3

Izdanje je napravljeno uz pomoć Evropske Unije. Sadržaj izdanja je isključivo odgovornost ugovarača, PEM GmbH, i ni na koji način ne oslikava stavove Evropske Unije.

EU KOSVET V – RazVOj OSigURanja KValiTETa, aKREdiTacija i RazVOj naK i nOK na KOSOVU.

UgOVOR bR. 2009/216-809

4

5

SADRŽAJ 51.OKVIR 72. SADRŽAJ 8 2.1 PREDHODNO PLANIRANJE 8 2.2 PRINcIPI 10

Prvi deo, institucionalno osiguranje kvaliteta, unutrašnji Procesi 113. 3. INStItUcIONALNO OSIGURANJE KVALItEtA, ODGOVORNOStI 12 3.1 ORGANIZAcIJA I UPRAVA 12 3.2 KANcELARIJA ZA OSIGURANJE KVALItEtA 134. 4. INStItUcIONALNO OSIGURANJE KVALItEtA: PROcESI 14 4.1 PREGLED 15 4.2 PROGRAM GODIŠNJEG NADGLEDANJA 16 4.3 AKcIONI PLAN PROGRAMA 17 4.4 PERIODIčNO NADGLEDANJE 18 4.5 DOKUMENt ZA SAMOOcENJIVANJE 22 4.6 StAtIStIčKE ANALIZE 23 4.7 POVRAtNA INFORMAcIJA 24 4.8 PLANIRANJE PROGRAMA 26 4.9 OcENJIVANJE 29 4.10 NAStAVA I UčENJE 31 4.11 PODRŠKA I VODIč ZA StUDENtE 33

drugi deo, institucionalno osiguranje kvaliteta, sPoljni Proces 345. SPOLJNO OSIGURANJE KVALItEtA, ODGOVORNOStI 356. SPOLJNO OSIGURANJE KVALItEtA, PROcESI 35 6.1 SPOLJNO OSIGURANJE KVALItEtA INStItUcIJA 35 6.2 NAK ADMINIStRAcIJA SPOLJNOG OSIGURANJE KVALItEtA 427. IMPLEMENtAcIJA 43DODAtAK 1: PAKEt MODULA 44DODAtAK 2: MOGUĆI MODUL UPItNIKA 44DODAtAK 3: PROPRAtNI DOKUMENt ZA PERIODIčNO NADGLEDANJE (ODELJAK 4.4) 45

SadRŽaj

6

KRaTaK pREglEd SadRŽaja

Ovaj dokument se bavi osiguranjem kvaliteta u institucijama koje su akreditovane za pružanje višeg stručnog obrazovanja i obuke (VSO). Više stručno obrazovanje je definisano kao stepen obrazovanja do petog nivoa. Ovaj dokument daje preporuke uređivanja za osiguranje kvaliteta koje će zadovoljiti potrebe obrazovnih institucija i Kosova.

Dokument se fokusira na obezbeđivanje kvaliteta u institucijama koje pružaju obrazovanje. Da bi ove ustanove ispunile zahteve institucija koje imaju nacionalnu odgornost za kvalitet i standarde one moraju da imaju snažne unutrašnje mehanizme za osiguranje kvaliteta i proširenje.¹

¹ Definicijestandardi: način koji se odnosi na nivo dostignuća koje učenik mora da dostigne kako bi dobio nagradu ili stekao određenu stručnost ili sposobnost. kvalitet: način opisivanja koliko dobro su obrazovne mogućnosti, koje su dostupne, pomogle studentima da dostignu svoju nagradu ili steknu određenu stručnost ili sposobnost. unapređenje: Proces činjenja namernih koraka na nivou institucije kako bi se poboljšao kvalitet mogućnosti učenja.

Dokument daju preporuke u pogledu sledećeg:

•Organizovanje i upravljenje institucije•Upravljanje i pružanje procesa osiguranja kvaliteta•Događaji i dokumenta integrisanog sistema kvaliteta •samovrednovanje•ocenjivanje učenika

Spoljni angažmani i odgovornost za osiguranje kvaliteta su navedeni.

7

OKViR1

Broj institucija koje spadaju u okvir ovog dokumenta je trenutno relativno mali. to su tri više stručne škole: ''Design Factory'', ''Evolucion'', i ''tempulli''.

Stručno obrazovanje i obuka koju pružaju institucije za više stručno obrazovanje su od vitalnog značaja za ekonomsko zdravlje Kosova. Nesumnjivo će doći do ekspanzije u pružanju obrazovanja. Kako bi se ovakva ekspanzija olakšala, mora se postaviti efikasan sistem za osiguranje kvaliteta

Institucije koje pružaju obrazovanje (u daljem tekstu naznačene kao “institucije”) koje potpadaju u okvir ovog dokumenta će biti veoma raznolike kao posledica različitih motiva za koje su stvorene. One će znatno varirati u veličini i kompleksnosti. Ove institucije mogu da nude duže studijske programe ili kratke kurseva što se sve može upakovati u koherentne dugoročnije portfolije nastave. Obim i vrste praktičnog rada uključene u programe će se razlikovati.

Među ustanovama ovog tipa će biti kako privatnih tako i društvenih institucija. Neke će biti stvorene na bazama preduzetništva, kako bi popunile prazninu na tržištu, a druge da bi zadovoljile potrebe određenog sektora.

Institucije mogu da razviju sopstvene programe ili nude programe koje je razvio VSOO (cVEt) i potvrdio NAK. Institucije koje razvijaju svoje programe obrazovanja će zahtevati osiguranje kvaliteta u pogledu procesa akademskog razvoja. Institucije koje pružaju stepenove obrazovanja mogu pružiti kvalifikacije do novoa 5 koji se integriše sa programima diplomiranja a koji se mogu koristiti kao izlaz na prvoj ili drugoj godini. Alternativno, ove inetitucije mogu da ponude samostalne kvalifikacije na nivou 5. Osiguranje kvaliteta za kratke kurseve na svim nivoima će biti pokrivno ovim smernicama kako bi se omogućila koherentna izgradnja portfolia za studente.

Vrste institucija za pružanje obrazovanja koje pokriva ovaj dokument će uključivati:•univerzitetske koledže •više stručne škole •Ustanove za stručno obrazovanje i obuku koje

pružaju obrazovanje petog nivoa.•centri specijalizovani za industrijsko

obrazovanje i obuke

Institucije ovog tipa već ispoljavaju mnoge karakteristike osiguranja kvaliteta koje ovaj dokument preporučuje.

8

SadRŽaj

pREdHOdnO planiRanjE

2

2.1

Prethodno planiranje za osiguranje kvaliteta za stručno obrazovanje i obuku doživelo je vrhunac 2006.godine u projektu KOSVEt III na zajedničkom radu pod nazivom Pravila za Osiguranje kvaliteta za stručno obrazovanje i obuku na Kosovu i u radu pod nazivom Smernice za spoljašnje ocenjivanje nastave stručnog obrazovanja i obuke, zajedno sa Priručnik sa Izveštajima.

Ovi dokumenti vrlo detaljno definišu pristup kvaliteta. Oni daju smernice za:•Procenu studenata•Unitrašnju potvrda procene •Spoljnu potvrda procene• Institucionalno samo-ocenjivanje •Spoljno ocenjivanje institucija•Spoljno ocenjivanje kvalifikacija•Spoljno ocenjivanje aranžmana za osiguranje

kvaliteta

Dokumenti sadrže Pravila za osiguranje kvaliteta za SOO bazirano na okviru rada Nacionalnog okvira za osiguranje kvaliteta (NOK).

Uzeti zajedno, ovi dokumenti predstavljaju iscrpne smernice za osiguranje kvaliteta, ali i smernice za organizaciju i pružanje stručnog obrazovanja i obuke. Poglavlja o proceni, na primer, pored navođenja uloge organa za unutrašnje procenu i unutrašnjih i spoljnih verifikatora, pruža detaljne smernice o samim principima procene, sa posebnim osvrtom na odgovarajuće instrumenti za procenu stručnog obrazovanja i obuke.

Dubina i obim upustava, datih u ovim dokumentima su se možda dokazali kao prepreka za njihovo sprovođenje. Zbog toga, ove smernice i upustva nastoje da daju naglasak na pojednostavljen i pojašnjen pristup tematici koji će biti savetodavan za relativno neiskusne kolege i institucije a što je dovoljno da im omogući da dobiju mere osiguranja kvaliteta koje su u toku. Ovaj document ne nastoji da zameni bilo koji od materijala u KOSVEt III dokumentima, koji će i dalje biti dostupan kao detaljnije smernice i vodič sa principima za osiguranje kvaliteta.

9

Pristup je fleksibilan, procedure i strukture za obezbeđenje kvaliteta će odražavati veličinu i ciljeva institucija.

Dva elementa KOSVEt III dokumenata su vredna posebanog komentara. to su predlozi za centralnu registraciju akreditovanih modula putem jedinstvenog kodiranja i usvajanja ključnih indikatora efikasnosti (KIE) na nacionalnoj osnovi.

Upotreba modula kao gradivnh blokova programa i sertifikacija je relativno nov razvoj u stručnom obrazovanju na Kosovu. Kao što je navedeno kasnije u ovom dokumentu, modul sistema za zasluge i nivo je u fazi razvoja, kao pod-projekat u okviru EU KOSVEt V. Modul je neprocenjivo vredna komponenta izgradnje programa i njegova upotreba se preporučuje u ovom dokumentu, ali pisac ovog dokumenta veruje da je nacionalna banka akreditovanih modula preuranjeno. Osiguranje kvaliteta se prvo treba razviti na nivou institucije i njene veze sa NAK.

Ključni indikatori efikasnosti, KIE su varljivi instrumenti koji se trebaju tumačiti s pažnjom. Stručnost i iskustvo u administraciji KIE bi trebali da budu izgrađeni u okviru institucija i NOSK pre nego što se napravi pokušaj da se njima upravlja na nacionalnoj osnovi u svrhu standarda procene. Standard procene je sam po sebi teška operacija. čak i tamo gde su institucije, o kojima se radi, uglavnom iste vrste, postojaće razlike u upisu, studijskom gradivu, veličini i istoriji koji čine standard procenjivanja neizvesnom i potencijalno nepravednom operacijom. tamo gde su institucije radikalno različite, standard procenjivanja postaje još teži i potencijalno dovodi u zabludu. Standard procenjivanja treba takođe biti stavljen sa strane sve dok NAK i institucije ne dobiju više iskustva o osiguranju kvaliteta.

10

pRincipi2.2

Postoje tri principa koja orjentišu ove preporuke a to su autonomija, kolegijalnost i efikasnost.

Princip autonomije tvrdi da bi institucije, koliko je to moguće, trebale da preuzmu odgovornost ne samo za implementaciju i upravljanje procesima osiguranja kvaliteta, već i za sudove o kvalitetu i posledice akcija.

NAK će zadržati konačnu odgovornost za osiguranje kvaliteta. Oni stoga moraju zadržati ovlašćenje da preuzme na sebe donošenje presude o kvalitetu. U celini, međutim, funkcija osiguranja kvaliteta NAK-a će biti kontrola institucionih praksi za osiguranje kvaliteta i da se uvere da su institucije sposobne da kontrolišu kvalitet i standarde. Samo prateći ovaj put, institucije će razviti samopouzdanje i stručnost koja je neophodna da se to i uradi. to je stav koji je zauzet u KOSVEt III dokumentima.

Princip kolegijalnosti tvrdi da, koliko god je to moguće, odluke o osiguranju kvaliteta, treba da donose timovi kolega. Kolege koje su dostavile program bi trebalo da rade zajedno da analiziraju svoje iskustvo godine, razgovaraju o pitanjima kvaliteta koji se javljaju i predložu poboljšanja.

