ivan ejub kostić: hasan al-bana i pokret muslimanske braće

7/30/2019 Ivan Ejub Kosti: Hasan al-Bana i pokret Muslimanske brae

1/15

Kom, 2012, vol. I (1) : 113127 UDK: 28:929 - .329.3:28(620)"19"

Pregledni radReview article

H -B pk

Mmk

Ivan Ejub Kosti1

Balkanski centar za Bliski istok, Beograd, Srbija

Rad ima za cilj da priblii ivot i misao Hasana al-Bane, osnivaa iidejnog tvorca najvanijeg savremenog pokreta za islamski preporod Muslimanske brae. Namera rada je bila da pokaemo kakve su okolnostibile u Egiptu u vreme formativnog perioda misli Hasana al-Bane i osni-vanja pokreta Muslimanske brae kako bi se bolje shvatio viedimenzio-nalni karakter organizacije koja je danas, nakon skoro devedeset godina

od osnivanja 1928. godine, prvi put dola na vlast u Egiptu. Takoe, radse bavi i odnosom Hasana al-Bane prema kolonijalizmu, tradicionalnojulemi, nacionalizmu, komunizmu, demokratiji i tradicionalnim islam-skim vrednostima. Poseban naglasak u radu stavljen je na uticaj sujskemisli na Hasana al-Banu, koji je od rane mladosti bio duboko vezan za ha-sajski tarikat.

Kljune rei:Hasan al-Bana, Muslimanska braa, sufzam, religijski naciona-lizam, drutveni aktivizam

Uvod

Pokret Muslimanske brae tokom decenija postao je globalni fenomenkoji privlai sve veu panju naunika iz razliitih polja drutvenih nauka. Uuvodu rada posebno bih eleo da posvetim panju dvema pojavama koje sedirektno ili indirektno tiu pokreta Muslimanske brae.

Kontakt autora: [email protected]


2/15

114 I. E. Kosti, Hasan al-Bana i pokret Muslimanske brae

Prva taka je pitanje sekularizacije i desekularizacije u svetu. Temelji se-kularizacione teorije postavljeni su u doba prosvetiteljstva. U savremenom

dobu, sekularizaciona teorija svoj vrhunac je dosegla preteno u radovimadrutvenih nauka pedesetih i ezdesetih godina dvadesetog veka. Ideja kojuje ova teorija zastupala glasila je da modernizacija drutva vodi opadanju re-ligioznosti, kako u drutvu, tako i u svesti pojedinca (Berger 2008: 12). Me-utim, u poslednjih trideset godina ova pretpostavka pokazala se u velikojmeri pogrenom. Ne samo da do sekularizacije sveta nije dolo, ve je taj pro-ces esto na mnogim mestima u svetu izazvao nastajanje snanih pokreta pro-tiv sekularizacije (isto: 13). Upravo, u navedenom kontekstu najee se kaoprimer navode islamske zemlje. Nakon islamske revolucije u Iranu 1979. go-

dine i jaanja mnogobrojnih verskih pokreta irom Bliskog istoka, nametnutipseudosekularni sistemi u islamskim zemljama stavljeni su pred velike iza-zove. Ono na ta je posebno vano skrenuti panju u ovom delu rada, jesteda islamski preporod nikako ne sme da se dovodi u vezu, kako to mnogi sa-vremeni zapadni intelektualci ine, sa manje modernizovanim i zaostalim ob-lastima drutva. Sluaj sa islamskim preporodom upravo je suprotan. Jednaod njegovih najsnanijih karakteristika jeste upravo injenica da je on uspeoda mobilie iroki drutveni spektar ljudi u gradovima sa visokim nivoommodernizacije. Islamski preporod je uspeo da privue ne samo ljude iz niih

slojeva drutva ve i ljude sa visokim stepenom obrazovanja (isto: 18). Kadase danas osvrnemo na istorijat Muslimanske brae, moemo slobodno rei dasu oni skoro pa idealan primer za sve navedeno. Pokazali su nesvakidanjusposobnost za mobilizaciju ljudi, kao i istrajnost u borbi za tradicionalne vre-dnosti islamskog uenja koja je rezultirala ouvanjem verskih ubeenja mu-slimana. Takoe, pokazali su i beskompromisnost u viedecenijskoj borbi zaslobodu muslimanskih zemalja irom Bliskog istoka, prvo protiv zapadnih ko-lonizatorskih sila, a zatim protiv pseudosekularnih autokratskih reima.

Drugo pitanje kome u se u uvodu posvetiti, jeste politiki islam, ter-min koji se esto koristi kako bi predstavio iroki raspon pojedinaca i organi-zacija koje se zalau za kreiranje drave i drutva prema islamskim naelima.On danas, ujedno, predstavlja najupadljiviji ali i najkontroverzniji fenomensavremenog muslimanskog sveta, koji neretko dovodi do velike pojmovnekonfuzije. Razlog za kontroverzu lei u tome to termin politiki islam nijepokazao dovoljni kapacitet za precizno razgranienje izmeu pokreta koji sezaista slue legitimnim sredstvima za postizanje politikih ciljeva i onih kojise slue radikalnim metodama kako bi ostvarili svoje politike ideje. Kaoposledicu ovakve situacije danas imamo optu pojmovnu zbrku da se termi-ni poput: islamisti, salafsti, vahabisti, dihadisti, prepliu, a ne tako retko

koriste i kao sinonimi u kontekstu pokreta koji se svrstavaju pod pojampolitikog islama. Muslimanska braa su tako, zavisno od konteksta i vre-


3/15

115Kom, 2012, vol. I (1) : 113127

mena, esto tokom istorije bivala etiketirana, najee tendenciozno, potpu-no pogrenim pojmovima.

