Izdanje za septembar, 2011.

godine

CENTAR ZA KULTURU DIJALOGA

Debatne novosti, br. 9, septembar 2011. godine

SVAKO UMNOŢAVANJE I KORIŠTENJE SADRŢAJA IZ NOVINA JE VEOMA POŢELJNO!

Cijena: 0 KM + obaveza da ponekad napišete ĉlanak za novine Izlazi mjeseĉno, a nekada i ĉešće .

Member of IDEA

The International Debate Education Association

Member of WSDC

Member of NGO Council

Member of Mreţa pravde BiH

„Sporazum između Grada Sarajeva i NVO“

NEW YORK

“Izjava o međusobnom kontinuiranom izvještavanju sa ciljem uspostavljanja transparentnosti rada svih

angaţiranih sektora i otvorenog dijaloga među njima u rješavanju problema maloljetničkog prestupništva.”

TACSO BIH: „Prevention Circle (Coordination, Information, Respect, Cooperation, Law, Education) - Building Common Strategies against

Juvenile Delinquency in B&H“, VII javna debata „Poĉinioci i ţrtve kriviĉnih djela su naša djeca – sprijeĉimo maloljetniĉko prestupništvo“,

Sarajevo, maj 2010. godine

Debatne novosti 9 Riječ urednice

BIH U OČIMA REGIONA

Ĉudna je ovo neka drţava i narod(i) - ono što je svugdje u svijetu prirodno, ovdje nije, ovdje se

sagledava kroz raznorazne prizme podjele i jeziĉko-semantiĉke razlike, tako da se ĉesto sjetim reĉenice

iz jednog filma: „Lijepa neka drţava, samo još da je naseliti normalne ljude u nju“. Tako ja dugi niz

godina ţivim u uvjerenju da moja zemlja ima problem samo sa sopstvenim drţavljanima, ali ovog ljeta

me doĉeka zabrinjavajuće buĊenje iz iluzije.

Vjerovatno ste svi vi do sada imali priliku da ĉujete za medijski rat koji je Hrvatska povela protiv

drţavljana BiH, oznaĉavajući ih kao višak na makarskim plaţama, kao ljude koji „silaze“ na more, koji

(nekom ĉudnom misterijom) doĊu na more i ne potroše nijednu kunu, koji još uvijek ţive u vijeku u kome

nije izmišljen taolet, pa nuţde obavljaju jedino u moru (i tako bih mogla još dugo)... Biću iskrena, nije

ovogodišnji novitet da Bosanci i Hercegovci imaju problema sa medijskim natpisima u toku ljetne

turistiĉke sezone u Hrvatskoj, poĉelo je to i prošle godine izjavama dotiĉne novinarke, koja da ironija

bude veća – ima porijeklo iz Hercegovine, pa se valjda postidjela svojih korijena i pokušava da ih sakrije

omalovaţavajući svoje sunarodnjake, ali ovu izjavu nisam doţivljavala ozbiljno i jedini stav koji sam

imala je da se radi o primjeru lošeg novinarstva. MeĊutim, ove godine postalo je ozbiljnije. Ove godine

sam shvatila da se više ne radi o pojedinaĉnom stavu, pojedinaĉnom novinarskom ispadu, već o

opšteprihvaćenom stavu u susjednoj nam drţavi Hrvatskoj (naravno, pod ovim ne mislim na globalni

stav drţavljana, već onaj koji se iskazuje u medijima, koji bi trebalo da rade u interesu naroda). Kako to

da urednici novina mogu biti ljudi koji podrţavaju etiketiranje jednog naroda samo na osnovu toga koliko

novca ima i iz koje drţave dolazi, a što je, sasvim iskreno, neofašistiĉka ideologija? Gdje su nestali

brojni kodeksi novinarske profesije i etike i kako je moguće da Hrvatska (osim pojedinaĉnih izvinjenja

drţavljanima BiH) ne kaţnjava i ne reaguje na ovakve natpise? Gdje su nestala pravila o istinitom i

argumentovanom izvještavanju u medijima, na osnovu kojih bi se vidjelo da su drţavljani BiH najbrojniji

turisti u susjednoj nam drţavi, koji moţda ne troše milione kuna na ljetovanje, ali troše sasvim dovoljno

da se prema njima iskaţe poštovanje i gostoprimstvo. U zemlji u kojoj gotovo da nema privrede, u kojoj

plate kasne i više od šest mjeseci, pravo je ĉudo da porodica skupi minimalac za ljetovanje, pa valjda za

taj novac moţe dobiti bar malo srdaĉnosti i neku lijepu rijeĉ.

