isus hristos je isti ju^e, danas i...

® H R I S T O S A L F A I O M E G A ®

253252

® I S U S H R I S T O S J E I S T I J U ^ E , D A N A S I D O V E K A ( 2 5 3 - 3 0 1 ) ®

ìvog {to je Bog Qubavi i @ivota stvorio. A pre govora iposle govora potrebno je u~estvovati, pri�sustvovati, op-{titi, zajedni~ariti. Jer je Sveta Liturgija ve~no blago-sloveno Carstvo Svete Trojice: „blagodat Gospoda na{egIsusa Hrista, i qubav Boga Oca, i zajednica Svetoga Duhasa svima nama“.

Na{ ve~ni ìvot u Ve~nom Carstvu Boìjem, u Hristukao Zemqi @ivih, i bi}e jedna ve~na i neprestaju}a Boàn-ska Liturgija – Evharistija. „Novo Nebo i Nova Zemqa, iSveti Grad Jerusalim Novi… i Hram je wegov Gospod BogSvedrìteq, i Jagwe… i Nevesta Jagwetova… i Drvo @ivo-ta. – I Duh i Nevesta govore: Do|i! Da, do}i }u skoro. Amin,do|i, Gospode Isuse!“ (Otkr. gl. 21 i 22).

® ÕÐÈÑÒÎÑÚ Zà÷gëî è Êîígöü ®

ISUS HRISTOS JE ISTIJUÊ, DANAS I DOVEKA

ãIhsoñj Cristçj ¶cq¹j kaØ sÁmeron å aítæj, kaØ eÕj toðj aÕÿnaj (Jevr.13,8)

® Sav krajwi ciq bogonadahnutog Pisma gleda u Tajnu Hristovu...jer je Hrostos krajwi ciq Zakona i Proroka ®

Sv. Kiril Aleksandrijski, (PG 68,268A).

1. Svebo‘anstveno i nadbo‘anstveno Ime Bo‘ije ob-javqeno je od samoga Boga prilikom javqawa Mojsiju bogo-vidcu pod gorom Horivom na Sinaju:

„JA SAM KOJI JESAM“ (hy<h.a, rv,a] hy<h.a, = Ehjeh a{er ehjeh=

=¶gý eÕmi å ̂ n=àz Ÿñìü ñûé=Ja Sam Su{ti= Jestastvuju}i

=Ve~nosu{ti, Ve~nopostoje}i).1) I re~e: Tako }e{ re}isinovima Izraiqevim: KOJI JESAM (hy<h.a,) poslao me je kvama. I jo{ re~e Bog (Elohim) Mojsiju: Tako }e{ re}i sino-vima Izraiqevim: Gospod Bog ( JHVH Elohej) otaca va{ih, BogAvraamov, Bog Isakov i Bog Jakovqev, poslao me je k vama.Ovo je Ime Moje ve~no, i ovo je Spomen Moj iz nara{taja unara{taj“ (rDo rdol] yryryryryrikkkkk]zzzzzi h\zw] ~l:[ol] ymymymymymiVVVVV]-hz] – Izl.3,14-15).2)

Malo zatim, Bog je ponovio Mojsiju Svoje Svesveto Imeovako: „Ja sam JAHVEH (hA:hy> = GOSPOD). Ja sam se javqao Avra-amu, Isaku i Jakovu kao Bog Svemogu}i (Post.17,1: yD;v; lae = El

[adaj), ali Ime moje JAHVEH (hA:hy>) nisam im otkrio“ (Izl.6,2-3).Posle Mojsija, isto ovo Svesveto Ime Bo‘ije izgovara-

ju i pi{u i Proroci, konkretno Prorok Osija (12,6): „AJAHVEH je Bog Savaot; JAHVEH je Spomen Wegov“ (Ark.zI hhhhhA:hyhyhyhyhy>> >> > ).

1) Druge mogu}e prevode ovih Bo‘jih re~i Mojsiju vidi na kraju ~lanka,Prilog 1.

2) Ime i Spomen (=spomiwawe, prizivawe) ovde su sinonimi. Sr. Ps.135/4,13: „Gospode (JHVH), Ime Tvoje (^m]vi) doveka je! Gospode (JHVH),Spomen Tvoj (^d]k]zi) je iz nara{taja u nara{taj“.


255254


To Ime JAHVEH izgovaraju i pi{u i ostali bogonadahnutiProroci, do Proroka Danila i Proroka Malahije, kroz koje-ga sâm Bog ka‘e: „Jer Ja sam JAHVEH (hA:hy> = Gospod =Ve~nosu{ti),i ne mewam se“ (Malah.3,6; v. i Jer.16,21; Ps.68/67,5; Dan.9,10.12).

Posle ovih Proroka, Jevreji nisu vi{e izgovarali ovoSvesveto Ime Bo‘ije, i tamo gde je u Svetom Pismu stajaonapisan sve{teni tetragram JHVH (hwhyhwhyhwhyhwhyhwhy),3) oni su ga izgova-rali kao Adonaj=Gospod (ili kao Elohim=Jaki, Mo}ni=Bog,ako se ime Adonaj nalazilo zajedno uz JHVH).4) Ovo je bilozato {to je u to vreme nestalo pravih Prorokâ, o ~emu nago-ve{tava Ps.74/73,9, a jasno svedo~e Kwige Makavejske (1Mak.4,46;

9,27; 14,41; sr. Dan.9,24) i Josif Flavije.5) [ta se to desilo, iza{to je to bilo tako? Pre odgovora na ovo pitawe, da pret-hodno vidimo slede}e pitawe.

2. Ko se javio Mojsiju pod Sinajem? Po svedo~anstvu Sv.Stefana Arhi|akona i Prvomu~enika, – dobijenom od DuhaSvetoga, a izgovorenom pred jevrejskim Sinedrionom pre ka-menovawa, dok je on, pun Duha Svetoga, video Nebesa otvore-na i Sina ̂ ove~ijeg-Hrista s desne strane Bogu, – ProrokuMojsiju bogovidcu „u pustiwi Gore Sinajske, javio se AN�

\EO Gospodwi u plamenu ogwenom u kupini“, a taj An|eo jebio sâm Sin Bo`ji, Gospod Isus Hristos. To se vidi iz fak-ta {to taj isti bogojavqeni An|eo, odmah zatim govori izkupine Mojsiju: „Ja sam Bog otaca tvojih, Bog Avraamov i

Bog Isakov i Bog Jakovqev“ (DAp.7,30-33; sr. Izl. 3,2-6.14-15; 6,2).Dakle, javqeni Mojsiju kao An|eo bio je sâm Bog, a taj

Bog je Bog otkrivawa, Bog Bo‘anskog Otkrivewa – Sin Bo-

3) O Imenu Bo‘ijem JHVH vidi op{irnije na kraju ovog ~lanka, Prilog 1.4) Ve}ina biblista smatra da je kod Jevreja praksa supstituisawa te-

tragrama JHVH sa Adonaj=Gospod, bila posvudna kad je nastajao gr~kiprevod Sedamdesetorice, te je zato JaHVeH prevo|eno svuda sa Kпrioj =Gospod. Vidi M. Erdeqan, Substitucija Imena Bo‘ijeg JHVH u Sv. Pismu,Zbornik Bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, br. 2, Beo-grad 1951, 393-413.

5) Protiv Apiona 1,38-43; Judejski rat, uvod 6,17-19; 1,1,3,36).

‘ji Hristos. Naime, kako u kazivawu Mojsijevom o tom javqa-wu, tako i u Stefanovom ponavqawu i obja{wewu tog javqa-wa, smewivawe naziva Javqenoga u kupini: ~as „An|eo Go-spodwi“, ~as „Gospod“, ~as „Ja sam Bog Avraama, Isaka i Jako-va“, pokazuje da je Lice teofanije=bogojavqawa bio sâmiSin Bo‘iji, jer je On Bo‘ansko Lice Otkrivewa u Sv. Pi-smu i zato se On naziva i „An|elom (=Vesnikom=Poslanikom)

Bo‘ijim“, „An|elom Velikog Saveta“ Bo‘ijeg (=Predve~nog

Saveta Svesvete Trojice),6) {to se ne mo‘e odnositi na BogaOca, jer se On ne otkriva direktno, kako veli i Jevan|elistJovan: „Boga niko nije video nikada: Jedinorodni Sin, Koji

je u naru~ju Oca, On Ga objavi“ (Jn.1,18).7) Ovo potvr|uje i tekstProroka Malahije 3,1: „Evo, Ja {aqem An|ela Svoga da pri-

6) Is.9,5-6 LXX; 25,1; 46,9-10; Jer.39,19; sr. Mal.3,1; Ps.32/33,11==Pri~e 19,21.

7) Ovakvo shvatawe imaju i svi Sveti Oci Crkve, po~ev od Sv. JustinaMu~enika iz 2. veka (Razgovor sa Trifunom, 56-62, konkretno 60,4: „U vi|ewuMojsiju u kupini javio se i razgovarao Sâm On (Logos-Sin Bo`ji) koji sei An|elom naziva i Bog jeste (aítæj o÷toj mænoj kaØ ¦ggeloj kaloïmenoj kaØqeæj îp£rcwn, sr. i Apologija 1, 63,4-17), do Sv. Irineja (Contra haereses 4,5,2) i Sv. Vasilija Velikog (Protiv Evnomija, 2,18) i ostalih Otaca krozvekove. Interesantno je Ispovedawe vere Otaca Antiohijskog sabora268.g. protiv Pavla Samosatskog: „Za wega (Boga Logosa) kaèmo da jesi{ao i javio se Avraamu kod duba Mamvrijskog, jedan od Trojice, sa kojimje kao sa Gospodom i Sudijom patrijarh razgovarao, za Koga je (daqe) napi-sano: Gospod pusti na Sodom i Gomor ki{u ogwa i sumpora od Gospoda

sa neba (Post.19,24); za Wega kaèmo da je Onaj koji, ispuwuju}i O~evsavet (Is.9,6), javqa se patrijarsima i razgovara s wima... nekada kaoAn|eo, nekada kao Gospod, nekada kao Bog posvedo~avan, jer je nepobo`noda se Bog svega (tj. Otac) naziva An|elom, a An|eo O~ev je Sin, Sâm budu}iGospod i Bog, jer je napisano: An|eo Velikog Saveta (Is.9,6), kao {to sei drugde javqa Avraamu: I pozva ga An|eo Gospodwi s neba...“ i daqe(Post.22,11): „No i zakon je sli~no dat Mojsiju kroz sluèwe Sina Boìjeg,kao {to nas Apostol u~i govore}i: [ta }e pak zakon? Zbog prestupв

bп dodat, dok ne do|e Seme kome je obe}ano, i ustanovqen je preko An�

|ela rukom posrednika (Gal.3,19), a drugog posrednika izme|u Boga i qudine znamo osim Ovoga (1Tim.2,5). A i ovo smo nau~eni preko Mojsija: Javi

se wemu An|eo u plamenu ogwa iz kupine... (itd.), i kada vide Gospod da

on prilazi da vidi, zapovedi mu Gospod iz kupine (Izl.3,2-4)“. (Hahn, Bibli-othek der Symbole und Glaubensregeln, 178-180; v. i Bardy, Paul de Samosate.Etudes historiques (Spi c. Sacr . L ovani ense. fasc. 4), Lauvain 1929,14-19).


257256


premi put pred Licem Mojim (sr. Is.40,3), i iznenada }e u}i uSvoj Hram Gospod (ha�Adon), Kojega vi tra‘ite, i An|eo Zave-ta, Kojega vi ‘elite; evo, On dolazi, govori Gospod (Jahve)Savaot“. Iz ovog posledweg teksta jasno je da se tajanstvenopoistove}uje ne prvospomenuti An|eo (v. Mt.11,10, gde je toJovan Prete~a), nego Adon (=Gospod) i An|eo Zaveta (sr. Izl.3,2-

4 i 23,20), a pritom je to neko drugi, a ne Gospod Savaot.Jedinorodni Sin Bo‘ji, Gospod Isus Hristos je, dakle,

Lice teofanije (=bogootkrivewa=bogojavqawa), jer u StaromZavetu teofanija biva nekada i angelofanija (kao pri jav-qawu Boga Avraamu, Jakovu, Mojsiju).8) Zato je Hristos i rekaoJevrejima i Svojim u~enicima: „Ko vide Mene, vide Oca“(Jn.14,9); „Otac je u Meni i Ja u Ocu“ (Jn.10,38;14,10-11); „Ja i Otacjedno smo“ (Jn.10,30).9) Prema tome, javqeni Mojsiju Bog JAHVEHjeste sâm Predve~ni Sin Bo‘iji Jedinorodni, Koji }e ova-plo}ewem i o~ove~ewem, od Duha Svetoga i Marije Djeve,postati Isus Hristos; Jedinorodni }e postati Prvoro|e�

ni,10) tj. Bogo~ovek i Spasiteq sveta. To }e ponoviti i Sv.Jovan u Apokalipsisu, kao {to }emo daqe videti.11)

8) To se vidi i kod Proroka Isaije, ~ije vi|ewe slave Bo‘ije i ode}e

Wegove (6,1), Jevan|elist Jovan (Jn.12,41) shvata kao vi|ewe samoga ova�

plo}enoga Gospoda Hrista, na {to podse}a i Sv. Jeronim (Tuma~ewe na

Isaiju 6,1, kw. 3 ad.l oc.) i dodaje: „îtamo da je Gospod (Hristos) u liku~oveka bio vi|en od Avraama (1Moj.18,1-33), i da se s Jakovom borio OnajKoji je bio Bog (1Moj.32,30); i Jezekiq je video Gospoda u qudskom likukako sedi na Heruvimima (Jez.1,26-27)“. Jeronim }e daqe, sa puno razloga,re}i da je javqawe Gospoda Hrista bilo istovremeno i javqawe SveteTrojice (ib.), a to shvatawe i tuma~ewe Jeronim je primio od drugih Sve-tih Otaca Crkve, pre svega Isto~nih.

9) Nije re~eno „Jedan smo“ (eßj ¶smen), nego „Jedno smo“ (јn ¶smen), jer suOtac i Sin dva razli~ita Boànska Lica, ali u potpunom su{tinskomjedinstvu Jednoga Boànstva.

10) O ovome op{irno govori Sv. Kiril Aleksandrijski, ~ija Hristo-logija po~iva upravo na ovom poistove}ewu Jedinorodnoga i Prvoro�

|enoga (v. naro~ito: Per× tÃj ¶nanqrwpÁsewj toñ Monogenoñj, i: Õti eßj åCristæj, P G 75,1189-1361; novo izd. G.M. de Dur and, SCh $ 97, Par i s 1964. Vidii J. McGucki n, St. Cyri l of Al exandri a: The Chri stol ogi cal Controversy. I ts Hi story,Theol ogy and Texte, ed. Br i l l , 1994).

11) Potvrda ovoga je i tuma~ewe O~ena{a od Sv. Maksima Ispovednika,gde je Ime Tvoje=O~evo shva}eno tako da je to Sin, jer, veli Maksim,

Bog „nema Ime ste~eno, nego su{tinsko“, kao ni Carstvo, koje je DuhSveti, po{to „Sin i Duh su{tinski sapostoje sa Ocem (å Uiæj kaØ tæ Pneu-ma tæ ~Agion t• Patr× oísiwdÿj sunuf¸sthkan)“. (PG 90,884C).

12) Zbog ovoga jevrejskog neshvatawa Sv. Pisma i wegovog hristolo{kogsmisla i usmerewa, Sv. Kiril Jerusalimski je rekao: „Ne gledajte {tagovore Judeji (=fariseji), nego {ta govore Proroci“ (Katiheza 10,2).

13) Fariseji ipak nisu uspeli da to nametnu svima Jevrejima, kako sve-do~i primer sve{tenika Zaharije, oca Jovana Prete~e (Lk.1,68-79). Vidi:N. Kulomzin, Messiж�Prorok. Messiænskie ~aæniæ Evreyskog narodaokolo vremen Iisusa Hrista, Moskva 2003.

14) Vrlo je indikativno da npr. u savremenoj Encykl opaedi a Judai ca, naengleskom (u 16 tomova, 1972/82/92/2002, Judai ca Mul ti medi a-I srael , CD RoomEdi ti on), i na ruskom (u 10 tomova, Jerusal i m, 1976-2001), tekstovi o Mesijisu veoma siroma{ni. Treba priznati da su ne{to boqi, ali tako|e slabitekstovi o Mesiji u Starom Zavetu i u brojnim biblijskim priru~nimre~nicima i enciklopedijama, npr. Di ct i onai re Encykl opedi q ue de l a Bi bl e(Abbaye de Mar edsous-Br epol s, 1987).

Za{to su Jevreji Hristovog vremena zaboravili i skoroizgubili to pravo i puno Ime Boga @ivoga i Istinitoga, iOnoga Koga je On poslao – Isusa Hrista, bez Koga i mimoKoga „niko ne moè do}i Ocu“ (Jn.17,3; 14,6), obja{wava namraniji vatreni Jevrejin i protivnik Hri{}anstva Savle,potowi Pavle, kada je, sâm susrev{i i prepoznav{i Hrista,preobratio se u Wegovog apostola i doìvotnog svedoka--mu~enika. Savle-Pavle govori da je to bilo zato {to Jevrejikoji ne prihvataju Hrista, ne shvataju ni Mojsija, ni SvetoPismo, te zato „do dana{wega dana pri ~itawu Starog

Zaveta ostaje pokrivalo (na licu wihom) neotkriveno… i

kad se do danas ~ita (kod wih) Mojsije, pokrivalo stoji na

srcu wihovom. A kad bi se obratili ka Gospodu (Hristu),ukinulo bi im se to pokrivalo“ (2Kor.3,13-16).12)

Zbog ovoga „pokrivala“, koje su fariseji uspeli da na-metnu velikoj ve}ini Jevreja,13) oni nisu prepoznali, i jo{ne prepoznaju, u Svetom Pismu jasna proro{tva Boìja oHristu=Mesiji,14) Koji se u Starom Zavetu Sâm javqao i kaoBoìji An|eo (=Vesnik i Poslanik) i kao Bog. Zato su staroza-vetne teofanije i angelofanije bile ustvari mesijanska

Boìja javqawa – Hristofanije, najavqivawa postepeno


259258


otkrivanoga Patrijarsima i wihovom potomstvu Mesije.U Starom Zavetu je, naime, sâm Bog preko Svojih Proroka,po~ev od Mojsija pa do Malahije i Danila, jasno prorekaoda }e poslati Izraiqu, i kroz wega svemu svetu, Svoga Po�mazanika=Mesiju (jevrejski: Ma{ijah Jahve hA:hy> x;yvim;), tj.opunomo}enog = pomazanog = osve{tanog Poslanika�Me�siju, po Kome su, i radi Koga su, u Starom Zavetu prvosve-{tenici i carevi i proroci bili pomazivani i tako nazi-vani „Pomazanici Gospodwi“, kao {to su bili Aron,Samuilo, David, koji su bili „praobrazni pomazanici“ (tu-

piko× cristo×), kako veli Sv. Kiril Jerusalimski.15)

Po ovome Mesiji�Pomazaniku, Koji }e se kao „wima una-pred nazna~eni Hristos“ (tæn prokeceirism¸non îmÙn Cristæn

– DAp.3,20) javiti u izabranom narodu Izraiqu i zbog Koga jeustvari i izabran Izraiq kao Narod Boìji – ponekad }ese i sâm Izraiq u Svetom Pismu nazivati Pomazanikom

Boìjim. Ovo zato {to Mesija�Hristos, obe}ani Patrijar-sima i najavqivani u Izraiqu kroz Proroke, ne samo da je„od wih – Izraiqa – po telu“, budu}i po Svome Boànskomporeklu Bog: å ‡n ¶p× p£ntwn Qeæj eíloghtæj eÕj toïj aÕýnaj

(Rim.9,5),16) i nije samo pojedina~na Li~nost, nego je i kolek-

15) Sv. Kirilo u svojim Katihezama op{irno govori o tome: „Trebane prosto verovati u Hrista, i ne prihvatati Ga kao jednoga od mnogihkoji su neautenti~no (katacrhstikÿj) nazivani hristosi. Jer oni su bilipraobrazni hristosi (tupiko× cristo×), a Ovaj je Hristos istiniti

(Cristæj ¡lhqÁj); ne da je od qudi napredovawem uzi{ao u sve{tenstvo,nego od Oca ima ve~no dostojanstvo sve{tenstva... I Sinom Bo`jim nenazivamo Ga sami od sebe, nego je sam Otac nazvao samoga Sina svogaHristom... Petar je, prosve}en umom od Oca, rekao Wemu: Ti si Hristos,ne prosto, nego: Sin Boga @ivoga (Mt.16,16)“ (Katiheza 11,1-3). Iz navede-nih re~i Sv. Kirila jasno je novozavetno-crkveno shvatawe da je Hristos– Sin Boìji, tj. da Mesija ima dostojanstvo Boànsko, da je Bog od Bogado{ao u svet (sr. Ps.110/109,1-4; DAp.13,32-41).