Hasan al-Bana

Hasan al-Bana roen je u oktobru 1906. godine u Mahmudiji, selu kojese nalazi 150 kilometara severno od Kaira. Otac mu je bio imam u lokalnojdamiji i hanbalitski uenjak. Pored oca, najvei uticaj na njegov razvoj ima-e ejh Muhamad Zahran, lokalni uitelj u medresi koju je al-Bana pohaao.Ve po upisu u osnovnu kolu, al-Bana e postati lan, a ubrzo i lider, kol-skog Udruenja za moralno ponaanje. Jo u ranom detinjstvu, sa trinaest

godina e prisustvovati i prvomzikru1

mistikog reda Hasajskog bratstva.Al-Bana je toliko bio fasciniran sujskim uenjem i obredima da e biti pri-padnik Hasajskog bratstva narednih dvadeset godina, dok e za sujskouenje ostati duboko vezan tokom itavog ivota. Posredstvom hasajskogreda doi e u kontakt sa Hasajskim udruenjem za milosre u kome ebiti veoma aktivan lan. Glavni ciljevi udruenja bili su ouvanje islamskogmorala i suprotstavljanje hrianskim misionarskim aktivnostima u egipat-skim gradovima. Al-Bana e ve sa trinaest godina postati sekretar udru-enja i upoznae Ahmeda al-Sukarija, koji e kasnije imati znaajnu ulogu u

razvijanju ideja Muslimanske brae. U svojim memoarima, koji e biti ob-javljivani u ocijelnom asopisu bratstva, al-Bana e pisati da je za njegaHasajsko udruenje za milosre bilo pretea i idejna inspiracija za pokretMuslimanske brae. Ova Banina konstatacija bie jedan od vanih aspekataovoga rada. Pokuau da pokaem koliko je Banina veza sa suzmom imalauticaja na njega, kao i na organizaciju i ustrojstvo bratstva.

Nakon tradicionalnog obrazovanja koje je stekao od svoga oca i u lo-kalnoj medresi, al-Bana se opredelio da se upie na Univerzitet Dar el Ulumu Kairu. Darel Ulum je osnovan 1873. godine sa aspiracijama da bude prviegipatski univerzitet po ugledu na evropske moderne visokoobrazovne in-stitucije. Tako moemo rei da je al-Bana zapravo stekao dvojno obrazova-nje, kako tradicionalno tako i moderno tokom studiranja na sekularnomuniverzitetu kakav je bio Dar elUlum. Na Dar el Ulumu upisao se na pe-dagoki smer sa eljom da postane uitelj. Studije zavrava 1927. godine, udvadeset prvoj godini, nakon ega je prihvatio posao uitelja arapskog je-zika u osnovnoj koli u gradu Ismailija koji se nalazi u blizini Sueckog ka-nala. U Ismailiji e 1928. godine osnovati Muslimansku brau i bie njihovvoa sve do februara 1949. godine, kada je na njega izvren atentat u kojemje i ubijen.

1 Sujski obred invokacije boijih imena.


4/15


Hasan al-Bana i osnivanje Muslimanske brae

Kada je Hasan al-Bana osnivao bratstvo, verovatno nije mogao ni dapretpostavi da e ono biti najvaniji pokret koji je nastao tokom 20. veka naprostorima arapsko-muslimanskog sveta.

Da bi se shvatilo uenje Hasana al-Bane, moramo da razumemo tada-nje okolnosti u Egiptu, u kojem je vladala potpuna neravnopravnost unu-tar drutva. Britanci su iveli u raskonim kuama i u blagostanju, dok suEgipani bili u potpuno potlaenom poloaju, oseajui se ponieno i za-visno od britanske kolonijalne vlasti. Iako od 1922. godine Egipat dobijanezavisnost od Britanaca, oni su i dalje zadrali puno pravo da se meaju u

unutranju politiku Egipta u sluaju ako bi njihovi ekonomski interesi biliugroeni. Takoe, Britanija je tada jo uvek drala u vlasnitvu i KompanijuSuecki kanal ije se sedite nalazilo u Ismailiji. Bana je po dolasku u Isma-iliju bio ogoren dominacijom materijalizma i sekularizma i, kako je onpercipirao, rasprostranjenom zapadnjakom moralnom dekadencijom (Eu-ben i Zaman 2009: 50). Naravno, bio je veoma pogoen bolnim prizoromeksploatacije egipatskih radnika zarad stranog prota (isto: 50). Po Ba-ninim reima, Braa su osnovana 1928. godine nakon to su ga u nave-denim uslovima u Ismailiji estorica radnika molila da ih povede putemslave islama i da im pomogne da se oslobode eksploatacije stranih kom-panija (isto: 51). U njegovim memoarima pronalazimo da je ime orga-nizacije izabrao sam, rekavi: Mi smo braa u slubi islama; znai mismo Muslimanska braa (Banna 1952: 18). Nakon osnivanja organizacije,al-Banin osnovni cilj bio je da prikupi to vei broj simpatizera. Kako bi toostvario, okrenuo se propovedima koje je, za razliku od tradicionalnihbogoslova, odravao svuda gde je imao pristup veem broju ljudi. U mla-dosti, dok je studirao u Kairu, svoj propovedniki aktivizam ograniavaoje na damije i kole, dok je u Ismailiji odluio da svoje aktivnosti proiri ina mesta kao to su restorani i druga popularna sastajalita gde je mogaopotencijalno da dopre do obinih ljudi, poput radnika, trgovaca, dravnihslubenika, itd. Ovakav vid Baninog aktivizma ubrzo se ispostavio kao kraj-nje uinkovit jer je broj simpatizera Muslimanske brae u Ismailiji nakonveoma kratkog vremenskog intervala poeo osetno da raste. Zbog rastuepopularnosti, pokret ne samo da je poeo da skree panju na sebe, ve jestekao i prve neprijatelje. Al-Bana je bio optuivan po najrazliitijim osno-vama. Neki su ga optuivali da je komunista, neki da je vafdista i da radiprotiv Sidki pae, a neki da je republikanac koji eli da svrgne kralja Faru-ka. U tom periodu ak je, na zahtev premijera, pokrenuta i istraga, na ijem

elu je bio ministar obrazovanja. Na kraju, Bana je osloboen svih optubi(Mitchell 1969: 10).


