Yaa

5

ta Zivota, i, s druge strane, artikulisanje nepoznatih mogu6nostiinterpetacije sveta u okviru potisnutih i marginalizovanih svetovalivota. U tom smislu bi kriza identiteta naZapadu, koja se destonadoknaduje nagla5enim potvrdivanjem suvereniteta, i nerefl ekto-vani identitet na marginama mogli da predstavljaju polazi5te jednogsintetidkog promi5ljanja koje u jednom polilogu sudeljenih razliditihsvetova Zivota uviila neophodnost potrebe njihovog medusobnogpraktidnog uvaZavanja. Na tom osnovu se pokazuje znaEaj uzajam-nog ude56a u pogledu izgradnje osobenih identiteta. Mada se utom kontekstu spor Moderna - Postmoderna pokazuje kao kontin-gentno samorazumevanje zapadnog sveta Zivota, Savii u tome nevidi njegovu nemoi, nego nasuprot odekivanju na prvi pogled onukazuje da se sa sve56u o kontigentnom karakteru spora otvarahorizont drugadijeg i produktivnog samorazumevanja zapadnogsveta Zivota u kontekstu priznate delotvornosti marginalnih i poti-snutih Zivotnih svetova.

Konadno, rukopis knjige lzazov margnalnog, predstavlja zna-dajan prilog na5em filozofskom Zivotu, kako u pogledu obuhvatneprezentacije najznadajnijih savremenih filozofskih tokova, tako i upogledu njihove originalne recepcije i interpretacije.Zbog toga sazadovoljstvom preporudujem da se ovaj rukopis Sto pre objavi.

Aljo5a MimicaFilozofski fakultetBeoerad

Recenzija

Ivana Spasi6, ZNA1ENJA SUSRETA:GO F MAN OVA S OC rc LOGIJ A INTERAKC IJ E*

Rukopis Zmtenja susrete: Gofmanova sociobgija inter-akcije autorke Ivane Spasii predstavlja skra6enu i popravljenu ver-ziju autorkine magistarske teze, pod naslovom ,,MikrosociologijaErvinga Gofmana", kojoj sam imao dast da budem mentor. Teza jeodbranjena novembra 1994.godine na Odeljenju za sociologiju Filo-zofskog fakulteta u Beogradu, pred komisijom koju su, osim men-tora, sadinjavali prof. dr Zagorka Golubovii i prof. dr Bora Kuz-manovii. O kv-Alitetu rada koleginice Spasii svedodi dinjenica daje osvojio nagradu iz Fonda,,Vesna Sajidii' za najbolji magistarskirad odbranjen na Odeljenju tokom 1994.godine.

Rukopis predstavlja monografsku studiju o delu istaknutogameridkog sociologa Ervinga Gofmana (1922-1982). Gofman jejedan od utemeljivada sociologije svakodnevnog Zivota, i za njego-vo ime vezuju se prelomni doprinosi unapredivanju teorije i me-todologije istraZivanja prividno trivijalnih i beznadajnih aspekatadrudtvenog Zivota,koji dolaze do iztalaja u svakodnevnoj komuni-kaciji, prvenstveno licem u lice. Njegovo delo je posvedeno nasto-janju da se te pojave, neopravdano zanemarene u druStvenoj nauci,podvrgnu sistematskom proudavanju, s osnovnom - i ispravnom -tezom da upravo u rutinskim interakcijama i ritualima podiva jedanod kamena-temeljaca konstitucije dru5tva kao uredene i koordini-sane celine. Iako prvenstveno pripada tradiciji simbolidkog interak-cionizma, diji je jedan od najeminentnijih savremenih predstavni-ka, Gofman se oslanjao i na druge sociolo5ke pravce i Skole, kojeje sintetidkim zahvatom ugradio u niz teorijskih modela,,srednjegobima". Gofmanovo delo je, osim u teorijskom pogledu, i predme-tno izuzetno kompleksno: rcme njegovih empirijskih proudavanja

><x

F4nlEo

=q

N

=4

4 1 0

str. 196.

* Institut za lilozofiju i drustvenu teoriju/"Filip Visnjii", Beograd 1996,

4 l l

==a

f

kreiu se od svakodnevnih rituala, preko odnosa medu polovima,fenomena igre, druStvenih ustanova i devijacija, do obidnog govorai dru5tvene epistemologije. Celina njegovog opusa ostavila je duboktrag na sociolo5ku teoriju i metodologiju, ali i na srodne discipline- socijalnu psihologiju, politikologiju i kulturnu antropologiju, kojase danas sve vi5e okrede proudavanju razvijenih industrijskihdruStava.

U novoj verziji, pripremljenoj za Stampanje, rukopis imaobim od 15 autorskih tabaka. Podeljen je na detiri celine - uvodnu,sistematsku, kritidku i zakljudnu. Obiman spisak koriSiene literatureobuhvata stotinak jedinica, koje su gotovo sve na stranim jezicima,preteZno engleskom.

U prvom segmentu, autorka nas upoznaje sa predmetom istrukturom rada, daje osnovne biografske podatke o piscu dije deloanalizira i naznake o njegovom odnosu prema drugim savremenimsociolo5kim autorima i Skolama.

Najobimniji, sistematki deo posve6en je karakteristikamaGofmanovog teorijskog pristupa. Uodavajuii zajednidku teorijskupodlogu ispod povrSinske raznolikosti Gofmanovog opusa, autorkane pribegava zasebnoj obradi pojedinadnih spisa u hronolo5komsledu, ve6 se opredeljuje zateLi, ali prikladniji problemski pristup.Najpre se izlaZe rekonstrukcija op5teg Gofmanovog teorijskogstanovi5ta, koje ovog pisca obeleZava u kontekstu savremene so-ciolo5ke teorije, kao i osobenosti njegovog metodolo5kog prosedea.Zatim se uspostavlja posve originalna tipologija Sest osnovnih te-orijskih modela, organizovanih oko malog broja temeljnih ele-menata zajednidkih veiem broju radova, a koje Gofman razvija usvrhe ispitivanja pojedinih problema dru5tvenog Livota. Red je odramatur5kom, ritualnom, strate5kom modelu, totalnoj instituciji,ramskoj analizi i sociologiji govora. Autorka nas detaljno upoznajesa osnovnim pojmovima karakteristidnim za svaki od modela injihovim medusobnim vezama u okviru celovitih shema; zatim, sarelativnim statusom modela, oblicima njihove iskustvene primene,medusobnim vezama i odnosom prema drugim sociolodkim tradi-cijama. Na taj nadin dobija se pregledna slika razvoja Gofmanovemisli tokom vremena.

Kritidki segment ponovo razmatra celinu Gofmanovogstvarala5tva. Tu se, kombinacijom imanentne i transcendentne kri-tike, poku5avaju izvudi na svetlo dana nedoslednosti i ogranidenjanjegovog pristupa druStvenom Zivotu. Kao najznadajnije,,bele mr-

112 4t3

lje" markiraju se pitanja druitvene strukture (klasa, sloj, mod),shvatanje cel ine dru5tva (nominal iz amk ealizam), i univerzalnostprimene (uopitavanje). Iako ukazuje na nedostatke Gofmanovesociologije u ovim oblastima, autorka odbacuje upro5iena tumade-nja po kojima je ovaj pisac irelevarfian za proudavanje bazidnih,strukturalnih sociolo5kih problema. Znal.a(ki ekstrapolirajuii im-plicitne, nerazvijene potke sadrZane u Gofmanovom delu, onauodava njihovu potencijalnu primenljivost za dalje usavr5avanjesociolo5kog pristupa fenomenima stratifikacije, politidke sfere isimbolidke makrostrukture dru5tva.

U zakljudnom segmentu saZimaju se najkrupniji nedostaci iosnovne unutra5nje napetosti Gofmanovog opusa, a zatim sepoku5ava formulisati ocena njegovog doprinosa razvoju savremenesociologije. Nagla5ava se da Gofmanovo delo jo5 uvek nije iscr-pljeno kao izvor nadahnuia, o demu svedode brojni primeri iznajnovije literature u kojima drugi autori razvijaju niz Gofmanovihideja, primenjujudi ih na nova pitanja. Najvidljiviji Gofmanovi,,tragovi" pronalaze se u domenu sociologije svakodnevnog Zivota,poimanja intei'dkcije i sopstva, teoriji institucija, razvoju politidketeorije sa nagla5enijim sociolo5kim senzibilitetom, te prev azllale-nju podele na mikro i makropristupe u sociologiji.

Kvaliteti ovoga rada su mnogostruki i mogu se posmatratina nekoliko nivoa. Prvo, autoru koji je predmet monografskogprikaza pristupljeno veoma savesno. Doslovno svi Gofmanovi ra-dovi su paZljivo i5ditani, a konsultovanaje i praktidno sva relevantnasekundarna literatura. Drugo, a utorka je pokazala znatnu analitidkusposobnost. Bogato, nekonvencionalno, pomalo fragmentarno, de-sto nedosledno i protivredno Gofmanovo delo nije se lako podavalosistematskom tumadenju. Autorka je dokazala da ume da zagledaiza te kompleksnosti, otkrivajuii bitne teorijske potke ispod termi-nolo5kih neujednadenosti, i slidnosti u pristupu inade dijametralnosuprotnim empirijskim temama. Treie, ona je demonstrirala SirokosocioloSko obrazovanje, koje joj je omoguiilo da precizno locirapojedine Gofmanove ideje, i njegovo delo u celini, u kontekst sa-vremene socioloSke teorije, ali i savremene misli o druStvu uop5te.eeFrto, rad je pisan tedno, pismeno i zanimljivo. MoZe se odekivatida bi predstavljao privladno Stivo za poslenike dru5tvenih naukaraznih disciplinarnih i teorijskih opredeljenja , ali i za Siru obrazova-nu ditaladku publiku. Treba reii i da je autorka prilikom redakcijeteksta uvaZila primedbe dlanova Komisije, popravila strukturu i

><I

X

Fa)l

o

:L

N

=TL

==a

f

kreiu se od svakodnevnih rituala, preko odnosa medu polovima,fenomena igre, druStvenih ustanova i devijacija, do obidnog govorai dru5tvene epistemologije. Celina njegovog opusa ostavila je duboktrag na sociolo5ku teoriju i metodologiju, ali i na srodne discipline- socijalnu psihologiju, politikologiju i kulturnu antropologiju, kojase danas sve vi5e okrede proudavanju razvijenih industrijskihdruStava.

U novoj verziji, pripremljenoj za Stampanje, rukopis imaobim od 15 autorskih tabaka. Podeljen je na detiri celine - uvodnu,sistematsku, kritidku i zakljudnu. Obiman spisak koriSiene literatureobuhvata stotinak jedinica, koje su gotovo sve na stranim jezicima,preteZno engleskom.

U prvom segmentu, autorka nas upoznaje sa predmetom istrukturom rada, daje osnovne biografske podatke o piscu dije deloanalizira i naznake o njegovom odnosu prema drugim savremenimsociolo5kim autorima i Skolama.

Najobimniji, sistematki deo posve6en je karakteristikamaGofmanovog teorijskog pristupa. Uodavajuii zajednidku teorijskupodlogu ispod povrSinske raznolikosti Gofmanovog opusa, autorkane pribegava zasebnoj obradi pojedinadnih spisa u hronolo5komsledu, ve6 se opredeljuje zateLi, ali prikladniji problemski pristup.Najpre se izlaZe rekonstrukcija op5teg Gofmanovog teorijskogstanovi5ta, koje ovog pisca obeleZava u kontekstu savremene so-ciolo5ke teorije, kao i osobenosti njegovog metodolo5kog prosedea.Zatim se uspostavlja posve originalna tipologija Sest osnovnih te-orijskih modela, organizovanih oko malog broja temeljnih ele-menata zajednidkih veiem broju radova, a koje Gofman razvija usvrhe ispitivanja pojedinih problema dru5tvenog Livota. Red je odramatur5kom, ritualnom, strate5kom modelu, totalnoj instituciji,ramskoj analizi i sociologiji govora. Autorka nas detaljno upoznajesa osnovnim pojmovima karakteristidnim za svaki od modela injihovim medusobnim vezama u okviru celovitih shema; zatim, sarelativnim statusom modela, oblicima njihove iskustvene primene,medusobnim vezama i odnosom prema drugim sociolodkim tradi-cijama. Na taj nadin dobija se pregledna slika razvoja Gofmanovemisli tokom vremena.

Kritidki segment ponovo razmatra celinu Gofmanovogstvarala5tva. Tu se, kombinacijom imanentne i transcendentne kri-tike, poku5avaju izvudi na svetlo dana nedoslednosti i ogranidenjanjegovog pristupa druStvenom Zivotu. Kao najznadajnije,,bele mr-

112 4t3

lje" markiraju se pitanja druitvene strukture (klasa, sloj, mod),shvatanje cel ine dru5tva (nominal iz amk ealizam), i univerzalnostprimene (uopitavanje). Iako ukazuje na nedostatke Gofmanovesociologije u ovim oblastima, autorka odbacuje upro5iena tumade-nja po kojima je ovaj pisac irelevarfian za proudavanje bazidnih,strukturalnih sociolo5kih problema. Znal.a(ki ekstrapolirajuii im-plicitne, nerazvijene potke sadrZane u Gofmanovom delu, onauodava njihovu potencijalnu primenljivost za dalje usavr5avanjesociolo5kog pristupa fenomenima stratifikacije, politidke sfere isimbolidke makrostrukture dru5tva.