16) Ovo mesto iz Rm.9,5, gde je upotrebqen doslovno izraz å ‡n ¶p× p£n-twn Qeæj, dakle kao u Izl.3,14LXX: „¶gý eÕmi å ‡n“, nismo hteli namerno una{em tekstu da upotrebimo kao tekstualni dokaz da je Hristos JAHVEHKoji se javio Mojsiju pod Sinajem, ali to ne zna~i do ovo Pavlovo mestone svedo~i da je Hristos istiniti Bog, kao i Bog Otac. Oni koji u novije

tivna, korporativna=saborna Li~nost, kao Spasiteq Izra-iqa i svega roda qudskog, kao Glava i Prvina Novog Izrai-qa, tj. Crkve, no o tome malo kasnije.

3. Nave{}emo ovde samo neka mesta iz Starog Zaveta ukojima se jasno govori o Mesiji=Hristu=Pomazaniku (Izl.30,30;

1Sam.2,35; 1Sam.24,7.11; 2Sam.19,22; 23,1): „pred Pomazanikom Mo�

jim“: yxiyvim.-yxiyvim.-yxiyvim.-yxiyvim.-yxiyvim.-ynEp.li; „Pomazanik Jahveov“: hw\hy> x;yvimx;yvimx;yvimx;yvimx;yvim; „Pomazanik

Boga Jakovqeva“: bqo[]y: yhel{a/ x;yvim..x;yvim..x;yvim..x;yvim..x;yvim.. (u prevodu LXX: ¶nýpion Cristoсmou /Cristзj Kur×ou/ Cristзj Qeoñ Iakwb). U Psalmima setako|e ~esto govori o Mesiji=Hristu=Pomazaniku Go-spodwem. Tako u Ps.2,2: „knezovi se sabra{e zajedno na Jah-veh=Gospoda i na Mesij u=Hrista Wegovog“ (Axyvim.Axyvim.Axyvim.Axyvim.Axyvim.-l[;w> hw:hy>-l[;= kat¤ toñ Kur×ou kaØ kat¤ toñ Cristoс Aítoñ).17) Iz svih ovihmesta vidi se ~udesna, paradoksalna Li~nost Mesije-Hri-sta, Koji je blizak Bogu, ali je posebna Li~nost, bliska iqudima (sr. Jevr.2,11-14).

Tako|e u Ps.44/45,3.7-8 je re~eno: „Ti si lep{i od sino-va qudskih, blagodat se izli na usnama tvojim, zato te Bogblagoslovi doveka... Presto je tvoj, Boè, u vek veka; èzalprav(i~n)osti je èzal carstva tvoga. Zavoleo si pravdu iomrzao nepravdu, toga radi pomaza Te (^x]v:m. – ¶cris¸n se),Boè, Bog tvoj, uqem radosti ve}ma od zajedni~ara tvojih“(sr. Jevr.1,8-9, gde je ovo mesto primeweno na Hrista).18) Iz nave-denog teksta se vidi da je Mesija i Bog i ôvek, i da imaprisan odnos/zajedni{tvo i sa Bogom i sa qudima.

Ovo dvostruko („dvoprirodno“, re}i }e kasnije Sveti Oci)svojstvo Jednoga Istoga Mesije i jeste sr` biblijsko-crkve-ne Hristologije.

vreme poku{avaju da druga~ijom interpunkcijom mewaju jasan smisaoRm.9,5 samo pokazuju jereti~ke tendencije.

17) Sr. DAp.4,26-27, gde je ovo primeweno direktno na Hrista; v. tako|ei Psalme 20/19,7; 132/131,10.17; 110/109,1-4.

18) Poku{aj ~itawa ovog mesta od jevrejskih i nekih novijih prevodi-laca kao: „toga radi pomaza Te Bog, Bog Tvoj, uqem radosti“, tobo‘e iz„teolo{kih razloga“, ustvari je be‘awe od teksta Psalma, u kojem je pret-hodno, st. 7, Car-Mesija ve} nazvan Bogom (v. sli~an kontekst u Ps.42/43,4;da je Mesija nazvan Bogom v. Ps.2,7; Is.9,5; Zah.12,8; Dap.10,38 i Jevr.1,8-9). Vidi


261260


Navedeno psalamsko mesto tuma~i Sv. Kiril Aleksan-drijski nedvosmisleno hristolo{ki: „Pomazan je (k¸cristai)Sin (Bo`ji) za Arhijereja i Apostola ispovedawa na{eg (Jevr.

3,1) postav{i ~ovek, da Ocu privede nas koji odi{emo mio-mirom vere u Wega. Pomazuje se On uqem radosti da bismoshvatili da je blagodat kroz Duha Svetoga... Ako se i kaèda je to na Hristu u~iweno, ali je ta stvar bila ispuwenadomostrojem spasewa (na{eg)... I On sa nama ~ove~anski pri-ma Duha (Svetoga), jer je postao kao mi, ne dodav{i Sebi ne-{to kao Bog i Logos, nego (prima Duha) u Sebi i Prvome (=Pr-

voro|enome – Rm.8,29) prouzrokuju}i qudskoj prirodi Duh ra-dosti. Jer gde je zajedni~arewe u Boànskoj prirodi, i bla-godat usinovqewa, i ìvot ve~ni, i Carstvo nebesko, tamoje svakako i radovawe. Ali je Hristos pomazan ve}ma od za�

jedni~ara Svojih (tj. nas qudi), jer mi u sebe dobismo zalogDuha (2Kor.1,22), a u Hristu je, kako Pavle re~e, sva puno}aBoànstva telesno (Kol.2,9)... A kada je pomazan (¶cr×sqh) Hri-stos? Kada je na Wega si{ao Duh u vidu goluba (Mt.3,16). Tadaje dobio i novo ime, shodno re~i Proroka. Jer re~e: „I nazva-}e ime Wegovo novo, koje Mu je Gospod naimenovao“ (Is.62,2;

Otkr.3,12). Jer pre o~ove~ewa Logos, budu}i jo{ nag i bestele-san, bogodoli~no se naziva Svetlost i @ivot, i tome sli~-no. Posle pak o~ove~ewa, ~iji domostroj unosi sila pomaza�

wa (À toñ kecr×stai dïnamij), On kao ve} pomazan (kecrism¸noj)prima novo ime od Oca, to jest ime Hristos (Fil.2,9). Jer Onsâm, budu}i kao Bog davalac osve}ewa drugima, osve}uje sesa nama po qudskoj prirodi, za koju i jeste i blagodat i osve-}ewe tela, koje nije po prirodi sveto, nego to biva zajedni-~arewem u Bogu. A u~enike Svoje (Apostole) naziva (Hristos)bra}om i u~inio ih je zajedni~arima Svojim. Jer osve}ujekao Bog, pomazuju}i Duhom Svojim one koji su verom postaliWegovi zajedni~ari“.19) Iz citiranog tuma~ewa Kirilovog

jasno se vidi jedinstvenost Li~nosti i dvostrukost pri-rodâ i misije Mesije-Hrista, kao i sotiriolo{ko-eklisio-lo{ke posledice tog doga|aja�tajne (o ~emu vi{e kasnije).

Tako|e, primer jednog takvog mesijanskog = hristolo�

{ko�eklisiolo{kog mesta nalazimo i u Ps.102/101,14.16.19-23:„Ti }e{ ustati saàliv{i se na Sion, jer je vreme pomilo-vati ga... I boja}e se narodi (gojim) Imena Gospodweg, i svicarevi zemaqski slave Tvoje. Kada Gospod (Jahve) sazida Sioni javi se u slavi Svojoj... Da se zapi{e ovo za nara{taj po-towi, i narod (novo)stvarani (am nibra’ ar:b.nI ~[; – laçj å kti-

zæmenoj) hvali}e Gospoda. Jer prini~e sa svete visine Svoje,Gospod s neba pogleda na zemqu. Da se objavi na Sionu imeGospodwe i hvala Wegova u Jerusalimu, kada se saberu na-rodi (amim) zajedno i carstva da sluè Gospodu“. Sli~nomesijansko = hristolo{ko-eklisiolo{ko mesto sadrì iPs.22/21, 23.26.28-32 i Sofon.2,11, gde se poistove}uju izrazi:„bra}a moja“, „zajednica“ (lh;q; kahal – ¶kklhs×a = sinagoga-crkva),„krajevi zemqe“, „porodice narodâ“, „ostrva narodâ“, „na�

rod koji }e se roditi“ (am nolad dl;An ~[; – laæj å tecqhsæmenoj),pri ~emu posledwi izraz ima isto zna~ewe sa napred nave-denim izrazom u Psalmu 102/101,19: „narod stvarani“. Dodaj-mo i to da su neka od ovih psalamskih mesta citirana u No-vom Zavetu kao odnose}a se direktno na Hrista i na Crkvukao novi narod Bo‘iji (Jevr.1,10-12;2,12; Ef.2,14).

Po Sv. Ocima Crkve, konkretno Sv. Atanasiju Velikom,u oba navedena Psalma (22/21 i 102/101) re~ je o Gospodwemspasewu Izraiqa (i u doba Vavilonskog ropstva i daqe), ali io spasewu svih narodâ koji poveruju u Gospoda i pristupeSionu=Crkvi, te zajedno obe strane – Judejski narod i druginarodi sveta – budu u mesijansko doba Hristom presazdani(=preporo|eni) u jedan novi narod (Ef.2,14). Pi{e Sv. Atanasije:„Psalam propoveda pozivawe neznaboàca (tÿn ¶qnÿn) kojese doga|a pojavom Spasiteqa na{eg Isusa Hrista... Gospod}e izgraditi Sion, to jest Crkvu... Judejima je dato proroko-vano obe}awe o neznabo{cima, kao na plo~i izrezano (¶n

stÁlh tupwqeÙsa), da bude sa~uvano za Novi Izraiq, za nara-

naro~ito Ps.82/81,1.6 i re~i Hristove u Jn.10,34-35; tako|e Jeronim, Epist.65,13; Jevsevije Kesarijski, In Psalm. 44, 7-8, ad loc. (PG 23,72-441).

19) Kiril Aleksandrijski, Tuma~ewe Psalama, ad loc., PG 69,1037D-40C.


263262


{taj Hristovih sledbenika, koji su narod stvarani (laæj å

ktizæmenoj) koji }e hvaliti Gospoda. A {to kaè da Gospod

prini~e sa svete visine Svoje, to je javqawe Gospoda na{egHrista, koje je On, prikloniv{i nebesa, u~inio... I da se

objavi na Sionu Ime Wegovo, to pokazuje uzrok Wegovogsilaska (s neba): da bi Crkva nau~ila da pohvaquje Ime We-govo, jer Sion je Crkva. A re~i kad se saberu narodi zajedno,one zna~e: da su Proroci videli sabrawe neznaboàca uGospodu (¶p× tæn Kïrion – 2Sol.2,1)“.20)

Nave{}emo sada ovde dva od mnogih mesijanskih mestaProroka Isaije, koja govore o Mesiji: kao „Mladici�Izdan�

ku proizraslom iz korena Jesejeva“ (himna Mesiji: Is.11,1-10),na Kome }e „po~inuti Duh Gospoda (Jahvea), Duh premudro-sti“ itd., {to }e na svoj na~in biti ponovqeno i u Is.42,1-7 i61,1, s tim {to u prvom slu~aju (42,1+) to govori Jahve za Slugu

Svoga: „Evo, Sluge moga Koga podràvam, Izabranik moj21)

u Kome blagovole du{a moja, metnuo sam Duh moj na wega“;

20) Sv. Atanasije, Tuma~ewe Psalma 101 (PG 27,429). Sli~no tuma~e idrugi bogoslovi Crkve. Navodimo Didima Aleksandrijskog: „Vreme ob-nove/izgradwe Siona je bogojavqewe qudima Gospoda i Spasa na{eg Isu-sa Hrista, koji je uzrok novog gra|ewa Siona; ali tu nemoj misliti da jere~ o gradu (Sionu) na zemqi, niti zemaqskom Jerusalimu, nego o obnovigrada blago~e{}a (toñ tÃj eísebe×aj politeïmatoj – Fil.3,20)... I mo`da jepri prvom dolasku Gospod izgradio Sion, dok pri drugom dolasku javi}ese u slavi, po{to je Logos postao telo i nastanio se u nama (Jn.1,14) iizgradio je duhovno Crkvu nazvanu Sion“ (Katene na Psal. 101, 14-17; Psal -menkommentar e aus der Katenenuber l i ef er ung /Patr i sti sche Texte und Studi en, 16/,Ber l i n-New Yor k 1977, Band I I , 224-225). Nastavqaju}i tuma~ewe pomenutogPsalma, Didim kaè: „Jer sazdavani narodi jesu oni koji su poverovaliGospodu kada su pristupili bogopo{tovawu. Tako, ako je neko u Hristu– nova je tvar, i u samome Hristu izgra|uju se dvojica, onaj iz obrezawa(=Izraiq) i onaj iz neznaboàca (t£ ºqnh), u jednoga novoga ~oveka(2Kor.5,17; Ef.2,14), jer ovde izraz stvarawe/izgradwa ozna~ava ne osu-{tastvqewe (oís×wsin=dovo|ewe u bi}e), nego promenu i preradu/preo-braàj (metaskeuasmæn)... Tako „stvarani narod hvali}e Gospoda“, do{av-{i u poznawe Jednoga Boga. A dobro re~e narod stvarani (å ktizæmenoj),jer da je hteo re}i osu{tastvqewe (oís×wsin) rekao bi narod stvoren (åktijqe×j), jer nije mogu}e svagda ostati pri osu{tastvqewu, nego biva iprera|ivawe i mewawe“ (metaskeu£zesqai kaØ ¡lloioñsqai) (ibid).

a u drugom (41,1+) to govori sâm Mesija: „Duh je Gospoda Bogana meni, jer me Gospod pomaza da blagovestim...“ itd. Svaova mesta treba povezati sa Novim Zavetom (Lk.4,18; Mt. 3,16-

17; 12,17-21; Dap.2,16-18; Jn.1,33-34), gde su ona direktno prime-wena na Hrista.

Nave{}emo, tako|e, i jedno sli~no mesijansko mestoProroka Jeremije: „Evo, dolaze dani, govori Gospod, i podi-}i }u Davidu Izdanak (hm;cE, LXX: ¡natolÁn) pravedni, i care-va}e Car, i uspe}e mudro, i ~ini}e sud i pravdu na zemqi.U dane Wegove spa{}e se Juda, i Izraiq }e stanovati spo-kojno; i ovo je ime Wegovo, kojim }e Ga nazvati: Gospod (Ja�

hveh) – Pravda na{a“ (Jer.23,5-6).22) Ova hristolo{ka mesta ni-su jedina kod Prorokâ Isaije i Jeremije, ali }emo drugatakva mesta navesti malo kasnije.

Da navedemo za ovu priliku i jedno hristolo{ko mestokod Proroka Danila (9,24-26), gde je mesijansko proro{tvosasvim jasno: „Bi}e pomazan /x;vom.lw>{=„ve�lim{oah“/ Sveti nadsvetima“ (~yvid;q; vd,qo), i od toga vremena… do Mesije (=Hri�

sta) Na~alnika (dgin; x:yvim;) – sedam je sedmina i {ezdeset dvesedmine…, i po isteku {ezdeset dve sedmine predan }e bitina smrt Mesij a (Ma{ijah = x:yvim; = Hristos)“.23)

Navodimo i poznato hristolo{ko-eklisiolo{ko me-sto iz kwige Pri~â 8,22-23: „Gospod me je imao/stvorio (ynin;q;)

21) Tekst LXX ima dodato: „Izraiq – Izabranik moj“, gde je „Izraiq“verovatno glosa (BJ) iz Is.49,3: „Ti si Sluga moj Izraiq“ (sr. i Is.41,8),ali to bitno ne mewa stvar, jer je Izraiq po izboru simvol Mesije, iMesija simvol Izabranog Izraiqa. Mesija je i posebna i kolektivnaLi~nost i u Wemu se personifikuje sav Izraiq, ali ne samo Izraiq.(Pogre{ka fariseja je {to su Izraiqem zamenili i istisnuli Li~nost Mesije,i time „nacionalizovali“ Boìji Izbor, i Seme Avraamovo-Izraiqevo svelina „biologiju“, umesto Jahveove milosti-blagodati /ds,x,/ = Qubavi oli~ene uMesiji-Hristu: Jn.8,33.39; Rm.4,13.16;9,5-8; Rm. 5,5;G al.3,16).

22) Jeremija ponavqa ovo skoro isto u 33,15-16. V. tako|e i Is.11,1i10i Zah.3,8 i 6,12, kao i Otkr.5,5, gde je ponovqen takore}i isti izrazkoji se odnosi na Mesiju-Hrista.

23) Prevod LXX Kwige Proroka Danila, kao neta~an, nije usvojen Cr-kvom, nego prevod Teodotionov, gde stoji: toñ crÙsai ãAg×on ¢g×wn... ¶wjCristoñ Àgoum¸nou CrÙsma, gde je, na kraju, jevrejsko Ma{ijah=Hristos=Po�

mazani prevedeno sa hrisma = pomazawe.