5/15

117Kom, 2012, vol. I (1) : 113127

Takoe, postoje i odreene kontroverze i neslaganja oko al-Baninog zna-aja za osnivanje organizacije. Bliski prijatelji ve pomenutog Ahmeda al-

-Sukarija tvrdili su da je al-Bana prenaglaavao svoju ulogu i doprinos uoblikovanju ideologije i organizacije pokreta. Oni su smatrali da je za ar-maciju pokreta najzasluniji upravo al-Sukari, koji je bio i idejni tvorac Ha-sajskog udruenja za milosre i da su Muslimanska braa samo preuzelanjegov model organizovanja Udruenja. Meutim, ove optube teko moguda se uzmu kao verodostojne jer ni sam al-Bana, u svojim memoarima, nespori veliku ulogu svog vernog prijatelja al-Sukarija. Pored toga, al-Bana ial-Sukari ostali su najblii saradnici maltene sve do Banine smrti.

Nakon pet godina provedenih u Ismailiji, al-Bana je traio i dobio pre-

metaj u Kairo. Tako on 1932. godine odlazi u Kairo, gde je njegov mlai bratAbdul Rahman al-Bana bio na elu Udruenja za islamsku kulturu. Ubrzoe se dva pokreta stopiti u jedan, to e predstavljati prvi ogranak Musliman-ske brae u Kairu. U periodu od 1932. do 1939. godine, pokret e prerasti ujedan od najznaajnijih u Egiptu. Prva skuptina Brae odrae se maja 1933.godine. Na njoj se glavna rasprava vodila o problemu hrianskih misio-nara, povodom ega je skuptina sastavila i pismo kralju Faruku u komezahteva od njega da stavi pod kontrolu rad hrianskih misionara. Tom pri-likom, Bana je takoe denisao i est osnovnih taaka na kojima bi trebalo

da se temelji budua novostvorena islamska drava: 1. interpretacija Kuranau duhu vremena; 2. jedinstvo muslimanskih nacija; 3. podizanje ivotnogstandarda i uspostavljanje socijalne pravde; 4. borba protiv nepismenosti i si-romatva; 5. osloboenje muslimanskih zemalja od strane dominacije i 6. pro-mocija islamskog mira i bratstva irom zemaljske kugle (Armstrong 2000: 245).

Ubrzo nakon prve skuptine, iste godine odrana je i druga skuptina po-kreta na kojoj su se lanovi prevashodno posvetili vidovima propagande. Ta-koe, doneta je i odluka o pokretanju prvog asopisa Brae pod nazivom

Majallat al-Ikhwan al-Muslimin (asopis Muslimanske brae). Inae, al-Banaje bio veoma koncentrisan na propagandu i popularizaciju pokreta. Smatraoje da je to kamen temeljac koji bi pokretu omoguio da postigne kritinu ma-su koja bi mogla da dovede do korenitih drutvenih promena. Priliku za re-grutaciju novih simpatizera video je meu mladima, zbog ega je detaljnorazraen plan propagandnog delovanja Brae po srednjim kolama i univer-zitetima irom Egipta. Al-Bani je to posebno bilo blisko jer je kao uitelj imaodosta iskustva u radu sa mladima. Trea konferencija Muslimanske brae odr-ana je 1935. godine. Glavna tema ove konferencije bio je veliki porast brojalanova organizacije. Uspostavili su se jasni kriterijumi po kojima neko moeda postane lan organizacije, kao i sama hijerarhija i struktura pokreta. Struk-

tura organizacije veoma je liila na vojnu hijerarhiju. itava organizacija bilaje podeljena na bataljone, dok je na njenom elu veoma suvereno bio al-Bana.


6/15


Za potpuno oblikovanje organizacije od kljune vanosti bila je peta kon-ferencija Brae koja je odrana 1939. godine, kada se ujedno proslavila i dese-

togodinjica od osnivanja pokreta. Al-Bana je na ovoj konferenciji lanovimajasno izrazio ideju Muslimanske brae sledeom porukom: Pokret je sala-stika poruka, sunitski put, sujska istina, politika organizacija, atletska gru-pa, kulturno-edukativno drutvo, ekonomska kompanija i drutvena ideja(Mitchell 1969: 14). U istom govoru, zavrnim reima al-Bana je nedvosmi-sleno istakao i krajnje ciljeve grupe koji su morali da se postignu strpljenjemi preciznim planiranjem, i da je samo putem direktnih akcija, a ne ispraznimgovorima i sloganima, mogu preporod islamskog sveta (isto: 15).

Nakon Drugog svetskog rata, organizacija e izai jaa nego ikada. Njihov

beskompromisni antiimperijalistiki stav, podrka palestinskom pitanju imnogobrojne kole i bolnice koje su Braa osnovala tokom rata kako bi po-magali radnikoj klasi koja je bila veoma pogoena ratom, doneli su im ve-liku popularnost meu Egipanima. Takoe, u prilog im je ila i injenica dase njihov tada glavni konkurent, nacionalistika partija Vafd, iskompromito-vala u oima svojih pristalica zbog saradnje sa Britancima tokom rata. Popodacima Muslimanske brae, nakon 1945. godine organizacija je imala vieod pola miliona aktivnih lanova i stotine hiljada simpatizera.