Ovim se osigurava da će najširi mogući spektar znanja, stručnosti i percepcija biti sastavljeni kako bi se nosili sa pitanjima o kojima se radi. to takođe osigurava da će kolege razviti potpunije razumevanje problema i biće posvećeni procesu. Ako se presuda ili sud o kvalitetu donose od strane male, zatvorene grupe ljudi, većina osoblja se mogu osećati isključenim i neće osećati posvećenost poboljšanjima koja su obavezna.

Razumno je pretpostaviti da u ranim fazama, kada su procesi kvaliteta NAK i institucija novi, NAK će želeti da ostvari veći stepen kontrole. Kako iskustvo raste, sve veći blaži uticaj u ovom smislu će biti adekvatan u institucijama koje na sebe preuzimaju više odgovornosti.

Princip efikasnosti je zasnovan na shvatanju da je trud koji je iskorišten na osiguranje kvaliteta, trud koji je neupotrebljiv za nastavu i podršku studenata. Procesi osiguranja kvaliteta i unapređenja trebaju da budu kako ekonomični, u smislu utrošenog vremena i napora, tako i kompatabilni sa efikasnošću. Institucije treba da vode računa da sistema kvaliteta postepeno ne uzimaju sve više i više vremena.

11

pRVi dEO, inSTiTUciOnalnO OSigURanjE KValiTETa, UnUTRašnji pROcESi

12

inSTiTUciOnalnO OSigURanjE KValiTETa, OdgOVORnOSTi

3

Osiguranje kvaliteta i poboljšanje se može postići efikasno i efektivno u bilo kojoj instituciji samo ako se njome upravlja na dosledan i transparentan način i ako uprava prepozna pitanje osiguranja kvaliteta kao jednu od svojih glavnih odgovornosti. Ovaj odeljak određuje minimalnu institucionalne strukturu i naglašava potrebu za postojanjem i dužnostima Kancelarije za kvalitet (vidi odeljak 3.2).

Institucija koja pruža stručno obrazovanje i obuku će imati rukovodeću ekipu sa određenim i jasno shvaćenim oblastima odgovornosti koji zajedno preuzimaju kolegijalnu odgovornost za kvalitet programa koji se nude od strane Institucije. Odrediće se poseban član seniorskog tima koji ima ukupnu odgovornost za nastavu i učenje kao i za osiguranje kvaliteta. treba da postoji jasna razlika između odgovornost za akademske pitanja i odgovornost za finansije i resurse, jer će jedan morati da pregovara sa drugim. U privatnim ustanovama, ako je vlasnik takođe i direktor, ovaj zahtev će obično ispuniti uspostavljanjem više pozicije sa odgovornošću za nastavu i učenje.

Postojaće formalno konstituisano institucionalno telo koje donosi odluke. članstvo i funkcije ovog tela će biti jasno shvaćene. Kako bi se osiguralo da korporativno planiranje odgovara realnim potrebama Kosova, institucije će biti ohrabrene da uključe spoljne članove u ovo telo. Ukoliko je moguće, poslodavci treba da budu zastupljeni u organima za donošenje odluka, iako je poznato da će poslodavcima biti teško da nađu vreme potrebno za ovu službu.

Nastavno osoblje i studenti treba da budu uključeni u procese donošenja odluka koje utiču na nastavna predavanja, učenje i ocenjivanje. Postojaće savetodavno kadrovski organ ili organi čije će članstvo, odgovornosti i raspored rada biti jasno određeni.

Postojaće formalno savetodavni organ osoblja / studenta, kako bi institucije blagovremeno mogle da reaguju na studentske probleme. U najmanjim institucijama, ili u institucijama u kojima je razmena između osoblja i studenata konstantna, može se desiti da ovakav savetodavni organ osoblja/studenata nije odgovarajući. Ako ne postoji formalni savetodavni organ osoblja/studenata, institucija mora biti u stanju da pokaže da je neformalni kontakt između osoblja i studenata dovoljan da osigura da su studentski problemi identifikovani i rešeni. U principu, ustanove treba da imaju niz različitih načina za otkrivanja mišljenja studenata, kako bi se osiguralo da su razumele sve tačke gledišta.

Unutrašnja organizacija institucije, bilo podelom na odeljenja/otseke ili na druge načine će varirati u zavisnosti od potreba pruženih kvalifikacija. Kakva god je unutrašnja organizacije, ona mora biti jasna osoblju i studentima. Konkretno, identifikacija i zadaci kolega koji nose vodeće odgovornosti moraju da budu jasni. Bitno je da se procesi donošenja odluka u institucijama dobro razumeju, uz postojanje nivoa u okviru institucija na kojem je donošenje odluka različitih vrsta jasno određeno.

ORganizacija i UpRaVa 3.1

13

inSTiTUciOnalnO OSigURanjE KValiTETa, OdgOVORnOSTi

Institucija će imati interni sistem za osiguranje kvaliteta i standarda i proširenje.

Postojaće kancelarija za osiguranje kvaliteta koja će preuzeti odgovornost za vođenje sistema osiguranja kvaliteta u okviru institucije. Struktura i organizacije za Kancelarije za osiguranje kvaliteta će zavisiti od veličine i složenosti institucija. Kancelarija za osiguranje kvaliteta će imati administrativnu funkciju i funkciju vođenja evidencije i biće što manja kako bi bila bila efikasna. Presude/sudove o kvalitetu i standardima će donositi nastavno i pomoćno osoblje, a gde je moguće, sudovi će se donositi kolegijalno timski.

Zadaci Kancelarije za osiuranje kvaliteta mogu varirati u zavisnosti od prirode institucije, ali će podrazumevati najmanje sledeće:•Omogućavanje vođenja nesmetanog godišnjeg i

periodičnog nadgledanja, •Davanje saveta vođama kursa i drugima u

vezi sa njihovim odgovornostima u pogledu osiguranja kvaliteta.

•Koordinisanje prikupljanja mišljenja zainteresovanih strana, a posebno studenta

•Koordinisanje operacije programa nastave za posmatranje

•Koordinisanje pripreme institucionalne samoprocene dokumenata

Odgovornost Kancelarije za osiguranje kvaliteta je da obezbedi izveštaje za više rukovodstvo, koji će predstaviti sliku akademskog zdravlja institucije.

Kancelarija za osiguranje kvaliteta će imati konačne verzije svih dokumenata koji se u odnose na osiguranje kvaliteta i proširenje. Ovo će podrazumevati:

•Potvrđene verzije svih ponuđenih kvalifikacija •Unutrašnje izveštaje o kvalitetu•Statistike o zadržavanju, napredovanju i

ostvarenjima• Izveštaje o studentskog upitnika u kvalitetu

predavanja nastave• Izveštaje o povratnim informacijama drugih

interesnih grupa kao što su nastavnici, roditelji, poslodavci, itd

•Godišnje izveštaji o nadgledanju•Periodične izveštaje o nadgledanja• Izveštaje sa sastanaka koji se tiču pitanja

kvaliteta

U okviru kancelarija za kvalitet će postojati rukovodilac za obezbeđivanje kvaliteta. Osim u najvećim institucijama, malo je verovatno da će ovo biti radno mesto sa punim radnim vremenom. Osnovna funkcija rukovodioca za osiguranje kvaliteta je da održava ciklus nadgledanja,savetuje kolege o procesima kvaliteta i podigne nivo za osiguranje kvaliteta u instituciji. Ova pozicija zahteva administrativne i organizacione kapacitete, a ne akademske ili upravničke. Rukovodilac za osiguranje kvaliteta će imati asistanciju člana administrativnog osoblja. ta osoba će obezbediti komunikaciju između uprava koje vode evidenciju studenata i kancelarije za osiguranje kvaliteta. Statistike koje su potrebne u svrhe kvaliteta će biti prikupljane od strane administrativnog osoblja u toku njihovog poslovanje sa studentima.

Rukovodilac za osiguranje kvaliteta će biti podržan od strane Komiteta za osiguranje kvaliteta. članstvo komiteta za osiguranje kvaliteta ne bi trebalo uključivati članove višeg rukovodstva, jer je dužnost komiteta da uđu u dijalog sa višim rukovodstvom.

KancElaRija za OSigURanjE KValiTETa3.2

14

članovi Komiteta će delovati kao borci za osiguranje kvaliteta u instituciji. U zavisnosti od veličine i opsega rada institucije, može biti prikladno da se osigura da Komiteta proširi instituciju.

Komitet za osiguranje kvaliteta će pružati asistanciju rukovodiocu za osiguranje kvaliteta. Njihov glavni zadatak će biti da doprinese gore navedenim zadacima kancelarije za osiguranje kvaliteta i da savetuju rukovodioca za osiguranje kvaliteta i više rukovodstvo o efektivnosti obezbeđenja kvaliteta u instituciji.

Upotreba termina “Kancelarija za osiguranje kvaliteta” ne zahteva nužno prostoriju koja će biti izdvojena za ovu svrhu. Kancelarija je u suštini skup funkcija više nego što je mesto. to je naročito

Važno je se aktivnosti za osiguranje kvaliteta jedne institucije shvate kao ograničeni skup događaja ili procesa. Ako obaveza nema rok za završetak, može doći do ekspanzije gore navedenih aktivnosti kancelarije za osiguranje kvaliteta i njeno proširenje na nekontrolisani način. Institucije će pratiti rad njihovog organa za osiguranja kvaliteta i mogu s vremena na vreme da uvode nove procese, ili prekinu druge, ali ovo bi trebalo da se uradi u obazriv način.

slučaj u veoma malim institucijama. Može biti zgodno da se u okviru uprave obezbedi prostor u kome će biti smeštena Kancelariju za kvalitet. Ono što je neophodno je da kolege sebe mogu da psihički ozdvoje od institucija kako bi obavljali dužnosti kancelarije za osiguranje kvaliteta. Ako rukovodilac za osiguranje kvaliteta i administrator kancelarije za kvalitet oboje rade pola radnog vremena, psihička agilnost o kojoj smo govorili će biti od posebne važnosti. U ovakvim slučajevima, institucija mora da pojasni kako se raspodeljuje vreme i zadaci. U malom institucija je sasvim ispravno da rukovodilac administracije ima zadatak rukovodioca za osiguranje kvaliteta.

inSTiTUciOnalnO OSigURanjE KValiTETa: pROcESi4

15

pREglEd4.1

Ovaj dokument preporučuje da institucije funkcionišu sa sledećim glavnim događajima za osiguranje kvaliteta.

•godišnji program nadgledanja

Ovo događaj daje sliku kvaliteta svakog programa u tekućoj godini. On generiše akcioni plan na nivou programa i omogućava rekurzivna istraživanja iz godine u godinu, kako bi se osiguralo da se naučene lekcije i sprovode. Ovo je interna praksa.

•Periodično nadgledanje otseka

Ovaj događaj pruža retrospektivno razmatranje istorije kvaliteta programa ili srodnih grupa programa tokom nekoliko godina. Ovo daje instituciji širu sliku o efikasnosti osiguranja kvaliteta i poboljšanje. Ovaj događaj uključuje spoljašnju reviziju u ime institucije. Veličinu i definiciju organizacionih jedinica koje treba se nadgledaju će odrediti institucija. U veoma malim institucijama, sa međusobno povezanim programima, periodično nadgledanje se može primeniti na celu uinstituciju.

•spoljno ocenjivanje

Ovaj događaj generiše nezavisni javni izveštaj o kvaliteta stručnog obrazovanja i obuke, bilo da se radi o celoj ili o jednom delu institucije. Ovo je spoljna praksa. Ona se vrši po ovlašćenju spoljnih agencija kao što je Nacionalna agencija za kvalifikacije (NAK) ili Kosovska agencija za akreditaciju (KAA), ali akademsku stručnost čini stručnost nacionalnih i međunarodnih stručnjaka. Disciplina nadgledanja na godišnjem nivou ako i periodične revizije će pripremati kolege za naporan proces spoljnog ocenjivanja i pripremanje dokumenta za samoocenjivanje.

