ODRE\IVANJE BRZINE U^ESNIKA U SAOBRA]AJNIM NEZGODAMA

Pri izra~unavanju brzine ve{taci naj~e{}e koriste metode koje su

definisane na osnovu:

1.

Tragova ko~enja ili zano{enja vozila;

2.

O{te}enja i deformacije vozila;

3.

O~itavanja sa tahografa;

4.

Daljine odba~aja predmeta i delova vozila;

5.

Daljine odba~aja pe{aka;

6.

Daljine odba~aja dvoto~ka{a;

7.

Zakona o odr`anju koli~ine kretanja i momenta koli~ine kretanja;

8.

Grafo-analiti~ke analize impulsnog dijagrama;

9.

Modifikovane grafo-analiti~ke metode;

10.

Povreda u~esnika u saobra}ajnoj nezgodi;

11.

Proklizavanja i prevrtanja vozila u krivini;

12.

Simulacija na ra~unaru.

1. IZRA^UNAVANJE PO^ETNE BRZINE VOZILA NA OSNOVU TRAGOVA KO^ENJA

ismSbV /2 41

odnosnosmSbbt

V ,/22 43

0

smtbVV /21

301

smVSbbt

V s /22

24

30

smbSVVS /2 42

1

2. ODRE\IVANJE BRZINE NA OSNOVU O[TE]ENJA I DEFORMACIJA NA VOZILU

0 2 0 4 0 6 0 8 0

100

80

60

40

20

0Vel

icin

a de

form

acije

Sd

(cm

)

Brzina naleta vozila na prepreku Vo (km/h)

3000 5000 4000 8000 8000 4000 5000 3000

1575 2625 2100 4200 4200 2100 2625 1575825 1375 1100 2200 2200 1100 1375 825

862 1438 1150 2300 2300 1150 1438 862

1088 1812 1450 2900 2900 1450 1812 1088

375 625 5000 1000 1000 5000 625 375

600

500

400

300

200

100

0 (mm)

1000

2900

5000

1450

1150

11002100

625

700850

160

990480

18121088

862

825

1438

1375

375

km/hm

KKKW23,6ΔVo

321

Gde je: W – zbir vrednosti deformisanih polja energetskog rastera koja

odgovaraju ekvivalentu deformacionog rada (Nm); K1 – koeficijent ~vrsto}e;

K2 – koeficijent korekcije mase vozila, pri ~emu je m950K2 ;

K3 – koeficijent starosti vozila mo – masa vozila koje je ispitivano (mo =950 kg); m – masa konkretnog vozila.

3000 5000 4000 8000 8000 4000 5000 3000

1575 2625 2100 4200 4200 2100 2625 1575

825 1375 1100 2200 2200 1100 1375 825

862 1438 1150 2300 2300 1150 1438 862

1088 1812 1450 2900 2900 1450 1812 1088

375 625 5000 1000 1000 5000 625 375

3. ODRE\IVANJE BRZINE VOZILA O^ITAVANJEM TAHOGRAMA

4. ODRE\IVANJE BRZINE VOZILA NA OSNOVU DALJINE

ODBA^AJA PREDMETA I DELOVA SA VOZILA

4.1. ODRE\IVANJE BRZINE VOZILA NA OSNOVU DALJINE

ODBA^AJA KOMADI]A STAKLA VETROBRANA

Zavisnost sudarne brzine vozila sa trambus kabinom i odba~aja vetrobranskog stakla

a) Daljina odba~aja stakla b) du` ina formiranog traga

4.2. ODRE\IVANJE SUDARNE BRZINE NA OSNOVU DALJINE

ODBA^AJA KOMADI]A STAKLA FARA

a) daljina odba~aja stakla b) du` ina formiranog traga

Vrsta vozila Visina ivice stakla ªmº Regresiona prava sudarne brzine ªm/sº

tolerancija ± ª%º

Vs=5,15 ln Sstp + 2,55 10 – 15 Vs=5,66 ln Sstt - 1,70 10 – 15 Vs=7,81 ln Sstz - 11,08 10 – 15