Misao Hasana al-Bane iideologija Muslimanske brae

Nema sumnje da je misao Hasana al-Bane izgradila svoju ideoloku osno-vu u pokretima i linostima iz islamske istorije. U njegovom uenju mogu seprepoznati uticaji od Ibn Tajmije, preko Abd al-Vahaba do Muhameda Ab-duha i njegovog uenika Raida Ride. Meutim, da bi se bolje shvatilo uenjeHasana al-Bane, moramo da obratimo panju i na prilike u Egiptu izmeudva svetska rata. Osnovna razlika izmeu Muslimanske brae i dotadanjihpokreta i drutvenoangaovanih linosti jeste izraeni populistiki aktivi-zam na koji se organizacija fokusirala. Nakon 1922. godine i nominalnenezavisnosti Egipta, mnogi Egipani su poeli da gube poverenje u naciona-listiki orijentisanu partiju Vafd koju su poeli da doivljavaju kao previeblisku britanskim kolonijalnim vlastima. Kao posledica toga javila se potrebaza organizovanim pokretima koji bi imali sposobnost da progovore u imenaroda potlaenog od strane kolonizatora i da dopru do irokih narodnihmasa. U ovom kontekstu, na al-Banu moemo gledati kao na intelektualcaiz Treeg sveta koji je bio roen u feudalnom drutvu (koje je bilo) pot-kopano, kako od strane britanskog imperijalizma tako i od strane sekularnog

racionalistikog svetonazora zapadne modernosti (Abu-Rabi 2002: 125).Protivei se eksploataciji i stranom faktoru, al-Bana se snano zalagao za


7/15

119Kom, 2012, vol. I (1) : 113127

ideju islamskog preporoda. Smatrao je da je dolo vreme da on ne sme vieda bude zarobljen u krugovima muslimanskih intelektualaca i uenjaka, kao

to je to prethodno bio sluaj sa velikanima salastiko-reformistikog po-kreta Damalom al-Afganijem, Muhamedom Abduhom i Raidom Ridom.Al-Bana je takoe bio i otar kritiar tradicionalne uleme i al-Azhara kaovrhovnog verskog autoriteta u zemlji. Smatrao je da ulema mora da igramnogo aktivniju ulogu i da bude to je mogue blia narodu, kao i da je do-lo vreme za direktnu akciju. U Baninim memoarima nalazimo njegoverei upuene ejhu Dadaviju, istaknutom azharskom alimu, koji mu je save-tovao da se kloni problema i da vodi brigu o sebi:

Ne slaem se nimalo s Vama, gospodine. Mislim da je (Va savjet)odraz krize i lijenosti (s Vae strane) i bjeanje od odgovornosti. egase bojite? Vlade ili Azhara? Vaa penzija dovoljna Vam je (za ugodan i-vot) kod kue... Zar ne morate biti razliiti od ostatka ovog naroda, na-ivnog muslimanskog naroda koji trai svoje dragocjeno vrijeme ukafanama?

Taj narod, koji zapravo zrai vjerom, jeste odbaena snaga, to je i-njenica koja omoguuje ateistima i nemoralnim ljudima da stalno pro-pagiraju svoje ideje i knjige. Sve to se dogaa dok vi (ulema sa Azhara)

pokazujete nemar i bezbrinost.Moj potovani ejhu, ako proputate da radite u ime Boga, onda ba-rem radite za platu koju primate u ime islama.

Jer, ako li islam iezne, vi, ulema, neete nai hrane za jelo, niti nov-ca za troenje. Stoga, barem uradite neto da zatitite vlastite interese, aki ako propustite zatititi interese islama (Abu-Rabi 2002: 136).

U ovim svojim razmiljanjima i stavovima on je dosta podseao na al-Af-ganija, koji je takoe pozivao na aktivnije delovanjeuleme. A pod Afganijevimtutorstvom stasae veliki umovi Egipta, meu kojima su svakako najvanijiMuhamed Abduh i Sad Zaglul. Al-Afgani e tokom boravka u Kairu odrava-ti asove u svome domu gde e svoje uenike upoznati sa idejom panislamizmai sa idejom ustava, s ciljem da se ogranie moi vladara. Takoe, al-Afgani jesvoje uenike podstrekivao na aktivizam, ohrabrivao ih je da piu i izdajunovine, tekstove i lanke i da tim putem utiu na javno mnjenje. Kako jevreme odmicalo, rasla je sumnja meu konzervativnom ulemom i vlastima(naroito meu britanskim zvaninicima) prema Afganijevom naprednomuenju. Ulemi je smetala njegova naklonjenost lozoji, koja je odavno vebila okarakterisana kao neprijateljica islama, dok je u polugama vlasti rasla

zabrinutost povodom njegovog otvorenog propagiranja protiv evropskogkolonijalizma i imperijalizma. Meutim, s druge strane, al-Bana je ipak, za


8/15


razliku od al-Afganija koji je esto teio da ponudi brze formule za oporavakislamskog drutva, bio svestan toga da nita ne moe da se promeni preko

noi. U ovim Baninim stavovima, pak, moemo pronai uticaj po mnogimanajznaajnijeg islamskog reformatora s kraja 19. i poetka 20. veka Muha-meda Abduha. Za razliku od al-Afganija, Muhamed Abduh je bio uveren daje pre potrebna temeljna reforma drutva nego revolucija i da ne postojepreice na putu ka istinskoj reformi islamskog sveta. Tako, jo jednom, dabismo mogli da sutinski shvatimo Baninu lozoju, moramo biti svesni to-ga da je on umnogome bio primoran da pravi kompromise sa svojim ideja-ma o islamskom preporodu zbog injenice da je kao lider i organizatoruveliko u to vreme bio upleten u zbivanja u egipatskom drutvu. Ova i-

