Alister Krouli (1875 -1947), rođen kao Edvard Aleksander Krouli, takođe poznat kao Frater Perdurabo i Zver 666, je bio uticajni engleski okultista, mistik i osnivač religiozne filozofije Teleme. On je bio pripadnik okultnog bratstva Zlat­na Zora, kao i jedan od osnivača reda A A . ). Proslavljeni je pisac mnogih okultnih klasika, od kojih se izdvaja "Knjiga zakona", centralni tekst Teleme, mada je iza njega ostao i pozamašan opus poezije i fikcije.

Krouli je često opisivan kao hedonista, biseksualac, eksperimentator sa droga­ma i veliki kritičar društva. U mnogim ovim rolama on je "U znak bunta protiv morala i religioznih vrednosti svog vre­mena" bio ekspoze jednog vida liberti­nizma zasnovanog na formuli"Čini što ti volja': Zbog svega toga je tokom čitavog svog života izazivao žestoki gnev jav­nosti i bio proglašen"najgorim čovekom na svetu", Pored svojih ezoteričnih ak­tivnosti, bio je respektabilan igrač šaha, planinar, dramaturg, a prema nekim tvrđenjima i špijun britanske vlade.

Godine 2002, prema anketi medijske kuće Bi-Bi-Si, Krouli je proglašen sedam­deset trećim najvećim Britancem svih vremena, budući da je izvršio uticaj na brojne pisce, muzičare i filmske stva­raoce, uključujući Alana Mura, Bitise, Džimija Pejdža, Dejvida Bouvija, Rona Habarda, Timotija Li rija, Roberta Ento­na Vilsona i druge. Takođe, uticao je na mnoge ezoterične grupe i bitne okuItis­te, uključujući Keneta Granta, Džeralda Gardnera, Osti n a Osmana Spera.

Beograd 2010

Naslov originala: "The Eye in the Triangle" Israel Regardie

© Copyright na prevod za Srbiju:

Babun

Izdavač: Babun

Prevod: Viktor Radun

Redaktura: Dragan Paripović

,

Stamp.: Lukaštampa

Prvo izdanje Beograd 2010

ISBN 978- 86-83737-66-6

Predgovor

PRVI DEO: ČOVEK

1. Alister Krouli

2. Frater Perdurabo

DRUGI DEO: NEOFIT

3. Zlatna Zora

4 Pobuna

5. Prolog

6, Inicijacija

7. Ja sam srce ...

TREČI DEO: MAGlČAR

8. Meksiko

9. Cejlon

10. Kina

11.Augoeides

SADRŽAJ

•

7

17

42

59

82

95

112

136

163

188

217

245

12. Pet Ve

13. Severna Afrika

ČETVRTI DEO: SUDBINA

14. Stavovi

15. Knjiga zakona

Dodatak l Dodatak II

272

302

333

365

407

410

PREDGOVOR

Postoji vreme za ćutanje ali postoji i vreme kada neke stvari moraju da se kažu. Sto se mene tiče, vreme je da podignem svoj glas II odbranu dela

Alistera Kroulija. On je bio jedan od najvećih mistika svih vremena, mada veoma komplikovana i kontroverzna ličnost.

Njegova ličnost i delo suviše dugo su trpeti pogrešno tumačenje i sataniza­ciju od strane dezinformisanih biografa. Konačno je vreme da se stvari postave na svoje pravo mesto. Ovo se mora uraditi, ne samo iz poštovanja prema njemu kao čoveku, nego. što je još bitnije, zbog snažnog uticaja koji je izvršio na hilja­de čitalaca. a sada je već izvesno da će se njegov uticaj nastaviti i II budućnosti.

Džon Sajrnonds Uohn Symonds), njegov glavni biograf, II svojoj knjizi sa krajnjim prezirom nastoji da na svaki način obezvredi Kroulijevu ličnost i de­lo. Takav neprijateljski stav negativno utiče na objektivnost samog biografskog prikaza. Njegova knjiga .. Velika divlja zver" mogla bi da bude odličan prikaz, s obzirom na to da je na raspolaganju imao masu autentičnih dnevnika i do sada neobjavljenog materijala. S obzirom da ga je Krouli naimenovao za izvr­šitelja svoje literarne zaostavštine, Sajmondsu se pružila jedinstvena prilika da jednom za svagda postavi stvari na svoje mesto. Njegove lične predrasude su, međutim, učinile svoje. Sajmondsovo pisanje je stoga cinično, bez trunke uvida, lišeno i najmanjeg traga simpatije .

.. Krouli nije bio veliki pesnik", piše on, "mada je napisao par dobrih poe­ma ... ono što preteže u njegovom delu je neiskrenost." On nastavlja sa tvrd­njom kako "u većini njegovih stihova retko susrećemo tonove koji su rezultat predavanja poetskom trenutku; umesto toga, on uglavnom usmerava svoj talenat prema sopstvenim okultnim interesovanjima i ličnim opsesijama koji nemaju šta da traže u istinskoj poeziji."l

Carls R. Kernel (Charles R. Cam mell) misli drugaČije. Njegova knjiga "Alister Krauli. čovek, mag, pesnik" je delo koje ima daleko toga više da k.a-

7

že. Upućujući na tri toma "Sabranih dela ': kao jedno od najranijih Kroulijevih izdanja, on piše: "Ova dela su većinom poetska i sadrže masu poezije kojoj po raznovrsnosti, svestranosti, stepenu nadahnuća. tematici i poetskom maniru, apsolutno nema premca u literaturi našeg doba."! On je takođe ponudio verniji prikaz Kraulija kao mistika mada je u njegovoj, inače finoj prezentaciji, granica oštro povučena preteranim moralisanjem, što predstavlja, u stvari, samo puko ponavljanje dobro poznatih činjenica o Krouliju. Kada bi ovaj materijal mogao da se iskombinuje sa onim što je napisao Sajmonds. možda bi se dobila jasnija predstava o Kraulijevoj složenoj ličnosti i njegovom stvaralačkom geniju.

On zacelo nije bio pesnik za podsmevanje. jer da jeste ne bi napisao ove stihove II .. SvetskOj tragediji ":

Počuj onda! Uz pomoć Abrasaksa! Prepreka što sputava zvezdu nekretnicu je paIa-lO! Asar! Moj duh obavijen vet rom svetlosti; Uzleće na krilima noći, A kroz divna tamna pera Presijavaju se srebrne mesečeve zrake Sve ritmu našeg leta Dok probijamo granice svemira. Vreme je palo poput kamena sa zvezde: Svemir je haos srušenih prepreka: Biće je uronilo u divlju poplavu krvi Koja besni, zviždi i pen i. Gle! Ja sam mrtav! Napustio sam, najzad, svet čula. Nisam. A ipak jesam, kao što nikada nisam bio, Jedna kap II sferi topljenog stakla Čije zračenje menja, preobraća i odeva Beskonačnu dušu u konačne oblike. Postaji svetlost, postoji život, postoji ljubav, postOji osećaj. Iznad govora, iznad pesme, iznad svega što oko vidi. PostOji čudo neviđeno, sunce svih sunaca, U kojem mnoštvo stopljeno je u jedno Uzavrelo od strasti; Jedno od njih dospelo je Do visina svoje duše, I njegov smeh se prepliće Sa kometama čija pera su galaksije Sto nalik su na vetrove nedostupnih mora noći.

Ili, mistik koji je sa toliko osećajnosti napisao II "Liber lapis lazuliju":

8

Očekujem te u snu i na javi. Ne prizivam te više; jer Ti si u meni, o Ti što me stvori čudesnim instrumentom ugođenim prema tvom zanosu. Sećam se određenog svetog dana na izmaku godine. U smiraj Ozirisove Rav­nodnevnice, kada sam te prvi put ugledao; kada je prvi strašan ishod bio izvo­jevan; kada je onaj sa glavom Ibisa čarolijom smaknuo veo razdora. Poput mlađane device, sećam se Tvog prvog poljupca. Na tavnim bogazama ne beše nikog drugog; Samo Tvoji poljupci zanavek ostaju.

Ili ponovo u "Knjizi srca obavijenog zmijom ": Avaj, avaj! reče pisar. Ko će me povesti do viđenja Zanosa mog majstora? Telo i duša su bolno iznureni i san se lagano navlači na ove očne kapke; pa ipak uvek postaji izvesnost ekstaze, nepoznate a ipak poznate po tome što je izvesna. O Gospode, budi moj pomagač, i povedi me do blaženstva Volje­nog. Citavog dana ja uživam u Tvojoj pesmi. Nema drugog dana ili noći osim ovog.

Pesnik-mistik koji je mogao da napiše sledeće II Aha je sigurno neko na koga se mora ozbiljno računati:

Baš tako. Jedan Uzvišeni postoji Koga sam spoznao. Povučen unutar zavesa zore Boravi taj skriveni. Gle! On je Rumenilo, povetarac, pesma, poljubac, Ružičasti plam Ljubavi, Njegove oči plave, kvintesencija svih neba, Njegova kosa najfinije tkanje Bledozlatna poput jasmina, Ljupkija od sveg žita Raja. O, neprozirnih voda vrela njegove su očil I u njemu tako duboka Ljubav Da adept ponesen ushitom Umire na tim ustima, na tom blistavom biseru rose što je zaostala u granama Dana . .... Da imam milion pesama I svaka pesma milion reči, I svaka reč milion značenja, Ne bih mogao prebrojati hor divnih ptica Divote, Niti prikupiti sve sićušne deliće Ove velike žetve zadovoljstva! Zar nisi čuo reči prave?

9

Taj svet je zaista beskonačan ...

U svojim lutanjima dospeo sam Do jednog drevnog parka u plamenu Vilinskim stopalima. Još uvek obavijen ljubavlju Uhvaćen plutam gore, uvisinima Plime postojanja. Veličanstveni vidik Nepodnošljive svetlosti vascelog univerzuma Sto prepliće lavirint života i ljubavi Raspukao se u meni. Potom nekom divovskom voljom Mojom ili nečijom drugom Probijam se do još lepše vizije. Sva svetlost sjurila se u besmrtnu noć, Sveta koji je razoren Otvaranjem Majstorovog Oka ...

Njegova definicija poezije II predgovoru .. Grada bogova " potiče iz njegovih najdubljih životnih uverenja, i može se uporediti sa bilo kojim sličnim esejom:

Poezija je gejzir Nesvesnog.

Poezija je inteligentan muzički izraz Stvarnosti čije ogledalo je pojavni Univerzum.

Poezija je Hermes koji vodi "dušu" Euridiku iz pomračine iluzije ka svet­losti Istine.

Živa poema mora pobuditi određeno magičko ushićen;e-egzaltaciju u slušaocu ili čitaocu, nalik iskustvu .,zaljubljivanja na prvi pogled" u neku ženu. Analiza i rasprava tu nije od pomoći, i može inhibirati reakciju, koja prevazilazi emocije i razum.

Primanje poeme. koja je magička inicijacija. ne trpi prekidanje ...

"Zver" Danijela P. Manik.sa (Daniel P. Mannix) koja se prvo pojavila u jednom muškom sportskom magaZinu predstavlja primer patetičnog plagija­tarskog piskaranja, koje se u veliko; meri oslanja na Sajmondsovu biografiju. ali je takođe i dosta lošije. Ne bih ni pominjao ovu knjigu da se nije pojavila II broširanom izdanju, što znači da joj je tiraž sigurno nekoliko hiljada pri­meraka. Maniks uopšte ne razume čemu je Krouli težio, i očigledno poznaje njegovo pisanje jz druge ruke. što naravno nije dovoljno dobro ni za kritičko vrednovanje. Ako je on "vrhunski američki sportski novinar". kao što piše na poleđini njegove knjige, onda je bolje da se latio pisanja o sportu.

10

Na 22. strani ove knjige, Maniks upućuje na moju malenkost na sledeći način: .. Misterije Zlatne zore objavio je g. Izrael Regardije, nekadašnji sek­retar Reda, a sada psiholog u Kaliforniji. Materijal obuhvata sedam debelih tomova i ja sam prelistao dobar deo toga."

Samo u ovih par redaka on je napravio nekoliko ozbiljnih grešaka. Ja ni­kada nisam bio sekretar Zlatne Zore, niti sam imao bilo kakvu službu u tom Redu. Služio sam kao Kroulijev sekretar nekoliko godina, ali to se zbivalo jed­nu ili više generacija nakon što je on prekinuo svoje veze sa Redom. Niti sam ja psiholog per se, mada sam pohađao četiri godine kiropraktičkog treninga u Nju Jorku kao i više stotina kliničkih sati psihoanalitičkog treninga u Londo­nu, Nju Jorku i Los Anđelesu. Najposle sam, u okviru svoje kiropraktičke pro­fesije, krenuo sa sopstvenom psihoterapeutskom praksom koja se oslanjala na rad Vilhelma Rajha. Ove činjenice je Maniks mogao da proveri da je samo učinio najmanji napor u tom pravcu. I na kraju, moja knjiga .. Zlatna zora" objavljena je u četiri toma, a ne u sedam, kako on tvrdi.)

Prema tome, čini mi se da je. ako je Maniks II vezi mene napravio toliko grešaka u samo par redova, validnost njegovog mišljenja o Krouliju, koje je izrazio na preko sto strana, pod velikim znakom pitanja.

I na kraju, imamo još i Gilberta Hajeta (Gilbert Highet), radio komenta­tora koji je "privukao veliku pažnju publike proteklih nekoliko godina", kako poručuje reklama na poledini njegove knjige .. Talenti i Geniji" (Talents and Geniuses, New York, Meridian Books Inc., 1959), Tamo se, takođe, tvrdi da je .. njegovo polje interesovanja vrlo široko i da je on dobar poznavalac mnogih oblasti, od Baba do zen budizma."

Hajet nudi esej o Krouliju koji započinje prikazom .. Čarobnjaka" Somer­seta Moma (Somerset Maugham). Iz ovoga on zaključuje kako Krouli nije bio .. prevarant" kako su neki ljudi navedeni da veruju, već .. neuspeh". Suprotstav­ljajući se hrišćanstvu, koje je suštinski seksualno negativno, Krouli je želeo da uspostavi solarno-falusnu religiju (prikladna fraza pozajmljena iz Jungove "Psihologije nesvesnog"). On je imao na umu jedan vid obožavanja koje bi se korenilo u čovekovim najdubljim biološkim i spiritua1nim potrebama. Hajet kaže da ova vrsta religije očito nije uspela da se u bilo kojoj meri raširi - izvo­deći iz toga zaključak da Krouli nije uspeo.

Površno gledano, ovaj komentar je validan. Ipak, valja se prisetiti da ni propovedanje Jevanđelja u početku nije obećavalo veći uspeh. Staviše, ne­ki naučnici se pitaju da li je ono ikada zaista uspelo da učini išta više osim beznačajnog uticaja na svakodnevne živote većine ljudi. Stoleća nasilja i kr­voprolića bila su potrebna da bi se mase preobratile u hrišćanstvo. Krouli Je mrtav tek nekoliko decenija. Ko može da proceni koliko stotina ili čak hiljada

II

ljudi je na ovaj ili onaj način pod uticajem onoga što je on pisao? Ne postoji solarno-falusna crkva da širi njegovo jevanđelje. Ali nije nemoguće da će vre­menom i do toga doći. Događale su se i čudnije stvari!

Hajet zatim nastavlja sa svojim iracionalnim kriticizmom Kroulija tvrdeći da je on "neuspeh ... ostavio je za sobom gomilu loše poezije, beznačajne pro­ze i amaterskih crteža i slika".

Ako je to sve za Hajeta beznačajno, onda to samo dokazuje koliko je on opterećen predrasudama. U kasnijem eseju o zenu, on je u stanju da istražuje predmet sa nešto empatije i uvida, ali Krauliju se ne usuđuje da priđe bez sumnjičavosti i možda ljubomore. verovatno zato što je Krouli bio daleko

,. . vecI pisac. .. On se nije bavio ozbiljnim izučavanjem", arogantno ustvrđuje Hajet, "već

je više voleo da priziva vizije i predskazanja iz svog nesvesnog, što svako mo­že da uradi."

Pretpostavljam da je ovo ista vrsta zlobnog kriticizma koji je nekad bio uperen prema Viljemu Blejku, čija poezija, vizije i apokaliptična pisanje sada zauzimaju vrh engleske literature - i zato predviđam da će tek doći vreme da veći deo Krou!ijevog stvaralaštva bude priznat. Da je Hajet upoznat sa nekim sastojcima sopstvenog Nesvesnog, to bi ga spasilo bruke da iznosi činjenice koje u krajnjoj analizi nanose njemu samom najveću štetu. Ako iko uopšte može po sopstvenoj volji da priziva vizije i predskazanja iz ličnih dubina, kako Hajet kaže, mogu samo da kažem da se to kosi sa mojim višedecenij­skim profesionalnim iskustvom. Većina ljudi je odsečena od svojih korena u nesvesnoj psihi.

Zbog ovih i drugih razloga, odlučio sam, dakle, da preispitam život ovog literarnog i mističnog genija iz svetla mog ličnog iskustva i razumevanja i da utvrdim je li moguće razmrsiti neke zamršenosti koje su karakterisale Krou­lijevu ličnost. Postoje neki jasni i toliko očigledni uticaji na njega da mi na­prosto nije jasno zašto se niko nije ozbiljnije pozabaviO njima. To možda ne objašnjava njegovu ličnost u potpunosti-ništa više nego što je moguće objas­niti bilo čiju ličnost, uprkos psihoanalitičkim nastojanjima. Ali možda se neki od njegovih dubokih, skrivenih motiva mogu osvetliti i secirati tako da mo­žemo sagledati na koji način su uticali na njega. Neki od njih su jasni, i upravo takve imam nameru da istražim i opišem na narednim stranicama. jer nam to može dosta pomoći da shvatimo kakav je uistinu bio. Jer, bio je to čovek koji je besmrtno pisao. Zbog toga se njegovo pisanje mora sačuvati. Možda će se na kraju pokazati da je ono što je on uradio i napisao od vitalnog značaja za sve nas. Neozbiljnost i cinizam nisu od koristi ni njemu ni nama. Nešto više od toga potrebno je da bi se otkrili ciljevi ka kojima svi mi stremimo.

12

NAPOMENE

1 . The Great Deasl, John Symonds. Rider & Co, London, 1951, �.t". 35.

2. A/cister Crowley, tile Man, the Mage, the Poet, Charles R. CammeI. London, Ri­chard Press, 1951, str. l 3. Sada ponovo objavljeno kao revidirano i prošireno izdanje, u dva toma, od stra­ne LLewellyn Publications. St. Paul, 1969.

13

PRVI DEO: ČOVEK Ipak svetija od svih Ovih za mene je

LAJLA, noć i dan; zbog Nje hulim na konačno

jednako kao i na beskonačno.

Stoga ne pišite FRATER PERDURABO nego

Đavolak Krauli II njegovom Imenu ...

A ko ćc znati ko je Krauli,

A ko FRAT ER PERDURABO?

Knjiga laži

1 AUSTER KROUU

Stanica je bila bučna i prilično sumorna. Ništa od veličanstvenosti pseudo­katedralnog tipa, kojom odiše stanica II Pensilvaniji ili Glavna stanica II

Njujorku. Jutro usred oktobra beše hladno i sivo kada sam silazio sa šinobusa na stanici Sen Lazar, kojim sam se direktno prevezao, nakon što sam se iskr· cao iz parobroda. Čitavim putem od Šerbura, II okružju francuskih glasova i stranih zvukova koje sam jedva razaznavao, pitao sam se kako će izgledati taj trenutak. Hladnoća i vlaga II tmurnoj zgradi izazivala je II mojim mišićima blago podrhtavanje, svuda po telu, mada je tome II velikoj meri doprinosila i uznemirenost. uporedo sa izvesnom dozom uzbuđenja. Tragajući po platfor­mi za poznatim licem, zaustavih se načas kraj prtljaga, koje su nosači vredno i uz galamu slagali u gomilu.

"Čini što ti je volja neka bude sav zakon." Ovo je bilo izgovoreno na prilično britanski način, visokim i donekle ne­

razgovetnim glasom, ali strogo u kokni maniru, kao što beše ustvrdio Kolder Maršal (Calder Marshall). Tada mi sinu, pa naravno da mi je ta fraza bila više nego bliska. Tačno sa moje desne strane iskrsla je stasita, dosta krupna figura čoveka, u plavo-sivom škotskom tvidu, sa čakširama do ispod kolena. Kapa od istog materijala ležala je vrlo konzervativno na povelikoj glavi. Oči, prem­da sitne, svetlucale su zadovoljno nad tamnim kesicama podočnjaka. Lagani smešak pOigravao je na uglovima malenih usana. Stisak šake, koji je usledio, nije bio tako snažan; nije bio ni moj, za tu priliku. Bio sam vrlo uznemiren, uprkos nesumnjivom zadovoljstvu što se nađoh licem u lice sa Alisterom Kroulijem, prvi put u svom životu. Nekoliko meseci ranije poslao sam mu fotografiju. Sa fotografije u Ekvinoksu znao sam kako on izgleda. Nisam ga nikako mogao promašiti.

17

Evo nas II Parizu, nakon prepiske koja se protegla više od dve godine. On me je pozvao da dođem u Evropu kako bih bio njegov sekretar i ujedno studirao s njim. Osećao sam se polaskan im. Sve je to ličila na san, san koji mi se činio neostvarivim. Ali, evo baš tu. na toj prašnjavoj stanici. godine 1928, ostvarilo se ono što sam tako gorljivo želeo i snevao. Ta. zar ga nisam upravo čuo, njega kako me pozdravlja telemitskom lozinkom

"Čini što ti je volja neka bude sav

zakon"? Ni u jednom jedinom smislu te reči to nije bio san. Kako se sve to dogodi­

lo jeste čitava jedna priča. Negde u toku 1925. ili 1926. godine, prisustvovao sam izvesnom skupu u Vašingtonu, gde sam imao priliku da slušam nekog advokata kako čita delove iz Kroulijeve "Knjige IV': baš iz prvog dela knjige - u kome se govori O praksama joge. l Do tada sam bio delimično upoznat sa klasičnim tekstovima o tom predmetu, i shodno tome u relativno dobroj po­ziciji da razumem ponešto od Kraulijevog jedinstvenog pogleda na svet.

Ponukan time. napisao sam Krauliju pismo. sam Bog zna o čemu. ad­resovana na nekog od njegovih izdavača. Većina njih više nije bila u poslu. Meseci su prolazili bez ikakvog odgovora. Za to vreme, čitavu stvar sam već smetnuo s uma.

Mnogo preče stvari su u to vreme plenile moju pažnju. Zaputio sam se u Filadelfiju nameran da tamo pohađam jedan od umetničkih fakulteta. u nadi da preda mnom leži blistava umetnička karijera. vršeći temeljne pripreme za to. Tada. sa velikim zakašnjenjem, stiglo je očekivano pismo od Kraulija. Bilo je kratko, ali ljubazno. Poručio mi je da uspostavim kontakt sa njegovim agentom u Njujorku.

Brže-bolje sam otposlao pismo, što je u kratkom roku rezultavalo pozi­vom da se sastanem sa Karlom Germerom (Carl Germer), u Njujorku. Nije prošlo ni par dana, a već sam jednog vikenda bio u vozu koji je hitao u veliki grad. gde sam proveo dan u prijatnom druženju sa Germerom. Bio je to na­očit Nemac. bivši oficir u starom Vermahtu. Njegovo oduševljenje Kroulijem bHo je beskrajno i nadasve zarazno. Jedan od ishoda ove rane posete beše taj da mi je prodao komplet "Ekvinoksa", zajedno sa dva ili tri druga. retka Kraulijeva naslova. U narednim mesecima, te knjige i udžbenici bili su mi jedina uteha. Gerrner i ja smo se sastajali, s vremena na vreme. u Njujorku ili Vašingtonu. vodeći rasprave o Velikom Delu i Kroulijevoj povezanosti s njim. Čitanje tih knjiga omogućilo mi je da postanem svestan činjenice da je Veliko Delo zapravo poniranje II samog sebe, zadatak koji dovodi do jedne korenite promene II ljudskom biću.

Karl mi se svideo; vremenom smo postali jako dobri prijatelji. Na kraju je Karl postao moja veza sa Kroulijem. Od mnogih niti što behu upletene

18

u komplikovano klupko događaja i okolnosti koje su me privukle Krouliju, Germerov uticaj valja zapaziti kao jedan od najbitnijih.