Princip za osiguranje kvaliteta je da što više koristi dokumenta kreirane tokom rutinskog poslovanja institucije. Ovo je navedene na nekoliko mesta u ovom dokumentu. tri rutinska događaja kontrole za osiguranja kvaliteta, koji su gore navedeni,generišu po jedan dokument, koji je napravljen specijalno u svrhu osiguranja kvaliteta. to su:

•godišnji izveštaj o nadgledanju i akcioni plan

•Propratni dokument o periodičnom nadgledanju

• Institucionalni dokument o samoocenjivanju

Ovi dokumenti su opisani kasnijim odeljcima ovog dokumenta gde se sva tri tipa događaja detaljnije opisuju.

četvrti dokument, koji je ažuriran procesom osiguranja kvaliteta, je institucionalni dokument o unapređenju. Ovo je proizvod uprave institucije i postoji nezavisno od procesa osiguranja kvaliteta.

Svi procesi institucije su procesi osiguranja kvaliteta, u tom smislu oni uključuju sistematske presude o kvalitetu. Procesi koji imaju najdirektniji uticaj na kvalitet, a koji se moraju posmatrati kao deo sistema za osiguranja kvaliteta, su: •Planiranje programa •Planiranje resursa •Ocenjivanje studenata•Podrška i smernice koje su obezbeđene za

studente•Podrška i vodič za studente •Nastava i učenje

16

pROgRaM gOdišnjEg nadglEdanja4.2

Suština osiguranja kvaliteta u okviru institucije će biti proces godišnjeg nadgledanja. Institucija će odrediti organizacioni nivo na kome će se raditi godišnje nadgledanje. Obično će jedan program ili srodna grupa programa biti predmet kontrole za godišnji nadzor. Ako je ustanova mala, ili ako se u njoj pruža mali broj sličnih kvalifikacija, jedno nadgledanje može pokriti celokupni nastavni program. Za velike institucije, ili institucije gde se pruža veliki broj različitih kvalifikacija treba da se napraviti nekoliko izvještaja o nadgledanju.

Godišnje nadgledanje će se vršiti od strane nastavnog kadra na kolegijalnoj osnovi. Izveštaji o nadgledanju će biti napravljeni na osnovu nadgledanja čak najmanje različite nastavne jedinica, obično modul.

U pripremi izveštaja, kolege će iskoristiti širok spektar izvornog materijala, uključujući: •Povratne informacije studenata•Povratne informacije poslodavca •Nacionalni kontekst • Izveštaji sa sastanaka •Kontrola ocenjivanja•Analize ishoda ocenjivanja •Spoljni komentari verifikatora•Statistike o čuvanju, napretku studenata i

dostignućima •Razvoji na tržištu zaposlenja

tokom godina, uzastopni izveštaji će dati sliku kvaliteta programa. Dokument bi trebalo da bude, bar delimično, konsolidacija nastavnog iskustva svakog pojedinačnog modula. Moduli koji imaju izrazito različito iskustvo, bilo dobro ili loše, treba da budu identifikovani, uz naznaku za akciju koju treba preduzeti kada je to potrebno.

Postojaće dogovoreni obrazac izveštaja koji će omogućiti doslednost i razmenu ekspertize. Naslovi mogu biti: •Prošlogodišnji izveštaju o nadgledanju – ishodi •Pitanja nastavnog plana •Nastava i učenje •Resursi za učenje • Izveštaji o ocenjivanju •čuvanje, napredak i dostignuća•Podrška i smernice obezbeđene za studente •Ostale inicijative i razvoji, na primer, sporazumi

unutar institucije •Nadgledanje kvaliteta i standard i poboljšanje

U većim institucijama, kancelarije za osiguranje kvaliteta će objediniti nekoliko izveštaje o nadgledanju u jedan celokupni institucionalni godišnji izveštaj. Ovaj dokument će omogućiti prikaz akademskog zdravlja institucije. Izveštaj će biti u gotovo istom obliku kao i izveštaji programa nadgledanja i akcioni planovi. Ovim će se identifikovati problemi koji su zajednički u ustanovi ili koje se smatraju posebno ozbiljnim.

Proces nadgledanja će generisati raspravu o metodama nastave i učenja. Institucija mora da ima procedure za prikupljanje razvojnih potreba kadrova koje su identifikovani u toku nadledanja i, po potrebi, pruži odgovarajuću razvoj nastavnog osoblja.

Proces će biti rekurzivan da bi se omogućilo praćenje poboljšanja iz godine u godinu. Podsetnik glavnih stavki izveštaja o nadgledanju za prethodnu godinu je uključen u izveštaj nadgledanja za tekuću godinu kako bi se osiguralo da su teški problemi identifikovani i rešeni.

17

aKciOni plan pROgRaMa4.3

Izveštaj nadgledanja će sjediniti akcioni plan sledećeg obrasca:

pitanje izvor akcija Od koga Od kada Status

Akcije će proizaći iz izveštaja o nadgledanju. Navedenih akcija bi trebalo biti malo, možda šest ili osam. Svaka predložena akcija mora biti odgovarajuća, dizajnirana da reši problem koji je identifikovan. Ona mora da bude u okviru i u nadležnosti navedenog aktera i mora biti merljiva, tako da postoji razumevanje o tome da određena akcija završena i da je određeni problem rešen.

Proces će biti rekurzivan, da bi se omogućilo praćenje poboljšanja iz godine u godinu. Razmatranje ishoda prošlogodišnjeg akcionog plana je uključeno u izveštaj nadgledanja za tekuću godinu.

Upotreba akcionog plana se ne treba uzeti kao razlog za ne preduzimanje neposredne akcije. Problemi koji su identifikovani u toku nastavne godine mogu biti rešen u toku godine. Savršeno je odgovarajuće da se takve akcije, ukoliko su značajne, uključe u akcioni plan i da prijave svoj status kao završen.

18

pERiOdičnO nadglEdanjE 4.4

Periodično nadgledanje podrazumeva nadavnu istorije kvaliteta nekog programa ili grupe programa. Posebno je korisno ako se koristi za nadgledanje otseka koji pruža veliki broj srodnih programa, sa sličnim pitanjima. U zavisnosti od veličine i složenosti institucija, periodično nadgledanje može biti organizovano kao nadgledanje srodnih kvalifikacija ili može da u svoj focus uzme celu institucija.

Periodično nadgledanje, kao i godišnje nadgledanje pripada instituciji. Odgovornost je institucije da proceni metodologiju kao deo kontinuiranog nadgledanja kvaliteta i da po potrebi stvara promene. Promene će biti pod krajnjim autoritetom NAK, koji mora da se uveri da su sistemi osiguranja kvaliteta podobni za tu svrhu. Ovaj dokument daje jedan pristup, ali on može biti ponovo dizajniran po osnovu potreba institucije.

Periodično nadgledanje će se odvijati svake tri do pet godina. Ono daje istoriju o osiguranju kvaliteta i poboljšanja u tom periodu. Ono se fokusira na kontrolne posete ekipa koje u velikoj meri čine spoljni stručnjaci. Ovo nadgledanje se obično bazira na dokumentima koje rutinski kreiraju institucije, kao što su:•Godišnji izveštaji nadgledanja •Godišnje statistike studenata • Izveštaji sa relevantnih sastanaka •Primeri ocenjivanja i rad ocenjivanja•Primeri obeleženih zadataka ocenjivanja.

Zadatak kancelarije za kvalitet će biti da, iz godine u godinu, arhivira relevantna dokumenta, obavlja pripreme za periodično nadgledanje kao i da prikuplja materijal za procenu, kada je to potrebno. Ako svi programi rade po sistemu modula, koji je

opisan u dodatku, potreban materijal će uvek biti pri ruci. Uzorak modula se može nalaziti u glavnoj prostoriji za posete.

Odsek/katerda će napraviti propratni dokument za ocenjivanje za svako periodično nadgledanje. Ovaj papir će opisati odsek i smestiti ga u mapu cele institucije. On će opisati dokumenta i drugi materijal koji je dostupan komisiji i ukazati na vezu u tim dokumentima. Ovim će se skrenuti pažnja na značajne šablone ili pitanja koja proističu iz dokumenata koji se razmatraju. Mogući sadržaj za propratni dokument je priložen u dodatku 3.

Dobra praksa za odsek bi bila da on odredi teme koje su od posebnog značaja ili koje su predmet brige. Na primer, otsek može biti zabrinut zbog zapažanja da su nedavno upisani studenti nedovoljno pripremljeni za predmet matematike u programima. Komisija bi trebala da razmotri pitanja naglašena od strane odseka/katedre ali ne i da se ograniči na ovakve teme.

Periodično nadgledanje podrazumeva posetu instituciji od strane tima spoljnih revizora. Spoljni revizori će biti izabrani od strane institucija, sa preporukama ukoliko se to zahteva, od organizacija kao što su NAK i KAA ili organa poslodavaca. U idealnom slučaju, spoljni članovi ovog tima će biti nastavnici iz drugih ustanova i drugi stručnjaci kao što su potencijalni poslodavci. Najmanje jedan od spoljnih članova će imati iskustvo ili sličnu praksu u drugim institucijama.

Kolege koji su radile u instituciji, ili su imali poslovne veze sa njom u poslednjih pet godina, obično neće biti pozvani da obavljaju ulogu spoljnog revizora/nadgledači.

19

Revizori/nadgledači će se sastati sa grupama nastavnog osoblja i grupama studenata. Ukoliko je moguće, oni treba da se sastanu is a grupama bivših radnika i grupama poslodavaca.

Glavna bazna prostorija će biti obezbeđena za revizorski tim. Ovo će biti prostorija u kojoj se svi sastanci o nadgledanju održavaju i u kojoj nadgledački tim obavlja svoj rad. Ona će imati sve dokumente potrebne za tim, sa kompjuterima koji imaju pristup internetu. Svi sastanci će se održavati u ovoj prostoriji, osim ako komisija ne odluči paralelno održavanje dva sastanka. Periodičnim nadgledanjem se pokušava da se holistički vidi iskustvo studentata. tim iz odseka ili odeljenski tim zbog toga treba da obuhvati i drugo osoblje osim predavača. Verovatno će uključiti

predstavnike starijeg osoblja, biblioteke, It, studentske savetodavne službe, kancelarije za kvalitet, uprave i studentske unije.

Ovaj događaj će obično trajati jedan dan, eventualno i prethodno veče. Raspored događaja će biti dogovoren između predsedavajućeg u komisiji i odtseka koji se nadgleda. tipičan program rasporeda može biti kao ovaj dole navedeni. Imajte na umu da se na svim sastancima mogu razmotrati svi problemi, ali fokus će se prebacivati sa sastanka na sastanak.

8.30-10.00 Iščitavanje dokumenata u glavnoj prostoriji

Komisija se upoznaje sa otsecima/katerdama i njihovim programima. Započinje se praćenje stanja pitanja u propratnom dokumentu i formulišu se pitanja koja treba postaviti u toku dana. Predsedavajući može pojedina pitanja da dodeli članovima komisije ali u suštini svi članovi učestvuju u svim aspektima.

10.00- 10.30 Privatni sastanak komisije uz kafu

Komisija diskutuje o već poznatim pitanjima, odlučuje o taktici za sastanke i dodeljuje određene predmete pojedinicima.

10.30- 11.30 Sastanak sa starijim članovima institucije

Komisija nastoji da razume celokupan zadatak institucije i mesto tog zadatka unutar odeljenja. Nastojaće da otkriju mišljenje institucije o pitanjima kojim će se baviti..

11.30- 12.30 Sastanak sa otsecima ili pod-otsecima istog

Ovaj sastanak se bavi svim pitanjima, ali sa posebnim osvrtom na akademske planove, nastavu i učenje, napredak studenata i razvoj osoblja.