Klasi~an tip automobila (pontonski) vetrobrana: - donja – 0,85 - gornja – 1,35

Vs=0,07 ln L st - 13,16 20 Vs=1,67 Sstp + 2,40 10 Vs=1,02 Sstt + 0,31 10 Vs=0,67 Sstz - 1,45 10 Kombi-bus (sandu~ast)

vetrobrana: - donja – 0,85 - gornja – 1,45

Vs=1,02 L st - 3,43 20 Vs=1,41 Sstp + 2,53 10 Vs=0,93 Sstt + 0,63 10 Vs=0,63 Sstz - 1,29 10 Lako teretno vozilo (sandu~ast)

vetrobrana: - donja – 1,50 - gornja – 2,10

Vs=1,18 L st - 4,63 20 Vs=1,27 Sstp + 2,88 10 Vs=0,95 Sstt + 0,52 10 Vs=0,66 Sstz - 2,73 10 Te{ko teretno vozilo (sandu~ast)

vetrobrana: - donja – 2,15 - gornja – 2,80

Vs=1,41 L st - 0,63 20 Vs=1,74 Sstp + 1,91 10 Vs=0,96 Sstt + 0,70 10 Vs=0,78 Sstz 10 Klasi~an tip automobila

fara: - donja – 0,55 - gornja – 0,70

Vs=1,41 L st - 1,45 20 - gornja – 0,83 stps S65,8V 15 - gornja – 0,60 Vs=0,52 Sstz 15 sts L8,7450984,71V 20

Sstp – daljina odba~aja prvog komadi}a stakla ªmº, Sstt – daljina centra zone rasutog stakla ªmº, Sstz – daljina odba~aja poslednjeg komadi}a stakla ªmº, L st – du` ina zone disperzije rasutog stakla ªmº.

5. ODRE\IVANJE SUDARNE BRZINE VOZILA PREMA

DALJINI ODBA^AJA PE[AKA

5.1. SLU^AJ VOZILA KOJE KO^I PRE NALETA

13 m

20 m

10%km/hS12V ods

km/hhμShμ15,93V od

s

Prilikom naleta vozila na pe{aka, daljina odba~aja pe{aka zavisi

od

oblika ~eonog dela vozila,

sudarne brzine vozila,

re`ima kretanaja vozila u momentu naleta (ko~eno-neko~eno),

visine i te`ine pe{aka,

brzine pe{aka,

pravca i smera kretanja pe{aka,

me|usobnog polo`aja pe{aka i vozila,

vrste i stanja kolovoza i dr.

6. ODRE\IVANJE SUDARNE BRZINE VOZILA NA OSNOVU DALJINE ODBA^AJA DVOTO^KA[A I TELA VOZA^A

h/km044,0S57,1V v

s h/km

033,0S59,1V t

s

7. PRIMENA ZAKONA ODR@ANJA KOLI^INE KRETANJA PRI UTVR\IVANJU SUDARNIH BRZINA AUTOMOBILA

8. ODRE\IVANJE BRZINE VOZILA GRAFOANALITI^KOM METODOM IMPULSNOG DIJAGRAMA

'22

'112211 VmVmVmVm

h/km1,19s/m3,55,342Sb2V t2t2t2

h/km5,23s/m5,65,145,12Sb2V t1t1t1

K 1 0

K 1 t

V 2

K 2 t

4

1 5

3

23

4

5

2

16

;daNs51143,5965Vmk;daNs48105,6740Vmk t22t2t11t1

;h.km5,22s/m23,6mKV

;h/km35s/m7,9mKV

2

2020

1

1010

1

2 3 4 5

6 7

8

9. MOGUĆNOST KORIŠĆENJA EES KATALOGA ZA PROCENU BRZINE IZGUBLJENE NA DEFORMACIJU VOZILA

10. ODRE\IVANJE SUDARNE BRZINE VOZILA NA OSNOVU TE@INE POVREDA U^ESNIKA NEZGODE

Vrsta povrede Minimalna naletna brzina (km/h) Izolovani prelom lisne kosti oko 20-25 Izolovani prelom goljeni~ne kosti oko 30 Prelom ~itave potkolenice (oblih kostiju) oko 35-40 Prelom natkoleni~ne kosti oko 35-40 Prelom kostiju karlice oko 40-45 Traumatska amputacija potkolenice oko 70

Prelom vratnih pr{ljenova oko 55-60 Prelom grudne kosti oko 60 Razdor prsne aorte oko 65 Razdor srca oko 65

11. ODRE\IVANJE GRANI^NE BRZINE VOZILA NA

PROKLIZAVANJE I PREVRTANJE PRI U KRIVINAMA

s/mtg1

tggRVb

bgz

smipchiphcgRVgp /

13. ODRE\IVANJE BRZINE VOZILA SIMULACIJOM NA

RA^UNARU

Mogu}nost optimizacije sudarnog procesa

Prikaz sudarnog polo`aja vozila utvr|enog simulacijom sudarnog procesa.

