ivona Živković - istina o odlasku kosmonauta na mesec (i - vi)

31.03.2008.

NOVA I DOPUNJENA PRIA!

"DA LI BI VAS ZAPANJILO DA OTKRIJETE DA SE NAJZNAAJNIJI DOGAAJI

U ISTORIJI UOPTE NISU DOGODILI?"

ISTINA O ODLASKU KOSMONAUTA NA

MESEC?

PRVI DEO

Pie: Ivona ivkovi

Poslednjih godina sa razvojem Interneta mnogi ljudi su u stanju da svoja razmiljanjai otkria plasiraju irom sveta. Populariu se tako knjige i amaterski filmovi. Kadatakvo jedno okrie postane tema uticajne TV mree kao to je ameriki FOX, onda zato saznaju i stotine miliona ljudi irom sveta.

Jedno takvo otkrie je postalo veoma neprijatno za Nacionalnu Ameriku SvemirskuAgenciju (NASA) i sve one koji su uestvovali u "epohalnom" dogaaju za itavooveanstvo - odlasku prvog oveka na Mesec. Tamo je do sada, navodno, bilo 12ljudi.

Pitanje je, meutim, da li je to bila izmiljotina i veto reirana predstva koju mnoginazivaju NAJVEOM PREVAROM NA SVETU ili su moda kosmonauti zaista bili naMesecu, ali snimci koje smo videli na TV ekranima i u novinama nisu tamonapravljeni - ve na Zemlji. Ono to je snimljeno na Mesecu navodno predstavlja"TOP SECRET". Ovom temom se pozabavio i "FOX TV NETWORK, 15. februara2001. u emisiji "Teorija zavere: Da li smo se spustili na Mesec?"

Glavni junak ove tvrdnje je Bil Kejsing koji je nekada radio tehnike publikacije i pri"Rocketdyne Systems" (od 1956. do 1963.) i koji jo tada procenio da postoji samo0.0017 % verovatnoe da se preivi putovanje na Mesec. Po njemu, mnogo je ubojitihi nepredvidljivih zamki na putu: radijacija, Sunev vetar, meteoriti kao i mogui brojnitehniki problemi.

Podsetimo da se ovaj "istorijski dogaaj" odigravao od 16-24. jula 1969. Prvi ovekkoji je zakoraio na Mesec , 20.jula, bio je ameriki kosmonaut Nil Armstrong. To jebila Misija Apolo 11, u kojoj su ustvovali i Edvin "Baz" Oldrin (drugi ovek naMesecu) i Majkl Kolins , pilot kapsule koja je ostala u Meseevoj orbiti i nije sesputao na Mesec. Apolo 11 kapusla je nazvana "Kolumbija", specijalni lunarni modul(LEM -Lunar Excursion Mudule) nazvan je "Orao".

ISTINA O ODLASKU KOSMONAUTA NA MESEC? (PRVI DEO)

1 of 9

Tri kosmonauta Apola 11, Nil Armstrong, Mjkl Kolins i Edvin Oldrin, provela su u ovoj

stenjenoj kapsuli apola 11 osam dana.

Ko god je imao televizor u to vreme ovaj direktan TV prenos sa Meseca nijepropustio. Bio je to trenutak kada su svi narodi sveta bili jedinstveni u oseanjupripadnosti ljudskoj vrsti, koja je te godine napravila fantastian iskorak vinuvi se najedan sasvim drugi svet, onaj koji boijom voljom ljudima nije dat. Naprotiv, Biblija jezapisala drugaije: "Nebo i sva nebesa, pripadaju Gospodu: ali Zemlja je data decioveka" (Psalm 115:16)

Nije li ovek sputanjem na Mesec dokazao da je iznad boga, da je sam Bog.Naravno, ukoliko je zaista bio na Mesecu. Ali, mnogo je detalja koji itavu misijuApolo dovode u pitanje.

KAKO POSTAVITI ORUIJE U SVEMIR?

Pre nego to analiziramo neke detalje i zapitamo se zato bi Amerikanci sve tolairali, razmotrimo jednu pretpostavku: ako bi ste eleli da imate savreno oruijekojim bi ste veoma brzo i precizno mogli da dejstvujete za samo nekoliko sati nasvaku metu na bilo kojoj taki na ovozemaljskom svetu, gde bi ste smestili to oruije?Naravno, idealno mesto je svemir, tanije Zemljina orbita. Ukoliko bi ste u orbiti imalijednu svemirsku platformu naikanu bojevim glavama i raketnu tehniku sa sistemompomou koga bi ste projektile izbacivali do mete na Zemlji, ne bi vam bili potrebni ninosai aviona, ni supersonini avioni, ni vojne baze irom sveta, a jo manje tenkovi itopovi i ogroman broj vojnika koje treba hraniti, oblaiti, prevoziti i plaati. Preciznonavoenu raketu stacioniranu u svemiru teko da i jedan protivraketni sistem sazemlje moe zaustaviti, jer bi ona brzo postigla ogromnu brzinu.Jedini problem je to je razvoj ovakvog oruija veoma skup i kompleksan i pitanje jeko bi to mogao da finansira i proizvede. Morali bi ste da imate ogromna sredstva kojasu veliki izdatak i za dravne budete najjaih svetskih ekonomija, a takoe i velikibroj svetskih naunika na okupu koji bi tehnologiji smislili i razvili. I, naravno, ako biste svim tim ljudima i stotinama miliona poreskih obveznika rekli da e njihov novac injihov rad biti upotrebljeni da bi NEKO imao ubojito oruije u svemiru upereno i protivnjih - obinih ljudi, ismejali bi vas kao najveu budalu. Zato bi ste morali da smisliteneku priu kojom bi ekonomski najjae zemlje sveta podstakli da rade na razvojutehnologije koja funcionie u svemiru i istovremeno zainteresovali obine graane,poreske obveznike, da na to gledaju pozitivno. Na primer , da veruju da je istraivanjesvemira i razvoj kosmike tehnike neto to e itavom oveanstvo doneti dobrobit.

Postavljanje jedne veoma komplikovane graevine u Zemljinu orbitu podrazumeva dana njenoj izgradnji rade ljudi, jer su samo ljudi sposobni da neto tako sloenonaprave. Moe li ovek iveti i raditi u svemiru? Koliko dugo ljudski organizam tomoe da izdri? Odgovor na ova pitanja mogue je dobiti samo serijom


2 of 9

eksperimentalnih letova u svemir.

Da li je ideja da se ovakvo oruije napravi bilo u glavama mone globalne oligarhije tj.NEKOG ko je eljan da gospodari svetom i ide u stalne pljakake kolonijalne ratove?Danas, vie nego ikad imamo razloga da verujemo u ovakav pakleni plan, jer smo imi u Srbiji vie puta u istoriji doiveli bliski susret sa ovom paklenom ratnommainerijom. Poslednji put pre samo 9 godina.

"OPERATION PAPERCLIP"

Okonanje Drugog svetskog rata otkrilo je fantastian tehnolki napredak ukonstrukciji novog oruija.ini se da su Nemci od svih otili najdalje posebno u razvoju raketne tehnike (Fau 1 iFau 2). Iako se izumiteljem raketne tehnike smatra dr Robet Gadard, profesor izMasauseca, Nemci su mnogo toga to je on postavio praktino razradili i isprobalipre i za vreme Drugog svetskog rata. Ciolkovski, koji se u Rusiji pominje kao idejnitvorac reketne tehnike, bio je samo matoviti vizionar, ali nita nije napravio.Nemci su meutim raketnu tehniku usavravali. Tu su bili: Mak Vailer,HermanObart,Klaus Rider, Jonaes Vinkler...

Zanimljivo je, meutim, da Gadard sve do 1942. godine nije dobio za svoj rad nikakvaznaajnija sredstva. Do tada su ga finansirali samo Smitsonijan Institut i GugenhajmFondacija. (Gugenhajm je bio bogati kapitalista koji je stradao u brodolomu Titanika).

Dr Robert Gadard (1882-1945) imao je preko 200 patenata u svim fazama raketnogdizajna. Veinu svog istraivanja je sam finansirao.Tek 1942. pozvan je da se izNovog Meksika, gde je radio, preseli u Merilend kako bi radio na izradi raketa zaameriku mornaricu. Za to vreme nacistiki raketni strunjaci su poslati u NoviMeksiko da bi usvarili upravo Gadardove rakete. Da li bi Gadard prihvatio da senjegov patent koristi kao oruije za masovno unitavnje? Verovatno da ne bi, kao toto ne bi uinio ni Nikola Tesla. Oba naunika su pripadala tipu istraivaa koji su imaliveoma napredne, ali humane vizije upravo sa eljom da ivot na Zemlji bude lepi ikvaliteniji svim ljudima.

Na alost, sva nauna dostignua koje naa civilizacija danas poznaje razvijena suiskljuivo za potrebe vojske. Mobilni telefoni i Internet upravo su se tako razvili.Naravno, mi obini graani koristimo samo je jedan segment ovi tehnologija, dok namje celina nepoznata.

Gadard je umro 10. avgusta 1945. samo nekoliko meseci pre nego to je nacistiki


3 of 9

raketni inenjer, Verner fon Braun stigao u SAD. Ipak, Gadard je uspeo da vidi jednuzarobljenu nemaku raketu koja je dopremljena u Merilend. Bila je napravljena uNemakoj tano po njegovim nacrtima. Kako su njegovi projekti tamo stigli, verovatnonikada nije saznao.

Verner fon Braun (1912-1977.) je bio oficir SS jedinica u rangu turmbanfirera, toodgovara naem majoru. Bio je raketni inenjer i jedan od vodeih ljudi u tajnojnemakoj fabrici u Pinemunde koja je za vreme Drugog svetskog rata koristila radnusnagu logora Dora -Mitelverk. Veruje se da su saveznike snage prilikom"oslobaanja" ovog logora pobile ogroman broj logoraa kao i nemakih vojnika ioficira, a kompletnu tehniku zaplenili i preneli u SAD. Vodei inenjeri koji su seseptembra 1945. predeli Saveznicima, tajnom operacijom "Paperclip", prebaeni su uSAD. Meu njima i Verner fon Braun, kome nikada nije sueno kao nacistikomzloincu. Tako je on u SAD poeo novi ivot.

Danas kada je ve objavljeno vie knjiga (Entoni Satona npr.) koje otkrivaju da suglavni finansijeri nacista u Nemakoj i boljevika u Rusiji bili isti ljudi koji pripadajumonom meunarodnom bankarskom kartelu (u SAD ih je predvodila porodicaRokfeler sa porodicama Morgan i if), nije nikakvo udo to su se raketni nacrti izSAD nali u Nemakoj, da bi nakon rata ponovo bili preneti u SAD. Isti je sluaj bio isa izradom atomske bombe. Supertajni "Projekat Menhetn" koji je Pentagongodinama tajno razvijao da bi napravio ubojitu nuklearnu bojevu glavu, podizgovorom da je namenjena unitenju Sovjeta, odmah se naao u posedu Sovjeta.Veruje se da je u ovome glavnu ulogu odigrao Viktor Rotild, iz mone bankarskeporodice Rotild i KGB. Sve to su razvijali Amerikanci, odmah su dobijali Sovjeti.Tako je stvarana stalna politika i vojna zategnutost nazvana "hladni rat". Kako bi seovaj hladni rat raspirivao u SAD je konstantno preko medija, koje je kontrolisao istibankarski kartel, iren strah od sovjetskog nuklearnog arsenala. Ljudi iz Pentagonasu tako bili podstaknuti da grozniavo rade na projektima odbrane, a poreskiobveznici su sve to finansirali.Stari Rimljani su ovakvu tehniku vladanja nazivali "divide et impera". Nisu li je danasusvojili upravo meunarodni bankari koji danas stoje iza najveih meunarodnihkriznih arita i ratova?

Da li je itav projekat Apolo i odlazak oveka na Mesec imao zadatak da iz budetaSAD za razvoj svemirskog "istraivanja" bude izdvojeno najmanje 30 milijardi dolara ida se usavri raketna tehnika, a ovek isproba u duem boravaku u svemiru? Da li jeza kongresmene i obine graane to predstavljeno kao mirnodopsko i naunoistraivanje, dok je za najvie oficire Pentagona skrojena pria o neophodnosti izraderakete koja bi mogla da dobaci nukleranu bojevu glavu u samo srce sovjetskeimperije?

Jedan od onih koji su u ovo verovali i revnosno pristupili ovom zadatku svakako je bioi ameriki general Lesli Gruvs koji je gradio Pentagon i prvu ameriku atomskubombu.Amerikancima je za to bio potreban "raketni mozak" poput fon Brauna.

Verner fon Braun prilikom posete


4 of 9

najviih nemakih oficira poligonu Pinemunde, 1943.

SCIENCE- FICTION ZA ISPIRANJE MOZGOVA

Ali, staviti na elo strunog tima za let u svemir NASA -e oveka sa nacistikomprolou bilo je u to vreme, poetkom pedesetih, za ameriku javnost neprihvatljivo.Zato je Verner fon Braun morao na neki simpatian nain da bude uveden u javniivot SAD.Tako je njegov novi ivot poeo saradnjom sa tada popularnim ilustrovanimmagazinom "Collier's Weekly" iza koga je stajao kapital Rokfelera. Fon Braun je pisaokratke prie o putovanju u svemir, na Mesec i na Mars. itava urednika ekipa ovogmagazina propagirala je velike drutvene promene, u smislu modrnizacije amerikogivota i posveenost istraivanju nepoznatog.