A ĉudni su vam ovo ljudi... Umjesto da negativni natpisi izazovu kontraefekat, pa da Bosanci i

Hercegovci promijene destinaciju za ljetovanje, dešava se sasvim suprotno. Jedni odlaze iz navike,

drugi da bi tjerali inat, treći jer su imuni na medijske natpise, ali plaţe u Hrvatskoj i dalje predstavljaju

glavnu turistiĉku atrakciju za drţavljane BiH. E onda se, sasvim prirodno, ĉovjek zapita, šta je BiH

Regionu (da ne govorim svijetu)? Crna rupa na karti iz koje dolaze pećinski ljudi koji moraju da „silaze u

civilizaciju“, u kojoj je kultura davno umrla (a tu ĉinjenicu neće promijeniti ni 100 Brangelina i Penelopa

koje dolaze u ovu zemlju, nagrada iz svih sfera kulture...), a zato nije kriva ni politika, ni rat... Krivi su

mediji, koji umjesto da doprinose spajanju razdijeljenog Balkana, još više produbljuju tenzije u odnosima

izmeĊu zemalja bivše Jugoslavije. Bar bi mediji trebalo da iskoriste prednost „nezavisnosti“ i

„nepristrasnosti“ i da ih prezentuju kroz kvalitetan i jedinstven rad. I dok razmišljam o ovome, shvatam

da je pomalo tuţna ĉinjenica da bi se priznati i popularni mediji iz cijelog Regiona mogli ugledati na rad

jedne nevladine organizacije (mislim na ovu našu), u kojoj pod jednakim pravilima rade i saraĊuju mladi

iz svih zemalja bivše nam drţave. E to je već rijetkost, kojom se ne mogu pohvaliti ni mnogo prestiţniji i

uticajniji od nas.

Sada bi trebalo da naglasim stav i ostalih zemalja regiona prema BiH, ali nekako dolazim do samo dva

zakljuĉka: prvi je da su politiĉke tenzije i teţnja za pozadinskim uticajima na BiH toliko izraţeni, da mediji

i ne stiţu da pišu o Bosancima i Hercegovcima, a drugi, za mene još porazniji, je da regionalni mediji

ćute, valjda zato jer nemaju šta reći ili strahuju od posljedica iznošenja stava, a ĉesto je pasivnost gora

od lošeg izvještavanja. Pod ovim ne mislim samo na širenje pozitivne medijske slike samo o BiH, već i o

svim zemljama Regiona, kako bi preko neizmjernog uticaja medija došlo do smanjenja meĊudrţavnih

tenzija i slabljenja korijena mrţnje koji, naţalost, više od deceniju nakon straviĉnih balkanskih sukoba i

dalje iskazuju svoje posljedice. Kada neće politika i drţava – mora nevladin sektor, kada neće etablirane

medijske kuće - onda moraju mladi, aktivnim radom u svim sferama društva i borbom za rušenje

predrasuda, jer bez borbe – nema ni promjene.

Tijana Ljuboje

U OVOM BROJU

PROČITAJTE:

Riječ urednice *

Javne debate – CKD

turistička agencija ponovo

nagrađuje *

Iz školskog ugla

*

Riječi velikana

*

U posjeti debatewise-u

*

Planiramo za naredni mjesec

*

Impressum *

Preuzeli smo od

Debatne novosti 9 Javne debate – CKD turistička agencija ponovo nagrađuje

3

PREUZELI SMO OD:

JESTE LI VEĆ ČULI

DA...?

... koko de mer ili sejšelski orah najveći je plod na

svetu i moţe da bude teţak ĉak 18 kilograma .

... ţene su zvaniĉno poĉele da trĉe maraton (42.195 m)

1970. godine .

... najstariji muzej koji je i danas otvoren je Ašmolean u Oksfordu, osnovan 1683.

godine .

... premda film „Lorens od Arabije” Dejvida Lina traje više od tri sata, u njemu nema ţenskih (govornih) uloga. Pojavljuju se dve

ţene, ali one ne izgovaraju ni jednu jedinu reĉ .

... ljudi imaju 639 mišića koji pokreću telo. Oni ĉine gotovo polovinu naše telesne teţine .