14. OSTALE SPECIFI^NE METODE PRORA^UNA BRZINE VOZILA

14.1. ODRE\IVANJE SUDARNE BRZINE NA OSNOVU MESTA

UDUBLJENJA OD UDARA GLAVE U DELOVE AUTOMOBILA

14.2. ODRE\IVANJE SUDARNE BRZINE NA OSNOVU DUBINE

UDUBLJENJA LIMA VOZILA

14.3. ODRE\IVANJE SUDARNE BRZINE MOTOCIKLA NA OSNOVU

VELI^INE DEFORMACIJE OSOVINSKOG RAZMAKA

Skra

}enj

e os

ov. r

azm

. mot

ocik

la (c

m)

N a l et n a b r z i n a m o t o c i k l a ( k m /h )1 0 2 0 3 0 4 0 5 0 6 0 7 0

1 0

1 5

2 0

2 5

3 0

3 5

5

BX 10,11BX 6,7

BX 22,23BX 19,20

VREMENSKO PROSTORNA ANALIZASAOBRA]AJNIH NEZGODA (V-P ANALIZA)

Zahtevi suda u pogledu analize nezgode naj~e{}e su slede}eg sadr`aja:

1.na kojim rastojanjima su se nalazili učesnici nezgode u karakteristi~nim trenicima konkretne saobraćajne nezgode?2.koliko vremena je proteklo između pojedinih karakterističnih trenutaka?3.ko je od u~esnika nezgode napravio propuste i koje?4.na koji na~in je bilo mogu}e izbe}i nezgodu (i ko je imao tu mogu}nost)?5.da li bi bila izbegnuta nezgoda pod odre|enim uslovima ili okolnostima (koje specifira sud naredbom)?

Karakteristi~ne su slede}e pozicije u~esnika nezgode:a) kada su mogli biti vi|eni;b) u trenutku nastanka opasne situacije;v) u kojoj je voza~ reagovao na nastalu opasnost;g) u kojima dolazi do promene na~ina kretanja vozila i drugih u~esnika;d) u trenutku sudara.

V 3

,V 2 V 1 V 3

,,

P r ep r e k a( o p a sn o s t )

S ( n a st a l a )3

S ( v i d i )1

S ( p r ev i d i )2

S ( n a st a l a )3

S - z a u st a v n i p u t z a d o z v o l j en u b r z i n uz

Brzina pri kojoj bi voza~ mogao da izbegne nezgodu u trenutku kad je opasna situacija: Definicija brzine

nastala (iznenadna) V3 - izbegavaju}a mogla da se predvidi V2 - uslovno bezbedna mogla da se vidi V1 - bezbedna

MI[LJENJE

Mi{ljenje veštaka predstavlja se u obliku šuštinske rekapitulacije činjenica do koji se došlo tokom Nalaza u pogledu:

1.Na

čina na koji se nezgoda dogodila2.Položaja vozila u momentu sudara3.Mesta sdara4.Brzine kretanja vozila u pojedinim fazama5.Pozicije u

česnika u značajnim fazama6.Zaustavnog puta u

česnika nezgode u određenim uslovima7.Bezbedne brzine kretanja u

česnika nezgode8.Mogu

ćnosti izbegavanja nezgode

ZAKLJUČAK

Mi{ljenje veštaka predstavlja se u obliku stavova vezanih za kvalifikaciju propusta –

doprinosa učesnika saobraćajne nezgode. Naime u ovom delu treba navesti propuste vezane za:

1.Nastanak nezgode –

stvaranje opasne situacije2.Doprinos nastanku nezgode3.Mogu

ćnost izbegavanja saobraćajne nezgode4.Težinu nastalih posledica5.Propusti koj nisu vezani za saobra

ćajnu nezgodu

PRIMER