IZAZOVI I ULOGA SAVREMENOG RODITELJSTVA

UVOD

Meu autorima iz oblasti drutveno-humanistikih nauka postoji opta saglasnost da je savremeno drutvo konstantno izloeno promeni. Promene zahvataju sve oblasti drutvenog ivota, to za rezultat ima razliite posledice, meu koje svakako spada i odbacivanje tradicionalnog naina ivota koji je bio karakteristian za drutva u prolosti. Jedna od najevidentnijih i najdramatinijih promena odigrala se u domenu braka, roditeljstva i porodice, odnosno u institucijama koje su od najveeg znaaja za drutvo u celini, ali i za svakog oveka kao pojedinca. Da je to sluaj pokazuju istorijski podaci o nainu funkcionisanja ovih institucija u prolosti, koji nam pruaju jasnu sliku o tome kako su izgledali brani ivot i porodica pre nego to su bile transformisane usled velikih ekonomskih, politikih i kulturnih promena. Tako je, na primer, pre sto godina razvod braka bio nezamisliv pod uslovima kakve danas poznajemo; nasilje u porodici je bila zabranjena tema; poloaj ene u drutvu se znaajno razlikovao u poreenju sa dananjim; ak su i sami odnosi meu lanovima porodice bili znatno drugaiji. Promene koje su transformisale brak i porodicu imale su pozitivne efekte, ali su proizvele i mnoge nove oblike rizika i neizvesnosti koji su roditeljima postavili nove izazove i opasnosti. Postavlja se pitanje kako je uspeno roditeljstvo uopte mogue u savremenom drutvu kada se sve vie govori o krizi braka i porodice, kada su napadi na ove institucije od strane radikalnih kritiara sve otriji i glasniji i kada se stvaraju novi alternativni oblici porodica? Cilj nam da u ovom radu izvrimo pregled ovih problema i izazova i pruimo uvid u neka od moguih reenja.

PORODICA U SAVREMENOM DRUTVU

Brak i porodica bili su predmet interesovanja sociologije jo od samog nastanka ove nauke. U Francuskoj su ve Ogist Kont, zvanini osniva sociologije kao nauke, i Emil Dirkem, rodonaelnik sociologije kao akademske nauke, pisali radove koji su se bavili pitanjem porodice, da bi ova tema do danas nastavila da privlai panju velikog broja istaknutih imena drutvene nauke. Sasvim je sigurno da je porodica pretrpela korenite promene od vremena kada su Frederik Le Plej[footnoteRef:1] i Vilhelm Hajnrih Ril[footnoteRef:2] objavljivali svoje pionirske radove, tako da bi bilo suvislo postaviti pitanje kako izgledaju brak i porodica u savremenom drutvu. Kakva je njihova pozicija u drutvu koje pojedini autori nazivaju rizinim (Ulrih Bek); drugi postindustrijskim (Danijel Bel); dok neki autori koriste sintagmu umreeno drutvo (Manuel Kastels); kao i postmoderno drutvo (an-Fransoa Liotar)? Mnogi sociolozi tvrde kako je porodica u savremenom drutvu izgubila niz svojih funkcija. Institucije kao to su poslovna preduzea, politike stranke, kole i organizacije za socijalnu zatitu sada su specijalizovane za funkcije koje je nekada obavljala porodica. Meutim, to ne znai da porodica postaje manje znaajna. Ameriki sociolog Talkot Parsons je izneo miljenje da je njena uloga u drutvu jo uvek od vitalnog znaaja. Strukturiranjem linosti dece i stabiliziranjem linosti odraslih porodica svojim lanovima osigurava psiholoku obuku i podrku potrebnu da bi odgovorili zahtevima drutvenog sistema (Haralambos i Heald, 1989: 342). Pored toga, mnogi sociolozi smatraju da se vie ne moe govoriti o ,,porodici kao o jednom modelu, koji je, manje-vie, univerzalan. U toku druge polovine dvadesetog veka, dominantan uticaj tradicionalne nuklearne porodice neprestano je podrivan. U prilog tome govori i iskustvo multikulturnih drutava, pa tako pojedini autori navode podatak da se manje od etvrtine domainstava u Britaniji svrstava u model tradicionalne porodice. Postoje, takoe, i naglaene razlike u porodinim obrascima kod manjinskih etnikih grupa. Na primer, azijska domainstva esto imaju vie od jedne porodice sa decom, dok je crnakim zajednicama svojstven veliki broj porodica sa jednim roditeljem. Kako zakljuuju pojedini autori, iz tog razloga ispravnije je govoriti o ,,porodicama, ime se naglaava raznolikost porodinih oblika (Gidens, 2007: 188). [1: Kada je u pitanju Le Plejov doprinos izuavanju porodice, dovoljne je navesti podatak da je ovaj autor prilikom svog istraivanja obavio komparativan opis i analizu uglavnom radnikih porodica njegovog doba (mada je bilo monografija o seljakim, kao i o porodicama treeg stalea) koje potiu iz razliitih geografskih, ekonomskih i socio-kulturnih sredina. Poreenje tako razliitih porodica omoguila je primena Le Plejovg jedinstvenog metoda porodinih budeta pomou koga je bilo mogue iskazati na jednoobrazan i kvantitativan nain razliite porodine aktivnosti i funkcije, pa ak i neke porodine odnose (Mili, 2001: 18).] [2: Ril je 1855. godine objavio svoju studiju Porodica, koja je do 1935. godine zabeleila 17 izdanja. Kao i kod Le Pleja, kod Rila u prvi plan dolazi potreba za stabilizacijom nemakog drutva, pri emu se porodica vidi kao mona snaga koja je u stanju da vrati ravnoteu u posrnulo nemako drutvo (Mili, 2001: 19).]