Te noći. u oktobru 1928. godine, kada sam se spremao za put prekooke­anskim brodom iz Njujorka za Pariz, proveo sam ugodno veče u jednom sjaj­nom njujorškom restoranu. Bili su prisutni Karl Genner i Kora Iton (Cora Eaton), koja je kasnije postala njegova supruga, Doroti Olsen (Dorothy Olsen) (bivša Kroulijeva ljubavnica), moja sestra i ja. To veče je proteklo u jednom zaista slavljeničkom tonu. Svi su uživali u dobroj večeri, dobrom vinu i dob· rom razgovoru, izuzev moje sestre, koja se ponašala kao neka mokra krpa. No, u tom trenutku zaista ništa nije moglo da pomuti moje raspoloženje; jer, bila je to proslava mog suočenja sa sudbinom.

Sve to je munjevito promicalo mojim urnom, dok sam ga posmatrao. Hit­ro i neusiljeno, Krouli mi pomože da skupim sav moj prtljag. Dalje je sve pro­ticalo bez ikakvih problema; u Šerburu su me ocarinili. Taksi nas je uskoro odvezao do njegovog apartmana, gde smo popili kafu. Dok smo razgovarali, on ju je skuvao u nevelikom staklenom aparatu (dosta slično nečem što bi mogli nazvati sileks aparat za kafu), koji se zagrevao sičušnom špiritusnom lampom. Nikada ranije nisam video tako nešto; bio sam impresioniran. Im­presioniran time kao i svim ostalim. Nekih četiri ili pet meseci kasnije, i po­licijski inspektor bio je takođe impreSioniran, umislivši da se radi o nekakvoj paklenoj mašini za destilisanje droga. Ipak, sve što je taj aparat kuvao bila je kafa, i to jaka i crna kafa. I tako smo pričali - i pričali, bez kraja.

Nikada nisam primetio. ni tada ni bilo kada tokom narednih nekoliko godina koje sam proveo sa njim da ima, kako su neki pojedinci tvrdili, 'hip· notičke oči: Bile su to tople oči, male, ali ljupke i živahne - koje su ponekad fiksirale, kao da na taj način prodiru u samu srž materije - ali teško da se može reči da su bile hipnotičke u bilo kom smislu reči. Oni koji su se žalili da su njegove oči bile hipnotičke verovatno su projektovali vlastite psiho­loške probleme na njega. Nesumnjivo da je svako II društvu s njim osećao kako se nalazi suočen licem u lice sa autoritetom - ali to je opet bilo nešto sasvim drugo. Radilo se, zapravo, o jednoj od najistaknutijih odlika njegove ličnosti, da prodorno zrači, čak i u prilikama kada je bio najopušteniji i kada se odmarao.

Nisam mogao da se otmem utisku kako sam potpuno izložen njegovom skeniranju. Sada mislim da je to bio moj vlastiti doživljaj koji sam projektovao na njega. No, u to vreme nisam imao nikakvo psihoanalitičko obrazovanje; nisam bio navršio ni dvadeset prvu. U tom uzrastu, svako bi sebi dopustio naivnost; projekcije su u tom dobu sasvim prirodna stvar. Osećao sam kako me razgovor s njim potpuno razgolićuje i kako sam u potpunosti prepušten

19

njegovim rukama. Nikada nije zloupotrebio to moje poverenje - sve dok, ne­koliko godina kasnije, naš odnos nije doživeo iznenadan krah.

Dogodilo se to otprilike II doba kada se Mendrejk Pres (Man drake Press) nalazio pred gašenjem u Londonu, prekidajući tako izdavački program koji je II početku nagoveštavao veliki uspeh. Nakon tog debakla, 1931. godine. mi smo se jednostavno razišli. On je bio negde u Evropi. sa svojom ljubljenom, a ja sam se preselio u London, privremeno služeći kao sekretar Tomasa Berka (Thomas Burke), pisca romana i kratkih priča, prema kome sam gajio najpris­nija osećanja. najdublje poštovanje i zahvalnost.

U vreme kada smo se rastali, izučavao sam misticizam u svim njegOVim fazama. granama i varijacijama. Neki od katoličkih mistika. posebno sveti Franja Asiški. pobudili su u meni ogromno interesovanje. Tako sam gutao neiscrpnu literaturu koja postoji o svetom Franji. Jedna od mojih najdražih prijateljica, Kler Kameron (Claire Cameron). koja je napisala dosta nežnih, ljubavnih dela, uključujući i "Zelena polja Engleske" (Green Fields o/England), poetsku topografiju engleske prirode, koju sam upravo preko nje upoznao, dala mi je kompliment. primetivši da sveti Franja i ja imamo mnogo toga zajedničkog. U svojoj mladalaškoj taštini, bio sam time vrlo polaskan. Kada me je oslovljavala Frensis (Franja), to je pogađala u samu u srž mog bića, pa sam docnije bez mnogo premišljanja usvojio to ime.

Četiri ili pet godina kasnije, nakon mog iskustva sa Zlatnom Zorom i obim­nom frojdovskom analizom ci za jedno i za drugo mogu reći. u svoj svojoj po­niznosti i skromnosti - Bogu hvala!). vratio sam se nazad u Sjedinjene Države. Povratak je bio praćen uzdahom olakšanja, pogotovo kada sam uplovljavao u njujoršku luku. nakon divljih oluja i nemira proteklih iscrpljujućih godina. go­dina inicijacije, muka i, nadao sam se tome. razvoja. Beše to veoma ugodan osećaj. ostaviti za sobom oblasti gde su trvenja sasvim očekivana i neminovna.

Odmah sam poslao Krouliju jedno ljubazno pisamce. prilažući uz njega. mislim, primerak svoje nedavno objavljene knjige. Dve prethodne knjige po­svetio sam njemu. Nakon izvesnog vremena. stigao je odgovor. U pismu se šalio na moj račun istovremeno me prekorevajući. začinivši sve to nekakvim antisemitskim podrugivanjem koje je imalo veze sa mojim usvajanjem imena Fransis. da bi me na kraju još posprdno nazvao .. Frenk': Nisam mogao tek tako da pređem preko takve poša!ice. Bilo bi mudrije da sam prihvatio nje­gov prekor - i da sam pustio da čitava ta stvar padne U zaborav. gde joj je i bilo mesto. Njegove sprdnje pogodile su me u najtananiji živac. U to vreme, među najslabijim crtama mog karaktera isticala se preosetIjivost na kritiku, opravdanu ili neopravdanu. Ova crta još uvek je prisutna kod mene, iako je dugotrajnom analizom u značajnoj meri korigovana. No. tih dana sam bio

20

mnogo bandoglaviji nego što sam sada, tako da sam mu uzvratio istom me­rom. Mada nisam sačuvao kopiju pisma koje sam mu napisao, u mom seća­nju još živi glupi uvod te moje ogorčene replike.

Podsetiću čitaoca da je njegovo kršteno ime bilo Edvard Aleksander Krou­li. U njegovim kasnim tinejdžerskim ili ranim dvadesetim godinama, nakon čitanja Šelija, koga je zavoleo, prestao je da koristi svoje hrišćansko ime, osim u zvanične svrhe, i prihvatio za svakodnevnu upotrebu ime Alister. Znajući to, oslovio sam l;a podrugljivo ženskom varijantom njegovog imena, u name­ri da ga duboko pogodim. Očigledno i jesam!

"Draga Alisa. Ti si zaista jedna podla kurva! ... " itd. Nikada mi nije oprostio tu uvredu. Nije bilo direktnog odgovora. Sa mnom

je bio potpuno raščistio. Ipak, par nedelja kasnije, neki od mojih prijatelja i dopisnika, uključujući i mnoge ljude koje nisam poznavao. ali su znali za me­ne preko mojih knjiga, primili su anonimno pismo. Najgore mane i crte moje ličnosti, onako kako ih je opazio Krouli, bile su prikazane na najprostačk.iji mogući način, nadugačko i naširoko. Krouli je ponovo napao! I to na njegov vlastiti. neuporedivi način - kroz projekciju sopstvenog karaktera.

Ovo anonimno pismo kružilo je uzduž i popreko tokom te jeseni 1937. godine. Nedavno (1969. godine) je to pismo odnekud opet izronilo na svet­lost dana. noseći na sebi poštanski žig Barstova, Kalifornija, poslato od strane nekog nepoznatog ličnog neprijatelja. U nameri da ovog i ostale karakterne ubice lišim svake dodatne municije, kao i da proteram duha kojeg oni misle da mogu prizvati u svakom trenutku, odlučio sam da ovde u celosti obelo­danim Kraulijevo prostačko pismo. Tada će valjda biti jasno zbog čega sam toliko godina boravio u tišini, potpuno odsečen od okultnih kretanja, nakon čega sam odlučio da ipak pomognem Krouliju jednom razumnom biografi­jom, što on, na pravdi Boga, i zaslužuje. Ne bi valjalo propustiti ovu priliku, i dopustiti da svet poveruje kako su Sajmondsove grozne pisanije istinite .

.. Izrael Regudi je rođen u okolini Maji End Rouda, jednom od najgorih krajeva Londona.

Te činjenice on je bio smrtno svestan, pa su stid i osećaj niže vrednosti usled nepovoljnih rasnih i SOcijalnih okolnosti zagorčavali njegov život od samog početka.

'Regardije' je gruba greška počinjena od strane narednika II Vašingtonu, koja se pojavila prilikom upisa njegovog brata u redove armije Sjedinjenih Država. Regudi je prihvatio ovu grešku. budući da je zvučala manje jevrej­ski. "Fransis", ime koje je sada usvojio, verovatno je potpuno izmišljeno.

2 1

Negde oko 1924. godine on je počeo da proučava delo Alistera Kroulija i da se dopisuje s njim. Uputio je tako uverljivu molbu da mu je potonji džentlmen platio put iz Amerike i prihvatio ga kao šegrta Magike. Osim kompleksa inferiornosti, otkriveno je da pati od jake hronične kon­stipacije. tako da su preduzete mere kako bi se izlečio od toga. kao i od okorele navike onanisanja. IzJečenje je u potonjem slučaju bilo uspešno. ali je Regudi zloupotrebio svoju novostečenu slobodu, vucarajući se po žeJezničkim stanicama, gde je i zaradio tvrdokornu gonoreju. Gospodin Krouli mu je pružio stan. hranu i odeću preko dve godine. bu­dući voljan da mu pronađe dobar posao knjigovođe i sekretara u jednoj izdavačkoj firmi. Regudi je izdao, opljačkao i uvredio svog dobročinitelja. Tokom narednih godina njegov život beše prilično opskuran. ali pretpo­stavlja se da je najveći deo vremena lutao zapadnim delom Engleske kao skitnica, prema jednim izvorima. živeći od milostinje nekolicine starijih žena; prema drugim, nekih opskurnih religioznih redova. Njegovo poznavanje Kabale i Magike pomoglo mu je da se dodvori gos­pođi Dajon Forčn (Dion Fortune), koja ga je izbavila iz bede i pomogla na sve moguće načine. On je izdao. opljačkao i uvredio svoju dobročiniteljku. Pošto je sada malo stao na svoje noge, mogao je da se kreće slobodnije. pa mu je ubrzo pošlo za rukom da se ulagivanjem približi izvesnoj sredo­večnoj dami koja se bavila raznim vrstama "isceJjivanja". putem masaže i drugih pomagala. Tako da se prebacio na ovaj oblik ljudske aktivnosti. na taj način zgrnuvši znatne količine novca. I onda mu je lako pošlo za rukom da izda, opljačka i uvredi svoju dobročiniteljku, pređe u Ameriku i tamo otpočne vlastiti šarlatanski posao.

Trebalo mi je puno vremena da mu oprostim za ovaj odvratni komadić sa­moprojekcije. Tek tokom poslednjih par godina, moje divljenje prema njemu kao velikom mistiku uspelo je da nadvlada svu moju srdžbu i ogorčenost, i pomogne mi da odbacim svoj prezir prema njemu kao opakom, ništavnom, pakosnom skotu, kakav je povremeno znao da hude na nivou praktičnih ljud­skih odnosa. Upravo ta promena u mom umu omogućila mi je da konačno započnem ovu knjigu.

Ali. ova anegdota i objavljivanje tog skarednog pisma koje je postalo kultno zahvaljujući njegovoj anonimnosti, ukazuje na barem nekoliko stvari. Kadgod

22

bi poželeo da nekoga napadne, on bi stao da ga opisuje pomoću sopstvenih karakternih crta. Koliko god da je loše Sajmonds iskarikirao originalni mate· rijal, ovu činjenicu je veoma dobro primetio. Budući da je i sam isuviše često za života bio Žrtva klevete, Krauliju je bila prilično bliska tehnika gaženja ličnosti i pljuvanja po drugima.

Drugo, očigledno je da s njim nije bilo šale. Godine koje je proveo dovi· jajući se kako zna i ume, kao avanturista, doprineJe su tome da odbaci sve beskorisne psih",loške slojeve - i on je umeo da igra veoma prljavo. Nije isklju. čeno da ima osnova u pričama o nekim njegovim ludačkim ispadima, koji su ga doveli u prilično nezgodan položaj.

Na jednoj od prethodnih strana sam pominjao posetu inspektora fran· cuske državne bezbednosti. Postoji čitava priča o tome, i verujem da sam ja danas jedina živa osoba koja je u stanju da istinito posvedoči o tome šta se dogodilo.

Da bih se pridružio Krouliju u Parizu, trebalo je da dobijem pasoš od američkog državnog sekretarijata kao i vizu od fracuskog konzula u Vašing· tonu, gde sam u to vreme živeo. Još uvek nisam bio navršio dvadeset prvu godinu života, pa sam tako bio po zakonu maloletan. Shodno tome, moj otac je trebalo da da pismenu saglasnost za oba ova diplomatska instrumenta pu· tovanja. U međuvremenu, roditeljima nisam govoriO ništa o Krouliju, a ka· moli o mojim interesovanjima za misticizam. Pošto sam u to vreme pohađao visoku umetničku školu, rekao sam im jednostavno da sam dobio poziv da studiram slikarstvo kod nekog engleskog slikara u Parizu. Sa ovakvim objaš· njenjem, oni su se složili oko mog odlaska, dajUĆi mi potrebna dokumenta za dobijanje pasoša.

Međutim, nije mi se dalo da im objašnjavam svaki korak koji je valjalo preduzeti u tom pravcu. Tako da sam, kada je došlo vreme da se dobije fran· cuska viza, sam otkucao pismo umesto oca i dodao njegov potpis. Drugim rečima, počiniO sam krivično delo; prvo sam slagao, a onda sam povrh svega falsifikovao njegov potpis.

° tome tada uopšte nisam razmišljao. Bio sam jezuita po svom intelektu· alnom opredeljenju; cilj je opravdavao sredstva. Sredio sam pasoš i vizu, i sve je bilo spremno da se otisnem u inostranstvo, gde je valjalo da se nađem oči II oči sa sudbinom.

Dok se sve ovo dešavalo. jedna od mojih sestara (koju tu. za potrebe ove priče, nazvati g·đa Njuškalo, budući da je ovo ime odlično opisuje) letimično je pregledala moj komplet "Ekvinoksa ". Tamo je prOČitala, bez imalo razu· mevanja, Kraulijev briljantni esej "Osnaženi zanos". U njemu je opisana in· vokaCija Dionisa, Afrodite i Apolona, što je on preveo običnim jezikom kao

23

obožavanje vina, žena i pesme. a takođe je. između ostalog, pisalo i o seksu. Za njcn puritanski um to je bilo krajnje užasavajuće.

Ona je imala ono što bih sada mogao opisati kao jaku anksioznu histeriju. Veći deo vremena bila je emotivno i fizičkl bolesna. a njena neuroza ju je poste� peno dovela do otkrića sveta dijete, ishrane i zdravlja. Da je svom psihičkom zdravlju pridavala toliko pažnje koliko kalorijama, proteinima i vitaminima. svi bismo bili u boljoj materijalnoj situaciji. Njena tobožnja čednost takođe je sebi nalazila moralnu podršku u ekstremnim krilima religioznih zajednica. gde je seks bio anatema. Živote drugih ljudi ona je učinila svojim privatnim biznisom, što je dovodilo do blagog užasa u odnosima sa ostatkom porodi� ce.

Našavši se izvan sebe od šoka koji je prouzrokovalo otkriće Kroulijevih tekstova o seksu napisanih na njegov neponovljivi način, ona je postala zara� žena onim što Vilhelm Rajh naziva emocionalnom kugom. Svojim osobenim Juho\·itim stilom, Krouli je drugde bio napisao da nema jasnog razmišljanja I' predmetu seksa. uzdržavanja i erotologije sve dok se takav predmet jasno ne shvati ,.samo kao jedna od grana atletike." On je prilično pragmalično l1.1.1'is30: .. neka student sam odluči koji oblik života i koji moralni kodeks će najmanje moći da uznemiri njegov um ... To je čisto praktičan kodeks. bez ikakve vrednosti sam po sebi." Međutim, ovakvi racionalni pristupi nisu ima� li nikakvog značaja za nju.

Kako je njena pohota još više bila raspaljena skorašnjom klevetom na račun Kroulija u Sandej Herstu, ona je imala samo jedan izlaz. Arogantno, ne konsuItujući ni mene ni bilo koga drugog, odmarširala je do francuskog konzula da ga zamoli da mi ne izda vizu za Francusku. Tamo joj je rečeno da je viza već odobrena, i da više ništa ne može da sc uradi. Po svoj prilici je francuskom konzulu tada podrobno iznela priču o Krauliju, obavijenu tam� nom koprenom svoje histerije, i to mora da je zvučalo zaista jezivo. Francuski konzul je obećao da će proslediti čitavu stvar II Pariz radi istrage.

Tako se dogodilo da je, nekih tri ili četiri meseca nakon što sam stigao u Pariz, inspektor došao da vidi kakva vrsta opakog čudovišta se krije u tom čoveku Krauliju. Zlokobna naprava za gotovljenje kafe očito ga je podstakla da preduzme detaljniju istragu.U daljem sledu istrage, on je iskopao hrpu podataka koji su se temeljili na perverznam žurnalizmu tipa Horacija dupe� lisca Vilijama Randalfa Hersta, kao i činjenicu da je pet godina ranije Mu� solini Kroulija proterao iz Italije, iz čisto političkih razloga. Takođe je otkrio da je negde oko 1917. godine Krouli napisao u Americi nešto što je delovalo kao pronemačka propaganda. To je fascinantna priča sama po sebi, koju je veoma dobro opisao P.R. Stivensen (Stephensen) u svojoj biografiji .. Legenda

24

o Alisteru Krouliju'? Kasnije je otkriveno da je Krouli, barem formalno, bio britanski voda Ordo Templi Orijentisa, nemačkog rozenkrojcerskog društva. Moguće je da francuska služba državne bezbednosti nije prepoznala razliku između okultne i političke organizacije, usled čega se došlo do idiotskog za· ključka da je Krouli zapravo plaćeni nemački špijun.

U međuvremenu, treba izvestiti o druga dva manja događaja. Neposredno pred moj dolazak, Krouli je obavestio policiju da je Miroslava, bivša ljubav­nica, ukrala od njega izvesnu količinu novca. Nekoliko nedelja nakon mog dolaska u Pariz, našao sam se u ulozi nosioca pisma koje je Krouli napisao upravi policije sa sedištern u 16-om arondismanu, prijavljujući da je sve to bila greška, da je našao novac i da čitava istraga treba smesta da bude obu­stavljena. prilažući uz to molbu za izdavanje lične karte njegovom sekretaru, donosiocu ove poruke, tj. mojoj malenkosti. Moje ograničeno srednjoškolsko znanje francuskog jezika bilo je sasvim neadekvatno da bih mogao da se no­sim u razgovoru sa uglavnom nezainteresovanim policijskim službenikom, stoga je pitanje moje registracije propalo i svelo se na ništa.

Kada je ta svar sa službom državne bezbednosti najzad došla na red, šest meseci nakon mog odlaska iz Sjedinjenih Država, ona je dovedena do tačke ključanja zahvaljujući pritužbama od strane čoveka zaduženog za javno pred­stavljanje, kojeg je Krouli bio otpustio, i đavolsko klupko je počelo da se od­motava. U martu je Krauliju uskraćena viza, uz optužbu da je nemački špijun i narkomanski zavisnik, kao i njegovoj aktuelnoj ljubavnici Mari de Miramar, koja je kasnije postala njegova žena, a najposle i meni, kako zbog toga što sam se družio s njim tako i zbog toga što nisam posedavao valjane isprave. Krouli se poneo praktično pa je naprasno oboleo, što mu je omogućilo da ostane u Parizu i podrobno ispita čitavu stvar, dok smo de Miramar i ja smesta prote­rani iz zemlje. Nije nam bilo dozvoljeno da se iskrcamo u Englesku (uprkos Činjenici da sam bio rođen u Londonu). Kao Kroulijevi saradnici, smatrani smo "nepoželjnim neprijateljima" i vraćeni smo natrag kanalskim parobro­dom. Konačno smo završili u Briselu. gde smo ostali da sačekamo Kroulijev povratak.

Ovaj progon je u meni podgrejao osećaj krivice budući da sam se osećao kao saučesnik u čitavoj stvari. U tim godinama patiO sam od preteranog osećaja krivice, pa mi je bilo užasno krivo zbog čitave stvari. kao da sam počinio ne znam kakav zločin. Moja emotivna patnja u to doba bila je skoro nepodnošljiva. Srećan sam što sam sada konačno u stanju da pišem o svemu tome. Sve to mi ujedno pruža priliku da ovu glupost II potpunosti obznanim, da stavim na papir istinite činjenice koje se odnose na Kraulijevo proteri­vanje iz Pariza.

25

Strahovi i krivice pomenute gospođe Njuškalo pokrenuli su složeni lanac događaja čije posledice ona nije mogla predvideti. Njene namere su možda bile dobre; ali su isto tako dobre bile i namere inkvizitora, koji su osuđivali ljude na lomaču kako bi spasili svoje besmrtne duše. Sve to je tipično za no­sioce emotivne kuge. Moj vlastiti život bio je godinama nepotrebno kom­plikovan zbog veze sa ovim događajima - a slične peripetije su imali i svi ostali koji su bili povezani sa Kraulijem u to vreme.

Tokom perioda koji sam proveo sa njim služeći kao njegov sekretar, nakon večere bi se redovno odigravala - skoro kao rutina ili ritual - partija šaha. Nakon izvesnog vremena, ta igra mi se ogadila. Tek mnogo godina kasnije sam ponovo mogao da je igram iz zadovoljstva. Krauli ne samo da je uživao u igri, već je bio i veoma jak igrač. Osim toga, jedno od njegovih uverenja, za mene tada sasvim nejasno, bilo je da, igrajući šah sa nekim može da stekne prilično jasnu sliku o načinu na koji ovaj funkcioniše na psihičkom planu. Neki ljudi igraju oprezan šah, drugi ne haju toliko za gubljenje figura. Neki imaju pronicljiv početak, a onda završavaju posle desetak poteza ne znajUĆi šta da urade, gde da odu ili kako da to urade. Opet. neki drugi dostižu svoj najbolji učinak tek pred kraj igre, kada završavaju testiranjem odbrambe­nih i napadačkih taktika svojih protivnika. Ovakvi stavovi su osnov za opšte funkcionisanje pojedinca. i oni deluju u mnogim oblastima njegovog života.

On bi često uzimao neku od knjiga velikih šahovskih majstora i strpljivo na tabli ponavljao odredenu partiju. opisanu u tekstu knjige. Analizirao bi odigranu partiju, u pokušaju da vidi da li se zaključci koje je izvodio pisac mogu opravdati, i kako bi, da je on igrao tu partiju. mogao da je poboljša. Vrlo često bi mi dao figuru ili dve kako bi učinio igru što zanimljivijom; igrao bi bez konja ili lovca. a nekad i bez kraljice. Većinom bi pobeđivao. a u onim retkim prilikama kada bih ga ja tukao; bilo je to samo zato što bi me pustio da pobedim. potpuno sam uveren u ta.

Kada je Džerald /ork (Gerald Yorke) dolazio iz Engleske, ili se spuštao iz Londona u Nokholt u Kentu, postavili bismo dve table. Krouli bi igrao sa obojicom simultano. idući od jedne do druge table i obojicu bi nas tukao.