njenica nikako ne sme da dovodi u pitanje al-Banino istinsko strukturiranjemiljenja Muslimanske brae na svetopogledu koji je islam shvatao kao ve-ru, civilizaciju, nain ivota, ideologiju i dravu (Abu-Rabi 2002: 126). Nekizapadni naunici, poput Ane Belen Soed i Berija Rubina, ovo al-Baninoshvatanje islama kao potpunog sistema pripisivali su uticajima italijanskihi nemakih, faistikih i nacistikih ideologa i lidera izmeu dva rata. Ova-kav stav se ne moe ni u kom sluaju uzeti kao validan. Pre svega, jer jeshvatanje islama kao sveobuhvatnog sistema koji se tie svakog aspektaivota ustanovljen, moemo rei, sa samom njegovom pojavom. Takoe, u

spisima iz tog vremena nigde ne pronalazimo podatke da je al-Bana bio nabilo koji nain izloen uticaju nacistike ili faistike ideologije ili se na njihpozivao.

Organizacija e se na petoj konferenciji deklarisati kao politika. Po Ri-ardu Mielu, poetak involviranja pokreta u politiku borbu nije samo re-zultat njegovog omasovljavanja, ve i tadanje politike situacije iromarapskog sveta, pre svega u Palestini izmeu 1936. i 1939. godine (Mitchell1969: 16). Ali, uprkos tome to su se Muslimanska braa deklarisala kaopolitika organizacija, oni nikada nisu prerasli u politiku partiju, sve do 30.aprila 2011. godine kada je osnovana Partija slobode i pravde, koja je naprvim slobodnim parlamentarnim izborima u Egiptu 2011/2012. osvojila 47odsto glasova biraa, a njen kandidat Muhamed Morsi pobedio na predsed-nikim izborima. Prvenstveni razlog za to jeste to je al-Bana smatrao damuslimanima nisu potrebne politike partije i razliiti ciljevi, ve da trebanastojati da se ostvari samo jedan jedini cilj koji je zajedniki svim muslima-nima, a to je oporavakumme i stvaranja islamskog reformskog pokreta.Takoe, vano je spomenuti i Banine stavove u vezi sa reformom ustavnogureenja, koji su najbolje olieni u sloganu Brae Kuran je na ustav. Braasu smatrala da bi ustavno ureenje trebalo da izrazi volju naroda i da za-

titi njihove interese, a da svoje principe temelji na principima islama u svimivotnim pitanjima bez izuzetka (isto: 261). Bana je bio ubeen da bi takvo


9/15

121Kom, 2012, vol. I (1) : 113127

ustavno ureenje dovelo do jednake odgovornosti pred zakonom vladara ionih nad kojima se vlada.

to se tie ostalih oblasti drutvenih reformi, Bana se snano zalagao zareformu dravne slube. Njegova ideja se opet zasnivala na neophodnostiislamizacije dravne slube, u ovom sluaju pre svega u moralnom smislu.Smatrao je da je neophodno da se duh islama implementira u sva vladinaodeljenja, da se uspostavi kontrola nad ponaanjem pojedinca kako ne bi do-lazilo do dihotomije izmeu njegovog linog ponaanja i njegovog vladanjakao dravnog slubenika, kao i da se povea zapoljavanje svrenika Azhara uvojsku i miliciju. Snana antiimperijalistika platforma organizacije odredila

je stavove Brae prema reformi vojske. Kao i u prethodnim sluajevima, i re-

forma vojske je podrazumevala jaanje armije i rasplamsavanje njene revno-sti na temeljima islamskog dihada. Takoe, Bana je smatrao da vojna obuka,koja je po njegovom miljenju podrazumevala tehnike realne borbe, morada postane obavezna na svim univerzitetima i kolama (Mitchell 1969: 263).

Naroito su zanimljivi stavovi organizacije prema ideji nacionalizma(qawmiyya). Braa nacionalizam nisu povezivala sa Egiptom kao takvim, vesa injenicom da je Egipat muslimanska zemlja. U tom kontekstu, smatralisu da su patriotizam i nacionalna oseanja svete dunosti jer su u slubi vere.Isto tako, bili su ubeeni da je patriotizam prvi korak u borbi protiv impe-

rijalizma. Meutim, esto je nacionalistika retorika Muslimanske braeprelazila u arapski ovinizam. O tome najbolje moe da svedoi pismo kojeje kao vrhovni voa Hasan al-Bana u ime Muslimanske brae 1936. godineposlao kralju Faruku I, premijeru Musta al-Nahasu i svim poglavarima arap-skih zemalja. Ovo pismo je poznato pod nazivom Prema svetlosti (Nahwaal-nur). U nekoliko navrata, u pismu al-Bana istie na prvom mestu neophod-nost arapskogjedinstva, a tek potom jedinstvo muslimana. Takoe, na slikovitnain objanjava vezu izmeu islama i nacionalne veliine. On navodi danacionalistike slike koje mogu da podstaknu mlade da rtvuju svoje ivotei krv zarad otadbine, u arapskim zemljama jedino mogu uspeno da se ar-miu ako se kombinuju sa uenjem pravog islama. Armativni stavoviMuslimanske brae prema ideji nacionalizma naroito mogu da se oitaju udananje vreme. U poslednje dve decenije, Muslimanska braa i njihovi og-ranci u drugim arapskim zemljama, zarad partikularnih interesa, po potrebise sve ee koriste nacionalistikom ideologijom pozivajui se na istotu iuzvienost nacije, na mitove, na iskonstruisane tradicionalne neprijatelje idruge nacionalistike matrice, uprkos injenici da je ideja nacionalizma usuprotnosti sa univerzalistikim uenjem islama. Za veliki uspeh u veiniarapskih zemalja, organizacija Muslimanske brae upravo moe da zahvali

svom pragmatinom stavu prema ideji nacionalizma koju su toliko kritiko-vali kao zapadnu vrednost koja je nametnuta islamskom svetu. Svakako,