Od sociolokih studija koje se bave sloenom temom interpersonalnih odnosa, braka i porodinih obrazaca u svetu koji se konstantno menja posebno treba izdvojiti knjigu Ulriha Beka i njegove supruge Elizabet Bek-Gernshajm, sa interesantnim naslovom Normalni haos ljubavi (Beck and Beck-Gernsheim, 1995). Ovi autori polaze od injenice da se tradicije, uputstva i pravila koji su nekada upravljali interpersonalnim odnosima vie ne primenjuju. Prema tome, pojedinci se suoavaju sa beskrajnim nizom izbora kada su u pitanju veze koje uspostavljaju sa drugim ljudima, pod ime se podrazumevaju i brane i porodine veze. injenica da se brak sada zasniva na osnovu line volje, a ne pod uticajem ekonomskih motiva ili pod pritiskom porodice, donosi kako slobode, tako i nove napetosti. Zapravo, kako zakljuuju ovi autori, brak danas podrazumeva mnogo napornog rada i truda. Moderno doba, prema Beku i Bek-Gernshajm, puno je sukobljenih interesa izmeu porodica, posla, ljubavi i slobode da se postignu neki lini ciljevi. Taj nesklad naroito je oigledan unutar linih odnosa, pogotovo kada se ne govori o jednoj, ve o dve ,,biografije sa tritem rada. Pod ovim autori podrazumevaju da je sve vei broj ena, a ne samo mukaraca, koje ele tokom ivota da ostvare svoju karijeru. ene su u prolosti radile sa pola radnog vremena ili su znatan deo svoje karijere podreivale podizanju dece. Ti obrasci nisu vie tako strogo utvreni kao ranije; i ene i mukarci danas naglasak stavljaju na ispunjavanje profesionalnih i linih potreba. Bek i Bek-Gernshajm zakljuuju da su odnosi u naem modernom dobu u vezi sa neim to je mnogo vie od samih odnosa. Nisu samo ljubav, seks, deca, brak, i dunosti u domainstvu predmet pregovaranja, ve isto tako i posao, politika, ekonomija, zanimanja i nejednakosti. Raznoliki izbor problema od najobinijih pa do onih najdubljih stoji danas pred savremenim parovima. Zbog toga ne iznenauje da je antagonizam izmeu mukarca i ene u porastu. Bek i Bek-Gernshajm tvrde da je borba izmeu polova ,,centralna drama naeg vremena, to dokazuju porast broja branih savetovalita, sudova za reavanje porodinih sporova, grupa za samopomo i sve vee stope razvoda. Meutim, iako se ini da su brani i porodini ivot ,,krhkiji nego ikada ranije, i dalje su za ljude veoma znaajni. Razvod je sve vie postao uobiajena stvar[footnoteRef:3], ali stope ponovnog stupanja u brak su visoke. Stopa raanja moda je u opadanju; meutim, ima sve vie zahteva za vetakom oplodnjom. Moda se mali broj ljudi odluuje za brak, ali zato postoji stalna elja da se ivi sa nekim u paru. [3: Ovde je neophodno napomenuti da se stope razvoda teko izraunavaju, iz prostog razloga to, da bi se izraunale precizno, morao bi da proe ceo period koji par provede u braku, pre nego to bismo sa sigurnou znali da li e doi do razvoda. Tako su brojevi koji se iznose u medijima 50 % brakova se okona razvodom! veoma sporni, ako ne i pogreni. Taj broj je netaan prosto zato to se dobija na takav nain da se broj brakova u da toj godini deli sa brojem razvoda u toj godini, a u skorije vreme je na svakih sto brakova bilo pedeset razvoda. Ipak, ta dva broja nemaju veze jedan sa drugim, jer su razvodi u odreenoj godini ishodi ranije sklopljenih, a na skorijih brakova. Otuda se na osnovu njih ne moe predvideti budunost onih koji su se tek sad venali (Tarner, 2009: 381).]