Lunarni

modul po zamisli fon Brauna (desno) i stvarni koji je Amerikance navodno sputao na

Mesec.

Za sledei korak u popularisnju imena fon Brauna i putovanja u svemir bio je zaduenpopularni Volt Dizni, otac Miki Mausa i kretor pop kulture koja e generacijamaamerike dece isprati mozgove i udaljiti ih od realnog ivota.Dizni je bio toliko pozitivna linost da ga niko ne bi uzeo na zub to sarauje sabivim nacistom. Malo ko je tada znao da je Dizni bio prikriveni FBI informator uHolivudu.

Pogodna pria za amerike graane je bila sledea: Volt Dizni je mnogo voleo da itanauno-fantastine prie Vernera fon Brauna koje je on objavljivao u "Coolier'sWeekly" i kasnije u svojim knjigama o putovanju na Mesec, pa je odluio da 1955.godine snimi tri televizijska filma. Za tehnikog konsultanta je uzeo lino Vernera FonBrauna. To su bili filmovi "ovek u svemiru"," "Prvi ljudi ka Mesecu" i "Putovanje naMars". Filmovi su bili tako realistino snimljeni da su gledaoci bili ushieni verujui daje sve to istina. Mo televizije je tada bila jo fascinantnija nego danas i mnogonepismenih ljudi se tada udilo kakva je to tehnologija koja ljude moe toliko dasmanji i smesti u kutiju televizora.


5 of 9

Science-fiction knjige, stripovi i filmovi kao anr su pedesetih i ezdesetih godinapreplavili bioskope i knjiare. ak i ozbiljni knjievni i filmski kritiari su se bavili ovimanrom. Niko od njih ni tada, a ni danas, jo nije shvatio kako je upao u perfidnuklopku ispiranja mozga koje je desetine miliona ljudi na svetu duhovno odvajalo odonoga to je kosmiki Kretaor zaista stvorio - postavivi oveka na povrinu Zemlje,a ne u sredite planete, 20 000 liga pod morem, na Mars, na Mesec, Saturn...

Ali, ako je publika irom sveta mogla da sa ushienjem "guta" ovakve fantazijeverujui da e sve to jednog dana biti mogue, da li su mozgovi itave ove perfidnestrategije obmanjivanja tada doli na ideju da sputanje oveka na Mesec napravekao jednu fantastinu globalnu predstavu? Ameriki kongres je za put na Mesecizdvojio ak 20 milijardi dolara. Sredstva su najvie utroena za pravljenje monebalistike rakete. Saturn V raketa, koja e kosmonaute "odvesti na Mesac",najmonija je i najvea raketa do tada napravljena.Kao kada bi ste spektakularnom akcijom pred TV kamerama sruili kule SvetskogTrgovinskog Centra u Njujorku da bi ste graanima pokazali ta sve mogu "teroristi" izbog ega ameriki kongres mora da izdvoji jo sredstva za borbu protiv "terorizma" ipoalje vojsku u Avganistan I Irak? Ovo vam je poznato, zar ne?

KENEDI PREDSTAVLJA PROBLEM?

Prvi problem ovoj genijalnoj zamisli je izgleda predstavljao predsednik Don F. Kenedikoji izgleda, nije shvatio igru ili nije eleo da je igra verujui u demokratiju i monaroda koji je on predstavljao. Da li je ba to bio razlog njegovog ubistva ili samojedan od razloga?Izvesno je da je Don Kenedi 1963. imao drugaiju viziju o istraivanju svemira kadaje naciji obeao ovakav program. On je ak pozvao najistaknutije naunike SAD togavremena da iznesu svoje miljenje o programu istraivanja svemira. Postoji o tome iizvetaj u arhivima NASA iz 1963. Tu se vidi da je veina naunika bila veomaskeptina. Neki su primetili da takav program preskup, da je nehuman te daizopaava odreene ljudske vetine postavljajui pred kosmonaute nadljudskezahteve. Mnogi su se pitali emu sve to i da li vredi uloiti toliko novca i evenutualnihrtava zbog trke sa Sovjetima u osvajanju svemira.Mnogi su smatrali da SAD treba da ima drugaije prioritete u naunim istraivanjima ida se orijentiu na istraivanja na Zemlji, posebno na istraivanja okeanskih dubina ito Pacifika. Predloeno je i nekoliko zanimljivih projekata.

Najzad, iznete su veoma argumentovane tvrdnje da je tehnoloki nemogue do 1970.putovati na Mesec, kako je to obeao Kenedi.

Dakle, samo pet i po godina pre nego to e ovek 1969. "stvarno" zakoraiti naMesec, eminentni ameriki naunici su bili skeptici. Kako je mogue da naunici tolikopogree?

Pomenuta nauna miljenja izgleda da su pokolebala D. F. Kenedija, pa je on ujednom trenutku ak razmatrao da se u istraivanje svemira, ako je to tako vano,krene zajedno sa Sovjetima. Smatrao je da bi time moda bili poboljani i odnosi dvezemlje.

Dakle, u koliko su Amerikanci 1963. ve bili na takvom tehnolokom nivou razvoja daih je samo pet godina delilo od puta na Mesec, zato je Kenedi uopte pominjaozajedniku saradnju sa Sovjetima?

Kenedi izgleda nije znao da Amerikom vlada mona bankarska oligarhija i da je onkao predsednik izabran da titi njihove interese, a ne interese graana. A bankarskaoligarhija je mogla da profitira samo ukoliko bi finansirala ratove ("hladne" ili "usijane")i zato je teila ka stvaranju stalne politike napetosti. Njegovim politikim stavom


6 of 9

tehnika globalne uprave izazivanjem stalne tenzije na principu "divide et impera" bilabi ozboljno dovedena u pitanje. Nije li ovo bio dovoljan razlog za njegovo uklanjanje?Lindon Donson, pokazalo se, bio je mnogo kooperativniji.

Verner fon Braun (u civilu levo) ,

septembra 1962. prilikom posete Kenedija poligonu u "Redstone Arsenal Airstrip",

jednom od centara za svemirske letove. Kenedi je te godine imao itavu turneju po

ovim centrima, gde su ga verovatno ubeivali o spremnosti NASA da se ovek vine u

svemir. Sasvim desno je Lindon. B. Donson koji e ga nakon ubistva naslediti. Bez

izbora, naravno.

Tano 20. jula 1969.godine u 20.56 minuta po istonom amerikom vremenu itavsvet je mogao na TV ekranima u "direktnom prenosu sa Meseca" da vidi kako je prviovek levom nogom zakoraio na Meseevo tle u regionu nazvanom More tiine."Ovo je mali korak za oveka, ali dinovski skok za oveanstvo" bile su rei koje jeNil Armstrong tada izgovorio. Sve je bilo savreno aranirano da bi se ovaj fasciantanistorijski trenutak duboko urezao u svest stotina miliona ljudi irom sveta. TV kameraje bila postavljena negde ispod silaznih lestvi na lunarnom modulu - LEM-u (LunarExcursion Module)koji se samo etiri sata pre toga savreno meko spustio napovrinu drugog sveta.Nakon 15 minuta iz LEM-a je izaao i Edvin Oldrin. Armstrong ga je kamerom, kojamu je bila okaena na grudima, snimio kako silazi.

Veti struni komentatori usmeravali su panju gledalaca objanjavajui im raznetehnike detalje ovog impozantnog tehnolokog dostignua. Za JRT komentarisao jeiz studija TV Beograd veoma dobro pripremljen i opskrbljen podacima o letu, inenjerMilivoje Jugin. Kada sam ga pre dve godine (za tekst u "Svedoku") zamolila da miprokomentarie tvrdnje skeptika da je sve to bilo lairano, inenjer Jugin mi jeodgovorio sledee: "Nema tu nikakve prevare. Znam , jer sam bio tamo, ne samo nalansiranju Apola 11, ve sam bio i na pripremama kosmonauta. Bio sam sa njimakada su oblaili odela pred ulazak u brod. Najzad, da ima neeg spornog, zar to Rusiprvi ne bi otkrili? Oni su sve mogli da prate. Ni jedan ruski kosmonaut mi nikada nijeizneo svoje sumnje. Zanimljivo je i to se sumnja pojavljuje samo kod Apola 11, a biloje jo est uspenih misija na Mesec. Ne, ja ne verujem u prevaru".

Ipak, u svom obimnom intervjuu koji je dao za magazin "Astronomija", Jugin navodi izanimljiv susret iz jula 1969. sa Ernstom tulingerom, zamenikom Vernera FonBrauna glavnog konstruktora NASA. Kako je u to vreme lansirana na Mesec ruskaautomatska sonda "Luna 15", koja je trebalo da sa Meseca donese uzorke tla,tulinger mu se poverioda bi uspeh te misije bio za NASU katastrofa. Tada bi kongresmeni pitali zato setroe milijarde dolara iz budeta na obuku ljudi, ako Rusi to mogu da obave bez ljudi?Kada se "Luna 15" razbila o Meseevo tlo, ba na dan poletanja Apola 11, tulingeruje laknulo.Dakle, NASA je MORALA da ima uspenu misiju na Mesec.

ta je onda sporno, ako inenjer Jugin, kao i mnogi drugi nesporni strunjaci zakosmiku tehnologiju, koji su pratili lansiranje Apola 11 i pripreme kosmonauta, tvrdeda oni jesu 16.jula 1969. uzleteli u svemir? Sporno je gde su otili nakon uzletanja.


7 of 9

Da li su zaista otili u pravcu Meseca ili su ostali u Zemljinoj orbiti? To je zapravo biloveoma teko tada proveriti.Ali, sve ono to smo kasnije videli na TV ekranima, kao i na ostalim snimcima koje sunapravili kosmonauti Nil Armstrong i Edvin Oldrin, kao i ostali nakon njih, koji takoepo mnogo emu sudei, nikada nisu bili na Mesecu, moe se i drugaije analizirati.

Pogledajmo samo neke neloginosti, jer smo nakon 39 godina bar malo pametniji.

PER MORTUOS AD LUNAM

Samo dve godine pre Apola 11 uzleteo je prvi iz ove misije - Apolo 1. I to je bilapravakatastrofa. U kapsuli je prilikom lansiranja (27. januara 1967.) izbila vatra i trikosmonauta su na mestu izgorela. Poginuli su tada Virdil Grisom, Edvard Vajt iRoder afi. Grisom je inae prvi ovek koji je lansiran u svemir u kapusli Merkjurija.Njegova porodica i danas ne veruje u zvaninu verziju NASA ta se zapravodogodilo. Naravno, svi podaci su proglaeni tajnom, zbog nacionalne bezbednosti, aostaci kapsule su bunkersinai.Ali, ova tragedija oigledno nije pokolebala misiju Apolo i odlazak na Mesec. Bar nezvanino. Navodno je upravo Virdil Grisom, nakon povratka sa leta u Deminiju 3,marta 1965. rekao: "Ukolko u poginemo, elimo da ljudi to prihvate Osvajanjesvemira je vredno rizika". To je zapisla i Salamenderova enciklopedijska knjiga"Space technology. Njegov kritiki odnos prema svemirskom programu NASA injegova navodna opaska: "Ovde e jednog dana neko poginuti" u mainstreammedijima se ne pominje. Ali, pominju je oni koji su u itavu priu NASA posumnjali.

Potpuno izgorela kapsula Apola 1

prilikom lansiranja 1967.

Apolo 4 i Apolo 6 su bili lansirani u orbitu Zemlje bez ljudi, da bi oktobra 1968. Apolo7 poneo tri kosmonauta u Zemljinu orbitu. Bili su to Volter ira, Don Ajsl i VolterKaningam. Oni su imali zadatak, pored testiranja kapusle i rakete nosaa Saturn V,da se slikaju u direktnom TV prenosu iz svemira i populariu ovu misiju.

Ve decembra 1968. Apolo 8 prvi stie do Meseca, ali samo u njegovu orbitu.Kosmonauti su bili Dejms Lovel, Frenk Borman i Vilijam Anders. Apolo 8 je,navodno, prvi snimao povrinu ove planete izbliza i locirao mesto gde e se spustitiApolo 11. Bio je to put bez lunarnog modula.

Apolo 9 je bio samo u Zemljinoj orbiti i tada je prvi put ponet LEM. On je u Zemljinojorbiti raspakovan, okrenut za 180 stepeni spojen sa kapsulom Apola. Bio je to sloenmanevar i kosmonauti su preli iz kapsule u LEM.

Sledei let Apolo 10, maja 1969. imao je zadatak da sve to isto obavi u Meseevojorbiti, ali bez sputanja na Mesec.