Međutim. prava majstorija, kojoj sam se divio tada. a i dan-danas. bio je njegov šah "naslepo': On bi se udohno smestio u veliku stolicu. pušeći veoma skupe cigare, ako bi ih imao. ili veliku lulu napunjenu duvanom perika ili latakia. Na taj način je stvarao gustu dimnu zavesu. Kroz tu zavesu on se tek nazirao, kao u magli. dok je u rukama grejao poveliku čašu brendija. okrećući je, uživajući u bukeu brendija i pijuckajući ga lagano. sa zavldnom ceremo­nijalnom veštinom.

26

}ork i ja smo se nalazili podalje od njega, ili iza njega, svaki sa tablom ispred. Jork bi uzviknuo "Kraljev pešak, e4

" a Krouli bi, nakon što bi u svom

umu dočarao mentalnu sliku šahovske table, uzvratio odgovarajućim pote­zom. Kada bi na mene došao red da otvorim partiju i povučem potez, uzvik­nuo bih "KraljiČin pešak, d4

" ili bilo koje drugo otvaranje za koje bih se od­

lučio. Ponekad bih išao na drugačije otvaranje od Jorkovog u nadi da ću na taj način zbuniti Kroulija. Avaj! On je bio sposoban da održi mentalnu sliku obeju tabli potpuno razdvojeno. Mnogo češće je on pobeđivao nas obojicu nego što smo mi njega.

Tih ranih dana u Parizu sam, s vremena na vreme, doživljavao jake napa­de depresije. Dosta vremena pre nego što sam napustio Sjedinjene Države, či­tao sam povremeno mizerne Herstove novinske "izveštaje

" o Krauliju. I dok

sam nepokolebljivo odbijao da poverujem u ove bedne napise žute štampe, seme sumnje je ipak. našlo pogodno tle u meni. Usled toga, u svom stanju uzrujanosti, pribojavao sam se neke vrste homoseksualnog napada s njegove strane. Zapravo, ništa od toga se nikada nije desilo.

Jednog vikenda, u zimu 1928-29. godine, Tark je krenuo brodom iz Lon­dona, s namerom da se nađe sa Kraulijem. Jork i ja nikada nismo imali nešto puno zajedničkog. Sve se svodilo samo na povremena prijateljska ćaskanja. Jedino što nas je vezivalo bio je naš zajednički interes za Kroulija, inače se ni­kada ne bismo sreli. Ali, sećam se kao da je bilo danas, jednom prilikom kada se on malo opustio, ili sam to bio ja, da smo obojica priznali naše skrivene bojazni o mogućim namerama "starog dečka': kako smo ga od milja zvali, o mogućnostima da možda pokuša da izvede neke homoseksualne trikove sa nekim od nas dvojice. Obojica smo osetili olakšanje kada smo otkrili da delima istu zabrinutost. Međusobna razmena osećaja zabrinutosti, poput osećaja kri­vice, vremenom slabi to osećanje, čineći ga podnošljivijim. Osim toga, osetili smo još veće olakšanje kada smo shvatili da se nijednom od nas ništa stvarno nije desilo.

Zbog njegovih slobodoumnih seksualnih stavova, postepeno sam stekao dublji osećaj poštovanja prema Krauliju. Iz mog ličnog iskustva, on nikada nije bio "divljak': kakvog ga jedan od njegovih skorašnjih biografa sa nepri­krivenim oduševljenjem predstavlja.

Džon Sajmonds, autor biografije ,,velika zver" (The Great Beast), tvrdio je da je Krouli imao običaj da zavodi svakog mladog čoveka s kojim bi se našao u kontaktu. To je možda ponekad bilo tako. No, postaje nebrojeni izuzeci. Prilično sam uveren da, kada je reč o Alanu Benetu (Bennett), među njima nikada nije bilo homoseksualnih odnosa, iako je Alan živeo sa njim u Lon­donu više od godinu dana. Krouli je uz sebe uvek imao čitav bulj uk devojaka,

27

•

kako u stanu, tako i kada bi izlazio u grad .. Očigledno da je Alan bio u celi­batu. bilo svojom voljom, bilo kao posledica njegovih vlastitih inhibicija, ne znam iz kog razloga. Sasvim sam siguran da među njima nije bilo homosek­sualizma bilo koje vrste.

Nema sumnje da je u Kroulijevom psihičkom sklopu bilo elemenata ho­moseksualnosti. Njegova knjiga .. Bag-i-Muatar". koju nisam video više od trideset godina ili tako nešto. posvećena je homoseksualnosti. Ova tema se provlačila čak i kroz njegove najuzvišenije mističke spise. Postoje njegove poeme, rasute u nekih desetak knjiga, koje predstavljaju istinske ispovesti o seksualnim iskustvima sa muškarcima i dečacima.

No. koliko god da je dopuštao sebi izlete u homoseksualnost, prevagu u njegovom ljubavnom životu su imale heteroseksualne veze. Glavne odlike njegove biseksualnosti bile su nevernost i promiskuitet. Izgleda da on nije bio u stanju da održi jednu seksualnu vezu, koliko god ona bila duga, a da je ne zakomplikuje nekom drugom. O tome on nije tajio. U tom pogledu, bio je veran naredbi koja mu je data u jednoj od njegovih proročanskih knjiga: "Ne uvijaj svoje poroke u vrle reči."

Takođe se prisećam saveta koji mi je Krouli dao u Parizu. Tema rasprave je bila moja stidljivost. Njegovo čvrsto uverenje bilo je da bi u određenom periodu života trebalo da napustim sva svoja interesovanja za misticizam, da se prepustim svetovnom životu i na taj način upoznam sa svakom svojom mogućom manom. Ista takva ideja je jednom bila data i njemu, budući da ju je izrazio u jednoj prozno; pesmi, koju je napisao negde oko 1907. godine: "Otiđi u najudaljenije kutke sebe i obuzdaj sve stvari. Obuzdaj svoj strah i svoje gađenje. A onda - otpusti!"

Nisam tako postupio. Sada. mnogo godina kasnije. kada sam spreman da se vratim. manje ili više objektivno. na ovaj slučaj. još uvek sam srećan što nisam prihvatio taj savet. Međutim. sada znam šta je imao na urnu. Smatram da su njegovi uvidi bili superiorni, ali da su njegove tehnike za ovladavanje neurotskim problemima bile slabe i neprimerene. On je nesum­njivo prepoznao ono što se danas naziva karakterni oklop, ukupan zbir svih odbrambenih mehanizama koji od psihe prave zatvoreni sistem, odnosno školjku. On je pucao na oslobađanje od inhibitornog oklopa. Po mojoj proceni, praktično zbližavanje sa manama bi samo ojačalo već postojeći osećaj krivice, i tako na kraju osujetilo svaku mogućnost unutrašnj eg os­lobođenja. Bolje je osloniti se na psihoterapiju ove ili one vrste. No. tada on nije znao gotovo ništa o psihoterapiji. a ja još manje. Trebalo je da prođe nekoliko godina pre nego što sam imao dovoljno sreće da budem uveden u psihoterapiju.

28

I pored svega toga, niko ne može da potceni bilo šta od toga što je ovaj čovek rekao. Na primer. u jednoj od njegovih poslednjih knjiga, on je dao dalju razradu suštinskog gledišta koje se odnosi na savet koji mi je jednom dao. Napisao je:

"Magičar treba sam za sebe da pronađe određenu tehniku za uništavanje "zla". Suština takve prakse sastojala bi se u obučavanju uma i tela da bu­du kadri odupreti se stvarima koje uzrokuju strah, bol, odvratnost. stid i tome slično. On mora naučiti da ih iskusi, zatim da postane ravnodušan prema njima, zatim da ih analiz.ira dok god u njima ne uvidi mogućnost zadovoljstva i saznanja, te konačno da ih shvati onakvima kakve jesu, kao aspekte Istine. Kada to ostvari, treba da ih odbaci ako se pokaže da te stvari zaista škode njegovom zdravlju ili udobnosti. Osim toga, naš izbor "zala" ograničen je na ona koja nas ne mogu nepopravljivo oštetiti. Na primer, neko može praktikavati mirisanje gasova iz stražnjice dok god mu se taj miris ne svidi; ali ovo ne važi za arsen ili cijanovodoničnu kiseli­nu. Takođe, neko može biti u ljubavnoj vezi sa starom i ružnom ženom sve dok ne spozna i zavoli zvezdu koja ona uistinu jeste; ali bilo bi suviše opasno da neko poželi da prevlada svoj prezir prema nepoštenju tako što će se na silu baviti džeparenjem. Dela koja su u suštini nečasna ne smeju da se čine; njih treba opravdavati samo putem nepristrasnog razmišljanja o njihovoj ispravnosti u apstraktnim slučajevima.

Ljubav je vrlina, ona raste i buja, sve jača i sve čistija, postajući sve manje sebična, putem voljenja onoga čega se gnušam o; ali krađa je porok koji podrazumeva ropsku ideju da je naš komšija iznad nas. Ona je korisna samo zbog svoje tendencije da razvije određene moralne i mentalne kva­litete u primitivnim ljudima, da spreči atrofiju takvih sposobnosti kao što je oprez, kao i zbog još jednog kurioziteta koji sc pripisuje toj .. tragediji zvanoj čovek."J

Iz ovoga se vidi da je Alister Krouli bio zaista čudan čovek. On sam je bio otelotvarenje, na sasvim otvoren i bestidan način, svih onih poriva i tendencija koji se kriju i čame u većini nas. Njemu treba odati priznanje za psihološko eksperimentisanje - ne na laboratorijskim životinjama. već na samom sebi kao predmetu istraživanja. Kao rezultat toga, on je došao do otkrića da je naš sa­dašnji društveno prihvatljivi stav prema čoveku samo puka gomila nesvarenih dogmi i iracionalnih uverenja koji su nam bez razmišljanja nametnuti kroz sto­leća. Premda je u detinjstvu i ranom uzrastu bio tek jedna bojažljiva i stidljiva osoba, on je uspeo da se transformiše na različite načine, primenjujući lične metode, iako mnogi od njih nisu po našem ukusu. Ipak, poput mnogih učitelja

29

i mudrih ljudi iz davne prošlosti, on je zaključio da je transformacija možda jedina ključna reč koja uistinu pristaje čoveku - ako ima volju da je izvede.

Mada sposoban za najuzvišenije podvige i idealizam, on je umeo da se sroza do najgrotesknijih vidova izopačenosti. Pokvarenost i zloba povremeno su izbijali iz njega kao da predstavljaju njegovu drugu prirodu. I pored toga što su njegova hrabrost i neustrašivost bili neuporedivi, još uvek se sećam jednog slučaja kada sam ga probudiO iz dremeža posle ručka kako bi se javio na telefonski poziv. Prepadnut, skočio je sa kauča. sa izrazom najgrozomor­nijeg užasa na licu.

Inače, krasio ga je predivan osećaj za humor. Povremeno je to bio grub i nekako rableovski humor; a ponekad, vrlo topao i ljubazan. Njegov humor i spremnost na šalu proisticali su iz neobuzdane životne radosti koja bi se mogla porediti samo sa detinjom. Voleo je da zbija šale. Ali, uvek ga je zbu­njivala činjenica. toliko je bio detinje naivan. da ljudi nisu uvek shvatali da se radi samo o šali.

Veoma mi se dopada priča koju je ispričao P. R. Stivenson u svom delu "Legenda o Alisteru Krouliju'� Ona govori o Epštajnovom spomeniku Os­karu Vajidu, koji je trebalo da bude postavljen na izložbi na groblju Per la Šez, u Parizu. Sve je bilo u redu dok policija nije otkrila da je Epštajn izvajao genitalije na statui na vrlo izražajan način. Krauli je oduvek prezirao Engleze zbog njihovih buržoaskih stavova i moralnosti samozvanih učenih žena. ali nije računao na Francuze. Policija nije dozvolila da se spomenik otkrije. Bili su čvrsto rešeni da podignu veliku buku oko toga. Na kraju, nađen je kom­promis. Na uvredljivi deo morao je biti pričvršćen metalni leptir, čime je lik Oskara VajIda ostao čist i plemenit.

Krišom, usred noći. Krouli je otkrio statuu, a sve "u interesu umetnosti". Uspeo je da prokrijumčari leptira i iznese ga iz Pariza i iz zemlje. Čim se vratio u London, umarširao je trijumfalno u Kafe Rojal, noseći metalnog leptira prikačenog na večernje odelo kao ukras. Kako sam čuo, bila je to velika senzaCija.

U to vreme, Krouli je bio dobro poznat u ovom svratištu boema. S vremena na vreme, on bi znao da navrati u to mesto. Tu bi se zadržao neko vreme, a onda bi iznenada izbijao iz njega, sav ozaren i okrepljen, kipteći od energije - upadlji­vo drugaČiji od mlakih, bledunjavih i beživotnih posetilaca ovog kafea.

Zatim, ima jedna prekrasna priča koju nam je ispričao Nikolas Heron (ob­javljeno u "Prediction Annual", 1964.):

.. Molim Vas recite mi': jednom prilikom ozbiljna i dobronamerna gospođa upit�la je Kroulija, "koja škola bi, po Vašem mišljenju, bila najbolja za moju ćerku?"

30

Krouli je još neko vreme sa dužnom pažnjom nastavio razgovor s njom, mada bi se teško moglo zamisliti da je bio odgovarajuća osoba za takva pi· tanja. Međutim, pokazao je da je dorastao situaciji.

"Madam", odgovori on ledeno ozbiljan. "pošaljite je kod RadkJif Hol." Gospođica RadklifHol. Heron užurbano dodaje, bila je autor knjige "Izvor

samoće". koja je zbog teme safizma važila za književnu senzaciju tog doba. Ubrzo nakon mog pristizanja u Pariz, saznao sam da je Krouli imao Iju·

bavnicu. Delimično sam to očekivao. ali samo delimično; jer u mom licemer· nom stanju pseudo·nevinosti, tih tako dalekih dana. nisam sebi dopuštao da se bavim takvim strašnim moralnim mogućnostima.

No morao sam da je prihvatim, nju koja se, po Sajmondsovim kazivanji· ma, zvala Miroslava. Bila je niska, zdepasta, i, iz mog sadašnjeg objektivnog ugla, osoba koja bi najmanje pristajala Krouliju kao Ijubavnica.Ali, takve su bile činjenice!

Jedne subotnje večeri, tokom prvih nedelja mog boravka tamo. pozvala me je da izađem s njom u bioskop. Složih se, pomalo uzbuđen. Očajnički sam žudeo za pramenom - pramenom starog porodičnog obrasca, za utočištem. za nekom vrstom zaštite od svih novih. zbunjujućih događaja, koji su se zbi· vali U Kroulijevom okruženju.

Koji film je bio sada se ne sećam. Bilo je to neposredno pred pojavu zvuč· nog filma. Ipak, sećam se da sam uživao u njemu, a ona je bila vrlo družeiju· biva i gotovo veseljak. Nakon filma. svratili smo do obližnjeg kafea na po kafu ili možda piće. Tada me je, na moje iskreno zaprepašćenje, obavestila da ne želi da se vrati Krauliju. Nikada mi nije palo na pamet da je pitam zašto. niti pak da uopšte raspravljam o tome s njom. U trenutku dok ovo pišem, žao mi je što je nisam upitao za njene motive da ga ostavi. Ali, na jedan veoma "taka­treba" prozaičan način, obećao sam da ću preneti njenu poruku.

Na povratku u hotel, naložio sam taksisti da se zaustavi kod stana u Sif­renovoj aveniji. gde sam ga zatekao još uvek budnog, kako po običaju čita detektivske priče. Kada sam ga obavestio o torne šta se desilo. malčice je po­digao obrve (možda malo više desnu nego levu) i potom prozborio:

.. Bog daje. Bog uzima. Blagosloveno neka je ime božje." I to je bio kraj! Indirektnom aSOcijacijom, ovo pominjanje detektivskih priča podseća me

na sasvim drugačiji tip iskustva koji otkriva opet jednu drugu stranu Krouli­ja. Prema vlastitom priznanju, on je posedavao poprilično izraženu crtu ma­licioznosti.

Bilo je neko radoznalo čeljade po imenu Alojzius Komet, koji je voleo da navraća iz Londona kako bi posetio Kroulija. u vreme kada smo živeli

31

u Kentu. Krouli ga je neko vreme smatrao zanimljivim. Komet je igrao šah umereno dobro, što je u to vreme Krou1i strahovito poštovao, budući da je u to vreme ponovo dobio jedan od svojih napada flebitisa, koji ga je vezivao za kuću. Komet je takođe bio prilično dobar pripovedač, i voleo je da priča o upadljivom simptomu svoje mazohističke neuroze, bičevanju. Sve u svemu, za Kraulija on je bio zabavna. premda dosta patetična ličnost.

Jednog dana. igrajući šah sa Kroulijem. Komet je priznao da je upravo do­bio neku od raširenih veneričnih bolesti. Dok je govorio o tome, pocrveneo je, čime je pokazao da oseća ogroman osećaj krivice. Bilo je to. dodao je u razgo­voru, kao da se oseća prljavo i da se dugo nije kupao. Krou1i je jedva dočekao da mu se naruga. rekavši: .. Ne brini se. Nije to ništa gore od obične prehlade!"

Tih dana Krou1i je bio okoreli čitalac i poznavalac detektivskih priča. ProžJrljivo ih je gutao. delimično i zbog toga što se u to vreme uglavnom dOo;;H.tiv30. Drugi razlog je bio taj što se ranije i sam bio oprobao u pisanju detektivskih priča. pravljenih po uzoru na idealizovanu sliku o sebi samom - a glavni lik u romanima je bio njuškalo Sajmon If.

U jednoj od priča što ih je baš završio. figurisao je lik po imenu Bedkok4-savršeno pristojno i legitimno englesko ime.

Kadgod bi Komet navratio do Nokholta (što je bilo dosta često. jer on je bio od onih učenika koji ponizno kleče pred stopalima svog gospodara), ovaj ga je oslovljavao imenom Bedkok. Uvek je to bilo:

"Bedkok. daj ovo!" ili .. Bedkok. daj ono!" Tim nadimkom je oslovljavan i kada su bili nasamo, a i kada su drugi ljudi bili u poseti Krauliju. Gospo­daru je sve to izgledalo užasno zabavno. Oduševljavala ga je to zbunjivanje i ponižavanje Kometa pred prijateljima, isprva korišćenjem fiktivnog imena, a kasnije šaljivim aludiranjem na bolest koju je Komet bio zaradio.

Izvrgavati javno ruglu Kometa bio je krajnje okrutan postupak. Siroti mladić je crveneo kao bulka i preznajavao se, bez sumnje priželjkujući da se zemlja pod njim otvori i proguta ga celog. Kada sam ga jednom saosećajna pogle­dao. on je samo spustio svoj pogled. Odjednom, uprkos svom mazohizmu, pošto više nije mogao da izdrži toliku dozu pakosti i nedostatka poštovanja, nestao je bez traga. A za Kraulija je sve to bila velika šala!

Nasuprot tome, u sećanju mi još živi događaj kada je on pokazao značajan stepen empatije i zabrinutosti, ne želeći da povredi moja nežna osećanja. Ka­da sam mu se pridružio u Parizu, bio sam bojažljiv, nezreo i naivan. Kada je u pitanju bio moj fizički izgled, kritikovanja nije bilo, izuzev jednog malog ali vrlo OČiglednog detalja, koji Krouliju nije mogao promaći.

Jednog dana, dok mi je diktirao neka pisma, zamolio me je da uzmem jedno pismo i da izostavim uvodni deo "Dragi taj i taj". Ovde bih napomenuo

32

da sam u vreme mog boravka u SAD nabavio stenotip, stenografsku mašinu, kao i udžbenik za učenje tog sistema, te da sam naučio da ga koristim. U roku od nekoliko meseci stekao sam radnu brzinu koja je iznosila preko stotinu reči u minutu.

Sedeo sam tako, kucajući na stenotipu postavljenom na stolu ispred mene, povremeno gledajući u Kraulija, ili pak dopuštajući da mi pogled i pažnja lu­taju po sobi dok sam pisao manje-više automatski. Onda je počeo da diktira nepoznatom korespondentu, no, negde pred kraj pisma, u poslednjem pasusu, sasvim nonšalantno je dodao nešto u smislu "da bi mogao da malo pažljivije proveriš svoje nokte. Drugi ljudi to svakako rade, te po tome sude o tebi. Povre­mena poseta manikiru mogla bi se pokazati više nego korisnom, itd."

U svoj mojoj gluposti i odsutnosti, ja sam to otkucao, ni u jednom tre­nutku ne shvatajući da je on to činio zarad mene, te da nije želeo da povredi moja osećanja upozoravajući na činjenicu da mOji nokti nisu bili uredno sređeni i da bi izgled mojih šaka mogao biti poboljšan. Tek nekoliko godi­na nakon toga mi je palo na pamet da je to bio savet kojim je hteo da mi pomogne.

Na osnovu biografije Džona Sajmondsa i onoga što je pročitao godinama ranije u žutoj štampi, jedan moj prijatelj nedavno mi je sugerisao da je Krouli zacelo bio patološki slučaj, šizofrenik. Istinu govoreći. zaista nema sumnje da je kod njega bilo tragova neke vrste patologije. No, kada sam pažljivo razmot­rio kako bih to mogao nazvati, nisam mogao doći do rešenja. Dijagnoza bi mogla biti suviše neprecizna, suviše olaka.

Sumnjam da je šizofreničar sposoban za strahovitu samodisciplinu i men­talni trening kakvom se Krouli podvrg�vao. Malo docnije nameravam da opišem i obradim nešto od tog treninga koji je on upražnjavao. Dugi časovi posvećeni meditativnim praksama. napoma i mukotrpno vežbanje pranaja­me, intelektualno proučavanje, i drugi oblici najstrože samoobuke, čiji dokazi postoje II mnogim dnevnicima koje je ostavio za sobom - zasigurno ne mogu krasiti jednog šizofreničara. Niti je to planinarenje ili lov na krupnu divljač, niti istraživanje! Koliko god da je Krouli s vremena na vreme zastranjivao, sumnjam da je njegovo samoispitivanje moglo da ostavi netaknutim mnoge nivoe funkcionisanja njegove podsvesne psihe.

Njegov mazohizam se jasno' ogleda u sledećim rečima. koje je Sajmonds citirao iz jednog od Kroulijevih najranijih dnevnika:

"Za te ja sam bludnica. okrunjena otrovom i zlatom, odevena u raznoboj­no ruho, zaprljana stidom i zamazana krvlju. što se pomamno podadoh, ne zbog novca već iz hira. svima što za mnom žude te uz zavođenje, mito i pretnje uveličaše moja bludničenja. Svoje telo učinih trulim. svoju krv

33

otrovnom. svoje nerve pakleno izmučenim. svoj mozak iscrpljenim. Zara­zih ovaj okrugli svet kugom izopačenosti."

Ipak, kao što jedna lasta ne čini proleće. tako ni ovaj deo sam po sebi ne čini Kroulija mazohistom. Iz prostog razloga što je njegova sposobnost za tanana uživanja, avanture i uzbuđenja bila tako grandiozna.

O toj "ekstazi ponižavanja", kako je to Krouli nazvao na jednom drugom mestu. može se zauzeti i sasvim drugačije gledište. Stvari nisu uvek onakve kako izgledaju. Ono što nam na površini može izgledati kao mazohizam. za mistika ima neku drugu, potpuno drugačiju vrednost. Ne bi valjalo u pot­punosti ignorisati ovo svedočanstvo. Tako sledi da, što više se mistik izlaže preobražavajućoj prirodi Svetla, sve češće on ulazi u britko stanje svesti o manjkavosti i krajnjoj bezvrednosti nižeg sopstva, odnosno ega. Kao što je to Evelin Anderhil (Evelyn Underhill) objasnila. najveći od svih mislećih svetaca bili su sve više i više svesni svog sopstvenog unižavanja. kako su se približa­vali stanju jedinstva. Istinski ljubavnik božanskog naizmenično :,iva unižen, čas svojom vrhunskom nedostojnošću. čas svojom blaženom sudbinom. Ima trenutaka kada je, baš kao što je uveren da je barjak što se vije nad njim Lju­bav, isto tako siguran da u njemu još odoleva neuništiva individualnost. koja baca senku na blistavo zračenje večnosti.