U zakljudnom segmentu saZimaju se najkrupniji nedostaci iosnovne unutra5nje napetosti Gofmanovog opusa, a zatim sepoku5ava formulisati ocena njegovog doprinosa razvoju savremenesociologije. Nagla5ava se da Gofmanovo delo jo5 uvek nije iscr-pljeno kao izvor nadahnuia, o demu svedode brojni primeri iznajnovije literature u kojima drugi autori razvijaju niz Gofmanovihideja, primenjujudi ih na nova pitanja. Najvidljiviji Gofmanovi,,tragovi" pronalaze se u domenu sociologije svakodnevnog Zivota,poimanja intei'dkcije i sopstva, teoriji institucija, razvoju politidketeorije sa nagla5enijim sociolo5kim senzibilitetom, te prev azllale-nju podele na mikro i makropristupe u sociologiji.

Kvaliteti ovoga rada su mnogostruki i mogu se posmatratina nekoliko nivoa. Prvo, autoru koji je predmet monografskogprikaza pristupljeno veoma savesno. Doslovno svi Gofmanovi ra-dovi su paZljivo i5ditani, a konsultovanaje i praktidno sva relevantnasekundarna literatura. Drugo, a utorka je pokazala znatnu analitidkusposobnost. Bogato, nekonvencionalno, pomalo fragmentarno, de-sto nedosledno i protivredno Gofmanovo delo nije se lako podavalosistematskom tumadenju. Autorka je dokazala da ume da zagledaiza te kompleksnosti, otkrivajuii bitne teorijske potke ispod termi-nolo5kih neujednadenosti, i slidnosti u pristupu inade dijametralnosuprotnim empirijskim temama. Treie, ona je demonstrirala SirokosocioloSko obrazovanje, koje joj je omoguiilo da precizno locirapojedine Gofmanove ideje, i njegovo delo u celini, u kontekst sa-vremene socioloSke teorije, ali i savremene misli o druStvu uop5te.eeFrto, rad je pisan tedno, pismeno i zanimljivo. MoZe se odekivatida bi predstavljao privladno Stivo za poslenike dru5tvenih naukaraznih disciplinarnih i teorijskih opredeljenja , ali i za Siru obrazova-nu ditaladku publiku. Treba reii i da je autorka prilikom redakcijeteksta uvaZila primedbe dlanova Komisije, popravila strukturu i

><I

X

Fa)l

o

:L

N

=TL

poboljsala sadrZaj, tako da je nova verzija znatno konciznija i ditkija

u odnosu na prvobitnu.No, nijznadajniji kvalitet, i najve6a preporuka ovom ruko-

pisu, jeste sama tema' Naime, Gofman je u nasoj sredini praktidno

n"poinut. Uprkos njegovom znadaju za savremenu sociologiju,

niiedno mu delo dosad nije prevedeno na nas jezik, niti dovoljno

obratteno u sekundarnoj literaturi (pozivanja na Gofmana mogla

bi se izbrojati na prste jedne ruke). o uzrocima postojanja te praznine

moglo bi se raspravljati, ali objavljivanjem rukopisa koleginice

Spaiie ona bi biia u velikoj meri popunjena. Posebno treba istadi

potrebu da se s Gofmanovom sociologijom upoznamo sada, kada

ie pred nalu druStvenu nauku, voljom istorijskih preloma i promena,

poitavljaju sasvim novi problemi i izazovi, koji name6u hitnu po-

ireUu razviianja, oboga6ivanja i usavrSavanja sociolo5ke teorijske

aparature, Gofmanovi pojmovi i modeli mogli bi plodonosno po-

siuZiti doma6oj sociologiji u rafiniranju teorijskog pristupa nekim

bitnim pitanjima nale savremenosti, kao sto su identitet, kultura,

simbolidki poredak, drustveni pokreti, politiEko ponasanje, odnos

pojedinca i kolektiva, individualna autonomija i slidno'Zadovoljstvo mi je da ovaj rukopis toplo preporudim za

objavljivanje.

=2

a

3

4 1 4

str .196.* Institut za filozofi.iu i dru5tvenu teoriju/"Filip ViInjii", Beograd 1996,

4 1 5

Bora KuzmanoviiFilozofski fakultetBeoerad

Recenzija

Ivana Spasi6, ZNA.ENJA SUSRETA: GOFMANOVASOA O LOGIJ A INTERAKC IJ E*

Rad mr Ivane Spasie ,,ZnaEenja susreta: Gofmanova so-ciologija interakcije" predstavlja donekle dopunjenu i preradenumagistarsku tezu istog autora - ,,Mikrosociologija Ervinga Gof-mana". Red je o kritidko-istraZivadkoj analizi i evaluaciji dela ovogkoliko znadajnog toliko i kontroverznog ameridkog sociologa(1922-1982), jednog od rodonaEelnika simbolidkog interakcioni-zma. Koncept simbolidkog interakcionizma, kao i Gofmanovo delou celini, privlaEli su paZnju ne samo akademske sociologije vei isrodnih disciplina - socijalne psihologije, sociologije dru5tvenihdevijacija, socilingvistike, itd. - jer je Gofman na svojevrstan nadinuspevao da i naizgled trivijalne segmente dru5tvenog Zivota udinipredmetom sistematskog socioloikog proudavanja. U sredi5tu Gof-manovog interesovanja je interakcija licem u lice i razni vidoviinteraktivnog fenomena - susret, skup, druSfvena prilika, dru5tvenasituacija, psiholoika ukljudenost, interaktivni konsenzus, incidenti,interaktivni poredak, sintaksa interakcije i drugi. Stoga su i drugenaudne discipline u Gofmanovom delu nalazile pogodne konceptei upotrebljive elemente za tumadenje i razumevanje znadajnih pro-blema u dijoj osnovi je neki oblik socijalne intekcije.

Rad mr Ivane Spasid iznosi oko 15 autorskih tabaka i podeljenje u detiri celine, pri demu je svaki deo (izuzev ,fiakljulka") izdeljenna manje delove (poglavlja, odeljke i pododeljke). U uvodnomdelu nas upoznaje sa predmetom i najavljuje sloZenu struktururada. U drugom, najveiem delu, sistematski izlaZe i prikazuje ,,o-sobenosti Gofmanove sociologije", zadrlavajali se posebno na po-menutim bitnim konceptima. U treiem delu evaluira Gofmanovostvarala5tvo, ukazujuii kritidki na domete, ogranidenja i nedorede-

Tx

Fa(r

;=4

NoJ

r

poboljsala sadrZaj, tako da je nova verzija znatno konciznija i ditkija

u odnosu na prvobitnu.No, nijznadajniji kvalitet, i najve6a preporuka ovom ruko-

pisu, jeste sama tema' Naime, Gofman je u nasoj sredini praktidno

n"poinut. Uprkos njegovom znadaju za savremenu sociologiju,

niiedno mu delo dosad nije prevedeno na nas jezik, niti dovoljno

obratteno u sekundarnoj literaturi (pozivanja na Gofmana mogla

bi se izbrojati na prste jedne ruke). o uzrocima postojanja te praznine

moglo bi se raspravljati, ali objavljivanjem rukopisa koleginice

Spaiie ona bi biia u velikoj meri popunjena. Posebno treba istadi

potrebu da se s Gofmanovom sociologijom upoznamo sada, kada

ie pred nalu druStvenu nauku, voljom istorijskih preloma i promena,

poitavljaju sasvim novi problemi i izazovi, koji name6u hitnu po-

ireUu razviianja, oboga6ivanja i usavrSavanja sociolo5ke teorijske

aparature, Gofmanovi pojmovi i modeli mogli bi plodonosno po-

siuZiti doma6oj sociologiji u rafiniranju teorijskog pristupa nekim

bitnim pitanjima nale savremenosti, kao sto su identitet, kultura,

simbolidki poredak, drustveni pokreti, politiEko ponasanje, odnos

pojedinca i kolektiva, individualna autonomija i slidno'Zadovoljstvo mi je da ovaj rukopis toplo preporudim za

objavljivanje.

=2

a

3

4 1 4

str .196.* Institut za filozofi.iu i dru5tvenu teoriju/"Filip ViInjii", Beograd 1996,

4 1 5

Bora KuzmanoviiFilozofski fakultetBeoerad

Recenzija

Ivana Spasi6, ZNA.ENJA SUSRETA: GOFMANOVASOA O LOGIJ A INTERAKC IJ E*

Rad mr Ivane Spasie ,,ZnaEenja susreta: Gofmanova so-ciologija interakcije" predstavlja donekle dopunjenu i preradenumagistarsku tezu istog autora - ,,Mikrosociologija Ervinga Gof-mana". Red je o kritidko-istraZivadkoj analizi i evaluaciji dela ovogkoliko znadajnog toliko i kontroverznog ameridkog sociologa(1922-1982), jednog od rodonaEelnika simbolidkog interakcioni-zma. Koncept simbolidkog interakcionizma, kao i Gofmanovo delou celini, privlaEli su paZnju ne samo akademske sociologije vei isrodnih disciplina - socijalne psihologije, sociologije dru5tvenihdevijacija, socilingvistike, itd. - jer je Gofman na svojevrstan nadinuspevao da i naizgled trivijalne segmente dru5tvenog Zivota udinipredmetom sistematskog socioloikog proudavanja. U sredi5tu Gof-manovog interesovanja je interakcija licem u lice i razni vidoviinteraktivnog fenomena - susret, skup, druSfvena prilika, dru5tvenasituacija, psiholoika ukljudenost, interaktivni konsenzus, incidenti,interaktivni poredak, sintaksa interakcije i drugi. Stoga su i drugenaudne discipline u Gofmanovom delu nalazile pogodne konceptei upotrebljive elemente za tumadenje i razumevanje znadajnih pro-blema u dijoj osnovi je neki oblik socijalne intekcije.

Rad mr Ivane Spasid iznosi oko 15 autorskih tabaka i podeljenje u detiri celine, pri demu je svaki deo (izuzev ,fiakljulka") izdeljenna manje delove (poglavlja, odeljke i pododeljke). U uvodnomdelu nas upoznaje sa predmetom i najavljuje sloZenu struktururada. U drugom, najveiem delu, sistematski izlaZe i prikazuje ,,o-sobenosti Gofmanove sociologije", zadrlavajali se posebno na po-menutim bitnim konceptima. U treiem delu evaluira Gofmanovostvarala5tvo, ukazujuii kritidki na domete, ogranidenja i nedorede-

Tx

Fa(r

;=4

NoJ

r

Tx

Faf

;-uN

_9u

;z

N

:<

o(D

nosti pojedinih ideja i ukupne teorijske i istraZivadke paradigme.Najzad, u zakljudnim razmatranjima rezimiraju se rezultati kritidkeanalize i preciznije izvode glavni zakljudci.

U izlaganju sadrZaja Gofmanovog dela mr Ivana Spasii senije opredelila za hronolo5ki vei za problemski pristup. Otuda senajpre bavi ishodi5tima, Gofmanovim teorijskim uzorima i nje-govim odnosom prema savremenim sociolo5kim autorima i Sko-lama, a potom u nekoj formi ,,poprednog preseka" izlale glavneideje i teorijske modele (dramatur5ki, ritualni, strate5ki i modeltotalne institucije). Posebnu paZnju posveiuje ,,ramskoj analiz7",koja je, po mi5ljenju autora, najoriginalniji Gofmanov model, kojimse sintetizuju ostali interaktivni modeli i na odreden nadin dakprevazilazi problematika interakcije. U zavr5nom delu prikaza Go-fmanovog stvarala5tva u veioj meri se bavi njegovom sociologijomgovora,jer upravo u njegovoj anallzi svakodnevnog govora dolazido izral.aja primena kombinacije interaktivnih modela i ramskeanalize.

Kritidke primedbe mr lvane Spasi6 odnose se pre svega naGofmanovo razumevanje dru5tvene strukture, a posebno na pitanjeklasa i modi (ipak, ukazuje na potencijal koji se krije u njegovomimplicitnom poimanju klase i moii), na pitanja nominalizma nas-pram realizma,narealizarn hipostaziranog druStva, itd. Ona uodavanapetost izmedu mikronivoa istraZivanja interakcije i apstraktnoghipostaziranog druStva, izmedu humanizma dramaturgije i krutostiinteraktivnog poretka, izmedu moralizma ritualnog modela i ,,et-nometolo5ke ravnodu5nosti". Neka vrsta konadnog zakljudka o Gof-manovoj sociologiji je da je red o ,,strukturalno svesnoj mikroso-ciologiji, sa slabim mezonivoom i amorfnom makro-slikom global-nog dru5tva". Mr Spasi6, medutim, osporava standardne zamerkeda je Gofmanova sociologija relevantna iskljudivo za savremenamasovna zapadna drultva i ukazuje na njenu Siroku primenljivost ina druge vrste dru5tava. Glavni doprinos Gofmanove sociologije,po mi5ljenju autora, jeste u domenu mikrosociologije i sociologijesvakodnevnog Zivota, zatim u teoriji institucija, a delom i u so-ciolo5kom poimanju makro-dru5tvenih pojava.

Rad mr Ivane Spasi6 je vei pozitivno ocenjen od stranekompetentne komisije i uspe5no odbranjen kao magistarska teza.Red je o kvalitetnoj monografiji o znadajnom autoru, malo poznatomu doma6oj sociologiji, dija su teorijska stanovi5ta i doprinosi rele-vantni i za druge naudne discipline i zanimljivi za Siru kulturnu

publiku. Autor monografije se opredelio za adekvatan pristup istrukturu rada: umesro da prikazuje knjigu po knjigu, izdvojila'leglavna yeglijgka pitanja i pojmove toji su postuZlti kao okosnicarzlaganja i kritidke anarize ukupnog Gofmanovog dera. KoreginicaSpasii je ne samo proudila sve GJfmanove vaZie radove i

"uspo_stavila meilu njima smisrene veze,vec, jeuspesno, znaladki i kritidkikoristila svu relevantnu literaturu - radove tumada i kritidara Gof-manovog dela. Pri tom se nije povodila za autoritetima vei jepaZljivo i temerjito preispitivara i pohvale i kritike u svetlu ceri-kupnog opusa pisca kojim se bavila. Stoga ovu monografiju odlikujumnogi elementi ne samo samostarnosti ve6 i originarnosti. To sioje pisana lepim i tednim jezikom pomoii ie joj ia lakse narle puido ditalaca.

