izdanje odbora poverenikainstituta za kukuruz … sindikata nezavisnost/bilten izk-03.pdf · na~in...

GRANSKI SINDIKAT PREHRANE, UGOSTITELJSTVA TURIZMA,POLJOPRIVREDE VODOPRIVREDE I DUVANSKE INDUSTRIJE

IZDANJE ODBORA POVERENIKA INSTITUTA ZA KUKURUZ “ZEMUN POLJE”/Broj 3 Novembar 2006.

SPREÊNA PODVALAOVAKO SE RE[AVA PRIVATIZACIJA:

DIPL PRAVNIK LJUBI[A JOVANOVI] PI[E,A MINISTAR TREBA DA POTPI[E

OPET ISTO. NIJE DOVOLJNO [TO JE DOPIS IZ FEBRUARA MESECA „OTKRIVEN“ I JAVNO POKAZAN CELOM KOLEKTIVU. ÎM SU SE STRASTI STI[ALE, PONOVO SE KRENULO U AKCIJU - PRIVATIZACIJA PO SVAKU CENU!!

NASTALA JE PANIKA – OPET JE PLAN OTKRIVEN I OSUJE]EN.MINISTAR SE KOLEBA I NE]E DA POTPI[E.

MO@E SVE DA SE OTRGNE KONTROLI.KO JE KRTICA? NEKOM JE PRORADILA SAVEST A I TEHNOLOGIJA JE UZNAPREDOVALA.

3

^LANOVI SKUP[TINE I UPRAVNOG ODBORA, NASTAVITE DA DAJETE OSTAVKE!

DA LI JE OVO NAÎN DA PRIVATIZACIJA DOPRINESE RAZVOJU INSTITUTA I SOCIJALNOJ STABILNOSTI ZAPOSLENIH?

GDE JE SOCIJALNI PROGRAM, ZA SVAKI SLUÂJ?OPET NIKO NI O ÊMU POJMA NEMA...DOKLE TAKO?

2B

ilte

n O

DB

OR

A P

OV

EREN

IKA

IN

STIT

UTA

ZA

KU

KU

RU

Z

DO

KU

ME

NT

I N

A U

VI\

AV

NO

ST

I

OV

AK

O S

E R

E[A

VA

P

RIV

ATI

ZA

CIJ

A:

DIP

L. P

RA

VN

IK

LJU

BI[

AJO

VA

NO

VIC

PI[

E, A

M

INIS

TAR

TR

EBA

DA

PO

TPI[

EPR

IVAT

IZAC

IJA

I po

red

svih

na{

ih n

apor

a da

se

stan

e n

a pu

tsa

mov

last

i, n

ism

o us

peli

da

se

pom

erim

o sa

mrt

ve

ta~k

e.

Pos

le

„otk

riva

nja

“ d

oku

men

tapr

ikaz

anog

n

a pr

voj

stra

ni,

posl

ali

smo

dopi

ssv

im

nad

le`n

im

Min

ista

rstv

ima

kao

i

Vla

di

Rep

ublik

e S

rbije

~iji

vam

sad

r`aj

ovd

e pr

ezen

tu-

jem

o. P

redl

o`ili

sm

o da

nad

le`n

i org

ani i

men

uju

Upr

avn

i O

dbor

i u

na{

em I

nst

itut

u ka

o i

svim

dru

gim

in

stit

uti

ma

gde

je

osn

iva~

re

pu

bli

ka

Srb

ija.

Is

ti

dop

is

smo

up

uti

li

i ru

kov

odst

vuIn

stit

uta.

N

au~n

i ra

dnic

i su

, be

z ob

zira

na

sin

dika

lnu

prip

adn

ost,

oba

vest

ili n

adle

`nog

Min

istr

a da

se

ne

sla`

u sa

on

im {

to p

i{e

u te

kstu

koj

i je

za

pot

reb

e In

stit

uta

n

apis

ao

pra

vnik

L

jub

i{a

Jova

nov

i}.

Kra

jnje

je

degu

tan

tno

da s

e je

dnom

Min

istr

u, p

rofe

soru

, {al

ju g

otov

i dop

isi k

oje

treb

asa

mo

da p

otpi

{e. L

i~i

na

polit

i~ku

igr

anku

.S

amo

tri

dan

a po

sle

prije

ma

dopi

sa,

Min

ista

rza

pol

jopr

ivre

du m

r G

oran

@iv

kov

nas

je

obav

es-

tio

da je

dop

is p

rosl

eden

nad

le`n

om M

inis

tars

tvu

za n

auku

i z

a{ti

tu `

ivot

ne

sred

ine.

Ovi

m p

utem

sve

dop

ise

daj

emo

na

uvi

d

zap

osle

nim

a u

Inst

itut

u.

3

Dopis Nacionalnom savetu pri Ministarstvu za nauku i za{titu ìvotne sredine, u kojem pred-laèmo da se na{ Institut proglasi za Institut od strate{kog zna~aja za Republiku Srbiju.

Ovo bi bio interes ne samo ve}ine zaposlenih u Institutu ve} i interes dràve koja bi u slu~ajuprivatizacije Instituta zadràla ve}insko vlasni{tvo a bio bi zadovoljen i interes privatnog kapita-la, koji bi mogao iznositi do 49%.

Model privatizacije u kojem dràva “dobija” 51%, podrazumeva da se od ostalih 49%, 30%podeli u vidu akcija zaposlenima i penzionerima dok 19% ostaje slobodno. Tih 19% takodemoèmo sami da otkupimo i prakti~no postanemo suvlasnici sa dràvom.

Me|utim, o ovakvim stvarima ne moèmo raspravljati pre razgrani~enja dràvne od dru{tvenesvojine. Republi~ko javno pravobranila{tvo je jo{ 21.02.2006 godine uputilo inicijativu (zahtev)Direkciji za imovinu Republike Srbije, zajedno sa potrebnom dokumentacijom radi pokretanjapostupka utvrdivanja udela dràvne svojine u na{em Institutu, na osnovu ~l.48 Zakona o sred-stvima u svojini Republike Srbije.

Republi~ka direkcija za imovinu je uputila dopis Institutu br. Sl. 101/06 jo{ 06.06.2006. godineza dostavljanje odgovaraju}e dokumentacije u cilju utvr|ivanja dràvne svojine u sredstvimakoja koristi Institut. Do danas to nije ura|eno, a taj zahtev podnose organi upravljanja u Institutu.

Na osnovu te dokumentacije, Republi~ka Direkcija za imovinu priprema predlog sporazuma ukome utvr|uje procenat udela dràvne svojine i dostavlja Vladi na saglasnost.

Tek onda se moè razgovarati o svojinskoj transformaciji Instituta za kukuruz.

PISMONACIONALNOM SAVETU

PRI MINISTARSTVU ZA NAUKU I ZA[TITU @IVOTNE SREDINE

PREDLA@EMO DA SE NA[ INSTITUTPROGLASI ZA INSTITUT OD STRATE[KOG

ZNAÂJA ZA REPUBLIKU SRBIJU

Broj 03/Novembar 2006.

4 Bilten ODBORA POVERENIKA INSTITUTA ZA KUKURUZ

Kao {to smo vas ve} obave{tavali, u na{em sindikatu se stalno ne{to de{ava, s tim {to se to ne vidi uvek. To su pomalo neuo-bi~ajeni doga|aji za normalan svet, ali se odavno postavilo pitanje gde je granica normalnog. Po{to ne moèmo da

funkcioni{emo onako kako nam je i zakonski i ljudski propisano, pribegli smo malom triku. Zbog stalnih pritisaka na na{e~lanstvo, re{ili smo da ~lanovima kolektiva damo mogu}nost da se opredele za ~lanstvo u na{em sindikatu, a da se to ne vidi na

platnom spisku. Zato sada imamo 109 ~lanova, od kojih je 34 „tajno“. Nikada ne}emo obelodaniti podatke ko je re{io na tajna~in da se spasi pritisaka kolega i svakodnevne gnjavaè, mada ovakav na~in ~lanstva moè da probudi sumnju u istinitost

ovih navoda. Od istine se uvek beì, ne uklapa se u sistem vrednosti. U nastavku dajemo primere pritisaka pod kojima sumnogi popustili, ali i pored toga do{li su drugi - tajno - nije hrabro, ali je ljudski.

SITUACIJA PRVARadni dan kao i svaki drugi. Na odeljenju gde se pri~a odvija svi zaposleni su prisutni, jutro je i pije se prva kafa.- [ta jo{ traì{ sa onima nezavisnima? Vidi{ kako pi{u po novinama i blate Institut – po~inje jedan.- To nije nikad bilo. [to da strada{ bez veze? Nije va`no da li veruje{ u ispravnost svega. Dok traje, nek' traje, posle }e{ se sna}i,

mlad si – nadovezuje se drugi.- Zna{, rek'o Deda da }e podeliti one placeve kod crkve. Ako si sa njima, ne}e{ ga nikad dobiti. A i deli}e se nova kola, mo`da ti

zapadne ne{to bolje. Samo ako nisi TAMO – dodaje tre}i.- I kada do|e privatizacija, vi nezavisni prvi ostajete bez posla, sigurno, imam pouzdan izvor....

I tako vi{e puta u toku nedelje. Samo se ~eka prilika pa se po~inje sa bockanjem. Pa ko to stvarno da izdrì? Zaista, obeleèn si bezveze.

EPILOG: I{~lani}u se, nije va`no {to se slaèm sa su{tinom i {to od svog Odbora nisam doìveo ni{ta ru`no. O svemu samobave{tavan onoliko koliko sam èleo. I imam hrabrosti da odem i kaèm da se i{~lanjujem. Bi}e mi malo neugodno ali preìve}u. Nikome ne}e proganjati i ucenjivati, to je moja slobodna volja. A kod Dede, to je ve} malo teè. Moè{ da ima{ volje koliko ho}e{, ali nema{hrabrosti. Strah te je mrkih pogleda. Ko zna {ta bi me tek onda sna{lo, pa jo{ ~ekanje od tri meseca. Uàs!

Uostalom, svako gleda samo sebe. I to je ljudski.

SITUACIJA DRUGAU Institutu je ustaljena jedna veoma korisna i humana stvar: svako ko nije imao odgovaraju}i stepen {kolske spreme, mogao je da se

{koluje ili do{koluje. Tako|e, dozvoljeno je i da se zaposleni sa odgovaraju}im stepenom ali neodgovaraju}om {kolom prekvalifikuju.Neko vreme je bilo obavezno da svi koji nemaju odre|enu kvalifikaciju idu na ~asove i steknu je. Medutim, desilo se da na{ kolega nijeto uradio onda, jer radno mesto na kojem je radio nije to zahtevalo, pa je do{lo vreme da sada samostalno ide u traènu {kolu. A to presvega treba platiti. Ranije se nije gledalo ko je u kom sindikatu, u prvo vreme nije ni bilo vi{e sindikata, ali sada i za takve stvari veomaje bitna „pripadnost“. I sve mora{sam da plati{. Mo`da bi bilo dobro razgovarati sa rukovodstvom o tome da li postoji mogu}nost daInstitut plati {kolarinu.

