1

22.1

25.0

8.8

33.3

60.0

0.0

8.3

9.6

6.3

17.6

10.7

8.7

12.4

37.5

8.8

13.3

6.7

4.0

0.0

3.8

0.0

0.0

1.3

4.3

0.0

0.0

2.9

0.0

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0 100.0

Ostalo


Trgovina

Građevinarstvo

Poljoprivreda

Sve firme

IT sektor

Industrija (proizvodnja i prerada neprehrambenih…





%

manje od mesec dana od 1 do 3 meseca

od 3 do 6 meseci od 6 do 12 meseci

više od 12 meseci Neću se vratiti na uobičajen nivo poslovanja

• Najteže pogođeni sektori (turizam, saobraćaj i kreativna industrija) očekuju duže vreme oporavka.

• Trećina firmi iz prerađivačke industrije očekuje vraćanje na uobičajan nivo poslovanja u periodu od 1

do 3 meseca.

S obzirom da je poslovanje počelo da se normalizuje, koliko

procenjujete da će Vam trebati vremena da vratite biznis na

uobičajeni nivo poslovanja?

• Na putu oporavka iz krize, firme se najviše pribojavaju mogućnosti drugog talasa i ponovnog

privremenog zatvaranja (čak 73% njih).

• Polovina firmi se pribojava pada tražnje za njihovim proizvodima/uslugama (50%)

• Oko 40% firmi očekuje ograničenja povezana sa padom likvidnosti njihovog poslovanja, padom dostupnih izvora

finansiranja, i/ili promene u politikama izvoza/uvoza.

• Skoro trećina firmi očekuje barijere oporavka vezane za ograničenja okupljanja, i/ili novih zahteva u pogledu

standarda kvaliteta proizvoda/usluga, a što je uglavnom determinisano njihovom delatnošću.

• Svaka treća firma očekuje valutne nestabilnosti kao potencijalno ograničenje oporavka

7/2/2020 47

72.7

50.5

41.2

40.9

40.7

32.6

29.3

29.3

28.0

26.0

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0

Mogućnost drugog talasa i ponovnog “privremenog …

Pad tražnje za vašim proizvodima

Dalji pad likvidnosti vašeg poslovanja

Pad dostupnih izvora finansiranja

Promene u odlukama vezane za izvoz i/ili uvoz

Valutne nestabilnosti

Dugotrajnija ograničenja okupljanja

Novi zahtevi u pogledu standarda kvaliteta…

Neodrživost organizacije zaposlenih “na daljinu”

Drugo

Koja potencijalna ograničenja očekujete na putu oporavka iz

krize?

7/2/2020 48

23.4

47.3

24.7

4.6

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

Sve firme

Nivo proizvodnje/ trgovine/ pružanja usluga

drastično smanjenje pod uticajem krize

delimični oporavak

na nivou sam kao i pre krize

bolje/veći nego pre krize

3.28.4

80.3

8.2

0.0

20.0

40.0

60.0

80.0

100.0

Sve firme

Broj zaposlenih


delimični oporavak



25.1

40.2

28.8

6.0

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

Sve firme

Tražnja za vašim proizvodina/uslugama


delimični oporavak



• U odnosu na prethodno istraživanje, primetan

je rast broja kompanija koje izveštavaju o

delimičnom oporavku njihovog nivoa

proizvodnje/pružanja usluga.

• Iako je kriza snažno uzdrmala poslovanje

gotovo svim firmama, apsolutna većina njih

uspela je da i u periodu vanrednog stanja, te I

sada, zadrži broj zaposlenih.

Prošlo je mesec dana od ukidanja vanrednog stanja. Kako

biste ocenili stanje u kome se nalazi Vaš:

• Posebno je ohrabrujuće da sektori koji snažno utiču na lance snabdevanja, izveštavaju o delimičnom oporavku, poput

60% firmi iz transporta.