12.30- 13.30 Ručak

20

13.30- 14.30 Sastanak sa ne-nastavnim osobljem

Ovaj sastanak će se baviti službama koji pružaju podršku nastavi i učenju i istražuje odnos između njih i otseka.

14.30-15.30 Sastanak sa studentima članovi komisije postavljaju pitanja studentima o njihovom iskustvu i stavovima o određenim pitanjima, kao što su način na koji se obavlja nastava, ocenjivanje, radionice, kumonikacije itd.

15.30-16.00 Privatni sastanak komisije uz kafu

Komisija razgovara o sastancima održanim u toku dana i formuliše odgovore za otseke.

16.00-16.30 Sastanak sa svim učesnicima Predsedavajući daje usmeni odgovor odeljenjima. Odgovor će biti formulisan kao ocenjivanje, pozitivan i negativan, ali će imati poseban osvrt na davanje preporuka za poboljšanje. Preporuke nemaju zakonsku težinu, ali veće može dati prioritet pitanjima koja su hitnija ili teža.

Nakon posete nadgledanja, predsedavajući komisije će napisati izveštaj instituciji u kome će naznačiti svoje nalaze.

21

Izveštaj će verovatno podrazumevati programe ili discipline u okviru sledećih zaglavlja:

• razvoj programa. Da li je nastavni plan ažuriran i da li je adekvatan profesionlnim i stručnim potrebama ciljane grupe? Da li je struktura programa efikasna?

• nastava i učenje Da li je metodologija učenja adekvatna modulima koje institucija pruža? Da li studenti usavršavaju kao samostalni učenici??

• ocenjivanje Da li su načini ocenjivanja u skladu sa modulima predviđenih rezultatima nastave? Da li je ocenjivanje pravilno izvršeno?

• standardiDa li su standardi zahteva programa rada u skladu sa onim koji su nacionalno priznati? Da li studenti dostižu taj nivo?

• resursi za učenje Da li su rasursi za učenje koji su dostupni, posebno It, radionice i centar za učenje, u skladu sa potrebama studenata i da li su adekvatni u pogledu kvantiteta i kvaliteta?

• Podrška i smernice za studente Da li su podrška i smernice date studentima adekvatne i dovoljne? Da li studenti imaju jasne prilike da daju povratne infromacije instituciji, bilo to grupno ili pojedinačno? Da li su u kontinuitetu obavešteni o ishodima?

• osiguranje kvaliteta Da li procesi za osiguranje kvaliteta efikasno funksionišu? Da li odeljenja imaju efikasna sredstva za prikupljanje i odgovaranje na mišljenja zainteresovanih, posebno mišljenjima studenata?

Izveštaj će takođe uzeti u obzir opšta pitanja u pogledu postojanja i rada otseka.

Izveštaj može sadržati:• Razvoj osoblja • Buduće akademske planove• Međunarodna pitanja• Istraživanja osoblja ili stručna praksa

22

dOKUMEnT za SaMOOcEnjiVanjE4.5

Dokument za samoocenjivanje predstavlja ključni element u procesu za obezbeđivanje kvaliteta. to će biti suštinski tekst za bilo kakvo spoljno ocenjivanje institucije a može imati i druge koristi, što će utvrditi NAK i institucija (pogledati odeljak 6.1 u nastavku).

Dokument smernica projekta KOSVEt III ukazuje na to da dokument samoocenjivane na godišnjem nivou može biti potreban. to je nešto što će morati da odredi NAK. Institucije mogu da odluče da svake godine izrađuju dokument o samoocenjivanju kao element za interno osiguranje kvaliteta. Po mišljenju pisca ovih smernica, ovo bi bila greška. Ne postoje jasni čitaoci za izveštaj koji se piše svake godine a kreiranje takvih će postati rutinsko i neozbiljno. On treba da se kreira specifično za spoljno ocenjivanje.

Sadržaj dokumenta može da varira u zavisnosti od ciljeva i svrhe institucije koja je pod nadzorom. On može varirati u pogledu veličine i složenosti, kao i u ispitivanju za koji je taj dokument sačinjen. Može se očekivati da dokument o samoocenjivanju pokrije sledeće stavke :

•Misija •Organizacija i uprava •Hijerarhija rukovodstva •Struktura otseka•Procesi donošenja odluka• Institucionalni strateški plan •Programi i kvalifikacije •Upravljanje obrazovanjem studenata

•Zaposlenje •Nastava i učenje •Ocenjivanje standarda•Zadržavanje, napredak i dostignuća studenata•Kancelarija za kvalitet •Procesi za osiguranje kvaliteta i poboljšanje•Prostor i oprema •Finansije

Odgovornost kancelarije za kvalitet je da nadzire završetak ovog dokumenta. treba da postoji jedan osoba koja će imati zadatak da sastavi delove ovog dokumenta i osigura njegovu potpunost i doslednost. Konkretno, ova osoba će osigurati da je ovaj dokument dovoljno ispunja svoju ulogu ocenjivanja. Ova osoba će biti iskusan član institucije, ne nužno rukovodilac za osiguranje kvaliteta.

Sastavljanje dokumenta za samoocenjivanje će podrazumevati formalin i sistemski process istraživanja i prikupljanja mišljenja. Obim ovog istraživanja će zavisiti od veličine i složenosti institucije. Pojedinci ili grupe će biti određeni da se bave određenim delovima dokumenta. Njihov zadatak je da izrade svoje sekcije. Radiće na osnovu i iz postojećih dokumentata, uključujući i •Godišnje izveštaje o nadgledanju •Statistike o uspehu studenata tokom nasteve i

dostignuća• Izveštaj sa relevantnih sastanaka•Povratna informacija za učesnike, posebno

osoblje, studente i poslodavce

23

Oni će takođe sazvati fokusnu grupu, raditi intevjue sa pojedincima i pozivati saradnike. Na primer, mala grupa predavača, bibliotekara i studenata može biti sazvana radi razgovora o trenutnom stanju i budućim planovima za biblioteku. Posebna grupa predavača, studenata i tehničara po broju otseka može biti sazvana radi razgovora o laboratorijama u instituciji itd. Gde je to moguće, kreatori dokumenta za samoocenjivanje će postaviti standard merilo institucije u odnosu na druge intitucije sličnog tipa.

Javno samoocenjivanje ili samoprocena se treba shvatiti kao vrlo ozbiljna. Korisno je da se svaka sekcija zaključi odeljkom sa ocenjivanjem, formalno zahtevajući od kreatora da zauzmu stav ocenjivanja. Procene ili ocenjivanje može biti pozitivno kao i negativno.

Funkcija spoljnog ocenjivanja, za koje se dokumenta za samoocenjivanje obično kreiraju, je navedena u odeljku 6.1 dole.

STaTiSTičKE analizE4.6

Institucija mora da ima procedure za nadgledanje napretka i postignuća studenata.

Prikupljanje, analiza i prezentovanje statističkih informacija o napretku i postignućima studenata su od ključnog značaja za osiguranje kvaliteta.

Institucionalni sistem evidencije studenata treba da obezbedi:

•Pojedinačna evidencija studenata o upisu, po modulu i godini

•Pojedinačno evidencija studenata o dostignućima i napretku

•Statistike regrutovanja i upisa (prijave, oglasi, primanja,unos)

•Profil upisa(pol, starosno doba, kvalifikacije)

•Statistike o grupnom radu i napretku(obrazac profila, napredak, prva odredišta, statistike o kretanju, dozvoljavajući poređenja nekoliko godina).

Odgovornost Uprave je da prikupi ove statistike, da ih prikažu u obliku koji je razumljiv ljudima koji nisu stručni u ovom pogledu i da obezbedi programske ekipe sa asistencijom u tumačenju statistika. Na nepravilne grupne statistike će se ukazati relevantnim programskim ekipama.

24

pOVRaTna inFORMacija4.7

Institucija će imati mehanizme za prikupljanje mišljenja interesnih grupa, posebno mišljenja studenata.

Mišljenje i stavovi studenata će se tražiti preko obrasca i programskog upitnika. Dizajn upitnika je od kritične važnosti za njegov uspeh. Postavljena pitanja u upitnicima moraju da budu nedvosmislena i dovoljno opšta da bi se koristila

za čitav niz kvalifikacija, omogućavajući poređenja kroz instituciju. Ovi upitnici se trebaju postavljati konstantno svake godine, da bi se omogućila analizu rada.

Pitanja mogu da zahtevaju:: •Odgovor sa Da ili Ne•Odgovor na skali od pet tačaka •Bez odgovora.

Preporučeni oblik odgovora je onaj na skali od pet tačaka tj.pet ponuđenih odgovora:

1 2 3 4 5

U potpunosti se ne slažem

Donekle se ne slažem

Nisam siguran/a Donekle se slažem U potpunosti se slažem

Gore navedena tabela sa odgovorima se može izračunati dajući prosečnu numerička oznaka za svako pitanje. Primer mogućih obrazaca upitnika se pojavljuje u dodatku br.2.

Analiza mora da se uradi pažljivo. Postoji statistička tendencija regresije norme, pri čemu će prosek za svaku grupu studenata biti oko odgovora br.3. Institucija mora unapred da odluči kako će se objaviti rezultati upitnika. Pisac ovog dokumenta preporučuje da se samo prosek upitnika treba objavljivati, kako bi se izbeglo izaganje negativnim presudama. Ako je broj ispitanika toliko mali da nije za predstavljanje, onda brojke ne bi trebalo da bude objavljene uopšte.

Preporučuje da se pruži mogućnost za odgovor u slobodnoj formi. Institucija mora da odluči unapred šta će se dogoditi sa odgovorima u slobodnoj formi.

Ovakvi odgovori se ne mogu objavljivati u potpunosti i neuređeni. Poverljivost o identitetu studenta se mora održavati a tutori se ne smeju izlagati javnoj zlonamernosti. Postoji mogućnost da se odeljak za odgovor u slobodnoj formi učini poverljivim za mentora upitnika i rukovodioca programa. Moguće je objavljivanje slobodnih odgovora ali u izmenjenoj formi kako stranke nebi mogle biti prepoznate ali su ovakve izmene mnogo teže nego što se može pretpostaviti. Autor ovog dokumenta preporučuje da odgovori u slobodnoj formi budu poverljivi za mentora obrasca, koji mogu naučiti i saznati vredne informacije bez da budu izloženi poniženju.

Institucija treba pažljivo razmotriti širenje upitnika. treba biti postignuta ravnoteža između celovitosti pokrivenosti i zamaranja upitnikom. Može biti da je opšti godišnji upitnik, kao dodatak obrascu upitnika, najviše što se može se zahtevati od studenata.

25

Odseci/katedre trebaju izeti u obzir rezultate upitnika prilikom pravljenja godišnjih izvještaja. Pre nego što popune upitnik, studentima treba biti rečeno kako će rezultati biti objavljeni i kako će upitnici biti upotrebljeni. Važno je da studenti razumeju kako će se rezultati upitnika smatrati, kako se oni mogu uvrstiti u planiranje i koliko dugo će trajati taj proces.

Ostala sredstva za otkrivanje mišljenja i stavova učenika će se takođe koristiti, naročito kontakt sa odborom osoblja i studenata i direktnim kontaktom prosle završetka nastave ili slično. Informacije o mišljenju studenata će se koristiti kao okidač za dalje istraživanje i analizu. Nije teško doći od mišljenja studenata, ali je teško obezbediti dobijanje reprezentativno širenje mišljenja.

Po otkrivanju mišljenja i stavova studenata na ovakav način, ista će biti uvrštena u godišnji process nadgledanja (pogledati gore). Postojaće formalni mehanizam za izveštavanje studenata o ishodima pitanja za koja su zabrinuti. Odgovor institucije na pitanja koja muče studente neće biti disciplinske prirode.