Mnogi domai autori su pruili znaajne teorijske doprinose izuavanju promene koje su zahvatile brak i porodicu u savremenom drutvu. Tako, na primer, Radomir Luki smatra da je savremena porodica u krizi. Ona je znatno smanjena budui da se svela na roditelje i decu koja nisu stupila u brak. Ranije je porodica bila prisna ivotna zajednica. Budui lan jedne takve jake porodice i sam se oseao jakim i zatienim. Sadanju razbijenu porodicu karakterie slaba porodina disciplina i solidarnost, oslabila je i prisnost, ljubav i emocionalnost porodinog ivota. Porodica je jedino mesto prisnosti, iskrenosti, ljubavi, oseanja bezbednosti, gde oveka uzimaju u njegovoj celini i razumeju ga jer ga vole. Meutim, i ova funkcija savremene porodice je u krizi porodica je razbijena. Naime, dalji razvoj proizvodnje dovee do znatnog skraivanja radnog vremena i do vraanja lanova porodice kui; due bavljenje zajedno u porodici i zajedniko obavljanje niza vraenih porodinih funkcija dovee ponovo do stabilizovanja i braka i porodice na novim osnovama (Grandi, 2007: 128-9). I Aleksandar Mili tvrdi da su promene takve da ne doprinose ni demokratizaciji odnosa u porodici, ni humanijim odnosima, ve se, naprotiv, u savremenoj porodici u nekim sluajevima zadravaju autokratski i autoritarni odnosi koji se posebno ispoljavaju u odnosima dece i roditelja. U urbanim sredinama karakteristina je pojava koja se manifestuje nastojanjima roditelja da materijalno obezbede decu, pa ak i u udovoljavanju svakom dejem hiru i nepromiljenosti, s tim to se topao odnos, emocionalni odnos roditelja i dece potiskuje ili se sasvim gube. Po Milievom miljenju, orijentacija na materijalne vrednosti od strane roditelja prema deci je uglavnom stihijska i nesvesna. Takoe, treba napomenuti da su uslovi za kolovanje dece nejednaki zbog razliitog socio-kulturnog statusa porodice, pa su u vezi s tim i nejednake anse za postignua u procesu obrazovanja. Zato Mili zakljuuje da bi drutvo trebalo da obrati veu panju na podsticanje dece u njihovom razvoju (Ibid., 129-30). Zagorka Golubovi istie da je orijentacija prema deci jedna od najuoljivijih i najprisutnijih promena i to kao opta i zajednika karakteristika porodice svih drutvenih slojeva i grupa. Meu pokazateljima tih promena navodi se: briga za budunost dece kao osnovni problem porodice, izraen kako u porodicama vieg, tako i u porodicama nieg socio-ekonomskog statusa i kulturnog standarda; visok stepen aspiracije za budui poziv dece (elja da ih deca po stepenu obrazovanja prevaziu, da se deca koluju do to viih nivoa); shvatanje i isticanje prvenstva u zadovoljavanju potreba i interesa dece itd. Veoma esto se nude polovina reenja, poput zadovoljavanja materijalnih potreba na utrb psiholokih i emocionalnih potreba. Roditelji umesto ljubavi i emocionalne podrke biraju najlaki put, zadovoljavajui svaku elju i prohtev deteta. Na taj nain savremena porodica umesto stabilnog oslonca sve vie postaje sredina za razvijanje ,,tiranije, podsticanje nezajaljivih apetita i nerealnih aspiracija, to u stvari proizvodi suprotne efekte i stvara disproporcije izmeu velikih i nerealnih elja dece i nemogunosti stalnog zadovoljavanja i ostvarenja, a to dalje vodi do sve veeg nezadovoljstva i porodicom i drutvom (Ibid., 130). I mnogi drugi autori (Duan Kosti, Vladan etkovi, Bosiljka orevi i dr.) vide transformaciju porodice koja je neto sporija od promena u drutvu. Najuoljivije su promene u reproduktivnoj i ekonomskoj sferi Prisutne su promene u odnosima mua i ene, a posebno su primetne slabija povezanost mua sa rodbinom, a ena se nala sa dvostrukim teretom radne i porodine obaveze. Anelka Mili u svojoj knjizi (Mili, 2001: 71) navodi dvanaest kljunih promena koje su se odigrale u domenu braka i porodice: 1. smanjenje raanja,2. proirena kontrola raanja (kontracepcije i abortusi),3. seksualne slobode,4. proces izjednaavanja polova,5. alternativne forme braka i porodice,6. zaposlenost velikog broja ena,7. poveanje delinkvencije mladih,8. poveanje broja razvoda i usled toga jednoroditeljskih porodica,9. irenje upotrebe droge i side,10. promene u porodinim normama i vrednostima,11. poveanje nasilja u porodicama, naroito prema deci,12. produena starost (post-roditeljske porodice).