10/15


nacionalizam koji su armisala Braa nije isti nacionalizam kakav postoji naZapadu. Najpre, termin koji bi najbolje odgovarao ovom fenomenu jeste

religijski nacionalizam, koji je veoma uspene rezultate dao i u sluaju stva-ranja Pakistana. Zato se veoma esto kao parnjak Muslimanskoj brai naIndijskom potkontinentu navodi organizacija Demaati islamiiji je idejnitvorac i osniva bio Abu-l-Ala Mavdudi. Isto kao i u sluaju Muslimanskebrae, i Mavdudi je bio veliki kritiar zapadnjake ideje nacionalizma, ali seni on nije libio da se koristi njime u periodu borbe za stvaranje pakistanskedrave kako bi mobilisao vernike za postizanje tog cilja.

Pored poimanja nacionalizma, vano je istai i al-Banino shvatanje sta-tusa i uloge damije, za koju je smatrao da mora da se preobrazi iz statinog

mesta bogotovanja u sredite islamske revolucije i obnove (Abu-Rabi 2002:142). Takoe, al-Bana je na veoma lucidan nain objanjavao vezu izmeu ko-munizma, diktature i demokratije, s jedne strane, i islamskog namaza (mo-litve), s druge:

Islamska molitva... nije nita drugo do dnevno obuavanje u prak-tinom i drutvenom organiziranju, spajajui osobine komunistikog re-ima sa osobinama diktatorskih i demokratskih reima... U trenutkukada vjernik stupi u damiju, on shvata da damija pripada Bogu a ne

nijednom od Njegovih stvorenja. Vjernik zna da je jednak drugima kojisu tu, ma ko da su ti drugi. Tu (u damiji) nema velikog, nema malog,nema visokog, nema niskog, nema vie grupa niti klasa... A kada mujezinpozove: Sada je vrijeme namaza!, svi ti vjernici formiraju jednaku masu,kompaktan blok, iza imama... To je osnovna vrijednost diktatorskih re-ima: jedinstvo i red pod pojavom jednakosti. Sam imam je, u svakomsluaju, ogranien uenjima i pravilima namaza, i ako li on posrne, ilipravi greke u uenju ili u svojim postupcima, svi koji su iza njega imajudunost da mu ukau na greke i da ga vrate na pravi put tokom molitve,a sam imam je obavezan da prihvati savjet i, naputajui svoju greku,vrati se razumu i istini. To je ono na ta se najvie poziva demokratija(isto: 143).

U periodu izmeu 1936. i 1939. godine, doi e i do prvih podela unutarorganizacije. Deo lanstva je smatrao da u cilju promena u Egiptu i u arap-skom svetu moe, ako je neophodno, da se posegne i za silom. lanovi kojisu zastupali ovakav stav pozivali su se na hadis poslanika Muhameda kojikae da, ako vernici svedoe nepravdu od strane vladara, moraju da jeisprave rukama. Al-Bana se suprotstavio ovakvim stavovima 125. kuranskimajetom sure Pele: Na put Gospodara svoga mudro i ljepim savjetom pozivaji s njima na najlepi nain raspravljaj! Gospodar tvoj zna one koji su zalutali


11/15

123Kom, 2012, vol. I (1) : 113127

s puta Njegova, i On zna one koji su na Pravome putu. Ova razlika u milje-nju dovela je do toga da je jedan odreeni broj lanova napustio organizaciju

i osnovao 1939. godine Udruenje omladine poslanika Muhameda. Razlikakoja se javila u pristupu osetljivim politikim i drutvenim pitanjima vanaje jer e tokom istorije Muslimanska braa doivljavati podele na meke itvre struje unutar organizacije. Al-Bana je bio veoma uasnut kada je1948. godine, nakon poraza Egipta za samo nekoliko dana od izraelske ar-mije, ubijen tadanji premijer Egipta al-Nukrai, koji je organizaciju Musli-manske brae proglasio ilegalnom. Uprkos Baninom zgraavanju nad timdogaajem, smatra se da su odgovornost za taj atentat snosila Braa, to jestupravo jedna od njihovih radikalnih frakcija. Nakon ovog dogaaja, novi

premijer Egipta al-Hadi bio je odluan u nameri da se obrauna sa Musli-manskom braom. Pod njegovom vlau, mnogi njihovi lanovi bie ubijani,zatvarani i mueni. Al-Hadi je direktno organizovao atentat na Banu 12. fe-bruara 1949. godine. Ovim postupkom egipatska vlast je prouzrokovala upra-vo suprotan efekat jer, nakon pogibije, al-Banu su njegovi sledbenici proglasilimuenikom nacije (Euben i Zaman 2009: 52). Na elu organizacije nasledi-e ga Hasan al-Hudejbi, penzionisani sudija. Al-Hudejbi nije posedovao nipriblinu harizmu kao al-Bana, ali je bio blizak dvoru to je Brai omoguiloda nastave sa svojim aktivnostima.