POLITIKIN ZABAVNIK Broj: 3111 23. 9. 2011

I u ovoj školskoj godini CKD za vas priprema brojne aktivnosti, a znamo da ste baš njih nestrpljivo ĉekali tokom ljetnog raspusta i da ste se zbog debate posebno radovali poĉetku škole . CKD nije htio da i dalje duţi vaše nestrpljenje, pa je brzo odluĉio da bh. debatni svijet dobije prvi veliki zadatak u novoj školskoj godini – organizovanje javnih debata. Potrebno je da, kao i ranijih godina, pokaţete vaše izuzetne organizatorske i debatne sposobnosti, obavijestite CKD o terminu odrţavanja debate, pozovete predstavnike lokalnih vlasti i medija, odrţite izuzetno kvalitetnu debatu , sve to slikate i zajedno sa potpisima svih prisutnih i istraţivaĉkim materijalom pošaljete CKD-u. Da... Zaboravili smo vašu najvaţniju obavezu – da se dobro zabavite uĉeći nove stvari i savladavajući nove debatne vještine. Redakcija Debatnih novosti će izvještavati o svim javnim debatama, pa se potrudite da budete najbolji, kako bi svi ĉitatelji mogli da vide vaš uloţeni rad, ali ima i još jedan razlog, koji će vas zasigurno još više motivisati da organizujete. Monitoring nad organizacijom javnih debata vršiće CKD turistiĉka agencija . PogaĊate, najbolje organizovane dvije javne debate, taĉnije, njeni organizatori, biće nagraĊeni putovanjem u glavni grad Crne Gore – Podgoricu u oktobru ove godine. U nastavku saznajte nešto više o tom, ali i drugim takmiĉenjima za koja se vrijedi potruditi kako bi baš vi osvojili to putovanje. Ostaje još samo da objavimo oblasti u okviru koji moţete izabrati tezu za vašu javnu debatu:

graĊanski aktivizam u lokalnim zajednicama

razvoj kulture dijaloga u BiH

kulturom dijaloga na bh. javnoj sceni – politika i mediji

kultura dijaloga i tranzicijska pravda

kulturom dijaloga za poboljšanje poloţaja manjina i marginalizovanih grupa: ţene, djece i invalida

Vjerujemo da smo vam ponudili dovoljno razloga da organizujete najkvalitetnije debate, a ako vam redakcija Debatnih novosti moţe pomoći, naše stranice su vam uvijek dostupne. Puno sreće i uspjeha.

Debatne novosti 9 Javne debate – CKD turistička agencija ponovo nagrađuje

4

IZ ŠKOLSKOG UGLA

IZABRAN I DRUGI ŠKOLSKI TIM ZA OTVORENU DEBATU

Gazi Husrev-begova medresa Iako nije uobiĉajeno da druţenja odrţavamo van ĉitaonice naše škole, ovaj put smo bili primorani jer je broj posmatraĉa bio prevelik za tu malu prostoriju. Ovaj put smo imali priliku posmatrati „ţensku“ polufinalnu debatu na temu: „Ţene nemaju jednak tretman pri zapošljavanju u Bosni i Hercegovini“. Propozicuju su predstavljale: Aiša Ramović, Habiba Bašić i Naida Dedić. Sa druge strane ekipa opozicije je bila u sastavu: Azra Išerić, Mubina Bašić i Amila Korić. Pored stalnih ĉlanova, ovaj put su debati prisustvovali i bivši treneri našeg kluba: Meris Mustafić, Mensur Ĉamdţić i Hambo Emir. Sjajno pripremljeni debatanti su se prikazali u najboljem svjetlu i time uveliko oteţali posao sudijama. Zbog toga, nakon njihovog povlaĉenja, uslijedila je oralna kritika, te obraćanja i savjeti bivših ĉlanova. Poslije izvjesnog vremena sudije su se vratile sa konaĉnom odlukom: PROPOZICIJA JE POBIJEDILA. Zatim su debatanti razgovarali i davali svoje prijedloge o organizaciji javne debate, te o daljnjem funkcionisanju kluba i upoznavanja novih ĉlanova sa samim debatnim procesom. Voditelj programa je na kraju bio primoran da prekine sve ove sadrţaje, jer su se debatanti u amfiteatru zadrţali već dobrih 3 sata. Nakon toga su, razoĉarani što moraju da se rastanu, ali jedva ĉekajući sljedeći susret, razišli svi prisutni.