REKONSTITUISANE PORODICE, DOMAINSTVA S JEDNIM RODITELJEM I FENOMEN ,,ODSUTNOG OCA

Izraz ,,rekonstituisana porodica odnosi se na porodicu u kojoj barem jedan odrasli lan ima decu iz prethodnog braka ili odnosa (Gidens, 2007: 195). Sasvim je sigurno da ovakve vrste porodica i irenje rodbinskih veza koje one donose pruaju dosta pogodnosti i donose radost, no pojavljuju se i izvesne tekoe. Na prvom mestu, tu je i dalje snaan uticaj na dete ili decu biolokog oca ili majke koji ive u nekom drugom mestu. Drugo, odnosi meu razvedenim roditeljima esto postaju zategnuti kada jedno od njih, ili oboje, stupi u novi brak. Takav moe biti primer ene sa dvoje dece koja se udaje za mukarca koji takoe ima dvoje dece. Ako bioloki roditelji insistiraju da ih deca poseuju u isto vreme kao i ranije, velike nesuglasice koje ve postoje u novoosnovanoj porodici bie jo izraenije. Isto tako, u novoosnovanim porodicama dolazi do meanja dece iz razliitih drutvenih miljea, tako da ta deca mogu imati razliita miljenja o prikladnom ponaanju u porodici. Poto veina pastoraka pripada dvojnim domainstvima velika je verovatnoa da e doi do sukoba zbog razlika u navikama i stavovima. Postoji malo utvrenih normi kojima se definie odnos izmeu ouha ili maehe i pastorka. Na primer, treba li dete da svog novog roditelja po imenu, ili bi pogodnije bilo da mu kae ,,mama ili ,,tata? Da li bi ouh ili maeha trebalo da kanjavaju decu kao to bi to radili prirodni roditelji? Kako treba da se ouh i maeha postave prema novom supruniku bive ene ili mua kada ovi dou po decu? Rekonstituisane porodice razvijaju tipove rodbinskih odnosa koji su potpuno novi u savremenom drutvu; tekoe koje nastaju stupanjem u novi brak posle razvoda takoe su nove. lanovi takvih porodica razvijaju svoje sopstvene naine prilagoavanja relativno nepoznatim okolnostima u kojima su se nali. Kako pie Entoni Gidens, neki autori danas govore o binuklearnim porodicama, pod ime podrazumevaju da dva domainstva, nastala posle razvoda, i dalje ine jedan porodini sistem ukoliko u takvim porodicama ima dece (Ibid., 197). Iz tog razloga moe se zakljuiti da dok razvod znai raspad braka, to ne znai da i porodice samim tim propadaju. Naroito u porodicama gde ima dece mnoge ranije veze i dalje ostaju neprekinute, uprkos vezama koje nastaju s novim brakom.Domainstva s jednim roditeljem postaju sve rairenija pojava u poslednjih nekoliko decenija. U velikoj veini sluajeva (otprilike 90 odsto) na elu porodice je ena. U proseku, takva domainstva spadaju meu najsiromanije grupe u savremenom drutvu. Mnogi takvi roditelji, bilo da su nekada bili u braku ili ne, jo uvek nailaze na drutvenu osudu i suoavaju se sa ekonomskom nesigurnou. Ipak, izgleda da raniji izrazi koji su nosili u sebi osudu drutva, kao ,,rasputenice, ,,porodice bez oca ili ,,razoreni domovi, nestaju iz upotrebe. Unutranja struktura kategorije domainstava s jednim roditeljem izuzetno je raznolika. I pored toga to se u materijalnom i drutvenom pogledu, kao grupa nalaze u nepovoljnom poloaju, ipak pokazuju malo kolektivnog identiteta. Kada je u pitanju ponovno stupanje u brak, obino se istie kako u novom braku moe doi do razliitih situacija. Neki parovi koji stupaju u novi brak nalaze se u svojim ranim dvadesetim godinama, pa najee u novi brak ulaze bez dece. Meutim, oni parovi koji ponovo stupaju u brak u svojim kasnim dvadesetima, tridesetim ili ranim etrdesetim godinama, verovatno u taj brak ulaze sa jednim detetom ili vie dece koje su im dodeljene posle razvoda. Oni koji ponovo stupaju u brak u poznijem dobu mogu imati odraslu decu koja nikada nee iveti sa njima u novom domu. Moe se desiti da dou deca i u samom novom braku. Ili, na primer, partner u novom braku moda nikad pre nije bio u braku, moda je udovica ili udovac, pa tako moe da se dobije osam moguih kombinacija. Prema tome, teko je donositi neke uoptene zakljuke o novom braku, ali svakako se mogu zapaziti neke opte karakteristike. ,,Ma kako to udno izgledalo, najbolji izgledi da se uopte stupi u brak, za oba pola, jeste da su pre toga bili u braku! Ljudi koji su bili u braku pa se razveli pre e opet stupiti u brak nego, na primer, neudate ili neoenjeni priblino istih godina. U svim starosnim grupama vea je verovatnoa da e razvedeni mukarci verovatno pre stupiti u novi brak nego razvedene ene. U statistikom smislu, u najmanju ruku, novi brakovi manje su uspeni od prvih brakova; stopa razvoda novog braka via je od stope razvoda prvog braka (Ibid., 195). Ljudi koji su se razveli mogu imati vea oekivanja od braka nego oni koji nisu bili u braku[footnoteRef:4]. Otuda e oni ee biti spremni da prekinu nove brakove nego oni koji su se samo jednom oenili ili udali. Ipak, mogue je da novi brak, ako potraje, bude mnogo uspeniji od prvog. [4: Kako navodi Donatan Tarner ,,u Sjedinjenim Dravama pri izboru partnera, dominiraju vrlo snano uverenja o romantinoj ljubavi: smatra da osobe treba da stupe u brak na osnovu uzajamne privlanosti i bliskosti, a ne na osnovu plodnosti, novca, porodinih veza i drugih manje romantinih inilaca. Takva privlanost se razvija u ljubav i seksualne odnose, kroz koje par postaje emotivno vezan. Mnogi smatraju da e takva brana kombinacija istrajati ak i kada se suoi sa problemima, jer ,,ljubav pobeuje sve. Naravno, kada se ovaj kompleks romantine ljubavi opie na takav nain, lako je podsmevati se. Ali, ako smo iskreni prema sebi, priznaemo da jedna varijanta ovakvih predstava jeste usmeravala, ili i dalje usmerava, izbor branog partnera (Tarner, 2009: 379).]