Stoga. kao kontrast mazohističkom samounižavanju, u spisu nazvanom "Knjiga srca obavijenog zmijom .... Krouli je odmah iza toga napisao sledeće:

"Ali ja sam kao čisti plamen bez ulja gorea unutar tebe. U ponoć sam bio sjaj­niji od lune; po danu sam sasvim prevazilazio sunce; na tajnim stazama tvoga bića sam gorea. rasterujući iluZijU."

Kompulzivni neuro tičar može da se pridržava nekog zadatka u dužem pe­riodu, s manjim odstupanjima i monotonom rutinom čak i godinama. Ali. u svom tom mehaničkom radu nema ni traga od stvaralaštva. Njegovi kreativni nagoni bili bi izgubljeni i zatrpani neurotskim potrebama za kompulsivnim mišljenjem i delovanjem. Spontano ponašanje nimalo se ne uklapa u taj okvir. Mističko iskustvo bilo kog vida bi ga potpuno uništilo, jer bi njegovu defan­zivnu kompulsivnost učinilo sasvim bezvrednom. A to je na sasvim drugom kraju od Alistera Kroulija.

U psihijatrijskoj karpi za otpatke uvek ostaje još jedna dijagnoza - kon­stitucionalni psihopata. Kroulijev očigledan nedostatak osećaja za realan svet oko sebe kao i nedostatak prilagodljivosti na isti mogao je garantovati takvu dijagnozu - barem na prvi pogled. Međutim. ako ispitamo pobliže njegov život, otkrićemo jednu izrazitu senzitivnost u mladosti, grižom opterećenu savest, mladića koji se podvrgava oštroj disciplini kako bi se oslobodio svake

34

i najmanje trunke te savesti, koju je počeo da prezire kao ostatak hrišćanske vere koju beše odbacio. Otuda je veliki deo njegovog ponašanja jednostavno razumeti, bio je to naprosto bunt. Tako, ono što na prvi pogled izgleda kao upadljiv nedostatak prilagodljivosti, ubrzo počinje da poprima jedno sasvim drugojačije značenje. Čovek, beskrajno fleksibilan, ali postojan - odlučan da istraje do krajnjih granica i da se bori do smrti protiv stvari za koje je smatrao da su samo gadni Simptomi umiruće i dekadentne kulture.

Ne postaji nijedna jedina etiketa koja bi se mogla prišiti njegovoj višes!oj· noj ličnosti. On je u celosti bio izrazito kreativan, poletan, spontan. Ukoliko bismo želeli da ga podvedemo pod ograničenja nekog tričavog nosolaškog termina morali bismo da primenima različite nizove standarda.

Kakvom vrstom čoveka je sebe smatrao? U pozno objavljenoj knjizi koja se bavi tarot kartama, Krouli je izabrao jednu kartu, princ štapova, kao naj­zgodniju za opis svoje ličnosti. Zanimljivo je uporediti ovu viziju njega samog sa biografskim podacima koji su već bili izloženi ranije .

.. Moralne osobine koje odgovaraju ovom liku su hitrina i snaga.No. po­vremeno deluje impulsivno; katkad se lako povede za spoljašnjim, stranim uticajima, a neretko je, naročito kada se radi o sitnicama, žrtva neodlučnos­ti. Često prenagljuje, poglavito prilikom izražavanja mišljenja, no ne mora nužno i slepo da se drži mišljenja oko kojeg je digao toliku prašinu. Izlaže ja­ka uverenja radi samog izlaganja. U stvari je veoma spor prilikom temeljnog opredeljivanja u svemu, ali uvek uviđa obe strane svakog pitanja. Suštinski je pravičan, ali smatra da se pravda ne može doseći u intelektualnom svetu. Radi se svakako o jednoj vanredno plemenitoj i velikodušnoj ličnosti. Može da bude preterano hvalisav, dok se prepredeno podsmeva, kako predmetu svoje hvalisavosti, tako i sebi samom zbog toga što nije u stanju da se suzdr­ži. Romantičan je do gluposti, naročito u svemu što se tiče istorije i tradicije, i može da smišlja 'štosove' ili da do u tančine razrađuje praktične šale. Zna da izabere nekog bezazlenog anonimusa i da ga godinama zaSipa paljbom iz svih mogućih oružja poruge i podsmeha, kao što je Svih kinjio sirotog Par­tridža, a sve to bez trunke srdžbe ili ozlojeđenosti, gotov da skine i košulju s leđa ako to samo njegovoj Žrtvi ustreba. Po smislu za humor spada u 'svaš­toždere' i to ga II OČima drugih može učiniti tajanstvenom ličnošću koje se ljudi bezrazložno pribojavaju i klone, naročito ako je sve što o njemu znaju njegovo ime - koje je za njih simbol Užasa. To je posledica uticaja poslednje dekade Raka na ovu kartu . •

Jedan od njegovih najkrupnijih nedostataka je gordost; podlost i sitničar­sku zluradost svake vrste beskrajno prezire. Silno je i slepo hrabar. a strp-

35

ljenje i izdržljivost su mu nepokolebljivi. Uvek se bori na strani koja ima manje izgleda da uspe i uvek na kraju - ali nakon dugo. dugo vremena - pobeduje. Razlog torne je prevashodno njegova spremnost i sposobnost za rad. koji upražnjava njega samog radi, 'ne žudeći za plodovima'; mož· da je za to kriv njegov oholi prezir prema svetu uopšte - koji, međutim. nimalo ne smeta postojanju dubokog i zanesenjačkog poštovanja prema 'svakom muškarcu i svakoj ženi kao zvezdi�"s

Još u mladalačkom dobu Kroulijev život je karakterisao osećaj neispunje· ne dužnosti. misije koja tek treba da bude ostvarena. Bio je jako ambiciozan momak. Da li je to bio iskonski zov duhovne staze. ili pak paranoična mani· festacija početnog oboljenja ega. tek treba da bude razmotreno. ali ne sada. Postoji veliki broj njegovih pesama. napisanih dosta rano - mnogo pre dikti· ranja .. Knjige Zakona" i datuma njenog nastanka, aprila 1904. godine - koje jasno pokazuju ovu njegovu ambiciju. Evo primera:

ZAKLETVA

Zaklinjem se svim ovim zvezdama što se naziru kroz blagorodna lišće noći: Zaklinjem se ovim kulama strahotnim Što prosecaju dolinu cveća u Granadi: Zaklinjem se nadolazećim blještavilom, Snežnih mačeva svetla, u Sijeri!

Svim okrutnim i hladnim očajanjem Što Hrist nam ovde donese Marijom i svim pokvarenim, slepim i zversk.im Lažima prečistih sveštenika: Gospodom i smrću i prezirom se zaklinjem Da će se čovek uzdići, i razUmeti.

Zaklinjem se svojim lucidnim Okom, I svom slobodom koju stekoh, Da će čovek naučiti da voli i sumnja, I da će veru i ropstvo odagnati od sebe, I da će krilati or'o, k'o što sam ja Uzvinuti se u slavu sunca!6

Mnogi biografi su se pitali šta je to plam telo u Kroulijevim grudima. na· goneĆi ga da postane učitelj - potpuno nezavisno od naloga "Knjige Zakona ", u kojoj mu je takođe bilo naloženo da podučava.

36

Termin kroulijanstvo je, u kasnoj fazi njegovog stvaralaštva, prvi uveo general Dž. F. K. Fuler (Fuller) koji je bio jedan od najmoćnijih i najznačaj­nijih Kraulijevih učenika.U početnim godinanla dvadesetog veka, Krouli je koristio fiktivan naziv firme - Društvo za propagiranje religiozne istine - za potrebe izdavanja njegovih .. Sabranih dela" i drugih spisa. Za najbolji esej o

njegovim radovima ponudio je nagradu od 150 funti, a taj esej je trebalo da posluži Društvu kao reklama za njegove publikacije. Od svih pristiglih eseja, Fulerov je na Kraulija ostavio najpovoljniji utisak. I tako su oni ostali prisni prijatelji za dugi niz godina.

Fulerov esej publikovan je pod nazivom "Jedna zvezda na Zapadu". Bio je to ambiciozan, kitnjast i ekstravagantan panegirik posvećen Kroulijevim postojećim radovima. U tom svom radu on je skovao izraz kroulijanstvo. Taj izraz se nikada nije .. primio': uprkos činjenici da ga s vremena na vreme neki recenzent ili kritičar upotrebi.

No, učiteljski poriv je još odranije bio prisutan kod njega, on je postojao nezavisno i pre nego što je Fuler skovao ovu frazu. Taj poriv je bio sastavni deo njegovog psihičkog sklopa. Onako kako ja vidim činjenice, Kroulijev otac, najpre kveker, postao je putujući propovednik Plimutske braće i "sveštenik". Putovao je posvuda, suprotstavljajući se religioznim uverenjima svakoga na koga bi naišao. U suštini, pokušavao je da podrije njihova trenutna religiozna shvatanja kako bi ih preusmerio ka Bogu, na način na koji su ga tumačili on i Plimutska Braća. Krouli je osećao da je njegov otac veličanstveni govornik, ." koji je govorio čisto, iz srca. Ali, budući džentlmen, nije mogao biti istinski buditelj, jer to podrazumeva manipulisanje histerijom i psihologijom mase,"

Sam Krouli govorio je o svojoj privrženosti i divljenju koje je gajiO prema ocu. Ima dovoljno raspoloživih podataka koji jasno ukazuju na postojanje identifikacije sa ocem.

To je bilo dovoljno da pobudi Kroulija na nesvesnom nivou, da oponaša svog oca i postane relegiozni učitelj. To ni u kom slučaju nije čitava priča, ali sigurno jeste jedna od veoma moćnih odrednica u životu ovog čoveka.

Zbog verovanja Plimutske braće da je Biblija doslovno nadahnuta od Bo­ga, nije bila dozvoljena nikakva izmena slova, reči ili bilo kog njenog dela. Oni nikada nisu prihvatili revidiranu verziju Biblije. Sve izvorne formulacije imaju božansku svetost i značenje. Cak i ovakav dogmatski stav ugrađen je u Kroulijeva kasnija uverenja. Tako, u "Knjizi Zakona ", koja predstavlja domi­nantnu tvorevinu Čitavog njegovog života, napisano je: .. Ne menjaj ni oblik slova." Ima mnogo drugih paralela.

Snažno poistovećen sa svojim ocem i fasciniran njegovim misionarskim radom, iako je bez ostatka odbacio hriŠĆanstvo, njegovi bazični stavovi su

37

provejavali kroz sve okultno�religiozne filosofije koje je usvajao ili postepe� no razvijao. Bilo bi zanimljivo da istražimo. u različitim slojevima njegovih obimnih radova, neka osnovna stanovišta Plimutske braće. kojih se tako bez� rezervno gnušao. U potpunosti sam uveren da bi takvo istraživanje bilo kraj­nje prosvetljujuće i plodonosno.

Sto se tiče njegove potrebe da bude učitelj, iz obilja dokaza jasno proizlazi da je ona prethodila kako pojavi "Knjige Zakona" tako i pojavi .. Jedne zvez­de na Zapadu". Ona je postala sastavni i neraskidivi deo njegovog psihičkog ustrojstva kao rezultat poistovećenja sa njegovim evange!ističkim ocem. Ta jedna jedinstvena činjenica odigrala je dominantnu ulogu u čitavom njego­vom životnom veku, dajući smisao tamo gde bi inače bilo vrlo malo smisla.

Dva odlomka iz njegovog bogatog književnog stvaralaštva zaslužuju da budu ovde navedeni. Više nego išta drugo, oni ilustruju ono za šta se Krouli zalagao i čemu je podučavao. Odlomci izražavaju kvintesenciju njegovog je­dinstvenog filosofskog i religijskog gledišta. Premda ovi odlomci nisu pisani s namerom da budu u direktnom međusobnom odnosu, jasno je da postoji nužna povezanost između njih. Drugi od njih, čiji je naziv .. Prava Čoveka", zasnovan, razume se, na .. Knjizi Zakona" , predstavlja nužnu posledicu prvog. više retoričkog odlomka, koji sam nazvao "Kredo': Prvi odlomak je izvučen iz njegovog dosta pozno konstruisanog rituala, koji je on nazvao "Ritual znaka Zveri':

KREDO'

Ali ja sam i Zvezda u Kosmosu. jedinstvena i samopostojeća. neuništiva individualna suština; ja sam i jedna Duša; istovetna sam sa Svim i Ničim. Ja sam u Svemu i Sve je u Meni; ja sam izvan svega i gospodar svega, i jedno sa svim.

Ja sam Bog. istinski Bog istinskog Boga; ja idem svojim putem da bih činio svoju volju; jer materiju i kretanje učinih ogledalom; radi svog zanosa zave­tovao sam se da će Ništavilo twnačiti sebe kao dvostrukost, kako bih mogao sanjati o plesu imena i priroda, i uživati u suštastvu jednostavnosti, posmatra­jući vrludanja svojih senki. Ja nisam ono što nije; ne znam onog koji ne zna; ne ljUbim onog koji ne ljubi. Jer ja sam ljubav, u kojoj podela wnire u zanosu; ja sam Znanje, u kojem svi delovi, uronjeni II celinu, zamiru i odlaze u savršen­stvo; i ja sam koji jesam, bivstvo II kojem Biće jeste izgubljeno u Ničemu, i ne može se udostojiti da bude to osim svojom Voljom da razotkrije svoju priro­du. svojom potrebom da izrazi svoje savršenstvo u svekolikim mogućnosti­ma, gde je svaki korak samo deo uobrazilje. pa ipak neizbeian i apsolutan.

38

Ja sam Sveznajući, jer za mene ništa ne postoji dok ga ne spoznam. Ja sam Svemoćan, jer ništa se ne zbiva izuzev Neophodnosti da se moja Duša ispolji kroz moju volju da budem, da činim, da nosim njene simbole. Ja sam Sveprisutan, jer ništa ne postoji tamo gde nisam, ja koji oblikovah prostor kao uslov moje svesti O sebi, koji sam središte svega, a moj obod okvir moje vlastite želje.

Ja sam Sve, jer sve što postoji za mene je nužan misaoni izraz neke težnje moje prirode, a sve moje misli su samo slova mog Imena.

Ja sam Jedan, jer sve što ja jesam nije apsolutno Sve, a sve moje jeste moje, a ne nekog drugog; da moje, ja koji druge razumem kao sebe samog u suštini i u istini, ali ne i u formi i iluziji.

Ja sam Nijedan, jer sve što ja jesam jeste nesavršena slika savršenog; svaki deo pričine mora nestati u zagrljaju svoje suprotnosti; svaki oblik se ostva­ruje u nalaženju sebi jednakog i suprotnog i zadovoljava svoju potrebu da bude Apsolut postignućem anihilacije.

Ono što sledi je drugi odlomak. On se zasniva na metafizičkoj formuli iz .. Knjige Zakona" koja izražava osnovne činjenice njegovih religijskih uverenja:

Čini što ti je volja neka bude sav zakon. Ne bog. već Čovek. Čovek ima pravo da živi po svom vlastitom Zakonu. Čovek ima pravo da iivi na način koji mu je po volji. Čovek ima pravo da se oblači po svojoj volji. Čovek ima pravo da stanuje gde mu je volja. Čovek ima pravo da se kreće povrŠinom Zemlje. Čovek ima pravo da jede šta mu je volja. Čovek ima pravo da pije šta mu je volja. Čovek ima pravo da misli šta mu je volja. Čovek ima pravo da govori šta mu je volja. Čovek ima pravo da piše šta mu je volja. Čovek ima pravo da oblikuje po svojoj volji. Čovek ima pravo da slika po svojoj volji. Čovek ima pravo da rezbari po svojoj volji. Čovek ima pravo da radi po svojoj volji. Čovek ima pravo da voli po svojoj volji, kada, gde i s kim ga je volja. Čovek ima pravo da umre kada i kako ga je volja. Čovek ima pravo da ubije one koji mu ugroze ova prava.8

39

Izrael Regardije u vreme kada je bio KrouHjev sekretar.

NAPOMENE

l. Nedavno preš tampano, zajedno sa delom II Knjige IV, II izdanju Sallgreal FO/III­dalion of Dallas, Texas. i distribuirano od strane Llewel1yn Publications, St. Paul, Minn.

2. Trenutno se radi reprint, koji treba uskoro da bude izdat od Llewellytl Publicati­OIlS, St. Paul, Minn., sa novim materijalima od Izraela Regardijea.

3. Master '!berian, Magick, Pariz, 1929., str. 339. Sada dostupna II reprintu pod nazivom Magick ill 11lcory alld Practice, Aleister Crowley. Castle Books, New York. (Kod nas veoma loše prevedeno kao: Alister Krouli, Magika, II izdanju lP Esot­hcria, Beograd, 1995., citat jc na str. 422. ali ovde nije koriŠĆen već je urađen nov prevod - prim. prev.)

4. Igra reči: badcock sc može prevesti kao "loš, nemoćan penis", s obzirom da jc badcock složenica sastavljena od dve reči: bad - loš, nedovoljan, nemoćan, bo­lestan, bezvredan i sl. i cock - penis (prim. prev.).

5. Master Therion, The Book oj'flJOtll, O.T.O., London, 1944., str. 53. Preštampano 1969. god. U izdanju Shambala Publications, Berkeley, Calif. (Kod nas izdato pod nazivom Knjiga Tota (Egipatski Tarot), lP Esotheria Beograd, 1990., citat na str. 153. - prim. prev.)

6. Aleister Crowley, KotlX Om Pax, Bolesk.in, 1907. god., str. 104.

7. Magick, Pariz. 1929., str. 335.

8. Liber Oz, London, 1939.

41

2

FRATER PERDU RABO

= 7}

Dugo si počivao II tami. Izađi iz noći i teži Danu!" Više nego išta drugo II čitavom njegovom životu, ove pokretačke reči

oblikovale su sedamdesetdvogodišnji životni vek Alistera Krolija - pesnika. planinara i okulliste. Te 1898. godine, predložen od strane čoveka kome je bi­lo suđeno da postane jedan od njegovih najbližih prijatelja i njegov najintim­niji saradnik dugo godina, on je iniciran II hermetički red Zlatne zore. Ovde je on prvi put čuo te svečane reči, shvativši ih s krajnjom ozbiljnošću. Od tog trenutka, sa izuzetkom tek nekoliko godina kada je njegovo interesovanje za okultizam bilo opalo. on je bio posvećeni mistik koji traga za tajnama univer­zuma. Te iste godine on je izabrao za svoj magički moto Perdurabo - .. Istra­jaću do kraja': preuzevši time karakter Fratera Perduraba. koji se ustremljuje na nepoznato svom svojom strašću i žestinom. samo njemu svojstvenom. jer on je težio najvišem postignuću.

Suština ovog duhovnog gledišta. koje je dominiralo čitavim njegovim ži­votom, ogleda se tako dobro u jednoj od njegovih ranijih knjiga:

o moj Bože! Iskoristi me ponovo, uvek. Zauvek! Zauvek!...

O moj Bože! Ti si moja mala ljupka kornjača!

Pa ipak Ti podupireš Slona Sveta.

Zavlačim se pod Tvoj oklop kao ljubavnik u krevet svoje lepotice; zavlačim se unutra, i sedim u Tvom srcu, malom i udobnom kako samo može biti.

Ti me štitiš, tako da ne čujem riku tog Slona Sveta. I

To što je on tako čudesno brzo napredovao, delimično se može objasni­ti neobično retkom psihološkom pripremom. Neposredno pre toga pisao je

42

slavnom piscu o misticizmu i magiji, A. E. Vejtu (Waite), tražeći od njega sa­vet. U svom odgovoru, Vejt ga je ubedio da pročita izvesnu knjigu koja govori O skrivenoj zajednici Svetla, nevidljivom i unutrašnjem svetilištu, čiji sveti članovi bdiju nad napretkom čovečanstva. Budući da se nalazio u psihološkoj dilemi, u nekoj vrsti duhovnog ćorsokaka, on je pokazao snažnu težnju i želju da bude primljen u njihovu školu. Kako je dobio poziv da postane član Zlatne zore, on je postepeno počeo da koristi ovaj red, svesno ili nesvesno, kao ekran na koji će moći da projektuje svoje aspiracije.

U predstojećem lancu događaja, "Oblaci nad svetilištem " Karla fon Ekart­hauzena (Eckartshausen) i hermetički red Zlatne zore bila su dva ključna fak­tora koji su uticali na Kroulijev životni tok. Kao posledica dvaju pomenutih specifičnih kontakata, pojavila su se dva druga sekundarna uticajna faktora. unutar Zlatne zore, koji su dalje omogućili da se oblikuje plastični, gipki psi­hološki materijal kakav je tvorio Alistera Kroulija u njegovim ranim dvade­setim godinama. A upravo to oblikovanje ostalo je njegovo obeležje sve do dana smrti.

Dva čoveka koji su izvršili tako dubok uticaj na njegov rast i razvoj kao ličnosti bili su članovi reda. Jedan od njih bio je njegov pokrovitelj u ZlatnOj zori, dok je drugi bio među najbriljantnijim učenicima koje je sreo nakon što je i sam bio primljen u članstvo.

Prvi je bio Džordž Sesil Džons (George Cecil jones), hemičar koji je ži­veo u Bejzingstoku, gde je Krouli često svraćao da bi se napajao Džonsovom mudrošću. Krouli je kasnije koristio Džonsa kao autoritet u stvaranju svog sopstvenog reda i u svojstvu imprimatura kod štampanja svojih zvaničnih publikacija. Često ga je pominjao po inicijalima njegovih moto a koje je ko­ristio u redu, kao Fratera V. N. i D. D. S. Krouli je uzdigao Džonsa u red sve­taca kako bi time opravdao svoju uzvišenu poziciju. Ono što je Krauli zaista mislio o Džonsu i njegovom uticaju, najbolje je sam Krouli opisao u pismu koje je poslužilo kao epilog i posveta "Eleuzini': poslednjem eseju iz njegovih "Sabranih dela ",

18. novembar. 1906.

DRAGI MO) IONE.

Obraćam ti se ovim tebi neznanim imenom, kao čoveku samokletu, sam Bog zna koliko je to nepravedno, kao autoru fraze: .. Ja ne shvatam poeziju i nemam nikakvog Kitsa (Keats),: u nameri da ti predam ove sveske. Ovo zbog toga što je njihova tema velikim delom već tvoja, pa ti kao takva ne može ni biti uručena. Ostatak ti nudim, jer je gotovo nemoguće potpuno

43

zaokružiti. kao što ja sada činim. period od mnogo godina rada. a da ne izrazim taj period kao jedinstvenu celinu. I kada to činim. nalazim te na početku svega. poput Ladasa ili Fidipidesa, u davna vremena, spremnog za start. da pojuri i istraje sve dok ne postigne cilj ili dok mu se srce ne raspukne; ali ti si skriven u gomili. Pridružujem ti se. Pre osam godina, na današnji dan. ti. Hermesu. uveo si mene. slepog. da bi u meni probudio odabranog predvodnika toka . .. Pri svim mojim tumaranjima u tami, tvoja svetlost sijala je preda mnom. iako ja to nisam znao." Na današnji dan (neko bi se tome mogao nadati, ako pogleda otvoreno) i ti i ja smo sami. Kako je to užasno i predivno! Naći ćemo naše družbenike na kraju puta, na banketu, pune života, spokojne i ovenčane; družbenike sa Srebrnom Zvezdom ili možda Okom od dragulja. pokretnim i nesigurnim - kao ži­vim - na njihovim čelima. Pozvaće nas da sednemo. i ovenčaće nas be­smrtnim cvećem, i daće nam da pijemo od Jahusovog vina. kako dolikuje, hej! Ali do tada, ako me moje srce ne prevari, niko treći neće doći da nam se pridruži. Zaista. mogu li dvojica postići? Izgleda to kao stvar po svojoj prirodi nemoguća. Zar ne može biti - blisko kao što odjekujuća rika na­ivnih posmatrača zvuči našim prašinom prekrivenim ušima - da nam to nekakav strašni protivnik prepreči put,' neki strah ili pak zabluda? Zašto stežeš tu šipku u svojoj levoj ruci? Zar mi ovaj komadić halje ne grebe udove? Trebalo je da naše glave obrijemo pre trke - kovrdže ove vlažne su i teške! Zašto smo se opteretili teškim sandalama? Dosad su naši tabani mogli otvrdnuti. U redu, ako moje srce i pukne, neka pukne; onda moraš ove knjige predati mlađim atletama, tako da oni mogu da uvide zašto sam pao - zbog čega mi je dato da lrčim tako daleko. Jer, i da nisam uneo ništa drugo u njih, to je zacelo tamo.