8 of 9

Samo dve godine od katastrofe Apola 1 krenuo je na Mesec Apolo 11 i u njemuArmstrong, Oldrin i Kolins

Lunarni modul (LEM) koji se u Meseevoj orbiti odvojio od kapusle i raketnog sistemaApolo 11, nikada nije bio testiran na Mesecu. Ali STRUNJACI NASA SU BILI 100 %UVERENI DA E MODUL I NJEGOV RAKETNI SISTEM ZA SPUTANJE RADITI!LEM je tehniki tako zamiljen da moe da funkcionie samo na Mesecu, odnosnotamo gde nema atmosfere i gde je gravitacija daleko slabija. LEM manevrie slinohelikopteru na Zemlji. Dakle, niko nikada nije video, osim onih koji su bili na Mesecu,kako ovo udo tehnike leti.

Evo kako je Nil Armstrong to zapisao u svom eseju "Simbolika poduhvata" 1969.:"Na cilj, kada smo bili odreeni za ovaj let prolog januara, izgledao nam je gotovonedostian. U svemu tome bilo je mnogo nepoznatog, nepotvrenih ideja,neproverenih maina. Meseev modul nije nikada pre toga leteo. Uz to mnogeinjenice o Meseevoj povrini bile su nam nepoznate...."

Ipak ova tri porodina oveka veoma pitomog uzgleda, koji ne pokazuju da u njimaime ieg psihopatskog i sumanutog to bi ih liilo emocija i uinilo korisnim mainamaba za ovakve poduhvate, odluili su se za ovakav put bez ikakvog straha. Naravno,uz uverenje naunika NASA da e sve biti u redu.

Da li to deluje realistino?

DRUGI DEO


9 of 9

ISTINA O ODLASKU KOSMONAUTA NA MESEC?DRUGI DEO

Pie: Ivona ivkovi

Zanimljivo je i to to Amerikanci nisu pre slanja ljudske posade na Mesec napravili test sanekom biljkom ili ivotinjom, ukoliko su ve imali tehnologiju kojom su mogli da stignu tamo iodatle vrate letilicu. Nisu li prva iva bia koja su otila u Zemljinu orbitu bili psi, majmuni,abe? Naravno, ni jedna od ovih ivotinja nije preivela, ni kerua Lajka, ni majmuni Boni iliHem.Kako to da je na Mesec odmah poslat brod sa ljudima i to netestiran? Armstrong i Oldrin sutako bili prva iva bia sa Zemlje koja su se spustila na Mesec.

LUNARNI MODUL KAO IGRAKA?

Sam modul je toliko minijaturan i lagan da se zdravorazumski zapitate da nije to neka igrakaza decu. Visok je blizu 7 metara i teak oko 15.050 kilograma prilikom sputanja. Na opsakuskeptika da bi pomeranjem kosmonauta i LEM mogao da promeni centar ravnotee,strunjaci kau da je LEM imao specijalni sistem voenja i iroksop koji je to automatskiregulisao tako to je bio povezan sa reketnim sistemom i po potrebi ga naginjao.

Dva oveka jedva stanu u LEM . Kosmonauti u LEM-u stoje i pilotiraju gledajui kroz ova dvabona prozoria. Tano ispod komandne table su vrata za izlazak iz LEM-a. Kosmonaut takou odelu za izlazak mora da se sagne i nogama napred izae iz LEM-a kroz ta vrata. U sredinisu Pit Konrad i Alan Bin (Apolo 12) u LEM-u na Zemlji. Dok je LEM besteinskom stanju oni,valjda, lebde. Trenutak kada se slee na Mesec ih stavlja u poziciju da stoje. Nije jasno kakoupravljaju dok lebde i kako izgleda trenutak kada dobijaju na teini. To niko od kosmonautanije opisao.

Koliko su ovakvi prozori funkcionalni? U svom dnevniku Armstrong je zapisao i da je imaosliku sa kamere koja je bila fiksirana sa spoljnje strane LEM-a i pruala im sliku tla u vremesletanja. Gde je tu sliku video? Gde je bio monitor i koliki je on bio? Da li je to ista kamerakoja e kasnije snimti njegov silazak niz lestve koji je prikazan u TV prenosu? Ako je snimalatlo prilikom sputanja, i bila fiksirana kako je i kada njen poloaj promenjen? Da li je prilikomsputanja pala praina na objektiv? Zanimljivo je da nikada nije obelodanjena preciznatehnika specifikacija LEM-a.

Njihova odela, inae veoma sloene konstrukcije, takoe nisu bila isprobana niti na jednomivom biu pre toga sputenom na Mesec. Ova odela sa rancem na leima koji ih je odravaou ivotu (life support system) morala su da budu pod pritiskom i obezbede astronautima

ISTINA O ODLASKU KOSMONAUTA NA MESEC? (DRUGI DEO)

1 of 9

rashlaivanje, grejanje i kiseonik. Neki strunjaci kau da su imala i poseban sloj koji bi ih jetitio od udara sitnih paradi asteroida (?!)Da li su mogla da im prue zatitu od eventualnogzraenja?

Edvin Oldrin izlazi iz LEM-a na Mesec. Ovaj snimak se pojavio naknadno i demantujeprimedbe da kosmonauti uopte nisu ni mogli da prou kroz vrata na LEM-u. Ipak, primetnoje da se ovek i na Zemlji bez glomaznog odela teko moe spustiti niz ove lestve.Kosmonaut na Mesecu nosi i glomazne rukavice pod pritiskom, pa je nejasno koliko vrstomogu da se uhvate za lestve. Desno je Armstrong na Zemlji.

Iako su na Zemlji kosmnautima u oblaenju pomagali tehniari, u stenjenom prostoru LEM-ai oni su to morali sami da izvedu. Kako su to uspevali? Koliko im je vremena za to trebalo?Ovi podaci nigde nisu navedeni. Dole, unutranje i spoljne rukavice koje je Armstrong nosiona Mesecu.

Armstrong i Oldrin su na Mesecu proveli ukupno 21 sat i 36 minuta, dok su u etnji vanLEM-a bili tano 2 sata i 31 minut.Kako su reili pitanje toaleta, da li su nosili pelenu nije objanjeno. Ni tvrdnja iz NASA da suna Mesecu ostavili ubre ne deluje ba logino. Kad su to uradili? Kako su ga izbacili? Krozprozor? Treba imati u vidu da su kosmonauti isputali vazduh iz LEM-a pre izlaska , a nakonetnje ga ponovo ubacivali. Ovo je takoe bila procedura koju nikada na Zemlji nisu mogli daisprobaju, bar je tako zapisao Armstrong, objanjavajui zato su kasnili sa izlaskom u etnju:


2 of 9

"Nekoliko sitnica doprinelo je ovom zakanjenju, ali nas je najvie iznenadilo vreme koje smoutroili da se u "Orlu", u potrebnoj meri, smanji pritisak. Da bi smo otvorili vrata za izlazaktrebalo je da izjednaimo pritisak obeju strana vrata. A kako je napolju, na Mesecu vakuum,unutranji pritisak je morao da bude sveden takoe na vakuum, otvaranjem ventila kroz koji jekiseonik iz kabine isputen. Ovo je bila veba koju nikada nismo mogli potpuno da obavimona naim probama na Zemlji i trajala je mnogo due nego to smo oekivali. Smatram da seovo desilo delimino zbog toga to su nai ranaevi na odelu (life support system)ve bili upogonu i mi smo na taj nain u kabinu ubacivali neto izduvnih gasova. I ovo je, naravno,trebalo da se izbaci, i da se u kabini obezbedi vakuum".

Zanimljiva je ova njegova tvrdnja, s obzirom da je NASA ba 1969. godine izgradila ogromnuvakuumsku komoru visoku 37 metra i prenika 30 metara koja je rashodivana 1975., to sepoklapa sa zavretkom Apolo misije. Komora je napravljena za testiranje nuklearnihelektrinih postrojenja i jo mnoge druge namene. Zna se, meutim, da je koriena i zapotrebne testove kapsula Apola. Zato isputanje vazduha iz LEM-a tu nije testirano? Ili jeArmstrong to zaboravio? Da li je moda ova vakumska komora posluila da se i u njoj obavisnimanje nekih "etnji po Mesecu"?

Apolo kapsula uvakuumskoj komori i ulazna vrata komore NASA-e.

VIZUELNI EFEKTI SU BILI NAJVANIJI

Iako su bili 100% sigurni u funcionalnost LEM-a i kosmikih odela, strunjaci NASA su,izgleda, sumnjali da e kosmonauti na Mesecu znati da zabodu zastavu u tlo ili da eznati dobro da ukadriraju Meseeve pejzae sa kamerom. Zato je uvebavanju ovihdetalja posveena izuzetna panja.

Judin Sernan (Apolo 12) veba pobadanje zastave dok ga ena i erka posmatraju. Desno,Oldrin isprobava Haselblad foto-aparat, iako ga on na Mesecu uopte nije koristio.

Sve je moralo mnogo puta na Zemlji da se proba i to u ambijentu koji je bio do najsitnijegdetalja pripremljen da lii na ono to bi kosmonauti mogli da doive na Mesecu.Usitnjeno je i nasumice razbacano kamenje, praina, krateri raznih veliina U IstraivakomCentru u Lengliju napravljene su ak i dinovske makete Meseca sa paljivo oblikovanimkraterima kako bi kosmonauti iz simulatora imali utisak kako to izgleda biti u Meseevoj orbiti.Verodostojnost svakog detalja je neto na emu se veoma insistiralo.Makete su pravljene od gipsanog maltera i bojene su sivkastim prelivima pri emu je voenorauna kako Suneva svetlost ovakav pejza obasjava. Reljef je dobijen veoma paljivimslikanjem ovog modela na osnovu snimaka Meseca dobijenih od vetakih satelita.


3 of 9

Kada je komonaut maleroznog Apola 13, Dejms Lovel nasnimio spikerski tekst po scenarijuza TV film u kome je opisivao svoj navodni utisak sa puta do Meseca (na koji ova misija zbogkvara nikada nije stigla) rekao je da je Mesec "u sutini sivksat i zapravo bez boje, izgledakao gipsani malter". Kakva koincidencija! Da nije moda stvarno Lovel od Meseca videosamo model od gipsanog maltera?

U arhivima NASA postoje papiri u kojima se navodi zakljuak strunjaka da "simulatoripostavljeni na Zemlji ne mogu da doaraju verno sliku stvarnog sputanja na Mesec" pa jeodlueno da se u Istraivakom Centru u Lengliju, u Virdiniji, izgradi specijalni kran koji emoi da sputa itav LEM sa kosmonautima na posebno pripremljenu podlogu sa kamenjem,prainom i kraterima i i verodostojnije im doara prizemljenje na Meseevo tlo.

Kran je bio visok 250 stopa i dug 400 stopa. Postavljen je na 8 nogara. Ovaj snimak iz Centrau Lengliju nainjen je juna 1969., samo mesec dana pre "prvog sputanja na Mesec".

Dakle, Meseev modul koji navodno ima raketni sistem prilagoen iskljuivo bezvazdunomprostoru i koji moe vertikalno da spusti modul na Mesec i da ga podigne, nije mogao to daizvede na Zemlji, pa su ga kranom sputali kako bi kosmonautima simulirali prizemljenje. Dabudemo jo precizniji, na Zemlji je navodno postojao prototip LEM-a nazvan Lunar LandingResearch Vehicles (LLRV) koji je mogao da leti, jer je koristio drugo gorivo i mlazni sistem kojimu je navodno omoguava da leti est puta uspornije i time stvori utisak manje gravitacije, aliverovali ili ne upravo je Nil Armstrong jedva izvukao ivu glavu iz te naprave, jer je na vremeuspeo da iskoi iz nje kada je izgubio kontrolu i letilica se sruila. Tako se kran pokazaoefektnoijim.

U dokumentu datiranom 26. avgusta 1969. opisuje se rad Donalda Hjuisa koji je nadziraoizvoenje ovih simulacija sa kranom: "Da bi se smulirano sputanje uinilo toverodostojnijim, Donald Hjuis i njegovi ljudi napunili su ogromnan prostor ispod osam nogarakrana mterijalom crveno-bele strukture sa zemljom i modelirali to da lii na Meseevupovrinu. Podigli su reflektore pod odgovarajui ugao kako bi simulirali upad sunevesvetlosti u instalirali jedan crni ekran na dalji kraj krana kako bi imitirali bezvazdunoMeseevo "nebo". Hjuis se lino peo na kran i ulazio svakog dana u lairane kratere sa sprej


4 of 9

bocom crnog emajla prskajui ih kako bi astronautima doarali senke koje e videti za vremesputanja na Mesec". Ovaj dokument je prezentovan Amerikom Udruenju Inenjera.

POLIGON ZA VEBE ILI SCENOGRAFIJA ZA SNIMANJE?

Zato je ovo sve raeno? Zato su troene tolike pare na ogromne makete? Zato je bilovano da simulacija leta na Mesec bude do detalja prikazana kao stvarna? Da li zato tostvarnog puta na Mesec nije ni bilo i to su makete i simulacije posluile da se snimi sve onoto je gledaocima irom sveta pokazano kao let na Mesec?