Period izmeu kasnih tridesetih pa sve do sedamdesetih godina dvadesetog veka ponekad se naziva periodom ,,odsutnog oca. Za vreme Drugog svetskog rata, mnogi oevi retko su viali svoju decu jer su bili u vojsci. U posleratnom periodu u velikom broju porodica ene nisu bile zaposlene, ve su ostajale kod kue da brinu o deci. Otac je bio glavni hranilac porodice, pa je tako itav dan bio na poslu, a decu bi viao samo uvee i za vreme vikenda. Sa sve veim stopama razvoda u novije vreme i sve veim domainstvima sa jednim roditeljem, tema odsutnog oca dobila je drugo znaenje. Naime, poela je da se odnosi na oeve koji su, zbog razdvajanja ili razvoda, samo retko viali svoju decu ili su gubili sasvim kontakt sa njima. U Britaniji i Sjedinjenim Dravama koje imaju najviu stopu razvoda na svetu, ova situacija izaziva estoke rasprave. Polazei sa potpuno suprotnih gledita, sociolozi i drugi teoretiari insistirali su da sve vei procenat porodica bez oca predstavlja kljuni faktor za pojavu itavog niza drutvenih problema, od porasta kriminala do naglog porasta trokova fondova za socijalnu brigu o deci. Neki su smatrali da takva deca nikada nee postati uspeni lanovi jedne drutvene grupe, ako nisu, kao i druga deca, stalno izloeni pregovaranju, saradnji i kompromisu izmeu odraslih u svom neposrednom okruenju. Deaci, koji su odrasli bez oeva imae velikih tekoa da i sami budu uspeni roditelji. Problem odsutnog oca preklapa se sa mnogo optijim pitanjima o uticaju razvoda na decu. Neki teoretiari smatraju da kljuno pitanje nije da li je otac prisutan ili ne, ve koliko je ukljuen u porodini ivot i roditeljstvo (Ibid., 199). Drugim reima, struktura nekog domainstva ne mora biti vana kao kvalitet brige, panje i pomoi koju deca dobijaju od lanova domainstva. Iako fenomen ,,odsutnog oca implicitno baca krivicu na mukarce zbog ,,moralne neodgovornosti, ima mnogo onih koji staju u odbranu mladih mukaraca, tvrdei da su oni esto puni iekivanja da postanu oevi. Meutim, poto nemaju izgraene izvesne vetine u odnosima s ljudima ili ne dobijaju dovoljno pomoi i podrke, oni naputaju decu koja onda odrastaju ispunjena besom i nezadovoljstvom. U Sjedinjenim Dravama i Velikoj Britaniji ,,kriza oinstva dovela je do osnivanja velikog broja grupa za pomo koji ele da postanu bolji oevi. U Sjedinjenim Dravama grupe kao to su ,,uvari obeanja i ,,Nacionalna inicijativa za oinstvo rade sa mukarcima kako bi oni bili u stanju da osnuju porodice i naue vetine oinstva.

NOVI ALTERNATIVNI OBLICI PORODICA

2

10