Drugi čovek je bio Alan Benet. koji je, godinama kasnije. postao budis­tički kaluđer pod imenom Ananda Meteja (Maitrejananda na jeziku pali, po kojem se pominje na drugim mestima u knjizi), i koji je imao značajnu ulo­gu u budističkom pokretu na Cejlonu i u Burmi. Odmah nakon Kroulijevog uključenja u red, on se preselio kod Kroulija. u njegov stan u Censeri Lejnu, gde ga je podučavao svemu što je znao o metodama reda. Zajedno su proveli više od osamnaest meseci, ispunjenih obimnim eksperimentisanjem i inten-

• • • • ZIVOlm proucavan}em. Kada ga je Krouli prvi put sreo, Alan je stanovao u jeftinom iznajmljenom

stanu na zapadnoj obali Temze, negde II Sautvorku ili Lambetll. Budući sla­bog imo.vinskog stanja, verovatno je bio zahvalan Krouliju što ga je pozvao da dođe i ostane s njim. Bio je matematičar i čovek od nauke, ekspert, tako , .' r Krouli tvrdi. u oblasti elekriciteta. Alan je takođe bio i vrstan poznavalac

44

hinduističke i budističke religiozne filosofije. za koje je, kako izgleda, posedo­vao urođeno razumevanje. Krouli ga opisuje kao visokog i malo pogrbljenog, usled njegove bolesti, hrani čne bronhijaIne astme. "Njegova glava, okrunjena snopovima neobuzdane crne kose, odavala je svu plemenitost njegovog ka­raktera; obrve, guste i visoko postavljene, nadvijale su se nad neuk.rotivim, prodornim očima. Lice bi verovatno bilo privlačno, da nije bilo ispijeno i bledo, usled njegove gotovo neprekidne patnje."

° tome da je bilo izvesnih neurotskih problema koji su prethodili ovakvoj slici, svedoče, s jedne strane, Kraulijevi opisi u njegovim " Ispovestima': a s druge, izveštaj koji daje Kernel, iz kojih izvodim sledeći rezime:

"Ovaj čovek (Alan Benet) mora da je uistinu imao izuzetan karakter. Rođen 1871., ostavši bez oca kao dečak, preko majke je primio katoličku ve­ru. Istu je odbacio sa svojih šesnaest godina, otkrivši, kako prenosi Krouli, fiziološke činjenice u vezi rađanja dece. "2

Ako sa šesnaest godina nije bio upoznat sa osnovnim životnim činjeni­cama, moguće je samo izvući iaključak da, kako nije bio glup, njegovi psi­hološki odbrambeni mehanizmi mora da su bili uistinu veoma jaki. Vrsta inhibirajućeg oklopa koji se kod njega razvio zacelo je izazvao najrazornije moguće pSihosomatske Simptome.

Jedna od ranih poema posvećenih Alanu nosi naziv " Pustinjakova himna samoći ". Ona počinje pohvaInim budističkim prologom: "Nama Taso Bha­gavato Arahato Samasambudhasa", " Pozdrav Tebi! Blagosloveno, Savršeno, Sveprosvet1jeno Jedno!" Odmah zatim napisao je:

"Ti, obožavani Gospode i najveći Prijalelju: Mi. kOji vidimo krug u kome je Maha Brahma još više prepušten matici nego mi, znajući da se to naziva hodom U ilUZiji, lutkarskom predstavom iluzije, grčom ilUZije, okovima iluzije, svesni smo da je put koji vodi iz pustinje onaj koji vodi ravno u pustinju. Da li bi ti, u svojoj usamljenoj lamaseriji, prihvatio ovu himnu od mene, koji sam. u središtu civilizacije, možda još više izolovan nego ti u tvojoj vrletnoj tvrđavi, među izgubljenim stepama tvoje nepristupačne Zemlje?

0, najmoćnije Sopstvo! NajviŠi u samozadovoljstvu]

Duše jedini, što se vrtiš po vlastitoj elipsi;

Opipljivi, bezoblični, beskrajno zračenje

Tvog sopstvenog svetla u pomračenju tvoje duše!

Nek' tvoje čedne usne

Prelaze praznim eterima koji te čuvaju

45

(kao u tvrđavi opasanoj morem

gde pobesneli vetri i vazduha krila

podižu divlje vale i nose

nemirnu penu prema pučini), povijaju

dotiču, privlače svojim poljupcem

u tvoje sopstveno najdublje blaženstvo,

u tvoj san, tvoj život, tvoju neuništivu krunu!

Neka božanstvenost što se u tvom pogledu ogleda

Prožme moj pogled, ispuni me njegovim tajnama,

Tvojim mirom, tvojom čistotom, lvojom dušom, nedostižno mudrom.

Kroulijeva bliska prijateljstva su odigrala odlučujuću ulogu u vajanju nje­govih intelektualnih stavova u pogledu na istočnjački misticizam. Jer, upravo je preko poznanstva sa Ananda Metejom on došao u dodir sa hinduizmom i budizmom, te raznovrsnim jogijskim i tantričkim praksama. Od tada pa nadal­je, njegov književni opus je u celosti prožet najdubljim uvidima u vezi doktrine patnje, promene i nepostojanosti, osnovnim obeležjima teravadskog budizma.

Ovde je ponovo isti dijalektički pristup, nagovešten u Zlatnoj zori, došao do izražaja. Nasuprot tom budističkom sistemu sa tri osnovna obeležja Krou­li je kao logičke antinome nanizao sat, čit i anandu - biće, svest i blaženstvo - tri obeležja Atmana, odnosno Sopstva. u Hinduizmu. Njihova transcen­dencija moguća je jedino putem ekspanzije svesti, mističkog iskustva, kao što je i sam utvrdio nakon što je prošao kroz period u kome je taj konflikt u njemu prouzrokovao najdublju mentalnu patnju. Ishod te patnje su bila du­hovna iskustva koja čine najsvetlije tačke u njegovom životu.

Koliko god to nekom na prvi pogled izgledalo nategnuto, jedina osoba iz prošlog veka s kojom bih mogao uporediti Kroulija jeste Šri Ramakrišna. Možda ne tako blag i ljubazan kao Ramakrišna, ali svakako jednako spreman kao i on - da eksperimentiše sa svim poznatim oblicima religijskih i mističnih praksi. Ekspanzija svesti pomoću bilo kog metoda ili sredstva - meditacije. magijske egzaltacije, droga i seksualnog iscrpljivanja - sve to je Krouli ispro­bao na sebi, ponaosob ili u kombinaciji jedno s drugim.

Na primer, II briljantnom eseju pod nazivom "Psihologija hašiša"), sledeći odlomci sažeto pokazuju vrstu mišljenja koju je on bio u stanju da neguje u tom pravcu:

"Na mojim putovanjima po Indiji upoznao sam se sa njihovim sistemima meditacije, kao i sa činjenicom da su mnogi među nižim jogijima koristili

46

hašiš (površno ili ne, razmotrićemo docnije) kako bi postigli samadi, tu jednost sa univerzumom, ili sa ništavilom, što je slabašan izraz kojim je­dino možemo zamagliti značenje tog vrhunskog transa .. . Meditacija me je stoga uznemiravala, kao da je stezala i pritiskala moju dušu. Počeo sam da se pitam nije li "suvo ća" suštinski deo procesa. Da sam nekako mogao da protresem njegov odar Uma, da li bi beskonačni božanski Duh mogao da se, nesputan, sjuri ka Svetlu ... Neka niko ne pomisli da sam ove misli stvo­rio iz čistog lenčarenja ili dosade. Ali, pomoću mističkih pomagala koja su mi tada bila pri ruci, trebalo mi je dosta dana ili nedelja da bih dobio bilo kakav rezultat... Zato, da sam samo rnogao da smanjim taj neophodan period na nekoliko sati!. ..

Moja hipoteza je bila ovakva .... "Daj da vidim, ako se prvo mistično uzdig­nem i istrajem u prizivanjima, dok droga rastapa matricu dijarnantske Duše, možda se taj dijamant neće manifestovati u svom prozirnom i bli­stavom obliku" ... i tada, naravno, prisetih se da ova ceremonijalna opije­nost tvori vrhunski ritual svih religija . . . .

Ovde bi bilo korisno da, jednom za svagda, napravim razliku između lažnih i istinskih mističnih fenomena; jer, u prethodnim poglavljima go­vorili smo o oboma, ne praveći razliku. U 'astralnim vizijama' svest je sko­ro neprekinuta; u magijskim evokacijama, ona se snažno uznosi; ali je još uvek ograničena svojim izvornim uslovima. Ego je još uvek suprotstavljen ne-egu. Vreme je, iako se menja njegova brZina, još uvek tu; isto tako je i prostor, onaj prostor koga smo svi svesni. A opet, posmatraoi fenomeni slede uobičajene zakone rasta i propadanja.

Ali svi istinski mistični fenomeni stoje u protivrečnosti sa ovim uslovima.

Na prvom mestu, ego i ne-ego sjedinjuju se u eksploziji, pri čemu njihov proizvod uopšte ne poprima njihove karakteristike. To je tačno takav fenomen koj i prati direktno spajanje vodonika i hlora. Prva stvar koja se primećuje jeste bljesak; po našoj analogiji, to je ekstaza ili ananda (blaženstvo) koje prati dijanu. No, kao što nam taj blesak ne pomaže da analiziramo isparenja hlorovodonične kiseline, tako nas i ananda, svo­jim iznenađujućim delovanjem, sprečava da uvidimo istinsku prirodu fenomena. U višim mističnim stanjima. tako. primećujemo da su jogin ili mag naučili kako da odole dejstvu anande ..... Nova svesnost. koja pro­ishodi iz te kombinacije je takođe uvek jednostavna. Čak i tamo gde je ona beskonačno kompleksna, kao što je slučaj sa atmadaršanom ili vizijom univerzalnog pauna. njena jednost je istinitija od ove dve kon­tradiktorne istine . . . "

47

Pored Zlatne zore, među ostalim faktorima koji su utvrdili pravac kojim je Krouli trebalo da krene, bili su principi Plimutske braće. To je bila religiozna fundamentalistička sekta posvećena bukvainom tumačenju Biblije. Bila je to religija njegovog detinjstva, pri čemu su njegovi roditelji nastojali da idu do krajnosti, kako bi bili sigurni da je on dobar hrišćanin. Upravo taj činilac, u kombinaciji sa racio nali stički m slobodoumnim mišljenjem Ingersola (Inger­soll) i Bredloa (Brad/augh) , zajedno sa ostalim skepticima sa kojima se bio upoznao za vreme boravka u Kembridžu, nerazmrsivo se upleo u sinkretičko tkanje religijsko-filosofskog sistema koji je on bio samostalno razvio na te­melju osnovnog nauka stečenog u Zlatnoj zori.

Njegov bezrezervni i neprekidni prezir prema hrišćanstvu zapravo nije nikakva misterija. On postaje razumljiv na onoj tački kada svako ko ima imalo osećaja i samilosti mora da ima simpatija za njegovo gledište. Sve što je neophodno jeste da se upoznamo, barem u opštim crtama, sa istorijskim prelečama takvog njegovog stava.

Njegova porodica, kao što sam rekao, pripadala je Plimutskoj braći. religi­oznoj zajednici koja se zbog oštrog neslaganja odvojila od anglikanske crkve, uzimajući za osnov svog učenja biblijski bukvalizam. To je bio njihov kamen temeljac i njihova vodilja kroz uzburkana mora života. Bez obzira na privid­ne kontradikcije koje bi možda nastale upoređivanjem jednog odeljka Biblije sa nekim drugim, ovi ljudi su razvili zavidnu veštinu tumačenja, koja im je omogućavala da u bilo kom trenutku opravdaju svoje držanje, pozivajući se na specifično poglavlje i stih.

Da se njihovo ponašanje razlikovalo od njihove teorije. toga su bili veoma svesni. No, oni su mogli da opravdaju sve pozivajući se na Bibliju, na neko drugo poglavlje i stih. U imaginarnom razgovoru. Krouli duhovito pita: "Da li da kupim akcije železnice?", a odgovor glaSi: "Ne! Jer Biblija ne pominje železnicu." "Ali, da li bi to bio dobar posao, dobra i izuzetna prilika, ako pa­zarim nešto po povoljnoj ceni?" "Da", usledio bi odgovor, jer "šta god tvoja ruka nađe da učini, čini to svim SVOjim srcem." Drugim rečima, bez tih citata iz Biblije se nije moglo ništa učiniti.

Situacija u kući postavljala je pred ovog dečaka nerešive konflikte. Njegov otac, bivši kveker. bio je odani član Plimutske braće. Uživao je u tome da izaziva ljude, gde god da ih je nalazio, u vezi sa osnovnim pitanjima vere i njihove uloge u životu. Njegova majka bila je jednako fanatična, premda ne tako dobro potkovana. Ona je igrala dominantnu ulogu u razvoju njegove neuroze, koja je. kakva god bila, u ovom ili onom obliku simbolički prožela sveukupno njegovo mistično stvaralaštvo.

U uvodu u "Svetsku tragediju':4 on je pisao:

48

Čitava moja duša sapeta je; svet me je odbacio; knjige zabranjene, sa ret· kim izuzetkom Skota, Balantajna i nešto Dikensovih romana, i nekolicine još i gorih!

U nameri da ilustrujem domaće principe književnog kriticizrna:

Dejvid Koperfild mi jc zabranjen zbog "male Em'li': Emili je ime mqje Majke, moram ovde zastati iz poštovanja prema njoj. Iz istog razloga ona je žigosala "Bab balade': što ih je preporučio brzopleti privatni uČitelj, jer "Emili Džejn je bila dadilja!

" Koleridžov "Drevni pomorac

" (Ancient Ma·

riner) bio je osuđen' zbog vodenih zmija koje je on nesvesno "blagoslo· vio"; jer na zmije je bačena kletva U .,Postanju

"!

Živeo je u duhovnom, društvenom i intelektualnom vakuumu, koji je utis­nuo svoj izopačeni pečat na njega za sva vremena.

Majka ga je, u trenucima prenadraženosti, nazivala "zver': Sa njegOvim po· znavanjem Biblije, nije mu trebalo dugo da otkrije Zver u knjizi "Otkrivenja'� Zver koja je bila antihrist. On se u potpunosti bio poistovetio sa tom Zveri, što je bez ikakve sumnje bilo potpomognuto majčinim uticajem.

Kada je započeo svoju pobunu protiv hrišćanstva, sa svom srdžbom i oštroumnošću koje je mogao sabrati u sebi, nije bilo alternative osim da stupi u savez sa onim silama koje su se suprotstavljale glupostima koje je njegova majka zastupala. Tako je on postao Zver. S obzirom je u "Otkrivenju" izbroj an broj Zveri i da je nađeno da je to 666, broj Čoveka, on je upotrebio svo svoje kabalističko i numerološko umeće u kasnijim godinama kako bi pronašao taj broj u svakoj smislenoj reči ili geslu koji bi se pojavili na njegovom putu.

Njegov otac je umro kada je on imao negde oko osam godina. Nakon toga su on i majka otišli da žive sa ujakom Tomom, biskupom.

Krouli zaista nije bio previše kritičan prema svojoj majci, osim što bi tu i tamo napomenuo da nije bila previše bistra i da je patila od religijske monomanije, koja se verovatno razvila u ono što je on nazivao 'histerijom udovištva'.

Ujak je bio druga priča. Krouli ga je opisao kao seksualnog degenerika, nasilnika, lažova i sve najodvratnije. Postoji nekrolog u "Ekvinoksu VIIr: gde Krouli mašta o smrti svog ujaka Toma, opisujući ga kao najgrotesknijeg lice· mera svih vremena. U "Plavom ekvinoksu': Krouli je dao prikaz knjige "Kritika Evolucije': koju je napisao istoimeni ujak. Krouli je tu zaista zasukao rukave i prihvatiO se posla, želeći da pokaže kakva je vrsta izopačene kreature ujak Tom bio, koristeći svaki delić kriticizrna i zajedljivosti koje je mogao iznedriti iz sebe. U "Ispovestima" (Confessions), o ovoj temi pisao je veoma sažeto:

49

.. Nikad okrutniji fanatik, nikada primitivniji prostak nije hodao ovom zemljom. Moj otac. smušen kakav je u suštini bio, imao je ljudskosti i ne­što zdravog razuma; posedavao je logički um i nikada nije brkao duhovne sa materijalnim stvarima. Njega niko ne bi mogao da natera da poveruje. kao što je bio slučaj sa mojim ujakom, da kroj i boja ,.nedeljnog odela" mogu da budu nešto značajno za Boga. Zaključivši da je vera, a ne dela, ono što je bitno za spasenje, za njega dela nisu imala nikakvu posebnu vrednost. Za njega. razlog za uzdržavanje od greha bio je taj što greh pred­stavlja naprosto izraz nezahvalnosti prema Spasitelju. Za grešnika. to je bio gotovo obećavajući znak da treba da čini greh bez ostatka .. "

Otuda je jasno da on nije voleo svog ujaka. a kako je biskup Tom bio rev­nosni hrišćanin, nije potrebna velika psihološka pronicljivost da bi se shva­tila jednostavna identifikacija koja je usledila. Biskup Tom = evangelizam =

hrišćanstvo = Hrist. Ako je prva stavka ove jednačine bila predmet mržnje, onda se moglo pretpostaviti da bi i poslednji njen član izazivao istu reakciju .

.. Ja nisam mrzeo Boga ili Hrista, već Boga i Hrista kako ih zamišljaju ljudi," dodao je Krouli jednostavno. ali značajno u "Ispovestima" (podvlačenje je moje). U vezi sa tim. bio je mnogo više neshvaćen i pogrešno navođen nego bilo ko koga sam ikada poznavao.

Ali, ponavljam, jedna lasta ne čini proleće. Čitavo njegovo detinjstvo pro­vedeno u školi bilo je zatrovano samodopadJjivom moralnošću (ili radije nemoralnošću) Plimutske braće. Tih godina, koje su bile presudne za formi­ranje njegove ličnosti, on je do te mere bio emocionalno traumatizovan, da bi se neki psiholog mogao ozbiljno zapitati da li je uopšte bio u stanju da izraste u bilo kakvu vrstu radno sposobne osobe.

U uvodu u ,,$vetsku Tragediju" - ostrašćenu optužbu hrišćanstva - on iznosi osvrt na jedan deo istorije svog detinjstva koji je doveo do njegovog totalnog odbacivanja hrišćanstva u doba kada je postao odrasla osoba. Uvod je podeljen na nekoliko odeljaka. od kojih jedan nosi naziv "Detinjstvo u paklu'� On p'očinje ovako:

Velečasni H. Darsi Čempni (Champ"ey), poglavar koledža Corpus Christi College u Kembridžu. došao je iz jedne sekte.

Isti je glasao na parlamentarnim izborima tako što je precrtao imena svih kandidata i dopisao: .. Ja glasam za kralja Isusa . ..

Iz ovog sažetog opisa može se lepo zamisliti o kakvom fanatiku i čudaku se radl, i kako je izgledala škola koju je vodio za sinove vernika u Kembri­džu. Krouli je u ovom času morao da zaustavi svoju priču, kako bi izgovorio

50

žestoku i zajedljivu kletvu koja poseduje sva teška obeležja drevne biblijskr optužbe.

�kola je mogla biti dovoljno valjana sa akademske tačke gledišta, dovolj no dobra da zadovolji ispitivače. Međutim, moralno i pSihički, izgleda da je to bila jedna đavolska mašina za destrukCiju i kvarenje mladeži. Čuo sam slične priče od pacijenata koji su bili sinovi i kćeri ministara. Sumnjam da bi javnost čak i danas mogla II to da poveruje.

"Rečeno nam je kako je 'Gospod posebno brinuo o školi, te je izneo na svetlost ono što je prethodno izvršeno u tami', itd. itd. ad nauseam. 'Instrument je za tu priliku bio takav i takav, i on se bio pojavio u svoj svojoj uzvišenosti, itd. itd: Drugim rečima, licemerje i šunjanje su bile jedine vrline."

To bi mogao .biti jedan od nekolicine dinamičkih faktora koji su naterali Kroulija, u naponu njegove snage, da zaključi da je hrišćanstvo robovska re­ligija, čije su vrline licemerje, laži. greh i krivica. On je bio savršeno priprem­ljen za tu svrhu.

"Na primer," nastavlja on sa neskrivenom gorčinom, "dečak po imenu Gleskot, koji je pokazivao znakove ludila, rekao je gospodinu Čempniju da je bio u poseti kod mene (imao sam 12 godina) u kući moje majke, za vreme praznika" - dovde je govorio istinu, i - "zatekao me kako ležim pijan na dnu stepeništa. Niti je moju majku neko ikada pitao o tome, niti je meni bilo šta saopšteno. Bačen sam u izolaciju, drugim rečima: ni starateijima ni ostalim dečacima nije bilo dopušteno da razgovaraju sa mnom, niti meni s njima. Živeo sam na hlebu i vodi; za vreme radnog vremena, šetao sam potpuno sam po dvorištu. Od mene se očekivalo da 'priznam' zločin za koji, ne samo da nisam bio kriv, već nisam bio ni optužen."

Ako je u docnijem periodu života on počeo sebe da naziva "Alastor, duh samoće, osvajač pustoši", onda u gornjoj anegdoti imamo jednu od nekoliko emocionalnih determinanti koje moramo ozbiljno da razmotrimo. budući da su ga dovele do usamljivanja.

Priznajem, to je samo jedan od mnogih faktora. U svakom slučaju, nikada ne smerno smetnuti s uma da su svi istinski mistici na same sebe gledali kao na beskućnike i one koje ne drži mesto.

"Lisice imaju svoje rupe, ptice što lete svoja gnezda, ali za Sina Čovečjeg nema nigde mesta da položi glavu svoju:' Cimer (Zimmer), u svojim "Filozofijama In­dije" (Philosophies of India), ima jednu pTelepu fusnotu (stT. 461) koja potvrđUje ovaj stav: "Paramhamse: askete koje skitaju svetom, u svojoj beskućničkoj slo-

51

bodi, mogu se uporediti sa divljim labudovima ili guskama; budući da je njihov dom i bezgranično, uzvišeno nebo, ali i prostrane vode jezera na zemlji. baš kao što je za svece dom u bezobličnoj sferi lišenoj atributa, isto kao i u odeći ljudske individue. krećući se prividno među nama u spoljašnjoj sferi vezanosti:'

Ovo užasno, besmisleno i zločinačko kažnjavanje proteglo se na čitavo tro· mesečje i po. "Fizički sam bio slomljen. Usled napora i gladovanja stradali su mi bubrezi i bio sam primoran da napustim školovanje, sve u svemu dve godine."

I druge optužbe su svaljene na njega: optužen je da je pokušao da zavede je­dnog od dečaka, Čemberlena, što je on odbacio. Doista možemo da verujemo Krouliju da je to porekao, jer on kasnije nikada nije nastojao da na bilo koji način prikrije svoja bazična homoseksualna interesovanja i aktivnosti. Da je ta priča bila istinita, uveren sam da bi bio prvi koji bi je priznao i likovao zbog toga.

Jedna druga optužba glasila je da je jednom prilikom on "neobavezno še· tajući došao do grupe dečaka koji su na igralištu držali tobožnji molitveni zbor". Jedan od dečaka. videvši ga da dolazi. pozvao ga je rekavši mu "Brat Krouli će nas sada voditi u molitvi." Tada je Krouli bio previše oprezan i po­šao je dalje. "Ali. umesto da učini ono što bi učinio svaki mudar dečak. da ode pravo kod upravitelja škole i optuži svakog ponaosob za nepojamni greh, on ih je poštedeo." Ovaj svoj nemar popravio je kada je odrastao. kada je uvek prvi optuživao nekoga za najstrašnije moralne mane.

A u stvari, dečaci koji su ga bili pozvali da se pridruži njihovom sastanku, odjurili su odmah kod upravitelja. žaleći se da je Krouli pokušao da ih odvrati od Isusa!