Muhamed Huseinbašić Pobjedniĉka ekipa: Azra Išerić, Mubina Bašić i Amila Korić

U periodu 14. – 17. oktobra 2011. godine u Podgorici (Crna Gora) bit će odrţan MeĊunarodni debatni turnir “Debating towards better future”. Takmiĉenje će biti na engleskom jeziku. Teze ovog takmiĉenja su: This house believes that EU should sanction member countries for their

mistreatment of minorities. This house believes that civil disobedience is essential to democracy. This house would not allow mass media to inform about terrorist activities. Impromt: This house would ban music which glorifies violence. Dvije ekipe koje najbolje organizuju javnu debate, CKD će nagraditi putovanjem na ovo prestiţno takmiĉenje. Moţda ste to baš vi

U periodu 28. – 31. oktobra 2011. godine u Skoplju (Makedonija) bit će odrţan MeĊunarodni debatni turnir “Macedonia Open”. Ovo takmiĉenje predstavlja jedno od najvećih Karl Popper debatnih takmiĉenja na Balkanu i svake godine okuplja sve veći broj debatanata iz regiona, ali i cijelog svijeta. Takmiĉenje će biti na engleskom jeziku, organizirano u 6 kvalifikacionih rundi, polufinale i finale. Teze ovog takmiĉenja su: Governments should restrict electronic communication in cases of protests

and riots. Governments should prioritize liberty over safety. Two Imprompt motions

Međunarodno debatno takmičenje „Debating towards better future“

14. – 17.10. 2011. godine

Međunarodno debatno takmičenje „Macedonija Open“

28. – 31.10. 2011. godine

U periodu 01. – 03. decembra 2011. godine u Ljubljani (Slovenija) bit će odrţan MeĊunarodni debatni turnir “Ljutomer 2011”. Na takmiĉenju debatnati iz BiH će dobiti priliku da debatuju u World Schools debatnom format koji je za bh. debatante novina, ali je u svijetu organizira mnogo turnira u ovom formatu. Takmiĉenje će biti na engleskom jeziku, organizirano u 6 kvalifikacionih rundi, ĉetvrtfinale, polufinale i finale. Teze ovog takmiĉenja su: Round 2: This house would stop sending humans into space. Round 5: This house believes that the governments should be allowed to

disable social networks during civil disorders. Round 6: This house believes capitalism is an enemy of the ecology. Quarterfinals: This house believes there can be no peace at Middle East

without independent Palestinian state.

Međunarodno debatno takmičenje „Ljutomer 2011“

01. – 03.12. 2011. godine

PRIZNAT ĆETE !

VRIJEDI SE POTRUDITI I

OSVOJITI NEKO OD OVIH

SJAJNIH TAKMIČENJA. BUDITO

TO BAŠ VI!

Debatne novosti 9 Javne debate – CKD turistička agencija ponovo nagrađuje

5

MELANKOLIČNI MADRIGAL

Ono što ja u tebi oboţavam

Tvoja ljepota nije. Ljepota je ta što se u nama krije.

Ljepota je pojam jedan. I ljepota je tuţna.

Po sebi ona tuţna nije, Već po krhkosti i nesigurnosti koje

u sebi krije.

Ono što ja u tebi oboţavam, Tvoja nadarenost nije.

Ni tvoja duhovitost, tako gipka i blistava,

-- Slobodna ptica uvrh planinskog neba treptava,

Ni tvoja duhovitost, tako gipka i blistava,

Svega što se u srcima ljudi u stvari krije.

Ono što ja u tebi oboţavam

Nije ljupka muzika tvoga glasa, Koja se stalno obnavlja svakog

ĉasa, Draţesna i vazdušna kao misao

tvoja, koja zbunjuje i smiruje osjećanja

moja.

Ono što ja u tebi oboţavam, Mati, koju sam izgubio, nije.

Ni sestra, koju sad zemlja krije, Ni mrtav otac nije.

Ono što ja u tebi oboţavam

Nije nagon materinstva duboka, Otvoren kao rana u srcu tvoga

boka. Ni tvoja ĉistota. Ni tvoja neĉistota.

Ono što ja u tebi oboţavam -- neka mi bol i utjehu nosi!

Ono što ja u tebi oboţavam ţivot je koji prosi.

PREUZELI SMO OD: MANUEL BANDEIRA

SAZNAJTE KOJE SU JAVNE DEBATE VEĆ ODRŽANE I KOJE NAS OČEKUJU U OKTOBRU

DEBATE ODRŢANE U JUNU 2011. GODINE

NAZIV ŠKOLE TRENER NAZIV TEME

JU MSŠ Srebrenik Jusuf Hasić “Znaĉaj kulture

dijaloga za mlade”

MSŠ Tešanj Muharem Kotorić „Razvoj kulture dijaloga u bh.

društvu“

Gimnazija „Filip Višnjić“ Bijeljina Kristina Marković „Znaĉaj kulture

dijaloga za mlade“ U posjetu Gimnaziji „Filip Višnjić“ Bijeljina došao je debatni klub iz MSŠ Sapne sa profesorom