- Traì}u da me rukovodilac primi, pa da mu izloìm svoj predlog – misli na{ kolega. Poku{ava da zakaè prijem. Nekako uspeva,posle vi{e poku{aja preko posrednika. Ali odgovora nema. Vreme prolazi, skoro tri plate su u pitanju i treba ih dati u {kolu. Ni kolege izgrupe nisu blagonaklone, grubo se (ne){ale govore}i kako se to ne}e ni priznati, jer je, naopako, na{ kolega na pogre{noj „strani“.

Jednog dana, na{ kolega ide li~no da proveri {ta se de{ava. Nailazi na nadmen prijem, ni~im izazvan.- Ne znam {ta se moè uraditi, a i ti si iz „Nezavisnosti“. Nisi se ogradio od onakve hajke po novinama, sada vi{e ni zemlju ne

moèmo da prodajemo, a izgleda da ni slamka spasa privatizacija nije toliko sigurna. Eh, a tako smo mogli lepo ìveti od zemlje...-zanese se rukovodilac, sa setnim pogledom u daljinu. To potraja trenutak, pa se vrati u stvarnost – I kada zavr{i{, pitanje je ho}e li ti bitipriznato.

Odgovor jasan, ne ba{ ovoliko kratak, ali ovde je sr`. {trecnu se na{ kolega i poku{ava da se brani i opere:- Mene to ne interesuje, nije mi vaàn nikakav sindikat, nijedan – odgovara na{ kolega i stvarno tako misli i tako se pona{a ali mu se

ne veruje dovoljno: jo{ je na spisku! [to da gubim vreme a i novac ako od toga nece biti ni{ta?- u sebi misli na{ kolega. Najbolje da seisclanim. Ve} imam neke prijave od kolega, a sve iz ~iste zlobe i pakosti. Ovde sada svaka {u{a moè da ti radi o glavi.

EPILOG: I{~lani}u se, {ta mi treba dodatni stres. Pa ne smem ni da se na{alim a da ne o~ekujem neku prijavu. Kada si na „drugojstrani“ nije bitna istina, ti si TAMO i nema ti spasa. Gnjavi}e me ko stigne, pa jo{ i da ne priznaju {kolu...

I tako na{ kolega bez ustru~avanja traì ispisnicu. Kao i uvek, nema nikakvih problema, to je slobodna volja svakog pojedinca. Mi sepitamo: da li dovoljno slobodna? Na{ kolega treba da misli i malo dalje – da li }e imati gde da upotrebi svoje novoste~eno znanje? Opet,svako gleda samo sebe. I to je ljudski.

SITUACIJA TRE]APo~inje leto. Toplo i fino. Sezona je, ima posla. Ba{ u to vreme obratili smo se finansijskim organima firme da nam vi{e ne uzimaju

topli obrok kada odemo na godi{nji odmor. To jest, neka ga uzmu, ali neka sate provedene na godi{njem odmoru obra~unavaju pozakonu, pa i Kolektivnom ugovoru (istina, nije usagla{en sa zakonom ali taj ~lan nije sporan). Mi, kao i uvek, gledamo unapred, jerposle rada u polju, ve}ina }e na godi{nji. Lepo }e se provoditi a onda }e da se prera~unavaju koliko im je uzeto i shvati}e da se neisplati i}i na odmor. To je posebno uo~ljivo kod ljudi sa niìm koeficijentima. Ali, ne lezi vraè. Na{ao se jedan bistar um iz samog vrharukovodstva pa objavi kako traìmo nemogu}e – sada za nas, silne neprijatelje, treba da se pravi poseban obra~un. Znamo li mi koliki jeproblem ubaciti drugi kompjuterski program – odli~na podloga za kola~ (nastavak pri~e) koji sledi. Kao {to to obi~no biva, svako jemogao dodati {ecera i sastojaka koliko voli, pa je na kraju ispalo da }e ~lanovima sindikata „Nezavisnost“ smanjiti platu za 30%!?Pored toga, ako se kojim slu~ajem isplati regres, tuì}emo Institut!? To je neverovatno, potpuno besmisleno, ali ljudi poverova{e.

Takva pri~a je direktno ispri~ana i na{em kolegi.- Zna{, svi iz Nezavisnosti }e dobiti smanjenu platu za 30%. Bolje iza|i, i ti i èna radite ovde, izra~unaj koliko je to para – cvrku}e

glas „obave{tene“ osobe.Kolega se na|e u ~udu. Ne veruje, ali ko zna, sve je mogu}e. Glasi} je ba{ uverljiv, posebno ako takvu varijantu ~uje od visokog

funkcionera, svog dugogodi{njeg prijatelja i saborca pri doru~kovanju. I {ta }e kolega, brè-bolje pokrene ma{ineriju izme|u dva sprata,dobi otkucane molbe za i{~lanjenje i to retroaktivno. Prosledi ih i tamo gde ne treba, arhivi, za svaki slu~aj. I za njega i za njegovu lep{upolovinu. Usput, obe}a mu cvrkutavi glas da moè odmah unov~iti svoju pristupnicu samostalnima i dobiti pozajmicu od 20.000, ukup-no. Prili~no bezbolno i jeftino.

EPILOG: I{~lanili smo se, pro|o{e meseci i jo{ ~ekamo da onima koji su ostali smanje platu za 30%. Vidimo da napretka nema,dràva }uti, {to da i mi budemo obeleèni. Dosta mi je da me sumnji~e za kra|e koje nisam po~inio, samo zato {to sam TAMO. Ikona~no, svako gleda samo sebe.

Ovo su samo neki od primera zbog ~ega imamo „tajno“ ~lanstvo. Zahvaljujemo se svim biv{im ~lanovima {to su neko vreme bili uznas. Do{li su drugi, pa makar i ilegalno - mi smo i dalje uz njih bez obzira {to oni vi{e nisu sa nama. Ne sa nama kao pojedincima, ve}kao ljudima organizovanim u sindikat. Lako je skloniti se, te{ko je ostati. Ubi nas prejaka re~, kao {to re~e pesnik Branko Miljkovi}.

KOTA 109 - POVRATAK OTPISANIH

5Broj 03/Novembar 2006.

BEZ NAS NE MO@EPoznata je ve} svima na{a golgota oko Pojedina~nog kolektivnog ugovora.

Posle neuspe{nih poku{aja da se problem re{i mirnim putem, bili smoprinu|eni da re{enje traìmo na sudu. Svi sudski procesi su po pravilu dugo-trajni i mu~ni.

U maju mesecu ove godine smo kona~no dobili presudu koju i ovdeprilaèmo. Ve} smo vas obave{tavali preko oglasnih tabli, ali moè da se desida nisu svi videli a ni pro~itali. Na pomenutu presudu je uloèna àlba odstrane poslodavca i predmet se sada nalazi u Okru`nom sudu.

Moramo priznati da nikako nismo odu{evljeni {to smo morali da"obaramo" ovaj Pojedina~ni kolektivni ugovor.

Kakve su posledice? Mogu biti nesagledive. SVE [TO JE URA\ENO IRADI SE PO TOM PKU PROGLA[AVA SE NI[TAVIM.

DA LI SMO MOGLI I DA LI MO@EMO TO DA SPREÎMO? MOGLI SMOI MO@EMO.

JEDINI NAÎN JE DA GA SVI ZAJEDNO, OBA SINDIKATA I DIREKTOR,SAMI PROMENIMO.

Na{ sindikat ima i svoj predlog PKU koji je usagla{en sa najnovijimZakonom o radu i svi koji èle mogu da ga pro~itaju pre rasprave na na{ojsindikalnoj skup{tini.

U njemu su do detalja opisani svi postupci koje Sindikati sa rukovodstvomtreba da sprovedu pre privatizacije. To nas ~eka, pre ili kasnije.

Me|utim, nas i dalje niko ni{ta ne pita. Neko bi i èleo da ni mi ni{ta nepitamo i ne traìmo. I poèljno je da niko ni{ta ne zna. ZA[TO?

MO@ETE DA SE PRAVITE DA NE POSTOJIMO, DA PRETITE I UCENJU-JETE NA{E ^LANSTVO, ALI PROMENA PKU NA KOJI STE OBAVEZNI- BEZNAS NE MO@E. MI ÊKAMO.


Doma}insko poslovanje podrazume-va da se proizvede robe onoliko

koliko se moè prodati. Semenskaproizvodnja je izuzetno skupa i praviposlovni potez se ogleda u realnomsagledavanju trì{ta i racionalnom zas-nivanju proizvodnje, posebno iz razlo-ga kada se ista kreditira. Kako se poslo-valo u na{oj ku}i najbolje ilustrujepodatak o zalihama semena posle pro-dajne sezone koja je najavljivana kaospektakularna. I bila je, ali samo posredstvima koja su izdvojena za mar-ketni{ki nastup AKVA Grupe. U 2005.godini za markenti{ki nastup pred pro-dajnu sezonu Akva Grupi je pla}eno52.000.000 dinara. Pitamo se, ~ija je tofirma kojoj je dato najvi{e para od kakopostoji Institut za kukuruz. Kakvi suefekti ovakvog tro{enja novca najboljeilustruje tabela o zalihama ZP semena(8.189.325,00 kg).

Pored ovoga u magacinima doradnogcentra u Institutu nalazi se i 22 tonesemena {e}erca i koki~ara kao i 30.000doza semena suncokreta.

O~ekuje se da }e ove godine rodsemenskog kukuruza biti oko 7.000tona. Obzirom na kreditno zaduènje,samo za njihovo pokrivanje u narednojprodajnoj sezoni treba prodati ~itavih8.000 tona semena. Na àlost, to je

te{ko izvodljivo. Znamo da su namudarni hibridi: ZP 434, ZP 704 i ZP 677,dok su ostali u prodaji zastupljeni umanjem procentu .

U izve{taju generalnog direktora za2005. godinu stoji „da su neplanskidobijene zalihe semena rezultat neuo-bi~ajeno rodne 2005. godine“, a nerezultat planirane proizvodnje na 3.799hektara sa ukupno ostvarenim pri-nosom od 12.142 tona u kojoj 50%zauzimaju hibridi ZP 677 i ZP 704 kojeje direktor krajnje neodmerenim izjava-ma u sredstvima informisanja ocrnio.Velika je nesre}a {to direktor i ne znakoji su hibridi najprodavaniji pa ih je ulistu Politika i Ve~ernje novosti nazvao“hibridima koje je te{ko prodati“, a zaudarni hibrid ZP 434 je izjavio da imageneti~ku gre{ku. Na ovakve izjave nijereagovao UO, a trebalo je. Tako se valj-da raklamiraju najprodavaniji ZP hibri-di. Dodu{e, mo`da nije prethodno kon-sultovao Akva Grupu.

SADA NAM NEDOSTAJESTRATE[KI PARTNER SA MAGACIN-SKIM PROSTOROM ZA ZALIHESEMENA.

SVETSKO, A NA[E!

MARKETING NAJBOLJI -TRA@E SE MAGACINI!