Rutina koja se obavljala nedeljom u toj školi bila bi sasvim dovoljna da uznemiri bilo kog čoveka. "Jutarnje molitve i propoved (oko 45 minuta). Ju­tarnji 'zbor' (1.5 do 2 sata). Javna propoved o Parkerovom komadu (otprilike jedan sat). Biblija - čitanje i učenje napamet. Ćitanje nekoliko knjiga 'odo­brenih za nedelju' (otprilike 2 sata). Mol.itveni zbor (nazvan dobrovoljni. ali ako želiš da izostaneš onda moraš naći nekog kukavca u školi da se izvini u tvoje ime za sledeći dan (otprilike l sat). Večernja molitva i propoved (otpri­like 30 minuta). Propovedanje o jevanđelju u zbornici (1.5 sat). Isto o Parke­rovom komadu (otprilike l sat). Molitva pre odmora {otprilike pola sata)."

Ako ovo ne bi dovelo svakog do totalnog prezira i odbacivanja bilo koje religi­je. ne znam šta drugo bi moglo. Ćitajući i promišljajući nad ovim ranim razdobl­jem Kroulijevog života. ne možemo se načuditi kako to da njegove optužbe nisu bile i žešće! A to je istina koja važi ne samo za hrišćanstvo. kome je on bio izložen; da je bio judaizam ili islam, zaključak bi bio isti. Imao sam jevrejske i musliman­ske pacijente čije se religijske indoktrinacije nisu mnogo razlikovale od ove Krou­lijeve. tako da su na kraju počeli da mrze svoju religiju vrlo sličnim žarom.

5l

U detinjstvu. Kroulijevo zdravstveno stanje je bilo veoma ugroženo pa su mu. budući da je morao jedno duže vreme da odsustvuje iz škole. rodi· telji obezbedili starateije. Većina ih je bila iz Kembridža. a da bi ih porodic" unajmila morali su da budu članovi Plimutske braće ili otvoreni religiozni fanatici. Jedan od njih. koji je bio odgovoran za njegovu moralnu i liberal· nu edukaciju, pomagao je Krouliju u razbijanju uličnih lampi. Neki policajac koji ih je video na delu ustremio se na dečaka, a njegov staratelj je pobegao ostavivši ga na cedilu.

"Uvek su motrili na mene, da ne bi slučajno masturbirao, i uvek me upo· zoravali i brinuli se zbog toga. To govori štošta o mojoj nevinosti, pa sam nakon četiri godine takvog bolesnog tretmana i dalje bio apsolutna neznalica u veLi seksa. premda sam osećao vatru u svakom svom nervu. snažan nagon da naučim praksu oko koje su ljudi podigli toliko buke.

Ovde je Krouli psihološki naivan. To možda jeste bila nevinost, ali takođe ukazuje na žestoku neurotsku represiju. Iako· se može smatrati da Plimutska braća imaju prilično udela u tome, ima i drugih faktora koje ću kasnije istražiti. Među njima treba pomenuti njegove incestuozne težnje prema majci, koje su potajno provejavale njegovim delima. Ako je ova dedukcija valjana, takve težnje su morale biti energično potisnute religioznim treningom, te prema tome ukotvljene u najdubljim nivoima njegovog nesvesnog.

Drugi staratelj. intenzivno obuzet misionarskim radom. pokušao je da Kroulija uvede u prakse sodomije. "Tačno sam znao šta je radio, kada se to desilo. Pustio sam ga da ide do kraja. s namerom da se uverim da je to zaista bilo to."

On ponovo piše: "Poslali su me u Malvern. gde sam. usled svoje slabosti, svaku stoku doživljavao kao potencijalnu žrtvu .... Sodomija je u Malvernu bila normalna stvar; moj školski drug je to čak. koristio da zaradi novac. Ja sam lukavo iskoristio to svoje saznanje da bih otišao iz škole ... Poslali su me u Tonbridž; tamo sam se naglo razboleo; delimično. moglo bi se reći. zbog nečega što bi se moglo okarakterisati mojom greškom ili lošom srećom." Za� pis naškraban na margini Kroulijeve vlastite kopije "Svetske tragedije" jasno govori da je 'zakačio triper!'.

Slali su ga svaki čas negde drugde. Sve više i više staratelja. pOnižavanja i mučenja. sve dok ga najzad "nisu poslali u Kembridž. Shvatio sam da sam svoj gospodar. i skrasio se na jednom mestu, u nameri da vodim pravedan. umeren i bogobojažljiv život i da nadoknadim izgubljeno vreme u obrazovanju."

"Pored čistih sholastičk.ih predmeta, oni su me naučili da se borim. da volim istinu, da mrzim ugnjetavanje - i, o Bože! Mislim da su me dobro naučili svemu tome."

53

Prema tome, ako je u ovoj priči o Alisteru Krauliju, koji je postao mistik, mag i pesnik. tu i tamo spomenuto da je on duboko mrzeo hrišćanstvo, mož­da će sada biti shvaćeno zašto.

On se nije zadovoljavao samo time da pasivno mrzi hrišćanstvo. Jednom prilikom, dok se odmarao negde u Nju Hempšajru, otprilike 1917. godine, naleteo je na kopiju dela Džordža Bernarda Šoa, "Androklo i lav" (Androcles and the Lion). U uvodu u ovoj knjizi gospodin Šo je bio dovoljno nesmot­ren da opiše svoje sopstveno socijalističko tumačenje Hrista. To je razgnevilo Kroulija, jer pre svega, on je znao Bibliju od početka do kraja, što g-din Šo ni­je. Drugo, on je odbacio Šoova tumačenja koja, tako je tvrdio, nisu bila zasno­vana na istinskom uvidu u Bibliju. koju je odmah iza toga citirao naširoko i nadugačko. Treće. on je poznavao Istok iz prve ruke - a g-din Šo nije. Najzad, on je bio izvorno upoznat sa mističnim iskustvima i mističnom literaturom, bez čega ništa o Isusu ne bi imalo nikakvog smisla. I to g-din Šo takođe nije. Rezultat svega je bio taj da je, sa narastanjem njegovog besa, rastao i njegov impuls za pisanjem, dok su se kritičke napomene sve više množile, sve dok - gle! -nije napisao antihrišćanski tekst, naslovivši ga "Jevanđelje po svetom Bernardu Šou".

Osnovni motiv za pisanje moglo je biti njegovo gnušanje premahrišćanstvu koje je osećao u ranom detinjstvu. No, onakva kakva jeste. knjiga predstavlja spoj temeljne učenosti, zdravog rasuđivanja i sređenog baratanja istorijskim činjenicama, te tumačenje koje je tek poslednjih godina steklo drugačiju vr­stu potvrde.

Ono što sledi je lep primer jednog opšteg stanovišta kritike koje čini ovo lev.ndelje:

,,' Isus' je složena figura sačinjena od nekoliko nekompatibilnih elemena­ta. Otuda 'on' u ovom slučaju ne postoji. Jevanđelja su samo gruba kompi­lacija gnosticizma, judaizma, esenizma, hinduizma, budizma, sa gomilom deviza pozajmljenih iz različitih svešteničko-političkih kultova, nabacanih nasumice da bi se napokon dobio jedan konglomerat iskrivljenih legendi o različitim ličnostima iz paganskog panteona, spojenih zajedno tako da liče na jedinstvenu zbirku, zarad održavanja fabrika lokalnih vera, koje su se protivile uspostavljanju civilizacijskih normi i primeni principa sarad­nje u onim poslovima gde su osećali konkurenciju."

Prava je šteta što ova knjiga nikada nije izdata, osim u privatnoj, mimeo­grafski umnoženoj formi. Danas bi ona bila mnogo bolje primljena nego pre pedeset godina!

54

-

-

A1ister Krouli kao dečak

On je bio dobro potkovan i na polju filosofije. U stvari. veći deo njegovog sopstvenog sistema predstavlja. dinamičko i dijalektičko pomirenje između suprotstavljenih filosofija hinduističke advaite. s jedne. i budističke doktrine anate (anatta). s druge strane. Istočnjački filosofski konflikt po njemu je na­šao svoju rekapitulaciju u skorašnjem zapadnjačkom sukobu izmedu berkli­jevskog idealizma i hjumovskog skepticizma. U knjizi "Liber Os vel Abysmi." na strani 291. jasno se pokazuje ovaj stav i njegova praktična primena, u ok­viru koje je Krouli smestio ovaj filosofski konflikt.

Intelektualno lenji. neuki ili pak seksualno nesposobni ili osakaćeni pro­naći će malo toga u njegOVim radovima što bi moglo da se odnosi na njih. U njima se zahteva mnogo više od nego što oni zapravo znaju i što zapravo mogu.

NAPOMENE

1. .. Liber VII vel Lapidis Lazuli". Poglavlje II, st. 6-9. London (nema datuma, ali verovatno oko 1909. Reprintovano u "Holy Books", Sangreal Foundation, Dallas, Texas, 1969.

2. A1eister Crowley, C.R.Cammell, London, Richard Press, 1954, str. 40.

3. "The Equinox", tom 1., br. III, str. 36. Videti takode "Roll Away The Stone", LJe­wellyn. St. Paul. 1968.

4. "The World' Tragedy", Paris, 1910.

56

DRUGI DEO:NEOFIT Glas mog Višeg Sopstva reče mi: Dozvoli mi da stupim na stazu Tame i možda tamo nađem Svetlo. Ja sam jedino Biće II Bezdanu Tame; jz Bezdana

Tame iskrsnuh pre mog rođenja, iz Tišine Primainog Sna.

A Glas Doba odgovori mojoj Duši: Ja sam Onaj koji stvara red li Tami -Svetlo što blista II toj Tami, a ona ga ne poima.

ritual neofita, Zlatna Zora

3

ZLATNA ZORA

Uticaj hermetičkog reda Zlatne zore, iznad svih drugih svetovnih uticaja, bio je taj koji je oblikovao život Alistera Kroulija. Kada je primio učenje

ovoga reda, njegov kabalistički sistem stepenova i filosofiju, njegove magijske prakse i ceremonije, njegov život je bio zauvek izmenjen.

Vilijem BatIer Jejts je takođe bio inicijant ove organizacije. i II jednom periodu njen odani i izuzetno aktivan član. Kao što je Virdžinija MUf II "Jed­norogu" (Unicorn) dosta podrobno pokazala. Jejts je bio II stanju da ostavi red, manje ili više potpuno, najpre da bi se posvetio učenju spiritualizma, a kasnije da bi utonuo II istočnjačku misao. Doduše, II delu njegove poezije i vizionarskih dela osećaju se izvesni uticaji Zlatne zore. Međutim. ne može se reći da su ti uticaji naglašeni. već pre nekako stidljivi. Njegovi pozniji radovi. uopšteno gledano. daju sasvim malo nagoveštaja o tome. iako je Virdžinija Mur pokušala da smelo. a ipak mislim bezuspešno, dokaže neprekinuti uticaj hermetičkog reda na njega.

Ovo se ne može reći za Kraulija. Počev od 1898. godine. kada je stupio u red, pa sve do 1947. kada je napustio ovaj svet, red je na njega delovao kao sveprisutni ferment, II ovom ili onom obliku. Kraulija je nemoguće razumeti kao osobu, niti je moguće shvatiti ka čemu je težio, ako se ova osnovna činje­nica ne uzme II obzir. Iz tog razloga. moramo podrobno rasvetliti učenje ovog okultnog reda, njegovu filosofiju i istorijat. Namera mi je da pokažem koliko njegovo preobimna stvaralaštvo ima korena u učenju ovog hermetičkog reda. Ti koreni jesu bili dalje razvijani. menjani i proširivani, ali su to ipak koreni onog istog reda u koji je bio iniciran mnogo godina ranije.

Postoji mnogo verzija o poreklu tog reda - neke od njih su verodostoj­ne, druge sasvim nepouzdane. Pre svega, tu je moja sopstvena verzija data u

59

"Mojoj Rozenkrojcersko; avanturi"

(My Rosicrucian Adventure). Kroulijeva "Lekcija iz istorije

" (History Lectioll) je dobro napisana i prilično pouzdana,

osim što nešto više naglašava njegovu ulogu, dok svim ostal.im učesnicima umanjuje značaj. "Hram Kralja Solomona" (71le Temple of King Solomon), serijski prozni tekst koji je II svom poznijem dobu napisao general Dž. F. K. Fuler, pod Kroulijevim nadzorom, kao i različiti brojevi "Ekvinoksa': predstav­ljaju izvor podataka od neprocenjive vrednosti. Ostareli Artur Edvard Vejt (Arthur Edward Waite), samo par godina pre svoje smrti, napisao je pristojnu biografiju, "Senke o životu i misli" (Shadows of Life and 7hought). U njoj se on dosta iscrpno bavi Zlatnom zorom, otkrivajući neke malo poznate činjenice, ali na prilično nedoličan način, kao da je red bio od male važnosti i kao da je odigrao neku beznačajnu ulogu u njegovom životu. Istina je da je i on, kao i Krauli, bio u ogromnoj meri dužnik tog reda zbog mnogo čega.

Jedan od najpotpunijih prikaza, objavljenih u skorije vreme, jeste "Jedno­rog" Virdžinije Mur. To delo ima obeležja biografske studije Vilijema Batlera Jejtsa i njegove potrage za stvarnošću. Ona je uložila veliki napor da raspetlja mnoge zamršene niti koje tvore istorijske složenosti novije povesti Zlatne zo­rc. U odnosu na Jejtsa, naravno, ona je pristrasna. Na nekim mestima prete­ruje u dramatizaciji, što je prihvatljivo ako je u službi dobrog pisanja. Medu­lim, U tom njenom nastojanju, ona nepotrebno zauzima izrazito kritičan i neprijateljski stav prema Krouliju.

Na primer, u odnosu na magijski dnevnik koji je Krouli vodio, napisala je da se u mnoge njegove izjave može posumnjati budući da su "isprepletene apsurdnim pričama o tajnom prstenu koji mu je poveren od strane tajnih majstora, o tajnom tibetanskom zvoncu od elektrum magikuma čiji bat je od ljudske kosti, o krstovima od krvi urezanih na grudima; i sve to zajedno valja odbaciti."

Ja to ne bih sve tako olako odbacio. Jeste da se ona založila da opravda Jejtsa, i to je uradila sjajno. No, zalažući se za Jejtsa, u odnosu na Kroulija je pokazala mnoštvo predrasuda i pomanjkanje moći razlučivanja.

Imao sam oko osamnaest godina kada sam prvi put prOČitao tekst koji ona pominje, "Jovan Sveti Jovan" (Joltn St. John), Kroulijev dnevnik koji opisuje period njegovog kratkog povlačenjal. U ovom svom spisu on je pokušao da pokaže kako je proširenje svesti moguće u manje ili više ograničenom vre­menskom periodu, korišćenjem pravilno određenih meditativnih i magijskih metoda. Istina, on jeste pominjao prsten i tibetansko zvono, kao što je ona ukazala. Medutim, on je isto tako pomenuo i jedenje ostriga, pijenje vina, seksualni odnos, igranje bilijara, poziranje za portret, kao i mnoštvo drugih stvari. Ono što ona nije zapazila, a što je na mene lično ostavilo snažan utisak,

60

čak i u to doba moje adolescencije, jeste činjenica da je kod Kraulija, nakon što je doživeo duhovno iskustvo i počeo da govori i piše o njemu negde pri kraju tog perioda povlačenja, došlo do potpune promene u načinu izlaganja i jeziku. Njegova pompeznost, retorika i hvalisavost jednostavno su iščezli. Umesto toga, on je pisao jednostavnim stilom:

.,pošto sam pripremio odaju, tako da je sve bilo zatamnjena, osim lampe na oltaru, započeh, kao što sam gore zapisao, da se rasplamsavam u mo­litvi, prizivajući svog Gospoda .. . . I odaja se ispuni tim čudesnim žarom ultraljubičaste svetlosti. slobodno blistajući, bez izvora. bez premca II sve­kolikoj prirodi, osim ako to nije ono svitanje sa Severa .... A onda, tanano; lagano, jednostavno, neosetno k1iznuh u ništavilo. I nađoh se zaogrnut u tamnu briljantnost Gospoda moga, što je prožimala svaki moj delić. sta­pajući svoju svetlost sa mojom crninom, a namesto te tame, ostade čista svetlost. Takođe sam spazio svoga Gospoda u posebnom obličju. i osetih kako se unutrašnji drhtaji raspaljuju u poljubac - i spazih istinske sakra­mente - i smotrih u jednom trenu sve mistične vizije sjedinjene u jednoj; i sveti gral se pojavi preda mnom, i mnoge druge neizrecive stvari behu mi otkrivene ... "

U 10 stigao u Brenerov atelje i pozirao. Odjednom, automatski. unutraš­nje podrhtavanje me ponovo obuze, i ponovo se tanana briljantnost razli po meni. Svest ponovo zgasnu i ponovo se rodi kao božanska, sve to bez ikakvog potresa ili napora .... Vrativši se natrag u život ovog sveta - ali preobraženog sveta! - obavio sam sve svoje sitne poslove, svoje male za­bave, sve stvari koje neko čini, vrlo tiho i blaženo. U 10 i 30 ponovo osetih ushićenje; ipak, odupreh se tome i nastavih da igram bilijar, učtivosti radi. A čak i tamo. II kafeu di Dom (Cafe du Dome), slava je bila uz mene, a ja u njoj; i tako svaki put kada bih iznenadno poklekao i ponovo ustao i napajao se tim ambrozijsk.im ozonom, skoro da sam gubio svest od tog intenzivnog nektara što mi je rastapao dušu. I poput ljubavnika koji se, prevladan užitkom, onesvešćuje od prvog poljupca voljene, da. takav sam bio. o moj Gospode Adonaj! I zato evo me, dolazim u svoju odaju da bih se rasplamsao u molitvi kraj postavljenog oltara. I spreman sam, u odoru odeven, naoružan, pomazan ... "

Slobodan sam da tvrdim kako je ovaj odlomak iz Kroulijevog spisa "Jovan Sveti Jovan" tipičan primer njegovog stila. Ova tema, više nego išta drugo što je meni poznato, izuzev možda seksa i ljubavi, prožima i natapa sve što je on pisao i radio. Kada mislim na njega. skoro da bih mogao da upotrebim izraz .. bogom opijen". Kada se za tu drugu temu (seks) kojom je bio zaokupljen tvr-

61

di da je češće bila prisutna u njegovim delima, sve što u ovom trenutku mogu reći jeste da je on poistovećivao te dve teme na najneobičniji mogući način. Za njega je seksualna ekstaza bila bliska ekstazi duhovnog postignuća. To je jedna ista ananda, kako bi to rekli hindusi, koja struji kroz fizički kanal. Tako na primer, u odlomku iz njegovih .. Ispovestt on na sledeći način prenosi utiske sa svoje posete jednom hinduističkom hramu:

"Jedna od velikih znamenitosti Južne Indije jeste veliki hram Sivalingam. Proveo sam veliki deo vremena u dvorištu hrama, meditirajući o misteriji obožavanja falusa. Apologeti obično zasnivaju svoju odbranu na porican­ju stanovišta po kojem se lingam obožava kao takav. Oni sasvim ispravno tvrde da je on samo simbol vrhunske stvaralačke duhovne sile Svevišnjeg. To je savršeno tačno, pa ipak, sterilne žene kruže oko njega, nadajući se da će zatrudneti. Prihvatio sam radosno tu sublimaciju, budući da još nisam bio izlečen od Amfortasove rane: nisam se oslobodio stida od seksual­nosti. Moj instinkt mi je govorio da je Blejk bio u pravu kada je napisao: "Strast jarca je slava Gospoda." No, nisam imao hrabrosti da to prihva­tim. Rezultat mog treninga je bila opsednutost nepodnošljivo ludom ide­jom, koja zadaje zapadnjačkim umovima velike muke, a život pretvara u građanski rat. Evropljani nisu u stanju da se iskreno suoče sa činjenicama, ne mogu da pobegnu od svog životinjskog prohteva, pa ipak trpe torturu straha i stida čak i kada mu se predaju. Kao što je Frojd sada pokazao, ovaj rušilački kompleks nije samo odgovoran za veliki deo društvene bede Evrope i Amerike, već i samog pojedinca izlaže neurozi. Nije preterano reći da su naši životi upropašteni obzirnošću. Mi pribegavamo potiski­vanju, a mikrobi stvaraju čir."

Red je objavio svoju vlastitu istorijsku lekciju2, od čega je deo verodosto­jan, a deo izmišljen. "Red Zlatne zore': ističe se, "jeste hermetička društvo čiji članovi dobijaju poduku o principima okultne nauke i Hermesove magije. U ranom periodu poslednjeg stoleća, umrlo je nekoliko istaknutih adepata i poglavara reda u Francuskoj i Engleskoj, a njihova smrt dovela je do pri­vremenog zastoja rada u hramovima." Ipak. u ovoj zvaničnOj lekciji nije nači­njen nikakav pokušaj da se ukaže šta se dogodilo tokom tog prekida, kako je on premošten, kao i ko je to učinio. Na tom mestu zjapi velika praznina.

Ova istorija se nastavlja sledećim rečima:

.. Vodeći medu adeptima našeg Reda. koji su bili i javno poznati, behu Elifas Levi (Eliphas Levi), najveći među modernim francuskim magovi­ma, Ragon (Ragon), autor nekolicine knjiga okultne doktrine; Kenet M.

62

Mekenzi (Mackensie), autor slavne i poučne Masonske enciklopedije i Frederik Hokli (Hockley), koji je posedovao moć gledanja u kristal i čiji spisi su visoko cenjeni. Ovi i drugi savremeni adepti našeg Reda primili su svoje znanje i moć od predaka koji su bili ovenčani jednakom pa i većom slavom. Oni su doista primili i zaveštali nama svoju doktrinu i sistem te­ozofije, hermetičke nauke i uzvišene alhemije od dugog niza praktičnih istraživača. čije poreklo vodi sve do Braće ružinog krsta (Fratres Roseae Crucis) Nemačke. čiju zajednicu je osnovao izvesni Kristijan Rozenkrojc, oko 1398. leta gospodnjeg ...

Rozenkrojcersko oživljavanje misticizma bio je samo nova etapa u razvoju divovske drevne mudrosti kabalisti čkih rabina i tog veoma drevnog taj­nog znanja, magije Egipćana, kome je, kako hebrejsko Petoknjižje veli, Mojsije. osnivač jevrejskog sistema, bio 'obučavan', to jest, u koje je on bio iniciran."

Kakva je funkcija ovakvog kabalističkog tumačenja religije? Magije o kojoj i Zlatna Zora i Alister Krouli govore? Ako kažem da je njen cilj prosvetljenje ili ekspanzija svesti, isprva se iz toga ne može izvući mnogo toga smislenog. Ipak. "biti doveden do Svetla" je najprikladniji opis najviših ciljeva tog siste­ma. To jeste Veliko Delo. U konceptu rituala reda kakve ih je Krouli zatekao krajem devetnaestog veka nema nikak.-vih nejasnoća. Ista tema prožima celo­kupan rad, od Neofita do Adeptusa Minora, i iznad toga.

"Tokom mnogih razdoblja pisane istorije", napisao je Vilis V. Harman (Harman) u svom nedavnom eseju u časopisu "Mejn Kjurents" (Main Cur­rents tom XX, I, str. 5) "različite grupe, počev od drevnih gnostika pa sve do modernih teozofa, u okrilju hinduističke, budističke, muslimanske i hrišćan­ske tradiCije, potpuno jednako su insistirale na torne da čovek poseduje dale­ko veći potencijal za spoznajom, a otuda i moć nad svojom sudbinom. nego što on obično sanja da je moguće. Oni su tvrdili da je moguće spoznati - na način koji je sasvim različit od pukog sakupljanja činjenica - čovekovu suš­tinsku prirodu i njegov istinski odnos prema stvaralačkoj sili iza pojavnog univerzuma. kao i gde počiva njegovo ispunjenje - to će reći, kada jasno sag­leda smisao života čovek mu onda pridaje najvišu vrednost. Zarad tog znanja ljudi su sledili učitelje religija i pridruživali se tajnim društvima. Oni su se go­dinama voljno podvrgavali nadljudskim naporima koje su iziskivali razrade· ni postupci inicijacije i obuke u različitim tehnikama joge i meditacije. Oni su praktikovali post, bičevanje i disciplinu .... Medu svima njima, iskustvo gnoze (gnosis), direktnog opažanja i znanja, bilo je najpoštovanije od svih ljudskih iskustava."