Mevludina Lupića

DEBATE PLANIRANE ZA SEPTEMBAR 2011. GODINE (s obzirom da su debate još u toku i izvještaji pristiţu u CKD, u narednom

broju objavljujemo imena nagraĊenih sa putovanjem u Podgoricu)

NAZIV ŠKOLE TRENER

Gimnazija Bihać Dţanšah Agić

Srednja ekonomska škola Sarajevo Ermina Muratović Duška Mijić Dalaĉ

Srednja ekonomska škola Brĉko Abdulah bećirović

Gazi Husrev-begova medresa Sarajevo Mirzet Hamzić

SŠC Pale Branka Malinić Ĉugalj

Jelena Ćirić

SŠC Srbac Ţarko Brkanlić

SŠC „Milorad Vlaĉić“, Vlasenica Suzana Stanković

DEBATE PLANIRANE ZA OKTOBAR 2011. GODINE

NAZIV ŠKOLE TRENER

Srednja ekonomska škola Brĉko Abdulah bećirović

Gimnazija „Vaso Pelagić“ Brĉko Branka Kukić

SŠC „Milorad Vlaĉić“, Vlasenica Suzana Stanković

OC „Desnek“, Breza Amila Hubić

Srednja elektrotehniĉka škola Mostar Demond Đonko

JU MSŠ Zenica Refik Ĉajić

Centar za slijepu i slabovidnu djecu i omladinu Sarajevo

Sedika Cerić

Gimnazija Dobrinja (Vox), Sarajevo Rasim Halilagić

Debatne novosti 9 Riječi velikana

6

PREUZELI SMO OD:

“Posle osam meseci gospođica Kjerstin Grujis s Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu prekršiće datu

zakletvu. Samo nakratko, povodom venčanja

zakazanog za 1. oktobar, pogledaće svoj lik u

ogledalu. A onda se više neće gledati do 1. januara

2012. godine. Jer, ona se u decembru

protekle godine zarekla da 365 dana nijednom neće

pogledati svoj lik u ogledalu, ni u staklu, pa čak ni u vodi. Nigde. Zbog toga je Kjerstin od 1. januara 2011. godine,

dok bi išla ulicom, stalno gledala u zemlju. Izlozi za

nju nisu postojali. U stanu je poskidala sva ogledala...

Kako joj je uopšte tako nešto palo na pamet?

Pišući doktorsku disertaciju iz sociologije o odnosu

spoljašnjeg izgleda čoveka i njegovog položaja u društvu,

mlada naučnica je proučavala zavete

kaluđerica koji govore o tome da nikada ne treba gledati ni sopstveno, niti

tuđe telo, odnosno oslanjati se na sopstvenu i tuđu

spoljašnost. I pored toga što je do sada uspevala da odoli iskušenju da se pogleda u

ogledalo, Kjerstin je priznala da je nastavila da se šminka.

Karmin i maskaru bar nije teško staviti i bez ogledala, tvrdi naučnica. Sa senkom

ide malo teže, ali je i to nekako naučila. Shvatila je

da nije uspela da se odvikne od toga da joj bude važno šta drugi misle upravo o

njenoj spoljašnjosti.”