Ve} godinama se mnogi zaposlenipitaju gde je Sa{a Strajner? Posle

navodnog duèg bolovanja, on navodnoponovo radi, ali verovatno kao dopisni~lan po{to ga opet niko ne vi|a. Da jeradnik Instituta zna se samo po tome{to redovno prima platu, sve sa prevo-zom i dnevnicama za navodna slu`benaputovanja u zemlji i inostranstvu. Trebalo bi valjda da se i on kao i svi rad-nici redovno registruje pri ulasku iizlasku iz firme. Na osnovu ~ega mu seobra~unavaju zarade i ko mu potpisujeradne liste? I gde on to putuje sa marki-com za koju dobija naknadu kada nedolazi u Institut? Kome daje izve{taje {ta je uradio togmeseca?Mnogo pitanja a malo odgovora. Sa{aStrajner je miljenik novih vlasti uInstitutu i u njegove privilegije ne diraj,jednom re~ju to je zabranjena tema.Zna se ~iji je pa je logi~no da mu ka{ikaupadne u med.A dotle za ostale vaè surova pravila.

Bilo bi lepo da svi moèmo tako - daradimo {ta ho}emo zapravo ne radimoni{ta a da primamo platu. Divota jedna!Zemlja Dembelija ili prava Meka.Prostom okvirnom ra~unicom (iako jeneko mo`da ba{ iz ovih razloga platuproglasio poslovnom tajnom) moè seizra~unati koliko nas ko{ta Sa{aStrajner. Za ove dve godine od dolaskanajboljeg rukovodstva na svetu samona ime neto zarade on je primio oko700.000 dinara (bruto je to preko1.200.000) plus prevoz navodno oko 50.000 (putuje ~ovek svaki dan na relacijiNovi Beograd-Zemun Polje) a redvnoprima i dnevnice za omiljenu muMakedoniju 82 eura po danu (po potre-bi, 2-3 dana mese~no) {to jo{ oko 6.000Eura. Malo li je.Postavlja se drugo pitanje: kako jemogu}e opravdati nedolaènje naposao, s obzirom da je za ostale zapos-lene posebno ¨nepoèljne¨ aparat za"kucanje" prava mora? Njima se urednoevidentira svaki minut a radnici na

kapiji moraju da referi{u ko je, kada igde pro{ao a da se nije "otkucao".Naravno ¨podobni¨ bez ikakvih posled-ica, mogu izlaziti kad i gde god ho}e. Sve dok imamo primer Sa{e Strajnerate{ko da nas neko moè dokazatidobronamernost disciplinovanja ured-ne evidencije na poslu. Za to vreme (gleironije) neke sitne du{e }e senasla|ivati i demonstrirati svoju mo}oduzimanjem od plate za ka{njenja odnekoliko minuta onima koji im nisu povolji.Da ironija bude ve}a zbog tih sitnihdu{a velikog broja sada{njih rukovodi-laca aparat je svojevremeno i uveden,ali oni nikada nisu bili ka`njeni za to{to ih nije bilo i po pola meseca naposlu ( Saratli}, Piper, Kresovi}, Lazi}-Jan~i} itd.). Za ve}inu savesnih ljudiovaj aparat je I bio nepotreban jer suodgovorno dolazili I radili svoj posao. Ikao {to napisa na{ nobelovac Ï do|etako vreme kad pametni za}ute, budaleprogovore a fukara se obogati¨.Nadamo se da }e i ovo ludo vreme ukome Sa{e Strajneri primaju nezara-|enu platu pro}i.

KO TO TAMO PLA]A?

HIBRIDI KOLICINE (kg)

ZP 196 515.630,00

ZP 209 19.031,00

ZP 256 48.155,00

ZP 260 70.591,00

ZP 360 331.770,00

ZP 404 28.320,00

ZP 42a 224.295,00

ZP 434 329.549,00

ZP 578 4.500,00

ZP 599 4.502,00

ZP 611k 6.695,00

ZP 633 42.065,00

ZP 677 2.283.675,00

ZP 680 664.594,00

ZP 684 5.035,00

ZP 704 1.891.459,00

ZP 735 31.300,00

ZP 750 8.159,00

he u drugim doradnim centrima:6.509.325,00

lihe u našem doradnom centru:1.680.000,00

UKUPNO 8.189.325,00

HIBRIDI KOLICINE (kg)

ZP 196 515.630,00

ZP 209 19.031,00

ZP 256 48.155,00

ZP 260 70.591,00

ZP 360 331.770,00

ZP 404 28.320,00

ZP 42a 224.295,00

ZP 434 329.549,00

ZP 578 4.500,00

ZP 599 4.502,00

ZP 611k 6.695,00

ZP 633 42.065,00

ZP 677 2.283.675,00

ZP 680 664.594,00

ZP 684 5.035,00

ZP 704 1.891.459,00

ZP 735 31.300,00

ZP 750 8.159,00

he u drugim doradnim centrima:6.509.325,00

lihe u našem doradnom centru:1.680.000,00

UKUPNO 8.189.325,00

HIBRIDIHIBRIDI KOLICINE (kg)KOLICINE (kg)

ZP 196ZP 196 515.630,00515.630,00

ZP 209ZP 209 19.031,0019.031,00

ZP 256ZP 256 48.155,0048.155,00

ZP 260ZP 260 70.591,0070.591,00

ZP 360ZP 360 331.770,00331.770,00

ZP 404ZP 404 28.320,0028.320,00

ZP 42aZP 42a 224.295,00224.295,00

ZP 434ZP 434 329.549,00329.549,00

ZP 578ZP 578 4.500,004.500,00

ZP 599ZP 599 4.502,004.502,00

ZP 611kZP 611k 6.695,006.695,00

ZP 633ZP 633 42.065,0042.065,00

ZP 677ZP 677 2.283.675,002.283.675,00

ZP 680ZP 680 664.594,00664.594,00

ZP 684ZP 684 5.035,005.035,00

ZP 704ZP 704 1.891.459,001.891.459,00

ZP 735ZP 735 31.300,0031.300,00

ZP 750ZP 750 8.159,008.159,00

he u drugim doradnim centrima:he u drugim doradnim centrima:6.509.325,006.509.325,00

lihe u našem doradnom centru:lihe u našem doradnom centru:1.680.000,001.680.000,00

UKUPNOUKUPNO 8.189.325,008.189.325,00

ZALIHE SEMENA na dan 30.06.2006. godine


Odbor poverenika sindikata »Nezavisnost« uputio je 02.06.2006. godinezahtev br.159/1 finansijskom direktoru i {efu ra~unovodstva, sa molbom

da zbog nastupaju}ih godi{njih odmora razmotre zahtev i u interesu svihzaposlenih obra~unaju zarade zaposlenih onako kako je to definisano uZakonu o radu (Sl.glasnik.RS 24/2005).

Prema Zakonu zaposleni za dane kori{}enja godi{njeg odmora ima pravo nanaknadu zarade u visini prose~ne zarade u prethodna tri meseca. U osnovicuza obra~un naknade zarada ulaze sva primanja koja se u smislu ~lana 105Zakona smatraju zaradom, (osnovna zarada, zarada na osnovu dela radnogu~inka, uve}ana zarada za minuli rad, no}ni, prekovremeni rad, zarada poosnovu doprinosa u poslovnom uspehu, naknade za topli obrok, regres i drugo.U roku od 20 dana Odbor je dobio odgovor koji je potpisao tada{nji finansijskidirektor Instituta Vera Smiljevi} u kome traì da joj mi dostavimo materijalne(matemati~ki izvedene) pokazatelje boljitka za zaposlene onoga {to traìmo itvrdimo, kako bi direktor mogao opredeliti svoj stav. S obzirom da to i nijete{ko matemati~ki dokazati mi smo to upravo dopisom br. 1831/2 od30.06.2006. godine (nakon sedam dana) dokazali i objasnili na primerima.Tako|e naveli smo tuma~enje Ministarstva za rad »da se pod prose~nomzaradom u prethodna tri meseca smatra zbir svih ispla}enih zarada po svimosnovama, sa svim uve}anjima koji se podele sa zbirom ostvarenih sati rada uposlednja tri meseca« kako bi se dobila vrednost sata prilikom kori{}enjagodi{njeg odmora. Jednostavno re~eno naknada zarade zaposlenog u mesecukori{}enja godi{njeg odmora obra~unata po Zakonu se ne menja i ne smanju-je za visinu toplog obroka za dane provedene na godi{njem odmoru.

Odbor nakon ovog dopisa nije dobio nikakav odgovor a naknade zaposlenihsu se obra~unavale po starom, te ce Sindikat biti prinuden da za{titu i pravazaposlenih potraì na drugom mestu.

KOLIKO JE MANJA PLATA ZAPOSLENOGODLASKOM NA GODI[NJI ODMOR?

HRONOLOGIJA DE[AVANJA U BORBI ZA OSTVARIVANJE MINIMUMA GRA\ANSKIH I LJUDSKIH PRAVA ZAGARANTOVANIH USTAVOM I ME\UNARODNIM KONVENCIJAMA-

OSNOVNIH PRAVA ZAKONOM ZAGARANTOVANO - PRAVO NA PREGOVARANJE IZAKLJUÎVANJE KOLEKTIVNG UGOVORA, PRAVO NA IZBOR SINDIKALNE PRIPADNOSTI,

PRAVO NA RAD I ZARADU, PRAVO NA JAVNO IZRA@AVANJE - DA POSTAVLJAMO PITANJA,DA NA NJIH DOBIJAMO ODGOVORE, I DA ZA TO NE BUDEMO KA@NJENI, DA SE PO[TUJU

RE[ENJA NADLE@NIH ORGANA, DA SE NE PROGONE ^LANOVI SINDIKATA “NEZAVISNOST”DA NAM SE OMOGU]I NORMALAN RAD

PODSE]ANJE NA TOK DOGA\AJA

07. Novembar 2005.godine.

Konferencija za novinare odràna uInstitutu za kukuruz i poku{aj da se na|ezajedni~ki jezik sa rukovodstvom. Upu}en jepoziv generalnom direktoru GoranuSaratli}u da prisustvuje konferenciji.Umesto njega, sastanku prisustvuje njegovzamenik Milosav Babi}, koji je kao i obi~no,nemo}an da bilo {ta u~ini, a po pravilu ineobave{ten. Bili su prisutni predsednikupravnog odbora i skup{tine (izli{no je bilo{ta re}i).

01. Decembar 2005. godine

Pored drugostepenog re{enja inspek-cije rada kojim je re{enje o otkazu pred-sedniku sindikata mrRadetu Jovanovi}uprogla{eno nezakonito, aInstitutu naloèno da gavrati na posao, privatnoobezbe|enje “Pro Gard”, ponare|enju Gorana Saratli}ane dozvoljava izvr{enjere{enja. Policijska vozila supostala sastavni deo novogimidà Instituta. Za to vreme generalni direktor objavljujerat sindikatu „Nezavisnost“. UO i Skup-{tina rade isto i pored re{enja inspekcijerada o nezakonitom re{enju ne dozvol-javaju na{em predsedniku da prisustvujesednicama UO i Skup{tine. Time setvoreno stavljaju na stranu bezakonja.Kriza se produbljuje jo{ ve}im pogor-{anjem me|uljudskih odnosa. Rukovod-

s tvozaposlene deli po sindikalnoj pripadnosti.Otvoreno se {ikaniraju ~lanovi sindikata

„Nezavisnost“. Kolektivnirat prelazi u li~ni protivsindikata „Nezavisnost“.