63

Ono što je naučio u Zlatnoj zori, Krouli je prihvatio kao svoj sopstveni sistem magijskih standarda - kao u slučaju kada tvrdi da sledeći korak za svakog čoveka predstavlja postignuće "znanja i razgovora sa Svetim Anđelom Čuvarom." Motive za korišćenje ovog prilično arhaičnog jezika on je iscrpno objasnio u Ekvinoksu, kao deo rasprave o pojmu "Augoeides":

Liton (LiUan) ga u u svom delu .. Zanoni" naziva Adonaj, a i ja to ime često koristim u svoj im beleškama. Abramelin ga naziva Sveli Anđeo Čuvar. Ja taj termin prihvatam:

1 . Zbog toga što je Abramelinov sistem tako jednostavan i delotvoran.

2. Zbog toga što je, budući da su sve teorije univerzuma apsurdne, bolje izražavati se jezikom koji je očito apsurdan, da bi se na taj način umirio metafizički čovek.

3. Zbog toga što je i dete u stanju da ga razume.

4. Teozofi ga zovu Više Sopstvo. Tihi Čuvar ili Veliki Majstor. Zlatna Zora ga naziva Genije. Gnostici za njega kažu Logos. Egipćani kažu Asar-un­Nefer ....

Postoje istorijski prethodnici ove njegove ideje korišćenja nekog arhaič­nog jezika, a s druge strane, u svojoj autobiografiji Krouli skreće pažnju na jednu značajnu životnu epizodu:

"On se uopšteno priseća njegovog prisustva i male porodične grupe. Neki nosač, posrćući pod teretom teškog sanduka, odjednom ga ispusti sa svo­jih leđa. Za dlaku je promašio dečaka, ne ozledivši ga. Ne može se setiti da li ga je neko zgrabio kako bi ga pomerio sa mesta, ili je bilo nešto drugo posredi. jedino čega se seća bio je uzvik njegovog oca: i\nđeo Čuvar je pazio na njega: Sasvim je moguće da je ovo rano sećanje predodredilo nje­gov životni tok u poznijem periodu, kada je počeo da se bavi Magikom; jer jedan dokument koji je strahovito plenio njegovu pažnju zvao se Knjiga Svete Magije Abramelina Maga, u kojoj suštinski rad jeste 'sticanje znanja i razgovora sa Svetim Anđelom Čuvarom:"

Iskustvo širenja Svetla, kako u viziji tako i u budnom stanju, zajedničko je za mistike svih doba i nacija. Mnoga iskustva koja je izneo Vilijem Džejms (James) u "Raznolikostima religioznog iskustva

" (Varietes of Religious Expe­

rience) pominju to kao jedno od istaknutih stigmata, rekao bih, mističnog iskustva. To je valjda događaj od najvećeg značaja koji se može desiti tragaču na Stazi, budući da se javlja uvek i svuda. nezavisno od bilo kojih uslova. To

64

je iskustvo koje se opire definisanju, kako u svojim početnim prosjajima, tako i u najuzvišenijim zanosima. Ne postoji misaoni kodeks, filosofija niti reli­gija, ne postoji logički proces koji ga može omeđiti ili ograničiti. Ono uvek predstavlja, duhovno gledano, izdvojeno postignuće, oslobođenje od nevolja i zapletenosti života, kao i od gotovo svake psihičke komplikacije. Kao što je Jung jednom to izrazio, ono "otuda oslobađa unutrašnju individualnost od emocionalnih i imaginarnih neprilika, stvarajući time jedinstvo bivstvovanja, što se na univerzalnom nivou oseća kao oslobađanje." To je postignuće du­hovnog puberteta, koje obeležava važno razdoblje u razvoju.

Simptomatično za ovaj period unutrašnjeg razvoja jeste krajnja trans­formacija koja prevazilazi ono što je prethodno izgledalo kao "haos, tama, i kapije tamnog vilajeta'� da upotrebimo ritualnu frazu korišćenu u ZlatnOj zori. Kako je čovek proizveden u božanstvo, a božanski duh spušten u ljudsku formu, nova zemlja i novo nebo se pojavljuju na horizontu. Dolazi do razvoja potpuno novog gledišta. To je spasiteljski pogled na svet; bliski predmeti pop­rimaju božansko zračenje, prosvetljeni unutrašnjom duhovnom svetlošću.

U knjizi "Sto1eća meditiranja" (Centuries of Meditation), Tomas Trehern (Trahente) daje prekrasan opis zanosa u trenucima kada ga je mistično isku­stvo oslobodilo od svih zapletenosti spoljašnjeg sveta. On kaže:

"Kukuruz je bilo istočnjačko, besmrtno žito, koje nije trebalo da se žanje niti je ikada bilo zasejano. Bio sam uveren da je tu stajalo od večnosti do večnosti. Prašina i kamenje na ulicama behu dragoceni kao zlato; kapije su namah postale kraj sveta. Zeleno drveće, čim sam ga spazio kroz jednu od kapija, oduševilo me je i zanelo, a od njihovog miomirisa i neobične lepote srce mi poskoči i gotovo da podivlja od ekstaze, to su bile tako ne­obične i čudesne stvari. Ljudi! 0, kakva časna i poštovana bića behu starci! Besmrtni kerubini! A tek mladi, kao blistavi i svetlucavi anđeli i device. čudesni serafimski delovi života i lepote. Dečaci i devojčice, koji su hrlili ulicama, razigrani. behu poput pokretnih bisera .... Nisam znao da su bili rođeni, niti da će jednog dana umreti. Ali sve stvari postojale su večno. kao da su bile na svojim pravim mestima. Večnost se ispoljHa u Svetlosti Dana i nešto beskonačno pojavilo se u pozadini svega."

Upravo da bi se omogućilo postizanje ove egzaltacije i ekspanzije sves­ti prema Svetlu, došlo je do uspostavljanja magijskog sistema Zlatne zore. kao i do njegove reforme, koju je kasnije sproveo Krouli. Funkcija svake faze njegovog rada, direktna svrha njegovih osnovnih rituala i jasna poruka nje­govog učenja, bila je otkrivanje tog jedinstva bića koje je unutrašnje sopstvo. najviŠi i božanski Genij. Ne samo da ovaj sistem sve to podrazumeva svojim

65

ritualnim kretnjama i aksiomi ma, već postoje jasni i nepogrešivi segmenti u samom sistemu koji nesumnjivo izražavaju te ideje.

Čitava svrha bavljenja magijom i mističnim praksama jeste da se "posred­;.:\\)Ill simbola, ceremonije i sakramenta, duša uznese i otrgne iz stiska pri­d,tenih sila materije, odnosno izabavi od vezanosti za nju, jer tako vezana, ona hoda kao u snu, ne znajući ni odakle je došla ni kuda ide." Pored rečenog, u istom ritualu, koji se proslavlja za vreme jesenje i prolećne ravnodnevnice, vrhovni adept na službi reci tuje invokaciju, usrdno se moleći za vođstvo no­vouvedenog prvosveštenika:

,: Tako da on valjano i dostojno us meri one koji su pozvani da pređu iz patnje sna u Svetlo ovog malog kraljevstva Tvoje ljubavi i da, napredu­jući u ljubavi prema Tebi, kroz njega samoga i u zajednici sa njim, takođe pređu iz Želje za Tvojim domom u Svetlost Tvoje prisutnosti.' Nakon ovog teksta slede rečenice koje čitaju njegova dva pomoćnika: 'Želja za Tvojim domom me je u potpunosti obuzela,' i 'Želim da se rastaknem i da budem jedno s Tobom,'"

l llJjzad, da ne bi bilo ni trunke nerazumevanja u pogledu na svrhu ovog treninga, koji je izvršio tako snažan uticaj kako na Jejtsa i Kroulija tako i na mnoge druge, dopustite mi da navedem još jedan citat iz tog rituala. Pozi­vajući se na gornju trijadu sefirota na kabalističkom Drvetu Života, kao i na hram koji je u drevno doba bio izgrađen na najVišem mestu, isti glas nastavI-• Ja:

.,Sveto mesto je opustelo. a Sinovi Kuće Mudrosti postali sužnji čula. Od tog časa, obožavasmo Te u kući koju napravismo sopstvenim rukama. primajući pričešče pomoću izvedenog svetla. na mestu koje smo delili sa Slavom. Pa ipak. sred znakova i simbola, znamenja božanskog prisustva nikada nikada nisu iščezla iz naših srca. Sedeli smo i plakali kraj reka Va­vilona. mada se uvek sećasmo Siona, i to sećanje ostaje kao dokaz da ćemo se ipak vratiti u Kuću našeg Oca."

Godinama kasnije, u drugom tomu Ekvinoksa. Krouli je napisao uvodni članak, u kojem kaže:

"U ovom čulnom svetu mi vidimo Patnju. U osnovi radi se o sledećem: mi priznajemo postojanje problema koji zahteva rešenje .... Shodno tome mi dalje zaključujemo: ako uopšte postoji neko rešenje za .". Taštinu Života i Taštinu Misli, ono mora biti u postignuću Spoznaje, koja prevazilazi i jed­no i drugo. To nazivamo natprirodnom spoznajom, odnosno, da se izra-

66

zimo prikladnije - 'duhovnim iskustvom· ... Mi takođe verujemo da ostva­renje duhovnog iskustva nalazi svoj odraz u sferama intelekta i dejstvuje, u vidu Genija, na takav način da od običnog čoveka, putem odgovarajućeg treninga, dobijamo majstora."

Opet, u drugom izdanju Ek-vinoksa, on piše:

"I Svet napreduje zahvaljujući pojavi Hristova (genija).

II Hristovi (geniji) su ljudi koji poseduju nadrnoćnu svest najvišeg reda.

III Nadmoćna svest najvišeg reda može se postići poznatim metodima. Samo na taj način. primenom kvintesencije poznatih metoda. mi vodimo svet napred."

Ovaj izlet u teoriju motivisan je jedino željom da objasnimo suštinu onoga što se naziva Velikim Delom. To čini srž učenja Zlatne zore i, bez obzira na sva docnija dodavanja i preterivanja, samu srž Kroulijevog sistema.

Istorijsko saopštenje koje je kružilo u Zlatnoj zod jeste samo jedan izvor informacija. Drugi izvor predstavlja nevelika. ali veoma informativna knjiži­ca pod nazivom "Podaci o istoriji Rozenkrojcera", koju je 1916. godine ob­javio dr Vilijam Vin Vestkot ( Westeott), u svojoj poodmakloj starosti. U tOj knjižici nalazimo sledeću izjavu: ,,1887. godine, uz dopuštenje S.D.A., rozen­krojcerskog adepta iz kontinentalnog dela Evrope, osnovan je hram Izis-Ura­nija hermetičkih istraživača pod imenom Z.Z., sa ciljem da podučava članove srednjovekovnim okultnim naukama. Braća M.E.V.. S.A. i S.R.M.D. postali su vođe, a potonji je napisao rituale na savremenom Engleskom jeziku, pre­vevši ih sa drevnih rozenkrojcerskih rukopisa (u vlasništvu S.A.) i dopunivši svojim sopstvenim naučnim istraživanjima."

Ovim izjavama Vestkot zapravo opisuje sam nastanak hermetičkog reda Zlatne zore - organizacije koja je izvršila veći uticaj na razvoj okultizrna u vreme njegovog preporoda kraj em devetnaestog veka, no što to većina ljudi shvata. Članstvo reda je regrutovano iz svih sfera života, uključujući lekare. psihologe. sveštenstvo, umetnike, filosofe i pesnike. Smerni muškarci i žene iz svih društvenih slojeva u njemu su nalazili svoju inspiraciju.

Kao organizacija, red je uvek težio da svoje aktivnosti prikrije neprozir­nim velom tajnosti. Bez obzira na količinu neodređenih glasina koje su kolale o njemu i njegovom mestu boravka, bilo je veoma teško priključiti mu se. I sam Vejt podrugljivo pripoveda kako je njegova prva molba bila odbijena - što je. prema njegovim saznanjima, bila uobičajena procedura - i tek nakon određenog perioda on je ponovo podneo molbu za prijem. da bi tada bila prihvaćena. Njegova učenja i metodi podučavanja strogo su čuvani pod pre-

,

67

!njom različitih kazni i polaganjem zastrašujućih zaveta kako bi se osigurala tajnro<;t. Zaveti su bili tako dobro čuvani, uz jedan ili dva izuzetka, da javnost . • \,. l;,,1 glltO\"O ništa o redu, njegovim učenjima ili broju i karakteru njegovih . : .\. ,� . . .. Op;lc je poznato da su Artur Mahen (Machen), Florens Far (Farr), \:��i.':llhJIl Blekvud (Blackwood) i mnogi drugi pisci, glumci i glumice bili m�du članovima, uključujući, kao što je ranije pomenuto, i Vilijema Batlera Jejtsa. Ovaj potonji je o redu pisao uvijeno, očito sputan svoj im inicijatskim zavetima, pa ispada da je rekao malo toga smislenog. Vejt se nije bojao da ob­javi imena u svojoj biografiji "Senke života i misli". Virdžinija Mur je u "Jed­norogu" takođe objavila imena, na osnovu šireg istraživanja koje je preduzela da bi napisala knjigu o Jejtsu.

Iz ovoga se jasno vidi da su neki od članova reda bili istaknuti i inteli­gentni ljudi, a ne nekakvi okultni šarlatani, za kakve su ih neki kritičari, po običaju, smatrali.

U vezi sa magijskim imenima, koja su bila objavljena u navedenom do­kumentu dr Vestkota, neophodno je da im pridamo malo pažnje kako bismo raspetljali, koliko je to moguće, gotovo nerazmrsivu zbrku koja je karakteri­sala sve prethodne napore da se detaljno izloži istorija reda. M.E.V je bio mo­to koji je za sebe izabrao dr Vilijam Robert Vudman, istaknuti mason prošlog veka. Sapere Aude i Non Omr/is Moriar su bila dva motoa koja je u različi­tim prilikama koristio dr Vestkot, staretinar, sudski istražitelj po zanimanju i okultni znalac.

S.KM.D. ili S. Rhiogal Ma. Dhream bio je magijski moto Semjuela Lide­la (Samuel LiddelQ , koji je, kasnije, pod uticajem galskih (keltskih) fantazi­ja i aspiracija, proširio ime na Mek Gregor Meters (MacGregor Mathers). U vreme kada je Krouli prepoznao Metersa kao svog vođu, napisao je sledeću pesmu:

ROZENKROJCER A sa Majeste Jacques IV d'Ecosse. ot

Vidim uspon i pad stoleća. Znam misteriju patnje njihove, Tajne živućeg ognja, Ključ života, jer živim, jer vladam, Jer sam gospodar želje .

•

• Pretpostavlja se da je pobegao iz Flodena i pOslao adept; reinkarnirao se kao "Gror dc sen :lumen·, a Iwnije (takve je bar nagovdIaje davao Meters) kao S.L. Mek Gregor Meters (prim. A.Krouli).

Tih, promičem svetinom Uhvaćen II njihovu zamku, rob njihovog jarma. Tih. nespoznat, delam i težim Oslobođenju, milošću božanskog majstora. I pucanjem štapova zlih . . ..

Udaljen, sam, nevoljen. stojim S ljubavlju i predanošću u rukama. Opštim s bogovima; čekam Njihove sazive, paleći baklju. Izričem njihovu Reč: I Kob je tu . . .

Sedim. kao što Bog mora sesti: vladam. Iskupljenje od mreže patnje Pletem, dok se veo ne svuče. Palim plevu, sakupljam žito; U tišini, iščekujem zoru.3

Meters je preveo tri srednjovekovna teksta: "Veći ključ kralja Solomona': "Razotkri venu kabalu" (koja se sastojala od određenih odlomaka latinskog prevoda "Zohara" Knera fon Rozenrota (Von Rosenroth), kojem je pridodao poduži uvod u kome je pokazao svu svoju erudiciju i "Knjigu svete magije Abramelina maga': U sklopu rada u unutrašnjem (drugom) redu, unutar celi� ne reda, koristio je latinski moto Deo Duee Comite Ferro. U vezi sa dva motoa Vestkota i Metersa, moj utisak je da je jedan od njih bio izabran za upotrebu u Zlatnoj zori, takozvanoj spoljašnjoj ili egzoteričnoj organizaciji, a drugi u unutrašnjem redu, odnosno redu Ruže i Krsta.

S.D.A. je bila skraćenica od mota Sapiens Dominabitur Astris, izabran od strane frau lein Ane Sprengel (Anna Sprengef) iz Nirnberga.

To su bila četiri glavna aktera na ovoj okultnoj sceni, ili dramatis personae svečane promocije novog reda.

Koji su to bili konkretni događaji koji su na kraju doveli do opunomoćenja reda, ostaje nejasno, čak i dan�danas. Ima toliko mnogo međusobno sukob� ljenih priča, da je pravu istinu nemoguće otkriti. U svakom slučaju, kada se radi o Engleskoj, njegovo poreklo moramo tražiti u redu Societas Rosicru� dana Engleske. To je organizacija koju su osnovali eminentni masoni 1865. godine, od kojih su neki polagali pravo na inicijaciju od strane adepata iz kontinentalnog dela Evrope. Među takvima je bio i Kenet Mekenzi, masonski naučnik i enciklopedista, koji je tvrdio da je primio inicijaciju direktno od

69

grofa Aponjija (Apponyi) u Austriji. Ciljevi tog društva, čije članstvo je bilo ograničeno na slobodne zidare od imena i ugleda, sastojali su se u "uzajam· nom pružanju pomoći i ohrabrenja u rešavanju velikih problema Života, kao i u otkrivanju tajni prirode, te u istraživanju sistema filosofije zasnovanih na kabali i doktrinama Hermesa Trismegistosa:'

Dr Vestkot je takođe primetiO da se danas njegOVi članovi "bave istraži· vanjem i propisivanjem lekova spravljenim prema uputstvima drevnih pre· danja; pored toga, oni podučavaju i praktikuju isceljujuće efekte različitih boja, te neguju mentalne procese za koje se veruje da dovode do duhovnog prosvetljenja i viših moći ljudskih čula, naročito u smeru razvoja jasnovidosti . . � . . " I J3snocuJnostl.

U "Istinitoj istoriji Rozenkrojcera", Vejt je bio zajedljivo kritičan prema svemu i svakom, osim prema svom sopstvenom, ljigavom književnom stilu i sopstvenom opskurnom tipu misticizma. "Ko se mača laća. od mača će i poginuti." Kada je Krouli zaokružio jedan period i počeo da objavljuje svoj sopstveni magazin, .. Ekvinoks", broj za brojem je upućivao nemilosrdne i žes· toke kritičke strele prema Vejtu. Vejtov opskurni stil pisanja bio je naročito pogodan za takvu vrstu poruge. Ne treba previše žaliti zbog toga; bio je to primer poetske pravde!

Među tim kritičkim esejima i prikazima knjiga posebno se izdvaja jedan koji ne srne biti prepušten zaboravu. Radi se o eseju pod nazivom .. Opasnosti misticizma': posvećenom A. E. Vejtu koji se temelji na jednom od Vejtovih rukopisa, gde se Vejt citira na bezbroj različitih načina.

"Jedna neobična ideja se uporno širi. u nastojanju da pusti duboko kore· nje, a to je da je misticizam 'siguran' put ka najvišem. dok je magija opasan put ka najnižem.

Ova tvrdnja iZiskuje par komentara. Deluje neubedljivo tvrdnja da je sve što je uopšte vredno činiti lišeno bilo kakve opasnosti, a možemo se zapi· tati i koja je to opasnost u stanju da ugrOZi čoveka čiji je cilj njegovo vlas· tilo uništenje. Takođe, valja pomalo okru ln O ismejati integritet onih koji pokušavaju da svu magiju podvedu pod kategoriju crne magije. kao što pokušava lažno da predstavi ovaj militantni mistik na planeti Zemlji...

No, mimo tog pitanja, ni u kom slučaju nije Sigurno da je ta formula tako jednostavna kao što izgleda ... Nalazimo jednog modernog novinara koji se u misticizmu pokazao kao prava šeprtlja, pišući, 'Ovaj mistični život, na svom vrhunGu. neosporno je sebičan'; . . . Nalazimo drugog, koji je tako nežan da i samo pominjanje njegovog imena od strane sadašnjeg pisca uzrokuje napad epileptičke manije; ako su takvi zaista 'ujedinjeni sa' ili

70

'apsorbovani u' Bogu, šta je sa Bogom? .... Mistik je samotan i ćutljiv, i ono što mu manjka je jedna zdrava borbenost.... Ima puno preteranog strahopoštovanja, svečanog izražavanja, ispraznih arhaičnih fraza, lažnog vela svetosti na nečistom oltaru. Bombastično prenemaganje prerušeno u dostojanstvo; skrpIjeni medijavelizam koji imitira temeljitost; varvarizmi koji prola.ze kao lepa književnost; beskrajni talismani savršenih lopuža, izveštačeno čednih i fariseja ... . Kao posledica ovakvog stava, sve je manje ljudske vrline ... "

Magičar ni izdaleka nije tako sklon da upadne u ovaj strašan mulj taštine kao što se to dešava mistiku; on je obuzet tvarima koje su van njega i koje mogu da isprave tu njegovu taštinu. Uistinu, njega neprestano ispravlja priroda ... Najveći magičar, kada deluje II okviru svojih mogućnosti, deluje onako kako dolikuje čoveku. Nesebičnost je vrlo često njegova duga odo-ra. Upravo je to ono što nedostaje mistiku. Pokušavajući da apsorbuje niže . planove univerzuma unutar viših, on zanemaruje niže, a to je greška koju nijedan magičar ne bi napravio ...

Hrist, na vrhuncu svoje slave. našao je vremena da opere noge svojih uče­nika; svaki majstor koji ne čini ovako nešto na svim planovima jeste crni brat. Hindusi ne poštuju nikog ko postaje 'sanjasin' (blisko našem izrazu 'samotnik') a da nije savesno ostvario sve svoje dužnosti kao čovek i kao građanin. Celibat je nemoralan, jer on nečasno izbegava jednu od naj­većih teškoća na Putu ... Čuvajte se svih onih koji izbegavaju da se nose sa nižim teškoćama; s pravom se može pretpostaviti da oni isto tako izbega­vaju i više teškoće ...

Upamtite da je jedna unca časnog ponosa bolja od tone lažne poniznosti, iako unca istinske poniznosti vredi isto toliko kao unca časnog ponosa; čovek koji radi nema vremena da se bakće ni sa jednom od njih. Isto tako upamtite Hristovu izjavu o Zakonu, koja glaSi, 'ljubite Boga svim svojim srcem, a svog suseda kao samoga sebe. «,

To je. dakle, jedan od Kroulijevih komentara u vezi Artura Edvarda Vejta. To je validna kritika; ona ujedno objašnjava i ličnost Alistera Kroulija.

Prvi vođa tog Engleskog RozenkIojcerskog društva, njegov tako�ani vr­hovni magus, bio je izvesni Robert Ventvort liti (Robert Wentworth Little), za koga se priča da je u nekom masonskom arhivu pronašao i spasio od zabora­va određene spise koji su sadržavali drevne nemačke rituale, na osnovu kojih su docnije najverovatnije razvijeni rituali samog društva. Umro je 1878. go­dine, da bi ga nasledio dr Vilijem R. Vudmen. I Vestkot i MekGregor Meters bili su vodeći i aktivni članovi ovog veličanstvenog masonskog tela. Zapravo,

71

po Vudmenovoj smrti prvi je postao vrhovni magus. dok je služba mlađeg magusa preneta na Metersa,

Legenda kaže da je Vestkot jednom prilikom II svojoj biblioteci otkrio hr· pu šifrovanih rukopisa. U nameri da ih dešifruje, on je zatražio Metersovu pomoć. Takođe se priča da je ova biblioteka pripadala Rozenkrojcerskom društvu, kao i da je iste šifrovane rukopise, medu ostalim ritualima i doku· menti ma, prvobitno spasio Robert V. Liti iz masonskog hola.