Imajuii u vidu sve izredene argumente, svesrdno preporu_dujem ovu monogr afiju za objavljivanje.

4 t 64 t7

Tx

Faf

;-uN

_9u

;z

N

:<

o(D

nosti pojedinih ideja i ukupne teorijske i istraZivadke paradigme.Najzad, u zakljudnim razmatranjima rezimiraju se rezultati kritidkeanalize i preciznije izvode glavni zakljudci.

U izlaganju sadrZaja Gofmanovog dela mr Ivana Spasii senije opredelila za hronolo5ki vei za problemski pristup. Otuda senajpre bavi ishodi5tima, Gofmanovim teorijskim uzorima i nje-govim odnosom prema savremenim sociolo5kim autorima i Sko-lama, a potom u nekoj formi ,,poprednog preseka" izlale glavneideje i teorijske modele (dramatur5ki, ritualni, strate5ki i modeltotalne institucije). Posebnu paZnju posveiuje ,,ramskoj analiz7",koja je, po mi5ljenju autora, najoriginalniji Gofmanov model, kojimse sintetizuju ostali interaktivni modeli i na odreden nadin dakprevazilazi problematika interakcije. U zavr5nom delu prikaza Go-fmanovog stvarala5tva u veioj meri se bavi njegovom sociologijomgovora,jer upravo u njegovoj anallzi svakodnevnog govora dolazido izral.aja primena kombinacije interaktivnih modela i ramskeanalize.

Kritidke primedbe mr lvane Spasi6 odnose se pre svega naGofmanovo razumevanje dru5tvene strukture, a posebno na pitanjeklasa i modi (ipak, ukazuje na potencijal koji se krije u njegovomimplicitnom poimanju klase i moii), na pitanja nominalizma nas-pram realizma,narealizarn hipostaziranog druStva, itd. Ona uodavanapetost izmedu mikronivoa istraZivanja interakcije i apstraktnoghipostaziranog druStva, izmedu humanizma dramaturgije i krutostiinteraktivnog poretka, izmedu moralizma ritualnog modela i ,,et-nometolo5ke ravnodu5nosti". Neka vrsta konadnog zakljudka o Gof-manovoj sociologiji je da je red o ,,strukturalno svesnoj mikroso-ciologiji, sa slabim mezonivoom i amorfnom makro-slikom global-nog dru5tva". Mr Spasi6, medutim, osporava standardne zamerkeda je Gofmanova sociologija relevantna iskljudivo za savremenamasovna zapadna drultva i ukazuje na njenu Siroku primenljivost ina druge vrste dru5tava. Glavni doprinos Gofmanove sociologije,po mi5ljenju autora, jeste u domenu mikrosociologije i sociologijesvakodnevnog Zivota, zatim u teoriji institucija, a delom i u so-ciolo5kom poimanju makro-dru5tvenih pojava.

Rad mr Ivane Spasi6 je vei pozitivno ocenjen od stranekompetentne komisije i uspe5no odbranjen kao magistarska teza.Red je o kvalitetnoj monografiji o znadajnom autoru, malo poznatomu doma6oj sociologiji, dija su teorijska stanovi5ta i doprinosi rele-vantni i za druge naudne discipline i zanimljivi za Siru kulturnu

publiku. Autor monografije se opredelio za adekvatan pristup istrukturu rada: umesro da prikazuje knjigu po knjigu, izdvojila'leglavna yeglijgka pitanja i pojmove toji su postuZlti kao okosnicarzlaganja i kritidke anarize ukupnog Gofmanovog dera. KoreginicaSpasii je ne samo proudila sve GJfmanove vaZie radove i

"uspo_stavila meilu njima smisrene veze,vec, jeuspesno, znaladki i kritidkikoristila svu relevantnu literaturu - radove tumada i kritidara Gof-manovog dela. Pri tom se nije povodila za autoritetima vei jepaZljivo i temerjito preispitivara i pohvale i kritike u svetlu ceri-kupnog opusa pisca kojim se bavila. Stoga ovu monografiju odlikujumnogi elementi ne samo samostarnosti ve6 i originarnosti. To sioje pisana lepim i tednim jezikom pomoii ie joj ia lakse narle puido ditalaca.

Imajuii u vidu sve izredene argumente, svesrdno preporu_dujem ovu monogr afiju za objavljivanje.

4 t 64 t7

'

Jelena DuriiInstitut za lilozofiju i dru5tvenu teorijuBeograd

Osvrt

NACIONALNI KONFLIKTI TUSVAJANJE TOLERANCIJE

Izmedu l-5. i 17. novembra 1996. sodine. na Masarik uni-verzitetu u Brnu. u feSkoj. odrZana je konierenc ijra Etrtit 'ke i truc'io-nalne tenzi.je i usvaiunje tolerutci.ie. Konferenciju su organizovali:Savet za istraZivanje vrednosti i filozofije (The Council for Researchin Values and Philosophy); Internacionalno druStvo za metafiziku(The International Society for Metaphysics) i Filozolski fakultetMasarik univetziteta u Brnu, pod pokroviteljstvom Instituta zaotvoreno dru5tvo (Open Society Institute) za Centralnu i IstodnuEvropu.

Tenra konf'erencije je bila problem kulturnih identiteta i su-koba koji, od promena u Centralnoj i Istodnoj Evropi i989 , nisuprestali da postoje. Na ovom prelasku vekova sve zemlje su suodent:s te5kim zadatkom dru5tvene rekonstrukcije i svaka od njitr reSava(ili ne redava) taj zadatak na svoj naciin. Osnovna tragedija na5egdoba je u tome Sto su, s jedne strane, moderne ideoiogije uspele daizvor hurnanih vrednosti univerzalnog kulturnog identiteta pretvoreu izvor nehumanosti; s druge strane, problemi razliditih kulturnihidentiteta doveli su do rnealusobnih tenzija, sukoba i nasilja.

Za re5avanjc etnidkih i nacionalnih tenzija mnogo toga _iepreduzimano, ali da bi sva ta ,,gaSenja polara" imala trajnog uspehapotrebno .je de se shvati dubinska su5tina kultura kao i njihovadinamika. Z.a to je, smatrali su inicijatori ove konferencije, oclgo-vorna najvi3e filozofiia, narodito hermeneutika i etika, koje trebada oznade prirodu kulturnih stvarnosti i osvetle nadine na koje oneu pluralistidkom kontekstu mogu da budu ispravno uredene.

lnicijator konferencije o Etnidkim i nacionalnim tenzijama,Dlord1 Meklin, istakao je neophodnost razumevanja svih elemena-ta problema etniciteta kako bi se spredilo da problem postane joivedi. Kao da je koncept etniciteta neodekivano poprimio konotacije

XI

X

F{nfrro

:lI(_.)NoJ

I

. 1 t o

'

Jelena DuriiInstitut za lilozofiju i dru5tvenu teorijuBeograd

Osvrt

NACIONALNI KONFLIKTI TUSVAJANJE TOLERANCIJE

Izmedu l-5. i 17. novembra 1996. sodine. na Masarik uni-verzitetu u Brnu. u feSkoj. odrZana je konierenc ijra Etrtit 'ke i truc'io-nalne tenzi.je i usvaiunje tolerutci.ie. Konferenciju su organizovali:Savet za istraZivanje vrednosti i filozofije (The Council for Researchin Values and Philosophy); Internacionalno druStvo za metafiziku(The International Society for Metaphysics) i Filozolski fakultetMasarik univetziteta u Brnu, pod pokroviteljstvom Instituta zaotvoreno dru5tvo (Open Society Institute) za Centralnu i IstodnuEvropu.

Tenra konf'erencije je bila problem kulturnih identiteta i su-koba koji, od promena u Centralnoj i Istodnoj Evropi i989 , nisuprestali da postoje. Na ovom prelasku vekova sve zemlje su suodent:s te5kim zadatkom dru5tvene rekonstrukcije i svaka od njitr reSava(ili ne redava) taj zadatak na svoj naciin. Osnovna tragedija na5egdoba je u tome Sto su, s jedne strane, moderne ideoiogije uspele daizvor hurnanih vrednosti univerzalnog kulturnog identiteta pretvoreu izvor nehumanosti; s druge strane, problemi razliditih kulturnihidentiteta doveli su do rnealusobnih tenzija, sukoba i nasilja.

Za re5avanjc etnidkih i nacionalnih tenzija mnogo toga _iepreduzimano, ali da bi sva ta ,,gaSenja polara" imala trajnog uspehapotrebno .je de se shvati dubinska su5tina kultura kao i njihovadinamika. Z.a to je, smatrali su inicijatori ove konferencije, oclgo-vorna najvi3e filozofiia, narodito hermeneutika i etika, koje trebada oznade prirodu kulturnih stvarnosti i osvetle nadine na koje oneu pluralistidkom kontekstu mogu da budu ispravno uredene.

lnicijator konferencije o Etnidkim i nacionalnim tenzijama,Dlord1 Meklin, istakao je neophodnost razumevanja svih elemena-ta problema etniciteta kako bi se spredilo da problem postane joivedi. Kao da je koncept etniciteta neodekivano poprimio konotacije

XI

X

F{nfrro

:lI(_.)NoJ

I

. 1 t o

XX

oFa

;al!

NoJ

I

Elo

zrljJU-

koje nisu bile izraLene tokom 13. i 14' novembra, u diskusiji oprvoj fazi ranije zapodetog projekta pod nazivom: Kulturno naslede

i savremena promena u Centralnoi i Istoinoi Evropi. Podnaslov

tog projekta: Re tr o s p ekt iv a : I zv o r i tr adi c ii e i P e r s p ekt iv a : I zgr adni a

dimokratskih rlruitava: vrednosti i prava, odito je sugerisala afir-

mativno znadenje pojmova tradicije i etniciteta u smislu temelja za

izgradnju clemokratskog dru5tva, koji je tokom komunizma bio

uni5tavan.Pomenuti projekat je obuhvatio mnoge zemlje: najpre

Poljsku, deSku, Slovadku, Litvaniju, Bugarsku i Gruziju, kojima

su kasnije prikljudene Ma<larska i Ukrajina, a od nedavno Hrvatskai SR Jugoslavija. Znahjno je to Sto svaka od navedenih zemaljatreba na zavr5etku projekta da bude predstavljena zbornikom filo-

zofskih studija na izabranu temu.Jugoslovensko iskustvo je istaklo negativna znadenja et-

niciteta, a ni pozitivno znadenje tradicije nije moglo ostati neupitno.Tekst prof. Golubovi6, Nacionalni konflikti i problem demokratijeu postkomunistitkim druitvima, polazi od razlikovanja civilnogznalenjanacije od etnidkog znadenja koje sadrZi snaZnu teLnju za

homogenizacijom, Sto je u jugoslovenskom ratu dovelo do ispolja-vanja netolerancije i agresije prema drugim nacijama.

Na slidan nadin, jedan od budu6ih izdavalade5kih filozofskihstudija, Miloslav BednaZ raspravlja o postkomunistidkom naciona-lizmu kao o novoj verziji totalitarizma' On smatra povr5nim zak-

ljudke zapadnih istraZivanja postkomunistidkog nacionalizma pre-

ma kojima nacionalizam predstavlja regresiju na primitivni ata-vizam i tvrdi da je, ustvari, zapadno drZanje regresija odgovornostipolitidkog razumevanja. Postkomunistidki nacionalizan se ne moZerazumeti, ako se pailnja usmeri samo na nacionalizam tako da onzaseni prirodu postkomunizma, smatra BednaZ.

Do erupcije Sovinistidkog nacionalizma u postkomunisti-dkim zemljama posle 1989, ne bi moglo doii da nije bilo prethodnedugotrajne i duboko ukorenjene komunistidke totalitarne domina-cije. Komunistidka mrelamoii i uticaja ve5to je zloupotrebila Sovi-nistidki resentiman koji je do tada delovao unutar partije' UspeSnau manipulacijama, bilo sredstvima gradanskog rata ili bez njega,partija je iskljudivu politidku dominaciju u znadajnoj meri uveialasistematskim pothranjivanjem nacionalnih osedanja.

Op5te mesto istodnocentralnoevropskih nacionalizama Bed-

naZ vidi u mecludejstvu dva osnovna politidka faktora u neuralgidnoj

zoni centralne Evrope izmedu Nemadke i Rusije. S jedne strane,ova teritorija pretrpana malim nacijama nema zapadni oblik gotovodiste nacije-drlave. s druge strane, i Nemadkal Rusija suiokomistorije uvek koristile nacionalne razliditosti ovih zemalia za us-postavljanje svoje dominacije. prema Bizmarku: ,,Ko uprivlja Bo_hemijom istovremeno je gospodar Evrope". Meilutim, urpeti net eod tih sila u ovom nastojanju, uvek je blo uvod u

"urop.i" ratove

koji bi potom usledili a koji su u ovom veku prerastali u svetskeratove, radunajuii i vi5e od 40 godina hladnog rata.