Prikupljanje mišljenja drugih interesnih strana je teže. Institucije treba da budu u kontaktu sa diplomcima putem alumni šeme i da ih aktivno upotrebljavaju u slučajevima koji su opisani u ovom dokumenu. treba se održavati spisak poslodavaca koji su pozdravili dolazak studenata u svoje prostorije radi praktičnih vežbi i prakse. Ovakvi prijatelji institucije mogu biti pozvani da daju svoja mišljenja o novim programima, učestvuju u periodičnim nadgledanju itd. Nikada neće biti lako regrutovati poslodavce na ovaj način jer oni moraju da obavljaju svoje svakodnevne dužnosti.

26

planiRanjE pROgRaMa4.8

SOO institucija mora da održava stalni strateški plan razvoja najmanje tri godine. Institucija mora biti u stanju da pokaže da poseduje potrebne kadrovske i finansijske resurse, kao i fizičku i tehničku infrastrukturu kako bi se omogućilo ostvarivanje ciljeva postavljenih u strateškom planu. Institucija koja razvija svoje studijske programe treba da ima objavljeni proces za akademski razvoj. Kao i u drugim aspektima osiguranja kvaliteta formalnost ovog procesa će varirati u zavisnosti od veličine i složenosti Institucije. Kao minimum proces treba da obuhvati sledeće. trebalo bi da postoji mehanizam kojim se predlaže da određeni studijski program ili kvalifikacija treba da budu razvijeni. Poreklo tih predloga će se razlikovati. Mogu nastati na osnovu godišnjeg procesa nadgledanja, na osnovu studentskih zahteva, na osnovu istraživanja tržišta rada, na osnovu povratnih informacija od strane poslodavaca ili na druge načine. Institucija mora biti u stanju da odredi vrste preduzeća i organizacija za koje priprema studente na osnovu ponudjenih kvalifikacija. Zahtev da se razvije program ili kvalifikacija biće podnet višem rukovodiocu koji je zadužen za akademska pitanja a može se i dati na razmatranje Višem Odboru Ustanove. Pitanja koja tada treba postaviti su:•Da li je predloženi program u skladu sa Misijom

Institucije?•Da li će program i kvalifikacije biti u skladu sa

potrebama Kosova?•Da li postoji dokaz da postoji tržište studenata za

dati program?

•Da li su potencijalni poslodavci uključeni u predlog?

• Da li postoji dovoljno radnih mesta na lokalnom nivou za učenje na radnom mestu?

•Da li će institucije imati neophodne resurse,u pogledu prostora, opreme i materijala daizvedu program?

•Da li će institucije imati osoblje potrebno da se izvede program, u smislu broja osoblja istručnosti?

•Da li postoji finansijska mogućnost da se odustane od nekih vrednijih projekata kako bi senastavilo sa datim projektom?

•Da li postoje pitanja koja se odnose na jednake mogućnosti za studente uzimajući u obzir pol, etničku pripadnost, religiju i invalidnost?

Unutrašnje akademsko planiranje i procesi validacije će se manifestovati najmanje u sledećem:•Konsultacije, sa osobljem, studentima i

poslodavcima da se potvrdi da postoji potražnja za zahtevanu kvalifikaciju

•Zvaničan zahtev Višem rukovodstvu ili odgovarajućem Višem odboru za dozvolu da se detaljno planira

•Potvrda da će institucija imati resurse da izvede program

•Uspostavljanje odbora za planiranje kako bi se program planirao u detalje

• Interni proces odobravanja kako bi se odobrio predloženi program i kvalifikacije pre podnošenja SOO-u i NAK.

Podnesci će biti u standardnom formatu.Programi će biti opisani u smislu njihovih konstitutivnih modula.

27

Opisi programa će sadržati najmanje:•Naslov•Kod•Nivo • Ispitni poeni •ciljevi i objektivi •Konstitutivni moduli po nivou, Obavezujući i Izborni.

Opisi modula će sadržati najmanje: •Naslov•Kod•Nivo• Ispitni poeni•ciljevi i objektivi •Ukazujući sadržaj •Rezultati učenja •Metodologija nastava i učenja •Pre i ko-rekviziti •Zahteve za resursima

Moduli su opisani u smislu:•Broj poena: mera idejnog vremena učenja koje

student treba da provede u cilju postizanja ishoda (rezultata) učenja

•Nivo zasluge: mera relativnog napretka studenta merena po godinama studija.

Kada je SOO stručni program u pitanju, posebno je važno da praktičan rad bude integrisan u program. U principu, pristup nastavi i učenju mora biti u skladu sa ciljevima i objektivima modula i programa.

Nije neophodno za sve module da budu iste veličine. Neophodno je da oni budu preračunati. Znači, ako program ima module na 6 bodova, a neki program na 4 to ne stvara ozbiljne probleme za program dizajnera. Ako postoje moduli na pet, šest i sedam bodova to uvodi rigidnost kojom modul sa 5 bodova može da zameni samo drugi modul sa 5 bodova.

U principu, obrazovne i profesionalne mobilnosti studenata mogu biti podržane i promovisane kroz uzajamno priznavanje kredita izmedju Institucija SOO. Ovo se ne može lako postići na Kosovu bez dogovorenog modularnog okvira rada koji je u skladu sa širim evropskim aranžmanima. takav okvir je u razvoju, kao pod-projekat EU Kosvet V. Dogovorena polisa modula će omogućiti kratke kurseve kako bi bili uslojeni u okviru razvojnog portfelja nastave.

Postojaće formalno telo zaduženo da odobrava akademske podneske, pre podnošenja prijave za NAK. U manjim institucijama ove odgovornosti biće preduzimane od strane viših odbora. Veće institucije mogu imati poseban Odbor za Akademski Razvoj. Odluka o davanju saglasnosti za predloženi program studija biće doneta na osnovu detaljnog ispitivanja predloga. Institucija će utvrditi da li razmatranje predloga zahteva formalni sastanak ili da li se može rešavati bez takvog sastanka. U principu, formalni sastanci su poželjniji. Oni obezbedjuju temeljno razmatranje pitanja i pružaju funkciju dragocenog razvoja kadrova.

Glavna pitanja koja treba razmotriti u fazi odobravanja su:•Da li ukupni program omogućava dosledno i razvojno

iskustvo?•Da li su moduli odgovarajuće dodeljeni obaveznim i

izbornim kategorijama?•Da li je dizajn programa u skladu sa ciljevima i

objektivima?•Da li su moduli ispravno dodeljeni zasluženim

bodovima i bodovima po nivoima?•Da li je praktičan rad na odgovarajući način integrisan

u program?•Da li su aranžmani za praktičan rad osmišljeni?

28

•Da li su predložene procene odgovarajuće svrsi?•Da li će nastavni kadar biti spreman da izvede

program, prema rasporedu za implementaciju?•Ako je potrebno, da li postoji dovoljno poslodavaca

na lokalnom nivou koji su spremni da pruže mogućnost za praktično iskustvo?

•Da li postoji telo poslodavaca koji mogu biti konsultovani o nastavku razvoja programa?

Proces osiguranja kvaliteta će s vremena na vreme izneti predloge za izmenu modula ili programa. Ove promene će se odvijati na sledeći način.

Postoji nivo modifikacije koji je u okviru nadležnosti Odseka ili njegovog ekvivalenta. Promene modula koje mogu biti usvojene na nivou Odseka uključuju:•Detaljan sadržaj•Metode nastave i učenja•Literatura za osnovni kurs

Postoji i drugi stepen modifikacija koji se odnosi na menjanje suštinske prirode modula. Ovo zahteva odobrenje Višeg Odbora ustanove i NAK.

to su promene u:•bodovima, dužini i obimu posla•ciljevima i ishodima učenja•Ocenjvanje

Postoji treći nivo modifikacije koje je odnosi na menjanje suṡtinske prirode programa. Ovo takodje zahteva odobrenje Višeg odbora i NAK.

to su promene u:•Nivou•Bodovima, dužini i obimu posla•ciljevima i ishodima učenja•Obavezni ili izborni•Propisima koji se odnose na uslove, koje determinišu

bilo koji obavezni niz modula i korekvizita, koje odredjuju okolnosti u kojima se dva ili više modula spajaju.

Odredbe za reviziju modula i programa koji su gore navedeni, su relativno konzervativni po tome što zahtevaju upućivanje na NAK za većinu promena. to je prikladno, s obzirom na činjenicu da su ove procedure nove za sve strane. U dogledno vreme, NAK može poželeti da delegira na Institucije koje obezbedjuju program ovlašćenje da izmeni module u višu kategoriju. Ovo će zavisti od procene ovlašćenih lica da Institucija ima iskustvo, stručnost i samopouzdanje da preuzme tu odgovornost.

29

OcEnjiVanjE4.9

Institucije moraju da imaju procedure koje omogućavaju studentima da procene njihovo napredovanje tokom programa studija. Od institucija će se zahtevati da pokažu da mogu da pouzdano ocene znanje, veštine i kompetencije koje su stečene. Od Institucije se očekuje da koriste eksplicitne veštine specifikacije i odgovarajući nivo deskriptora. Zahtevi modula će biti izraženi u smislu ishoda učenja. Zadaci ocenjivanaja treba da budu formulisani na osnovu dogovorenih principa, sa prethodnom promenom, koja je odgovarajuća kako bi se postigla doslednost.

Obrasci procena modula će morati da budu odobreni od strane odgovarajućeg tela, kao što je navedeno od strane Institucije i ne mogu se menjati bez tog odobrenja.Indeks nivoa modula će se koristiti i kao vodič za studente i kao uredjaj za određivanje zahteva što će dati prednost nastavnom osoblju.

Postojaće sistematska korist duplih ili podeljenih ocenjivanja, da se obezbedi paritet tretmana između studenata i da se razviju zajednički pogledi medju osobljem o sposobnostima i nivoima veština potrebnih za datu kvalifikaciju. Institucija mora biti u stanju da pokaže da svi studenti imaju jednake ocene za datu kvalifikaciju ili deo kvalifikacije. Oblici ocenjivanja koji ne mogu, po prirodi stvari, biti izmenjeni, treba da budu pažljivo realizovani. tu spada, na primer, ocena učešća studenta u diskusiji. Poznato je da neki stručni kursevi treba da koriste takvo ocenjivanje.

Odgovornosti spoljnog verifikatora za 2006 KOSVEt III dokumenta su brojna. Nije samo potrebno da spoljni verifikator osigura kvalitet

ocenjivanja koju će on ili ona da urade, već i da se uključe u aktivnosti koje se mogu definisati kao osiguranje kvaliteta uopšte. Razumno je da se sumnja da, u ovom trenutku ima dovoljno spoljnih verifikatora da se obezbedi ovaj nivo usluge ili da su oni dovoljno dobro obučeni i iskusni da to učine. takodje je sumnjivo da će budžeti omogućiti ovaj intenzivni stepen intervencije.

Predloženo je da eksterni verifikator ima sledeće ograničenije dužnosti, potvrđujući da •zadaci ocenjivanja odgovaraju zahtevanoj

kvalifikaciji i nivou•zadaci ocenjivanja odgovaraju potrebnim

veštinama i kompetencijama•održavaju se nacionalni standardi•obim ocenjivanja odgovara veličini modula• interni verifikatori su korektno obavili svoje

dužnosti• je proces ocenjivanja u potpunosti je ispravan i

da je fer za sve studente

On ili ona treba da obeleže primer ocenjivanja da bi se potvrdilo da unutrašnji ocenjivači održavaju odgovarajući standard. Uzorak treba da obuhvati raspon ocena i predstavlja sve oblike ocenjivanja koji se koriste na modulu.