265264


za po~etak puta svoga (LXX: puteva svojih), pre dela svojihod veka, od ve~nosti utemeqi me (=posveti me=pomaza me –Ps.2,6), od po~etka, pre postanka zemqe“.24) Ove re~i govoriPremudrost Boìja o sebi. Jevrejski egzegeti, kako svedo~iRachi (1040-1105.g.),25) kaù da je svet stvoren za Toru i za

Izraiq, jer, po wima, Tora je nazvana „po~etak“ puta Boìjeg(shodno Pri~e 8,22 gde se, po wima, Tora poistove}uje sa Premu-dro{}u), a Izraiq je nazvan „po~etak“, tj. prvina ploda We-govog (Jerem.2,3). Za jevrejske, dakle, egzegete Tora je ciq stva-rawa sveta. Novi Zavet, me|utim, jasno govori da je svetstvoren za Hrista-Mesiju (Kol.1,16-17) i da je sâm On – Pre-mudrost Boìja (1Kor.1,24-30).26) Pritom se misli na Mesiju-Hrista Ovaplo}enog, {to zna~i da je svet stvoren za Hrista

i za Crkvu, jo{ ta~nije re~eno: za Hrista sa Crkvom, ili zaHrista kao Crkvu, kao Novi Izraiq, kao u Hristu sabranii u Wemu, kao Novom Adamu, kao Jedinorodnom i Prvoro|e�

nom, vozglavqeni, i Bogu privedeni u jedinstvo s Wim i me-|usobno, sav rod qudski sa svom tvorevinom Boìjom (Ef.1,10;

24) Glagol kanah hn;q; zna~i: imati, posedovati, ste}i, ali i: stvoriti

(Post.14,19), te otuda prevod LXX: ºktis¸ me=stvori me; dok glagol neseh

%sn zna~i: izlivam, prostirem, postavqam, ali i: posve}ujem, pomazujem.– Sv. Atanasije (u tekstu koji daqe navodimo) daje pravilno hristolo{ko

tuma~ewe oba glagola (u oba zna~ewa).25) Berechith avec commentai r e de Rachi accompagne du Targoum Oun-

qelos, en pr esentati on bi l i ngue, par Jacq ues Kohn, Jer usal em (ed. Gallia), 1998,p. 3. – Sli~an stav je zastupao i Filon Aleksandrijski, govore}i daTora ima univerzalni zna~aj kao otkrivewe ve~ne Bo‘ije Istine, ali jeFilon kao sr‘ svega ipak video Logosa Bo‘ijeg (kao {to su i Targumi~esto uz Boga isticali Re~ Bo‘iju), u Kome je smisao svega Pisma i svegastvorenoga, ~ime je Filon donekle naslutio ono {to }e o Logosu-Hristugovoriti Apostoli Pavle i Jovan. – Bilo je, me|utim, jevrejskih rabinakoji su boqe mislili: „Rabin Johanan (Ben Zakaj, 2. polov. 1. veka po Hr.)dr‘ao je da je svet stvoren radi Mesije, Koji treba da do|e... Antihri{-}anski polemi~ar Hillel, sin Gamalilov, odbacio je Johananovo vero-vawe u budu}i mesijanizam“. (Davi d Ari el , What Do Jews Belive? Schocken Books1995, Cl evel and, p. 222; vidi i P. Samarxi}, Isus Hristos u mraku istorijske

k r itik e, Trebiwe 2004).26) Ili kako je govorio Sv. Justin Mu~enik: da je Tora=Zakon sâmi Sin

Bo‘iji: „ve~ni Zakon – aÕ•nioj næmoj“ i „posledwi Zakon – teleuta×ojNæmoj“ (Dijalog sa Trifunom 43,1; 11,2).

Jn.17,3-4.22-24; 1Kor.15,24-28). Zato se moè re}i da je i nejasnaslutwa jevrejskih egzegeta – da je ciq sveta Tora-Premudrost

– bila donekle dobro orjentisana, ali je wihovo tuma~e-we suzilo perspektive celokupne Biblije, tj. perspektiveBoìjeg domostroja (=plana) o svetu i ~ove~anstvu, perspek-tive Boànskog li~nog Otkrivewa, perspektive ve~ne Bo-ìje li~ne (=Troji~ne) Qubavi (Jer.31/38, 3.31-40; Jn.gl.17; Otkr.21,1-7).

Evo kako to mesijansko mesto (Pri~e 8,22-23) shvata Crkva,u tuma~ewu Sv. Atanasija Velikog: „Sin/Premudrost je su-{tinom porod Oca, a domostrojem (tÍ oÕkonom×¬) po blagovo-qewu Oca On bï stvoren radi nas kao ~ovek, i postade to({to kaù Pri~e 8,22)... Ovde je Logos kao Premudrost to re-kao preko Solomona, ne ozna~avaju}i time Svoju su{tinuBoànstva, niti Svoje ve~no i izvorno ro|ewe od Oca, negoSvoju qudsku prirodu i Svoj domostroj spasewa za nas (tÁn

eÕj Àm¥j oÕkonom×an aítoñ)“.27) Prelaze}i daqe na tuma~ewePri~e 9,1: „Premudrost sazda sebi dom“, Sv. Atanasije do-daje: „Jasno je da je dom Premudrosti na{e telo, koje je Lo-gos/Premudrost uzeo na sebe i postao ~ovek... Jer ºktisen(=stvori) zna~i da je On obukao stvoreno telo, i da je Wegaza nas Bog stvorio, pripremiv{i za nas Wemu stvoreno

telo, kao {to je pisano (Jevr.10,5), da se u Wemu moèmo obno-viti i oboìti (¡nakainisqÃnai kaØ qeopoihqÃnai)“.28)

Navedeno tuma~ewe Sv. Atanasija ustvari razvija bib-lijsku i crkvenu, svetoota~ku, sotiriolo{ko-eklisiolo{kumesijansku ideju: da je MonogenÁj postao Prwtætokoj (=Jedino�

rodni postao Prvoro|eni – Jn.1,14.18; 3,16; 1Jn.4,9; Jevr.1,6; Rm.8,29; Kol.1,15.18;

Ps.89/88, 27-29), gde je ukqu~ena istina o tome da je Hristos--Mesija, kao Bog i ̂ ovek, istovremeno i individualna i kor-porativna Li~nost, {to se mo‘e videti i u poznatim me-

27) Sv. Atanasije, Protiv Arijanaca 2,11.45 (PG 26,169.241).28) Tamo 2,44,47 (PG 26,241.248). Sv. Atanasije ima u vidu istinu „da se

Bog Logos ovaplotio da bi se ~ovek obo‘io“. – Vidi G. Florovski, Vo�

sto~nяe Otcя IV veka, Pari‘ 1931/1990, str.30-44 (The Col l ected Wor ks ofG. F l orovsky, vol .VI I I , Bel mont, MA/USA, 1987); tako|e istoga: „Pojam stvarawakod Sv. Atanasija Velikog“, Teolo{ki pogledi, Beograd, br. 4, 1973, 243-260,(„The Concept of Cr eati on i n St. Athanasi us“, Studi a Patri sti ca, Vol . 6, Part . 4, 36-57).


267266


29) Pitawe autora ili autorâ Kw. Isaijine nije za nas ovde relevantno,jer je to u celini bogonadahnuta, kanonska kwiga i Sinagoge i Crkve.

30) Ustvari, mo‘e se prevesti i sa: „Jesam i Bi}u koji Jesam i Bi}u“.Vidi na kraju Prilog 1.

31) Ovo prisustvo Bo‘ije (jevr.: [ekinah/Chekhi nah, gr~ki: Parous×a) je-dan je od osnovnih pojmova, tj. centralna stvarnost Bo‘anskog, biblisko--crkvenog Otkrivewa – od Avraama do Mojsija i daqe, i od HristovePrve do Druge Parusije (Post.17,8; Izl.6,7;29,45; Lev.26,12; Is.58,11; Je-rem.7,23; 31/38/33; Jez.37,27; Jn.1,14; Mt.28,20; 2Petr.1,16-21; 2Sol. 2,1).

sijanskim odeqcima kod Isaije: o Emanuilu, o Mladici

iz korena Jesejevog, i o Eved Jahve=Sluzi Gospodwem (gl. 7,14

i 9,5-6; gl. 11,1-10; gl. 52-53), na {to }emo se ukratko osvrnuti.

4. Isaija je najproro~kiji prorok i najmesijanskiji bla-govesnik u Starom Zavetu, zbog ~ega je s pravom nazvan„starozavetni Jevan|elist“, jer su wegova proro{tva oMesiji-Hristu najjasnija bogonadahnuta vi|ewa i bo‘anskere~i, naro~ito u 2. delu kwige koja nosi wegovo ime.29) Noi u 1. delu kwige, Isaijina „kwiga o Emanuilu“ (gl. 6-11, ko-ja se zavr{ava Psalmom zahvalnosti, gl. 12), predstavqa jasnunajavu ro|ewa Mesije-Emanuila (7,14) i Wegovu Boànskuslavu (9,5-6), gde je Hristos-Imanu�El (lae WnM;[i = S�nama�Bog)sagledan i najavqen i kao posebna i kao korporativna=sa-

borna Li~nost. Wegovo ovde prore~eno i opisano ro|ewe(7,14; sr. i Mih.5, 1-3) i Wegovo ovde dato Ime citirani su uNovom Zavetu, kao direktno odnose}i se na samoga Hrista,kao u Starom Zavetu najavqivanoga Mesiju, a u Novom ve}prisutnoga ovaplo}enoga Spasiteqa (Is.7,14=Mt.1,23).

Vredi, u kontekstu ovog na{eg ~lanka, potsetiti da ime„Immanu-El=S-nama/je/ Bog“ ukazuje na svoj na~in na re~i Ja-hveove re~ene Mojsiju pod Sinajom: „Bi}u s tobom“ (%M;[i hy<h.a,(-yKi– Izl.3,12). Ako se uzme u obzir da i sama jezi~ka forma kazi-vawa Imena Boìjeg Mojsiju: hy<h.a, rv,a] hy<h.a,, bukvalno zna~i„Bi}u koji bi}u“,30) {to ozna~ava stalno i dinami~ko pri�

sustvo Boìje,31) onda je jasan zakqu~ak: da Emanuil jeste

Jahve, i javqeni Mojsiju pod Sinajem Bog Jahve jeste istiEmanuil, tj. budu}i Hristos. Taj isti Mesija-Hristos, is�

ti Emmanu-Il se daqe u Is.9,5-6 karakteri{e nazivima i

imenima izrazito hristolo{kim, tj. mesijansko�boàn�

skim i istovremeno eklisiolo{kim:„Jer nam se rodi Dete,Sin nam se dade;i bi vlast na ramenima Wegovim,i nazva}e Mu Ime:�+An|eo Velikog Saveta – meg£lhj boulÃj ¦ggeloj – LXX�,Divni Savetnik, Bog Silni,Otac ve~ni �=Otac budu}ega veka – PatÂr toñ m¸llontoj aÕÿnoj – LXX�,

Knez mira.Velika }e biti vlast Wegova i mir bez krajana prestolu Davidovom i u Carstvu wegovom,da ga ustanovi i utvrdi sudom i pravdom od sada i do veka.Revnost Gospoda Savaota u~ini}e to“.Svi ovi nazivi i imena nesumwivo pripadaju Mesiji

kao Bo‘anskom Licu, a naro~ito nazivi: An|eo Velikog Sa�

veta,32) Bog Silni (rABGI lae),33) Otac ve~ni (po LXX: Otac bu�

du}ega veka), i svi oni se odnose na Hrista kao na posebnu ikao na korporativnu=sabornu Li~nost. Ovi nazivi-imenaukazuju da Mesija-Hristos jeste Bog, da je bio Bog, i da bi}e

Bog, ali i da je On istovremeno i Sin ôve~iji, ili, kakopeva na{a Crkva na Bo‘i}, On je istovremeno: „Paid×on N¸on– å præ aÕýnwn Qeæj = Dete Mlado – Predve~ni Bog!“

Ova Isaijina mesijansko-sotiriolo{ka Hristologija

postaje jo{ jasnija u nadahnutom svetoota~kom tuma~ewunavedenih mesta, na koje upu}ujemo ~itaoce, ne navode}i gasada ovde zbog ograni~enog obima ovoga ~lanka.34) Dodajmoovome i ~iwenicu da Prorok Isaija o istoj stvari govorina vi{e mesta, npr. kada govori o Mesiji: kao Mladici iz

32) Ove re~i nema jevr. MT tekst, a osim LXX ima ga samo jedna sirijskaHeksapla. Isaija, me|utim, vi{e puta prorokuje istinu o drevnom, pred-ve~nom Savetu Bo‘ijem, koji }e se nesumwivo ispuniti (Is. 25,1; 46,10--11). V. i Jerem. 32/39,19.

33) Vidi malo daqe Is.10,16-21, gde je Bog Silni ustvari sâm Adonaj Jahve,Sveti Izraiqev, dakle Immanu�El (v. i Ps. 24/23,8 i naro~ito Ps.45/44,4).

34) Ukazujemo npr. na tuma~ewe Sv. Vasilija Velikog, koje u svome epi�

tomu ponavqa i razra|uje Prokopije Gazski (PG 30, 461-4. 512-513 i PG


269268


korena Jesejeva (to je himna Mesiji: 11,1-10),35) kao Kamenu Kra�

jeugaonom (28,16=1Petr.2,6; Dap.4,11; Rm.9,33; Ef.2,20),36) i naro~ito oMesiji kao Sluzi Gospodwem (42,1-7; 49,1-9; 50,4-9 i 52,13-53,12).

5. ̂ etiri proro~ka odeqka Isaijina o Eved Jahve – Slu�

zi Gospodwem (o prvom 42,1-7 ve} smo govorili), pokazuju daSluga Gospodwi ne mo‘e biti sasvim poistove}en sa Izra-iqom niti sveden samo na wega (mada Izraiq, ponavqamo,participira u tom mesijanskom nazivu, jer }e iz Izraiqa do}iMesija i preko Izraiqa }e biti Wegova misija – sr. Jn.4,22), iakoje Izraiq vi{e puta u kontekstu nazvan „Slugom Gospod-wim“ i „Izabranim Wegovim“ (Is.41,8; 44,1.2.21; 45,4; 49,3). Pogo-tovu to poistove}ewe ne mo‘e biti u daqim tekstovimakoji govore o stradaju}em Sluzi Gospodwem (49, 1-9;37) 50,4-9

i naro~ito 52,13-53,12). U ovom posledwem odeqku, koji je na-zvan „pesma o Sluzi Gospodwem“ (52,13–53,12), Eved Jahve je,kao Stradalnik za obra}ewe i spasewe Izraiqa i svegaroda qudskog, tako reqefno prikazan kao da je Isaija bioprisutan na Golgoti pri stradawu Mesije-Hrista.38)

87², 1964-5. 2005-9). Videti i tuma~ewe Jovana Zlatousta, Kirila Alek-sandrijskog, Teodorita Kirskog.

35) Za svetoota~ko tuma~ewe tog mesta v. Sv. Vasilije Veliki, I n I sai am,ad l oc. PG 30,533.553 i Prokopije Gazski, Epitomi, PG 87.2,2040-41.2049.

36) Vidi P. Samarxi}, Bogoslovsko zna~ewe kamena u Sv. Pismu,„Bogoslovqe“, Beograd, br. 1-2, 1989, 175-188.

37) Ova 2. pesma Sluge Gospodweg (Is.49,1-9) jasno pokazuje da je Eved

Jahve neko drugo, posebno Lice, razli~ito i od Jahvea i od Izraiqa, jerIzabrani Sluga poziva „ostrva i druge narode izdaleka“ da ga slu{aju, iWegova je misija, nazna~ena Mu od Jahvea: „da Mu – Jahveu – bude SlugaWegov (s ciqem) ne samo da obrati Jakova i sabere Izraiq, nego }e GaOn – Jahve – u~initi Svetlo{}u za narode (sr. DAp.13,47; Lk.2,30-32), da bise ra{irilo spasewe Moje – Jahveovo – do kraja zemqe“ (sr. i Is. 51,4-8).

38) Videti Mt.8,17; 26,63.67; 27,29-31.39-43.60; Mr. 15,28; Lk.22,37; 23,33--37; Jn.1,29; 12,38; 19,5; DAp.3,13-15; 8,32-33; Rm.3,25-26; 4,25; 10,16; 15,21;2Kor.5,21; Gal.3,13; Jevr.2,9-10; 4,11; 1Petr.1,19-20; 2,21-25; tako|e ceo Ps.21/22.– Zato se na ikonama i freskama u pravoslavnim hramovima, npr. u ma-nastiru Studenici, Prorok Isaija ~esto slika uz Raspe}e Hrista na Gol-goti, pokraj Bogorodice, Jovana Bogoslova i Mironosica.

Ukratko: Isaija prorokuje da Sluga Gospodwi, mada }ebiti uni‘en i „obezobli~en“ mimo sinova qudskih, ipakOn ima qudski Lik, i na Wemu }e se projaviti Mi{icaGospoda-Jahvea:

„Evo, Sluga Moj mudro }e uspeti,39)

podignu}e se, uzvisi}e se i uzne}e se visoko“... (Is.52,13)

„On je uzi{ao pred Wim (=Jahveom) kao Mlad Izdanak40)

i kao Koren iz suhe zemqe...“41)

– Sluga Jahveov je izmewenog qudskog Lika kao nevinoStradaju}i Pravednik:

„Prezren je i odba~en od qudi,^ovek patwe i Znalac bola,i kao neko od koga se lice odvra}a,prezren, i ne smatrasmo Ga niza{ta.Pa ipak, On bolesti na{e uze na Sei patwe na{a ponese.I mi Ga smatrasmo da je ka‘wen,rawen od Boga i uni‘en.Ali je On bio rawen42) za grehe na{e,mu~en za bezakowa na{a.Kazna mira na{eg43) be{e na Wemu,i ranom Wegovom mi se iscelismo.Svi mi kao ovce zabludesmo,svaki svojim putem okrenusmo,a Gospod (Jahve) je na Wega stavio greh sviju nas...“– Eved Jahve=Sluga Gospodwi je bezpogovorno

39) LXX ima: sunÁsei = razume}e; Akila: ¶pisthmonisqÁsetai = umudri}e

se, ste}i }e znawe; mogu} je i prevod: napredova}e, uspe}e, {to prefe-riraju noviji prevodioci.

40) Ve}ina novijih prevodioca imaju Izdanak, [ibqika (Dani~i}), dokLXX ima: Dete, a Simah: Odoj~e...

41) Izrazi ova dva stiha povezuju Slugu Gospodweg sa Emanuilom uIs.7,14; 9,6;11,1.

42) Drugi mogu} prevod: obe{~a{}en; Akila: bebhlwm¸noj=oskrnavqen

(Is.43,28; G al.10,13).43) Izraz WnmeAlv. rs:Wm – paide×a eÕrÁnhj Àmÿn zna~i: Bo‘je pedago{ko kara�

we/ka‘wavawe radi na{eg mira, kazna (Wega) za dobrobit na{u.


271270


44) To jest usmr}en, „istrgnut iz ìvih“ (Jez.33,6).45) Izraz MT = rod, koleno, generacija, mo‘e zna~iti i: krug (sudba)

‘ivota jedne li~nosti. Sveti Oci taj izraz, po LXX: tÁn gene£n = poreklo,shvatili su kao odnose}i se na Wegovo, Mesijino Bo‘ansko poreklo.

46) U pravoslavnoj tradiciji Hristos se naziva Zemqa @ivih (sr.Ps.27,13; 142,6), upravo zato {to je smr}u Svojom za nas (tj. istrzavawem iz„zemqe ìvih“ radi nas smrtnih), On uni{tio smrt i darovao nam u Sebi,kao Izvoru @ivota, ìvot ve~ni, postav{i, kao Crkva, za nas – Zemqa

@ivih. (V. na{ tekst: Hristos na zemqi – Zemqa @ivih, napred, str. 11-30).Uskoro izlazi na{a kwiga na gr~kom Cristæj – À Cýra tÿn zýntwn = Hri�

stos – Zemqa ìvih.47) MT i LXX imaju „naroda Moga“, ali jevr. rkps. iz Kumrana ima „naro-

da Svoga“, tj. Wegovog, Mesijinog. Te re~i govori Gospod-Jahve, tako da„u oba slu~aja (i kao Moga i kao Svoga) tekst moè biti shva}en samo akoje Sluga Gospodwi neko drugi nego li personifikacija Izraiqskog na-roda“ (E. Dhor m, La Bi ble Plйi ade, ad loc.).

48) Izraz svetlost nema MT, a ima LXX i Qumr ân, a „(nasiti}e se) dana“dodato je u zagradi shodno Post.25,8.

49) Izraz mnogi (ovde i 2 i 6 redi ni‘e) je semitizam i ustvari zna~i: svi.