Ipak, ovim nestabilnim evropskim, sada ve6 svetskim prili_kama, BednaZ suprostavrja istorijski razvijenu alternativu koja ovunestabilnu zonu nacija i drlavaizmedu Nemadke i Rusije viii kaostabilnu teritoriju slobodnih i demokratskih zemalja. on Lblasniavauloge deskih zastupnika te istorijske alternative, iajpre, FrantiiekaPal ackog (r7 9 8 - | 87 6), a zatim Tomaia Masarika 1 tiiso- t l:z;, to.lisu isticali neophodnost medusobnog demokratskog koncenzuJanacija ovih prostora (zasnovanog na demokratskom miralnom prin-cipu i jednakim pqavima svih bez obzira na individualnu velidinu),smatraju6i to za jedinu trajnu perspektivu svetskog mira. Ugaonik3men za perspektivu demokratskog mira zahtev aisva.lanie

"prin_cipa koji iskljuduju sebidnu koristoljubivost individuu, nu"iju idrZava.

BednaZ tako razlikuje dve vrste nacionarizma. s jedne strane,Sovinistidku i materijalistidku verziju distog negativizma i agresi-je koja proizvodi iskljudivu i egocentridnu nacionalistidku iden-tifikaciju, a s druge strane, duhovno i moralno zasnovanu kosmo_politsku verziju nacionalizma koji se neosporno legitimise krozindividualne i nacionalne odgovornosti, kio nezamenrjive sferesloZenog demokratskog jedinstva naieg zajednidkog sveta.. jokom diskusijf BednaZ je usvojio primedbu slovadkog ko_lege, Tibora Pihlera, da nacionalirum ie treba shvatiti apstraitnokao drZavnu ma5inu, vei da apstraktne principe treba udiniti ra_zumljivim da bi postali realni i da bi se izuegta opasnost da sedovedanstvo misli apolitidno. on je dodao da preoviadujuia idejao- drZavi zanemaruje da je u osnovi svake drZave uvek neki posebansludaj etnidkih i nacionalnih odnosa i da nepostoji demokratija kaotakva, ve6 da uvek postoje samo posebne i konkretne demokiatije.

Prema redima sekretara Saveta za istraZivanje vrednosti ifilozofije, Ridarda Greema, svrha ove konferencije u n*u bila je,delom, i u tome da se pronade solidan osnov ziprojekt: Uieaie

420 421

XX

oFa

;al!

NoJ

I

Elo

zrljJU-

koje nisu bile izraLene tokom 13. i 14' novembra, u diskusiji oprvoj fazi ranije zapodetog projekta pod nazivom: Kulturno naslede

i savremena promena u Centralnoi i Istoinoi Evropi. Podnaslov

tog projekta: Re tr o s p ekt iv a : I zv o r i tr adi c ii e i P e r s p ekt iv a : I zgr adni a

dimokratskih rlruitava: vrednosti i prava, odito je sugerisala afir-

mativno znadenje pojmova tradicije i etniciteta u smislu temelja za

izgradnju clemokratskog dru5tva, koji je tokom komunizma bio

uni5tavan.Pomenuti projekat je obuhvatio mnoge zemlje: najpre

Poljsku, deSku, Slovadku, Litvaniju, Bugarsku i Gruziju, kojima

su kasnije prikljudene Ma<larska i Ukrajina, a od nedavno Hrvatskai SR Jugoslavija. Znahjno je to Sto svaka od navedenih zemaljatreba na zavr5etku projekta da bude predstavljena zbornikom filo-

zofskih studija na izabranu temu.Jugoslovensko iskustvo je istaklo negativna znadenja et-

niciteta, a ni pozitivno znadenje tradicije nije moglo ostati neupitno.Tekst prof. Golubovi6, Nacionalni konflikti i problem demokratijeu postkomunistitkim druitvima, polazi od razlikovanja civilnogznalenjanacije od etnidkog znadenja koje sadrZi snaZnu teLnju za

homogenizacijom, Sto je u jugoslovenskom ratu dovelo do ispolja-vanja netolerancije i agresije prema drugim nacijama.

Na slidan nadin, jedan od budu6ih izdavalade5kih filozofskihstudija, Miloslav BednaZ raspravlja o postkomunistidkom naciona-lizmu kao o novoj verziji totalitarizma' On smatra povr5nim zak-

ljudke zapadnih istraZivanja postkomunistidkog nacionalizma pre-

ma kojima nacionalizam predstavlja regresiju na primitivni ata-vizam i tvrdi da je, ustvari, zapadno drZanje regresija odgovornostipolitidkog razumevanja. Postkomunistidki nacionalizan se ne moZerazumeti, ako se pailnja usmeri samo na nacionalizam tako da onzaseni prirodu postkomunizma, smatra BednaZ.

Do erupcije Sovinistidkog nacionalizma u postkomunisti-dkim zemljama posle 1989, ne bi moglo doii da nije bilo prethodnedugotrajne i duboko ukorenjene komunistidke totalitarne domina-cije. Komunistidka mrelamoii i uticaja ve5to je zloupotrebila Sovi-nistidki resentiman koji je do tada delovao unutar partije' UspeSnau manipulacijama, bilo sredstvima gradanskog rata ili bez njega,partija je iskljudivu politidku dominaciju u znadajnoj meri uveialasistematskim pothranjivanjem nacionalnih osedanja.

Op5te mesto istodnocentralnoevropskih nacionalizama Bed-

naZ vidi u mecludejstvu dva osnovna politidka faktora u neuralgidnoj

zoni centralne Evrope izmedu Nemadke i Rusije. S jedne strane,ova teritorija pretrpana malim nacijama nema zapadni oblik gotovodiste nacije-drlave. s druge strane, i Nemadkal Rusija suiokomistorije uvek koristile nacionalne razliditosti ovih zemalia za us-postavljanje svoje dominacije. prema Bizmarku: ,,Ko uprivlja Bo_hemijom istovremeno je gospodar Evrope". Meilutim, urpeti net eod tih sila u ovom nastojanju, uvek je blo uvod u

"urop.i" ratove

koji bi potom usledili a koji su u ovom veku prerastali u svetskeratove, radunajuii i vi5e od 40 godina hladnog rata.

Ipak, ovim nestabilnim evropskim, sada ve6 svetskim prili_kama, BednaZ suprostavrja istorijski razvijenu alternativu koja ovunestabilnu zonu nacija i drlavaizmedu Nemadke i Rusije viii kaostabilnu teritoriju slobodnih i demokratskih zemalja. on Lblasniavauloge deskih zastupnika te istorijske alternative, iajpre, FrantiiekaPal ackog (r7 9 8 - | 87 6), a zatim Tomaia Masarika 1 tiiso- t l:z;, to.lisu isticali neophodnost medusobnog demokratskog koncenzuJanacija ovih prostora (zasnovanog na demokratskom miralnom prin-cipu i jednakim pqavima svih bez obzira na individualnu velidinu),smatraju6i to za jedinu trajnu perspektivu svetskog mira. Ugaonik3men za perspektivu demokratskog mira zahtev aisva.lanie

"prin_cipa koji iskljuduju sebidnu koristoljubivost individuu, nu"iju idrZava.

BednaZ tako razlikuje dve vrste nacionarizma. s jedne strane,Sovinistidku i materijalistidku verziju distog negativizma i agresi-je koja proizvodi iskljudivu i egocentridnu nacionalistidku iden-tifikaciju, a s druge strane, duhovno i moralno zasnovanu kosmo_politsku verziju nacionalizma koji se neosporno legitimise krozindividualne i nacionalne odgovornosti, kio nezamenrjive sferesloZenog demokratskog jedinstva naieg zajednidkog sveta.. jokom diskusijf BednaZ je usvojio primedbu slovadkog ko_lege, Tibora Pihlera, da nacionalirum ie treba shvatiti apstraitnokao drZavnu ma5inu, vei da apstraktne principe treba udiniti ra_zumljivim da bi postali realni i da bi se izuegta opasnost da sedovedanstvo misli apolitidno. on je dodao da preoviadujuia idejao- drZavi zanemaruje da je u osnovi svake drZave uvek neki posebansludaj etnidkih i nacionalnih odnosa i da nepostoji demokratija kaotakva, ve6 da uvek postoje samo posebne i konkretne demokiatije.

Prema redima sekretara Saveta za istraZivanje vrednosti ifilozofije, Ridarda Greema, svrha ove konferencije u n*u bila je,delom, i u tome da se pronade solidan osnov ziprojekt: Uieaie

420 421

E

zuJJuJ-

(kasnije izmenjeno u Usvajurle) tolerancije (tolerancije prema et-nidkim, nacionalnim i religijskim razliditostima u Centralnoj i Is-todnoj Evropi). Pozivajuii na saradnju na ovom projektu, Greemje istakao potrebu da se pronadu filozofski i dru5tveni osnovi zauvaZavanje razliditosti, kao i nadini za njihovo praktidno i politidkousvajanje.

Netolerancija ljudi i dru5fva, po njegovom miSljenju, istovre-meno ukazuje na nivo dru5tvene korupcije. Netolerancija ne ugro-Zava samo Zrtve diskriminacije, dostojanstvo njihovih Zivota i Zivotanjihove dece, vei ugroZava i one koji dine tu diskriminaciju, njihovusigurnost i dast njihovog druStva. Utoliko je znadajnije nastojanjeda se pro5ire vrednosti Otvorenog dru5tva zasnovane na: zakonima,demokratski izabranoj vladi, razvijenom civilnom dru5tvu, insti-tucijama za za5titu ljudskih prava i prava manjina, ekonomiji slo-bodnog trZi5ta, ali i usmerenosti na op5te dobro. A za to, premaredima Greema, DLordL Soros dini vi5e od ijedne druge osobe nasvetu, podrZavajuii nezavisne fondove Otvorenog dru5tva u Cen-tralnoj i Istodnoj Evropi sa budZetom od preko 300 miliona dolara.U skladu s tim, on je zatraiio predloge za ude56e na Projektuusvajanja uvaZavanja razliditosti (Project to Foster Respect for Di-versity) koji bi trebalo da se ukljudi u, tro5kove za 1997 . godinu.

Na samoj konferenciji, medutim, prilozi koji bi se direktnoodnosili na usvajanje tolerancije nisu bili narodito zastupljeni. Osimjednog praktidnog ukrajinskog nacrta za buduii razvoj ovog pro-jekta, problem tolerancije je teorijski izlagala jedino kineskinja,Kristal Huang, u tekstu Tolerctncijct i interpretativni totalitet kulturai razlika. Ova profesorka filozofije sa Tajlanda, razmatrala je sukobekoji nastaju zbogruzlilitih identiteta kulturnih tradicja. U modernimdru5tvima razliditi kulturni horizonti naroda dine polazi5ta za ra-zlidita razumevanja i tumadenja sveta, a te razlike dovode do ne-sporazuma i sukoba ljudi i zajednica. Usvajanje tolerancije, smatraHuang, jo5 vi5e je oteZano zbog nerazvijenosti ideje suZivota ideljenja sveta sa drugima.

Postoji shvatanje po kome je tolerancija trpljenje nedegaSto nam se ne svida. Takvo shvatanje u toleranciji vidi ideal tzv.negativne slobode, slobode od prisile, koja ne traZi ni5ta do dajedni druge ostavimo na miru. Naravno, u situaciji netolerancije itakav ,,nulti nivo" negativne slobode je veoma znalajan, ali ipak,to je minimalan uslov, koji je dodu5e wlan, ali nije dovoljan zauspostavljanje jednog otvorenog dru5tva.

Za razlku od takvog shvatanja, Huang ima pozitivan koncepttolerancije' ona razmatra moguinost torerancije u vezi s Gadamero-:T kgrygptom gratnje (B.,iung),razviienu knjizi Istina i metrda.Njena ideja je da na taj nadin .*6n.truis" kurturni totaritet u drusfvusa mnoStvom razliditih kulturnih konflikata. Kao u Cu.u*"rouo,hemeneutici, i ovde tolerancija podrazu*"uu moguinost fuzije horizonata. To znadi da samo ako, pri suodavanlu sa razliditim kultumimkontekstom' ostvarimo.fuziju horizonata,"mozemo postati toleran-tni; odnosno, samo kada osivari*o .ururn"uanje drugog moZemoucestvovati sa njim ujednom zajednidkom svetu_ iivota.

Hermeneutidki.proces razumevanja kultura suodava nas sarazliditim kulturnim tekstovima koji zahieva.lu ispitivanje konteksta.Kulturni tekst je dom jezika Oateiuftu.e, tutru_og diskursa kojisu uspostav'i ljudi svojim dotada5njim tumadenjim"a i"J" irpi,l-vanjem nekog kulturnog teksta postign"_o rururnevanje, videie_mo da se ipak pojavljuje razlika.u znad"enjJ izmedu nadeg tumadenjai originala. U inrerpretaciji razlidirih kuliumih,"r..i""" "r1 uiG#"mogu pokusati da postignu harmoniju u fuziji horizonata. Jedinoiskreno nastojanje da se razum", *oi" i.o".. tumadenja vodititoleranciji. Onaj ko tumadi samo iz ,uog'tuttu*og konteksta nemoZe ostvariti toleranciju jer odmah ulaziu kritiku. Tek ako naudida sluia moZe postiii l111T"uunj"

koje j9 ustov iskren;-;;;..*;;Tolerancija se, dakle' jedino moZe osivariti razumevanJem razrika.Mada nas, i u istodnom i u zapadnom svetu, i u antidkom iu modernom dru5tvu, tumadenja suodavaju s razlikama, nisu razlikete koje ljudima donose kulturne tonnide, vei je .;;;ilUA;da se zaista razume drugo.biie, zaqut-la;e Huang predlaZuii dabi moZda rrebalo razmi.liati "u

,r"iJi n'oiin: Toterancija neiedo6i sama, ona ie nastati samo t.o, lJr"no razumevanJe i Zelir_da se udini fuzija horizonata.sa.drugi_ fluarn.o bidirna; i ,u t# XZeljom ljudi ie uii u proces oblikova"nja i'preoblikovanja. --' ---^,

;Jano5 Kudinski, urednik dasopisa Diatog and (Jniverzaliz.am 6(koji je do 1994. norlo n13jy Diaios ori'Ui*orir"^1, i#"['|" Estav da moramo iza1i izmjsljenja tojl s" kreie u okviru: tradicija ;- komunizam-postkomunizam."Trad'i"1u l".ru*o racionarizacija iproslosti a proslost nije kao takva data. ijo'n,".u, civilno drustvo Rnije dovoljan okvir za re5enje proUt"-r, u ni;e ni demokratija. Jer, Fdemokratije su vrlo ogranidine u ur"_"nu.-^-

U kom pravcu treba, dakle, da idemo? Jedan moguii pravacje demokratija shvaiena kao dijaiog ir*"au kolektivnih subiekatal l a

1 t . )

E

zuJJuJ-

(kasnije izmenjeno u Usvajurle) tolerancije (tolerancije prema et-nidkim, nacionalnim i religijskim razliditostima u Centralnoj i Is-todnoj Evropi). Pozivajuii na saradnju na ovom projektu, Greemje istakao potrebu da se pronadu filozofski i dru5tveni osnovi zauvaZavanje razliditosti, kao i nadini za njihovo praktidno i politidkousvajanje.