POLITIKIN ZABAVNIK Broj: 3111 23. 9. 2011

Ekonomska škola Brĉko

Seneka: ~ Rasprava o blaženom životu / Besjede ~

…Zašto dobre ljude pogaĊaju mnoge nesreće? Ništa loše ne moţe da snaĊe dobrog ĉoveka – suprotnosti se ne mešaju. Kao što tolike reke, tolike provable oblaka i toliki lekoviti izvori ne menjaju ukus mora – ĉak ga i ne ublaţavaju – tako ni sva sila nesreća ne preokrene pravednu dušu: ona odoleva svemu što je snaše i daje mu svoju boju jer je moćnija od svih spoljnih stvari. Ne kaţem da ih ne oseća, već ih pobeĊuje i, inaĉe krotka I blaga, ona uzvraća udarce. Sve nesreće smatra za veţbu. Uostalom, koji pravi ĉovek, ĉastan ĉovek, nije ţeljan podviga u njeno ime I spreman da se zbog duţnosti izloţi opasnosti? Zar preduzetnom duhu dokolica nije kazna? Vidimo atlete, koji neguju telesnu snagu, kako se bore sa najsnaţnijim ljudima i zahtevaju od trenera da im se suprostave svom snagom; trpe udarce i batine i, ako ne naĊu pojedince ravne sebi, bore se protiv više njih istovremeno. Ako nema protivnika, vrlina slabi, a kad pokaţe šta moţe da izdrţi, vidi se koliko je snaţna i moćna. Shvati da i dobri ljudi treba tako da postupaju, da se ne plaše muka i teškoća, niti da se ţale na sudbinu, nego da private sve što ih snaĊe i to okrenu na dobro, Nije vaţno šta podnosiš, već kako to ĉiniš. Zar ne vidiš da oĉevi i majke razliĉito pokazuju svoju ljubav? Oĉevi sabajle diţu decu na posao, ne dozvoljavaju im da budu dokoni ni za vreme praznika, i teraju ih da liju znoj, a katkad i suze. Majke ţele da ih maze u krilu, da ih drţe u senci – one bi da ih nikad niko ne rastuţi, da nikad ne plaĉu, nikad se ne umore. Bog je prema dobrim ljudima poput oca, voli ih i silno kaţe: „‟Nek ih pritisnu teškoće, patnja, gubici: tako će steći istinsku snagu‟‟. Tovljenje ţivotinje bivaju trome od Nerada i preslabe su ne samo za napor, već i da se kreću, pa i da nose sopstvenu teţinu. Netaknuta sreća ne podnosi nijedan udarac, a ko se neprestano hvata u koštac sa neprilikama, oĉvrsne I ne uzmiĉe nip red kakvim zlom: ako i padne, on se bori na kolenima. Ti se ĉudiš što bog, koji dobre ljude veoma voli i ţeli da budu što bolji i ĉasniji, njima dodeljuje takvu sudbinu da ih iskuša. Ja se uopšte ne ĉudim što ga ponekad obuzme ţelja da posmatra hrabre ljude kako se bore sa nekom nevoljom. I mi se veselimo kad neki mladić kopljem doĉeka nasrtaj divlje zveri, kad neustrašivo podnese napad lava: što je borac plemenitiji, prizor je prijatniji. Ali ovi prizori ne bi mogli da privuku paţnju bogova, jer se radi o zabavama za decu i ljudsku sujetu. Evo prizora dostojnog da boga odvrati od njegovog posla, evo protivnika dostojnog boga: to je junak suprostavljen nenaklonoj sudbini, pogotovu ako je tu sudbinu sam izazvao. Ne vidim šta bi za Jupitera bilo lepše na zemlji – ako bi hteo da obrati paţnju – nego da posmatra Katona kako, posle ponovnog poraza svoje stranke, stoji meĊu ruševinama republike ništa manje uspravan i kaţe: „‟Makar je sva vlast u rukama jednog ĉoveka, maker njegove legije ĉuvale kopno a flota more, maker cezarovci nadgledali gradske kapije, Katon zna izlaz – jednom će rukom prokrĉiti širok put slobodi. Ovo oruţje, ĉisto i nevino uprkos graĊanskom ratu, izvršiće dobra I plemenita dela: slobodu, koju nije moglo da da otadzbini, podariće Katonu. Preduzmi, dušo, taj dugo promišljeni ĉin – oslobodi se ovozemaljskih stvari! Petrej i Juba su se već sukobili i leţe poseĉni: hrabar je i uzvišen taj sudbinski sporazum, ali neprimeren snazi mog karaktera. Jer Katonu je jednako sramno da drugog moli za smrt, kao i da moli za ţivot“. Ne sumnjam da su bogovi sa velikom radošću posmatrali kako se ovaj ĉovek, tako ţeljan sopstvenog izbavljenja, brine za spas drugih i sprema njihov beg. Kako se ĉak i poslednje svoje noći bavi naukom, kako zabada maĉ u svete grudi i razdire utrobu: onu presvetu dušu, koju bi oruţje oskvrnulo, oslobaĊa rukom. Verujem da je ovo razlog što udarac nije bio dovoljno precizajn i efikasan: besmrtnim bogovima nije bilo dovoljno da jednom posmatraju Katona. Zadrţali su ga i ponovo pozvali vrlinu da se pokaţe u teţoj ulozi: manje je hrabrosti potrebno da se poĊe u smrt, nego da se smrt ponovo potraţi. Zar ne bi rado gledali svog štićenika kako umire slavno i nezaboravno? Smrt obesmrti ljude ĉije umiranje hvale i oni koji se plaše.

( Lucije Anej Seneka, Dijalozi)

www.filozofskitekstovi.wordpress.com

Debatne novosti 9 U posjeti www.debatewise.org

7

GENETSKI MODIFIKOVANA HRANA JE NUŽNA ZA BORBU PROTIV

SVJETSKE GLADI?