Predsednik centralePUT “Nezavisnost”Slavko Vlaisavljevi} i~lanovi predsedni{tva urazgovoru sa zamenikomgeneralnog direktora

Milosavom Babi}em ne mogu da gapostignu dogovor da se ispo{tuje re{enjeinspekcije rada. Nakon ovoga sindikat“Nezavisnost” u Institutu je dobio 270 faxporuka podr{ke iz cele Srbije da istraju usvojoj borbi za prava i jednakost, kao i uborbi protiv nepo{tovanja zakona i samo-volje direktora. Predsednik Upravnogodbora Petar Piper nije dozvolio da namse uru~e fax-ovi, niti da ih pro~itamo.

27. Decembar 2005. godine

UGS „Nezavisnost“ je organizovala protest sindikata „Nezavisnost“ispred zgrade Ministarstva za rad. Traì se po{tovanje ljudskih prava izakona u mnogim firmama u Srbiji. Nakon protesta delegacija UGS„Nezavisnost“ bila je primljena kod ministra Slobodana Lalovi}a kome jepredo~ena situacija u Institutu za kukuruz. Ministar Lalovi} obe}ava, da}e poku{ati da posreduje, da se sukob sindikata i poslovodstva Institutaprevazi|e. Bezuspe{no. U me|uvremenu zbog neizvr{avanja re{enja ovra}anju na posao mr Radeta Jovanovi}a inspektor rada izri~e 10 man-datnih kazni u visini od 200.000 dinara i podnosi prekr{ajnu prijavu zakoju je kazna 800.000 dinara. Institut pla}a kazne, o kojima generalnidirektor javno pri~a u listu Ve~ernje novosti. {tampa sve beleì. Ponovo jerukovodstvo Instituta izloèno sudu javnosti.


08. decembar 2005. godine

Konferencija za {tampu odràna u UGSNezavisnost na kojoj je predsednik GSPUT Nezavisnost Slavko Vlaisavljevi}obavestio javnost o daljim represijamaposlovodstva Instituta za kukuruz naOdbor i ~lanove sindikata Nezavisnost.Zatraèn je prijem kod Ministra za radSlobodana Lalovi}a, Ministra za ljudska imanjinska prava Rasima Ljaji}a i Ministrapravde Zorana Stojkovi}a. Sindikat traìda se izvr{i re{enje inspekcije rada, da sepredsednik mr Rade Jovanovi} vrati naposao i stanje u Institutu normalizuje.Rukovodstvo Instituta se i dalje oglu{uje,zbog ~ega se Institut proziva u sredstvimainformisanja. Dnevnik RTS, B92, Blic,Politika, Danas, Novosti, Kurir, PrivredniPregled, svi pi{u o kr{enju sindikalnihprava i sloboda u Institutu za kukuruz. Nijednom na{om izjavom nismo blatiliInstitut, samo smo ukazivali na kr{enjazakona od strane rukovodstva. Sa drugestrane, generalni direktor svojim nes-motrenim izjavama pomo}nika Ministraza rad proziva za falsifikat re{enja, govorio nekakvim „malverzacijama, vre}ama,geneti~koj gre{ci na hibridu ZP434, lo{imhibridima ZP 677 i ZP 704“.

08. Februar 2006. godine

U organizaciji UGS odràna je jo{jedna konferencija za {tampu. I daljenema nikakvog pomaka u pogledu nor-malizacije odnosa izmedu sindikata irukovodstva Instituta. Ponovo se zapojavljivanje u {tampi Instituta u najnega-tivnijem kontestu zbog kr{enja zakona(~udne li ironije) od strane poslovodstva,zaposlenima predstavlja kao lin~ovanjeInstituta. Cela zemlja preko sredstavainformisanja zna ono {to rukovodstvoInstituta ne èli da zna. Otvorenoizraàvamo sumnju da iza svega krije pri-vatizacija Instituta za kukuruz u ne~ijojreìji.

SVAKO ÊKA DANEKO DRUGIRE[I PROBLEM

....“Za sve {to nam se de{ava nisukrivi ni Vatikan, ni CIA, ni zaveravelikih sila, nisu krivi ni Slovenci, niHrvati, ni muslimani, niti [iptari, zasve {to nam se de{ava krivi smo misami. Krivi smo {to smo podràvali ibirali sopstvene dèlate. Krivi smo{to smo cutali i pristajali da nasvode barabe, skotovi, politi~ki olo{,prevaranti i neznalice kojima smoneizmerno verovali. Krivi smo {to senismo pobunili, {to smo ~ekali da toneko drugi uradi za nas, da namdonese pravdu, slobodu, novac ibolje uslove ìvota. Krivi smo {to sumogli da nas potkupe za male privi-legije i {to smo pristajali na njihovemanipulacije. [ta se danas promeni-lo? Ni{ta. Samo su se likovi i ide-ologije promenile. Sve ostalo je isto.Isto podani{tvo, isto ulizi{tvo, istapotkupljivost i strah. Svako ~eka daneko drugi re{i problem za njega.

Svako ~eka da se problemi re{esami.”...

(Izvod iz teksta SRPSKA NESRECA,autora Branka Draga{a)

16. Mart 2006. .godine

Dana 16.03.2006.god. zakazana jeredovna godi{nja skup{tina sindikata“Nezavisnost“,na kojoj predsednik trebada podnese izve{taj o radu kao i finansijs-ki izve{taj za 2005.godinu Sednici je treba-lo da prisustvuju i visoki predstavnici UGS„Nezavisnost“. Predsedniku nije dozvoljenulazak na sednicu godi{nje skup{tine iodbor poverenika Sindikata Nezavisnostsastanak odràva na kapiji natemperaturi ispod 0.

Predsedniku se ponovo nedozvoljava ulazak u Institut.Odbor je jednoglasan nemaskup{tine dok se ne omogu}inormalan rad sindikata. I ovoprenose mediji. Ponovo senastavlja progon na{ih ~lano-va. Jo{ dva ~lana odbora dobi-jaju otkaz ugovora o radu. Nastavlja se{ikaniranje daju se re{enja o kaznama. Ipored svega sindikat je sa~uvao jedinstvoi odlu~io da istraje u svojim principijelnimstavovima. U me|uvremenu dolazimo dodokumenata koji nedvosmislenopotvr|uju da se iza le|a radnika planiraprivatizacija. Bez znanja zaposlenih,skup{tine, UO, Goran Saratli} traì saglas-nost za privatizaciju Instituta kaodru{tvenog preduze}a i sada ve} sam pi{enavodni odgovor Ministarstva za nauku iza{titu ìvotne sredine da se to dozvoljava.

To i jeste milje svega. Sindikat„Nezavisnost“ je prvi otkrio ovu nameru teobavestio nadle`ne i zaposlene.

Godi{nja skup{tina je otkazana zbognedopu{tanja predsedniku da prisustvujesednici i podnese izve{taj o radu sindikatau 2005. godini kao i finansijski izve{taj.

Sa namerom da prisustvuju godi{njojskup{tini sindikata “Nezavisnost” uInstitutu do{li su predstavnici granepoljoprivrede iz UGS “Nezavisnost” sekre-tar Sneàna Novakovi}, ~lan nadzornogodbora Zorica Kova~evi} i ~lan predsed-ni{tva Ja}im Milunovi}, koji su u obra-}anju ~lanovima poru~ili da imaju podr{kuod svih organizacija ovog sindikata

Za svaku zakazanu skup{tinu sindika-ta ~lanovi sindikata od svojih{efova dobijaju obavezneradne naloge, {to je takodejedan od na~ina pritisaka na~lanstvo sindikata.

Mi smo optuèni da smobili u prethodnom rukovod-stvu, da smo upropastiliInstitut, da smo hteli da gaprivatizujemo, da smo

napravili ogromna dugovanja, da smotukli i posva|ali ljude. Progla{eni smo zanepoèljne i za “opasnost po Institut”.Upravni odbor nas je u svom pismenomobra}anju svim ~lanovima sindikata,optuìo za izno{enje neistina u javnost,zbog ukazivanja na nezakonitu prodajudràvne zemlje optuìo nas je daonemogu}avamo Institutu da “legalnoobezbedi sredstva za investicije” i sumn-ji~io nas da spremamo svojinsku transfor-maciju koja nije u interesu zaposlenih.

MI SMO KRIVI ZA SVE

Mi smo optuèni da smo bili u prethodnom rukovodstvu, da smo upropastili Institut, dasmo hteli da ga privatizujemo, da smo napravili ogromna dugovanja, da smo tukli iposva|ali ljude. Progla{eni smo za nepoèljne i za “opasnost po Institut”. Upravni odbornas je u svom pismenom obra}anju svim ~lanovima sindikata, optuìo za izno{enjeneistina u javnost, zbog ukazivanja na nezakonitu prodaju dràvne zemlje optuìo nasje da onemogu}avamo Institutu da “legalno obezbedi sredstva za investicije” i sumnji~ionas da spremamo svojinsku transformaciju koja nije u interesu zaposlenih.



KAZNE ZA STAV U ODBRANI ISTINEU IZVE[TAJu O RADU I POSLOVANJU ZA 2005. GODINU SMO PROZVANI [TETOÎNAMA I

OVO JE ODGOVOR ODBORA POVERENIKA SINDIKATA NEZAVISNOST.

KO JE [TETOÎNA ¨^LANSTVO¨ ILI DIREKTOR?

RE{ENJE ZA ISTORIJU: STANJE LJUD-SKIH PRAVA U SRBIJI NA PO~ETKU

XXI VEKA

Pona{anje generalnog direktora dr Gorana Saratli}a je o~igledan primer me{anja uZakonom zagarantovanu autonomiju sindikata, kao i kr{enje slobode sindikalnog

delovanja i ravnopravnosti sindikata. Na ve}i broj upozorenja koja su usledila od stranesindikalne organizacije „Nezavisnost“ Instituta za kukuruz Zemun Polje, kao i od straneGS PUT „Nezavisnost“, direktor nije na{ao za shodno ni da odgovori, ve} nastavlja daljeonako kako njemu odgovara. Ovakvim svojim odnosom vr{i diskriminaciju zaposlenihkoji su svojom slobodnom voljom ~lanovi sindikata „Nezavisnost“. Zbog ~ega mu tolikosmeta izno{enje sindikalnih stavova? Zbog ~ega svi drugi zaobilaze a samo on govoriistinu? Kada je ve} nemogu}e razgovarati unutar firme prinu|eni smo da se branimo nasve dozvoljene na~ine i javnost je o tome obave{tena uz pomo} na{eg Granskogsindikata.

Poslednji dokaz koji potvr|uje da nemamo slobodu javnog izno{enja kritike jere{enje broj 2068/1 od 31.07.2006.godine kojim ka`njava Odbor poverenika ovogsindikata sa -10% od efektivnih mese~nih ~asova rada za mesec juli i unapred za avgust iseptembar na osnovu ocene rada. Po{to sa ljudske strane takav na~in komunikacije nijeispravan, vreme }e pokazati i koliko je to prihvatljivo od strane zakona po{to smo i poovom pitanju za{titu svojih prava zatraìli na sudu..

Ovde se radi o napadu na nas li~no, a ne kao predstavnike sindikata. Svest o tomeda SINDIKAT NIJE JEDAN ÔVEK, DA SINDIKAT, NIJE NI NAS OSAM, IMENOM I PREZI-MENOM, jo{ nije zaìvela. SINDIKAT SMO SVI ZAJEDNO I TO JE U NA[EM INSTITUTUNAJVE]I PROBLEM. NE MO@E SE TAKO PONA[ATI U KU]I KOJA JE DO PRE DVEGODINE ZAISTA I BILA SVETSKA.