Da li su snimci Meseca iz kapsule Apola 8 u njegovoj orbiti moda napravljeni u centru uLengliju tako to je kamera namontirana na kran koji je kruio oko dinovske makete?Astronauti su, takoe uz pomo krana u Lengliju, vebali hodanje po Meseevom tlu obeeniu horizontalnu poziciju kako bi se simulirala slabija gravitacija. Kada su kasnije neki skepticianalizirali mnoge navodne snimke sa Meseca uoili su i jednu veoma neprirodno zadignutunogu kosmonauta Harisona mita iz Apola 17. Kako je to uspeo na Mesecu? Ili je modasnimak napravljen na poligonu u Lengliju tako to su kosmonauti etali obeeni na kran.

Veba na kranu i desno,Harison mit na Mesecu. Kako nije pao?


5 of 9

Na slici je Nil Armstrong u Centru u Lengliju snimljen navodno 1970, dakle 6 meseci nakon"boravka na Mesecu". Zasto se vratio? ta je trebalo ponovo da uvebava? Uverljivu priu zamedije?

NEVIDLJIVE MODIFIKACIJE LEM-a

Jo jedan detalj je neshvatljiv. Sam lunarni modul, iako veoma malih dimenzija, nije menjanprilikom svih 6 misija Apola na Mesec. Na njemu su samo vrene dopunske modifikacije usmislu da je povean rezervoar sa kiseonikom i vodom, kontejner za otpatke i produeno jetrajanje baterija za napajanje. Logino, jer su kasnije misije na Mesec ostajale tamo due.Da li to znai da su kosmonauti Apola 11 imali zalihe vode samo za period koji je biopredvien? ta da se neto nepredvieno desilo i da su morali da ostanu due na Mesecu?Da li je uopte postojala mogunost da itava misija ne uspe i da se zavri tragino predstotinama miliona gledalaca kada su sve svetske televizije otkupile prava prenosa?Ne, nije postojala. Ipak, evo ta je tada 1969. zapisao Armstrong u svom dnevniku opisujuidramatine trenutke sputanja na Mesec: " Bio sam se prilino zabrinuo zbog nivoa goriva uovoj zavrnoj fazi sputanja. Kazaljke su oznaavale gotovo "prazno" i sad smo bili sasvimblizu granice kada bi smo morali da stavimo u pokret uzlaznu raketu i vratimo se u orbitu. Alimi smo zaista eleli da nastavimo i spustimo se. Ono to nikako nismo eleli bio je neuspeh.Uprkos niskom novou goriva imao sam , otprilike, jo oko 40 sekundi do sputanja. Konanosmo se spustili. Naravno, bili smo ushieni, ali je trebalo obaviti mnogo posla neposredno posputanju. Elise na tanku trebalo je da se okreu jo dosta da se ne bi zagrejale toplotomposlednjeg stepena rakete iz tla. Jara bi mogla podii pritisak u njima pa su mogle da prsnu.Baz (Oldrin) i ja smo imali oko 12 minuta vrlo intenzivnog posla nakon sputanja sputanja itek tada smo mogli da se opustimo i predamo ushienju".

Dakle, sve je bilo na granici mogueg, ali sve je savladano efikasno.

Kako je modifikacija LEM-a izgledala? Da li je neto moralo da bude izbaeno iz prostornove maskismalno iskorienog modula da bi u njega bilo ubaeno, na primer, vozilo (meseevrover) sa etiri toka?

Kako je ovo vozilo pakovno moe se videti na fotografijama, ali kako je raspakovano vidi sesamo na skicama kojima NASA "uverava" skeptike.


6 of 9

Iako se, bar na fotografijama, veliki broj strunjaka bavio pakovanjem vozila u LEM, samojedan kosmonaut ga je mogao lako raspakovati i staviti u funkciju. itav ovaj proces radio je unezgrapnom odelu i rukavicama pod pritiskom. Ali, izgleda samo na skicama. Gume nisunaduvavali, pa je nejasno kako su spakovana ova veliki etiri toka. Da li su ovi ljudi u belimmantilima kojima se ne vide lica zaista tehniari NASA ili moda statisti za slikanje?

Proba rovera na Zemlji.

NASA tvrdi da je Meseev rover imao tvrde iane i mreaste tokove obloene gumom.Kako su one prijanjale na suvo tlo bez vlage i smanjene gravitacije? Kako vozilo nijeposkakivalo, proklizavalo i prevrnulo se? Ili je moralo da bude veoma teko?

U knjizi "Space technology" u izdanju Salamander-a kae se da je vozilo izraeno odaluminujuma, da je sklopljeno tako da su tokovi sa osnovom inili ravnu plou. Sastavljen jeiz tri dela i sva tri su bila posebno smetena u LEM i zauzimala samo 0.85 metara kdavratnih.Ako je ovo mogue, zato se nakon tri decenije ova tehnika nije komercijalizovala? Kolikoljudi bi bilo spremno da kupi auto koji moe spakovati u tri kofera i drati u kui.

udesno je to tehnoloko reenje bilo krajem ezdesetih u vreme kada su tranzistori tekpoeli da zamenjuju vakuumske cevi, a rune glodalice su jo koriene za obradu metala, jerkompjuterski voenih maina jo nije bilo.Instrument tabla Apolo uraena je sa mehanikim preklopnicima, a komjuteri i softveri tada subili malog kapaciteta memorije (koliko se danas koristi za kuhinjske aparate) i veomakomplikovani za korienje jer su zauzimali prostor itave sobe jer komputerski ip jo nijepostojao pa je struja ila kablovima. Komjuter na LEM-u imao je 32k memorije i kako je samArmstrong opisao - prilikom sletanja na Mesec bio je preoptereen.

Strunjaci koji brane misiju Apolo kau da je komjuter korien samo za navoenje prilikomsputanja.

Ispada da je tehnologija koja danas vie nije u upotrebi krajem ezdesetih bila u stvarisavrena. Ali, iako je "odvela" oveka na Mesec, potpuno je odbaena i krenulo se sa


7 of 9

drugaijim tehnolokim reenjima i daleko jaim kompjuterima za ponovno putovanje naMesec. Ali to e biti mogue tek 2020.

Jo je mnogo neloginih detalja koji upuuju da je sputanje na Mesec bilo lairano.

PRAINA: Na primer, LEM ima motor za sputanja zapremine 4535 kg na dnu modula saispusnim potiskom od oko 450 do 2700 kg. Tako se prilikom sputanja koristi kratak pritisakod 450 kg kako bi se usporio pad na tlo. Nije li logino da takav spust napravi mali krater umekom peskovitom tlu ispod izduvnog otvora i podigne ogromnu koliinu Meseeve praine,koja bi se zatim nataloila i na samom modulu, a posebno na stajnim tanjirima? Nafotografijama sa Meseca se, medjutim, vidi da su stajni tanjiri savreno isti. Ba kao i itavmodul. Ispod LEM-a nema nikakvog kratera. Zanimljivo je da praine nema ni na LEMU, anije prekrila ni objektiv kamere koja je navodno bila okaena spolja i koja je snimila prvi korakNila Armstroga. Diskutabilno je i gde je bila ta kamera.

U antologijskom kadru koji smo videli u direktnom TVprenosu ta kamera je morala biti udaljena najmanje pola metra do metar od Armstronga ismetena veoma nisko kako bi iz donjeg rakursa snimila njegove noge. NASA tvrdi da je bilazakaena na jednu polugu na LEM-u. kada je Armstrong izaao na gornji nivo lestvi on jepovukao jednu posebnu polugu koja je kameru spustila dole. Da li je to ista kamera koja jesnimala prilikom sputanja na Mesec?

S obzirom da na Mesecu nema vlage ova lagana praina bi u uslovima daleko manjegravitacije morala pri svakom koraanju da se podie i lagano slee. ta se dogaa sa ovomprainom kada kosmonaut skakue po njoj? Praina od udara stopala se podie veoma maloi veoma brzo se slee i ako je Meseeva tea est puta manja od Zemljine. Ispada da sedoskok daleko teeg kosmonauta i sleganje praine odvijaju istom brzinom. Da, to je upravofenomen Meseca, tvrde naunici. O tome zato su kosmonauti uopte skakutali iako je to biloveoma riskantno, jer u sluaju pada ne bi imao ko da ih podigne, besmileno je komentarisati.Jedan od kosmonauta, ini mi se iz Apola 12, pred kamerom se i spotakao, ali je nekakoudno i brzo uspeo da poskoi i odri se na nogama. Da li je to balansiranje bilo uspenozbog uadi kojima su bili prikaeni na kran u Lengliju i simulirali hodanje po Mesecuzamajavajui itav svet?

Oni koji tvrde da su kosmnauti zaista bili na Mesecu za ove opaske o praini imajuobjanjenje. Naime, stvari razlikuju na Zemlji i Mesecu upravo po tome to estice vazduhana Zemlji mogu i posredno da vre pomeranje praine nakon duvanja, tako da sila duvanjamoe biti mnogo manja od uinka koji ta sila stvara. Tako se na Zemlji sa manje duvanjamoe pomeriti vie praine. Na Mesecu vazduha nema, pa se pomera samo onoliko prainena koju sila duvanja direktno deluje. Takodje se navodi da su motori iskljueni pre sputanja ida je LEM praktino u poslednjim metrima sputanja bukvalno pao na Meseevo tlo. To znaida je LEM pomerio veoma malo praine tik ispod mesta na koje se spustio. Tako je,verovatno, praina ispod modula ostala u manjem sloju nego u okolini, tvrde strunjaci izNASA.

Ali, u svom "Dnevniku sa Meseca", Nil Armstrong je 1969. (dakle mnogo pre nego to sukrenule sumnje u ovu misiju), zapisao drugaije: "U toku poslednjih sekundi sputanja naamaina je podigla veliku koliinu Meseeve praine, koja se podigla paralelno sa povrinom ivrlo visoko. Normalno, ako na Zemlji podignete toliku prainu, ona lebdi u vazduhu i vraa sevrlo sporo na zemlju. Ali, kako na Mesecu nema atmosfere, praina je poletela ravnom


8 of 9

niskom linijom ostavljajui iza sebe ist prostor. Praina koju smo podigli nije se jo bilaspustila na Meseevu povrinu u toku naeg sletanja, ali je bila daleko od nas i letela brzo.Moglo se gledati kroz nju, mogao sam kroz nju da vidim stene i kratere, ali nije bilo lakoizabrati sa potrebnom jasnoom mesto za meko sputanje. Bilo je to veoma slino kretanjukroz maglu".

TREI DEO


9 of 9


MESEC?

TREI DEO

Pie: Ivona ivkovi

STOPE: Ako na Mesecu nema vlage, odakle onda tako duboki otisci stopa, pitaju seskeptini analitiari? Gravitacija na Mesecu est puta je manja od Zemljine, pa kosmonautsa rancem na leima (life support system ) tei na Zemlji oko 160 kiloponda, na Mesecutei 25 do 30 kiloponda.

Otisci stopa nastaju zbog istiskivanja vlage iz tla, a poto je na Mesecu nema, nisu nimogli nastati otisci identini onima koji su snimljeni prilikom proba na Zemlji. Kako to da uotiscima stopa na Mesecu i Zemlji nema razlike? Posebno je zanimljivo to je detalj otiskastope nainjen na Zemlji objavljen kao udarna fotografija u mnogim medijima pre nego tosu se kosmonauti Apola 11 spustili na Mesec. I tadanja "Politika" je ovakav fotos objavila.Kod mnogih je to izazvalo zabunu. Vrlo dobro se toga seam jer sam i sama bilafascinirana ovim dogaajima. Mnoge fotografije iz tadanjeg "Kosmoplova", amerikog"Pregleda" i amerikih "Novosti iz nauke i tehnike" koje je tada izdavala amerikaambasada u Beogradu i danas uvam. Zato je to uinjeno? Da li je to bila poruka nekoginsajdera o moguem lairanju?

SENKE: Primedbe se odnose i na nelogine senke. Jedini izvor svetla na Mesecu jeSunce. To znai da senke moraju biti paralelne, mnogo izraenije i skoro crne poto nemadrugog izvora svetla da ih umanji i preusmeri u drugom pravcu. Kako nema ni vazduha,svetlost se ne rasipa i ne prelama.

ISTINA O ODLASKU KOSMONAUTA NA MESEC? (TRECI DEO)

1 of 6

Na slikama sa Meseca, medjutim, uoljivo je da se senke pruaju u razliitim pravcima,

umesto da sve budu paralalne, te da su razliite duine.

esto su osvetljeni i delovi koji bi po, rasporedu senki na drugim vidljivim objektima,morali biti u mraku ili bar dobro zaseneni.

Silazak Edvina Oldrina iz LEM-a koji se sputa ba niz zasenenu stranu, pokazuje da je

on savreno dobro osvetljen, iako ne bi trebalo jer je ta strana u senci modula.

Na jednom fotosu

misije Apola 15 vidi veto ukomponovan kosmonaut koji salutira pored amerike zastave

dok je iza njega desno LEM, a pored njega meseev rover. Dakle na fotosu je ukadrirano

sve. Ovo je polo za rukom kosmonautu koji je kameru imao nakaenu na grudima i nije

imao trailo (view finder). Profesionalni fotograf bi se za ovakvo kadriranje prilino

pripremio. Profesionalnim fotografima je nejasno i odakle dolazi svetlo Sunca. Po senci

kosmonauta svetlo dolazi sa leve strane iza njegovih lea zbog ega je on delimino u

mraku. Iznenauje to to se na LEM-u na strani koja bi trebalo da bude u potpunoj senci,

jasno vidi amerika zastava. To znai da je korien i drugi izvor svetla koji je ovu senku

razbio.