„kao Ovca vo|en na zaklawe,i kao Jagwe bezglasno pred onim koji ga stri‘ene otvara{e usta Svoja.Tla~ewem i sudom On bi uzet,44)

a rod45) Wegov ko }e iskazati?Jer je istrgnut iz zemqe ‘ivih;46)

za prestup naroda Moga47) rawen bi“.– Tako je nevini i bezgre{ni Stradaju}i Sluga Gospod�

wi predat na smrt, i pogreben u grob,„mada nepravde nije u~inio,niti se prevare na|e u ustima Wegovim“.– Sve pak ovo bilo je spasonosno zato {to je:„Gospodu (Jahveu) bilo ugodno da Ga slomi stradawem:Po{to On du{u Svoju prinese na ‘rtvu umilostivqewa,vide}e seme (=potomstvo), produ‘i}e dane (svoje),i voqa Gospoda (Jahvea) ostvari}e se rukom Wegovom.Za podvig du{e Wegove vide}e �svetlost� i nasiti}e

se (dana).48)

Kroz poznawe Wega (=od strane drugih) Pravedni SlugaMoj opravda}e mnoge,49)

i grehe wihove On }e na Sebi nositi.Zato }u mu Ja (=Jahve) dati nasle|e sa mnogima,i sa silnima (=mnogobrojnima) deli}e plen,zato {to je predao du{u Svoju na smrt,i sa zlo~incima bio pribrojan;a On je grehe mnogih na Sebi poneoi za gre{nike (prestupnike) posreduje (=moli se)“. (Is.53,1-12).

Navedeni Isaijin tekst o Stradaju}em Pravedniku =Sluzi Gospodwem – nazvan „peto Jevan|eqe“ i veoma sli~anmesijanskom Psalmu 21/22 – u kojem tekstu se prepli}u re~iJahveove i re~i qudi (=naroda, jer govore u mnoìni), ~esto ina{iroko je citiran u Novom Zavetu (v. napred napomenu 38).

Ve} samo ~itawe ovog Isaijinog teksta o stradaju}embezazlenom Jagwetu obratilo je veri u Hrista Etiopqanina,poznatog iz DAp.8,27-37. Jovan Prete~a }e ovaj tekst, pred ma-som Judejskog naroda, primeniti direktno na Isusa Hrista:kad Ga je nazvao „Jagwe Boìje Koje uzima na Sebe grehe sve-ta“ (Jn.1,29.36). Dobro je prime}eno (TOB ad loc. 53,10), da je ovo je-dino mesto u Starom Zavetu gde je predstavqena qudska`rtva prineta na umilostivqewe za grehe, mada su qudske`rtve bilo striktno zabrawene Mojsijevim zakonom. Me|u-tim, tu misao o Mesijinoj-Hristovoj krvnoj samo`rtvi zaspasewe sviju potvr|uje sâm Hristos pred Svoje stradawe (Jn.10,

17-18; 12,24-33; 15,13), zatim istu razvija Apostol Pavle (u Jevr.9,11-

-28), a i Apostol Petar govori o „skupocenoj krvi Hrista, kaoJagweta neporo~nog i bezazlenog, predvi|enog jo{ pre posta-wa sveta, a javqenoga u posledwe dane radi vas“ (1Petr.1,19-20).Tekst Isaijin, naravno, iziskuje i zasluùje detaqnije tu-ma~ewe, ali bi nas to odvelo u posebnu studiju, te zato samoupu}ujemo na svetoota~ka tuma~ewa ovog teksta ProrokaIsaije.50)

50) I ovde imamo u vidu izvrsna tuma~ewa Sv. Vasilija Velikog i epi�

tom Prokopija Gazskog (PG 30, 553 i PG 87², 2040-41. 2049. 2464. 2516-17.2520. 2529). Wima treba dodati tuma~ewe ovoga mesta Sv. Jovana Zlatou-sta, Sv. Kirila Aleksandrijskog, Teodorita Kirskog.


273272


Isaijino prorokovawe o stradaju}em Eved Jehve nesum-wivo ima svoju novozavetnu potvrdu i obja{wewe: to je stra-dawe Mesije-Hrista, koje je bilo potrebno iz sotiriolo�

{kih razloga: radi izbavqewa, trajnog i ve~nog spasewa iusavr{ewa, tj. proslavqewa (=obo‘ewa) i Izraiqa i svegaroda qudskog, te je otuda Mesija u tim odeqcima i posebna

i kolektivna, korporativna (=crkvena) Li~nost. Jer sve {toMesija-Hristos jeste i {to ~ini, to jeste i ~ini za nas qu-de, za narod Svoj = Crkvu Svoju – Telo Svoje.51)

O tome najkra}e i najjasnije govori Sâm Hristos kadka‘e da „Sin ̂ ove~iji nije do{ao da Mu slu‘e, nego da slu‘i,i dade ‘ivot Svoj u otkup za mnoge“ (Mt.20,28). Tako|e, o tomegovori i Apostol Pavle u Posl. Jevrejima, kad govori o Me-siji Isusu: „Jer je prikladno Bogu, za Koga je sve i kroz Kogaje sve, Koji privede mnoge sinove u slavu, da ̂ elnika spase-wa wihovog (=Mesiju�Hrista – Jevr.12,2) u~ini savr{enim krozstradawe, jer i Onaj Koji osve}uje (=Mesija) i oni koji se osve-}uju (=spasavani) – svi su od Jednoga (Boga Oca)“ (Jevr.2,10-11).Tu misao o Hristovom kenoti~kom stradawu i poni‘ewuradi sve~ove~anskog spasewa i proslavqewa roda qudskogi sve tvorevine Bo‘ije razvio je Ap. Pavle i u Posl. Fi-lipqanima (2,5-11), ali bi nas razrada Pavlove sveobuhvatneHristologije, duboko zasnovane na Starozavetnom biblij-skom-jevrejskom predawu, odvelo ovde u preop{irnost.

6. Da dodamo ovde i slede}e zapa‘awe, vezano za na{unaslovqenu temu: „Isis Hristos je ju~e, danas i doveka jedan

isti“. U Jevr.2,10 Hristos je nazvan „ãArchgæj spasewa wi-hovog“ (=mnogih sinova /Bo‘ijih/), dok je u Jevr.12,2 nazvan „ãAr-chgæj i TeleiwtÁj“ vere (=Na~alnik i Savr{iteq vere). Ovo zna-

51) U na{oj doktorskoj disertaciji ¾H ãEkklhsiolog×a toñ ãApostælou Paï-lou, ãAqÃnai 1967, pokazali smo nerazdvojnu povezanost i jedinstvo bib-lijske Hristologije, Sotiriologije i Eklisiologije, {to se naro~itovidi u Poslanici Efescima (od N. G lubokovskog s pravom okarakterisanojkao Hristolo{ka Eklisiologija) i u Poslanici Kolo{anima (okarakterisa-noj od istoga kao Eklisiolo{ka Hristologija).

~i da se vera i spasewe poistove}uju, kao {to ka‘e i Apo-stol Petar: „Primaju}i kraj (t¸loj) vere svoje spasewe du{a“(1Petr.1,9; sr. prethodno 1,5: „kroz veru za spasewe“). Kod Ap. Pavlau Jevr.13,8, ispred re~i kojima smo naslovili na{ ~lanak(Jevr.13,8), dolazi uputstvo hri{}anima: „Se}ajte se svojihnastavnika, koji vam propoveda{e re~ Bo‘iju, gledaju}i nasvr{etak ‘ivota wihovog (kakav je), podra‘avajte veru wi-hovu“ (Jevr.13,7). I odmah zatim slede re~i: „Isus Hristos jeisti ju~e i danas i doveka“ (Jevr.13,8). Ovo zna~i da je sadr‘ajpropovedi Re~i Bo‘ije, zatim sadr‘aj pravog ‘ivota hri-{}ana, i sadr‘aj vere – jedan isti i nepromenqiv: ju~e idanas i doveka Jedan Isti Isus Hristos. Ovo opet zna~i daje Isus Hristos – JAHVE: „Onaj Koji Jeste, Koji Be{e i KojiDolazi“ (Izl.3,14 =Otkr.1,8; 21,6=Jevr.13,8). U sva tri navedena me-sta posvedo~ena je spasonosna dinami~nost Wegovog Bo-‘anskog – a sada i Bogo~ove~anskog – bi}a, prisustva idejstva. To jest: Prisustvo i dejstvo Wegove jedinstveneLi~nosti, od ve~nosti Bo‘anske, i, od ve~nosti nazna~enea ovaplo}ewem i o~ove~ewem ostvarene, sada i Bogo~ove-~anske Li~nosti – radi spasewa ~oveka i svega sveta. Ovo„spasewe je od Judejaca“ (Jn.4,22), kako Sâm Hristos ka‘e ‘eniSamarjanki, ~ime ne pori~e Svoj judejski identitet, ali ine svodi Sebe kao Mesiju i Svoju svequdsku i svekosmi~kuLi~nost i delatnost samo na telesni Izraiq i na judejski,zemaqski Jerusalim (Jn.4,21-24).

To je, dakle, ona svecela i sveobuhvatna tajna i doga|aj

Mesije-Hrista, koju Apostol Pavle naziva „Velika Tajna Po-bo`nosti“, „Tajna Hristova“, ili: „bogatstvo slave Tajne Bo-ìje, koja je Hristos u nama“ (1Tim.3,16; Ef.1,9; 3,3.9; 5,32; Kol.1,27).Samo u ovom kontekstu moè biti shva}eno Starozavetno iNovozavetno Boìje Otkrivewe ostvarivano kao BoànskaIkonomija (OÕkonom×a=Domostroj) spasewa, „Ikonomija Tajne“,„Ikonomija Blagodati“, „Ikonomija puno}e vremenâ“ (Ef.1,10;

3,2.9; Kol.1,25), tj. Boànski predve~ni Savet=plan stvarawa,vozglavqewa i proslavqewa svih stvorenih bi}a i svegastvorenoga u Sinu Boìjem Qubqenome (Ef.1,10; 3,2.9).


275274


To je smisao i retko ali vrlo karakteristi~no upotreb-qenog izraza u Starom Zavetu: „ Jedidot tdoydIy>=Qubqeni“,52)

koji je u Novom Zavetu nedeqivo vezan za Mesiju, Hrista Bo-go~oveka, Jedinorodnoga Qubqenoga Koji je postao i Prvoro�

|eni me|u mnogom bra}om qubqenom.53) Ili, kako je to kratkoi jasno rekao Sv. Kiril Aleksandrijski: Bog je nas zavoleoi voli u Sinu Svome Qubqenome, „Koga je od ve~nosti imaokao Qubqenoga (tæn ¶x aÕýnwn ¡gapýmenon), a kada je On postaoôvek, postao je po~etak da i mi budemo (od Oca) qubqeni“(¡rcÂn ºconta toñ ¡gap¥sqai).54) Ili, kako to kratko iskazuje SâmBog kod Proroka Jeremije: ds,x; %yTik.v;m. !KEl[; %yTib.h;a] ~l;A[ tb;h]a;w>:„Qubavqu Ve~nom zavoleh te, zato ti prostirem (=dajem,

pru‘am, produùjem) milost Moju (=vernost Moju)“ (Jer.31/38,3).

7. Mogli bismo navesti i druga mesta i Starog Zaveta,ali }emo se zasad zaustaviti na ovome, uz jednu va‘nu napo-menu. Naime, jevrejska re~ Ma{ijah-Mesija, koja je sasvim

52) Izraz Qubqeni upotrebqen je najpre za Isaka = praobraz Hrista, aonda i za Izraiqa i za Mesiju (Post.22,2.12.16; Is.5,1; Zah.12,10: Ps.44/45,1; 67/68,13; 59/60,7). âk i karakteristi~ni naziv u Is.44,1-7 (sr. iPonZ.32,15; 33,5.26; Sirah 37,25 Qumr ân), gde je Jakov-Izraiq, kao Izabrani,nazvan Je{urun: !Wrvuy> (LXX: å ¿gaphm¸noj, a noviji biblisti prenose kao:ãIsrael×skoj), i taj naziv u op{tem mesijanskom kontekstu Isaijinihproro{tava ozna~ava Mesiju, kao posebnu Li~nost, preko Koga }e Jahve,kroz providencijalno mesijansko izbrawe Jakova-Izraiqa, „izliti Du�

ha Svoga na Seme tvoje, i blagoslov Svoj na izdanke (potomke) tvoje“ iprivu}i mnoge prozelite=obra}enike, koji }e se nazvati (=nacrtati--upisati) Imenom Jahveovim, te }e tako Gospod „sazdati Narod Ve~ni“(44,3-6; sr. citirani napred: „narod sazdavani“ – Ps.102/1,19). U {irem kon-tekstu i mesijansko-eshatolo{koj perspektivi Sv. Pisma (Is.42,1; 11,1;49,16; 61,1-2; Lk.4,17-21; Otkr.3,12; 7,3-4; 14,1; 19,12; DAp.4,12.16; 22,4; Flp.2,9),taj naziv, i celo proro{tvo, nesumwivo se odnosi na Mesiju-Hrista.

53) Vidi Rm.8,29 i 32 i daqe u nastavku celu himnu Bo‘anske Qubavi:Rm.8,35-39, koja je Bo‘anski pandan onoj Pavlovoj himni na{e qubavi u1Kor.13,1-13, koju qubav obi~no prenagla{avaju egzegeti i propovednicinaspram ove Bogo~ove~anske qubavi iz Rm.8,35-39. Vidi: Kasijan (Bezo-brazov), Ep. Katanski, Slavoslovie Bo‘estvennoy lхbvя (Rm.8,31-39),„Pravoslavnaæ mÿslý“, Pariz, br. V, 1947. Op{irnije o tome videti u na{ojstudiji ¾H ãEkklhsiolog×a toñ Apostælou Païlou, ãAqÃnai 1967.

54) Na Jevan|eqe Jovanovo (I n Joanni s Evangeli um, li b.XI , cap.12. PG 74,565).

ta~no prevedena na gr~ki sa Cristæj-Hristos i zna~i: po�

mazan, ta re~ jeste najpre glagolski pridev pasiva,55) a zatimje i ime(nica), naro~ito kad je sa ~lanom, i ozna~ava Poma�

zanoga-Mesiju=Hrista kao Pomazanika Bo‘ijeg.56) Dakle,poreklo nazvawa-imena Mesija�Hristos do{lo je od gla�

golske radwe pomazawa (glagoli: xv;m; – cr×w i radwe: hx;v.m; –cr×sma imaju u jevrejskom i gr~kom potpuno isto zna~ewe), kojaje izvr{ena nad Wim, te je On postao Ma{ijah=Cristæj=Po�

mazani, kao {to su u Starom Zavetu takvom radwom poma�

zawa prvosve{tenici, proroci, carevi postajali pomaza�

nici Gospodwi (cristo× Kur×ou). Naravno, u Starom Zavetuje ono pomazawe bilo praobrazno (ski£ tÿn mellæntwn, ¡nt×tu-

pa tÿn ¡lhqhnÿn), dok je kod Hrista u Novom Zavetu zbilose istinsko, ipostasno i ve~no pomazawe, radi na{eg spa-sewa, tako da je i ono starozavetno obavqano i funkcioni-salo silom budu}e, novozavetne stvarnosti i istine, tj. si-lom Hristovog pomazawa, kako veli Apostol Pavle i SvetiOci (Jevr. 8,5-7; 9,8-11.23-24; 10,1-9; Kol. 2,17).57)

55) Kako stoji i u klasi~nom Gesenius’ Hebrew-Chaldee Lexicon of theOld Testamen, novo izd. Baker Books-USA, 1999; isto tako u poznatomJevrejsko-engleskom re~niku Br own-Dr i ver -Br i ggs (ugra|enom i u Bi bleWorks 95 f or Wi ndows); zatim u najnovijem dvotomnom jevrejsko-aramej-skom HAL (The Hebr ew and Ar amai c Lexi con, Koehl er -Baumgar tner , Br i l l ,2001); tako|e u Rudol f Amer l , Hebr ejsko-hr vatski r je~ni k, KS, Zagr eb 1997,itd. Vidi, tako|e, Avakum 3,13: x;yvim; u Bi bl eWorks, LLC, Ver si on 4.0: „adjec-tive masc.si ng“ (pridev, mu{ki rod jednina). Isto stoji i u poznatom re~nikuLi ddel l and Scot t ’s Greek�Engl i sh Lexi con (7th Edi ti on) za gr~ku re~ cristжj:da je to najpre „ver b. adj. of cr×w“ (glagolski prilog od cr×w=pomazati),a onda je to i imenica. – Ovo zna~i da svoje ime Mesija=Hristos dobija,kao ono obe}avano bogodano Novo Ime, sa zna~ewem: akta, radwe, dela,energije=delatnosti=doga|aja, koji Wemu, u Wemu, Wime ~ini Bog zanas (kao npr. u Is. 7,14; 9,5-6; 62,2; DAp.2,36; 10,38).

56) Zato nikako nije pravilno, ni jezi~ki ni jo{ mawe bogoslovski,naziv i ime Hristos izgovarati krwe kao „Hrist“, jer se time izbegava,i skoro pori~e potreba nagla{avawa tajne�doga|aja, ~ina, akta poma�

zawa kojim je Sin Bo‘ji postao Hristos=Pomazani(k). (Vi{e vidi u na{ojkwizi Hristos a ne Hrist, Trebiwe-Novi Sad-Vrwci, 2002).

57) O tome veoma jasno govore Oci Crkve, ponajdubqe Sv. Grigorije Bogo-slov i Sv. Maksim Ispovednik, ~ije tekstove }emo navesti malo kasnije.


277276


Malo daqe govori}emo o toj radwi�doga|aju, koji sedogodio – ¶g¸neto – kada je Sin Bo‘ji postao Hristos, kadaje Otac Jedinorodnoga kao Prvorodnoga „uveo u vaseqenu“(Jevr.1,6), kada je „Logos postao telo“ (Jn.1,14: å Lægoj s£rx

,egё-

neto), kada je „Bog u~inio – ¶po×hse – Wega Gospodom i Hri-stom“ kada Ga je „pomazao Bog Duhom Svetim i silom“ (DAp.

2,36; 10,38; sr. Jevr.3,1-2). Za sada }emo re}i samo toliko: da tajsve{teni doga|aj ili delo koje Bog dëla (sr. Avak.1,5=DAp.

13,41: l[ePo l[;po – ¶rgon ¶rg£zoma), ta bo‘anska Tajna-Doga|aj,koja se, po Apostolu Pavlu i Svetim Ocima, zove Hristos

(Ef.3,3; Kol.1,27; 4,3), jeste po biblijsko-crkvenom predawu naj-ve}a vrednost i potvrda, ne samo Izraiqeve, nego i svegaroda Adamovskog, tj. celokupne na{e qudske i kozmi~ke is�

torije i na{e ve~nosti.58)

8. Ovako shva}eno bo‘ansko zvawe i stawe Mesije-Hri-sta nalazimo i kod Svetih Apostola u Novom Zavetu, najprekod Jevan|elistâ, a zatim i kod ostalih Apostola. Tako uJevan|equ Lukinom (2,26) veli se da je Simeonu Pravednom,Bogoprimcu, bilo otkriveno Duhom Svetim da „ne}e videtismrti dok ne vidi Hrista Gospodwega“ (tçn Cristçn Kur×ou),to jest Pomazanoga=Ma{ijah-a JaHVeH-ovog (sr. i Lk.9,20:„Hrista=Pomazanoga/Pomazanika Bo‘ijeg“). Sli~no govori iJevan|elist Matej (1,16) kad ka‘e da se od Marije „rodi Isus,zvani Hristos“ (ãIhsoñj å legæmenoj Cri stжj), ili: „zvani Po�

mazani(k)“, kako su Ga najavqivali Proroci (DAp.3,20-26), ikako je Sâm Gospod Isus Sebe smatrao i nazivao, mada nijeostajao samo pri tim nazvawima, jer je On bio i vi{e odsvega toga – za{to su Ga i optu‘ile jevrejske stare{inepred Pilatom: „Naziva sebe da je on Hristos Car“ = Poma-

zani Car (l¸gonta ¾eautçn Cristçn Basil¸a eÞnai – Lk.23,2). No,kao {to je poznato, Hristos nije odbijao tu „optu‘bu“, kao

{to se nije branio ni izviwavao kad su ga Jevreji optu‘i-vali da Sebe „naziva Sinom Bo‘ijim“ (Jn.5,18; 8,36-40 itd.). Na-protiv, Hristos vrlo ~esto upotrebqava za Sebe Bo‘ijesamosvedo~anstvo: „ãEgý eÕmi – Ja sam“ (Jn.4,26; 6,35.41.48; 8,12;

11,25; 12,46; 14,6 itd), sli~no Bogu u Starom Zavetu: „ Ja sam Jahve

hw;hy> ynIa]“ (Iz.6,2-8.29; Is.27,3; 41,13.17; 45,3-8.18-19.21 itd.), ili jo{kra}e „ Ja sam On – aWh-ynIa;“ (Is.7,14; 41,4; 42,8; 43,10.13; 48,12; 52,6

itd.). Tako|e, Hristos zove Boga, Oca Svoga, jednostavno Av�

va=O~e! (aramejski: aba – Mr.14,36; Mt.11,26-27), ~ime jasnoprojavquje Svoj Bo‘anski identitet i Svoju pred Ocem iqudima misiju u svetu.59)

Mesijanski i Bo‘anski identitet Hrista posvedo~ujei Jevan|elist Jovan, kad zapisuje da su se „Judeji ve} bilidogovorili, da, ako neko Wega prizna da je Hristos (Ma{i-

jah=Pomazani/k/ – ¶£n tÃj aítçn åmologÁsÊ Cristжn), da takavbude odlu~en od sinagoge“ (9,22). Sveti Jevan|elist, i sâmpravi Jevrejin, koji pi{e svoje Jevan|eqe60) upravo insisti-raju}i i jezi~ki na tome da je Ovaplo}eni Jedinorodni SinBo‘iji taj davno o~ekivani u Izraiqu Ma{ijah/Pomaza�

58) Duboke re~i Maksima Ispovednika o tome u Odgovoru 60. Talasiju,vidi ni‘e u napomeni 95. V. i Maksimov tekst u Glave... I,66 (PG 90,1108AB).– Tako|e G. Florovski, O smerti krestnoy, „Pravoslavnaæ mÿslý“, Pariz,2, 1930, s.148-149.