Da li je genetski modifikovana hrana spas ili opšta opasnost za društvo? Da li je genetski modifikovana hrana uzročnik kancerogenih bolesti? Da li je cijena hrane

zaista pokazatelj njene kvalitete? Kakva je razlika između prirodne i genetski modifikovane hrane? Na sva ova pitanja, ali i brojna druga, možete pronaći

odgovore na www.debatewise.com. Debatantima ne nedostaje argumenata i iz časa u čas se javljaju novi, stoga, pridružite se ovoj velikoj debatnoj skupini i

iznesite i vaš stav.

JESTE LI VEĆ ČULI DA...?

.. za Diznijev poznati crtaĉ „Sto i jedan dalmatinac”, završen 25. januara 1961. godine, crtaĉi su morali da naprave 6.469.952

tufne

... Ajfelova kula ima 1792 stepenika

... gradić Spa, po kome se zovu banje svuda u svetu, nalazi se u

Belgiji

... mladunĉe crvendaća dnevno pojede ĉetiri metra crva

.. ţene ĉuju bolje od muškaraca

... najstariji tekst neke himne je japanski, napisan još u 9. veku, ali muzika za himnu nastala je

tek 1880. godine

... svahili je kombinacija arapskog, portugalskog i

afriĉkih plemenskih jezika

... kosmonauti ne mogu da plaĉu jer nema gravitacije koja bi njihove suze vukla nadole

POLITIKIN ZABAVNIK BROJ: 3085 25. 3. 2011

PREUZELI SMO OD:

www.debatewise.org

NAJBOLJE RJEŠENJE ZA TINEJDŽERSKE TRUDNOĆE NIJE UDAJA?

Michael Bramlett, koautorka knjige „ Raspad prvog braka, razvod i ponovno stupanje u brak“ smatra da trudnoća nikada ne smije biti razlog za brak, a

posebno onda kada je buduća majka mlađa od 20 godina. Ona u svojoj knjizi iznosti zapanjujući podatak da se više od polovine tinejdžerskih brakova, koji su sklopljeni zbog trudnoće, završi traumatičnim razvodom koji može ostaviti teške posljedice po odrastanje djeteta. Ova književnica smatra da je jedini pravi razlog za stupanje u brak zrelost oba partnera i spremnost da se nose sa svim životnim

izazovima, kao i da postoje brojni drugi, za nju ispravniji načini, rješavanja

problema tinejdžerske trudnoće od braka. Šta vi mislite?

STEPEN KORUPCIJE MOŽE BITI SMANJEN PUTEM MASOVNIH

PROTESTA?

Izgleda da BiH nije jedina zemlja koja ima velike probleme sa korupcijom. Mladi iz cijelog svijeta na www.debatewise.org nude brojna rješenja za korupciji, a među njima su i oni koji smatraju da je najbolje rješenje izražavanje javnog bunta putem

masovnih protesta. Dok jedna grupa debatanata smatra da se radi o gubljenju vremena, drugi tvrde da će masovni protesti ne samo pokazati stav građana, već i podići svijest o negativnim stranama korupcije, te tako preventivno djelovati. S

obzirom na stepen izraženosti ovog problema u BiH, uvjereni smo da na ovu temu imate da kažete mnogo, stoga vaše komentare čekamo na najvećoj internet

debatnoj mreži na svijetu.

Debatne novosti 9 Plniramo za naredni mjesec

8

SEPTEMBAR-NOVEMBAR

PREUZELI SMO OD:

JESTE LI VEĆ ČULI

DA...?

... u sobi hotela „Londra

palas” na Rivi delji Skjavoni u Veneciji, u

decembru 1877. godine, Petar Iljiĉ Ĉajkovski, slavni

ruski muziĉar, završio je jedno od svojih velikih dela

– Ĉetvrtu simfoniju

... francuski fudbalski trener Gi Ru je od 1961. do

2005. godine, uz dva kratka prekida, ĉak 36

godina uzastopno bio na ĉelu „Oksera”, tima s kojim

je prešao put od trećeligaša do pobednika

nacionalnog kupa i osvajaĉa titule u

evropskom Intretoto kupu

... prve jahte koristili su holandski kraljevi u 17. veku kao brodove za

zabavu

... slavni filmski reditelj Dţon Ford osvojio je šest

Oskara za reţiju (najviše u istoriji) – dva za

dokumentarne i ĉetiri za igrane filmove, ali je

zanimljivo da nijedan od tih filmova nije bio vestern, po

kojima je Ford inaĉe poznat

... svaki japanski car ima

vladarsko ime umesto svog pravog imena dobijenog na

roĊenju

POLITIKIN ZABAVNIK Broj: 3099 1. 7. 2011.

SE

PT

EM

BA

R 2

011.