Spoljni verifikator će savetovati interne ocenjivače i odeljenje za tačnost procene. Nije pogodno da se ocene menjaju kao odgovor na stavove spoljnog verifikatora. Ako ima, po mišljenju spoljnog verifikatora, takvih odstupanja da ne mogu da budu prihvatljiva, cela grupa će ponovo biti ocenjivana od strane internih ocenitelja, po stavovima spoljnih verifikatora.

30

Spoljni verifikator će napisati izveštaj za ustanove i Odsek, izražavajući svoje mišljenje, imajući u vidu nivo modula, veličinu modula i predvidjene ishode učenja,o

•prikladnosti šeme za ocenjivanje•prikladnost zadataka za odredjena ocenjivanja•standarde postavljene od strane internih ocenjivača•standarde postignutog rada studenata• funkcionisanje procesa ocenjivanja u celini•kvalitet ocenjivanja i verifikacije•bilo koja druga pitanja na koje on ili ona želi da

skrene pažnju ove Institucije.

Verifikuesi i jashtëm mund të shpreh pikëpamjet në lidhje me plan programin, mësimdhënien, të nxënit, dhe vlerësimin por nuk është lejohet që të kërkoj ndryshime vetëm nëse për mendimin e tij /saj standardet janë rrezikuar nga administrimi i vlerësimit. Spoljni verifikator može da izrazi stavove o nastavnom programu i o predavanju, učenju, i ocenjivanju ali nije dozvoljeno da zahtevaju promene, osim ako po njegovom ili njenom mišljenju, su ozbiljno ugroženi standardi sprovodjenja ocenjivanja.

Dokumenta iz projekta KOSVEt III prikazuju interne strukture Vodećeg Internog Verifikatora, internih verifikatora i internih ocenjivača. Dokumenta detaljno određuju odgovornosti ova tri nivoa. Može se desiti da će sva tri nivoa biti zastupljena samo u veoma velikim institucijama. U principu, strukture i procedure treba da budu što jednostavnije. Ako je moguće, sav nastavni kadar u programu treba da bude ocenjivač u tom programu. Predlaže se da Interni Verifikator treba da ima sledeće ograničenije dužnosti, obezbedjujući da

•su interni ocenjivači adekvatno obučeni• interni ocenjivači obavljaju svoje dužnosti korektno•spoljni verifikator ima sve što je potrebno za zadatak

Osim toga, interni verifikator će obezbediti da je •standardi ocenjivanja tačni i dosledni kod svih

ocenjivača•zadaci ocenjivanja odgovaraju kvalifikaciji i nivou•zadaci ocenjivanja odgovaraju zahtevanim veštinama

i kompetencijama•obim ocenjivanja odgovara veličini modula•proces ocenjivanja u potpunosti pouzdan i funkcioniše

pošteno za sve studente.

31

naSTaVa i UčEnjE4.10

Nastavno osoblje mora biti odabrano i imenovano na transparentan način i preko izbornih postupaka od strane ovlaṡćenog odbora. Postupak imenovanja mora biti donet na nivou odeljenja i potvrdjen na nivou viṡeg rukovodstva. Pozicija mora da bude objavljena u skladu sa dogovorenim opisom posla a imenovanje uz dogovoreni opis osobe, dostupno svim kandidatima.

Pristupi učenju kao i usvojene metode nastave, treba da budu u potpunosti u skladu sa ciljevima programa i kvalifikacijama. Odnos nastavnog osoblja prema studentima mora biti takav da obezbedi da su obrazovni ciljevi i ciljevi institucije dostižni. Nastavnici moraju da imaju znanje, veṡtine i kompetencije koje odgovaraju predmetima koje oni predaju.

U kontekstu SOO obrazovanja odnos izmedju teorijskog i praktičnog je od posebnog značaja. Praktičan rad treba da bude sastavni deo nastavnog plana i programa. Obrazovni ciljevi praktičnog rada treba da budu dobro definisani i razumljivi za sve uključene strane i u Instituciji i u bilo kom partner-preduzeću. Institucija treba da obezbedi da supervizori praktičnog rada, bilo da su deo osoblja institucije ili partnerskih preduzeća, proṡli sve potrebne obuke i da razumeju i mogu da sprovedu koncept nadzora u obrazovnom kontekstu, kao i u industrijskom ili profesionalnom kontekstu.

Od Institucija će se očekivati da uvedu interni nadzor nastave, i kao efikasan način za razvoj kadrova i kao stalna priprema osoblja za nadzor u vreme eksternog ocenjivanja. Ovaj usvojeni model značajno će zavisiti od veličine i složenosti

institucije i od date usvojene forme učenja. Normalno, biće usvojen kolegijalni nadzor. Pro forma koju popunjava nastavnik pre predavanja a posle predavanja nadzornik i nastavnik zajedno, će osigurati koherentnost i doslednost prakse. Rezultati unutrašnjeg kolegijalnog nadzora nastave će ostati poverljivi izmedju nadzornika i nastavnika.Biće neophodna obuka za nadzornika i nastavnika. U toj obuci nadzornik uči isto toliko iz prakse koliko uči i nastavnik. Poželjno je da svi radnici budu obučeni kao nadzornici.

Institucije mogu poželeti da razviju svoje obrasce. U tipičnom obliku bi se tražilo od nastavnika da navede cilj i očekivane ishode predavanja i da da kratak pregled planiranih aktivnosti sa obrazloženjem. Kako je vežba zajednička, od nastavnika može biti zatraženo da navedete šta on ili ona očekuju da nauče iz vežbe. tokom predavanja nadzornik pravi beleške o aspektima predavanja. Nakon predavanja nadzornik i nastavnik se dogovore o poukama koje su naučili. Nastavnik može da napiše izveštaj koji odražava predavanje. Kada se dogovoreni izveštaj napiše, on ostaje poverljiv.

Smernice za spoljno ocenjivanje SOO Institucija daju detaljna uputstva o procesu nadzora nastave i učenja. Kao što je navedeno u nastavku 6.1, moguća je debata o korisnosti nadzora nastave od strane spoljnih učesnika u kontekstu formalnog ocenjivanja. Može da se desi da će NAK izabrati da vrši nadzor od strane spoljnih učesnika dok ne postane jasno da institucije imaju iskustvo i pouzdanje da to samostalno rade.

32

U upotrebi su vrlo kompleksni formulari o nadzoru nastave. Ovaj dokument preporučuje najveću moguću jednostavnost, koja će dati priliku za odražavanje rada. Preporučujemo sledeća tri oblika.

Obrazac jedan, koji treba da bude popunjen od strane nastavnika pre predavanja identifikuje grupu, program i modul, dovođenje specijaliste ukoliko odgovara, datum, ime nastavnika i ime nadzornika. Značajne činjenice u vezi nastave i učenja koje treba da se nadziru nalaziće se pod naslovima:

•ciljevi predavanja•Planirane aktivnosti učenja•Kontekst i obrazloženje•Specijalni faktori koje treba razmotriti•Zahtev za povratne informacije o aspektu nastave

(opciono)•Bilo kakvi drugi komentari.

Obrazac dva, za nadzornike da prave beleške o:•Prezentaciji•Učešću studenata•Korišćenju nastavnih sredstava•Prednosti•Aspekti za poboljšanje•Bilo kakvi drugi komentari.Obrazac tri, za nadzornika i nastavnika da se dogovore o predavanju i da zajedno napišu izjavu pod naslovima:•Prednosti•Aspekti za poboljšanje•Lični plan razvoja nastavnika•Budući zahtevani razvoj osoblja

Ovaj dokument ostaje poverljiv. Nastavnik treba da iskoristi iskustvo, a ako je potrebno, nadzornik zahteva razvoj osoblja.

Ni nadzornici, ni nastavnici neće preduzimati ništa ukoliko nisu prošli prvi trening, kako po pitanju protokola nadzora tako i u korišćenju obrazaca.

33

pOdRšKa i VOdič za STUdEnTE4.11

Informacije i saveti potencijalnim studentima moraju biti temeljni, iskreni i izvodljivi. Kriterijumi i postupak za upis studenata na ponudjene programe treba da budu jasno definisani i objavljeni. Mora biti garantovan jednak tretman za sve studente bez obzira na pol, versku pripadnost, etničko poreklo, invalidnost ili seksualnu orijentaciju. Mora biti garantovana i odgovarajuća podrška za osobe sa posebnim potrebama,na primer za pristup kolicima, za pomagala za osobe sa oštećenim sluhom i tako dalje.

Institucije moraju da imaju procedure koje omogućavaju studentima da procene svoje napredovanje tokom programa studiranja. Oni moraju da obezbede studentima tačne podatke o njihovim studijama na jasan i pristupačan način. Konkretno, informacije o sadržaju i obrazcima studijskih programa i modula moraju biti tačni i moraju biti predstavljeni u lako razumljivom obliku. Institucije treba da daju savete o zapošljavanju, uključujući stažiranje i prvom zaposlenju, kao i savete o izboru opcija.

Studenti moraju biti unapred obavešteni o polaganja modula procene koji zahteva toj modul. Institucija mora da iskoristi jasne opise nivoa koji omogućavaju učenicima da shvate zašto im je dat odredjeni nivo i kako mogu da poboljšaju svoj rad u budućnosti. Kriterijumi, propisi, i procedure za procenu bi trebalo da bude objavljeni i da se dosledno primenjuju.

Moraju da postoje mehanizmi, pored studentskih upitnika, za studente da objasne njihove poglede i da iskažu zabrinutost. jedan od načina da se to postigne je da institucije podrže Studentsku uniju i aktivno uključe svoje službenike i članove u konsultacije sa Institucijom. Mora da postoji poverljiv i pouzdan mehanizam za registrovanje prigovora. U idealnom slučaju, procesi konsultacija će pružiti velike mogućnosti za rešavanje proisteklih problema na zadovoljstvo svih. Sistem pritužbi bi trebalo da bude poslednje sredstvo, a ne početno. Prijave pitanja o osiguranju kvaliteta treba da prave jasnu razliku izmedju studentskih zahteva i predloga, s jedne strane, i studentskih žalbi sa druge strane.

Nivo podrške studentima, gore naveden, treba da bude dostupan u svim institucijama. Formalnija podrška za studente, u vidu savetnika, možda neće biti opšte dostupna. Studentske kancelarije za podršku su skupe da bi se zahtevala i obezbedila stručnost koja možda neće biti lako dostupna. U najmanju ruku, Institucija treba da obezbedi kontakt osobe za studente koji imaju problema u svom životu a koji su smetnje njihovom studiranju. Institucija može biti onemogućena da direktno pomogne, ili može biti štetno i da proba, ali bi trebalo da bude u mogućnosti da uputiti studente na agencije koje mogu da pomognu.

34

dRUgi dEO inSTiTUciOnalnO OSigURanjE KValiTETa

SpOljni pROcESi

35

SpOljnO OSigURanjE KValiTETa, OdgOVORnOSTi

SpOljnO OSigURanjE KValiTETa, pROcESi

Odgovornost za osigurane kvaliteta institucije za pružanje višeg stručnog obrazovanja i obuke je na Nacionalnom Autoritetu za Kvalifikacije.

Dužnosti NAK u kontekstu ovog dokumenta su akreditacije institucija, validacija programa i sertifikata, konstantno ocenjivanje akreditovanih institucija i verifikacija ocenjivanja. Ovo su sve aspekti osiguranja kvaliteta. Ovaj dokument se odnosi na stalno ocenu institucija i verifikaciju ocenjivanja.

SpOljnO OSigURanjE KValiTETa inSTiTUcija 6.1

Postoje dva rutinska procesa za osiguranje kvaliteta koji zavise od spoljnih faktora. to su periodično nadgledanje i spoljno ocenjivanje.

Periodično nadgledanje je nadležnost i planirano je od strane Institucije. Dnevni red postavlja Institucija i komisija podnosi izveštaj instituciji. Stoga nema potrebe za NAK učešće. Medjutim, institucije možda žele da se obrate dobrim službama NAK-a i da predlože adekvatno kvalifikovane ljude za praksu (vidi gore). Periodično nadgledanje se primenjuje zbog potpunosti, kao jedan od procesa osiguranja kvaliteta koji uključuju spoljne faktore.