• Turizam, ugostiteljstvo I kreativna industrija su još na nivou drastičnog smanjena pod uticajem krize.

• Postoje kompanije iz sektora poljoprivrede, IT sektora i trgovine koje beleže još bolje rezultate nego pre krize.

• Postoje snažne pretpostavke da je ovo povezano sa boljom spremnošću za prelazak na digitalne načine narudžbina, plaćanja i

isporuka (Elektronska trgovina).

7/2/2020 49

14.9

40.0

11.8

23.4

11.3

23.4

11.8

26.5

17.4

16.7

66.7

81.3

61.7

60.0

50.0

49.5

49.1

47.3

47.1

47.1

43.5

33.3

26.7

12.5

19.1

0.0

35.3

24.3

32.1

24.7

29.4

20.6

30.4

41.7

6.7

6.3

4.3

0.0

2.9

2.7

7.5

4.6

11.8

5.9

8.7

8.3

0.0

0.0

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0 100.0

Građevinarstvo

Saobracaj i skladistenje

Stručne, naučne, inovacione, tehničke delatnosti & administrativne

usluge


Trgovina

Sve firme

Poljoprivreda

Proizvodnja hrane i pica

IT sektor

Ostalo



drastično smanjenje pod uticajem krize delimični oporavak na nivou sam kao i pre krize bolje/veći nego pre krize

Prošlo je mesec dana od ukidanja vanrednog stanja. Kako

biste ocenili stanje u kome se nalazi Vaš nivo

proizvodnje/trgovine/pružanja usluga?

• Slično nalazu iz drugog talasa istraživanja, kompanije kao najkorisnije mere ocenjuju uplatu minimalne zarade i

odlaganje poreskih obaveza.

• I ostale mereVlade Republike Srbije, ocenjene su relativno pozitivno, od većine kompanija.

7/2/2020 50

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

80.0

90.0

100.0

Niz

ak

Um

ere

n

Vis

ok

Niz

ak

Um

ere

n

Vis

ok

Niz

ak

Um

ere

n

Vis

ok

Niz

ak

Um

ere

n

Vis

ok

Niz

ak

Um

ere

n

Vis

ok

Odlaganje poreskih

obaveza

Odložene otplate

kredita prema

bankama

Uplata minimalne

zarade po svakom

zaposlenom

Olakšani/poboljšani

uslovi kreditiranja

banaka korišćenjem

državnih garantnih

šema

Krediti za likvidnost

kod Fonda za Razvoj

Srbije

%

Molimo Vas da ocenite očekivani doprinos oporavku Vaše

firme za svaku meru Vlade koju ste iskoristili ili očekujete da

iskoristite:

7/2/2020 51

85.0

71.0

59.5

58.5

49.7

0.0

23.2

20.6

20.6

22.0

5.0

2.9

6.9

9.4

14.5

10.0

2.9

13.0

11.5

13.9

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0 90.0




Sve firme


%

Zadovoljan Delimično zadovoljan Nezadovoljan Nemam mišljenje

• Firme su uglavnom zadovoljne angažmanom I podrškom PKS-a (njih 78%), naročito srednje i velike kompanije.

Koliko ste zadovoljni angažmanom i podrškom Privredne

komore Srbije prilikom rešavanja poteškoća nastalih tokom

krize?

7/2/2020 52

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0 70.0 80.0



Region Vojvodine

Sve firme

Beogradski region

%

Nemam mišljenje Nezadovoljan Delimično zadovoljan Zadovoljan

• Podrška PKS-a bila je od posebne važnosti firmama u unutrašnosti Srbije (posebno u Južnoj i Istočnoj Srbiji).

Koliko ste zadovoljni angažmanom i podrškom Privredne

komore Srbije prilikom rešavanja poteškoća nastalih tokom

krize?

7/2/2020`1 53

HVALA

istraživanje „zajedno kroz krizu“, uticaj covid-19 krize ...€¦ · 43.9 33.3 17.7 5.1...

Documents