59) Vidi J. Jer emi as, The Prayers of Jesus, Phi l adel phi a 1978, 66-81 (fran-cuski: La pr i ère quoti di enne dans l a vi e du Sei gneur et dans l ’Egl i se pr i mi ti ve, i n:Mons.Cassi en-B.Botte, La pr i èr e des heur es, Par i s/Cer f 1963, 43-58; srpski prevodu Beseda, Novi Sad, kw. 6, 2004, 57-69). – V. tako|e Jeremi as, Le MessageCent ral e du Nouveau Test ament (Foi Vi vante, Pari s/Cerf 1966; str. 89-94), po-glavqe iz te kwige Aba prevedeno u Glasniku SPC, br. 11/1987.

60) Jovan pi{e Jevan|eqe (oko 90-100.g .), po svoj verovatno}i kao odgovorna odluke fariseja u Javne-Jamniji, donetih tada protiv „Minim-â“, „No�

crim-â“, tj. Judeohri{}anâ. Od tada fariseji u Jamniji vi{e ne tretirajuJudeohri{}ane, tj. Hri{}ane iz Judejstva, kao obi~nu „sektu” izme|u dru-gih u Judejstvu koje su „sekte“, tj. grupacije, upravo tada u Jamniji objedi-wavale se radi spasavawa Judejstva, posle razorewa Jerusalimskog Hra-ma, nego kao „otpadnike“ i „izrode“. (Vidi F. Manns, L’Evangi l e de Jean à l al umi èr e du Judaïsme, Jer usal em 1991). – Jevreji od tada do danas Hri{}anene zovu druga~ije nego „Nocrim“ = Nazoreji, i Hri{}anstvo „Nacrut“==Nazorejstvo, po Isusu „Nocri“= Nazoreju-Nazare}aninu, tj. po Hristu,Kojega opet ne zovu po Imenu, nego samo „Caluv“=Raspeti! – Me|utim,od polovine 20. veka postoji u svetu pokret „ Jevreji za Isusa“ (Jews f orJesus, Jui f s pour Jésus), koji priznaju Isusa kao Mesiju, Sina Bo`jeg ovaplo-}enog, ali sebe ne zovu Hri{}ani, nego Mesijanci, jer je jevrejski nazivHrista – Mesija, te oni upotrebqavaju svoju re~ umesto gr~ke.


279278


ni(k)=Hristos, te zato on jedini od Jevan|elistâ bele‘iispovedawe Apostola Andrije Prozvanoga, koji prvi ka‘esvome bratu Simonu-Petru (Jn.1,41): „Na{li smo Mesiju, {toprevedeno zna~i Hristos“ (eîrÁkamen tçn Mess×an (Ma{i�

jah=x:yviM;h;) (å ¶sti meqermhneuæmenon å Cristжj – sAjs.yriK.).61) SvetiPrvozvani Apostol Andrija je ovde verno izrazio mesijan-sku nadu i i{~ekivawe duboko religioznog Jevrejskog naro-da o dolasku obe}anoga od Boga Mesije-Pomazanika, kao {tose to vidi i iz re~i ‘ene Samarjanke, ~iji susret sa Hri-stom bele‘i opet samo Jevan|elist Jovan (4,25): „Znam da do-lazi Mesija (Mess×aj=x:yviM;), nazivani Hristos (å legæmenoj

Cristжj=sAjs.yriK.), kad On do|e, objasni}e nam sve“.Ovu istu mesijansku eshatolo{ku nadu izra‘ava i du-

boko religiozni i bogo‘edni Izraiqski narod,62) kad je po-

61) Jevrejske izraze u Jn.1,41: x:yviM;h; = „ha�Ma{ijah i sAjs.yriK = Hristos

uzeli smo iz prevoda Novog Zaveta sa gr~kog na jevrejski (Le NouveauTestament en Hébr eu et Fr ançai se. The Soci ety f or di str i buti ng Hebrew Scr i prures,Edgwar e, Mi ddl esex, Engl and 1993).

62) Izrazima duboko religiozni, bogo‘edni, bogoiskateqni narod Je-vrejski, nagla{avamo bogotra‘iteqnu veru, izvornu po-bo‘nost, togbiblijskog, kroz Avraama („oca vernih“ – Rm.4,16) bogoizabranog naroda,u moru neznabo{tva i politeizma starozavetnog perioda istorije rodaqudskog, zbog ~ega je taj narod i izabran i pozvan kroz Avraama i Mojsijana bezrezervno slu‘ewe Bogu @ivom i Istinitom. Zato je Bog, po Svojojvoqi i odluci, tome narodu i preko wega celom rodu qudskom obe}aoi dao Mesiju-Hrista, Spasiteqa svega sveta. Odnos Jevreja, kao i svihqudi i naroda, prema Hristu kqu~ je i merilo posledwe sudbine wihovei svetske, ali to ne pori~e iskrenost i vrednost wihove ranije staro-zavetne religioznosti i slu‘ewa Bogu Jahveu kroz nara{taje. Zato jemogao Apostol Pavle, nekada{wi Savle, da ka‘e svom u~eniku Timoteju,i to posle svog obra}ewa Hristu: „Zahvaqujem Bogu, Kojemu slu‘im odpredaka u ~istoj savesti“ (2Tim.1,3), i tako|e da ka‘e ono {to je napisaoFilipqanima u 3,5-6, da bi, opet, sav taj „dobitak“ smatrao za „trice“ako kroza sve to, i iznad svega toga, ne „zadobije Hrista... i pozna Wegai silu stradawa i vaskrsewa Wegovog... i dostigne u vaskrsewe mrtvihu Hristu“ (Fil. 3,8-11). Savlov-Pavlov ‘ivotni put je istovremeno i pu-tokaz i nada za Izraiq, te je zato Pavle i prorekao obra}ewe IzraiqaHristu, jer }e u Wemu na}i „Boga otaca svojih: Avraama, Isaka i Jakova“,svoga Boga JAHVEH-a, Koji jeste sâmi Sin Bo‘ji Isus Hristos, „Izdanak

i Rod Davidov“ (Otkr.22,16), Bogo~ovek i Spasiteq i Starog i Novog Iz-

raiqa, tj. Sveop{te Crkve=Sabora i Sabrawa Naroda Bo‘ijeg (kroz Pro-roke najavqivanog i opisanog u Poslanici Jevrejima 12,22-24 i Otkrivewu 14,1--7 i 21,1-7). Uzgred, interesantno je uporediti Bo‘ije re~i, izre~enepre Hrista, preko Proroka Danila (9,24): „da budu zape~a}eni vi|ewe iprorok“... itd., i re~i izre~ene, posle Hrista, preko Jovana Jevan|elistau Otkrivewu (22,10): „Ne zape~a}uj re~i proro{tva kwige ove, jer je vre-me blizu“ itd. I oba puta, u oba teksta, po sredi je Hristov Dolazak

parous×a: Prvi u smirewu i kenosisu, Drugi u slavi; ali su obe Parusije

Mesijine, tj. „Isusa Hrista – ju~e, danas i doveka Istoga“ (Jevr.13,8).63) V. Lk. 1,17; 2,19 i 51 (gde je Bogorodica=Crkva); Lk. 24,32; DAp.16,14;

Rm.5,5; 2Kor.1,22; Gal.4,6; Ef.1,18; 3,17-19.

sle Hristovog vaskrsavawa umloga Lazara i posle proro~kinajavqenoga ~udnog ulaska u Jerusalim na magaretu (~ime seobistiwavalo poznato proro{tvo Zaharijino, 9,9), po~eo u sveve}em broju da veruje u Isusa kao Hris ta, dok su farisejime|u sobom govorili: „Vidite da ni{ta ne poma‘e; eto,sav svet ode za wim“, i tada, na Sinedrionu sa prvosve{te-nicima, sadukejima i ostalim judejskim glavarima, „dogovo-ri{e se da Ga ubiju“ (Jn.11,47.3; 12,19). Taj Izraiqski oduvekbogoiskateqni narod bio je pojavom Hrista, Wegovom Li~-no{}u, re~ima i delima, istinski zbuwen. A i Sâm IsusHristos ih je na neki na~in zbuwivao, ta~nije re~eno potré-sao i razbu|ívao, te je zato narod govorio: „Mi ~usmo izZakona da Hristos (=Ma{ijah-Pomazanik) ostaje vavek“, a Onsad opet govori: „treba Sin ̂ ove~iji da se podigne (tj. umre)!Ko ja taj Sin ôve~iji?“ (Jn.12,34).

Nije Isus Hristos uzalud nazvan u Starom i Novom Za-vetu „kamen spoticawa i stena sablazni“ (Is.8,14; Rm.9,33; 1Petr.

1,8). On je zaista ~udno, „skrivaju}im otkrivawem i otkriva-ju}im skrivawem“, postepeno projavqivao tajnu Mesijan-sko-Bogo~ove~anske Li~nosti Svoje – „tajnu uvek novu“ (Sv.Grigorije Bogoslov) – i to je otkrivao tek veruju}ima u Wega,po „meri vere“ u srcu wihovom, „po meri dara“ Duha Boìjegu wima.63) No, i pored postepenosti Boànske ikonomijeotkrivawa Isusa kao Hrista, Sina Boìjeg i Spasiteqa sve-ta, u Isusu su videli Boìjeg Proroka i Mesiju-Hrista, SinaBoìjeg i Bogo~oveka Spasiteqa, oni Judejci koji su imali


281280


„obrezawe srca Duhom, a ne slovom“ (Rm.2,19), tj. prepoznavalisu Ga nadahnu}em od Boga Oca (Mt.16,17; Lk.2,26-27; DAp. 5,22 itd.),a ne bukvalizmom „Pisma“ tuma~enog samo od farisejâ ikwièvnikâ. (Zbog toga im Hristos i govori: „Ispitajte Pisma,jer ona ba{ svedo~e o Meni“ – Jn.5,39). Upravo tim poznatimbezìvotnim, mrtvim farisejsko-kwièvni~kim odnosomprema Bo`jem Otkrivewu, pisanoj a ‘ivoj Re~i Boìjoj, ko-jom je jasno i jedinstveno u svetu bilo najavqeno od Boga da}e im poslati „Proroka kao Mojsija – Koga treba da slu{aju“(PonZ.18,15.18; sr. Jn.6,14; 7,40; Mr.1,11; 9,7; DAp. 3,22), narod Izraiqskije u vreme dolaska Hristovog bio ve} prili~no zbuwen, a uvreme Hristove javne delatnosti sve vi{e zbuwivan rabini-sti~kim nametawem monopola na shvatawe „Pisma“ i we-govog jednostranog tuma~ewa, koje vi{e nije bilo ni proro-~ko ni mesijansko, nego ve} zapo~eto rabinisti~ko-talmu-disti~ko, {to pokazuju mnogi primeri zabeleèni u NovomZavetu,64) i ne samo u wemu.65)

64) Vidi Jn.5,18.39-47; 8,32-40; 10,33-35; 19,7; DAp.5,28-42; 22,3-22; 26,4-23 itd.

65) Na‘alost, sli~nu tendenciju vidimo u novovremenom nametawu na-tegnute i ~esto umi{qene problematike tzv. „odnosa istorijskog Isusa,i Hrista vere“ (naro~ito od tzv. Ameri~kog „Isus Seminara“), u koje pitawemi ne}em ovde ulaziti (vidi u najkra}em tu problematiku: O. Cul l mann, Di eChr i stol ogi e des Neuen Testaments, Tübi ngen 1963; R. Bul tmann, Theol ogi e desNeuen Testaments, Tübi ngen 1965; J.M. Robi nson, A new Quest of the hi stor i cal Jesus,London 1966; J.Jer emi as, Theol ogi e du Nouveau Testament, I , Par i s/Cer f 1973; ãI.Panagopoïlou, ¾O ProfÁthj ¡pæ Nazar¸t. ¾IstorikÁ kaØ qeologikÁ mel¸th tÃjper× ãIhsoñ Cristoñ eÕkænoj tÿn Eíaggel×wn, ãAqÃnai 1973; R. Schnakenbur g,„Mysteri um Sal uti s – Grundri ss hei l geschi chtl i cher Dogmati k, t. I I I , kap. I V: Di e Neute-stamentl i che Chri stol ogi e, Köl n 1970 (ruski prevod: Novozavetnaж Hristologiж,Moskva 2000); J. Pel i kan, Jésus au f i l de l ’Hi stoi re, Par i s/Hachette 2000). – Za nasje iz celog Novog Zaveta jasno, bez obzira na razlike u pristupu, namerii nameni, kao i postepenosti pri izlagawu, brojnih novozavetnih pisacau wihovim delima – koja su od po~etka Sve{teni spisi Crkve i weneLiturgije – da je istorijski Isus jedan i isti sa Pashalnim – Raspetimi Vaskrslim – Hristom vere, tj. Crkve. Poku{aji pojedinih biblistana Zapadu da „otkriju“ tzv. „samosaznawe Isusa“ naj~e{}e je pretencioz-no u~itavawe u tekstove sopstvenih predube|ewa (primer: A. [vajcer, R.Bultman), i zato se i na wih mogu odnositi poznate re~i Hristove(Mr.3,28-29; Mt.12,31-32). Ceo Novi Zavet mo‘e se izraziti ovim jedin-

9. Shodno Svetom Jevan|elistu Jovanu, u wegovom Je-van|equ (koje reinterpretira i bitno dopuwuje Sinopti~are),66)

tajna Li~nosti Mesije-Hrista otkriva se u slo‘enom spek-tru Bo‘anskog i ̂ ove~anskog, starih bogojavqewa i prori-cawa kroz Proroke i novozavetnog Ipostasnog-Li~nog bo�

gootkrivewa i jevan|elskog ispuwewa tih Proro{tava uHristu Isusu.67) Isus je nazivan ~as Sin Bo‘iji, ~as opetSin ôve~iji; On je „Baruh haba be[em Jahve = Blagosloveni

Dolaze}i u Ime Jahveovo – Pomazani=Mesija – Car Izraiqev“(Jn.12,13). A opet On Sâm govori da }e se proslaviti kao Sinôve~iji i da }e Ga Otac proslaviti, i to ba{ smr}u Wego-vom, i naravno Wegovim vaskrsewem: kao „zrno p{eni~no,koje treba da padne u zemqu, i umre – da mnogi rod donese“(Jn.12,13.23-24.33; 13,31-32; 17,1-5; Fil.2,8; Jevr.2.9). Da donese, kakoim je pre toga, posle ~udesnog nahrawewa sa pet hlebova,govorio u Kapernaumskoj sinagogi68) – i samo je Jovan tozapisao – onaj rod Hleba @ivota, koji nije kao praobraznaMojsijeva mãna (davana u pustiwi lutaju}ima ka Zemqi Obe}anojgladnim Jevrejima), nego je Istiniti Hleb koji Otac daje sa

stvenim ispovedawem: „Gospod je Isus Hristos, na slavu Boga Oca“(Fil.2,11). Ili re~ima iz naslova na{e teme: „Isus Hristos je isti ju~e,danas i doveka“ (Jevr.13,8).

66) Jo{ je Origen rekao: „Jevan|eqa su prvina (¡parcÁn) svih (Svetih)Pisama, a Jevan|eqe po Jovanu je prvina svih Jevan|eqa“ (Tuma~. na Jovana

I,6/4,23/. PG 14,32A=SCh.120,68).67) U novozavetnom, crkvenom, apostolsko-svetoota~kom ‘ivom Preda-

wu Jevan|eqe je ustvari Sâm Hristos, kako ka‘e Sv. Maksim Ispovedniki skoro doslovno ponavqa Sv. Grigorije Palama: „Toñto g£r, üj oÞmai,tucæn ¶sti, tæ toñ Qeoñ Eíagg¸lion. presbe×a te Qeoñ kaØ par£klhsij prçj¡nqrýpouj, diã UÕoñ sarkwq¸ntoj, kaØ tÃj prçj tæn Pat¸ra katallagÃj misqændwroum¸nou toÙj peiqom¸noij Aítÿ, tÁn ¡g¸nnhton q¸wsin“ = „Ovo je, kakomislim, Jevan|eqe Bo‘ije: Bo‘ije poslanstvo i uteha qudima kroz SinaOvaplo}enog, Koji kao platu izmirewa sa Ocem daruje veruju}ima u Wega– nestvoreno obo‘ewe“. (Odgovori Talasiju, 61. PG 90, 637D; Palama, Sinod�

ski Tomos 1351, 37. PG 151,745).68) Veli~anstveni ostaci ove Sinagoge i danas postoje blizu Galilej-

skog jezera, na ~ijoj je obali pravoslavna crkva Svetih Apostola, uz osta-tke jedne ranohri{}anske crkve, blizu ostataka ku}e ta{te ApostolaPetra.


283282


neba, a koji Hleb Bo‘iji je Sâm Hristos: „Koji silazi s nebai daje ‘ivot svetu“ (Jn.6,31-33; sr. Ps.77/78,25).

Upravo zato i pi{e svoje Jevan|eqe Sveti Jevan|elistJovan, qubqeni u~enik Qubqenoga (toñ ãAgaphtoñ – Is.5,1):„A ovo je napisano da verujete da Isus j este Hristos, SinBoìji (êti å ãIhsoñj ¶stin å Cristçj å UÖçj toñ Qeoñ), i da veru-ju}i imate ̀ ivot ve~ni u Ime Wegovo“ (Jn.20,31). A to otkrive-we, i znawe, i iskustvo Novoga Zaveta dobio je ovaj napr-sni poverenik tajni Boìjih, i najve}e od svih tajni – tajneQubavi, qubqeni u~enik Jovan od Samoistine Hrista, a zawim i sa wim onda i svi Sveti Apostoli, po~ev od SvetogAndrije i Natanaila, i daqe do Petra, Tome, Stefana i svihostalih Apostola i u~enika Hristovih (Jn.1,45.49; 20,28; Mt.14,33;

16,16; DAp.7,55-56). Jer to zvawe, i stawe, i ime Hrista, kao Ve-~nosu{toga Boga – JaHVeH: hw;hy> – ovaplo}ewem u Crkvi Bo-ìjoj – potpuno je otkriveno i objavqeno i izgovarano ipropovedano, slavqeno i bogoslovqeno, i tako isto zajed-

ni~areno (=pri~e{}ivano), po{to je avturgi~ki otkriveno ijavqeno u Samoj ve~noìvoj i ve~noistoj Li~nosti Ovaplo-}enoga i O~ove~enoga Sina-Logosa Boìjeg – Hrista, OnogaKoji Jeste, Koji Be{e, i Koji je Dolaze}i (Otkr.1,4.8; 22,13).