Preporučuje se da predsedavajući komisije treba da bude viši član institucije, ali ne član predmetne grupe ili odseka koji se razmatra. On ili ona treba

da imaju prethodno iskustvo o analizi dogadjaja, mada ne nužno kao predsedavajući. Spoljni članovi komisije treba da između sebe pokrivaju predmet koji se razmatra.Komisija ne bi trebalo da ima više od pet ili šest članova, uključujući predsedavajućeg, a možda i ne više od četiri, ako je predmetna oblast uska. Bilo bi pogrešno pokušati da se detaljno pokriju sve detalji specijalizacije. Informisani stručnjak u jednoj disciplini može da pita neophodna pitanja i tumači odgovore, koji se odnose na sličnu disciplinu.

Gde god je moguće, komisija treba da sadrži najmanje jednog poslodavca. jasno je da nije lako da se uposle poslodavci koji bi mogli da doprinesu na ovaj način, ali je vredno truda da se pokuša. Komisija može da sadrži i člana institucije, pored

5

6

36

predsedavajućeg. Ako je tako, to lice se smatra kao punopravni član veća i zauzima kritički stav koji se traži od komisije.

Rad na Periodičnoj reviziji je naveden u više detalja u sekciji 4.4.

Spoljno ocenjivanje je proces pokrenut od strane NAK. ciljevi vežbe, procedure i vreme su u rukama NAK. NAK će želeti da izmeni proces, s vremena na vreme, kao odgovor na stečeno iskustvo. Procesi osiguranja kvaliteta nikada ne ostaju dugo statični . Unosi se ugodnost, i institucije skreću prema režimu saglasnosti pre nego angažmanu. Spoljna evaluacija ima za cilj da "podstakne obrazovanje visokog kvaliteta" i "daje jasnu osnovu za napredak". to može biti samo slučaj ako su institucije ohrabrene da se uključe u proces u duhu otvorene samo-analize. Defanzivnost i strah od izlaganja moraju biti eliminisani iz procesa.

Puna spoljna evaluacija se obično koristi na rutinskoj osnovi. Institucija jednom akreditovana da izvede stručni program će biti predmet soljnog ocenjivanja u redovnim intervalima. Pogodan vremenski period je svake četvrte godine. to osigurava da će najteži programi učenja biti završeni u roku, dozvoljavajući instituciji da komentariše sve aspekte nastave.

Vreme za spoljno ocenjivanje je otvoreno za pregovore. Ukoliko rutinsko ocenjivanje padne u godini u kojoj je institucija imala veliko radno opterećenje, validacije ili akreditacije na primer, onda NAK i Institucija među njima može da odloži ocenjivanje na godinu dana, omogućavajući da se ocenjivanje osvrne na probleme i dostignuća tokom godine, ili može da uradi ocenjivanje unapred za godinu dana, koristeći ocene da se pripreme za neobičnu aktivnost naredne

godine. U krajnjem slučaju, NAK može odlučiti da se obim kontrole u godini bio toliko velik možda neće poslužiti svrsi dodatno ocenjivanje. U tom slučaju, bi bilo odlučeno da se ocenjivanje razloži i da se izvede umanjeno, koje se odnosi samo na one delove institucije koji nisu uključeni u neuobičajenu aktivnost. S druge strane, ako NAK prima informacije, iz verifikacije ocenjivanja, ili na druge načine, koji ukazuju na to da možda postoji ozbiljan problem u instituciji, bila bi im otvorena mogućnost da prenesu celo ocenjivanje, kako bi omogućili Instituciji da se suoči i reši problem, sa uz pomoć sa strane ako je potrebno.

U slučaju da je institucija već akreditovana da dostavi programe i kvalifikacije u posebnim predmetnim oblastima i planira da to uradi u nepovezanim predmetima, NAK može zahtevati delimično spoljno ocenjivanje. Za ovo bi koristili svi protokoli i izveštaji potpunog spoljnog ocenjivanja, ali se to primenjuje samo na predmet koji je u pitanju. to može biti prigodno u tom slučaju da se unapred donese ili odloži puno spoljno ocenjivanje, dozvoljavajući da ocenjivanje novih predmeta bude uključeno u potpunospoljno ocenjivanje. Ako, kao što je preporučeno u gornjem tekstu, rutinski četvorogodišnji ciklus ocenjivanja bude primenjican, Institucija može da predvidi približan datum narednog ocenjivanja i počne da priprema dokument samo-ocenjivanja, unapred. Institucija može da na ovaj način proizvede dokument o samo-ocenjivanju koji je sadržajan i ažuriran. U dogledno vreme, NAK i institucije će se složiti oko tačnog datuma.

Od Institucije će se tražiti da pripremi dogovorena dokumenta u odredjenom intervalu pre datuma posete, možda i šest nedelja unapred. Oni bi uključili:

² Smerinice za eksternoj vredovanje SOO providerima

37

• izveštaj o samoocenjivanju •postojeći institucionalni plan poboljšanja•prospekt ili brošura•statistiku za upis, zadržavanje, napredak i dostignuća•detalje tekućih upisa po oblasti nastavnog plana• Institucionalni raspored

Dve nedelje pre posete biće održen sastanak planiranja u instituciji, na kojem će glavni ocenjivač da se složi sa detaljima ocenjivanja tokom posete instituciji.

Pitanja koja su regulisana normalno uključuju •Sastanke o ocenjivanju koji će biti održani•Detalji nadzora nastave• Aranžmane za prikupljanje mišljenja zainteresovanih

strana•Podaci o timu ocenjivača•Dalja potrebna dokumenta•Materijal koji treba da bude dostupan u prostoriji za

spoljno ocenjivanje Dokumenata koja bi ocenjivački tim možda zahtevao uključuju•Priručnik za osoblje ili za pripremanje drugog osoblja

i komunikacioni dokument•Detalje kadrovske kvalifikacije i iskustvo•Organizaciona struktura, utvrdjivanje menadžerskih

odgovornosti•Opis poslova za ključno osoblje• Izvještaji iz programa nadgledanja • Izveštaji o periodičnoj reviziji•Opisi programa, uključujući opise modula•Uzorke ocennjenog rada studenta•Uzorke evidencije studenta i izveštaja, uključujući

evidenciju o mentorima i nastavne planove•Podatke o aktivnostima razvoja osoblja tokom

poslednje dve godine

• Institucionalni akcioni plan, izveštaji o radu, nastavni plan i program, razvoj osoblja

•Poboljšanje planova i akcionih planova iz poslednjeg spoljnog ocenjivanja

Postoje pitanja koja treba da se postave o upotrebi nadzora nastavnika. Postoji nešto veštačko o iskustvu i nasumično o ishodima. Ako treba da se vrši nadzor nad svim nastavnicima vežbe će biti veoma skupe. Ako su to samo neki primeri gde se vrši nadzor, to podrazumeva uvodjenje još jednog nasumičnog elementa, potencijalno nepravedno prema instituciji.

Stav je pisca da bi spoljno ocenjivanje trebalo da koristiti druge metode za procenu kvaliteta nastave i učenja. NAK može smatrati da u ovoj ranoj fazi, u zrelosti institucija, biće neophodno da se usvoji polisa nadzora nastavnika u cilju uspostavljanja opšteg razumevanja kvaliteta obavezne nastave. Moguće je da, kada se jednom taj standard uspostavi, onda spoljni nadzor nastave može biti povučen. tim za ocenjivanje će onda da proveri način na koji Institucijalni sistem za interno kolegijalni nadzor funkcioniše. Oni će dobiti osećaj za kvalitet i vrstu nastave i učenja iz više izvora i biće u stanju da donesu sud o poboljšanju koje je sprovedeno bez nametanja nadzora nastavnika.

Ekipi za ocenjivanje će biti neophodna prostorija za dokumenta, prostorija za sastanke sa grupama iz institucije kao i prostorija u kojoj će raditi, održavati privatne sastanke i opustiti se. Bilo bi dobro da se odredi jedna osoba iz institucije koja će predstavljati vezu između ekipe ocenjivača i institucije. On ili ona će često moći da razjasne nesporazume o činjeničnim pitanjima koji bi u suprotnom mogli da utiču na neopravdanu presudu ili procenu.

38

Osoba za vezu takođe može da traži dodatne informacije koje žele ocenjivači.

Raspored rada zavisiće od veličine i složenosti institucije, veličine i opsege procene same ekipe za ocenjivanje, broja dana predviđenih za rad i odluke koja je doneta o tome da li da vrši nadzor predavača. Vreme izdvojeno za sastanke će biti duže od vremena u slučaju kada se obavlja periodično nadgledanje, jer će niz pitanja o kojima se treba razgovarati biti veći, zbog toga što je u pitanju cela institucija a ne samo njeni delovi.

cilj serija sastanaka je da se u velikoj meri pokriju iste teme na svakom od sastanaka i da se sazna da li utisci isti u celoj instituciji. Zbog toga, jednom sastanku nebi trebalo da prisutvuje više od jednog člana institucije.

Mogući model rada je prikazan u donjoj tabeli. celokupna komisija treba biti prisutna na prvom sastanku sa direktorom i na završnom sastanku. U suprotnom, svakom sastanku će prisustvovati po dva člana komisije i oko osam članova institucije. Ovim se daje vreme za dalje čitanje dokumenata i za nadzor nastave, ako je uključen u ocenjivanje. Pored sastanaka između glavnog ocenjivača i osobe za vezu, nijedan član komisije neće svojevoljno učestvovati na stastanku. Mogući model rada je sledeći.

39

8.30- 9.00 Sastanak glavnog ocenjivača i osobe za vezu

Objašnjenje programa. Zahtev za informacije ili dokumenta.

9.00- 10.30 Privatni sastanak komisije Komisija razgovara o dokumentu za samoocenjivanje i počinje da izdvaja pitanja na koje će obratiti pažnju u toku posete. članovi komisije raspoređuju za određene sastanke.

10.30-12.00 Kafa i sastanak sa direktorom Komisija razgovara o zadatku institucije sa njenim direktorom. Razgovaraju o novijoj istoriji isntitucije i daljim planovima za budućnost. Komisija prepoznaje značajna pitanja i probleme koji trebaju biti rešeni.

12.00- 13.30 Ručak i čitanje dokumenata Pojedini ocenjivači mogu biti zaduženi za određena istraživanja, ali u principu svi ocenjivači su uključeni u svim pitanjima.

13.30-15.00 Sastanak sa seniorskom ekipom Sastanak sa osobljem koje ima rukovodeće odgovornosti u instituciji, da li ili ne predstavljaju formalno uspostavljen odbor.

15.00- 15.30 čaj

15.30- 17.00 Sastanak sa studentima, svih otseka, starosti, redovnim i neredovnim

Komisija pita studente za njihova iskustva i mišljenja o mnogim pitanjima, kao što su metod nasteve, ocenjivanje, radionice, komunikacija itd.

17.00- 19.00 Privatan sastanak komisije i čitanje dokumentacije

Komisija počinje da izvlači zaključke o pitanjima, odliučivanje o tome dali promeniti drugi dan programa, odlučivanje o tome koje su informacije potrebne

Prvi dan

40

8.30- 9.00 Sastanak glavnog ocenjivača i osobe za vezu

Objašnjenje programa. Zahtev informacije ili dokumenta. Napomena o proisteklim pitanjima. Prilika da osoba za vezu istakne i ukaže na nesporazume.

9.00- 10.30 Sastanak sa kolegama koji su dogovorni za programe i osiguranje kvaliteta

Opšta diskusija, sa fokusom na određene odgovornosti ovih kolega i na proistekla pitanja.