Mi i jesmo ispred svoga ~lanstva da primamo udarce svakakve vrste i od toga neodustajemo, ma koliko bolelo. Zar otkazi na{im kolegama i progoni sve ovo vreme nisudovoljan dokaz na koje smo `rtve spremni brane}i svoje stavove i integritet Instituta.Koliko je ~lanstvo spremno da nas nesebi~no podrì, stvar je karaktera svakog ~lana koji~ini celinu. Svako neka nosi svoj teret, a mi poru~ujemo ISTRAJA]EMO.

OM

Â

KO

JU

JE

NA

MA

KA

O

INS

TIT

UT

U

GO

RA

N S

AR

AT

LI]

SV

E

SE

V

I[E

S

TE

@E

UP

OR

EDIT

E SA

MI

Zb

og

ra

znih

dezi

nfo

rma

cija

o f

ina

nsi

jsk

om

sta

nju

In

stit

uta

za

ku

ku

ruz

u m

om

en

tu s

men

e r

uk

ovo

dst

va u

sep

tem

bru

2004.

god

ine,

sma

tra

li s

mo z

a s

hod

no d

a i

stin

e r

ad

i p

red

sve

za

posl

en

e i

znese

mo f

ak

ti~k

o s

tan

je n

a r

a~u

nim

a I

nst

itu

ta s

ep

tem

bra

2004.

god

ine,

tad

a{n

ja k

red

itn

a z

ad

uè

nja

i d

a n

ap

ravi

mo p

ara

lelu

sa

tre

nu

tnom

fin

an

sijs

kom

sit

ua

cijo

m n

a o

snovu

d

ok

um

e-

na

ta U

O.

Nek

a s

vi z

ap

osl

en

i vi

de i

pro

sud

e.

Post

oji s

am

o j

ed

na

ist

ina

. N

i p

osl

e d

ve g

od

ine n

e p

rest

aju

ma

nip

ula

cije

ok

o t

og

a{t

a j

e b

ilo.

FIN

AN

SIJ

SK

O S

TA

NJE

IN

ST

ITU

TA

ZP

U

SE

PT

EM

BR

U 2004. G

OD

INE

Pri

lik

om p

reu

zim

anja

/pre

otim

anja

fu

nk

cije

gen

eral

nog

dir

ekto

rad

r G

oran

Sar

atli

} je

od

tol

iko

pro

ziva

nog

pre

thod

nog

ru

kov

odst

van

asle

dio

je

sled

e}u

sit

uac

iju

:

1. I

zmir

ene

sve

obav

eze

pre

ma

pro

izvo

|a~

ima

za 2

003

god

. iu

red

no

izm

iriv

anje

oba

veza

pre

ma

dob

avlj

a~im

a u

200

4 go

din

i.2.

Isp

la}e

ne

sve

obav

eze

dor

adn

im c

entr

ima

za u

slu

gu s

u{e

nja

id

orad

e, o

sim

Pan

~eva

k

ome

je I

nst

itu

t d

ugo

vao

1.00

0.00

0d

inar

a.3.

Uk

up

no

stan

je n

a d

inar

skim

ra~

un

ima

bilo

je

na

dan

24.0

9.20

04 g

od. 1

.427

.791

,63

din

ara.

4. N

a d

eviz

nim

ra~

un

ima

Inst

itu

ta n

a d

an 2

2.09

.200

4 go

d. b

ilo

jeu

ku

pn

o 28

3.17

6,15

EU

R-a

.5.

Do

kra

ja 2

004

god

ine

na

ra~u

n I

nst

itu

ta t

reba

lo j

e d

a p

rist

ign

ejo

{ d

eviz

nih

sre

dst

ava

po

osn

ovu

izv

oza

sem

ena:

- iz

Uk

raji

ne

i R

usi

je 1

50.0

58,5

0 U

SD

123

.450

,12

EU

R-a

- iz

Gr~

ke

281.

493

US

D (

gara

nci

ja m

enic

e)-

iz T

urs

ke

629.

000

EU

R-a

bru

to (

Hib

rid

izv

ozn

ik, d

eo r

obe

Hib

rid

ov).

U 2

005

god

ini

iz T

urs

ke

je u

pla

}en

o d

odat

nih

ok

o10

0.00

0 E

UR

-a p

o os

nov

u a

uto

rsk

og d

opri

nos

a za

pro

izvo

dn

juse

men

a Z

P h

ibri

da

u T

urs

koj

.6.

Na

zali

ham

a je

ost

alo

oko

600

t Z

P h

ibri

da,

a v

lasn

ik z

alih

abi

o je

In

stit

ut

za k

uk

uru

z.

Kre

dit

ne

obav

eze

Inst

itu

ta n

a d

an 2

7.09

.200

4 go

din

e bi

le s

u29

.000

.000

din

uk

up

no

i to

kod

dve

ban

ke:

1. K

ratk

oro~

ni

kre

dit

kod

Pri

vred

ne

ban

ke

u i

znos

u 1

9.00

0.00

0d

inar

a sa

dos

pe}

em z

a n

apla

tu 3

0.11

.200

4,

9.00

0.00

0 d

in. i

24.1

2.20

04. 1

0.00

0.00

0 d

in. G

aran

cija

za

izm

iren

je o

vog

kre

dit

abi

la s

u s

red

stva

od

izv

oza

u G

rck

u i

Tu

rsk

u (

gara

nci

ja m

enic

e i

akre

dit

iv s

tran

e ba

nk

e)

2. K

ratk

oroc

ni

kre

dit

kod

NB

G u

izn

osu

10.

000.

000

din

ara,

sa

dos

pec

em 0

8.10

.200

4 go

d. O

vo d

ugo

van

je b

ilo

je p

okri

ven

o ta

ko

što j

e In

stit

ut

na

dev

izn

om r

a~u

nu

ist

e b

ank

e im

ao 1

49.6

14.1

4U

SD

{to

je

u p

otp

un

osti

bil

o d

ovol

jno

za i

zmir

enje

kre

dit

a.

Por

ed n

ov~a

nih

i m

ater

ijal

nih

sre

dst

ava

va`n

o je

pom

enu

ti i

nem

ater

ijal

no

nas

le|

e k

oje

po

zna~

aju

ver

ovat

no

pre

vazi

lazi

nav

e-d

eno

mat

erij

aln

o. O

snov

ni

elem

enti

nem

ater

ijal

nog

nas

le|

a su

:

* U

spos

tavl

jen

o vl

asn

i{tv

o n

ad c

elok

up

nom

pro

izvo

dn

jom

ZP

hib

rid

a*

Rac

ion

aln

a p

roiz

vod

nja

sem

ena

i m

ale

zali

he

koj

e m

ogu

da

sefi

nan

sira

ju*

Pro

men

a n

a~in

a p

akov

anja

po

broj

u s

emen

a*

Pro

men

a d

izaj

na

vre}

e*

Uvo

|en

je n

ovog

sti

mu

lati

vnog

mod

ela

pro

daj

e k

oji

je p

ored

pre

uzi

man

ja v

lasn

i{tv

a n

ad

sem

ensk

om p

roiz

vod

njo

m b

iok

lju

~ni

fak

tor

za u

spe{

no

i fi

nan

sijs

ki

poz

itiv

no

pos

lova

nje

u20

04 g

odin

i.

Pos

ebn

o tr

eba

ista

}i

da

je u

200

4. g

odin

i za

vrem

e p

reth

odn

og r

uk

ovod

stva

po

osn

ovu

sud

ske

pre

sud

e, I

nst

itu

t za

ku

ku

ruz

isp

lati

oS

imi

Ivan

jeù

(k

oga

je z

astu

pao

ad

vok

atA

lek

san

dar

Tra

nd

osk

i, d

anas

pra

vni

zas-

tup

nik

In

stit

uta

) iz

sop

stve

nih

sre

dst

ava

30.0

00.0

00.d

inar

a.

FIN

AN

SIJ

SK

O S

TA

NJE

IN

ST

ITU

TA

ZP

U

SE

PT

EM

BR

U 2

006.G

OD

INE

Podse

}am

o d

a s

mo u

pre

thodn

om

bro

ju b

ilte

na izn

eli

~in

jen

icu d

a je d

an

a 3

0.1

2.2

005. dr

Gora

n S

ara

tli}

izja

vio

da je

su t

im d

an

om

izm

iren

a s

va d

ugovan

ja I

nst

ituta

pre

ma p

roiz

-vo|a~im

a, [

TO

JE

BIL

A J

O[

JE

DN

A, N

JEM

U L

AK

OIZ

RE

Ê

NA

, L

A@

U L

ICE

SV

IM Z

AP

OS

LE

NIM

A.

Pre

}uta

o je d

a k

aè d

a je s

a t

im d

atu

mom

izm

iren

sam

o d

eo

obaveza (

jedn

a {

est

ina)

ukupn

ih d

ugovan

ja p

rem

apro

izvo|a~im

a z

a r

od k

ukuru

za u

2005. godin

i. D

an

as

dugov-

an

ja p

o t

om

osn

ovu izn

ose

oko 3

0 .000.0

00 z

a r

od 2

005. godin

e,

a z

a o

vogodi{

nji r

od k

ukuru

za t

rebalo

bi da s

e o

bezbede s

redst

-va o

d o

ko 3

00.0

00.0

00 d

inara

. O

staje

nam

sam

o, da s

e i d

alje

beso

mu~n

o z

aduùje

mo k

od b

an

aka k

oje

su n

am

post

ale

najb

olji posl

ovn

i part

neri

.

Do k

raja

okto

bra

mese

ca k

redit

no z

aduèn

je I

nst

ituta

izn

osi

ce o

ko 4

00 m

ilio

na d

inara

i s

igurn

o c

e s

e u

ve}ati

{to

se

vid

i iz

zah

teva k

oji je u

pu}en

Upra

vn

om

odboru

, je

r te

k p

red

-st

oje

obaveze isp

late

pro

izvo|a~im

a z

a o

vu p

roiz

vodn

u s

ezon

u.

Ukoliko s

e s

ve t

o r

ealizuje

i s

tavi u m

ate

mati

~ki odn

os

ukup

-n

o z

aduèn

je I

nst

ituta

}e izn

osi

ti 5

.868.0

00.0

0 e

ura

, odn

osn

o4.4

50.0

00 e

ura

jer

ce s

e v

rati

ti d

eo d

ugova n

ovim

kre

dit

ima.

Na o

snovu s

vih

izn

eti

h p

okazate

lja d

ola

zi se

do f

rapan

tnog

zakljucka. N

aim

e, ako s

e u

zm

e u

obzir

cin

jen

ica k

oliko je k

red

-it

no z

aduèn

je b

ilo k

od p

reuzim

an

ja “

vla

sti“

, zati

m d

a je b

ruto

pla

ta I

nst

ituta

oko 2

0.0

00.0

00 d

inara

dola

zi se

do p

ora

àvaju

}e

isti

ne d

a s

u u

2006. godin

i sv

a s

redst

va z

a p

late

( u

klju~uju

}i i

regre

se z

a g

odi{

nji o

dm

or

) zapra

vo i o

bezbe|en

a iz k

redit

a a

ne iz r

ealn

ih p

rih

oda o

d p

osl

ovan

ja. K

oliko b

i te

k k

redit

na

zaduèn

ja izn

osi

la d

a n

ije b

ilo i o

nih

2.0

00.0

00 e

vra

od p

rodaje

zem

lje K

naufu

i E

uro

salo

nu (

to s

u n

avodn

o s

redst

va z

a in

vest

i-cije i n

iko n

e z

na g

de s

e n

ala

ze).