To je ispovedio Apostol Petar ispred svih Apostolakod Kesarije Filipove (Mt.16,16; ispovedawe pak svih Apostolâv. u Mt.14,33; tako|e i Marte sestre Lazareve: Jn.11,27), i ponoviozatim zajedno sa Jedanaestoricom u dan Pedesetnice: „Neka~vrsto zna sav dom Izraiqev da je i Gospodom i Hristom

u~inio Bog Wega (kaØ Kïrion kaØ Cristçn aítçn å Qeæj ¶po×hse

toñton), ovoga Isusa Koga vi razapeste“ (Dp.2,14.36).69) I zatimje u Kesariji Primorskoj to objasnio pred Kornilijem, rim-skim kapetanom: da je „Isusa iz Nazareta pomazao Bog Du�

hom Svetim i silom (ºcrisen Aítçn å Qeçj Pneïmati ¾Ag×w kaØ

69) Petar sli~no ponavqa i u svom 2. govoru posle Pedesetnice – DAp.3,12-26, dodaju}i vrlo karakteristi~no: „Znam, bra}o, da iz neznawa

ovo u~iniste, kao i stare{ine va{e“ (3,17), ~ime unapred preseca svakiantisemitizam, kao i potom Prvomu~enik Stefan (DAp.7,60), kao i sâmGospod Hristos na krstu Golgotskom (Lk.23,34).

dun£mei); jer Isus Hristos – On je Gospod sviju“ (DAp.10,38.36).Tu istu Hristologiju nadaqe su svi Sveti Apostoli, Oci,Mu~enici propovedali: „ne prestaju}i u~iti i blagovesti-ti Isusa Hristosa“ (ãIhsoñn tçn Cristжn – DAp.5,42). A ovaj „SinBo`ji Isus Hristos, Kojega propovedamo, ne postade da ine, jer u Wemu su sva obe}awa Boìja da, i u Wemu su Amin!...I Bog je onaj Koji nas utvr|uje u Hristu, Koji nas i pomaza

(cr×saj Àm¥j Qeæj), i zape~ati, daju}i zalog Duha Svetog usrca na{a“ (2Kor.1,19-22).

Zato mi pravoslavni hri{}ani u Crkvi imamo to odBoga Oca Hristovsko pomazawe Svetim Duhom, i ono nasu~i svemu, i uvodi nas u svu Istinu o Hris tu, to jest u~inas i uvodi u „Veliku Tajnu pobo`nosti: Bog se javi u telu“,tj. Bog se javi kao Hristos, javi se kao dvojedina, bogo~ove-~anska „Velika Tajna Hrista i Crkve“ (1Jn.2,20.27; Jn.14,16-17;

16,13; 1Tim.3,15-16; Ef.5,32). I zato s pravom veli Jevan|elistJovan da „svaki koji veruje da Isus jeste Hristos (êti ãIhsoñj

¶stin å Cristзj), od Boga je ro|en. A sve {to je ro|eno odBoga pobe|uje svet; i ovo je pobeda koja pobedi svet – verana{a“ – vera prava, istinita, pravoslavna (1Jn.5,1.4). To jevera da je Isus Hristos – Jahve, Koji jeste, Koji be{e, iKoji }e do}i. Ili, {to je isto: to je puna teologija o IsusuHristu, koja je podjednako hristolo{ka, sotiriolo{ka ieklisiolo{ka, jer takva je biblijsko-crkvena, katoli~anska(=potpuna, celosna) Hristologija (koja zato ne moè nikako bitisvedena samo na neku „Isusologiju“).

10. Po re~ima Sv. Grigorija Bogoslova, na{a hri{}an-ska, pravoslavna, Troji~na i Hristolo{ka vera „nije samou re~ima, nego u stvarnostima (¶n pr£gmasi)“.70) Te stvarno�

sti bogootkrivene Troji~ne i Hristolo{ke vere jesu, kaoprvo, Sveta Trojica,71) i, kao drugo, neodeqiva od prve,

70) Beseda 42,16. PG 36,477A.71) Ne „Sveto Trojstvo“, kako govore neke srpske neznalice, jer je

Trojstvo opet samo lo{, neta~an hrvatski prevod sa lo{eg latinskogprevoda: Trini t as, koje neta~no prevodi izvorno gr~ko TriЈj=Trojica.


285284


72) PG 30,368.73) O Svetom Duhu, 12,28. PG 32,116.74) Protiv jeresi 3,18,3 (novo izd. i prevod SCh. $ 211, pp. 351-353). Pre

wega sli~no je govorio i Sv. Justin Mu~enik i Filosof: „Ispovedamo(tj. priznajemo) sebe hi{}anima i Raspetoga Isusa ispovedamo (=prizna�

jemo) da je i Gospod i Hristos (Cristæn=Pomazanik)“. (Dijalog sa Trifunom

35, 2. PG 6,549B).75) Beseda 45,13. PG 36,641.

stvarnost, jeste ovaplo}eni Jedan od Trojice, Sin Bo`ji,Isus Hristos. Ne}emo se ovde duè zadràvati na SvetojTrojici, nego }emo ukratko re}i samo o Hris tu.

„U~ewe (dægma) na{e vere ima za temeq i po~etak Gospo-da na{eg Isusa Hrista“, veli Sv. Vasilije Veliki.72) IstiSvetiteq dodaje na drugom mestu: „Ime Hristos predstavqana{e celokupno ispovedawe vere; jer (to ime) pokazuje Boga(Oca) Koji Ga je pomazao (tæn cr×santa), i Sina Koji je pomazan

(tæn crisq¸nta), i Duha Svetoga Koji je pomazawe (tæ crÙsma),kao {to smo i nau~ili od Apostola Petra u Delima Apo-stolskim, gde kaè: Isusa iz Nazareta, Kojega Bog pomaza

Duhom Svetim“ (DAp.10,38).73) Ovo isto jo{ pre Sv. Vasilijarekao je i Sv. Irinej Lionski: „U imenu Hrista podrazume-va se i Pomazav{i (å cr×saj) i Pomazani (å crisqe×j) i Poma�

zawe (À crÙsij) Kojim je pomazan. A pomazao je Otac, pomazan

je Sin u Duhu (Svetom), Koji je pomazawe, kao {to je krozIsaiju rekao Logos: „Duh Sveti je na meni, toga radi pomazame“ (Is.61,1;Lk.4,18), ozna~avaju}i Oca Koji je pomazao, i poma�

zanoga Sina, i pomazawe koje je Duh“.74)

Citira}emo jo{ jednog Svetog Oca Crkve, Grigorija Ar-hiepiskopa Carigradskog, koji ovako govori o tome kako jei za{to je Hristos prva i posledwa stvarnost na{e bogo-otkrivene vere, Alfa i Omega sveg Bo‘ijeg Otkrivewa. Onje to, veli Sv. Grigorije, „ne samo zbog (Svoga) Bo‘anstva,nego i zbog uzete na Sebe prirode (qudske), pomazane Bo‘an-

stvom, i postav{e ono {to je i Pomazav{a (priroda) i, usu-|ujem se re}i, zajednobo‘na“ (tÁn crisqeÙsan Qeæthta, kaØ genom¸-

nhj êper tж CrÙsan, kaØ qarrÿ l¸gein еmжqeon = sjediwena zajedno sBogom).75)

76) Sv. Fotije, Omilija 9,9, izd. V. Laurdas, Solun 1959, s. 96; Sv. Gri-gorije Palama, Omilija 16,18-20, Suggr£mmata, izd. P. Hristou, Tessalo-niki, t. 9, 1985. Ova Palamina 16. Omilija je izuzetno bogata Hristolo-{kim sadr‘ajem, {to samo dodatno svedo~i da je i pravoslavno isiha-sti~ko bogoslovqe itekako hristolo{ko i hristocentri~no.

77) Izrazi su o. Justina (Popovi}a), velikog savremenog pravoslavnogteologa koji je napisao dosta delâ o Hristologiji i Eklisiologiji (vidiwegovu Dogmatiku, kw. 2. i 3, prevedene i na francuski – Dogmat i que, enf r ancai s, en 5 tomes, éd. L’Age d’Homme, Lausanne, 1992-97) i posebno zbor-nik wegovih ~lanaka „ôvek i Bogo~ovek“, preveden na gr~ki, ruski ifrancuski (L’homme et l e Di eu�homme, éd. L’Age d’Homme, Lausanne 1989).

Sveti Grigorije i drugi Oci Crkve, sve do Jovana Dama-skina, Fotija Patrijarha Carigradskog, Grigorija PalameMitropolita Solunskog,76) govorili su da je najve}e ~udoBo‘anskog Otkrivewa i spasonosnog Domostroja: to {to jeJedinorodni Sin Bo‘iji postao Prvorodni (Jn.1,14.18; 3,16.18;1Jn.4,9;

Rm.8,29; Jevr.1,6; Kol.1,15.18; Otkr.1,5). To jest, Jedins tveni i neponov-qivi Ve~ni i Nestvoreni Sin Bo‘ji (Koji nema druge nestvo-rene bra}e), Ovaplo}ewem postaje Prvenac me|u mnogom bra-}om, me|u stvorenim qudima, te tako onda za Wim i u Wemu,kao Glavi i Prvini (KefalÁ kaØ ãAparcÁ), kao prvom Pomazanom

(Cristжn), sleduju i druga bra}a Wegova, qudi Wegovom veromi blagoda}u usinovqeni Bogu Ocu, i kao takvi cristo×=poma-

zani(ci) Gospodwi, kr{teni Svetom Trojicom, pomazani Du-hom Svetim, te u~laweni u Wegovo Bogo~ove~ansko Telo,ucrkveweni u Jednoga Hrista, i tako ohristovqeni i ocr�

kveweni77) (1Kor.15,20; Ef.1,22; 4,15; Kol.1,18; 2,19; G al.3,27-28; Otkr.14,4).

Oni kao takvi, tj. kao h ris tiani, slede za Wim, kaoBogo~ovekom i Novim Adamom, i u Wemu najte{we zajedni�

~are u svemu onome {to je Otac dao Sinu, kad je rekao: „Ovoje Sin moj Qubqeni u Kojemu blagovolih (¶n Ÿ hídækhsa)“ (Mt.3,

17; 17,5). Tako da u Wemu Jednom i Istom Isusu Hristu, Ova-plo}enom i O~ove~enom, istinskom Sinu Bo‘ijem, Koji jepostao istinski Sin ̂ ove~iji ostav{i istinski jedan i is-ti Sin Bo‘iji, „u Wemu obitava sva puno}a Bo‘anstva tele-sno, i mi smo ispuweni u Wemu“ (Kol.2,9-10). U ovim Pavlovimre~ima sadr‘ana je sva sotiriolo{ka i eklisiolo{ka Pra-voslavna Hristologija.


287286


O tome govori opet Sv. Grigorije Bogoslov, svedo~e}i,kao retko ko tako umno i duboko, o veli~ini i spasonosnostitajne Mesije-Hrista i Wegovog ovaplo}ewa. Da bi ~ovekbio spasen i proslavqen, veli Sv. Grigorije, zbiva se „nekavelika tajna za nas: Obnavqaju se prirode (kainotomoñntai

fïseij = Boànska i ~ove~anska, na novi na~in se, u me|usobnomodnosu, postavqaju=sjediwuju), i Bog postaje ~ovek! Onaj Kojisedi na Nebu nad nebesima, na istoku Svoje slave i svetlo-sti, (sada) se proslavqa na zapadu na{eg siroma{tva i ni-{tavosti. I Sin Bo‘ji prihvata da postane i nazove se Sinôve~iji: ne promeniv{i ono {to be{e, jer je nepromenqiv(po Bo‘anstvu), nego uzev{i na Sebe ono {to ne be{e, jer je~ovekoqubiv! Da bi tako Nesmestivi bio smestiv, sjedi-niv{i se sa nama kroz telo kao kroz zavesu (Jevr.10,20), zato{to ina~e Wegovo ~isto Bo‘anstvo nije mogla da podnese(na{a) priroda nastala i propadqiva. Zato se nepome{ivome{a: ne samo Bog i nastajawe (g¸nesij = postajawe), niti samoUm i telo, ni Nadvremeno i vreme, ni Neograni~eno i mera,nego i ra|awe i devi~anstvo, i poni‘ewe sa Onim {to jevi{i od svake ~asti, i Bestrasnost sa stradalno{}u, i Be-smrtno sa propadqivim... I Novi Adam (=Hristos) spasavastaroga (Adama), i ukida se osuda tela (qudskog na smrt), jerje (vaskrslim Hristovim) telom sama smrt usmr}ena… An|eoVelikog Saveta – O~evog (Is.9,6) – dolazi i javqa se; Bestele-sni se ovaplo}ava, Logos postaje telo (Jn.1,14), Nevidqivipostaje vidqiv, Nedodirqivi postaje opipqiv, Vanvreme-ni dobija po~etak (u vremenu), Sin Boìji postaje Sin ̂ ove-~iji, Isus Hristos – ju~e i danas i doveka Isti (Jevr.13,8).Onaj Koji Jeste – postaje (å ̃ Wn g×netai), i Nestvoreni stvarase, i Nesmestivi biva sme{ten, i Bogati osiroma{uje (2Kor.

8,9), i Prepuni se ispra`wava, umawuju}i se za kratko odSvoje slave da bih se ja pri~estio Wegovom puno}om“ (Fil.2,

6-9; Kol,2,9-10).78)

Ovim re~ima Svetog Bogoslova jasno i duboko je posve-do~eno pravoslavno iskustvo li~ne Tajne Hristove i „ko-lektivne“, saborne=bogo~ove~anske Hristologije, tj. sve bo-go~ove~anske, sotiriolo{ke i eklisiolo{ke dimenzije Taj-ne Mesije-Hrista Bogo~oveka, Pomazanoga „radi nas qudii radi na{ega spasewa“, kako ispovedamo u Simvolu vere.

11. Da ne bismo izlagali celokupnu Hristologiju Sve-tih Otaca Crkve, evo ukratko jo{ par svetoota~kih mesta oHristu=Pomazaniku.79)

U svojim prebogatim teolo{ko-hristolo{kim delimaSv. Kirilo Aleksandrijski, veliki Otac i u~iteq pravo-slavne Hristologije, ka‘e:

„Hristom Isusom se ne naziva ni samo Logos Boìjibez ~ove~anstva (=bez qudske prirode), ni ro|eni od Djeve hram(=qudsko telo) nesjediwen sa Logosom, jer se Hristos shvatakao Logos Boìji Koji se po domostrojnom sjediwewu neiz-recivo spojio sa ~ove~anstvom... Propoveda se On i u Sve-tom Pismu nekad kao sav ~ovek, a domostrojiteqno se pre-}utkuje Wegovo Boànstvo; a nekad opet kao (sav) Bog, a pre-}utano je Wegovo ~ove~anstvo... Jer Jedinorodni (Sin) kaoBog, postao je Prvoro|eni me|u nama po domostrojiteqnomsjediwewu (kaqã ¼nwsin oÕkonomikÁn), i me|u mnogom bra}om(Rm.8,29) kao ~ovek, da bismo i mi u Wemu i radi Wega bilisinovi Boìji po prirodi i po blagodati. Po prirodi, zato{to smo u Wemu i Jedinom, a po zajedni~arewu i po blago-dati kroz Wega u Duhu Svetom. Kao {to je, dakle, Jedinorod-nost (tç monogen¹j) postala svojstvena ~ove~anstvu u Hristuzato {to se ono (=~ove~anstvo/qudska priroda), sjedinilo Logo-

78) Beseda 38,2.13; 39,13 (PG 36, 313.325.348-9). Sr. i Sv. Maksim, Odgo�

vor 60 Talasiju (delom naveden ni‘e, napomena 95).

79) Za patristi~ku Hristologiju vidi G. Florovski, Vosto~nяe Otcя

IV veka, i: Vizantiyskie Otcя V�VI I I veka, Pariz 1931-33/19902 (na engl.G. Fl or ovsky, The Easter n Father s of the Four th Centur y – to Ei ghth Centur y, Col l ec�t ed Works, vol . VI I -I X, Bucherver tr i ebsanstal t/Vaduz – Bel mont MA, 1987); tako|eA. Gri l l mei err, Le Chri st dans l a t radi t i on chrйt i enne, Pari s/Cerf , t. I -I I ,1-4,1973-1996; i J. Pel i kan, The Chri st i an Tredi t i on: A Hi st ory of t he Devel op�ment of Doct ri ne, 5 vol , Chi cago 1971-.


289288


su po domostrojiteqnom sho|ewu (=sjediwewu), tako je svoj-stveno Logosu da je me|u mnogom bra}om kao Prvorodni zbogWegovog sjediwewa sa telom (qudskim)“.80) Navedene re~iSv. Kirila jasno pokazuju Tajnu Hrista kao ipostasno-li~nopoistove}ewe Jedinorodnoga i Prvoro|enoga, u kojoj tajni--doga|aju je sadràna i sva biblijsko-crkvena Sotiriolo-gija i sva Eklisiologija.

Sli~no Svetom Kirilu svedo~i i Sv. Maksim Ispoved-nik: „Od dve prirode, ne dve prirode, nego jednu sloènuIpostas, nazivamo Hristom“ (m×an îpæstasin l¸gomen Cristжnsïnqeton).81) Ovaj svetoota~ki izraz za Hrista da je On „slo�

èna Ipostas“ – îpæstasij sïnqetoj (poti~e od Grigorija Bo-goslova)82) – ukazuje na Wegovu dvostrukost: da je On Bog iôvek po prirodi, i istovremeno na Wegovu Jedinstvenu

Li~nost. To je tajna-doga|aj Mesije-Hrista i Wegovih du-plih Bogo~ove~anskih osobina i delâ, kao najte{weg saveza

i sjediwewa Boga i ~ove~anstva, bez slivawa, umawewa ilibilokakve {tete i mawkavosti Boga ili ~oveka. Tajna Li~no�

sti Mesije-Hrista raskriva se i projavquje u tome {to jeOn po prirodi Boànski Sin, Koji je u Sebe, u Svoju Ipo-stas-Li~nost, slobodno i dobrovoqno primio punu qudskuprirodu – Sveti Oci kaù uipostazirao (¶nupæstatoj/¶nupo-

stas×asij) je u Svoju Ipostas, tj. uli~nostio je u Svoju Li~nost(zato izraz „sloèna“ Li~nost) – i tako stvarno i li~no po-stao i Sin ̂ ove~iji (to zna~i Wegovo pomazawe), te kao Jedin-stvena Li~nost, ali sada Bogo~ovek, postao je Posrednik

83)

Boga i qudi (1Tim.2,5; Jevr.8,1-6; 9,15-24; 12,24). To ozna~ava nave-

80) O Ovaplo}ewu Jedinorodnoga. PG 75,1225D.1228A.1229B (novo izd. SCh$ 97, pp. 250-6).