10.30- 11.00 Kafa

11.00- 12.30 Sastanak nastavnog kadra koji nema određene odgovornosti.

Opšti razgovor, sa mogućim fokusom na raspodelu posla, nastavu i učenje, razvoj kadrova, kolegijalnost. Obaziranje na pristekla pitanja.

13.30 14.00 Ručak

14.00- 15.30 Sastanci na određenu temu Dva ili tri sastanka paralelno kako bi se razumelo kako se glavni principi institucije realizuju u pojedinim otsecima

15.30- 16.00 čaj

16.00- 17.00 Poseta Poseta objektu, odvojeno ako to zahteva vreme

17.00- 19.00 Privatan sastanak komisije i čitanje dokumentacije

Poslednja prilika za traženje daljih informacija ili dodatni stastanak

Drugi dan

41

8.30- 9.00 Sastanak glavnog ocenjivača i osobe za vezu

Objašnjenje programa. Zahtev informacije ili dokumenta. Prilika da osoba za vezu istakne i ukaže na nesporazume.

9.00- 10.30 Sastanak sa ne nastavnim osobljem Ovaj sastanak podrazumeva sastanak sa službama koje pružaju podršku programu nastave i učenja, i istražuje vezu između ovih službi i otseka

10.30- 12.00 Kafa i poslednji privatni sastanak Razmatranje usmenog izveštaja. Raspodela oblasti o kojima je reč članovima ekipe. Dodeljivanje zadataka stvaranja pismenog izveštaja.

12.00- 12.30 Povratni izveštaj svim učesnicima Predsedavajući i članovi komisije daju opšte povratne informacije, ukazujući na vrline i manje, preporuke s razmevanjem da će konačan odgovor biti dat u pismenoj formi.

12.30- 13.30 Ručak

Treći dan

42

naK adMiniSTRacija SpOljnOg OSigURanjE KValiTETa 6.2

Programom spoljnog ocenjivanja će rukovoditi i upravljati NAK. Oni će odrediti ciklus ocenjivanja. Kao što je navedeno u odeljku 6.1, očekuje se da će ciklus trajati četiri godine. U okviru tog vremenskog perioda, NAK će se složiti sa svakom obrazovnom institucijom oko datuma održavanja ocenjivanja. Pri određivanju datuma, NAK će uzeti u obzir, kao što je gore navedeno, svoje percepcije o potrebama institucije i obrazac značajnih događaja na koje se obavezala institucija.

Očekuje se da će stalno zaposleno osoblje NAK izvršavati, organizovati i koordinisati posete za ocenjivanje. Svakoj ovakvoj poseti prisustvovaće stalni član NAK osoblja, kako bi se osiguralo da komisija obuhvata relevantne predmete, čita i proučava adekvatnu dokumentaciju i sastaje se sa potrebnim ljudima.

NAK predstavnik će osigurati da se protokoli poštuju, da su diskusije pravilno usmerene i pribeležene u zapisnik, i da se izveštaj kreira na osnovu diskusija i dokaza na licu mesta radi donošenja presude.

Stručnjaci za predmete u komisiji za ocenjivanje će biti zaposleni na savetodavnoj bazi,ad hoc. NAK će postepeno graditi zajednicu stručnjaka za predmete koji su takođe stručni za protokole i procese ocenjivačkih poseta. Neki od stručnjaka za predmete regrutovanih od strane NAK već imaju to iskustvo. NAK žele da pronađe stručnjake koji su već imali ovakve odgovornosti i obavljali ih za druge ustanove. Ostali stručnjaci za predmete koji nemaju ovakvo iskustvo će takođe biti uposleni a oni će raviti neophodne veštine i stavove prilikom njihovog rada za NAK, a u toku ocenjivačkih poseta.

43

iMplEMEnTacija

Ovaj dokument opisuje izvodljiv pristup za Osiguranje kvaliteta. On je u skladu sa zahtevima Nacionalnog Okvira za Osiguranje Kvaliteta i sa principima dokumentacije iz KOSVEt IIIprojekta za 2006.godinu. On pojednostavljuje zahteve date u dokumentima projekta KOSVEt III bez gubljenja fokusa na detalje koji definišu ta dokumenta. Dokumenta iz projekta KOSVEt III ostaju da budu izvor detaljnih saveta. Konkretno, preporučuju se dokumenta pod nazivom Smernice za Spoljno Ocenjivanje Obrazovnih Ustanova za SO i Priručnik Izveštaja o Spoljnom Ocenjivanu Obrazovnih Ustanova za SO, pri tom imajući u vidu rizike koji prate sledeće procedure, koje su vrlo detaljne a koji samim tim uzimaju sve više i više vremena i truda koje treba biti posvećeno nastavi i obrazovanju studenata.

Osiguranje kvaliteta je suštinski godišnji proces. Bilo bi poželjno da procedure budu usvojene blagoveremeno za Godišnje nadgledanje akademske godine 2010/2011 u suprotnom će momenat biti izguljen. Iz istog razloga, preporuke za procena trebaju da se sprovede do kraja godine radi njihove ocene.

Etape implementacije ovog dokumenta trebaju biti onakve kako je u daljem tekstu opisano.

i. Odobrenje

Preporuke ovog dokumentu trebaju biti odobrene od strane EU KOSVEt V i MONt-a, Nacionalnog Osiguranja Kvaliteta i Kosovske agencije za Akreditaciju . Bilo bi poželjno da se takođe dobije odobrenje konferencije institucija.

ii. Kontrola

Sve institucije koje ovaj dokument podrazumeva imaju već procese osiguranja i provere kvaliteta. Prva faza implementiranja treba biti dataljna kontrola institucionalnih procesa osiguranja kvaliteta i stručnosti. iii. Razvoj kadrova: institucije

treba se obezbediti razvoj kadrova za kadrove u obrazovnim institucijama a poželjno je da se to uradi između oktobra.2010.godine i marta.2011.godine. kako bi se omogućilo praćenje nastavnog plana rada. Razvoj kadrova treba podrazumevati sledeće: •Rad kancelarije za proveru kvaliteta •Nadgledanje na godišnjem nivou •Priprema dokumenta za samovrednovanje •Procena studenata•Akademsko planiranje

7

44

dOdaTaK 1: paKET MOdUla

Vredan mehanizam za kvalitet svih obrazovnih institucija je paket modula (skladište svog materijala koji se koristi u nastavi). Paket modula pretstavlja sve što je neophodno nastavnom kadru koji preuzima modul po prvi put. Ona takođe sadrži pojašnjenja na osnovu kojih se može uraditi procena kvaliteta i akcioni plan, i daje demonstraciju istorije kvaliteta modula koja je godinama prikupljana. Ovakvi paketi obično sadrže:

•Modul zapisnika •Primerak nastavnog materijala •Zadaci za ocenjivanje (tri godine)•Uzorci ocenjenih radova studenata (tri godine)• Istoriju kvaliteta (tri godine) koja se sastoji od : •Modul pregleda •Komentare spoljnog verifikatora •Upitnik za studente•Relevantne izveštaje nastavnog odbora •Beleške o poboljšanjima

dOdaTaK 2: MOgUĆi MOdUl UpiTniKa

program:Modul:datum:

Postavite svaku od sledećih rečenica na skali od pet tačaka počev od one sa kojom u potpunosti ne slažete do one sa kojom se potpuno slažete.

Na ovom modulu:

•Osoblje je bilo dobro u objašnjavanju stvari•Osoblje je bilo dobro u demonstraciji sposobnosti•Bilo mi je jasno šta trebam da učim •Bilo mi je jasno šta se očekivalo u ocenjenom

radu

•Povratne informacije na moj rad su bile korisne•Kriterijum koji je korišten u ocenjivanju je bio

jasan • Imao/la sam mogućnost da stupim u kontakt sa

osobljem kada mi je bilo potrebno •Biblioteka ima knjige i resurse koji su bili potrebni •Objekti sa računarima su bili zadovoljavajući •Radionice i drugi stručni objekti su bili

zadovoljavajući •U celini sam zadovoljan/a modulom.

45

dOdaTaK 3: pROpRaTni dOKUMEnT za pERiOdičnO nadglEdanjE (OdEljaK 4.4)

Mogući sadržaj za propratni dokument može biti kao dole navedeno. Međutim, dokument je u vlasništvu odseka koji bi trebao da sastavi dokument koji će biti maksimalno koristan za posetu komisije i on je predstavlja odsek sa najvećom mogućom jasnoćom. Ovaj dokument ne treba obuhvatati i ponavljati informacije koje se nalaze u materijalu dostupnom u glavnoj prostoriji, ali može ukazati čitaocu gde najlakše može da pronađe ove informacije. Glavni princip kako u izradi propratnog dokumenta tako i u sadržaju glavne prostorije, on mora biti sačinjen tako da što je više moguće smanji prepreke komisiji koja posećuje instituciju na minimum. Ovaj dokument treba sadržati sva moguća predvidiva pitanja na koja će se odgovoriti u glavnoj prostoriji.

1 kratak uvod u obrazovnu instituciju [istorija, misija, struktura, razvoji u periodu koji se razmatra:³ značajni događaji, izazovi i dostignuća] 2 kratak uvod u otseke⁴ [istorija, obrazovni profil, studenti ]3 Ponuđeni obrazovni program

[Ukljući će istoriju od dodataka do brisanja programa kao i bitnim promenama u njima]

4 cilj pregleda[Ukazaće, na primer, da li postidiplomska odredba u razmatranju, kako se programi koje suštinski pruža drugo odsek treba razmatrati, da li programi koji su nedavno uklonjeni ustvari bili razmatrani itd).

5 kadrovi[Postojaće lista članova odseka, uključujući ne nastavno osoblje, uz naznaku uloge svakog u odeljenjoj hijerarhiji i njhovih odgovornosti u nastavi. cV će biti dostupni u glavnoj pristoriji.]

6 vodič do glavne prostorije [U glavnoj prostoriji će postojati lista dokumenata različitih vrsta sa naznakom svih vrsta informacija koje se u njima mogu pronaći. Ovo će podrazumevati dokumente u elektronskoj veziji kojima se može pristupiti na načunaru.]

7 institucionalne i odeljenske procedure okvalitetu [Obično će podrazumevati ne više od prepoznavanja i veze sa formalnim dokumentima koji su dostupni u glavnoj prostoriji. Podrazumevaće i uključi će sve procedure integralne kvalitetu institucije, uključujući akademski razvoj i planiranje, naimenovanje kadrova, raspodelu nastave, pripremu nastavnog materijala, ocenjivanej studenata, upis studenata itd.]

8 kratka istorija odseka za period koji je u razmatranju.

[Gde je moguće, podrazumevaće izjavu koja se odnosi na poslednji pregled i naznači će odeljenski odgovor na izveštaj koji proizilazi iz pregleda]

⁴ Ili bilo koja jedinica koje je predmet pregleda, u skladu sa procedurama institucije

� Obično tri do pet godina a u nekim slučajevima period od poslednjeg periodičnog pregleda

46

9 trenutni planovi za razvoj odseka

10istraživanje [Ovaj deo će se odnositi na istraživačku polisu odseka i uključivaće punu izjavu o istraživanju koje je sprovedeno od strane članova odseka. celokupne informacije će biti dostupne u glavnoj prostoriji. Ovaj deo će skrenuti pažnju na taj materijal. trebalo bi da bude ukratko naznačena važnost nastave odseka o istraživanju koje je sprovelo njegovo osoblje.

11 Preporučeni dnevni red trenutnog pregleda [Dokument će prepoznati određeni broj⁵aspekata dobrih iskustava što će biti prokomentarisano i konsolidovano, kao i određen broj oblasti od značaja gde je poželjno poboljšanje. U svakom slučaju, pitanja koja uporno postoje više od nekoliko godina će dobiti određenu pažnju].

⁵ Ne više od možda četiri ili pet

47