Oni koji brane NASA-u kau da Sunce nije jedini izvor svetla na Mesecu, ve je to iZemlja, ali postoji i refleks sa meseevog tla koje je puno stakla i reflektujuih minerala.


2 of 6

Zato Mesec tako bljeti nou.

Dobro, ali ako je svetlo sa tla tako jako da moe da osvetli kosmonauta koji je u senci,onda bi iza njega morala da bude i bleda senka, tvrde fotografi. Ali nje nema. Refleskijakoja dolazi od tla moe biti najvie 7 % (koliko osvetljava i aflalt), a to je nedovoljno daosvetli tako dobro itavog kosmonauta.

Ako se pogleda pljosnato kamenje sa leve strane, koje je mnogo blie tlu, onda na njemu

ne bi trebalo da bude senke uopte jer bi se od refleksije tla osvetlilo.

Ako je Sunce bilo iza kosmonauta, onda bi on morao da bude u potpunoj senci.

Koliko je uopte jako Sunevo svetlo na Mesecu? Koliko su jaki kontrasti opisao je samEdvin "Baz" Oldrin u svom dnevniku iz 1969: "Kada bi smo uli u senku videli bi smoodsjaje svojih vlastitih lica ispred lema i to je zamraivalo sve drugo to je trebalo videti.Jednom kad sam uao u senku trebalo mi je 20 sekundi dok su mi se zenice opet rairileda vidim detalje. To je inilo da se vidljivost menja pri pomicanju iz senke na sunevosvetlo"Kakva je onda ekspozicija koriena prilikom snimanja, koja blenda, kada su kosmonautiizvrili podeavanje balansa boja i sl. Ako je sve to bilo automatski podeeno u kameri,onda se sve ove promene moraju vidti na snimcima, posebno u direktnom TV prenosu.

Ovako je Haselblad kamera bila okaena na odelo

kosmonauta.

Kako je mogue da ni jednog trenutka prilikom upada Sunca u objektiv (to se mnogoputa dogodilo, jer su kamere bile prikaene na odelo kosmnauta) nije dolo do potpunogizbeljenja ili do meanja boja? Svi oni koji barataju kamerom znaju da pravljenje ovakvihsnimaka sa ovako jakim svetlosnim kontrastima trai veliko umee i obaveznodosvetljavanje zbog razbijanja senki. Ko je to na Mesecu radio, ako nikoga vie tamo nije


3 of 6

bilo osim dva kosmonauta? A snimci su savreni.

Temperatura na Mesecu varira od -80 stepeni Celzijusovih u hladu do + 90 stepeni naSuncu. Kakav je to film koji to moe da podnese? Takoe bi X-zraci zbog nedoststkaatmosfere zamaglili sliku, a ultravioletni bi je razobliili.

Za snimanje fotografija je NASA koristila Hasselblad 500 EL - /70, specijalne konstrukcije isa posebnim kompletom Zeiss objektiva i Kodakovim specijalnim filmom. Tako su snimci iza ove firme bili jedinstvena reklama, mada se film koji je mogao da izdri takvevremenske promene nikada nije pojavio u prodaji. Isti je sluaj i sa filmskom kamerom.

Kako su kosmonauti menjali film sa nezgrapnim rukavicama? Oldrin ak pominje i ovo: "Ispao nam je jedan film iz aparata i sreom je pao blizu dna lestvica, tako da se Nil, dreise za lestvice, sagnuo i dohvatio ga".Pored toga menjali su i objektive. Neki snimci su pravljeni sa ba irokim objektivom kojije inae i uveni reditelj Stenli Kubrik esto koristio u svojim filmovima. O ovom rediteljue jo biti rei jer se sumnja da je on umeao rediteljske prste u ovu " Meseevu"predstavu.

NASA tvrdi da je bilo mnogo tehniki neispravnih snimaka, ali su u javnost puteni samodobri. Nije li to malo nelogino, ako se radi o takvom istorijskom trenutku. ak i kada seratni materijal arhivira, ostavljaju se svi snimci jer je sve dokument. Fotografije sa Mesecavaljda nisu isto to i turistike razglednice za komercijalnu upotrebu pa su snimci birani i"kropovani" kako bi kompozicija bila prihvatljivija.

Jedna od uvenih fotografija koja je obila svet prikazuje Edvina Oldrina kako stoji malopogrbljen, jer su tako ili zbog teine ranca na leima. Armstrong je napravio ovajantologijski snimak bez traila, ali na snimku postoji neto veoma nelogino: Iako svetlostsa Sunca dolazi Oldrinu sa desne bone strane i iza lea, on se potpuno jasno vidi i levastrana mu je u veoma slaboj senci. Odakle to svetlo? Zatitni vizir za sunce mu je sputenpa se njegovo lice uopte ne vidi, iako bi s obzirom na koliinu svetla koja je na njemuspreda, kontura lica trebala da bude vidljiva. Ako mu je pak Sunce iza lea, zato nijepodigao vizir da bi bolje video jer su svetlosne razlike na suncu i u senci ogromne?Gde je stajao Armstrong kada je ovaj snimak nainio? Po onome to se vidu u odrazuOldrinvog vizira Armstrong je u istoj ravni sa njim.

Zbog teine ranca i on je, valjda, savijen napred i kamera na njegovim grudima usmerenaje tako vie ka tlu. Zato bi Oldrinu na slici trebala da bude "odseena" glava. Ali nije, jer jesnimak oito napravljen sa neke pozicije mnogo vilje. Na to upuuje i centralni krstkonia u zaslonu (crosshair) koji pada na Oldrinovo koleno. Fotografski plan je oito biomnogo iri, pozicija snimatelja vilja. Ova fotografija je oigledno "kropovana" (uzet jesamo iseak). Ali ko je onda snimio, ako to fiziki nije mogao biti Armstrong koji se vidi uistoj ravni u viziru? Ko je jo bio na Mesecu?

Zanimljivo je da Oldrin nije imao zakaenu kameru, iako je na Zemlji vebao snimanje"Haselbladom", pa nije snimao Armstronga. Tako je prvi ovek na Mesecu ostao uskraenza seriju fotografija. Nije pozirao da prijateljima i porodici pokae gde je bio. Nije poziraoda bi se videla na Meseevom nebu Zemlja. Nije podigao vizir na skafanderu da bi sevidelo da je to on. Da li bi ste vi sve to propustili da ste bili prvi ovek na Mesecu?


4 of 6

BOJE MESECA: Ako Mesec nema atmosferu kako se apsorbuju boje na povrini? Da liidentino kao i na Zemlji? Koje boje je, zapravo, povrina Meseca kada se na njegaspusti? Ovo je jedno od najkakljivijih pitanja i iz brojnih utiska kosmonauta vidi se da bojuMeseca ni jedan nije precizno odredio.Ako niste nikada bili na planeti Zemlji, ve ste je samo gladali iz svemira ne biste nikadaznali da postoje ogromna prostranstva zelene boje i govorili bi ste samo o plavoj,plaviastoj, belo plavoj i beloj sa braonkasto -smeim detaljima.

Da li su i kosmonauti izbegli da daju precizan odgovor kada se svima inilo da se boje naMesecu stalno menjaju i svako ga je video drugaije?

Evo kako je Mesec izgledao Armstrongu: " Sa samog polja na koje smo sleteli, Mesec jeizgledao topao i privlaan. Nebo je bilo crno, ali je izgledalo kao u vreme sunevogsmiraja, a povrina je bila uto-mrka. Ima nekih vrlo udnih svetlosnih efekata na povriniMeseca, zbog ega se boje menjaju. To ne mogu potpuno da shvatim. Ako gledatesuprotno od Sunca du svoje senke, ili direktno prema Suncu, Mesec je kao utavljenakoa uto-mrk. Ako gledate u suprotniom pravcu Mesec je tamniji. Ako gledate pravo dolena povrinu, Meseevo tle izgleda veoma, veoma tamno. Kada uzmete materijal u ruke ion je veoma taman, siv ili crn".

Evo kako ga je Kolins, koji je ostao u orbiti Meseca doiveo: "Kad prilazi iznad nekogpodruija u zoru ili u sumrak, kad se Sunce odbija od Meseeve povrine pod vrlo niskimuglom, to je zaista siv svet. Siva boja se kree od apolutno crne do boje antracita i dosvetlo sive boje. To je rekla i posada Apola 8. Apolo 10 je rekao da je smee. Ako govorio Meseevom podnevu, kad je Sunce pod visokim uglom, onda i jeste smee. Menja se izsivog u smee i onda se vraa u sivo i tako nismo morali da protivureimo drugimposadama".

Oldrin je imao svoje vienje boje Meseca:" Mi smo pre leta u ali govorili o razliitimbojama koje bi mogao da ima Mesec i ja sam video da niko nije spomenuo da bi itamoglo da izgleda purpurno. I ja sam rekao: 'Tamo e biti purpurno, ja vam kaem'. I zbogtoga sam stalno traio bilo ta to bi moglo da bude purpurno i zaista sam primetio netoto je moglo da izgleda te boje. U svakom sluaju ne mislim da je i jedna stena imalaizrazito purpurnu boju".Kao da im je neko svima sugerisao ovu neodreenost? Zato? Da li zato to Mesec nisuni videli?

SAGOREVANJE GORIVA: NASA kae da je gorivo koje koristi LEM prilkom uzletanjameavina hidracina i dinitrogen tetroksida (oksidanta). Ove hemikalije se pale kontaktom idaju providan produkt. Zato se plamen prilikom sagorevanja ne vidi. Ali na jednom snimkuse navodno vidi plamen u trenutku kada se gornji deo LEM-a odvojio od postolja.Ovo na Mesecu u bezvazdunom prostoru, bez kiseonika, nije moglo da se dogodi.

ZVEZDE: Skeptici su pitali i zato na Meseevom nebu nema zvezda. Poto Mesec nemaatmosferu one bi trebalo da budu vidljive i danju.NASA kae da zvezda nema jer su se sva sputanja odvijala danju, a to znai da je tadana Mesecu svetlost izuzetno jaka, kao u pustinjama na Zemlji po jutarnjem suncu, kadase moraju nositi naoare. Iz tog razloga je NASA u kamere stavila takvu blendu da samominimalna koliina svetlosti ulazi, a vreme ekspozicije je maksimalno smanjeno. Zvezdese u takvim uslovima snimanja ne mogu videti, jer je za to potrebna dua ekspozicija iosetljiviji film. I najnoviji snimci planete Zemlje sa Meunarodne Svemirske Stanice tolikobljete da se blenda mora maskimalno zatvoriti. Ni na jednom snimku Zemlje iz svemirane vide se zvezde. Ali, samo nekoliko trenutaka nakon sletanja Apola 11 kroz prozorLEM-a napravljeni su snimci na kojima se vide takice na nebu, koje ne mogu biti drugodo zvezde, zar ne? Da li je to onda bio snimak sa Meseca?

Kosmonauti inae nisu mogli da se sete da su videli zvezde sa Meseca. Tako su bar


5 of 6

izjavili na konferenciji za tampu.

ZNAK C: Na nekim fotografijama skeptina "njukala" su nala ak i oznaku "C" najednom od meseevih kamenova. Ta oznaka je moda bila reper za snimatelja ioznaavala "center" neega ili je moda bila oznaka kojom je klasifikovano kamenjekorieno u scenografiji za snimanje etnji po Mesecu.Obrazloenje iz NASA je da se znak pojavio u kopiji grekom i da je verovatno u pitanjudlaka. Dakle, taj prezentovan materijal sa Meseca je prvo kopiran pa prikazan javnosti.

POZADINA: Na pojedinim snimcima vide se delovi identine pozadine, to upuuje da seradi o veto komponovanim snimcima gde je naknadno izvreno dodavanje pozadine.Sporno je i navodno lelujanje zastave na Mesecu koje su neki uoili. Ova zastava je inaenapravljena od krutog materijala.

ETVRTI DEO


6 of 6

ISTINA O ODLASKU KOSMONAUTA NA MESEC?ETVRTI DEO

Pie: Ivona ivkovi

VAN ALENOVI POJASEVI: Najjai argumenti da odlaska na Mesec nije bilo je postojanjeneega to je otkriveno tek 1958. kada je lansiran vetaki satelit "Eksplorer". To je pojas jakogX-zraenja u Zemljinom magnetnom polju i nazvan Van Alenovim pojasevima. Postoje dvaprirodna radioaktivna pojasa: unutranjni se nalazi na visini oko oko 3000 kilometara iznadZemlje i debeo je oko 5000 kilometara. Spoljnji pojas obihvata prostor na visni od 15 do 20hiljada kilometara iznad povrine Zemlje i irok je 6000 do 10 000 kilometara.Re je o pojasevima u obliku krofne u kojima se nalaze jako naelektrisani elektroni i jonizarobljeni u Zemljinom magnetnom polju. Oni potiu od solarnih vetrova koje erupcije na Suncuizbaciju u svemir. Zemljino magnetno polje je barijera koja titi planetu od ovih radioaktivnihestica tako to ih skree sa putanje. Vreme najjaih erupcija na Suncu je ciklino i kree se uperiodima od 11 godina kada su najjae i veoma uestale.Zanimljivo je da se ba izmeu letova apola 16 i apola 17 (1972.) dogodila jedna od najgorihsolarnih erupcija. Ona je u orbiti Meseca mogla stvoriti izuzetno jako radijaciju.Zbog ovoga je svako putovanje u svemir veoma riskantno.