U m

e|uvre

men

u s

e n

ast

avlja

politi

ka p

resi

pan

ja iz {

upljeg u

pra

zn

o i d

ok s

e {

tam

pa o

vaj bil

-te

n u

zim

aju

se n

ovi kre

dit

i je

r su

on

i post

ali n

a{a

osn

ovn

aposl

ovn

a o

rije

nta

cija.

UO

ST

AL

OM

, B

RO

JKE

NE

UM

OL

JIV

O S

VE

GO

VO

RE

. [

TA

CE

BIT

I K

AO

I K

OD

SV

AK

OG

KR

ED

ITA

KA

D D

O\

EV

RE

ME

DA

SE

VR

A]

AJU

?GD

E S

U V

EC

JE

DN

OM

TE

ZL

AT

NE

KA

[IK

E?

11

Bro

j 03/N

ove

mb

ar

2006.

ZV

AN

I~A

ND

OK

UM

EN

T,

PO

DE

LJE

N~

LA

NO

VIM

AU

PR

AV

NO

GO

DB

OR

A

UO

KT

OB

RU

2006.

GO

DIN

E. N

AR

AV

NO

, S

VIM

IZN

OS

IMA

TR

EB

AD

OD

AT

IT

RI

NU

LE

[TA JE OSTALO OD OBE]ANJAPrilikom konkurisanja za mesto generalnog direktora, dr Goran Saratli} je dao svoj Program razvoja

Instituta za periodu od 2004-2008. godine. Za nekoga ko ga ~ita sa strane, nemaju}i veze sa prethodnimde{avanjima u Institutu, program moè da izgleda savr{eno. Vreme je pokazalo da je sve lako napisatiali te{ko i sprovesti u delo. Dajemo Program skoro u celosti jer ne verujemo da su svi imali prilike da ga

pro~itaju. Naro~ito su zanimljivi delovi o nau~no istraìva~kom radu i zapo{ljavanju, kao i o ukidanjuprivilegija (skoro sve je ura|eno suprotno od onoga {to je u programu prezentovano, a ~ime mu se

verovalo).Posebnu pa`nju treba obratiti na poglavlje VI VLASNI^KA TRANSFORMACIJA. Nijednim svojim

dosada{njim radnjama vezanim za vlasni~ku transformaciju Instituta, nije pokazao da bira najboljina~in za sve zaposlene, kao {to je napisao, “da Institut ostane u rukama zaposlenih i penzionera, da

ostane u vlasni{tvu onih koji su ga stvarali i danas stvaraju”. îje interese zastupa, ako ne zaposlenih uInstitutu. [ta je sve ispunio, prosudite sami...


IZ O V O GO P{I RNOGDOKUME NT A

OBJ AVLJ UJ EMOS A MO

NAJ ZANI MLJ I VI J EODL OMKE

ZANI MLJ I VOSTI

[TA JE SA FARMOM SVINJA U KRNJE[EVCIMA ?Malo zaposlenih zna kojim se sve metodama sluìo generalni direktor Goran Saratlic kako bi se oslobodio na{eg presed-

nika mr Radeta Jovanovi}a. Jedna od primenjivanih metoda bilo je i davanje radnih naloga koje je nemogu}e uraditi a kako bi njihovo neizvr{avanjebio argument za davanje otkaza. Jedan od posebnih takvih ¨bisera¨ bio je i radni nalog 912/1 ili Ïzrada elaborata oprav-danosti izgradnje farme za gajenje i tov svinja u okviru Odseka za proizvodnju – Krnje{evci i to u roku od 15 dana. Vi{e jenego zanimljiva prepiska izmedu Saratli}a i Jovanovi}a. Da podsetimo, vi{e se o izgradnji pomenute farme u Krnje{evcima nije progovorila ni re~, a za ove dve godine nije reali-zovan jedan mnogo va`niji elaborat u okviru tehnologije ~iji je idejni tvorac ba{ i bio Rade Jovanovi} - Pogon za proizvod-nju prehrambenih proizvoda u Institutu za kukuruz. I pored toga {to je dobijen kredit za ovaj projekat vi{e od dve godine on nije realizovan a kad }e- ne zna se. Zna~i, oni nemogu ni za dve godine ono {to od drugih traè za 15 dana. Ostalo je nejasno za{to je direktor èleo farmu svinja ba{ uKrnje{evcima. Mo`da iz razloga {to je gospodin Saratlic emotivno vezan za Krnje{evce, obzirom da je u tom selu i imeno-van za direktora Instituta za kukuruz.Od kako su se “oslobodili” Radeta, Zlatne medalje i novi proizvodi ne stanuju vi{e ovde. Bar dok se ne vrati dr Rade

Jovanovi{ ili dode neko njemu sli~an.



Kao nepoèljna pojava u poslednje vreme susve ~e{}i odlasci kvalitetnih stru~njaka iz

na{eg kolektiva. Poslednji takav primer jeodlazak dr Gorana Todorovi}a koji nije nikogaostavio ravnodu{nim dok je mnogima izsada{njeg rukovodstva laknulo.

Red je da podsetimo svoje kolege, ali i upoz-namo one koji su kao rezultat novog talasakadrovskih egzibicija, do{li u Institut za kukuruz:Ko je zapravo dr Goran Todorovi}? Goran Todo-rovi} - ve~iti opozicionar svega {to je nazadno.

Selekcionar koji je stvorio preko 20 ZP hibri-da. Stru~njak je od koga se tek moglo o~ekivati,da u vrhuncu svoje stvarala~ke energije, da ve}idoprinos u stvaranju novih hibrida-osnovnoj inajva`nijoj delatnosti Instituta za kukuruz. Bio jeu~enik i prvi saradnik jednog velikog ~oveka istru~njaka, kakav je bio dr Ilija [atari} Verovatnoje video dalje i bolje od drugih {to uostalom i jesteosobina samo najumnijih ljudi. Titula jednog odnajmladeg internacionalnog majstora misaoneigre kakav je {ah, samo je jedan od dokaza ovekonstatacije. Po onima koji u svakome pronalazesamo ljudske mane i rukovo|enje Institutom jebila za njega {ahovska igra, ali lo{a.

Kao dobar poznavalac na~ina rada Instituta,pre vi{e od 10 godina rekao je tada{njemrukovodstvu, da je prodaja stare farme u Zambijikatastrofalno lo{ potez i da }e se milionski kapi-tal Instituta pretvoriti u vrednost fla{e kisele vodeu hotelu u Lusaki, nismo ni slutili da je rekaonajve}u mogu}u istinu u koju smo se naàlost svibrzo uverili. Ta njegova izjava zabeleèna je i navideo traci i moè se na}i negde sakrivena ufiokama Instituta. Danas je pri~a o na{oj farmi uZambiji dekretom zabranjena. Tako je Todorovi}

bio najglasniji kada je svima ukazivao na nepotre-ban vazalski odnos sa Hibridom, gde su se godi-nama prelivale pare iz Instituta zbog li~nih intere-sa nekolicine ljudi. Tako|e, kritikovao je mafi-ja{ku prodaju Institutske zemlje na najatraktiv-nijim lokacijama, koja je pod firmom objekata uizgradnji, deljena privatnicima. Iz tih razlogaodbrane svojih stavova je i konkurisao za mestodirektora Instituta a ne zbog vlastoljublja ({to jepostalo pravilo u ZP). Hteo je svima da pokaè idokaè ispravnost svojih stavova. To je i dokazao.Radio je druga~ije od onih kojima je godinamazamerao kritikuju}i ih kao ~lan Nadzornog odbo-ra. Kao direktor, iako u po~etku od mnogih ospo-ravan, pokazao je na pravi na~in kako sedoma}inski posluje. Ukinuo je pojedincima sveprevilegije gde su se godinama odlivaleInstitutske pare i punili ne~iji dèpovi. I u{tedelose 200.000 eura za godinu dana. Nastavio je daìvi skromno i nenametljivo kao i pre toga (dokaznjegove skromnosti neka posluì ~injenica da jenekoliko njegovih saradnika imalo ve}u platu odnjega, {to se moè proveriti) {to mu nimalo nijesmetalo da sa timom saradnika vodi Institutuspe{no. Neosporna je ~injenica, da je rukovodst-vo, na ~ijem je ~elu bio on, uradilo ono za {tamnogi ne bi imali hrabrosti, promenilo strukturuvlasni{tva semena, i tako postavilo sistem gde jeInstitut prvi put u svojoj istoriji postao vlasniksvog semena. Ta ~injenica je i bila glavni razlogbrze konsolidacije Instituta. Uveo je red u eviden-ciji na poslu ba{ zbog onih koji su godinama kas-nili na posao i nisu redovno dolazili, a na àlostba{ oni su ti koji su sada rukovodioci. I nikadanije iskoristio pravo da nekoga ozbiljno i kazni.Nije lako a ni preporu~ljivo promeniti nekomeìvot obi~nim potpisanim papirom.

Ogovarali su ga iza le|a, {to je nepisano prav-ilo komunikacije u Institutu. Nije imao vremenada se bavi takvim stvarima, trebalo je vratitinasle|enih 120 miliona duga. I zbog toga je bioarogantan. Nikada nije mogao da slu{a debatekoje na kraju izgube svaki smisao. Povla~io seuvidev{i da je netrpeljivost prema njemu po~elada uzima sve vi{e maha. Uvek je bilo i bi}e ve~itihnezadovoljnika. Sa funkcije direktora smenjivalesu ga njegove kolege, i nije bilo va`no {to on vi{ene}e biti direktor ve} {to se ru{i ceo sistem poslo-vanja, koji je tek profunkcionisao. Taj sistem jeprogla{en èljom za privatizacijom. I svi iz timarukovodilaca su progla{eni lopovima i mogu}imkupcima sveop{teg dobra -Instituta. Istovremenoje preìvljavao i porodi~nu tragediju. Ali, zlobi ipakosti nema kraja. Kad je postalo jasno da je usvemu bio u pravu po~ela su najbrutalnijaomalovaàvanja. Goran Todorovi} im nije pruìotu vrstu zadovoljstva, ve} je oti{ao. I tu ih je mati-rao. êkao je dve godine da mu dokaù navodnemalverzacije. Jednostavno nije hteo da vi{e nosibreme krivca bez krivice. Napustio je Institutskromno i sa jo{ jednim proro~anstvom. “Ove jekraj - ZP Institutu, nema spasa, za poslednje dvegodine uni{teno je ono {to je stvarano 60 godina”.

Svojim odlaskom èleo je i da za{titi svojekolege koje su bile uz njega i da dokaè da onzapravo vi{e nikad ne bi poèleo da bude namestu generalnog direktora Instituta.

Ostao je sinonim skromnosti, pameti ipo{tenja svega onoga {to se naàlost vi{e uInstitutu ne ceni. Svojim odlaskom matirao je jo{jednom po ko zna koji put svoje protivnike.Nadamo se da }e se vratiti. Do tada neka duvaju...neki novi vetrovi.