Netolerancija ljudi i dru5fva, po njegovom miSljenju, istovre-meno ukazuje na nivo dru5tvene korupcije. Netolerancija ne ugro-Zava samo Zrtve diskriminacije, dostojanstvo njihovih Zivota i Zivotanjihove dece, vei ugroZava i one koji dine tu diskriminaciju, njihovusigurnost i dast njihovog druStva. Utoliko je znadajnije nastojanjeda se pro5ire vrednosti Otvorenog dru5tva zasnovane na: zakonima,demokratski izabranoj vladi, razvijenom civilnom dru5tvu, insti-tucijama za za5titu ljudskih prava i prava manjina, ekonomiji slo-bodnog trZi5ta, ali i usmerenosti na op5te dobro. A za to, premaredima Greema, DLordL Soros dini vi5e od ijedne druge osobe nasvetu, podrZavajuii nezavisne fondove Otvorenog dru5tva u Cen-tralnoj i Istodnoj Evropi sa budZetom od preko 300 miliona dolara.U skladu s tim, on je zatraiio predloge za ude56e na Projektuusvajanja uvaZavanja razliditosti (Project to Foster Respect for Di-versity) koji bi trebalo da se ukljudi u, tro5kove za 1997 . godinu.

Na samoj konferenciji, medutim, prilozi koji bi se direktnoodnosili na usvajanje tolerancije nisu bili narodito zastupljeni. Osimjednog praktidnog ukrajinskog nacrta za buduii razvoj ovog pro-jekta, problem tolerancije je teorijski izlagala jedino kineskinja,Kristal Huang, u tekstu Tolerctncijct i interpretativni totalitet kulturai razlika. Ova profesorka filozofije sa Tajlanda, razmatrala je sukobekoji nastaju zbogruzlilitih identiteta kulturnih tradicja. U modernimdru5tvima razliditi kulturni horizonti naroda dine polazi5ta za ra-zlidita razumevanja i tumadenja sveta, a te razlike dovode do ne-sporazuma i sukoba ljudi i zajednica. Usvajanje tolerancije, smatraHuang, jo5 vi5e je oteZano zbog nerazvijenosti ideje suZivota ideljenja sveta sa drugima.

Postoji shvatanje po kome je tolerancija trpljenje nedegaSto nam se ne svida. Takvo shvatanje u toleranciji vidi ideal tzv.negativne slobode, slobode od prisile, koja ne traZi ni5ta do dajedni druge ostavimo na miru. Naravno, u situaciji netolerancije itakav ,,nulti nivo" negativne slobode je veoma znalajan, ali ipak,to je minimalan uslov, koji je dodu5e wlan, ali nije dovoljan zauspostavljanje jednog otvorenog dru5tva.

Za razlku od takvog shvatanja, Huang ima pozitivan koncepttolerancije' ona razmatra moguinost torerancije u vezi s Gadamero-:T kgrygptom gratnje (B.,iung),razviienu knjizi Istina i metrda.Njena ideja je da na taj nadin .*6n.truis" kurturni totaritet u drusfvusa mnoStvom razliditih kulturnih konflikata. Kao u Cu.u*"rouo,hemeneutici, i ovde tolerancija podrazu*"uu moguinost fuzije horizonata. To znadi da samo ako, pri suodavanlu sa razliditim kultumimkontekstom' ostvarimo.fuziju horizonata,"mozemo postati toleran-tni; odnosno, samo kada osivari*o .ururn"uanje drugog moZemoucestvovati sa njim ujednom zajednidkom svetu_ iivota.

Hermeneutidki.proces razumevanja kultura suodava nas sarazliditim kulturnim tekstovima koji zahieva.lu ispitivanje konteksta.Kulturni tekst je dom jezika Oateiuftu.e, tutru_og diskursa kojisu uspostav'i ljudi svojim dotada5njim tumadenjim"a i"J" irpi,l-vanjem nekog kulturnog teksta postign"_o rururnevanje, videie_mo da se ipak pojavljuje razlika.u znad"enjJ izmedu nadeg tumadenjai originala. U inrerpretaciji razlidirih kuliumih,"r..i""" "r1 uiG#"mogu pokusati da postignu harmoniju u fuziji horizonata. Jedinoiskreno nastojanje da se razum", *oi" i.o".. tumadenja vodititoleranciji. Onaj ko tumadi samo iz ,uog'tuttu*og konteksta nemoZe ostvariti toleranciju jer odmah ulaziu kritiku. Tek ako naudida sluia moZe postiii l111T"uunj"

koje j9 ustov iskren;-;;;..*;;Tolerancija se, dakle' jedino moZe osivariti razumevanJem razrika.Mada nas, i u istodnom i u zapadnom svetu, i u antidkom iu modernom dru5tvu, tumadenja suodavaju s razlikama, nisu razlikete koje ljudima donose kulturne tonnide, vei je .;;;ilUA;da se zaista razume drugo.biie, zaqut-la;e Huang predlaZuii dabi moZda rrebalo razmi.liati "u

,r"iJi n'oiin: Toterancija neiedo6i sama, ona ie nastati samo t.o, lJr"no razumevanJe i Zelir_da se udini fuzija horizonata.sa.drugi_ fluarn.o bidirna; i ,u t# XZeljom ljudi ie uii u proces oblikova"nja i'preoblikovanja. --' ---^,

;Jano5 Kudinski, urednik dasopisa Diatog and (Jniverzaliz.am 6(koji je do 1994. norlo n13jy Diaios ori'Ui*orir"^1, i#"['|" Estav da moramo iza1i izmjsljenja tojl s" kreie u okviru: tradicija ;- komunizam-postkomunizam."Trad'i"1u l".ru*o racionarizacija iproslosti a proslost nije kao takva data. ijo'n,".u, civilno drustvo Rnije dovoljan okvir za re5enje proUt"-r, u ni;e ni demokratija. Jer, Fdemokratije su vrlo ogranidine u ur"_"nu.-^-

U kom pravcu treba, dakle, da idemo? Jedan moguii pravacje demokratija shvaiena kao dijaiog ir*"au kolektivnih subiekatal l a

1 t . )

Gf

zulUJa

- kao megadijalog koji je neophodan, ali moZe biti opasan' Nama

ie potrebin dUalog kojim moZem o izbe1ipolarizaciju i separaciju

luo sto je bili ona zavreme hladnog nta. zato treba i6i dalje ka

neeem Sio je iznad nivoa dijaloga razmi5ljaju6i o op5toj situaciji

civilizacije. Po Kudinskom specijalna me5avina kultura u ovom

delu sveta izvorje novog svetskog poretka, diji zadetak 9l Yidi.iideji univerzalnog dru5tva. Njeno aksiolo5ko ime, koje Kudinski

ottiiva u udenju Pape Jovana Pavle II, je ,,civilizacija ljubavi"'

U tekstu, Neotekivani susret univerzalizma Jovana Pavla II

i IJN : za novo intelektualno-etiikrt okruienje, Kudinski pi5e:

Enciklika Inborem exercens moZe se smatrati najuniver-

zalnijim i moZda najznadajnijim drustveno-teorijskim dokumentom

XX veka i dini nezaobilaini intelektualno-naudni temelj univerzal-

nog druSwa.Nazivajuii sebe marksistom, materijalistom i ne-vernikom'

Kudinski kaze da, naizgled paradoksalno, njegova (meta)filozofija

univerzalizma, vise od samih hri56ana, shvata aktualnu, istorijsku,

kulturnu i moralnu velidinu socijalnog udenja Jovana Pavla II' To

jemogu6ezahvaljujuiiogranidenjunadomenkulturnihvrednostii istti-ue"oiu ont;l;5kih dil"-a. Tako se ovo udenje shvata kao

istorijska ikoltotnu stvarnost, a ne kao objekt vere' Samo na taj

nadin spiritualni univerzalizam Pape Vojtile moZe biti prepoznat

kao jedna od najznadajnijih vrednosti savremenog sveta (kao Sto

je i fruserlov epiitemolo5ki apsolutizam univerzalno prihva6en ma-

da nije priznat)." Ovde se otkriva kljudna uloga dijaloga: dijalog pretpostavlja

prihvatanje Drugog kao partnera, kao bi6e vredno po5tovanja kojije prepoznat t<ao moguii udesnik tt rtpsolutu' Kudinski nagla5ava

Ou j" ouuj princip, koji uzdiZe dijalog kao legitimaciju udestvovanja

ruitt tjoai u domenu apsolutnih vrednosti prema principima parr

nerstia, neuporedivo vaZniji od ostalih komponenata doktrinarnog

udenja o kontroli ra<lanja, abortusu ili celibatu koje ne bi treba da

prikriju ono sto je relevantno za konfrontaciju sa relativistidkim i

nitriHstidtim tendencijama konzumer\zma t cinizma savremenog

sveta.Zavriavaja(i svoj tekst citiranjem Pape da je odgovor na

strah koji Tatamnjuie tjudsku eg,zistenciiu na kraiu dvadesetog, veka- opiti napo, da si izgratli civitizaciia liubavi, zasnovanq nQ uni-

v ei zalnim' vr e dno s t imi mir a, s o I itlor no s ti, pr av de i s I o b o de' Kudin-

ski ustvari istide svoje ogordenje Sto je ovo socijalno udenje u

primeni na sfvaranje internacionalnog svetskog poretka - koje je uUN dodekano s ovacdama, odmah zatim bilo zaboravljeno.

Meklinov tekst, pod nazivom ,,Od prosvetiteljstva do estet-ske svesti", ukazuje na ogranidenja prosvetiteljskog racionalizmakoja je on poku5ao da razre5i pomodu Kantove Kritike moti sude-n7c u kojoj se estetska svest pojavljuje kao mogudnost pro5irivanjadimenzije ljudske svesti.

Meklinovo polazi5te je Zan Batist Vikoova kritika prosve-titeljskog nasleda koje je proteralo kulturni kontekst da bi, u imeaniv erzalizacije, ustvari, proizvodil o netoleranc iju. U traganj u zapriznavanjem razliditosti, mi se sada, prema Meklinu, civilizacijskikredemo ka velikom pomaku od totalizacije i ideoloikih apstrakcija.Treba napraviti veliki korak u razvoju vizije, ali, pritom, treba bitioprezan da korak napred ne bi znadio korak nazad. Da bismo podeliupraZnjavati slobodu u fiziikom univerzumu, treba preii put kojivodi preko razumevanja i razvijanja estetskog ose6aja kao kvalitetaljudske svesti.

Iz ovog'estetskog osedaja Meklin je izveo ideju strasneposveCenosti (passionate commitment) tradiciji za koju misli da jedanas ljudima potrebna, na slidan nadin, kao Sto je potrebno pre-poznati vrednosti kojih se ljudi drZe u svakoj oblasti svojih Zivota.Tradicija po njemu predstavlja vrednosti koje biramo da prenesemona svoju decu, a to znadi da nam tradicija pruZa mnogo toga deganismo ni svesni. Cak i kad se promeni, tradicija zadrLava mnogosloZenih znaienja.

S druge strane, veoma je vaZno razgovarati s onima kojimogu da postave nova pitanja. Utoliko strasna posvetenost tradicijitreba da ide zajedno sa dinamikom njene promene. Dakle, da bi sesusret kultura odvijao na pozitivan nadin, ne treba ispustiti iz vidapluralizam.