81) Pismo 12. PG 91,493A.82) Beseda 29,18-20.83) Ovo Hristovo posredni{tvo, kako veli Sv. Nikola Kavasila, „nije

(samo) u re~ima i molitvama, nego samim Wime ( ¾eautµ), jer On, budu}iOn isti Bog i ̂ ovek, Boga je sjedinio qudima, postaviv{i Sebe kao zajed-ni~ki izraz (koinæn êron=op{te odre|ewe) obeju priroda – Boànske i~ove~anske“ (Tuma~ewe Liturgije 49,19. PG 150,477A).

deni svetoota~ki izraz Sloèna (iz dve prirode) Ipostas�

�Li~nost Hristova. To je taj dvojni sastav i status, dvojna=

=b o g o ~ o v e ~ a n s k a uloga i misija Mesije-Hrista.Iz dela Svetog Maksima mogli bismo navesti ~itave

stranice, jer je on izrazito hristolo{ki bogoslov, i Hri-stos je kqu~ wegovog sveukupnog bogoslovqa, pri ~emu jewegova Hristologija tesno povezana, s jedne strane, sa Tri-jadologijom, a s druge strane, sa Sotiriologijom i Eklisio-logijom, kako je to i kod drugih crkvenih Otaca.84)

Iz navedenih mesta patristi~ke Hristologije postajejasno da je Mesija-Hristos Li~nost i bo‘anska i ~ove~an�

84) Nave{}emo jo{ jedan karakteristi~an, malo {iri svetoota~ki tekst,ovoga puta od Sv. Jovana Damaskina: „Ime Hristos govorimo da je (ime)Ipostasi (=Li~nosti), ne jednostrano govoreno, nego kao ozna~avaju}edve prirode, jer je On Sâm Sebe pomazao (aítæj ¾eautæn ºcrise), pomazuju}i

kao Bog telo Svojim Boànstvom, pomazivan pak kao ôvek, jer je On ijedno i drugo. A Boànstvo je pomazawe (cr×sij) ~ove~anstva (=~ove~anske

prirode)... O Gospodu na{em Isusu Hristu ne moè se uzeti (neki) op{tirod/vrsta, jer niti je bilo, niti ima, niti }e ikada biti drugi Hristosiz Boànstva i ôve~anstva (sastavqen), Bog savr{eni i ôvek savr{enOn isti. Hristos nije individua (¦tomon), jer ne moè se okategorisati(=okarakterisati) nekom vrstom hristovstva (kathgoroïmenon eÞdoj cri-stæthtoj). Zato i govorimo da je iz dve prirode savr{ene, Boànstva iôve~anstva, nastalo sjediwewe (gegenÃsqai tÁn ¼nwsin), ne po me{awuili slivawu ili sinkrazi ili anakrazi... nego po sintezi (kat£ sïnqesin= po sloèwu), to jest po Ipostasi (kaqã îpæstasin), nepromenqivo inesliveno i neizmenqivo i nerazdeqivo i nerazdvojno, i u dvema savr-{enim prirodama jednu Ipostas-Li~nost ispovedamo, Sina Boìjeg iOvaplo}enog, jednu istu Ipostas=Li~nost govore}i i Boànstva i ̂ ove-~anstva Wegovog, i ispovedaju}i da su dve prirode o~uvane u Wemu (i)posle sjediwewa, ne posebno i nasamo stavqaju}i svaku (od wih), nego sume|usobno sjediwene u jednoj sloènoj Ipostasi... Jer Hristos je oba-dvoje, i naziva se, i Bog i ôvek, i stvoren i nestvoren, i stradalan inestradalan. I kada se od jednoga od delova naziva Sin Bo`ji i Bog,onda prima i svojstva sapostoje}e Mu (druge) prirode, to jest tela (qud-skog), te se naziva Bog stradalni, i Gospod slave razapeti, ne ukoliko jeBog, nego ukoliko je ~ovek On isti; i kada se opet naziva ôvek i Sinôve~iji, On prima i svojstva i pohvale Boànske prirode, i naziva seDete predve~no, ôvek bespo~etni, ne ukoliko je (samo) dete i ~ovek,nego ukoliko je, budu}i Bog Predve~ni, postao u posledwe dane Dete“.(O Pravoslavnoj veri, 3,4/48. PG 94, 997D-1000A).


291290


85) O poklowewu u duhu i istini, 3 (PG 68, 268A): „~Apaj oön tÃj qeopneï-stou GrafÃj å skopæj eÕj tç Cristoñ bl¸pei mustÁrion... t¸loj g¤r toñ næmoukaØ tÿn profhtÿn å Cristæj“.

86) Vidi npr. Poglavqa (Chapi tres) I, 66. PG 90,1108AB. – Detaqnije videtidoktorat J-C. Larchet, La di vi ni sat i on de l ’homme sel on St . Maxi me l e Confes�seur , Pari s/Cerf , 1996; tako|e, ãA. Rados£blebitj, Tæ mustÁrion tÃj swthr×ajkat£ tæn ~Ag. M£ximon tæn ¾OmologhtÁn, Qessalon×kh, 1975; Nt. M×ntitj, TæmustÁrion tÃj ãEkklhs×aj kat£ tæn ~Ag. M£ximon ¾OmologhtÁn, AqÃnai 1989.

87) Teol.�polem. spis 4: Georgiju prezviteru i igumanu, PG 91,57C. Iz-raze Hristovo „bogosazdawe“ i „bogostvarawe“ susre}emo i kod Areo-

ska, ali Jedna i Ista Li~nost, i da je kao takav, kao Bogo~o�

vek, i najavqivan i projavqivan (u antropo�angelo�teofa�

nijama) u Starom Zavetu i javio se Li~no ovaplo}ewem io~ove~ewem u Novom Zavetu. Zato je u Wemu sadr‘ana isva tajna Ikonomije (=Domostroja�plana) Bo‘ijeg za spasewe– preko izbora i rukovo|ewa Izraiqa – svega roda Adamov-skog. To se jasno vidi iz Svetog Pisma. Otuda je s pravomrekao Sv. Kirilo Aleksandrijski: „Sav krajwi ciq bogo-nadahnutog Pisma gleda (=ciqa) u Tajnu Hristovu... jer je Hri-stos krajwi ciq Zakona i Proroka“.85)

12. Ovakvo hristolo{ko i hristocentri~no, a istovre-meno sotiriolo{ko i eklisiolo{ko, ~itawe i tuma~ewesvega Svetog Pisma bogoslovski izla‘e i obrazla‘e naro-~ito duboko Sv. Maksim Ispovednik.86) [tavi{e, on ide idaqe i dubqe, i razvija sotiriolo{ke, kozmi~ko-eklisio-lo{ke dimenzije biblijsko-crkvene, starozavetne i novo-zavetne Hristologije, te govori o Hristovom „bogosazda�

wu“, o „novoj tajni bogosazdawa po ~oveku (toñ kainoñ musth-

r×ou tÃj kat’ ¦nqrwpon qeoplast×aj) radi nas Ovaplo}enogai savr{eno O~ove~enoga Boga Logosa“.87) Zato {to je Hri-stos jedan i isti, tj. jedan Ipostasju=Li~no{}u, a dvostrukprirodama, Bo‘anstvom i ~ove~anstvom: Bo‘anstvom seotelovio/ovaplotio, a ~ove~anstvom obo‘io (=sjedinio i iz�

jedna~io qudsku prirodu s Bogom), ostaju}i Jedan i isti Sin Bo-‘iji i Sin ^ove~iji: „Isus Hristos Ju~e i danas isti, i

doveka“ (Jevr.13,8).

Na temequ ovakvog shvatawa Bogo~ove~anske Tajne Hri�

stove, na{a Crkva u svojim pesmama naziva Hrista paradok-salnim nazivom: ¾Up¸rqeoj ãIhsoñj = Nadbo‘anstveni Isus;ili: ¾Up¸rqeoj Qe£nqrwpoj = Nadbo‘anstveni Bogo~ovek,kao npr. u Kanonu na Blagovesti (irmos 4. pesme): „Sede}i uslavi na prestolu Bo‘anstva, do|e Isus Nadbo‘anstveni

u oblaku lakom (tj. Bogorodici)“; tako|e u 6. Vaskrsnom egza-postilaru: „Nadbo‘anstveni Bogo~ove~e, slava Tebi!“

Izraz оpёrqeoj, upotrebqen je najpre za Svetu Trojicu,kod Areopagita, Sv. Sofronija Jerusalimskog, Jovana Dama-skina.88) Zatim je od ovih i drugih Otaca isti izraz upotreb-qen i za Tajnu Hristovu. Tako, Areopagit pi{e: „Po{to je(Sin-Logos) iz ~ovekoqubqa do{ao u na{u prirodu i istin-ski se osu{tastvio, postao je ~ovek nadbo‘anstven“ (¡nÂr ä

íp¸rqeoj).89) Tako|e Sveti Modest, Patrijarh Jerusalimski,ka‘e u jednoj svojoj Besedi o Bogorodici: „Raduj se, SvesvetaBogorodice, iz Tebe je Nadbo‘anski Bog svega, i PredobriVladika na{, zajedni~e}i u svemu, osim greha, u prirodinas smrtnih (Jevr.2,14;4,15), proiza{ao i do{ao u svet, udosto-jiv{i tako i nas da budemo zajedni~ari Wegove Bo‘anskeprirode“ (2Petr.1,4).90) Sli~no tome ka‘e i Sveti Damaskin:„Stekao je svetu Crkvu Svoju Qubqeni Sin Wegov (=O~ev)

Isus Nadbo‘anstveni“ (ãIhsoñj ä íp¸rqeoj).91) Damaskin nadrugom mestu dodaje da je „slava tela (Hristovog) pri preo-bra‘ewu na Tavoru do{la (telu) ne spoqa, nego iznutra, odNadbo‘anstvenog Bo‘anstva, po{to je telo na naizrecivna~in sjediweno (Bo‘anstvu) po Ipostasi Boga Logosa“.92)

Ove re~i, kao i prethodne u crkvenim pesmama, pokazujuda se u Hristologiji ~esto zamewuju (katã ¡nt×dosin Õdiwm£twn

pagita (À kaqã Àm¥j ãIhsoñ qeoplast×a ... ¡ndrikÁ toñ ãIhsoñ qeourg×a... tæ qeo-plast×aj mustÁrion – O Bo`an. imenima 2,9; Nebeska jerarhija 4,4; Pismo 9,1).

88) O Bo‘anskim imenima 2,2 (PG 3,641A); Sofronije: Saborna posla�

nica (PG 87, 3160A); Damaskin: O Pravoslavnoj veri 1,12 (PG 94,845.848).89) O Bo‘anskim imenima 2,9 (PG 3,648D).90) Beseda na Blagovesti/Sretewe, 10 (PG 86,3305B).91) O Trisvetoj pesmi, 26 (PG 95,57C).92) Beseda na Preobra‘ewe, 2 (PG 96,549).


293292


kaØ änom£twn), kao uostalom i u Svetom Pismu, Bo‘anska i~ove~anska svojstva i imena Isusa Hrista. Na taj na~in, iovaj naziv Nadbo‘anstveni Bogo~ovek, kao i toliki drugibiblijsko-crkveni nazivi i imena za Hrista (sr. Novo Ime,

Ime iznad svakog imena – Is. 7,14; 62,2; 63,12; 65,15; Ps.44/45,27; Otkr.

2,17; 3,12; DAp.4,12; Fil.2,9; Jevr.1,4),93) pokazuju da je Hristos kaojedinstvena Li~nost, kao Bogo~ovek – ovaplo}ewem sa-stavqen (=sjediwen) iz dve prirode i ve~no otada prebivaju-}i sa dve i u dve prirode – proslavqen „slavom koju je imaokod Oca pre postawa“ (Jn.17,5), a to je istovremeno slava i Cr-kve kao Tela Wegovog (Ef.1,20-23), slava svega roda qudskogi an|elskog, svega stvorenoga. Dakle, Mesija-Hristos prosla-vqen je i li~no i korporativno=saborno, li~no i svecrkveno.

Tako se jo{ jednom pokazuje, i dokazuje, da Ime Bo‘ijeJAHVE, objavqeno prvi put Mojsiju pod Sinajem, bilo je iostaje za spomiwawe na svu ve~nost, kao Ime Emanuila =

=Isusa Hrista, S�nama�Boga, Koji za Sebe svedo~i: „Ja sam Alfai Omega, Po~etak i Svr{etak, Koji Jeste i Koji Be{e i KojiDolazi“ (Izl.3,14; Ps.44/45,17; Mt.28,20; Jevr.13,8; Otkr.1,8; 21,6; 22,13).

Ovu tajnu=doga|aj koja se zove i jeste Hristos, ili „Taj�

na Hristova“, Sv. Maksim Ispovednik, slede}i ApostoluPavlu, izlaè bogoslovski detaqnije i dubqe od drugihOtaca, pokazuju}i da je ona prva i posledwa tajna izna~alnei predve~ne Voqe i Saveta Boìjeg o ~oveku i svetu. Tako usvom „Tuma~ewu O~ena{a“, on kaè da „Savet (À boulÁ) BogaOca – koji ostaje doveka (Ps.32,11; Is.46,10-11) – jeste neizreci-vi kenosis (Fil.2,7: k¸nwsij = smirewe, unièwe) JedinorodnogaSina radi oboèwa na{e (qudske) prirode... Jer je delo Bo-ànskog saveta – oboèwe na{e prirode... Samodelateq

(aítourgæj = Samoizvr{iteq) pak toga postao je (g¸gone) Ova-plo}eni Logos Boìji... Koji postaje Samodelateq novihtajni (kainÿn musthr×wn aítourgæj)“, jer On kao „Sin Sвm u

Sebi izvr{ava ovaplo}ewe (aítourgoñnti tµ UÖµ tÁn s£rkw-

sin)“ i daruje nama qudima: „teologiju (=pravo bogopoznawe),

blagodatno usinovqewe, jednakost sa An|elima, priop{te-we ve~nom, Boànskom ìvotu, i oboèwe“.94)

Sve ovo do sada re~eno ujedno pokazuje pravi i puni smi-sao kroz Proroke bogonadahnutih najava Boìjih, Jahveovih:„Spasewe Moje osta}e doveka... Pravda Moja doveka }e osta-ti, i spasewe Moje zauvek“ (Is.51,6.8). To jest, da li~ni Boìji(=Bogo~ove~anski) sa qudima Novi, Ve~ni Savez Qubavi i be-smrtnog @ivota ostaje, blagodare}i Ovaplo}enom Hristu,ve~an – na sve vekove (Jer.31/38,2.30-32; 32/39,40 = Jevr.8,1-13; 9,11-15.24).

O sveobuhvatnoj Taj ni Hrista naro~ito sa‘eto i dubo-ko govori Sv. Maksim u svome poznatom 60. Odgovoru Tala�

siju (koji zbog obimnosti navodimo ispod teksta),95) da bi isti

93) V. i napred napomenu 11 (str. 256).

94) Tuma~. O~ena{a, PG 90,873C-876C.95) PG 90,620-625 (novije kriti~ko izd. C. Laga-C. Steel , Maxi mi Conf essor i s,

Quaest i ones ad Thal assi um, II /Cor pus Chr ist ianor um, 22/, 1990, pp.73-81). – Navodi-mo {iri izvod iz tog kapitalnog teksta Sv. Maksima:

„Tajnu Hristovu re~ Svetoga Pisma naziva Hristom, i to jasno posve-do~uje Veliki Apostol (Pavle) ovako govore}i: „Tajna koja je sakrivena

od vekova i nara{taja, sada se javi“ (Kol.1,26), to jest, govore}i da jejedno i isto Hristos i Tajna Hristova, a to je o~igledno: neizrecivo ineshvatqivo sjediwewe po Ipostasi (=u jednom Licu) Boànstva i ~ove-~anstva, dovode}i na svaki na~in ~ove~anstvo u jedno sa Boànstvomprincipom Ipostasi (=Li~nosti), i ~ine}i jednu sloènu Ipostas (tÁnîpæstasin sïnqeton) obadvoga (tj. Boànske i qudske prirode), ne nanose}iwihovoj po prirodi su{tinskoj razlici nikakvo umawewe, tako da je,kao {to rekoh, i wihova postala jedna Ipostas, i (opet) prirodna razlika(izme|u Boànstva i ~ove~anstva) ostala nepovre|ena, po kojem (doga|aju)nije posle sjediwewa posledovala nijedna promena ili izmena u sjedi-wenim prirodama, nego je nepokolebqiv ostao su{tinski princip svakeod sjediwenih priroda... To je ta velika i skrivena Tajna. To je blaènikrajwi ciq (t¸loj) radi kojega je sve stvoreno. To je taj boànski ciq(skopæj), predzami{qen (od Boga) pre po~etka svih bi}a, kojega odre|u-ju}i/defini{u}i kaèmo: da je on unapred zami{qeni svr{etak (t¸loj=

=krajwi ciq), radi kojega je sve, a on nije ni radi ~ega (drugog). Gledaju}ina ovaj ciq (t¸loj), Bog je stvorio su{tine postoje}ih bi}a. Ovo je upravom smislu krajwi ciq (p¸raj) Promi{qawa (Boìjeg) i onih o kojimapromi{qa, po kojem }e (ciqu) biti vozglavqewe (¡nakefala×wsij=sjedi�

wewe) u Bogu svega {to je od Wega stvoreno. To je Tajna koja obuhvata (tæperigr£fon) sve vekove, i koja projavquje neizmerno i nadbeskrajno pred-postoje}i pre vekova Veliki Boìji Savet (boulÁn = Voqu, odluku), kojega(Saveta) je Vesnik (An|eo – Is.9,6LXX) postao Sami su{tinski Logos Boìji,


295294


Sveti Otac u jednom od svojih Poglavqa zakqu~io ovo, ~imebi i mi ‘eleli da zavr{imo ovaj na{ skromni poku{aj iz-lagawa biblijsko-crkvene Hristologije:

„Sagledav{i jasno silu Tajne (Hristove), boànstveniApostol zato i veli: Isus Hristos j e j u~e i danas Isti, ido veka (Jevr.13,8), znaju}i da je ta Tajna svagda nova, i nikadane}e, umnim obuhvatawem, stariti“.96)

Prilog 1:

O IMENU BO@IJEM hwhhwhhwhhwhhwhyyyyy=JAHVEH

Objavqeno Ime Bo‘ije Mojsiju pod Sinajem, re~enicomkoju je Bog izgovorio: hy<h.a, rv,a] hy<h.a, = Ehjeh a{er ehjeh (2Moj.3,14),prvi prevodioci sa jevrejskog, Sedamdesetorica (a poslewih i Filon Aleksandrijski), preveli su na gr~ki sa: ¶gý eÕmi

å ̂ n (Sloveni su verno preneli sa gr~kog: àzú Ÿñìü ñûé), to jest:„Ja sam Onaj koji jeste“. (Po nekima, ako se particip å ̂ n obja-sni uzro~no, onda se mo‘e prevesti sa: „Ja jesam zato {to je�

sam“). Ne mo‘e biti sumwe da su Sedamdesetorica prevo-dilaca, nesumwivo Jevreji (kao i Filon), dobro znali i je-vrejski jezik i smisao jevrejskog originala, te su gorwe ImeBo‘ije dobro na gr~ki preveli, jer su o~igledno i gr~kidobro znali. Me|utim, bukvalni prevod gorwe re~enice sajevrejskog mo‘e biti izra‘en na vi{e na~ina: u prezentu:„Ja sam Onaj koji jesam“ (dakle: „Ja sam Postoje}i“), i: „Ja sam

to {to jesam“; ali tako|e i futurom: „Ja }u biti koji }u

biti“ (jer hy<h.a,=ehjeh je ovde 3. lice jednine imperfekta od gla-gola hy;h;=biti, po{to taj glagol u jevrejskom nema sada{wevreme, nego je ovde imperfekt, tj. futur (pa je zato Akilapreveo: ºsomai êj ºsomai = Bi}u koji bi}u), ali imperfekt mo‘ebiti u funkciji prezenta; ina~e u MT oblik hy<h.a,=ehjeh posto-ji 43 puta i uglavnom je imperfekt, ali ~esto u slu‘bi prezenta(kao npr. Ps.49/50,21). Kombinovan imperfekt sa prezentommo‘e dati zna~ewe: „Ja (svagda) bi}u (isti) koji jesam (sada)“.Na imperfekt ukazuje i prethodni kontekst kad Bog ka‘eMojsiju: „Jer ja bi}u s tobom (%M;[i hy<h.a,-yKi)“ (2Moj.3,12).