U svojoj knjizi: "Prvi ljudi ka Mesecu" (1960.) Verner Fon Braun opisuje koliko je putovanje usvemir opasno: "Konano, tamo su Van Alenovi pojasevi radijacije. Samo do pre godinu danauopte nismo ni znali da postoje. Eksplorer koji je opremljen da meri jainu pomenute kosmikeradijacije, dao nam je prve indikacije da gore postoji neto potpuno neoekivano. Jo dva"Eksplorera" otkrila su injenicu da je Zemlja okruena sa dva koncentrina pojasa u oblikukrofne sa "zarobljenom radijacijom". Naelektrisane estice, uglavnom elektrona, beskonanokrue okolo, gore i dole du magnetnog polja u linijama koje povezuju magnete Severnog iJunog pola kao mrea meridijana. Kada raketa leti kroz ovaj pojas zarobljeni elektroni udarajuna njen omota kao kine kapi kad udaraju na avion koji leti kroz oblake. Slino zvunimtalasima koje stvaraju kine kapi i koji odzvanjaju u kabini aviona, ovi udarajui elektroniproizvode elektromagnetnu radijaciju u unutranjosti rakete. Za ovu vrstu radijacije fiziarikoriste nemaku re "bremsstrahlung" (usporena radijacija), ali to je neto sasvim identino X -zracima".

Ukoliko su zaista bili u orbiti Mesca, prvi ljudi i prva iva bia koja su prola kroz VanAlanove prstenove su lanovi posade Apola 8 (Borman, Lovel i Anders, 1968.) Oni suistovremeno i prva iva bia koja su izala izvan Zemljinog magnetnog polja i nisu se raspali.emu li nam onda slui ovo magnetno polje?

STARFISH PRIME

Ali izgleda da je ovek stvorio i trei pojas X - zraenja 1962. godine kada je amerika vladaodobrila izvoenje nuklearne probe na veoma velikoj visini. Radi se operaciji "Starfish Prime".Bio je to samo jedan deo velikog projekta niza nuklearnih probi pod nazivom "OperationDominic". Ukupno 150 eksplozija je tada izvreno na razliitim visinama. U vreme najveeparanoje "hladnog rata" (koja je veto medijski pravljena) SAD su brzo radile na tome da

ISTINA O ODLASKU KOSMONAUTA NA MESEC? (CETVRTI DEO)

1 of 6

razviju interkontinentalne balistike projektile koji bi se lanisrali i sa vie lokacija u UjedinjenomKraljevstvu. Test "Starfish Prime" je bio pokuaj da se jakom megatonskom nuklearnombombom probije unutranji Van Alenov pojas. Udar je izvren 9.jula 1962.na Donston atolu uPacifiku, oko 1400 km jugozapadno od Havajskih ostrva. Ovaj atol je relativno izolovan odsveta i na njemu ive samo uroenici.

Projektil je lansiran na raketi "Thor" (balistikoj raketi srednjeg dometa) i imao jetermonuklearnu bojevu glavu W49 koja proizvodi udar od 1.44 megatona. Ona je eksplodirala400 kilometara (250 milja) iznad ostrva, daleko izvan linije kojom se definie granicasasvemirom, a to je samo 100 kilometara.

Kako na toj visni nije bilo vazduha nije bilo ni vatrene peurke, ali su se svi drugi oekivani ineoekivani efekti pojavili.

Elektromagnetni puls koji je tom prilikom proizveden zakoio je mnotvo elektrinih postrojenjablizu Havaja, ukljuujui brojne alarme na automobilima, kuama, lokalima Polupao je 300ulinih svetiljki, napravio haos u prijemu radio i TV signala i sagoreo brojne strujne osigurae.Eksplozija je napravila vetaku auroru koja je trajala 7 minuta i mogla se videti sa ostrvaSamoa, 3200 kilometara dalje.

Sve ovo navodim da bi se shvatilo sa kakvim fanatizmom i po koju cenu se pristupilo razvojuinterkontinentanog balistikog oruija. Da li je onda lairanje leta na Mesec neto emu ovifanatici ne bi pribegli, samo da se domognu monog kosmikog oruija?

"Starfish Prime" se smatra uspenim testom (mada nije jasno ta su akteri uspeli), ali on jeoslobodio toliko energije u Zemljin magnetni pojas , da je osetljiva elektronika na sedamvetakih satelita u Zemljinoj orbiti unitena. To je bila ukupno treina satelita koji su tadakorieni. Poto nisu mogli da izmere radijaciju na toj visini, morali su da lansiraju jo vei brojsatelita za merenje. Visoko naelektrisani elektroni od ove eksplozije ostali su u atmosferi oko 5godina po proceni Pentagona. (Da li ovome treba verovati?)

Ili su uinili jo gore i stvorili i trei radijacijski pojas koji je dobio, po nekim procenama, 25 putaveu koliinu radioaktivnog materijala od prirodna dva.

NASA, meutim, tvrdi da su astronauti dva Van Alenova pojasa proli veoma brzo, samo zanekoliko sati, a aluminijumska koljka kapsule pruila im je neku vrstu zatite od prekomernogzraenja(?!)Ovaj trei pojas (vetaki)- ne pominje se.Zanimljivo je da se sve navedeno o radijaciji pokuava minimizirati kada je u pitanju Apolomisija, navoenjem studije pod nazivom "PLAN U VEZI ZRAENJA ZA APOLO MESEEVUMISIJU" koji su napravili strunjaci NASA upravo za potrebe misije Apolo i koji su potpisala triimena, ali bez ikakvih naunih titula.

Solucija koju nude ovi strunjaci je konstantno praenje zraenja, kako erupcija na Suncu, tako


2 of 6

i merenje zraenja u kabini Apola. Za razliku od fon Brauna, oni tvrde da ovo X-zraenje nijeisto to i zraenje koje nastaje eksplozijom nuklearne bombe. Po njima, za kosmonaute jeglavna opasnost izbijanje erupcije na Suncu u vreme puta do Mesec. NASA strunjaci suizvrili procenu da do toga, u periodu planiranog leta Apola, nee doi. Zatita bi ukljuivalasistem brzog upozoravanja u sluaju erupcije pri emu treba izmeriti precizno vreme za kolikobi estice stigle do svemirskog broda.

Nisam nikakav strunjak za ovo, ali moram priznati da me zaista "fascinira" ovako zamiljenplan. Ako se zna da je putanja kosmonauta veoma precizno projektovana, sa odreenomkoliinom goriva, kiseonika, hrane i voena sa Zemlje, logino je zapitati se gde da pobegnukosmonauti? Koliko je Apolo svemirski brod za to sposoban ukoliko se erupcija na Suncudogodi ba dok su u Meseevoj orbiti ili na povrini?

Ova studija predlae da se kosmiki brod odrava u nioj Zemljinoj orbiti, a da se prilikomprolaska kroz Van Alenove prstenove ide maksimalnom brzinom pri emu bi kosmonauti samojedan sat bili izloeni zraenju i primili neznatnu dozu ozraenosti oko 1 rema. Inae navedenastudija je izdata marta 1973., etiri godine nakon svih Apolo letova, pa je nejasno zato se nanju pozivaju oni koji ele da pokau da su ljudi koji osporavaju misiju Apolo 11 (iz 1969.) uzabludi. Po njima dokaz da Van Alenovi pojasevi i radijacija nisu ba tako opasni je upravo toto ni jedan kosmonaut nije umro od posledica putovanja u svemir.

Koliku su dozu ozraenosti primili kosmonauti Apola 11 i ostalih misija nikada nije objavljeno.Moda upravo zato to na Mesecu nisu ni bili.

Da li ovi ljudi zaista veruju u intelekutalnu povrnost svojih italaca?

NASA ZVANINO UTI, ALI...NASA se zvanino, povodom svih ovih tvrdnji skeptika, nikada nije zvanino oglasila, ali to neznai da ne stoji iza svih onih koji se na Internetu i u ostalim medijima estoko suprostaljaju"nestrunim i nebuloznim pobornicima zavere".

Najvie ih ima na ovim linkovima:Moon Base Clavius --Did we land on the Moon?NASA je oito kriom angaovala veliki broj strunjaka da analiziraju i pobijaju strunimobjanjenjima sve navode skeptika. Ova objanjenja su nekada toliko kompleksna da su tekorazumnjiva. Nekada su, meutim, smena. Za skoro sve navedene neloginoti, ovi strunjaciimaju objanjenje da je NASA imala neku specijalno razvijenu tehnologiju kojom je oveprobleme reavala. Neki branitelji NASA su iz domena iste filozofije koji pokuavaju da nasuvere da u sutini i ne postoje dokazi ni za ta u istoriji to se dogodilo u blioj ili daljojprolosti, da je prolost samo nae seanje, a naa memorija je neto potpuno nepouzdano irelativno jer se sve moe faslifikovati i kao takvo memorisati. Dakle, istraivanja skeptika olanom sputanju na Mesec su filozofski besmislene i nepotrebne.to bi i nepismeni Srbi rekli: mo' da bidne, al' ne mora da znai.

Kako je vreme odmicalo NASA je publikovala sve vie fotografija sa Meseca. Tako su modaizvrene mnoge korekcije gde je u poetku bilo propusta. Originalnih snimaka danas vie nigdenema. Deluje neverovatno, ali pojavila se ak i informacija da su originalni snimci sa Meseca(koje je ceo svet video u direktnom prenosu) nestali iz arhiva. Oni su navodno nestali nakonto su bili poslati u Australiju gde je vrena konverzija video signala (SSTV) u prihvatljivijistandard. Po arhivima NASA se uvaju kopije koje su izgleda loijeg kvaliteta nego to su bili"originali".

MEDIJI KROJE ISTORIJU?

Ideja da se sve moe lairati i putem medija predstaviti kao istinski dogaaj sigurno nije bilanova. Onaj ko kontrolie medije kontrolie i istoriju, a ko kontrolie prolost kontrolie ibudunost.

Dokumentarni film "TAMNA STRANA MESECA", autora Wilijama Kerela snimjen je zafrancuski "Point du Jour Production" and "Arte France" u originalnom naslovu "OperationLune". U filmu, udovica proslavljenog reditelja Stenlija Kubrika otkriva da je on bio angaovan1969. od strane amerike dravne aministracije da snimi kadrove etnje kosmonauta iz misije


3 of 6

Apolo po Mesecu. Kubrik je to uradio u istom studiju gde je upravo zavrio i svoj najpoznatijifilm "Odiseja u svemiru 2001."

Kubrik je za to koristio specijalne Zeiss objektive koji su napravljeni ba za potrebe NASA-e, apoznavaoci njegovog rada znaju da je on pravi majstor u radu sa objektivima, te da posebnovoli irokougaone. Za uzvrat, Kubrik je dobio te objektive da kasnije snimi svoj film "BeriLindon" za koji uopte nije korieno vetako svetlo, ve samo svetlost svea.Jednostavno, u vreme "hladnog rata", za administraciju Riarda Niksona bilo je vanije dakosmonauti budu vidjeni da hodaju po Mesecu, nego da zaista idu na Mesec, navodi se u filmu.Kako su se, navodno plaili da nee moi da dobiju dobre snimke sa Meseca, ili da misijapotpuno propadne, eleli su da imaju snimke etnje, za svaki sluaj. To je verovatno bila praza Kubrika.

Inae, Kubrikov satirini film "Dr Strangelove" iz 1964. o sumanutom amerikom generalu kojieli nuklearni rat sa Rusima, bio je, kau, omiljeni Niksonov film.Petog januara 1972. predsednik Nikson odobrio je nov program NASA-e - Spejs atl reima daje to: "...jedan potpuno novi tip svemirskog transportnog sistema napravljenog da pomognetransformaciji svemirskih granica od 1970. do bliskih prstora lako pristupanih za humanepoduhvate u 1980. i 1990."

Ovaj novi program kotao je amerike poreske obveznike "samo" 5 i po milijardi dolara.Pored Kubrika jo jedan majstor svog zanata je moda zasluan za efektne snimke "saMeseca". To je Majkl D. Tatl (Michael J. Tuttle), mastor digitalne trik fotografije. Veruje se da jeba on veto komponovao slike lanog hodanja po Mesecu koji su snimani na vie lokacija naZemlji, u dugom vremenskom periodu, za vreme raznih vebi kosmonauta. Ove scene jestavljao na adaptiran background. On je inae pravio komponovao digitalne panoramskesnimke pod uglom od 360 stepeni za edukativne potrebe NASA. Mogue je da su neke odetnji kosmonauta po Mesecu uraene tek osamdesetih godina naknadno publikovane.