Mada se bez sumnje moZemo sloZiti sa Meklinom da prizna-vanje posebnih izraza razliditih kultura i etnidkih tradicija pred-stavlja uslov harmonije izmeilu njih, ipak ostaje nerazja5njeno pi-tanje: kako iz tih mnogobrojnih razlika izvesti neku univerzalnuljudsku mudrost i vrednosti (kakva je, na primer, tolerancija) kojebi pruZile teleolo5ku viziju za ljudsku vrstu kao takvu? Meklin jetvrdio da je dovoljno prihvatiti razlike i da svako u svojoj kulturimoZe na6i dovoljno mudrosti za sebe. U traZenju univerzalnih vred-nosti on vidi opasnost od gubitka identiteta sopstvene kulture, iakoje i sam, u Kantu, kao misliocu koji potide iz jedne posebne tradicije,

Tx;Fa

E

;=N

:tr

424 425

Gf

zulUJa

- kao megadijalog koji je neophodan, ali moZe biti opasan' Nama

ie potrebin dUalog kojim moZem o izbe1ipolarizaciju i separaciju

luo sto je bili ona zavreme hladnog nta. zato treba i6i dalje ka

neeem Sio je iznad nivoa dijaloga razmi5ljaju6i o op5toj situaciji

civilizacije. Po Kudinskom specijalna me5avina kultura u ovom

delu sveta izvorje novog svetskog poretka, diji zadetak 9l Yidi.iideji univerzalnog dru5tva. Njeno aksiolo5ko ime, koje Kudinski

ottiiva u udenju Pape Jovana Pavle II, je ,,civilizacija ljubavi"'

U tekstu, Neotekivani susret univerzalizma Jovana Pavla II

i IJN : za novo intelektualno-etiikrt okruienje, Kudinski pi5e:

Enciklika Inborem exercens moZe se smatrati najuniver-

zalnijim i moZda najznadajnijim drustveno-teorijskim dokumentom

XX veka i dini nezaobilaini intelektualno-naudni temelj univerzal-

nog druSwa.Nazivajuii sebe marksistom, materijalistom i ne-vernikom'

Kudinski kaze da, naizgled paradoksalno, njegova (meta)filozofija

univerzalizma, vise od samih hri56ana, shvata aktualnu, istorijsku,

kulturnu i moralnu velidinu socijalnog udenja Jovana Pavla II' To

jemogu6ezahvaljujuiiogranidenjunadomenkulturnihvrednostii istti-ue"oiu ont;l;5kih dil"-a. Tako se ovo udenje shvata kao

istorijska ikoltotnu stvarnost, a ne kao objekt vere' Samo na taj

nadin spiritualni univerzalizam Pape Vojtile moZe biti prepoznat

kao jedna od najznadajnijih vrednosti savremenog sveta (kao Sto

je i fruserlov epiitemolo5ki apsolutizam univerzalno prihva6en ma-

da nije priznat)." Ovde se otkriva kljudna uloga dijaloga: dijalog pretpostavlja

prihvatanje Drugog kao partnera, kao bi6e vredno po5tovanja kojije prepoznat t<ao moguii udesnik tt rtpsolutu' Kudinski nagla5ava

Ou j" ouuj princip, koji uzdiZe dijalog kao legitimaciju udestvovanja

ruitt tjoai u domenu apsolutnih vrednosti prema principima parr

nerstia, neuporedivo vaZniji od ostalih komponenata doktrinarnog

udenja o kontroli ra<lanja, abortusu ili celibatu koje ne bi treba da

prikriju ono sto je relevantno za konfrontaciju sa relativistidkim i

nitriHstidtim tendencijama konzumer\zma t cinizma savremenog

sveta.Zavriavaja(i svoj tekst citiranjem Pape da je odgovor na

strah koji Tatamnjuie tjudsku eg,zistenciiu na kraiu dvadesetog, veka- opiti napo, da si izgratli civitizaciia liubavi, zasnovanq nQ uni-

v ei zalnim' vr e dno s t imi mir a, s o I itlor no s ti, pr av de i s I o b o de' Kudin-

ski ustvari istide svoje ogordenje Sto je ovo socijalno udenje u

primeni na sfvaranje internacionalnog svetskog poretka - koje je uUN dodekano s ovacdama, odmah zatim bilo zaboravljeno.

Meklinov tekst, pod nazivom ,,Od prosvetiteljstva do estet-ske svesti", ukazuje na ogranidenja prosvetiteljskog racionalizmakoja je on poku5ao da razre5i pomodu Kantove Kritike moti sude-n7c u kojoj se estetska svest pojavljuje kao mogudnost pro5irivanjadimenzije ljudske svesti.

Meklinovo polazi5te je Zan Batist Vikoova kritika prosve-titeljskog nasleda koje je proteralo kulturni kontekst da bi, u imeaniv erzalizacije, ustvari, proizvodil o netoleranc iju. U traganj u zapriznavanjem razliditosti, mi se sada, prema Meklinu, civilizacijskikredemo ka velikom pomaku od totalizacije i ideoloikih apstrakcija.Treba napraviti veliki korak u razvoju vizije, ali, pritom, treba bitioprezan da korak napred ne bi znadio korak nazad. Da bismo podeliupraZnjavati slobodu u fiziikom univerzumu, treba preii put kojivodi preko razumevanja i razvijanja estetskog ose6aja kao kvalitetaljudske svesti.

Iz ovog'estetskog osedaja Meklin je izveo ideju strasneposveCenosti (passionate commitment) tradiciji za koju misli da jedanas ljudima potrebna, na slidan nadin, kao Sto je potrebno pre-poznati vrednosti kojih se ljudi drZe u svakoj oblasti svojih Zivota.Tradicija po njemu predstavlja vrednosti koje biramo da prenesemona svoju decu, a to znadi da nam tradicija pruZa mnogo toga deganismo ni svesni. Cak i kad se promeni, tradicija zadrLava mnogosloZenih znaienja.

S druge strane, veoma je vaZno razgovarati s onima kojimogu da postave nova pitanja. Utoliko strasna posvetenost tradicijitreba da ide zajedno sa dinamikom njene promene. Dakle, da bi sesusret kultura odvijao na pozitivan nadin, ne treba ispustiti iz vidapluralizam.

Mada se bez sumnje moZemo sloZiti sa Meklinom da prizna-vanje posebnih izraza razliditih kultura i etnidkih tradicija pred-stavlja uslov harmonije izmeilu njih, ipak ostaje nerazja5njeno pi-tanje: kako iz tih mnogobrojnih razlika izvesti neku univerzalnuljudsku mudrost i vrednosti (kakva je, na primer, tolerancija) kojebi pruZile teleolo5ku viziju za ljudsku vrstu kao takvu? Meklin jetvrdio da je dovoljno prihvatiti razlike i da svako u svojoj kulturimoZe na6i dovoljno mudrosti za sebe. U traZenju univerzalnih vred-nosti on vidi opasnost od gubitka identiteta sopstvene kulture, iakoje i sam, u Kantu, kao misliocu koji potide iz jedne posebne tradicije,

Tx;Fa

E

;=N

:tr

424 425

naSao univerzalnu mudrost, a time ipak nije odbacio svoju sopstvenukulturu. Izgleda da to pokazuje da usvajanje elemenata univerzalnogljudskog nasleda ne vodi gubljenju sopstvenog identiteta, nego dase on, upravo zahvaljujudi tome, izgraduje i proiiruje.

Jelena Djurii

NATIONAL CONFLICTS AND LEARNING TOLERANCE

Summary

In ordcr to solvc cthnic and national tcnsions in a pcrmancnt and cffcctivcway concrctc actions arc ncccssary to bc complcmcntcd by an undcrstanding of thcdccp csscncc of cultures and thcir dynamics. In thc opinion of thc organizcrs o[ thcBrno Confcrcncc. philosophy, and hcrmcncutics and cthics in particular, bcar mostresponsibility in this process. Thcy arc supposcd to indicated thc naturc ofculturalrealitics and clarify thc ways in which they may bc propcrly ordcrcd in a pluralistcontext. Thc ideas prcscntcd at this Confcrcncc indicatc, among othcr things, thatthc outburst of nationalism in thc 1 990s is actually thc post-communist cxtcnsionof totalitarian politics. Thus thc importancc is all thc grcatcr o[ dcvcloping tolcranccand dircctcdncss to thc gcncral gorxl, or thc establishmcnt of an opcn socicty bascdon law, demrrcratically clcctcd govcrnment, institutions for thc pnrtcction ol humanrights, etc.

IZ RADAINSTITUTA

!:

l

zUtr-

426

naSao univerzalnu mudrost, a time ipak nije odbacio svoju sopstvenukulturu. Izgleda da to pokazuje da usvajanje elemenata univerzalnogljudskog nasleda ne vodi gubljenju sopstvenog identiteta, nego dase on, upravo zahvaljujudi tome, izgraduje i proiiruje.

Jelena Djurii

NATIONAL CONFLICTS AND LEARNING TOLERANCE

Summary

In ordcr to solvc cthnic and national tcnsions in a pcrmancnt and cffcctivcway concrctc actions arc ncccssary to bc complcmcntcd by an undcrstanding of thcdccp csscncc of cultures and thcir dynamics. In thc opinion of thc organizcrs o[ thcBrno Confcrcncc. philosophy, and hcrmcncutics and cthics in particular, bcar mostresponsibility in this process. Thcy arc supposcd to indicated thc naturc ofculturalrealitics and clarify thc ways in which they may bc propcrly ordcrcd in a pluralistcontext. Thc ideas prcscntcd at this Confcrcncc indicatc, among othcr things, thatthc outburst of nationalism in thc 1 990s is actually thc post-communist cxtcnsionof totalitarian politics. Thus thc importancc is all thc grcatcr o[ dcvcloping tolcranccand dircctcdncss to thc gcncral gorxl, or thc establishmcnt of an opcn socicty bascdon law, demrrcratically clcctcd govcrnment, institutions for thc pnrtcction ol humanrights, etc.

IZ RADAINSTITUTA

!:

l

zUtr-

426

Neboj5a Mandi6Institut za filozofiju i dru5tvenu teorijuBeoerad

eavolki dr Kosta,Pravni lakulct/IFDT

Stoikovid dr Branimir,Institut za cvropske studijc

Stoianovii dr Svetozar,IFDT

Bobi( dr Zorica,Filolo5ki fakultet

akad. Markovi( dr Mihailo,SANU

Popov dr Neboj5a, IFDT

Novakovii Nada,Institut drultvenih nauka

Tumaicnje i individualizaci iaprava zarad pravilnosti

Kultura i civilno druitvo 90{ih

Uloga intclektualaca i vtxla usamoncgaciji komunizma

MuIka kultura i totalitarna svcst

hoblcmi rxlnosa naci.ic, drZavc ipo.jctlinca u mtxlcrnim druStvima

Prikrg istorili kritic'kog miSlicnja na

.lugoslovcnskim prostorima

Promcnc u jugoskrvcnskomradniStvu ul 1960 do 1995

Prikaz

NAUENA TRIBINA I RASPRAVE O PROJEKTUNauina tribina Instituta zafilozffiu

i druitverut teoriju u 1996. godini

Sa podetkom novog petogodiSnjeg projekta,,Individualni ikolektivni identitet u postkomunizmu" Institut za filozofiju i dru-Stvenu teoriju nastavlja i sa dugogodi5njom tradicijom organizo-vanja Tribine Instituta (sredom u podne). U dasopisu Instituta Frlo-zofijct i druitvo br. VIII objavljen je spisak tema i udesnika Tribineu periodu 1992 - 1995, a ovde je predoden spisak udesnika i temao kojima se.razgovaralo na Tribini tokom 1996. godine. Uverenismo da i letimidan pregled objavljenog materijala svedodi o napo-rima saradnika Instituta da se u okviru ovih aktivnosti okupi Stove6i broj kolega sa razliditim profesionalnim usmerenjima i teo-rijskim pristupima. Njihovi prilozi su bili podsticaj u redovnominstitutskom radu i preduslov oZivljavanju neophodne komunika-cije unutar Siroko shvaiene intelektualne istraZivadke zajednice.

14. fcbruar

21. lbbruar

28. lbbruar

06. mart

13. mart

20. mart

27.mart

XxoFal(ro

-uN

JI

429

akad. Stipicvii dr Nikia,SANU

Saic dr AleksandraInstitut za politiekc studije

Samary dr Catherine, Dolen

Sladedek N'lichal, IFDT

Popovii dr lv{ilan,Pravni fakultct/Ptxlgorica

Stepaniands dr Maricta,RAN , Moskva

Millcr dr Robcrt F., Austra-lian National UniversitY

Periiii Miulrag,publicista, Bcograd

Hrnjica dr Sulcjman,Filozol.ski Iakultct

Miiunovii dr Natalija

Obradovie dr Konstantin,Institut za mcdunarodnupolitiku i privrcdu/Fakultetpolitiikih nauka

'Ioii( Dcsimirpublicista, Bcograd

Sckcli dr Laslo,Institut z.a cvrtrPskc studijc

Cavolki dr Kosn,Pravni lakulctilFDT

Samardiid dr Slob<xlan,Inst i tut za cvrrrPskc studi jc

Bugarski dr Ranko,Fihkriki lakultct

Slavu.ievii dr Zoran,Institut drultvcnih nauka

Italija - lbrmiranic naciic i rJriave

lzborno ponasanjc i izhorna apsti

ncnciia birada u Srbiji

Raspad J ugoslavijc (Y ugoslav ia

dismembered)

Jezik mira

Posthladnoratovski balkanski haos

i nova cpistemologija

lntelektualna klima usavrcmcno.i Rusi,ji

Politiika kultura, ckonomskcpromeno u Isttfnoj EvroPi

Intclektualci i jugoslovcnsko

nasledc

Moguinosti cmPiriiskc Provcrcnacionalnog idcntitcta

Postnac ionalizam ili hibcrnaciiu

Ha5ki tribunal - za i Protiv

10. april

17. apri l

24. april

15. maj

22.maj

29.mat

05. jun

I 2. jun

25. septcmbar

02. oktobar

09. oktobar

Promcna socijalnc, kultumc t

socijalne strukturc naicg druitva

Nacionalna drZava i proccs transibr-maci.ic u Istodnqi EvroPi

O izborima u Bosni

Nae iunalna driuva i dcmokratija

Postoji li srpskohrvatski jezik?