Sufjsko uenje i Hasan al-Bana

Kao to smo ve u radu rekli, al-Bana je bio pripadnik sujskog reda ha-safja. Verovatno pod uticajem sujskog uenja, on je insistirao na tome daga njegovi sledbenici oslovljavaju sa murid(u doslovnom prevodu, vodi,instruktor), to je bila sujska titula. Meutim, postavlja se pitanje u kojojje meri suzam uticao na al-Banin ivot i misao. Kako Abu-Rabi primeuje,al-Banino mistiko uenje i vjernost hasajskoj mistikoj koli, jo dok jebio mladi, oblikovali su njegovu nutarnju osobnost. Prema mom miljenju,to je bio, pojedinano uzev, najsnaniji faktor u al-Baninom uspostavljanjui odravanju jedne djelatne i vjerske i drutvene organizacije sa jasnomdrutvenom i politikom misijom (Abu-Rabi 2002: 129). Sam al-Bana na-vodi da ono to mu je najvie imponovalo kod hasajskog sujskog uenjajeste njegov pragmatizam u propagiranju plemenitih ideala islamske reli-gije (isto: 129). Izmeu ostalog, smatra se da je al-Bana bio pod uticajemsujskog uenja zbog njegove velike ljubavi prema Abu Hamidu al-Gaza-liju i njegovom delu Ihya ulum al-dn (Oivljavanje religijskih nauka). Ipak,u al-Baninoj misli moemo da prepoznamo jasnu kombinaciju pragmati-

nog aspekta obrazovanja koje je stekao i kome je bio izloen tokom studi-ja na Dar el-Ulumu i al-Gazalijeve ideje o prednostima obrazovanja u cilju


12/15


individualnog uzdignua, pre nego zbog drutva, i sujskog uenja o ono-stranom. Abu-Rabi, takoe, primeuje da je suzam kod al-Bane formirao

novi mentalitet koji je bio utemeljen na razlici koju suzam podvlai izme-u khassah i ammah, elite i obinih ljudi (Abu-Rabi 2002: 129). Moe sepouzdano rei da ga je suzam inspirisao na plemenitu misao da mu je i-votna dunost da olaka patnju obinih ljudi (isto: 130). U prilog ovoj tvr-dnji, Abu-Rabi navodi rei Afafa Marsota koji istie: Govoriti obinomnarodu idiomom (jezikom) koji razumiju, jezikom koji dolazi iz njihovetradicije i koji je bio vezan za njihove potrebe. Hasan al-Bana nije govorioo demokratiji ili ustavnim pravima, niti se koristio potanko izloenom ter-minologijom advokata koji su obrazovani u Parizu i zakljuuje da je al-

-Bana bio uvijek usmjeren ka masama (isto: 130). Po Baninim reima, je-dan od osnovnih principa koje je naglaavao ejh hasajski, sastojao se utome da se ne raspravlja o nejasnim i komplikovanim teolokim pitanjimapred obinim ljudima koji nisu u stanju da razumeju takav govor (isto: 130).Po ovome, al-Bana je umnogome podseao na Muhameda Abduha i RaidaRidu koji su takoe ukazivali na to da je, zbog delovanja uenjaka i pravnikaetiri pravoverne kole, islam postao potpuno nejasan i veoma komplikovanza obine vernike, koji ne poseduju dodatno obrazovanje iz islamskih na-uka. Dodue, trebalo bi naglasiti to da se Rida za razliku od al-Bane duboko

protivio sujskom uenju, uprkos tome to je u svojoj mladosti bio pripadniknakabandijskog tarikata. Al-Bana je verovao da je suzam metod duhov-nog uenja i pogled na svet, i da je on istorijska nunost (isto: 130). Smatraoje da su se zbog irenja islama van Arabijskog poluostrva, neki muslimaniveoma obogatili i da su dali prednost ovom ivotu u odnosu na buduisvet. Kao reakcija na ovo, al-Bana tvrdi da je bilo posve prirodno da se po-javi jedna grupa pravednih i pobonih ljudi koji su propovjedali protiv na-slada u ovom prolaznom ivotu. Rani su mistici stavljali naglasak na izgradnjumoralnog karaktera i na predanost Bogu. Zapravo, misticizam, koji ja na-zivam naukom obrazovanja i ponaanja, jeste samo jezgro islama. Mistici su,nesumnjivo, postigli vrlo odabrano i visoko mjesto u ovoj nauci (isto: 131).Navedeni citat al-Baninih rei jasno nam svedoi o njegovoj sutinskoj na-klonjenosti sujskom uenju. Ideja o esencijalnoj vanosti moralnog karak-tera i njegove uloge u islamskom preporodu moe se smatrati i centralnomidejom u itavoj misli Hasana al-Bane. Pored toga, Abu-Rabi smatra da jeal-Bana primenio na pokret Muslimanske brae sve to je primio od svogranog sujskog obrazovanja, poput: samodiscipline, pokornosti lideru ej-hu, ispunjavanja etikih pravila i standarda islama, itd. Po njegovom milje-nju, suzam je bio duhovni stroj koji je al-Bana pokrenuo na djelovanje i, u

krajnjoj analizi, on nije video oprenosti izmeu etikih i duhovnih ciljevasuzma i svoje vlastite drutvene prakse (isto: 132).


13/15

125Kom, 2012, vol. I (1) : 113127

Zakljuak

Kao to smo ve rekli u radu, nakon ubistva Hasana al-Bane 1949. godine,njegov naslednik na elu Muslimanske brae bie Hasan al-Hudejbi. O al--Hudejbijevom znaaju za Muslimansku brau tek je odnedavno poeloozbiljnije da se raspravlja u akademskim krugovima. Po miljenju BarbareZolner, autorke iscrpne studije o Muslimanskoj brai pod vostvom Hasanaal-Hudejbija, za tako neto postoji nekoliko razloga. Prvi i kljuni razlog kojiZolnerova navodi jeste elja zapadnih neoorijentalistikih i sekularno--fundamentalistikih akademskih krugova da predstave Muslimansku bra-u u svetlu radikalnih ideja u nameri da izjednae organizaciju sa pokretima