Po mi{qewu biblista, jevrejski glagol biti u ovomkontekstu ima zna~ewe: biti aktivno prisutan, biti ‘i�

vo prisutan, i delatan, pogotovu {to su u jevrejskom glago-

postav{i ôvek, i u~iniv{i javnom, ako se tako moè re}i, najdubqudubinu O~eve dobrote, i u Sebi pokazav{i krajwi ciq (tæ t¸loj) radikojeg su o~igledno sva stvorewa dobila po~etak bi}a/bitisawa. – Jerradi Hrista, to jest radi Tajne Hristove, dobili su svi vekovi i sve{to je u tim vekovima u Hristu po~etak i krajwi ciq bi}a/bitisawa. Jerje pre vekova predzami{qeno (od Boga) sjediwewe granice i bezgrani-~ja, mere i bezmerja, kraja i beskraja, i Tvorca i tvari, i stajawa i kreta-wa, koje se (sjediwewe) zbilo (g¸gone=dogodilo) u Hristu, Javqenom u po-sledwa vremena, daju}i sobom ispuwewe Boìjeg predznawa... Ovu je Taj�

nu predznao (=predvideo) pre svih vekova Otac i Sin i Sveti Duh. Otacpo blagoizvoqewu, Sin po samodelatnosti (katã aítourg×an = samoovaplo�

}ewu), a Duh po sadejstvu... Bilo, dakle, da neko kaè Hristos, ili Tajna

Hristova, predznawe toga ima po su{tini jedino Sveta Trojica, Otaci Sin i Sveti Duh. Neka se niko ne ~udi kako Hristos, Koji je Jedan odSvete Trojice, biva predznavan/predvi|an od We, znaju}i da Hristos nijepredznan/predvi|en kao Bog, nego kao ̂ ovek, to jest Wegovo po domostrojuovaplo}ewe radi ~oveka... Tako je predznan Hristos ne po onome {to jepo prirodi bio za Sebe, nego po onome ~ime se javio postav{i docnijepo domostroju spasewa radi nas (ôvek=Bogo~ovek). Jer je zaista trebaloda Onaj Koji je po prirodi Tvorac su{tine postoje}ih bi}a, da On, po-staju}i (ôvek), bude i Samodelateq (Aítourgæn) blagodatnog oboèwaonima koji su postali, da bi Darodavac bi}a (å toñ eÞnai DotÁr) pokazaose i kao Darovateq ve~nog blagobi}a (toñ ¡e× eö eßnai Caristikæj)“. (PG90,620-624).

96) Glave o bogoslovqu i domostroju 1, 8 (PG 90,1181B): „~Oqen sofÿjtoñ musthr×ou tÁn dïnamin diaskopÁsaj å qeÙoj ãApæstoloj, fhs×n. ãIhsoсjCri stжj, cq ёj kaØ sÁm eron е aнtжj kaØ eÕj toпj aÕяnaj (Jevr.13,8), eÕdýj ¡e×kainæn tæ mustÁrion, kaØ mhd¸pote perilÁyei noæj palaioïmenon“.


297296


li biti i ‘iveti identi~ni, jer kad si ‘iv onda i jesi, ideluje{, i obratno. (Zato s pravom prime}uje Geseni us /Hebrew�Chal dee Lexi con t o t he Ol d Test ament , 1999, p. 219-222/, da glagol hw;h;„hava“=dahnuti, zna~i i ‘iveti i biti, i ima istozna~nost saglagolom: hy;x; „haja“=biti, postati, ‘iveti; Geseni us daqe sma-tra da glagoli hw;x; – hy;x; i hw;h; – hw;h; imaju isto poreklo).

Stoga, otkrivawe Mojsiju dinami~nosti Imena Bo‘i-jeg pokazuje „vezu Bo‘anskog Imena sa istorijom: Bog se ot-kriva ~ine}i savez sa jednim narodom“ i time sa rodomqudskim i svetom. (Edouard Cothenet, i n Di cti onai re Encykl opedi q uede l a Bi bl e, Abbaye de Mar edsous-Br epol s, 1987, pp.904-5). Ovo pak da-qe ukazuje ovde na mesijanski-hristolo{ki, eshatolo{kikarakter Imena Bo‘ijeg, {to vodi zakqu~ku da Jahve jesteImmanu-El: lae WnM;[i = S�nama�Bog! (Is.7,14). Nadaqe u KwiziIzlaska (34,5-10) Bog Sâm izra‘ava takav dinami~ki i mesi-janski sadr‘aj Svog Imena, {to jo{ vi{e isti~e kod Pro-roka Jeremije (11,4; 24,7; 30,22; 31,1; 32,38), Jezekiqa (11,20; 14,11;

36,28; 37,23) i Zaharije (8,8): „I bi}ete moj narod, i Ja bi}u

Bog va{“, a {to se ponavqa i u Novom Zavetu (2Kor.6,16; Jevr.

8,10), sve do Otkrivewa u eshatologiji (Otkr.1,4.8; 21,3-6; 22,13),kada svaki futur postaje prezent (kao {to je ranije u futurudo‘ivqavan prezent, tj. bivalo je prisustvo eshatolo{kog u sa-da{wosti),*) te zato Otkriveni u puno}i JaHVeH (=Hristos)

zavr{no ponavqa i ispuwava otkrivawe Svoga Bo‘anskogImena: „Svr{i se (g¸gonan)! Ja sam (¶gý eÕmi) Alfa i Omega,Prvi i Posledwi, Po~etak i Svr{etak, Koj i j este (å ˆn) iKoj i be{e (å Én) i Koj i dolazi (å ¶rcæmenoj), Svedr‘iteq (åPantokr£twr)“! (Za Ja sam i Jeste v. Izl.3,14 i Jn.8,28.58; 13,19;

za Be{e v. Jn.1,1-2.9; za Dolazi v. Mt.16,28; 21,9; 23,39; Jevr.10,37 –gde je eshatolo{ka prisutna dinami~nost ve}ma nagla{enaizrazom å ¶rcæmenoj=Dolaze}i, negoli da je re~eno å ¶sæmenoj=

=Budu}i, Koji }e biti, kako je prevedeno JaHVeH kod KlimentaAleksandrijskog: å ˆn kaØ å ¶sæmenoj=Koji jeste i Koji }e biti –

Stromata 5,6. PG 9,60A).– Prire|iva~i rimokatoli~ke Jerusalimske Biblije

(Écol e bi bl i q ue de Jérusal em, BJ, éd. Cerf /Pari s 1998) pi{u: „U imenu„Yahvй“ (Yahweh) treba svakako videti neku arhai~nu formuglagola „biti“ (кt re); neki prepoznaju ovde jednu faktitivnuformu tog glagola: „on ~ini biti“, „on dovodi u bi}e“. To jedaleko verovatnije jedan oblik proste teme/osnove, i re~zna~i: „On jeste“. [to se pak ti~e tuma~ewa, ta re~ ( Jahve)obja{wena je u Izl.3,14. Jer u tom mestu, govore}i (Mojsiju)od Sebe samoga, Bog moè upotrebiti samo 1. lice: „Ja sam“.Jevrejski se to moè prevesti bukvalno: „Ja sam to {to

jesam“ (ili: „Ja }u biti koji }u biti“), {to zna~i da Bog ne}eda otkrije Svoje ime; ali ipak, Bog ovde daje Svoje ime koje,po semitskom shvatawu, treba da Ga na neki na~in odre|uje.No jevrejski se moè prevesti tako|e bukvalno: „Ja sam onaj

koji jesam“ i, shodno pravilima jevrejske sintakse, to odgo-vara ovome: „Ja sam onaj koji jeste“, „Ja sam postoje}i“, aupravu su tako (to mesto) shvatili prevodioci Septuaginte:¶gý eÕmi å ˆn (=Ja sam Su{ti�Postoje}i). Dakle, Bog je jediniistinski postoje}i. To zna~i da je On transcendentan i os-taje tajna za ~oveka, i tako|e da On deluje u istoriji Svoganaroda i istoriji qudskoj, koju vodi ka jednom kraju=ciqu.Ovaj tekst (Izl.3,14-15) potencijalno sadrì onaj razvoj koji}e mu dati nastavak Otkrivewa. Sr. Otkr.1,8: „On be{e, On

jeste i On dolazi, Svedrìteq“ (BJ, p.108, n. e).– Videti, tako|e, i Sveti Jeronim, Com. i n Ep. Ephes.

l i b. I I , c. 3. PL 26,488-9.– O poreklu, zna~ewu i pravilnom ~itawu ovog Imena

Bo‘ijeg, tj. sve{tenog Tetragrama JHVH – hwhy (najpre u Post.

2,4; 4,6.26 itd.; svega oko 6.800 puta u MT, naj~e{}e u Psalmima, Is-torijskim kwigama i prva 3 Velika Proroka), me|u biblistima,starim i novim, nema pune saglasnosti. Mnogi smatraju topitawe do danas nere{enim, i mo‘da – nere{ivim. Sli~nomisli i na{ mladi biblista prof. Predrag Samarxi} (îkago).

*) V. Sv. Maksim, Odgovor 7. Talasiju: „Obi~aj je Svetog Pisma da zame-wuje vremena, i da ih me|usobno uzima jedno za drugo: i budu}e kao pro�

{lo, i pro{lo kao budu}e, i sada{we izgovara u wemu prethodno i uwemu potowe“ (PG 90,284).


299298


– Geseni us (Hebr ew-Chal dee L exi con on the Ol d Testament,1999,p.337-8) smatra da je hwhy ~itano kao hwOhy\ = Jaho, s obzirom daneki stari gr~ki pisci navode da Jevreji svoga Boga nazivajuIAW (Diodoros 1,94: „Ka`u da je zakon kod Judeja dao Mojsije,koji Boga naziva ’IAW“; kod Klimenta Aleksandrijskog,Stromata 5,6: „ãIaoue, {to prevedeno zna~i å ˆn kaØ å ¶sæme-

noj“ (=koji jeste i koji }e biti); kod Teodorita, Quest .15 ad Exod.:

„Nazivaju to (tetragram JHVH) Samarjani ãIabe, a Judeji ¾Iaw“).– Phi l i ppe Reymond u svom kra}em Di cti onai re d’Hébreu

et d’Araméen Bi bl i q ues (Cerf -SBF ,1999), upu}uju}i na najboqido sada HAL : The Hebr ew and Aramai c Lexi con of The Ol dTestament, Koehl er -Baumgatner (Study Edi ti on, Bri l l 2001, na ko-me je i sam sara|ivao), ka‘e da prevod hwhy sa „l ’Eternel “ (=Ve~�

ni=Svagdasu{ti) jeste „tendencija da se dâ etimologija zasno-vana na glagolu hyh „être“ (hajah=biti), ali u perspektivi kojanije jevrejska“ (p.154). Re~nik HAL ~ita Tetragram kao Yahweh(jer Jehovah smatra za pogre{no), ali dodaje da je i Yahwehsamo hipoteti~no originalna forma, od yвhх/ьp, nastalaili igrom re~i sa hy<h.a< (=jesam=bi}u) u 2Moj.3,14, ili transkrip-cijom Iaouai/e ili Iaou kod Klimenta Aleksandrijskog (Stro�

mata 5,6,34), ili od Origenove transkripcije Iabe u 2Moj.6,3,ili pak u imenima u kojima je Tetragram na kraju re~i, gdeje promewen u yahw i yвhp (dok je po drugima ovo yвhp = Why;bilo nezavisna re~, u kra}oj formi kao Hy; / hy;). Etimologiju Te�

tragrama pisci ovog izvrsnog jevrejsko-aramejskog re~ni-ka HAL smatraju kontroverznom (etymol ogy controversi al ): nekiga uzimaju kao imperfekt od hwh = dahnuti, dunuti, baci�

ti, ili od glagola hwh = biti, pozvati u bi}e, ili od hwh =‘arko/strasno ‘eleti, ili pak od ugaritskog hwt = govo�

riti; neki pak uzimaju kao imenicu, koja ozna~ava: bi}e,

bitisawe, a neki kao: ekstati~ni poziv, krik (ywOh=Hoj! =

Ah! Avaj! i sl., kao npr. u Is.1,4;5,8-21;17,12;18,1; 1Car.13,30 itd.).– Jevrejski pesnik i pisac André Chouraq ui (L ’uni ver s de

l a Bi bl e, t. I , E.L i di s, Par i s 1982, pp.3067.318-320) u svom prevodui tuma~ewu Izl.3,1-15 i 6,1-9 ka‘e da je „Ehje a{er ehje“, {toon prevodi sa „Ja }u biti koji }u biti“, dvostruka afirma-

cija bi}a: glagol je u 1. licu, u obliku zvanom imperfekt,koji izra‘ava trajawe i produ‘ewe obe}awa. „Bi}u kojibi}u“, ili jo{ (ponovqeno): „Ja }u biti, Ja }u biti“. JHVH=Ado-naj se prilago|ava, sa snisho|ewem, qudskom trajawu. Nekisu egzegeti videli u ovome na~in da se odu‘i/odlo‘i odgo-vor, {to je gramati~ki mogu}e (v. drugi Bo‘ji odgovor u Izl.33,19). JHVH je Bog koji ne govori lako svoje Ime, ali On de-luje za qude (Is.45,15). ̂ ovek vere shvata da su ova dva aspektaspojiva. – Glagol haja, biti, ovde je u arhai~nom oblikuhava. On je u imperfektu traju}em, ali u 3. licu. To je jo{jedan ustupak qudima koji nalaze da je lak{e govoriti oWemu nego li govoriti Wemu.

– Videti tako|e i The Oxf ord Bi bl e Comment ary, Ed.by J.Bar ton and J.Muddi man,Oxf or d Uni ver si ty pr ess, 2001, pp. 70-71. –Tako|e R. de Vaux, Hi st oi re anci enne d’I srael , Par i s 1978, t. 1,338-357. – Tako|e kwigu: Cel ui qui est . I nterpretati ons jui veset chr eti ennes d’Exode 3,14, ed. A. de L i ber a et E. Zum Br unn, Par i s/Cer f 1986. – Op{irniju bibliografiju videti u ~lankuYAHVE (E. Li pi nski ) u: Di cti onai re Encykl opedi q ue de l a Bi bl e,Abbaye de Mar edsous-Br epol s, 1987, pp.1347-50.

® ® ®

Otkrivewe Bo‘ije Mojsiju pod Gorom Horivom, u Kupi-ni neopalimoj, bilo je svakako korak napred od otkrivawaBoga Ocima-Patrijarsima (mada Avraam, a ne Mojsije, ostajeOtac vernih, i {irih je razmera od Mojsija, kao {to veli i Ap.Pavle). Slede}i korak daqeg otkrivawa Bo‘ijeg bio je krozProroke, naro~ito kroz Isaiju. No, i ovo sinajsko otkriva-we Imena Bo‘ijeg Mojsiju jeste u promisaonom okviru iperspektivi Bo‘ijeg Otkrivawa ~oveku i svetu, koje je uveki skriveno, jer poziva u ve}e op{tewe=savez=zajednicu. Moj-siju se otkriva An|eo-Hristos, Koji sada, uza sve odnose saPatrijarsima (ipak pojedina~ne, ili s mawim grupama), na Si-naju sklapa savez sa ~itavim jednim Narodom, {to je sveikona Wegovog saveza-sjediwewa sa Crkvom. On }e taj narodi izvesti iz Egipta i prevesti preko Crvenog Mora – Pasha

(„Hristos – na{a Pasha, iz smrti nas u ‘ivot prevede“, pevamo


301300


na Uskrs) – On }e im dati Zakon na Sinaju, On }e ih i voditikroz pustiwu, {to je opet slika putovawa Crkve kroz isto-riju ka Zemqi Obe}anoj, eshatolo{kom Mesijanskom Car-stvu. – Re~i kojima je Bog izgovorio svoje Ime Mojsiju:„Ehjeh a{er Ehjeh“, i JHVH (ako je taj tetragram rezime tihre~i, ili tajanstveni nagove{taj, otkrivawe-skrivawe ve}e i du-bqe Tajne, shodno Areopagitu i Maksimu Ispovedniku i Grigo-riju Palami), te re~i nisu ipak „polagawe potpunog ra~una“Mojsiju, u Starom Zavetu, nego ozna~avaju stvarnost Jahveo-vog, Bo‘ijeg-Mesijinog-Hristovog prisustva i dejstva,stvaranog saveza�zaveta (ali ovaj u Starom Zavetu je vi{e putanajavqivan i sklapan, i opet najavqivan u novozavetnoj perspek-tivi, tj. eshatolo{koj puno}i).

– U svakom slu~aju, to Bo‘ije Ime je nagove{taj, stvarnia opet tipolo{ki, pri~asni, participantni i pozivaju}i upuniju zajednicu, onog Novog Imena, koje spomiwe Hristos,i jo{ ~e{}e Apostoli u Novom Zavetu, i koje se u Apokalip-sisu kazuje kao Novo Ime, i Nova Pesma: „Evo sve ~inim No�

vim!“ Nije zato ~udno {to se dato Mojsiju Ime Bo‘ije nala-zi u formi futura; ne zato {to se pori~e Bogu pro{lostili sada{wost, nego {to je takva perspektiva Bo‘jeg Ot-krivawa – mesijanska, eshatolo{ka, Hristolo{ka. Najboqei najpotpunije je to Ime shvatio Sv. Jovana Bogoslov u Ot-krivewu kada je zabele‘io da je to „Onaj Koji Be{e, KojiJeste, i Koji Dolazi“ (pre Dolaze}i, negoli Budu}i, jer je todinami~nije i ve}ma otkrivaju}e). – U Psalmima je stalno pri-sutan taj ose}aj i prisustva i opet dolaska Gospoda, kaouostalom i Pesmi nad Pesmama, i kod Prorokâ, naro~ito u2. delu Kwige Proroka Isaije... – O~igledno da je „Ehjeh

a{er Ehjeh“ i JHVH dato u perspektivi daqeg Bo‘ijeg ot�

krivawa, u perspektivi Mesijanskoj, novozavetnoj, eshato-lo{koj, i ne mo‘e se shvatati i tuma~iti samo u okvirimaStarog Zaveta (kako to rade neki savremeni biblisti, vrte}ise u krugu za~aranom, bezperspektivnom, zatvorenom, pod utica-jem uskogrudog ravinskog Judaizma, koji je, na‘alost, potisnuoonaj pravi, Biblijski).

®Ka‘e Sv. Grigorije Bogoslov: „Bog je svagda bio, i jeste,

i bi}e; boqere}i svagda Jeste. Jer ovo „be{e“ i „bi}e“ de-lovi su na{eg vremena i teku}e/tro{ne prirode, a On jesvagda Jestastvuju}i/Postoje}i/Bituju}i, i tako Sebe nazivajavqaju}i se Mojsiju na Gori Sinaju... On prevazilazi svakipojam vremena i prirode... On nas onim shvatqivim (o Sebi)privla~i Sebi, a onim neshvatqivim zadivqava, zadivqe-no{}u pak biva ve}ma ‘eqen/qubqen (od nas), a ‘eqewem/qubavqu – o~i{}uje nas, a o~i{}uju}i – ~ini nas bogoliki-ma. A kada takvi postanemo, onda razgovara kao sa Svojimai, da ka‘em i smeliju re~: biva Bog bogovima (=obo‘enima u

Hristu) sjediwavan i poznavan, i to izgleda toliko, kolikove} poznaje (kao Svoje) one koji }e Ga poznati“ (Ps.81/82,1; 1Kor.13,12;

Ef.2,19-22; G al.4,9. – Beseda 38,7=45,3. PG 36,317=625).

+ Episkop Atanasije, umirovqeni Hercegova~ki(Jerusalim, 2002 – Trebiwe 2004).

isus hristos je isti ju^e, danas i...

Documents