[AH-MAT OD VELEMAJSTORA

DA SE NE ZABORAVIKao svedo~anstvo na vreme koje je iza nas smatrali smo za shodno da se podsetimo na pismo

koje je mr Rade Jovanovi} u svoje ime uputio Sartali}u u momentu kada mu je uru~en otkazugovora o radu. Ovaj dokument je bio uredno zaveden i nalazio se na oglasnoj tabli. Za one

koji ga nisu pro~itali ili koji su ga zaboravili prenosimo ga u sa malim skra}enjem a na ~itaoci-ma je da prosude sa sada{nje vremenske distance koliko je bilo vizionarsko. Vreme sve

pokazuje. Svaki komentar je izli{an.

GORANE SARATLI]U... NEMOJ SLUÂJNO DA POMISLI[ DA SI ME ZAPLA[IO ILI PONIZIO SVOJIM OTKAZOM. DANAS JE NAJVE]A PRIV-ILILEGIJA I ÂST U INSTITUTU ZA KUKURUZ OD TEBE DOBITI OTKAZ. TI I TVOJ ¨STRU^NI TIM¨ STE NAJVE]A SRAMOTA ZA OVU KU]U ODNJENOG POSTANKA. UOSTALOM OD KADA STE IZVELI PU^ TI I TVOJI MENTORI SE I NE BAVITE DRUGIM STVARIMA OSIM [TO SMI[LJATEKAKO DA ME SE RE[ITE. PO[TO VAM TO NIJE USPELO UZ POMO] DU[ICE JAKOVLJEVI], SLA\ANE @ILI], SADA SI SE DRZNUO ... DA POD-METNE[ SVOJE PRIVATNE BATINA[E IZ ¨PRO GARDA¨ DA DAJU LA@NE IZJAVE I UZ POMO] ... ZLATE NESTOROVI] ( JER JE POPUSTILAPRED VA[IM UCENAMA) OSTVARUJE[ SVOJ BEZUMNI CILJ. ZA[TO ZLATA NE SAOP[TI I DEO RAZGOVORA KAD SI MI PRE IZVESNOG VRE-MENA NA KAPIJI INSTITUTA PRETIO SVOJOM MAFIJOM KAD JE TAKO ÂSNA KAO SADA KADA JE NAVODNO ÛLA I NE[TO [TO I NIJEREÊNO? ZAR MISLI[ DA ]E NEKO POVEROVTI U OVAKVE VA[E PRLJAV[TINE U TVOJOJ I HAD@I-VUKOVI]EVOJ RE@IJI. DEMONSTRIRA[NEKU ¨VELIKU MO]¨ DELJENJEM OTKAZA I KA@NJAVANJEM LJUDI BEZ IKAKVOG OSNOVA PREME[TAJU]I IH SA MESTA NA KOJIMA SUPO[TENO I VREDNO STVARALI DOK ISTOVREMENO SA SVOJIM MENTOROM HAD@I-VUKOVI]EM VODI[ INSTITUT U PROVALIJU IZ KOJENEMA POVRATKA. UMESTO DA U PRODAJNOJ SEZONI SVE SNAGE ANGA@UJE[ U PRODAJI SEMENA TI KRSTARI[ PO CELOJ ZEMALJSKOJKUGLI I BAVI[ SE MARGINALNIM STVARIMA A ZA EVIDENTNU KATASTROFU U KOJU NAS VODITE OKRIVLJUJE[ LJUDE IZ SINDIKATA¨NEZAVISNOST¨ KOJE JA SA PONOSOM PREDSTAVLJAM. SVI NORMALNI LJUDI OVE KU]E ZNAJU DA RAZLOG MOG OTKAZA NIJE MOJE¨NEDOLI^NO PONA[ANJE¨ VE] MOJA HRABROST DA VAM ISTINU KA@EM U LICE I [TO SAM STAO NA ÊLO LJUDI KOJI SE SUPROSTAVLJA-JU VA[EM BEZUMLJU NA KOJEM BI VAM I STALJINISTI POZAVIDELI. TAKVIM METODAMA STE ME SMENILI I IZ NADZORNOG ODBORA (GDE SAM TE DOVOLJNO DOBRO UPOZNAO KO SI I [TA SI ) U NAMERI DA ME U]UTKATE. TO [TO SAM PREDSEDNIK SINDIKATA JEDINONISTE PREDVIDELI U SVOJOJ PRLJAVOJ RE@IJI PA VAM SADA OPET SMETAM IZNO[ENJEM DRUGOJAÎJEG MI[LJENJA NA VA[IM JED-NOUMNIM I BEZUMNIM UPRAVNIM ODBORIMA I SKUP[TINAMA. DA LI SI SE IKADA SARATLI]U ZAPITAO ZBOG ÊGA MI TOLIKO VELIKIBROJ LJUDI VERUJE I PORED VA[E NAJPRLJAVIJE KAMPANJE? ZATO [TO SAM SVE ONO [TO TI NISI ALI ]U BITI TOLIKO KULTURAN DA TONE NAPI[EM JER U INSTITUTU TO MOGU DA ÎTAJU I TVOJA DECA. GORANE SARATLI]U JA ]U SE MO@DA NEKAD I VRATITI I INSTITUT ZAKUKURUZ ALI ]E TVOJ ODLAZAK BITI MNOGO NESLAVANIJI NEGO [TO MO@E[ DA SANJA[ I U NAJGORIM SNOVIMA. TVOJ JEDINI USPEHBI]E TO [TO SI USPEO DA UZ POMO] HAD@I-VUKOVI]A, NADE DOBRI] I NJIMA SLI^NIH UNI[TI[ INSTITUT A LJUDE KOJI SU NEKADZAJEDNO STVARALI I @IVELI KAO JEDNA PORODICA POSVA\A[ DO TE MERE DA IH VI[E NIKO NE MO@E POMIRITI. NO MO@DA JE TO I BIOVA[ CILJ UOSTALOM SVE ]E POKAZATI VREME. ONO I BOG SU JEDINE SUDIJE SVIMA NAMA. ZAR TI DA SE DRZNE[ DA JEDNOM OBRADUSTOJNI]U IZBACUJE[ HIBRIDE IZ KOMISIJE?. ON JE I IAKO MRTAV - BESMRTAN ZBOG SVEGA [TO JE URADIO A TI I ONI KOJI TE SLEDE STEUMRLI ZA SVAKOG NORMALNOG ÔVEKA I IZGORE]ETE U SOPSTVENOM ZLU I OHOLOSTI KOJE NOSITE U SEBI. ISTINA SE NE MO@ESAKRITI

PS. NIJE DOVOLJAN SAMO [E[IR DA BI NEKO BIO GOSPODIN A POSEBNO DIREKTOR INSTITUTA.MR RADE JOVANOVI]30.juna 2005. godine


Jo{ jedno svedo~anstvo èlimo dasa~uvamo od zaborava. Spisak ~lanova

kolektiva koji su {trajkovali BRANE]IINSTITUT. Ako se izuzmu ~lanovi izKrnje{evaca po ~ijoj izjavi su samo dopisanimoèmo samo da kratko prokomentari{emogde su i {ta trenutno rade, to jest kako jesvako od njih nagra|en za u~e{~e. Po|imoredom po spisku. \or|e Hadì Vukovi} -idejni vo|a i tvorac kompletnog razdora ukolektivu (ili se samo folira da je tolikomo}an) je i pored toga {to je navr{io 67godina ìvota van svih zakonskih normiostao u radnom odnosu a jo{ je pride, pono-vo izabran za predsednika sindikata.Nabavka ure|aja i popravke, Gr~ka i Vrdniksu samo neke od privilegija koje je zadrào.Petar Piper, posle toliko godina kona~no suljudi uvideli njegove ogromne intelektualnei radne vrednosti, postao je predsednik UOi rukovodilac Centra za doradu semena,Zoran Jankovi} - jedan od vo|a {trajkadobio ~lanstvo u Skup{tini i redovnaslu`bena putovanja u dragu mu Gr~ku,Dragan Trifunovi} srednja stru~na spremamu je bila dovoljna da postane predsednikSkup{tine i dobije mesto rukovodioca uKrnje{evcima (smenjen Kol~ar sa fakultet-skom diplomom jer je Trifunovi}uispostavio ra~un za kori{}enje institutskemehanizacije), Zoran Stojanovi} - ~lanSkup{tine za posebne zasluge oko jurenjape~ata i sprovo|enja alko testa, BiljanaKolinski - ~lan Skup{tine, sa posebnimzadovoljstvom prebrojavala neprijatelje,ube|ena da je u pravu, Mirjana Vuleti} -~lanstvo u UO, tvrda struja, Sanja @ivanovi}- ~lanstvo u Skup{tini i sekretarica general-nog, Ana Ili} - zadràla pravo na {etnju, svelagano pa do penzije, Nada Dobri} - kursdaktilografije je bio dovoljan za ~lanstvo uSkup{tini i mesto sekretarice sa posebnimkoeficijentom, Violeta An|elkovi} - ni manjeni vi{e nego direktorka broj jedan za nauku,plus privilegije za ìvotnog saputnika koji ine mora da dolazi na posao, Vojka Babi} -~lanstvo u Skup{tini i mesto referenta zasaradnju sa inostranstvom, Milosav Babi} -zamenik direktora i naravno putovanja uîle, nije sporno {ta ne zna ve} kako to dane zna, Nenad Deli} - ~lanstvo u UO isaradnja sa inostranstvom koja podrazume-va ~este devizne dnevnice (pogotovu kad sezapita - kuda ovo vodi), Slavko Lakovi} - dorevolucije anonimus, posle nje postao vrlovaàn faktor- miljenik i ~ovek od poverenjanovih vlasti, Slavenka Volarevi} - ~lanstvo uSkup{tini i sekretarica zamenika (kao i imu-nitet od alko testa), Dragana Luki} i MirjanaMiljkovi}- htele su drugog kandidata pa senisu mnogo ovajdile, Zorica \uri~kovi} -ostala \okina desna ruka i ne mora u penz-iju. Zaduèna da, u pauzi dva otvaranjapasijansa, sa oglasne table skida materijalsindikata Nezavisnost, Milinka Radovano-vi}- zadràla sve previlegije - moè da igraigrice do mile volje, ima zaduènje da vrbu-je ~lanove iz Nezavisnosti i da ih pla{i sman-jenjem plata ukoliko ne pre|u kod \oke,

Goran Stankovi} - ~lanstvo u UO i mestorukovodioca selekcije, Slavica Stankovi} -nije bila najbolje upu}ena, Dragica Ivanovi}- ~lanstvo u UO i direktor laboratorije (malose pokolebala ali je jo{ uvek na liniji), JelenaLevi} - ~lanstvo u UO ( mali ekcesi su jojopro{teni, vi{e ne talasa, bolje re~eno nikoje ni{ta ni ne pita) i dobra plata savetnikadirektora, Bisenija Pa{ajli} - visoko koti-rana, odli~no pla}ena za gledanje u {olju,dobila na ceni {to je na pravoj strani, GoranSaratli~ - zbog njega je i vo|ena revolucija,plata svetska (oko 200.000) privilegijecarske ( put oko sveta za manje od godinudana), Vesna Lazi} - direktorka broj dva zanauku, ima li ve}e nagrade, Mir~etaVidakovi} - nau~ni saradnik, plata savetni-ka, ~lanstvo u UO i mogu}nost da i daljeradi privatno, @ivorad Videnovi} - savetnik,saradnja sa Rusijom i Ukrajinom sa pri-padaju}im dnevnicama. I nije neka nadok-nada za nekog ko je dao veliki doprinos uprevratu, lli} Mile - mesto kod Franje,placevi u Zemun Polju i mo`da \okinomesto - nadoknada po meri, Srba Bo{kovi}-i dalje u pozadini ali mu nije zaboravljena

zasluga u revoluciji, Nata{a Srbinovi} - datstan solidarnosti na navodno ~uvanje -kona~no je ova revolucija ispravila neprav-du - zaboravila ko je prevario za prethodnistan, Milun Jovanovi} - on je uvek bio napravoj strani zato je i dobio od Instituta kaonijedan doktor. On je veliki prijatelj direkto-ra. I na kraju, Novica Jovanovi} koji je biorevolucionar iz inata kao i uvek. Za koga iza {ta, ne zna se.