Parti.iska idcntilikaciia i biradkotelo u Srbili

16. oktobar

23. oktobar

30. oktobar

I 3. novcmbar

20. novcmbar

27. novcmbaroz

a

(Du.iz

zrkacl. Stanovdii tlr Voiislav, Dcmokratija, populizam' cczariz'am - 04' dccembar

SANU vladavina veiine ili poliarhija

Boikovi idrAlcksuntlar. Ptrstmodcrnizam.antroplogi iai z,lrav razum 18. dcccmbar

4 3 0 4 3 i

Predavanjima, naudnim skupovima i tribinama obavezni subili prisustvovati sledeii saradnici Instituta za filozofiiu i dru5tvenuteoriju:

Bogdanovski Ma5an, Bo5kovi6 dr Du5an, Drezgii Rada,Dindii dr Zoran, Durii Jelena, iavoiki dr Kosta, Golubovii drZagorka, Grbii Dra5ko, Gredelj clr Stjepan, Jakovljevii Goran,Jaksii dr BoZidar, Jankovii mrzoran,Koprivica casliv, Kostunicadr Vojislav, Lolii mr Marinko, Midunovii dr Dragoljub, MandiiNeboj5a, Mojsii Sofija, Nikitovii Aleksandar, Obieriovii Zoran,Paviievii Dorcle, Pe5ii dr Vesna, popov dr Neboj5a, Radojidii mrMirjana, Savii dr Mile, Slddedek Michal, Spasii mr Ivana, St'-janovi6 dr Svetozar, Stupar Milorad, Subotii Milan

Rasprave o projektu,,Individualni i kolektivni identitet u postkomunizmu..

Pored.udeSia u radu tribine, saradnici Instituta su na reclovnirnstrudnim sasfaicima izlagali i vodili rasprave o individualnim is-traZivadkim temama. Spisak pojedinadnih tema sadrZi glnbalni pro-jekt Instituta

Ruska idc.la u kontckstu krizc 19. lbbruarpostkomunistidkog idcntiteta

Prtrmcna vrcdnosti - druitvenc 04. martpromcnc

Svakodncvni Zivot u Srbiii

Naiclo idcnti tcta u Hcgclovtr. jlilozol iii .jczika

Rado.jidii mr Mirjana, Poliridka kulrura kao fakror () I . aprilPeIii dr Vcsna, problcmi konstituisanja driavc 15. april

na pr()sft)ru bivic Jugrrsiuvi. jc

PcSii dr Vcsna, problemi konstituisan ja tlrTavc 22. aprll (II)na pr(,storu biv\c Jugoslavi. jc

Boikovii dr Du3an, Umctnost i dmitvo: spororri u 29. apriljugoslovenskoj rnisli

Subotid Milan,

Durif Jclcna,

Spasid mr Ivana,

l.olif mr I\.larinko,

Savrcl rJr Milc,

Savi i dr Mi lc .

18. rnart

25. mart

XI

X

oF-{):)g:.o

LL

No#Praxis lilozofija izmedu kritikc i 06

raspada ju goskrvcnskog druitva

Praxis lilozofi ja izmcrlu kritike i l3raspacla.jugoslovenskog druStva

m4l

mai (II)

akad. Stipicvii dr Nikia,SANU

Saic dr AleksandraInstitut za politiekc studije

Samary dr Catherine, Dolen

Sladedek N'lichal, IFDT

Popovii dr lv{ilan,Pravni fakultct/Ptxlgorica

Stepaniands dr Maricta,RAN , Moskva

Millcr dr Robcrt F., Austra-lian National UniversitY

Periiii Miulrag,publicista, Bcograd

Hrnjica dr Sulcjman,Filozol.ski Iakultct

Miiunovii dr Natalija

Obradovie dr Konstantin,Institut za mcdunarodnupolitiku i privrcdu/Fakultetpolitiikih nauka

'Ioii( Dcsimirpublicista, Bcograd

Sckcli dr Laslo,Institut z.a cvrtrPskc studijc

Cavolki dr Kosn,Pravni lakulctilFDT

Samardiid dr Slob<xlan,Inst i tut za cvrrrPskc studi jc

Bugarski dr Ranko,Fihkriki lakultct

Slavu.ievii dr Zoran,Institut drultvcnih nauka

Italija - lbrmiranic naciic i rJriave

lzborno ponasanjc i izhorna apsti

ncnciia birada u Srbiji

Raspad J ugoslavijc (Y ugoslav ia

dismembered)

Jezik mira

Posthladnoratovski balkanski haos

i nova cpistemologija

lntelektualna klima usavrcmcno.i Rusi,ji

Politiika kultura, ckonomskcpromeno u Isttfnoj EvroPi

Intclektualci i jugoslovcnsko

nasledc

Moguinosti cmPiriiskc Provcrcnacionalnog idcntitcta

Postnac ionalizam ili hibcrnaciiu

Ha5ki tribunal - za i Protiv

10. april

17. apri l

24. april

15. maj

22.maj

29.mat

05. jun

I 2. jun

25. septcmbar

02. oktobar

09. oktobar

Promcna socijalnc, kultumc t

socijalne strukturc naicg druitva

Nacionalna drZava i proccs transibr-maci.ic u Istodnqi EvroPi

O izborima u Bosni

Nae iunalna driuva i dcmokratija

Postoji li srpskohrvatski jezik?

Parti.iska idcntilikaciia i biradkotelo u Srbili

16. oktobar

23. oktobar

30. oktobar

I 3. novcmbar

20. novcmbar

27. novcmbaroz

a

(Du.iz

zrkacl. Stanovdii tlr Voiislav, Dcmokratija, populizam' cczariz'am - 04' dccembar

SANU vladavina veiine ili poliarhija

Boikovi idrAlcksuntlar. Ptrstmodcrnizam.antroplogi iai z,lrav razum 18. dcccmbar

4 3 0 4 3 i

Predavanjima, naudnim skupovima i tribinama obavezni subili prisustvovati sledeii saradnici Instituta za filozofiiu i dru5tvenuteoriju:

Bogdanovski Ma5an, Bo5kovi6 dr Du5an, Drezgii Rada,Dindii dr Zoran, Durii Jelena, iavoiki dr Kosta, Golubovii drZagorka, Grbii Dra5ko, Gredelj clr Stjepan, Jakovljevii Goran,Jaksii dr BoZidar, Jankovii mrzoran,Koprivica casliv, Kostunicadr Vojislav, Lolii mr Marinko, Midunovii dr Dragoljub, MandiiNeboj5a, Mojsii Sofija, Nikitovii Aleksandar, Obieriovii Zoran,Paviievii Dorcle, Pe5ii dr Vesna, popov dr Neboj5a, Radojidii mrMirjana, Savii dr Mile, Slddedek Michal, Spasii mr Ivana, St'-janovi6 dr Svetozar, Stupar Milorad, Subotii Milan

Rasprave o projektu,,Individualni i kolektivni identitet u postkomunizmu..

Pored.udeSia u radu tribine, saradnici Instituta su na reclovnirnstrudnim sasfaicima izlagali i vodili rasprave o individualnim is-traZivadkim temama. Spisak pojedinadnih tema sadrZi glnbalni pro-jekt Instituta

Ruska idc.la u kontckstu krizc 19. lbbruarpostkomunistidkog idcntiteta

Prtrmcna vrcdnosti - druitvenc 04. martpromcnc

Svakodncvni Zivot u Srbiii

Naiclo idcnti tcta u Hcgclovtr. jlilozol iii .jczika

Rado.jidii mr Mirjana, Poliridka kulrura kao fakror () I . aprilPeIii dr Vcsna, problcmi konstituisanja driavc 15. april

na pr()sft)ru bivic Jugrrsiuvi. jc

PcSii dr Vcsna, problemi konstituisan ja tlrTavc 22. aprll (II)na pr(,storu biv\c Jugoslavi. jc

Boikovii dr Du3an, Umctnost i dmitvo: spororri u 29. apriljugoslovenskoj rnisli

Subotid Milan,

Durif Jclcna,

Spasid mr Ivana,

l.olif mr I\.larinko,

Savrcl rJr Milc,

Savi i dr Mi lc .

18. rnart

25. mart

XI

X

oF-{):)g:.o

LL

No#Praxis lilozofija izmedu kritikc i 06

raspada ju goskrvcnskog druitva

Praxis lilozofi ja izmcrlu kritike i l3raspacla.jugoslovenskog druStva

m4l

mai (II)

Paviicvii Dor<lc'

MojsiC Soliia,

Golubovii dr Zagorka'

Jakovljevii Goran'

Bogdanovski Ma5an'

Subotii Milan,

Stupar dr Milorad'

Nikitovii Alcksandar'

Bogdanovski Ma5an'

Gredclj dr StjcPan'

Koprivica Ca.slav,

Jakovljcvi6 Goran'

MojsiC Sofiia,

Komunitamoliberalni sPor u

savremcnoj filozofiji

Kjcrkegor naI savremcnik

Uticaj socio-ekonomskc krizr na

raspad Jugoslaviie s osvrtom na

pitanjc identiteta

Poiam indivitluuma u Aristotclovoj

Metafizici

Komunitaristidko shvatanjc lidnog

idcntiteta

Ruska ideia kao faktor Politiikckulture Rusijc

Pravda i druStvena stabilnost,

Savremena rccepci.ia vizantiiske

fi losofsko{coloikc tradicije -

problem liEnosti i zajcdnicc

Komunitaristidko shvatan;clilnog idcntiteta (II)

Modcrni zacija i modcrnost

ecmu ioI Srcdnia EvroPa

Poiam individuuma u AristotclovojMetafizici (ll)

Kjcrkegor - na5 savrcmcnik.Problemi formiranja idcntitctamtxlcrnog itlvcka

20. maj

10. iuni

I 7. juni

19. jun

19. jun

23. scptcmbar

30. scptcmbar

07. okkrbar

14. oktobar

21. oktobar

28. oktobar

04. novcmbar

04. novcmbar

PHILOSOPHY AND SOCIETY IX.X

CONTENTS

INDIVIDUAL AND COLLECTIVE IDENTITY IN POST.COMMUNISMInstitute for Philosophy and Social Theory.Research Peiod 1996-2000 - Project Outline I IIndividual and Collective Identity in Post-Communism lj

I , GENERAL CONCEPTS, CATEGOR]ES. THEORETICAL APPROACHES

The principle of identity in Hegel'sphilosophy of languageThe communitarian-liberal debate incontemporary philosophyPraxls philosophy between critique andbreakdown of the Yugoslav societyAn analysis ofthe social function ofdiscourse:mythological elements of a collective identityDefining political identity

II . IDEOLOGIES AND CUI-TURAL PAT'TERNS

Duitut Boikovi( Art and society: disputes in Yugoslav thought

Marinko Loli(

D.iordje Pavitevit

Mile Savi(

Michul Slddeiek":

MiLorud Stupar

The social commitment of intellectuals in theprocess of disintegration of YugoslaviaThe change of political discoursein post-communismThe process of identity deconstruction of realsocialist societies: critique and crisisPersonalism and collectivism in Yugoslavphilosophical and sociologicalthought (1960-1975)..Russian idea" in the context ofpost-communist identitv crisis

III, SOCIAL STRUCTURE AND SOCIO.ECONOMIC REALITY

JeLena D.jurit Value change and social change:the example of Yugoslav society

Zagorka Gohthovi( Socio-economic crisis as a determinant of thedisintegration of Yugoslavia and problemsofpersonal and group identity

Dragoliub Mi(uttovit Reform models in former socialist statesMiriunu Rado.jiti( Political culture as a factor in understanding

25

3 l

43

5363

Bol,iclar Jakiit

NebojIu Mandit

ktran Obrenovie

Nebojia Popov

Milan Suboti(

77

85

l l 9

tn

135

l l l

6z

{J'?

LIJz

l A 1

r57179

social change (the example of thedisintegration ofYugoslavia; 185

4 J L

Paviicvii Dor<lc'

MojsiC Soliia,

Golubovii dr Zagorka'

Jakovljevii Goran'

Bogdanovski Ma5an'

Subotii Milan,

Stupar dr Milorad'

Nikitovii Alcksandar'

Bogdanovski Ma5an'

Gredclj dr StjcPan'

Koprivica Ca.slav,

Jakovljcvi6 Goran'

MojsiC Sofiia,

Komunitamoliberalni sPor u

savremcnoj filozofiji

Kjcrkegor naI savremcnik

Uticaj socio-ekonomskc krizr na

raspad Jugoslaviie s osvrtom na

pitanjc identiteta

Poiam indivitluuma u Aristotclovoj

Metafizici

Komunitaristidko shvatanjc lidnog

idcntiteta

Ruska ideia kao faktor Politiikckulture Rusijc

Pravda i druStvena stabilnost,

Savremena rccepci.ia vizantiiske

fi losofsko{coloikc tradicije -

problem liEnosti i zajcdnicc

Komunitaristidko shvatan;clilnog idcntiteta (II)

Modcrni zacija i modcrnost

ecmu ioI Srcdnia EvroPa

Poiam individuuma u AristotclovojMetafizici (ll)

Kjcrkegor - na5 savrcmcnik.Problemi formiranja idcntitctamtxlcrnog itlvcka

20. maj

10. iuni

I 7. juni

19. jun

19. jun

23. scptcmbar

30. scptcmbar

07. okkrbar

14. oktobar

21. oktobar

28. oktobar

04. novcmbar

04. novcmbar

PHILOSOPHY AND SOCIETY IX.X

CONTENTS

INDIVIDUAL AND COLLECTIVE IDENTITY IN POST.COMMUNISMInstitute for Philosophy and Social Theory.Research Peiod 1996-2000 - Project Outline I IIndividual and Collective Identity in Post-Communism lj

I , GENERAL CONCEPTS, CATEGOR]ES. THEORETICAL APPROACHES

The principle of identity in Hegel'sphilosophy of languageThe communitarian-liberal debate incontemporary philosophyPraxls philosophy between critique andbreakdown of the Yugoslav societyAn analysis ofthe social function ofdiscourse:mythological elements of a collective identityDefining political identity

II . IDEOLOGIES AND CUI-TURAL PAT'TERNS

Duitut Boikovi( Art and society: disputes in Yugoslav thought

Marinko Loli(

D.iordje Pavitevit

Mile Savi(

Michul Slddeiek":

MiLorud Stupar

The social commitment of intellectuals in theprocess of disintegration of YugoslaviaThe change of political discoursein post-communismThe process of identity deconstruction of realsocialist societies: critique and crisisPersonalism and collectivism in Yugoslavphilosophical and sociologicalthought (1960-1975)..Russian idea" in the context ofpost-communist identitv crisis

III, SOCIAL STRUCTURE AND SOCIO.ECONOMIC REALITY

JeLena D.jurit Value change and social change:the example of Yugoslav society

Zagorka Gohthovi( Socio-economic crisis as a determinant of thedisintegration of Yugoslavia and problemsofpersonal and group identity

Dragoliub Mi(uttovit Reform models in former socialist statesMiriunu Rado.jiti( Political culture as a factor in understanding

25

3 l

43

5363

Bol,iclar Jakiit

NebojIu Mandit

ktran Obrenovie

Nebojia Popov

Milan Suboti(

77

85

l l 9

tn

135

l l l

6z

{J'?