kao to su al-Kaida i druge fundamentalistike teroristike organizacije i saislamskim dihadistima. Dodue, mora se priznati da al-Hudejbi nije bio do-voljno odluan kako bi spreio jaanje ekstremnih ideologija i radikalnihfrakcija unutar organizacije tokom perioda velikog progona Muslimanskebrae od strane Nasera izmeu 1954. i 1971. godine. Zbog te injenice, mnogipripadnici organizacije smatrali su da al-Hudejbi nema dovoljnu harizmu isnagu, poput al-Bane, da bude na elu Muslimanske brae. Al-Hudejbi je usvom delu pod naslovom Duat la Qudat(Propovednici, ne sudije), koje je tam-pano 1969. godine, ponudio umerene smernice za budunost organizacijei smatra se prvim koji pobija Sajid Kutbove radikalne ideje, iznete u njego-vim antologijskim delimaMalim f al-tariq (Znakovi pored puta) i Fi d

ilal

al-Quran (U senci Kurana). Ova Kutbova dela predstavljaju alfu i omegu zadananje ekstremistike i fundamentalistike organizacije, kao to i njegovaegzekucija od strane Nasera 1966. godine predstavlja nepresuno vrelo sa ko-jeg se napajaju ekstremistike ideologije zasnovane na slavljenju muenitvana Alahovom putu. Dodue, moramo napomenuti da se Kutbov tefsir Fi dilalal-Quran (U senci Kurana) uzima za jedno od najvanijih i najinsipirativnijihdela u borbi za sveislamsko jedinstvo i shvatanje univerzalizma Kurana, na-suprot arapskome nacionalizmu koji se iz Kutbove percepcije koristio za krat-kotrajne interese. Nakon al-Hudejbijeve smrti, na elo organizacije 1972. godinedolazi Omer et-Telemsani, koji e biti vrhovni voa Brae sve do 1986. go-dine. Et-Telemsanija su odlikovali istrajnost, upornost i jasno denisani sta-vovi, to e vratiti snagu pokretu.

Na kraju rada moemo da zakljuimo da je al-Banin najvei doprinos da-ljem razvitku salastiko-reformistike ideje u tome to je skeletu dotadanjegreformistikog pokreta dao krv i meso, odnosno uspeo je da uspostavi vezuizmeu uskih intelektualnih krugova, koji su se zalagali za islamski preporod,i irokih narodnih masa. Al-Bana je uspeo da od jedne, moe se rei, eksklu-

zivne salastiko-reformistike platforme stvori najsnaniju muslimanskuorganizaciju u arapskom sunitskom svetu, koja se ve decenijama unazad


14/15


aktivno bori u skoro svim bliskoistonim zemljama za prava obinih ljudii za preporod islamske umme.

Primljeno: 1. oktobra 2012.Prihvaeno: 16. oktobra 2012.

Literatura:

Abu-Rabi, Ibrahim M. (2002), Hasan al-Banna i osnivanje Muslimanske brae:intelektualna potpora, u: Kari, Enes (prir.), Tumaenje Kurana i ideologije

XX stoljea, Sarajevo, Bemust.Al-Banna, Abd al-Bsit (1952), Taj al-Islm wa-malh amat al imm, Cairo.

Al-Banna, Hasan (2009), Toward the Light, u: Princeton Readings in Islamistought: Texts and Contexts From al-Banna to Bin Laden, Euben, Roxanneand Zaman, Muhammad Qasim, New Jersey, Princeton University Press.

Armstrong, Karen (2001), e Battle for God: Fundamentalism in Judaism, Chri-stianity and Islam, New York, HarperCollins.

Berger, Piter L. (2008), Desekularizacija sveta: opti pregled, u: Berger, Piter L.(prir.), Desekularizacija sveta, Novi Sad, Mediterran publishing.

Brykczynski, Paul (2005), Radical Islam and the Nation: e Relationship bet-ween Religion and Nationalism in the Political ought of Hassan al-Bannaand Sayyid Qutb, History of Intellectual Culture, 2005. (vol. 5, 1), 119.

El-Akil, Abdullah Akil Sulejman (2008), Veliki imami i voe islamskog pokretausavremenom dobu, Sarajevo, Dobra knjiga.

Mandaville, Peter (2007), Global Political Islam, New York, Routledge.Mitchell, Richard P. (1969), e society of the Muslim Brothers, New York, Oxford

University Press.Rubin, Barry (prir.) (2010),e Muslim Brotherhood: e Organization andPoli-

cies of a Global Islamist Movement, New York, Palgrave Macmillan.Soage, Ane Belen (2008), Rashid Ridas Legacy, e Muslim World, 2008. (vol.

98, 1), 123.Zolner, Barbara H. E. (2009), e Muslim Brotherhood: Hasan al-Hudaybi and

ideology, New York, Routledge.


15/15

127Kom, 2012, vol. I (1) : 113127

Hassan al-Banna and

the Muslim Brotherhood Movement

Ivan Ejub Kosti

Te Balkan Centre for the Middle East, Belgrade, Serbia

Te aim of this work is to shed light on the life and thoughts of Hassanal-Banna the founder and architect of the most important contemporarymovement for Islamic revival. Our intention in this work is to show thecircumstances that existed in Egypt at the time of the formative phases ofHasan al-Bannas thoughts and the formation of the Muslim Brotherhoodmovement, so that we are better able to gain an understanding of multidi-

mensional character of the organization that is governing the state for therst time aer almost 90 years from its foundation in 1928. Tis work is alsodeals with the Hassan al-Bannas attitude towards colonialism, traditionalulema, nationalism, communism, democracy and traditional Islamic values.Special emphasis in this work has given to the inuence that Su thoughtshave had on Hassan al-Banna who was deeply involved with Hasa tariqafrom his early adolescence.

Keywords: Hassan al-Banna, Muslim Brotherhood, Susm, religious nationa-lism, social activism

ivan ejub kostić: hasan al-bana i pokret muslimanske braće

Documents