Mali Tatlijevi trikovi.

Neki od snimaka napravljeni su moda i u vulkanskom polju Chezin Chotah u Nevadi. Jedanpoduhvat tamo je finanirsla NASA i prethodio je lansiranju Apola 8. U araniranju terenauestvovalo i Ameriko Geoloko Drutvo.


4 of 6

Tu je nainjeno 8 testova poznatih kao "Primena Apolo Sistema" (Apollo Application Systems).Izvren je tada prenos audio i video signala uskim mikrotalasnim linkom prema jednoj lokaciji uArizoni udaljenoj 85 milja koja je nazvana Astronauts Data Facility (surogat Apolo broda).Mikrotalasni link je korien kako niko ne bi mogao da izvri presretanje radio signala prilikomkomunikacije sa kosmonautima na Mesecu. Izjave nekih radio amatera da su pratili razgovorekosmonauta sa kontrolnim centrom u Hjustonu za vreme njihovog boravka na Mesecupredstavljaju besmislicu.itav ambijent u Chezin Chotah je neverovatno slian Meseevom, a objekat koji je bio surogatLEM-a je bio metalni kontejner sa trouglastim prozorima identinog oblika kao na pravomLEM-u. Insajderi tvrde da je na poligonu tada bio prisutan i kosmonaut Apolo misije Dek Smitobuen u kosmiko odelo, a itav prostor i svi mogui prilazi su bili savreno blokirani to jeukljuivalo i helikoptere.

Da li su ovi prozori na kamionu u Chezin Chotah korieni kao kulisa za snimanje?

DA LI JE MESEEVO KAMENJE SA ANTARKTIKA?

Dakle, ako nisu bili na Mesecu, odakle potie "Meseevo kamenje"?Verner fon Braun je januara meseca 1967. boravio na Antaktiku gde je skupljao meteorite. Da lisu ti kamenovi predstavljeni kao materijal sa Meseca?

"Meseevo kamenje je apsolutno jedinstveno" suprotstavlja se ovoj tvrdnji Dr. Dejvid Mekej, efnaunog tima za planetarnu nauku i istraivanje pri NASA Donson Svemirskom Centru (JSC).Mekej je lan grupe koja je istraivala materijal sa Mesca. Po njemu ovaj materijal se u mnogoemu razlikuje od zemaljskog i tu nema nieg spornog."Uzorci tla koji su doneti sa Meseca datisu na analizu stotinama strunjaka iz itavog sveta. Na njima je evidentno da su oni bili uvakuumu milijardama godina, bez dejstva vlage, i pod visokim stepenom kosmikog zraenja.Oni su zasuti meteoritima koji prilikom udara na tlo nisu sagorevali, kao to je to sluaj kadameteroriti padnu na Zemlju".

"Geolog" za Mesec dr Mark Norman sa Univeriteta Tasmanija kae da "Meseev materijaluopte nema vodu koja je zarobljena u njegovoj kristalnoj strukturi i uobiajene substance kaoto je glina koje je sveprisutna na Zemlji. One uopte ne popstoje na Meseevim stenama"."Nali smo delove sveeg stakla u kamenju sa Meseca koje je stvoreno eksplozivnomvulkanskom aktivnu od udara meterorita pre 3 milijarde godina. Prisustvo vode na Zemljibrzo lomi takvo vulkansko staklo u samo nekoliko miliona godina. Te stene mora da su dole saMeseca".

Ovde se dokazuje neto to je praktino nedokazivo - a to je starost kamenja i upte starostsveta. ta znai da je neto staro nekoliko milijardi godina? Ko to moe da dokae? Posebno


5 of 6

ako se ima u vidu da je sve vei broj naunika veoma skeptian u odnosu a ovakve tvrdnje kojesu zauzele mesto neprikosnovene naune istine i nalaze se u svim svetskim enciklopedijama.Odobio ih je, naravno, Vatikanski koncil. Naune tvrdnje koje ovo pobijaju ne dobijaju publicitetu mainstream medijima.

Ukoliko su kosmonauti sa Meseca doneli i pesak u njemu ne bi trebalo da bude vode. Ali,uglavnom se pominje kamenje.

PETI DEO


6 of 6


MESEC?

PETI DEO

Pie: Ivona ivkovi

Sumnje u vezi odlaska oveka na Mesec obrazlau se i u sledeim detaljima:Kako su kosmonauti prolazili iz komandne kapsule u LEM kada na vrhu konusa kapsuleApola treba da budu spakovana tri ogromna padobrana kojima se kapusla sputa uokean? Kako je to fiziki i prostorno sve reeno? Gledajui skice modula, tamo se svemoe uklopiti, ali stvarnost ima realne mere.Kako je mogue da se nikada nije dogodila ni jedna nesrea i neka posada Apolastradala prilikom neuspelog sputanja na Mesec? Kako ni jedan LEM nije imao tehnikikvar koji bi ga onemoguio da se vrati na Zemlju? ta bi onda bilo? Da li bi se takopokazalo pred itavim svetom koliko je let na Mesec besmislen? ta bi rekli amerikiporeski obveznici- na ta su dali tolike milijarde dolara? Da li je "kvar" na Apolu 13 biosamo predstava za medije kako bi se na dramatian nain popularisala misija Apolo? tadrugo, ako Apolo 13 nije nikada izaao iz Zemljine orbite?

Kosmonaut Alan eperd je ezdesetih godina eliminisan iz svih svemirskih misija zbogvrtoglavice i problena sa ravnoteom. Alan epard je "bio na Mesecu" u misiji Apola 14 itada je toboe kriom (!) poneo golf lopticu i tap i pred kamerama poslao lopticu dalekopreko kratera Fra Mauro. Ko bi tako zdravstveno problematinog i neozbiljnog ovekaposlao u svemir?

Kako to da Sovjeti nikada nisu imali planove o putovanju na Mesec? Zanimljivo je da su ipored toga razvili mone interkontinentalne balistike rakete. I ne samo to. Sovjeti suizgleda u svemu u svemiru bili prvi osim na Mesecu. Imali su u svemiru prvi vetakistelit, prvu ivotinju, prvog oveka, prvu enu, prvi izlazak u svemirski prostor van broda iprvu orbitalnu stanicu (koja kasnije pala na Zemlju).

Predsednik Lindon B. Donson se pobrinuo da svi arhivski materijali o Misiji Apolo budustrogo kontrolisani sve do 2026. i predstavljaju dravnu tajnu. Do tada e verovatno sviakteri ove teke prevare biti pokojni i niko nee snositi odgovornost. Inae L.B. Donsonje kao predsednik SAD pre nego to je Armstrong odreen za Apolo Misiju pozvaoArmstronga i njegovu enu na dobrotvorno 24-dnevno putovanje po Junoj Americi.Proputovali su zajedno 11 zemalja. Da li je Donson bio taj koji je Armstronga odredio za"prvog oveka na Mesecu"? Ili je razlog gotovo banalan kao to navode neki izvori izNASA: Armstrong, kao komandant misije, imao mesto prvo do vrata LEM-a, pa Oldrin kojije kao pilot modula trebalo da izae prvi, nije mogao da ga preskoi. Tako je istorijaArmstronga proglasila prvim ovekom na Mesecu, a Oldrina drugim. Kako se, meutim,na snimcima LEM-a vidi, vrata su bila izmeu njih dvojice.

Bil Kejsing se jo 1981. pojavio kao gost u emisiji Opre Vinfri i tvrdio da je apolo let naMesec la. Nakon ispitivanja miljenja gledalaca preko 60 % mu je u to poverovalo.Kejsing je otiao o dalje i traio da pred TV kamerama ima uivo suoavanje sa bilo kojimkosmonautom NASA iz misije Apolo ili sa bilo kim koga NASA odredi da polemie o putuna Mesec. Kejsing je ak javno optuio NASA da su tri kosmonatita Apola 1 namernoubijena jer nisu hteli da se ukljue u igru i budu deo ove predstave.Iako je NASA mogla za ovu izjavu da tui Kejsinga, to nije uinjeno. Iako je mogla dadovede strunjake koji bi Kejsinga lako pobili u svim tvrdnjama i ismejali pred milionskim

ISTINA O ODLASKU KOSMONAUTA NA MESEC? (PETI DEO) http://www.ivonazivkovic.net/MESEC 5.htm

1 of 5

gledalitem, to nije uinjeno. Zato? Kejsing je i autor knjige "Nikad nismo bili naMesecu" (We never went to to the Moon).

U knjizi Tima Farnisa: "Jedan mali korak" (One small step) navode se brojne tehnikitehniki problemi elektronski i mehaniki sa kojim se suoio praktiko SVAKI let izprogram Demini i Apolo. Jer matovita idejna reenja su jedno, a stvarno leteti je sasvimdrugo pitanje.

Predsednik Ronald Regan, iako samo glumac, oboavao je svemir i bio zagovornikprograma "Rat Zvezda" osamdesetih godina. Koliko su SAD bile tada tehnoloki spremneza takav oprogram govori jedan zanimljiv detalj: Spejs atl lanisran u to vreme nosio jekompjuter programiran striktno za otrkrivanje laserskog zraka ispaljenog sa neke lokacijeu SAD visoke tano 2000 stopa. Na alost, sve mere za daljinu programirane u atlovomkompjuteru si bile obraunate u miljama, pa je kompjuter na atlu poeo da trai 2000milja visoku planinu u SAD. Poto je nije nigde na Zemlji naao, okrenuo se na lea ipoeo skeniranje takve planine iznad u svemiru.

Samo ovaj detalj pokazuje koliko takvih sitnica mora biti dovedeno u apsolutni sklad kadase radi sloen projekat kao to je bila misija letenja na Mesec i kako se sve "srui" kadasamo jedan segment zakae.

Po nekim insajderima, NASA nije bila u stanju da ima tako savren rad. O tome sepominje izvetaj na 50 strana izvesnog arlsa Barenta koji je navodno ubrzo stradao podkada je voz udario u njegov automobil. Ipak, blii podaci o njemu ne postoje.

Nil Armstrong je takoe bio veoma skeptian to je i naveo u svom eseju "Simbolikapoduhvata" iz 1969.

Ubrzo nakon povratka sa puta Armstrong je odluio da vie ne leti i poeo da radi kaopredava na nekoliko univerziteta. U njegovoj autorizovanoj biografiji: "One Giant Leap"navodi se sledei detalj: "Kada je Nil poeo da radi kao profesor na Univerzitetu Sinsinati1970, urednici i direktori radio i TV stanica su pozvani u jedan restoran gde im jenaloeno: nikada da ne trae intervju sa kosmikim herojem koji e ubudue iveti unjihovoj blizini, jer ga niko nee dobiti. Traeno je da potpuno ignoriu njegovo prisustvo ine smatraju ga na bilo koji nain predmetom za medije. udno, grupa urednika se sloila,samo je jedan bio izuzetak: Lawrence H. Rogers, glavni urednik iz Taft BroadcastingCorporation, koja je imala lanac elektronskih medija u regionu: " Razlog koji su nampredoili je da Nil nema skretaricu i bio bi preoptereen sa zahtevima. Podigao sam rukui rekao: 'To je neto najbesmislenije to sam ikada uo!' Rekao sam im da je Armstrongnajpoznatiji istraiva nakon Kristofera Kolumba; to bi bio kriminal prema novinarstvu nepisati o njemu i hvaliti njegovo dostignue".

Filmski autor, amater, Bert Sibrel je jo jedan od najveih skeptika u pogledu ove misije.Sabrel navodi i rei Armstronga koji mu je ovaj uputio nakon to ga je dugo vremenasaletao traei intervju: "Nita me ne pitaj i nee uti lai". Sibrel se pita da li mu jeArmstrong ovim ipak neto znaajno poruio?U TV seriji "Od Zemlje do Meseca" pokazano je kako je lako u TV studiju lairati sceneetnji po Mesecu. Autori su napravili apsolutno sve ono to je bilo vieno i na "uttentinim" snimcima sa Meseca ukljuujui i slabiju gravitaciju. ak su koristili iste scene iidentino vozilo koje je ostalo na Mesecu nakon Misije Apolo 17.