Izvinjavamo se svima koje nismopomenuli. Neki su se vrlo brzo pokajali, adrugi su avanzovali i bez {trajka. Trebalo imje vremena da shvate na koju }e stranu. Koda vi{e.

Dakle, vreme je pokazalo da se revoluci-je isplate. Posmatrano sa strane, moè vamse u~initi da su neki osvajali svoje li~neprivilegije a sve kroz prizmu op{teg intere-sa.

I zato bar neka ovaj spisak ostane zauspomenu svima u Institutu da baremznamo kome da zahvalimo za blagodeti kojesu nam oni omogu~ili.

HVALA VAM [TO STE NAS SPASLI.

GDE SU SADA I [TA RADE REVOLUCIONARIKOJI SU NOSILI BED@EVE (TRAGIKOMI^NA PRIÂ IZ NA[EG SNA)

Bilten ODBORA POVERENIKA GS PUT “Nezavisnost” INSTITUTA ZA KUKURUZ “ZEMUN POLJE”11080 Zemun, Baji}a 1; Kontakt: 063/383-172

Grafi~ka podr{ka: Dragan Stojkovi}/MOST ART/[tampa: FLE[ Zemun

Evo, deco moja, provedoh ~etrdeset ineku godinu u mukotrpnom radu i

marifetlucima pa uvi|am da je vreme dapobegnem iz mog i samo mog Zavoda(PZ) a ove re~i pi{em u pero advokatuTrtovskom. E, red je da vam, deco moja,preko pri~e o mom ìvotu na najbolji na~inprikaèm i rad na{e firme. Ceo svoj radnivek sam proveo u prljavim intrigama ipohlepi u ovoj firmi. O tome kako sam seigrao ljudima, ponajvi{e direktorima, kojesam li~no postavljao ispri~a}u u kratkim ijasnim crtama. Ja sam ustvari obi~an {raf-ciger majstor (dugo sam taj predmetnosio u zadnjem dèpu farmeri-ca) koji je uvidev{i da sudirektori mnogo volelivlast i pare, to iomogu}avao i sebi injima. I vidite, to zgrtanjepara je i bio moj osnovniìvotni moto. To mi jeuspevalo pre svega zah-valjuju}i momneprevazi|enom talentuspletkarenja i mu}ki. Ja sam rukovo|enpohlepom ve}ine rukovodilaca PZ i upravl-jao ovom firmom, pa sam firmom vladaoja, a ne oni. Ja sam zapravo par zadnjihdecenija odlu~ivao ko }e biti primljen, ko}e gde raditi, koliki }e mu biti koeficijent.Pitate se sigurno kako sam to uspevao.Lepo, sakupimo se nas nekoliko, odnosnoja, Biber~e, Dobra, Steva i [kilja i prvoskujemo plan. Mi se dogovorimo kako}emo da menjamo aktuelne i postavljamobudu}e i tako da vladamo, a to nam jebogami polazilo za rukom skoro svaki put.Zbog te na{e osobine su nas i cenili direk-tori i kad se pogleda {ta su nam sveomogu}avali, ovaj na{ zanat je bio zaistazlatan. A raja ko raja. Da{ im malo crkav-ice odvede{ na Mrdnik i samo {to te neljube tamo gde sunce ne sija. Taj Mrdnik}u da slavim. To je bilo moje kraljevstvo. Janjima dam na{u robu, oni meni debeluproviziju a ja i svi moji tamo jedemo i pije-mo do mile volje. Na moj konto leù pare araja mi jo{ i zahvalna {to se tamo ba{karikoji dan, pa mi se jo{ i klanja. Svi sugledali svoje sitne interese, da mogu da seumesto, da rade ba{kare nekoliko dana umom kraljevstvu. Tu su najvi{e i{le mojemezimice. Zbog tog Mrdnika sam i kodèna bio na ceni. Naravno, ja samodlu~ivao ko }e i tamo da ide. Ja sam odsvih upravnika koje sam postavljao traìo -ugovarom sve opravke ure|aja i opreme una{oj firmi. Dakle, niko nije mogao da udeu na{ PZ i bilo {ta da radi bez moje saglas-nosti. A to je zna~ilo da sve delimo fifti-fifti. Bio sam poznavalac svega i sva~ega aposebno rashladnih ure|aja. \enka i jaimali smo za te poslove zajedni~ku firmu.

Kada bi neko pogledao sve te ra~une, shva-tio bi da ni fabrika sladoleda nema toliketro{kove za rashladne sisteme. Tako je biloi sa nabavkom bilo koje opreme, a toga jeovde bilo toliko mnogo da nisam stigao nisve pare prebrojati. To je meni bilo nasled-stvo od moga dede. Eto, kako sam ja, decomoja, uvek imao najbolja kola na kojima sumi svi zavideli. Mnogi su me i sa titulomoslovljavali jer ja zbog svega ovoga i jesambio ve}i doktor od svih ostalih. Svi su seoni menjali samo sam ja ostajao kao neza-menljiv. A ra~un sa Kipra i ke{ koji sam nasvoje ime podizao je bio prava poslastica.

Pa nisam valjda lud da njima dajempo hiljadu maraka a da ne naplatim

svoj potpis.

Tu sam se obezbedio za celiìvot. Od onog usputnog posla ufirmi imao sam tek dèparac.

Nikad nikom nisam polagaora~une, niti }u, jer se uvek i

podrazumevalo da su moje pare.Davao sam po svom naho|enju poza-

jmice i pomo} ~lanstvu i oni su me smatraliboànstvom, jer su bili izabrani. Eto, nazadnjoj skup{tini su me pomogli iAksentije i Biber~e i Ali Baban i predloìlida budem doìvotni, i raja je to sa odu{evl-jenjem prihvatila jer svi znaju da sam jaNAJBOLJI. Ustvari, niko ne sme ni dapisne jer ih sve, ukljucujuci i Aksentija,drìm u {aci sitnim ustupcima i nazoviuslugama. Kada je u na{ PZ do{ao IvanSimo` sa mesinganim {ipkama, a posle nastuìo, tu sam se u dogovoru sa njim odprvog dana maksimalno angaòvao. Mojzadatak je bio da {to vi{e zamutim kao i dasve {to na{a firma preko advokataRoki}a proba da uradi cinkarimna{em Trtovskom, tako da smo nakraju zajedno ojadili PZ i bratskipodelili brdo love. Zato je sadaTrtovski na{ dragi, porodi~niadvokat i svi su ga moji zavolelikao najro|enijeg.

Smene su mi bile posebno mile. Akoneko 'o}e na vlast, sednemo i dogovo-rimo se kako }emo da delimo plen. Evo,poslednji put sam postavio ovog na{eggolu`dravog Aksentija. Dete voli vlast, ared je da mu se pomogne, posebno {to mije obe}ao sve {to sam traìo. Organizujemonas nekoliko prvo {trajk. No imali smoproblem {to su svi na{i {trajka~i bili tolikozamenjivi da nas niko i nije prime}ivao da{trajkujemo, nego su nam se i smejali.Probali smo i sa bedèvima (PANTELIJA ISNOT DEAD), a ustvari smo sami sebiskakali u stomak. Posle organizujemoizbore. Posle smo traìli vezu da nam za5.000 komada upi{e u registar mezimce i

sve legne. Svim podanicima smo obe}alibolja mesta i para k'o blata da bi }utali kaozaliveni. Obe}ali smo im i zaposlenjenekog iz familije sve do ~etvrtog kolena ilisvastike po èninoj liniji. Najvi{e me jepogodilo {to mi je onaj [ahovi}, koji me jejedini od svih pro~itao, ukinuo sve mojezaslu`ne privilegije. Ukinuo mi auto iposebno Mrdnik i bacanje pikada, a i pri-hodi od provizija za nabavke i popravke suse zna~ajno smanjili. Zamislite, ni ra~un od400.000 koji smo nekoliko nas vi|enijihnapravili dok smo obilazili radni~ku klasuu Mrdniku nije hteo da plati. E, njega sam,sa posebnim merakom menjao. Posle je tre-balo da sve bude lako, no iskomplikova se,i to dosta. Ovaj Aksentije, voli da putuje pobelom svetu, a voli i pare koliko i ja. Svevoli, a ni{ta ne zna, i sve radi naopako. Svese otrglo kontroli, a u poslednje vreme i onme kao pomalo izbegava, a ja moram da}utim ili }e me poslati u zaslu`binu. Ima zamene keca iz rukava i ne smem da gaizazivam.

Bilo je kasno da ga menjam, a na{ plan daPZ prigrabimo sa ortacima se moraopromeniti. Proba}emo da na brzaka ne{tosmutimo, kako bismo bacili pra{inu svimau o~i, da se ne vidi da smo sve sjebali. Sad sam raji obe}ao stanove u centrumahale, samo da }ute i da me slave. Samoda se ne dosete Zidogradnje. Za sada tosre}om niko i ne pominje.

I na kraju, do{lo je vreme da nekomostavim svoje mesto u Zavodu. [efketusam, za izdaju {to je prodao svoje bio

obe}ao moje mesto, ali sad se tu injemu mnogo {to{ta kompliku-

je. Njega ~ak ni ovakoposlu{na raja ne}e, pa jena velikim mukama, nitamo ni ovamo. On jesteuvek ma{tao da bude JAali kao {to rekoh, ja sam

neponovljiv. Drugi pre-tendent je Mi}ko ali mislim

da mu je dovoljno onih 36ari + traktor + igrali{te na kome

}e i moj unuk igrati lopte. Bilo bi mu malomnogo.

Zato vam, deco moja, moram re}i da meniko od vas nije dostojan. Ipak sam ja,deco moja, nezamenljiv pa predlaèm dabudem doìvotni. Mene ovakvog svioboàvaju i ve}ini sam bio i ostao idol.Samim tim, sve {to imam ostavljam sebisamom, jer u vas, deco moja, sve zajednonemam ni malo poverenja.

P.S. Svaka sli~nost sa stvarnim licima idoga|ajima je slu~ajna

PANTELIJIN TESTAMENT( SATI RI NA PRI A I Z NA[EG SNA)

izdanje odbora poverenikainstituta za kukuruz … sindikata nezavisnost/bilten izk-03.pdf · na~in...

Documents