LIJz

l A 1

r57179

social change (the example of thedisintegration ofYugoslavia; 185

4 J L

Ivana Spasit Everyday life in Serbia in the 1990's:permanence and change 193

SvennurStojanovit Post-communistsocio-economicstructure 203

IV. POLITICAL PRO.IECTS. LEGAL AND CULTURAL PRESUPPOSITIONS

Kosru Cavoiki The party and parliamentary system and theproblem ofpersonal and collective identity 215

Ruda Drezgit (Pro)Creating the Nation: The politics ofreproduction in post-communist Serbia 223

Ztran Djindjic< Democracy and authoritarian order 231Stjepan Greclelj Modemization and modemity 239Vo.iislav Koitunica Postcommunism and the problem of democracy 253Vesna Peiit Problems of state constitution in former

Yugoslavia: ethnic reductionism inSerbian national policy 265

RESEARCH ASSISTANTS ON STIPENDS

taslav D. Koprivica Why ,,Mitteleuropa" Today? - An attempt atreconsideration in the light of the endofideological division ofEurope 277

Aleksandar Nikitovit Contemporary reception of Byzantinephilosophical and theological tradition:the problem of person and community 285

Maian Bogdanovski Communitarian account of personal identity 295Goran Jakovlievit The concept of the individual in

SoJiia Mojsi(Aristotle's Metaphysics 305Kierkegaard - our contemporary. Problemsof identity formation of modern man 3l I

STUDIES AND ARTICLES

ktgorka Golubovit The Implications of the Conflict inex-Yugoslavia for the European Security 319

Alekrandar Pavkovit Constructing supranational European identity 335Milan Suboti( Chaadaev on the place and role of Russia

in world historv 351Sffia trlojsit The dialectics of ,,Aesthetic Existence"

by S. Kierkegaard 377

REVIEWS AND COMMENTS

Mitatlin Zvotit Mile Savii, Izaz.ov murgitalnog 399ktclmila Sa.jkovi( Mile Savi6, Izazov marginalnog, 405Aliola Mimica lvana Spasii, hatenja susreta 4llBrtra Kuzmanovi( Ivana Spasi6, Zta(:enia susreta 415Jelena Djuri( National conflicts and learning tolerance 419

NEWS FROM THE INSTITUTE

Nebojia Mundi( Discussions and meetings of the Institute forPhilosophy and Social Theory 429

Zagorka Golubovi6/Bora Kuzmanovii/Ivlirjana Vasovi6, Druiveni 48,00. karakter i druitvene promene u svetlu nacionalnih sukoba,1995, str.

380.

Kosta davo5ki, (Jstav kao jemsNo slobode, 1995, str.224. 38,00

Mile SaviC, Izazov marginalnog. Dometi kritike logocentrizma u sporu 54,00

Moder na-P o sltmo derna, I 996, str. 283.

lvana Spasid, Znaienja swreta. Gofmanova sociologija interakcije, 1996, 40'00

sfr . l9 l .

BIBLIOTEKA "FRONESIS'

Svetozar Stojanovii, Propast kamunizma i razbijanie Jugoslaviie,

BIBLIOTEKA "RELACIJE"

Milan Suboti 6, Sr icanj e s lo b o de, 1992, str. 22l.

Zoran ObrenoviQ Srbija i novi poredak,1992, str. 233.

BIBLIOTEKA "LIBERTAS"

Ljubomir Tadi6, Retorika. Uvod u veStinu besedniStva, 1995, sn. 352

POSEBNA IZDANJAvesna Pe5ic, Kratki kurs o jednakosti. Koncepcija jednakosti u maniinoj 30,00ideo Io g ij i j ugos lov ens ko g drui tva, I 9 g g. str. t ZO.Dragan Tanasii, Sm^i^Sf ene besmislice, I 9gg, str. 236.Ratko MarkovidAlojislav Kostunica, samoupravno odruiivanje udrustvenim deratnostima (Teorijski i praktiini probremi). r97i, str.84.

vijislav Ko5tunica, poritiiki sistem kapitarizma i opozicije, rg77, s,.. g4. 30,00

CASOPBFilozofiia i druitvo III, zbomik radova - posveieno profesoru Ljubomiru 30,00Tadidu, 1991, str.350.

Izn.q.N.rA, Iusrrrur AzAFrLozoFrJU r DRUSTvENU TEoRTJUBeograd, Narodnog fronta 45, tel. lfax 646-242

socijalni pokreti i politiiki sistem u Mailarskoj 1944_1956. Dokumenti,izbor, prevod, komentari i predgovor Laslo Sekelj, l9gg, sh. 3;S.--

Midana oklobdzija, Revolucija izmedu slobode i diktature,lgg6, str. 144.Druitveni potcreti i pol!:iifj s.islem u potjskoj (1g56_IgSil, priredio ipredgovor napisao Vladimir Lay, 19g5, sh. 45g.Vladimir Arzen5ek, Struktura i polvet, 19g4, str. l4 I .vladimir Gligorov, Gtediita i sporovi o industrijarizaciji u socijarizmu,

1984, str. 150.

Filozofija i drustvo IV, Antfaiizam, 1993, str.224.Filozofija i druitvo V, Retorika i demolvatija, 1994, str.Filozofija i druino VI, l1o_riiske pretpostavke razumevanja raspada

Jugoslavije, I 994, str. 40g.

48,00

30,00

30,00

30,00

30,00

30,00

30,00

30,00

10,00

10,00

BIBLIOTEKA "ACADEMUS"

Eokica Jovanovii, Sunovrat u zajednicu. Politiikq stvqrnost 20,00jugoslovensl<ag druitva i stil iivota, 1995, str.2l2.

BIBLIOTEKA "FILOZOFIJA I DRUSTVO"

Jelka ImSirovil, Od staliinizma do samouprcNnog nacionalizma, 1991, str.- 30,00256.

Svetozar Stojanovid, Od marksizma do etatizma sa liudskim licem,sfr. 198.

Filozofiia i drdtvo vII, soruatika i sofistika. patorogija civirnog druJtva u 20,00Jugos lav ij i, 199 5, str. 220.Filozofiia i druitvo rIIr, Krltila jezika i metafizike. Raspad Jugosravije. 30,00Studtie. Nauina tribina i skupovi Instituta, 1995, str.iqZ.

e r

Filozofiia i druitvo IX-x, proiekat Instituta: Individualni i kolektivni 40,00identitet u postkomunizmu. Clanci i sndije, 1997, str. 436.

15,00

15,00

20,00

30,00

Zagorka Golubovi6/Bora Kuzmanovii/Ivlirjana Vasovi6, Druiveni 48,00. karakter i druitvene promene u svetlu nacionalnih sukoba,1995, str.

380.

Kosta davo5ki, (Jstav kao jemsNo slobode, 1995, str.224. 38,00

Mile SaviC, Izazov marginalnog. Dometi kritike logocentrizma u sporu 54,00

Moder na-P o sltmo derna, I 996, str. 283.

lvana Spasid, Znaienja swreta. Gofmanova sociologija interakcije, 1996, 40'00

sfr . l9 l .

BIBLIOTEKA "FRONESIS'

Svetozar Stojanovii, Propast kamunizma i razbijanie Jugoslaviie,

BIBLIOTEKA "RELACIJE"

Milan Suboti 6, Sr icanj e s lo b o de, 1992, str. 22l.

Zoran ObrenoviQ Srbija i novi poredak,1992, str. 233.

BIBLIOTEKA "LIBERTAS"

Ljubomir Tadi6, Retorika. Uvod u veStinu besedniStva, 1995, sn. 352

POSEBNA IZDANJAvesna Pe5ic, Kratki kurs o jednakosti. Koncepcija jednakosti u maniinoj 30,00ideo Io g ij i j ugos lov ens ko g drui tva, I 9 g g. str. t ZO.Dragan Tanasii, Sm^i^Sf ene besmislice, I 9gg, str. 236.Ratko MarkovidAlojislav Kostunica, samoupravno odruiivanje udrustvenim deratnostima (Teorijski i praktiini probremi). r97i, str.84.

vijislav Ko5tunica, poritiiki sistem kapitarizma i opozicije, rg77, s,.. g4. 30,00

CASOPBFilozofiia i druitvo III, zbomik radova - posveieno profesoru Ljubomiru 30,00Tadidu, 1991, str.350.

Izn.q.N.rA, Iusrrrur AzAFrLozoFrJU r DRUSTvENU TEoRTJUBeograd, Narodnog fronta 45, tel. lfax 646-242

socijalni pokreti i politiiki sistem u Mailarskoj 1944_1956. Dokumenti,izbor, prevod, komentari i predgovor Laslo Sekelj, l9gg, sh. 3;S.--

Midana oklobdzija, Revolucija izmedu slobode i diktature,lgg6, str. 144.Druitveni potcreti i pol!:iifj s.islem u potjskoj (1g56_IgSil, priredio ipredgovor napisao Vladimir Lay, 19g5, sh. 45g.Vladimir Arzen5ek, Struktura i polvet, 19g4, str. l4 I .vladimir Gligorov, Gtediita i sporovi o industrijarizaciji u socijarizmu,

1984, str. 150.

Filozofija i drustvo IV, Antfaiizam, 1993, str.224.Filozofija i druitvo V, Retorika i demolvatija, 1994, str.Filozofija i druino VI, l1o_riiske pretpostavke razumevanja raspada

Jugoslavije, I 994, str. 40g.

48,00

30,00

30,00

30,00

30,00

30,00

30,00

30,00

10,00

10,00

BIBLIOTEKA "ACADEMUS"

Eokica Jovanovii, Sunovrat u zajednicu. Politiikq stvqrnost 20,00jugoslovensl<ag druitva i stil iivota, 1995, str.2l2.

BIBLIOTEKA "FILOZOFIJA I DRUSTVO"

Jelka ImSirovil, Od staliinizma do samouprcNnog nacionalizma, 1991, str.- 30,00256.

Svetozar Stojanovid, Od marksizma do etatizma sa liudskim licem,sfr. 198.

Filozofiia i drdtvo vII, soruatika i sofistika. patorogija civirnog druJtva u 20,00Jugos lav ij i, 199 5, str. 220.Filozofiia i druitvo rIIr, Krltila jezika i metafizike. Raspad Jugosravije. 30,00Studtie. Nauina tribina i skupovi Instituta, 1995, str.iqZ.

e r

Filozofiia i druitvo IX-x, proiekat Instituta: Individualni i kolektivni 40,00identitet u postkomunizmu. Clanci i sndije, 1997, str. 436.

15,00

15,00

20,00

30,00

€*H&M

UqffiKHFL)#$ffi'ffiffFE,

I

*ffiwwbws;i#d

FILOZOFUA] DRUSTVO IX-XZbornik radovli

I:lat,uilnstitLrt za fi lozofi ju i dru5tvenu teori. jLrBeogradNarrodnog 1'ronta 4-5Tel . +3tJ1 l11616 242

Zt i:tlut,u['uSvetozar S tojanovi6, direktrtr

PrekttnZivttnLazovi(,

Ida ju :u lifutvrut rc.{ettje koriL:uVladin i r K ls t i i

5tu,r,1,r,,,Filip ViSryid", Beograd

7'iru: 500

Ileograd1996.

YU ISSN 0.1)3 .5738UDK l+31(r+32

#:--::".:::::";d#

€*H&M

UqffiKHFL)#$ffi'ffiffFE,

I

*ffiwwbws;i#d

FILOZOFUA] DRUSTVO IX-XZbornik radovli

I:lat,uilnstitLrt za fi lozofi ju i dru5tvenu teori. jLrBeogradNarrodnog 1'ronta 4-5Tel . +3tJ1 l11616 242

Zt i:tlut,u['uSvetozar S tojanovi6, direktrtr

PrekttnZivttnLazovi(,

Ida ju :u lifutvrut rc.{ettje koriL:uVladin i r K ls t i i

5tu,r,1,r,,,Filip ViSryid", Beograd

7'iru: 500

Ileograd1996.

YU ISSN 0.1)3 .5738UDK l+31(r+32

#:--::".:::::";d#

UNIVERSITY OFBELGRADE

INSTITUTE FORPHILOSOPHYAND SOCIAL

THEORY

Project of the Institute:Individual

and Col lect iveIden t i tY tn

Post-Communistn

Studiesand Articles

h)-

UOanz

EC-OaOJI-I-(

IC- IPX

YU ISSN 0353-5138UDK I +316+3)