Artur Klark je bio jedan od najuticajnijih pisaca naune fantastike koji je, oigledno, imaoudarnu ulogu u propagandnoj maineriji koja je graane iom sveta podsticala da naistraivanje svemira gledaju veoma pozitivno. Njegova knjiga "Odiseja u Svemiru 2001"posluila je Stenliju Kubriku za snimanje istoimenog filma. Evo ta je on,jula 2001.napisao o skepticima u vezi leta na Mesec u pismu jednom uredniku: "Zapanjen sam daujem da je nedavno javno istraivanje pokazalo da su 20% Amerikanaca neznalice ibudale (nadam se da je brojka dosta preterana), jer ni jedan drugi termin nije dovoljnodobar da opie onoga koji veruje da su sputanja na Mesec bila lairana". Ukoliko jepokojna i neoplakana "avolska imperija" (SSSR prim.)jo oko nas, mogao bihposumnjati da neki komunistiki simpatizer pokuava da diskredituje dostignue za kojeSAD mogu biti zapamene hiljadu godina ubudue. Seajui se kako je Votergejt brzo

ISTINA O ODLASKU KOSMONAUTA NA MESEC? (PETI DEO)

2 of 5

razotkriven, kako i jedna iole zdavorazumska osoba moe zamisliti viedecenijskukonspiraciju koja ukljuuje stotine hiljada ljudi, a da ne bude na isti nain otkrivena. BenFranklin je to rekao lepo: 'Tajna koju znaju trojica, moe se odravati dugo ukoliko sudvojica mrtvi'.I kako ti glupani raunaju sa injenicom, da su za poslednjih trideset godina laserskireflektori i radio senzori na Mesecu prenosili tetrabite podataka nazad na Zemlju? tamisle ko ih je tamo postavio - neki E.T.? Ne mogu vie traiti vreme na ludake: previesam zauzet dokazivanjem da Dord Vaington nikada nije postojao, ve ga je izmislilabritanskia sluba za dezinformisanje kako bi opravdala nezadovoljstvo manjina u svojimkolonijama."Dakle, Klark ne samo da sumnjiavce ostraeno naziva -ludacima, ve ne pobija nijednu konkretno iznetu injenicu. Naprotiv, dri se optih mesta aludirajui na potitikeprilike u svetu. Zar laserski reflektor na Mesec nije mogla da spusti neka vetakasonda? Njihov odlazak na Mesec niko nije demantovao.

Ovakvim uoptavanjem posluili su se i mnogi drugi lanovi medijske propagandnemainerije sluei se komparacijama koje potpuno skreu sa teme. Pa se tako u jednomkomentaru zabrinutog itaoca Bobi arlsa, koji podrava Klarka, kae da: " svi oni kojisumnjaju u sputanje oveka na Mesec moda smatraju i da olupina Titanika nikada nijepronaena i da je itava tragedija ovog broda holovuidska izmiljotina, da su Egipatskepiramide izgraene samo da bi privlaile turiste" i sl.

Istraujui sluaj Apolo revizionista Germar Rudolf potraio je neke odgovore od ValteraHausermana nemakog inenjera roenog 1914. On je sluio vojsku u mestu Pinemundegde su od 1939. do 1942. godine Nemci vrili testiranja raketnih sistema. Njegovaspecijalnost je bila raketna navigacija i on je sa Vernerom fon Braunom 1945. tajnoprebaen u SAD. Tu su zajedno radili na razvoju rakete nosaa "Saturn V" koja ekosmonaute "odvesti" na Mesec. Rudolf ga je intervjuisao avgusta 2002. Na pitanje tamisli o skepticima koji tvrde da je sletanje na Mesec bila prevara u vreme "hladnog rata"Hauserman kae:"Bio sam prisutan na svim ispitivanjima nakon svakog leta i pravio o tome posebneizvetaje. Tu je bilo takvo mnotvo zaposlenih civila da ne mogu da shvatim kako bi setakva prevara izvela. To je toliko besmisleno da je neozbiljno o tome diskutovati.

"Skeptici tvrde da film na kome je snimljena vonja lunarnog modela deluje kao da jesnimano u slow motion-u", zapito je Rudolf.

"Rover ne bi mogao da se vozi po Zemlji. Lamelne gume su konstruisane tako dafunkcioniu kao opruge koje apsorbuju udare. One su bile preslabe za Zemljinugravitaciju. Takovo vozilo bi trebalo da ima etiri ravne gume na Zemlji. Moete se idanas isuavati takvim gumama u muzeju. Dalje, Mesev modul bi morao da sepodupre neim inae bi se uruio i slomio.

"Ali to nije dokaz da je vozilo sa takvim gumama ikad ilo po Mesecu", primetio je Rudolf.

"Ma, dajte, sad! Sluajte, mi smo bili iznenaeni onim to su kosmonauti rekli nakoniskustva koje su imali vozei se roverom po Mesecu. Izgleda da su morali jako da voderauna da se vozilo ne prevrne u krivinama, zbog njegove oskudna teine i vrsote naMesecu".Na pitanje kako su kosmonauti proli kroz Van Alenove pojaseve, Hauserman je rekaosledee: "Radijacija Van Alenovih pojaseve se precenjuje. Najvei procenat nje uopte nedopire u unutranjost svemirskog broda. Osim toga, u poslednjih 40 godina ekspedicija usvemir, visoko osetljiva elektronska oprema je uvek prolazila kroz pojas. Bez ikakvihoteenje, razumete?"

Hauserman je izgleda izjednaio ljude i vetake satelite, zer ne? Nisu li upravo amerikinaunici sugerisali Kenediju da je svemirski program nehuman?Meutim , Den Goldin ef NASA u intervjuju britanskoj novinarki ini Mekdonald rekao jeda oveanstvo jo ne moe preduzimati odlaske u svemir daleko izvan Zemljine orbite250 milja visko, sve dok se ne rei nain zatite od radijacije u Van Alenovim pojasevima.Da li je Goldin tada smetnuo sa uma da je 27 kosmonauta tano pre 39 godina ve otilou svemir ak 250 000 milja daleko?


3 of 5

Da li je bilo mogue sve ovo lairati i praktino obmanuti desetine hiljada ljudi, naunika,tehniara, novinara koji su radili pri misiji Apolo i NASA?

Pretpostavimo da je samo nakoliko ljudi imalo itavu sliku, a da je veina radila usegmentima programa: kosntrukciji rakete, konstrukciji samo kapsule, samo na LEM-u,ivenju odela, izradi rovera, elektrinih instalacija, sistema za gorivo, lanisrnoj rampi,kompjuterimaTehnoloka reenja su traena, na njima je raeno, maine su konstruisane, napravljene,sklopljene i lansirane Ali gde? Da li su Apolo brodovi ili na Mesec ili su ostali uZemljinoj orbiti?Za kosmonaute eparda, Miela, Irvina, Djuka, mita, Rosu, Vardena Mejtinglija iEvansa odlazak na Mesec bio je i njihovo prvo putovanje u svemir(!) Nije li to bilo za njihpreteak zadatak? Zar za NASA nije bilo prihvatljivije da ovde ima iskusne kosmonaute?Zato su bili izabrani poetnici?

Svi ovi kosmonauti su, meutim, uestvovali ispred kontrole leta u komunikaciji svihApolo misija kada nisu bili u svemiru. Tako je krug onih koji su imali neposrednukomunikaciju sa kosmonautima na Mesecu bio zatvoren. Isti su "leteli na Mesec" iodravali komunikaciju sa kolegama u "na Mesecu".

Inae, komunikacija sa Apolom je raena preko dva mikrotalasna linka. Jedan je bio ulanisrnom centru Kejp Kenediju (kasnije preimenovan u Kejp Kanaveral), i on je vriosamo kontrolu leta do dolaska Apolo broda u Zemljinu orbitu. Tu je praenje preuzimalaekipa iz Hjustona koju su predvodili pomenuti kosmonauti. Za vreme drugih svemirskihmisija nisu se koristila dva linka.

Gde je Apolo zaista bio nakon lansiranja znaju samo ljudi iz ove kolegijalne ekipe uHjustonu. Da li je uopte izlazio iz Zemljine orbite ili je sve vreme, osam dana koliko jenavodno trajao let do Mesca Apola 11, bio tu? Tada nije bilo satelita koji bi otkrili prisustvoove letilice. Ko je to mogao da proveri sa Zemlje?Ceo svet je video 16.jula 1969. lansiranje rakete Saturn V koja je kapsulu Apola 11ponela u Zemljinu orbitu. I to je sve. Ostalo smo saznavali od Informativne slube NASAkoja je informacije dobijala od kontrole leta u Hjustonu.

Ako se uzmu podaci o duini trajanja leta svakog Apolo broda i pod pretpostavkom da sukosmonauti sve vreme bili u Zemljinoj orbiti, dolazi se do sledeih brojki: Apolo 8 jenainio 92 kruga oko Zemlje, Apolo 10 je obleteo 121 krug, Apolo 11 tano 123. Apolo 12obleteo je 154 puta, a Apolo 13 je stigao do 90 (sa takozvanim "problemom" koji mu sedogodio u Zemljinoj orbiti). Apolo 14 napravio je 136, a Apolo 15 ak 186 krugova. Apolo17 obleteo je 191 krug.

Da li je NASA iskoristila misiju Apola kako bi ispitala mogunost dugotrajnog boravka

kosmonauta u Zemljinoj orbiti u cilju konstruisanja svemirske meunarodne stanice

(International Space Station)?

Ako se vidi vreme trajanja kruenja oko Zemlje poslednjeg broda iz misije Demini, to jeiznosilo 59 krugova za 94.5 sati, i Skaylab-a (lansiranog 1973.) koji je nainio 404 krugaza 672 sata - misija Apolo je popunila tu prazninu.Kako su svi ovi profesionalni piloti trenirani i obueni za najsloenije borbene letove,


4 of 5

pristali na ovu igru koja ih u javnoti kad tad moe uiniti smenima? Moda je odgovorupravo u tome to su svi oni spremni i obueni da izvravaju komande bez pogovoraodnosno svi su proli i poseban psiholopki dril. Povrh svega svaki vojnik zna da mora dauva vojnu tajnu, a lairanje puta na Mesec im je moda predoeno strateki vano zabezbednost SAD tako prihvaeno u glavama ovih ljudi - vojnika - maina. Nije li ovakavmentalni sklop ljudi i osnova na kojoj poiva svaka vojska u svetu? Svo ostali mogli su bitiupotrebljeni kao korisni idioti.Najzad, zar nije mnogo lake i bezbednije utati i biti junak uz sigurnu penziju, negostvarno ii i - poginuti?

Ili da to razmotrimo ovako: Ako bi vam neko nepoznat doneo nekakav kamen i rekao ovoje sa Meseca - odmah bi ste posumnjali zar ne? Ali, ukoliko ste istaknuti i priznati geologna primer, i va univerzitet ili nauna ustanova u kojoj radite dobije od amerike vlade iNASA zvanian poziv da kao strunjak doete i prikljuite se ekipi najeminentnijihnaunika sveta koji e biti u prilici da prouavaju kamenje sa Meseca koje su kosmonautiupravo doneli, svakako ete to drugaije prihvatiti. Bazaltni kamen ili deo nekog meteoritatretiraete ba tako - kao kamen sa drugog sveta. Ukoliko ste zahvaljujui ovom ueu unaunom ispitivanju Meseevog kamena stekli jo vei ugled i dobili bolji drutvenipoloaj i platu, da li bi ste sada nakon skoro 40 godina rekli- ma ja sam ispao obinabudala! Teko, zar ne? Bolje da utite.

Konano, kada ljudi u neto veruju, veoma ih je teko razuveriti.

ESTI DEO


5 of 5

ISTINA O ODLASKU KOSMONAUTA NAMESEC?ESTI DEO

Pie: Ivona ivkovi

"DA LI BI VAS ZAPANJILO DA OTKRIJETE DA SE NAJZNAAJNIJIDOGAAJI U ISTORIJI UOPTE NISU DOGODILI?"

Deluje zaista sumanuto da je 1978. godine u produkciji Warner Bros-a, snimljenfilm "Capricorn 1" (Jarac jedan), nauno fantastini triler o tome kako jeamerika NASA lairala putovanje na Mars. Igrali su Eliot Guld, Dejms Brolin,Teli Savals, Karen Blek, O.J. Simpson - sve holivudske zvezde toga vremena.

U filmu se govori o odlasku ljudske posade na Mars. Zaplet nastaje samonekoliko sati pre lansiranja broda to prate sve svetske TV kamere. Naime,NASA otkriva sistemski nedostatak u sistemu koji kosmonaute treba da odravau ivotu. Misija je nemogua. Ali, da ne bi otkazali let i kompromitovali se preditavim svetom, u NASA odluuju da tri kosmonauta kriom izvedu iz kapsule iodvedu na jedno daleko skrovito mesto u nekoj vojnoj bazi. "Capricorn 1"lansiraju na Mars bez ljudi.

Kosmonauti se onda ubeuju pod pretnjom njihovim poodicama, da morajunekoliko meseci da glume da su u brodu i da putuju na Mars. Pravi se posebnascenografija u TV studiju u vojnoj bazi i kosmonauti snimaju scene etnje poMarsu. ak je i Marsov lender identian LEM-u. "Sa Marsa" oni razgovaraju sasvojim porodicama i obraaju se novinarima. Problem nastaje kada shvate dae zbog ouvanja tajne, najverovatnije nakon okonanja misije biti likvidirani.Posebno kada se na povratku sa Marsa kapsula zaista zapali i oni tada izvanino budu proglaeni mrtvim herojima.

ISTINA O ODLASKU KOSMONAUTA NA MESEC? (SESTI DEO)

1 of 8

Posle brojnih peripetija, samo jedan kosmonaut uspeva da preivi i uz pomojednog promuurnog novinara, koji je zaveru otkrio, uspeva da stigne na svojusahranu i dramatino saopti svetu istinu.Ali, to je naravno, sve bilo na filmu. U stvarnosti, ljudi su ezdesti

ivona Živković - istina o odlasku kosmonauta na mesec (i - vi)

Documents