1. Seminar/trening za uĉesnike EC projekta (12) Sarajevo Septembar 2011.

2. Klupske aktivnosti BiH&Region Septembar 2011.

3. MeĊunarodne debatne novosti br. 27 Sarajevo Septembar 2011.

4. Sastanak trenera Debatnog programa BiH Sarajevo 17. – 18.09.2011.

5. Makedonija Open Skopje,

Makedonija 23. – 25.09.2011.

6. Javne debate – maloljetniĉko prestupništvo (6) Ĉelić, Brĉko,

Srbac, Sarajevo, Mostar, Konjic

28.09.2011.

7. Debatne novosti, septembar Sarajevo Septembar 2011.

8. Pisanje projekata Sarajevo Septembar 2011.

9. Zagovaranje za projekte Sarajevo

10. Registriranje debatnih klubova u BiH BiH Septembar 2011.

11. Saradnja sa školama ĉlanicama CKD mreţe Sarajevo Septembar 2011.

12. Saradnja sa IDEA-om Sarajevo Septembar 2011.

13. Web info Sarajevo 01.09.; 10.09.; 20.09.

14. Aţuriranje web stranice Sarajevo Septembar 2011.

15. Praćenje dnevnih novina - Maloljetniĉko prestupništvo Sarajevo Svaki dan

16. Javne debate u školama BiH Septembar 2011.

17. Seminar za nastavnike osnovnih škola Sarajevo 23.09.2011.

18. Mjeseĉni izvještaj Sarajevo Do 05.10.2011.

OK

TO

BA

R 2

011.

19. Seminar/trening za uĉesnike EC projekta (13) Zagreb Oktobar 2011.

20. Regionalni sastanak (12) Zagreb Oktobar 2011.

21. Klupske aktivnosti BiH&Region Oktobar 2011.

22. MeĊunarodne debatne novosti br. 28 Sarajevo Oktobar 2011.

23. Regionalna debatna takmiĉenja Mostar, Srbac,

Brĉko, Sarajevo 08.10.2011.

24. Debatne novosti, oktobar Sarajevo Oktobar 2011.

25. Takmiĉenje „Budva Open“ Budva, Crna Gora 13.-16.10.2011.

26. Klupske aktivnosti u BiH BiH Oktobar 2011.

27. Pisanje projekata Sarajevo Oktobar 2011.

28. Zagovaranje za projekte Sarajevo

29. Saradnja sa školama ĉlanicama CKD mreţe Sarajevo Oktobar 2011.

30. Javna debata (kultura dijaloga u bh. društvu) Sarajevo 14.11.2011.

31. Javne debate u školama BiH Oktobar 2011.

32. Finalni izvještaj Sarajevo 30.10.2011.

33. Saradnja sa IDEA-om Sarajevo Oktobar 2011.

34. Web info Sarajevo 01.10.; 10.10.; 20.10.

35. Aţuriranje web stranice Sarajevo Oktobar 2011.

36. Praćenje dnevnih novina - Maloljetniĉko prestupništvo Sarajevo Svaki dan

37. Mjeseĉni izvještaj Sarajevo Do 05.11.2011.

NO

VE

MB

AR

201

1.

38. Seminar/trening za uĉesnike EC projekta (14) Sarajevo Novembar 2011.

39. Klupske aktivnosti BiH&Region Novembar 2011.

40. MeĊunarodne debatne novosti br. 29 BiH&Region Novembar 2011.

41. MeĊunarodne debatne novosti br. 30 Sarajevo Novembar 2011.

42. Izdavanje knjige Sarajevo Novembar 2011.

43. Debatne novosti, novembar Sarajevo

44. Klupske aktivnosti u BiH BiH Novembar 2011.

45. Pisanje projekata Sarajevo Novembar 2011.

46. Zagovaranje za projekte Sarajevo

47. Saradnja sa školama ĉlanicama CKD mreţe Sarajevo Novembar 2011.

48. Saradnja sa IDEA-om Sarajevo Novembar 2011.

49. Web info Sarajevo 01.11.; 10.11.; 20.11.

50. Aţuriranje web stranice Sarajevo Novembar 2011.

51. Praćenje dnevnih novina - Maloljetniĉko prestupništvo Sarajevo Svaki dan

52. Mjeseĉni izvještaj Sarajevo Do 05.12.2011.

Debatne novosti 9

Sanja Vlaisavljević

Zoran Marčeta

Nadina Balagić

Tijana Ljuboje

Sead Borovina

Anja Gengo Amela Ibrahimagić

Jasmin Čečo

IDEA BOARD of DIRECTORS

Anesa Vilić

Sedika Cerić