Prema drugim izvorima, Vestkot je te rukopise našao na jednoj uličnoj tezgi sa knjigama II Faringdon Stri tu. Potonje legende tvrde da su isti otkri· veni II biblioteci koja je zaostala iza Frederika Hoklija (Hoekley), koji je umro 1885. godine. Kakvo god bilo poreklo ovih misterioznih šifrovanih rukopisa. kada su konačno bili dešifrovani, ukazala se adresa frojlajn Ane Šprengel, ko­ja se predstavljala kao rozenkrojeerski adept. Tako je došlo do otkrića koje, razumljivo, zbog svoje važnosti nije smelo biti zanemareno. Direktan rezultat tog otkrića bilo je opunomoćenje Vudmena, Vestkala i Metersa, koje im je davalo za pravo da u Engleskoj oforme polutajnu okultnu organizaciju. Cilj je bio da se u red uvede dosledna magijska, ceremonijalna i kabalistička fi­losofija, kao deo obuhvatne šeme duhovne diSCipline. Ustrojstvo reda je bila zamišljeno tako da podjednako obuhvata i muškarce i žene, na temeljima savršene jednakosti, u suprotnosti sa tradicionalnom masonskom politikom Rozenkrojcerskog društva. Na taj način je, 1887. godine, osnovan Hermetički Red Zlatne zore. Prvi hram u sklopu reda, osnovan u Engleskoj, Izis-Uranija, otvoren je sledeće godine.

U svojoj autobiografiji, Vejt opširno izlaže o tom događaju:

"Sam Vestkot me je pre mnogo godina uveravao (1) da je među "šifrovanim rukopisima" (2) postajalo neko ime i adresa, da je pisao frojlajn ŠprengeJ, imenovanoj osobi, te da je dobio odgovor. Uprkos tome, moramo imati na umu (1) da se šifre na koje se pozivamo dekoduju na engleski, a ne na nemački jeZik; (2) da dodeljivanje hebrejskih slova velikim arkanama tarota, te otuda, implicitno, stazama Drveta Zivota, predstavlja francuski izum; i (3) da šifre, inače, ne nose nikakvo obeležje i nikakav nagoveštaj nemačkog porekla. Nakon svih tih putešestvija, čini se kao da sve ostaje II

tajnosti rituala Zlatne zorc .... Ako je on (Kenet Mekenzi) govorio istinu, nije nemoguće da je ovaj višestruko obdareni čovek, za koga se zna da je pričao barem jedanput sa Elifasom LeVijem i da je iza sebe ostavio dosta ozbiljnih enohijanskih dokumenata, možda izmislio tajna pisma Zlatne zore, delom na osnovu svojih sećanja na iskustva koja je stekao inicijaci­jom u Nemačkoj, a delom na osnovu sopstvenih izvora nadahnuća ...

72 -

Jedna ,?d retkih fotografija SL.Metersa, vođe Zlatne Zore

Moj zaključak je � sa gotovo krajnjom objektivnošću u vezi sa čitavim ovim predmetom (ovo je jedan od Vejtovih omiljenih izraza, koji ne znači mnogo - 1. R..) ( l ) da su spisi Rituala Z. Z. bili napisani dobrano nakon 1870. godine - možda čak i deset godina kasnije, (2) da nisu bili delo Vestkota, Vudmena i Metersa; (3) da se ne mogu pobijati njihove daleke nemačke veze . . . (4) da je izvorni Izis� Uranija hram mogao započeti svoj rad u Londonu sa prećutnim znanjem te činjenice od strane neke slične institucije koja je prethodno postojala u Nemačkoj; (S) da njegov rad ni� kada nije bio zvanično odobren; (6) da on nije bio ni pod nemačkom niti pod nekom drugom jurisdikcijom u kontinentalnom delu Evrope; (7) da nije bio odgovoran bilo kome osim svom oficijalnom poglavarstvu; (8) da takozvano punomoćje. kojim se mahalo pred očima Neofita. nije bilo ništa bolje od neke teške lakrdije; (9) da je Ritual polagao pravo, prećutno ali i na druge načine, na daleku drevnost; (IO) da je ovako velika drev� nost bila obmana; ( l l) da se o njemu neprekidno pričalo kao da je vođen od strane trojnog poglavarstva; (12) da posle smrti dr Vudmena praznina prouzrokovana njegovom smrću nikad nije bila popunjena, na otvoreno i prećutno nezadovoljstvo nekolicine starijih članova."

Toliko o Vejtu! I toliko o tom delu istorije! O tome šta se desilo nakon inaugurisanja hramskog rada na ovim p·ros�

tarima, nemamo mnogo pisanih tragova. Na osnovu spisa koje je ostavio dr R. Felkin, koje je potvrdio Vejt, znamo da je pola tuceta hramova bilo usta� novljeno u različitim delovima Britanskih ostrva. Kroulijev izveštaj, napisan mnogo godina kasnije, nastavlja ovaj istorijat sledećim rečima:

.. Posle nekog vremena S.D.A. je umrla; dalji zahtevi za pomoć naišli su na odlučno odbijanje od kolega S.D.A. Jedan od njih je napisao da su projekti S.D.A oduvek bili prihvatani sa neslaganjem; no, kako je nepri� kosnovena pravilo adepata da se nikad ne mešaju u rasuđivanje bilo koje druge osobe, a naročito ne u nekog od njih, i to visoko poštovane! - oni su se suzdržali od aktivnog suprotstavljanja. Adept koji je ovo pisao do� dao je da Red već ima dovoljno znanja koje omogućuje njemu samom ili njegovim članovima da uspostave magičku vezu sa višim inteligenci� jama. Ubrzo zatim, jedan po imenu S.R.M.D. objavio je da je ostvario takvu vezu, te da je dobio uputstvo da on i druga dvojica treba da vladaju Redom . . . . Stoga se zadovoljavamo konstatacijom, da je smrt jednog od dvojice njegovih kolega, i slabost drugog. omogućila S.R.M.D.�u da po­stane jedini autoritet..."

74

Neki delovi teksta zahtevaju razjašnjenje. 1891. godine, nakon nekoliko dana bolovanja, dr Vudmen je preminuo, ostavivši upravljanje redom u ruke Vestkota i Metersa. Očito je da su ova dva masona obavljala zajednički rad na prilično zadovoljavajućem nivou u periodu od oko šest godina, budući da je u to vreme red bio u procvatu. Tačan razlog zašto se Vestkot povukao iz reda, jer to je sledeći važan događaj, teško da se može otkrili.

Postoji nekoliko razloga; možemo ih pojedinačno sagledati. Prema jednoj verziji, on je slučajno zaboravio fasciklu sa nekim rukopisima reda, koji su imali njegov potpis, u taksiju, a vozač ih je, našavši ih, predao vlastima. POŠ­to je Vestkot bio po zanimanju islednik u istočnom delu Londona, ovlašće­ni lekari su mu oštro prigovorili što je na bilo koji način povezan sa nečim što miriše na okullizam, jer se to protivi pravilima službe. Imajući to u vidu, predloženo mu je da se povuče iz reda ili da napusti svoj položaj islednika. Izabrao je da se povuče iz reda. S druge strane, drugi izvori ukazuju na to da su prosto lične razmirice dovele do udaljavanja od autokratski nastrojenog Metersa, što je sasvim verovatna priča.

Vejtova biografija nagovdtavala je nešto više od toga, ali o tome šta je uisti­nu bilo nikada nećemo saznati, jer je on ubrzo umro. AlUZije na to šta je i ko sve bio upleten u događaj mogu se napabirčiti sa raznih strana. Možda ćemo moći da ih skupimo sve zajedno u nešto što nedvosmisleno liči na fantastičnu priču.

Jedna od knjiga tipa "iseci i skrpi", koju je Vejt napisao u svojim ranim no­vinarskim danima, zvala se "Obožavanje đavola u Francuskoj". Čak i on sam priznaje da je ta knjiga bila novinarski hit tog momenta, ali da je bila urađena u najvećoj žurbi. Otuda, svim svojim volumenom, ona nosi obeležja takvog užurbanog rada." Drugim rečima, on se predstavio kao običan oportunista, koji žuri da pokupi mrvice dok sunce obasjava aktuelni skandal. ili juri za šakom sitniša. Valja imati na umu ovu njegovu ocenu o sebi samom.

Knjiga se bavila Leom Taksilom (Leo Taxi!) i njegovom tobožnjom za­verom koja je bila usmerena na to da francusku masoneriju poveže sa Rimokatoličkom crkvom u Francuskoj. "On je bio taj koji je stvorio Daja­nu Von (Vaughan), 'paladistu' savršene inicijacije. Veliku Metresu Hrama Okultne Masonerije i Veliku Inspektorku Novog i Reformisanog Paladijuma, sa sedištern u Čarlstonu, SAD, pod vrhovnim pontifikatom Alberta Pajka." Takav je Vejtov izveštaj u .. Bratstvu ružinog krsta". Za paladine se govorilo da potiču od templara. Kao i ardo TempU Orient is, za Čijeg je vođu u Engleskoj. nakon ovlašćenja od Teodora Rojsa, nemačkog poglavara, proglašen Krouli, i oni su ljudski rod poučavali seksualnoj magiji. Žena po imenu Dajana Von bila je uključena u čitavu ovu začudnu rabotu - "imućna, prelepa i na viso-

75

kom položaju, paladinska Dajana bila je direktan potomak Tomasa Vana". engleskog okultiste.

Na pomolu je bio skandal, i u Parizu i u Londonu, a jadni Vestkot našao se zatečen usred svega loga. Dao je svoj pristanak da se njegovo ime koristi u obnavljanju reda Paladina. Vejl je pokušao da čitavu stvar naduva. istakavši da je to bila laž, i da nikada nije bilo nikakve Dajane Von.

Medutim, jedan moj prijatelj poseduje paladinsku povelju, na kojoj se na­laze potpisi Leo Taksila kao sekretara, Vestkota kao velikog komandanta i Dajane Von kao generalnog inspektora! Bilo je dosta optužbi i osporavanja u to doba, ali je sve što nam je preostalo od tog vremena samo zbrka. Posledica svega toga je bila da je Meters smenio Vestkota sa vodećeg položaja i gur­nuo ga u pozadinu Reda, verovatno zato da bi izbegao javno obznanjivanje njegovih potvrđenih veza sa ozloglašeni m Leom Taksilom i skandaloznim Paladinima. Tako je Meters postao neprikosnoveni vođa reda. No. to njegovo vladanje redom, kako kruže priče. bilo je autokratsko.

Između Metersa i Kroulija bilo je više nego slučajnih podudarnosti. Obo­jica su bili stasiti muškarci, opčinjenj zvučnim titulama, obojica sa umišlje­nim galski m poreklom, ali istovremeno ubedeni u svoju uzvišenu duhovnu misiju. Meters je često navodio reči jz rituala: "Ne postaji deo mene koji nije od Bogova", koje su postale deo njegovog opšteg životnog stava. Ovo teško da zvuči kao cinizam; radije izaziva poštovanje i divljenje. Tamo gde drugi nisu videli ništa, njih dvojica su opažali anđele, i druga uzvišena znamenja. Na primer, jedan od Kraulijevih samonametnutih zavela koji se tiču stupnja Majstora Hrama glasi: "Ja Ću lumačiti svaku pojavu kao pojedinačan odnos Boga sa mojom dušom." To je ozbiljna obaveza. Nj ihov slil odevanja, način govora i svakodnevno ponašanje mešali su se sa sadržajima njihovog psihič­kog sveta. Steta što niko nije napisao Metersovu biografiju. Ako se prikupe sve reference koje upućuju na njega, razasute po raznim materijalima videće se da je "njegov život bio fantastičan, ispunjen magijom. učenjem i ludilom", kako kaže Sajmonds.

Tako izgleda da, baš kao što je Krouli bio težak za saradnju (prema sop­stvenom priznanju on nije cenio moralnu odgovornost. šlo je fraza koja označava inhibiciju i potiskivanje), i za Metersa možemo pretpostaviti da je bio jednako težak. Bio je diktator, i to ne dobroćudne vrste. Neki od ne­zavisnijih članova reda koji su se usudili da imaju različito mišljenje ili da uđu u otvorenu prepirku s njim u vezi sa vodenjem reda, momentalno su bili isključeni. Ponos i egOizam činili su urođene delove njegove karakterne strukture, kao što je bio slučaj i sa Kroulijem, i obojica su patila zbog toga. Smatram da je Meters, premda nesvesno, poslužio kao uzor Krauliju kakav

76

bi trebalo da bude magičar, pa je ovaj u skladu s tom predstavom oblikovao svoj sopstveni život.

,,1890. godine," Sajmonds pripoveda, "MekGregor Meters je zarađivao za život kao upravnik muzeja Frederika Dž. Hornimena, člana parlamenta, u Forest Hilu. 1891. godine, okončao je službu. Posvađao se sa Hornime­nom i bio otpušten. Na sreću. Hornimenova ćerka. koja je bila stipendista na Slejdovom institutu zajedno sa Metersovom ženom, Nina Mergson. da­vala mu je 443 funte godišnje. nakon čega se preselio u Pariz."4 On je imao veliku želju da živi u Parizu. gde se, između ostalog, bavio istraživanjem u biblioteci Arsenal. Otkrio je magijske rukopise koje je preveo na engleski jezik pod nazivom "Sveta magija Abramelina maga". O tom delu ćemo više govoriti u daljem tekstu. Ono predstavlja sledeću značajnu determinantu u istoriji o Krouliju.

.

Meters je trijumfalno izjavio da su mu, za vreme jedne šetnje po Bolonj­skoj šumi, dok je meditirao o ovoj knjizi i stvarima povezanim sa vladanjem redom, prišla tri čoveka. On je tvrdio da su to bili adepti koji pripadaju skri­venom ili Tajnom trećem redu, te su stoga pripadali onoj kategoriji ljudi koja je opisana u "Oblacima nad svetilištem". Naočigled, kao što je tvrdio. materi­jalizavali su se pred njim. i u taj nabijenoj emocionalnoj i duhovnoj atmosfe­ri punoj psihičkih fenomena, potvrdili njegovo jedinstveno vođstvo redom. Ovu informaciju je odmah saopštio članovima reda u Londonu. On je poseb­no istakao da mu je na taj način omogućeno da zasnuje vezu između drugog ili Rozenkrojeerskog reda i Trećeg reda tajnih vođa.

U manifestu kojim se obraća adeptima Drugog Reda, 1896. godine, Me-ters izjavljuje:

"Sto se tiče Tajnih Vođa s kojima sam u kontaktu i od kojih sam primio znanje o Drugom redu, što sam vam saopštio, ne mogu vam ništa reći. Ja čak ne znam ni njihova zemaljska imena, i vrlo retko sam ih viđao II

njihovim fizičkim telima ... Posećivali su me u fizičkom obliku, u vreme i na mestu koja bi unapred odredili. S moje strane, verujem da su to ljud­ska bića koja žive na Zemlji, a koja su u posedu strahovitih nadljudskih moći.... Moji fizički susreti sa njima pokazali su mi koliko je teško za jed­nog smrtnika, koliko god bio 'napredan', izdržati njihovo prisustvo .... Ne mislim da sam za vreme mojih retkih viđanja s njima iskusio isti osećaj intenzivne fizičke depresije koja prati gubitak energije. Naprotiv, osećao sam da sam II kontaktu sa silinom tako strašnom da se može uporediti samo sa šokom koji bi neko doživeo u blizini udara groma, za vreme neke velike oluje praćene grmljavinom, istovremeno osećajući velike teškoće pri disanju ... "

77

Ponesen snagom ovog događaja, on je od svakog člana zahtevao apsolutnu lojalnost i poslušnost, nazivajući sebe izabranim kanalom. Oni koji su odbi­jali da mu pošalju pismeni izveštaj o dobrovoljnoj pokornosti njemu, bili bi ili izbačeni iz reda ili degradirani na niži stepen. Ova činjenica za nas danas možda nije od neke važnosti, ali svakom ko je u red i njegove stepenove ulo­žio energiju, to može biti vrlo obeshrabrujuće iskustvo.

U međuvremenu, nezadovoljstvo autokratskim Metersovim vodstvom je raslo. Doduše, ne mogu se izneti nikakvi jasni razlozi za to, ali je očigledno da je ova pobuna rasla uporedo sa rastom Metersovog ega. Tedna grupa ga je okrivljavala zbog neodgovornog izvođenja brojnih magijskih trikova, što je i njega i red dovelo na loš glas. Druga grupa je tvrdila da je tražio i stekao pub­licitet priređujući egipatske rituale i ceremonije u Parizu. Ostali, više skloni romantičarskom gledanju na magiju, kao na primer Krouli i Kernel, tvrdili su da je njegov engleski prevod Abramelinove knjige predstavljao moćan ma­gički akt kojim je na sebe privukao sile zla, tako užasne da su ga razorile. Vir­džinija Mur takođe potvrđuje da je "sama pretnja objavljivanja ove prečice ka <znanju i razgovoru Anđela Čuvara odnosno Višeg Sopstva' bila po svemu sudeći dovoljna da uzbuni demone. Metersa je zaista pogađala nesreća za nesrećom, na primer dok je vozio punom brzinom bicikl Otejavim putem. Posle toga je bio prisiljen da ide pešice:' Pretpostavljam da njeno stanovište preslikano Jejtsovo stanovište.

Dr Felk.in nam predstavlja jedno racionalnije gledište - da je to jedno­stavno bila spiritualna gordost i težnja za moći, koji su do te mere ovladali njegovom ličnošću da je pre ili kasnije moralo doći do teškoća u njegovim odnosima sa drugim ljudima. Niko nije mogao da izađe na kraj sa njegovim egOizmom. Svesno ili ne, Krouli je ponovio gotovo čitavu Metersovu dra­maturgiju. sve do poslednjeg detalja, uključujući egcizam, javno izvođenje rituala, kao i uspostavljanje veze sa Tajnim Vođama.

Iako je polagao neopozivo pravo na vođstvo i odbio da imenuje druga dva člana da popune upražnjena mesta sapoglavara, Meters je, da bi izišao u susret sujeti naprednijih članova Drugog reda, ponudio dodatne stepe­nove na putu adeptstva i još više ezoteričnog znanja. No, ni ovaj njegov pokušaj nije naišao na dobar prijem. Pakostan odgovor koji je došao od strane obmanu ti h adepata, čija je taština time tek bila raspaljena, bio je da on ne raspolaže ni znanjem niti stepenovima za dodeljivanje. Svade bez kraja nagnale su Metersa da zaključi kako on nema nameru da traći ni svoje stepenove niti znanje na takve beznadežne gluperde kakvi su oni bili. U svakom slučaju - on je bio Vođa - a njima je data mogućnost da uzmu ili da ostave!

78

Tako se strašan razdor sve više produbljivao. Iako je nekoliko godina kuljao ispod površine, najzad je dostigao kulminaciju stvaranjem grupe od pedeset ili šezdeset adepata, koji su tako obrazovali dovoljno moćno telo da zbace Metersa.

Baš pred sam taj događaj, Florens Far (Florence Farr), koju je Meters posta­vio da rukovodi londonskim hramom za vreme njegovog boravka u Parizu, odlučila je da se iz ličnih razloga povuče iz službe. Meters je odbio da prihvati njeno povlačenje u strahu da bi ona mogla da oformi nekakvu šizmatičku organizaciju, radeći pod vodstvom Vestkota, a to on ne bi rnogao da dozvoli. Upravo u jednom pismu, datiranom sredinom februara 1900. godine, on je dao zapanjujuću izjavu da Vestkot nikada j ni u jednom trenutku nije bio u kontaktu sa frojlajn Šprengel iz Nirnberga. A zatim je odjednom bacio bom­bu - da je Vestkot "ili sam falsifikovao ili sredio da se falsifikuje tobožnja prepiska između njih dvoje."

Sirota Florens Far! To je za nju bio težak udarac. Bila je zapanjena tom optužbom za nepoštenje i falsifikovanje uperenom protiv Vestkota, koji nije ličio na osobu koja bi se bavila takvim delatnostirna. "Kasnije je potvrđeno", napisao je Vejt u svojoj autobiografiji, "da se on, Meters, sam zarekao da će nastaviti sa tim hohštaplerajem, a magijski zavet se ne može poništiti. U od­govoru koji je izneo na ovu optužbu Vestkot nije priznao njenu tačnost već je istakao - gotovo kolebljivo - da su njegovi svedoci mrtvi i da bi prema tome on trebalo da ostane neutralan."

Florens Far je tada osnovala Komitet sedmorice unutar Drugog reda, kako bi ispitala ove navode. Zamolila je Metersa, da u njegovo ličn� i u ime reda, iznese dokaze koji govore u prilog tačnosti ovih jzjava. Pokrenuta je rasprava - budući da je red nastao upravo na osnovu verodostojnosti ove navodne pre­piske - koja je imala za cilj da istorijsku poziciju, ustanovljenu tvrdnjom kako red vodi poreklo od srednjovekovnih rozenkrojeerskih korena, sruši ako bi se dokazalo da je ta prepiska bila lažirana. Ovaj pristup je bio isuviše radi­kalan, jer Meters nikada nije opovrgao da je sam bio u stalnOj komunikaciji sa frajlajn Šprengel, već je samo izneo optužbu da Vestkot nikada nije bio u kontaktu sa njom. Usled ila je obimna prepiska između Komiteta i Metersa. Meters je bezuslovno odbio da prizna autoritet, pa čak i postojanje, tog Ko­miteta, ali isto tako nije izneo nikakav dokaz kako bi potkrepio svoju izjavu da je Vestkot izmislio komunikacije vezane za Drugi red.

Dokazni materijal koji bi potvrdio optužbe da je Vestkot falsifikovao do­kumenta predstavljao bi ozbiljan udarac. No, malo je moguće da je njegova karakterna struktura bila spremna na takav čin. "Poznavao sam Vestkota pri­lično dobro," svedoči Vejt u svojoj autobiografiji, "i, između svih njegovih

79

ludorija i pretvaranja. ne verujem da je on bio takav tip čoveka koji bi mogao da falsifikuje dokumenta." Ovo stanovište delio je i Krouli.

Poznavajući dobro Kroulijev karakter. uvek me iznova iznenadi kada pro· Il.IJc..:m da je on o nekom čoveku govorio dobro. Postoji samo nekolicina ljudi koje on pre ili kasnije nije oklevetao. Jedan od njegovih psiholoških simpto· ma bio je da se projektuje na sve strane. da upada u psihoanalitički kliše. Kak· vi god da su bili njegovi sopstveni problemi ili njegove nezgodne karakterne crte. on ih je stalno projektovao na druge ljude.

Evo primera: pre mnogo godina. sredinom dvadesetih. pre nego što sam do· šao u Pariz da služim kao njegov lični sekretar. pisao sam mu iz SAD·a. pitajući ga za mišljenje o jednom predavaču teozofije koga sam poznavao neko vreme. Taj čovek je odista imao neokaljan karakter. Jedina kritika koja bi se mogla iz· reći o njemu jeste da je bio posvećeni teozoE. privrženik. istinski fanatik Krouli je odgovorio da je taj čovek vukodlak. da živi na račun imućnih žena. i još ko­ješta. II istom pakosnom tonu. sada ne mogu da se setim baš svih pojedinosti. U to vreme. taj stav me je u ogromnoj meri uznemirio. Imao sam malo dodira sa psihoana1izom, i gotovo nikakvog iskustva sa Kroulijem kao osobom. osim iz njegovih dela, i uopšteno govoreći, bio sam nezreo i naivan. Trebalo mi je mnogo godina odrastanja - i na psihoanalitčkom kauču i van njega - pre nego što sam postao kadar da jasno prepoznam ovaj delić Kroulijeve patologije.

Da se vratimo na temu, obuzme me prijatno olakšanje kada, za razliku od dosadašnjeg valjanja u blatu, II jednom od "Ekvinoksa " pročitam sledeće:

" Želim da se otvoreno ogradim od kritika upućenih Metersovom kole· gi, bratu Vinu Vestkotu; za koga ne verujem da postoji bilo šta što bi me navelo da posumnjam u njegovo poštenje i časnost. Ali upozoravam ga javno, kao što sam ga (uzalud) upozoravao privatno, da time što zadržava šifrovane rukopise reda, ćuteći o tome. samoga sebe čini saučesnikom u podvalama njegovog kolege. ili mu u najmanju ruku posredno pomaže. Stoga ga molim javno. kao što sam ga (zalud) molio privatno, da rukopise preda u ruke upravnika Britanskog muzeja, zajedno sa izveštajem o tome kako su isti došli u njegov posed; ili, ako oni nisu više II njegovom posedu, da javno izjavi kako je dospeo do njih, te zašto oni više nisu kod njega i kod koga su završili.

Molim ga u ime vere između čoveka i čoveka; u ime onih nesrećnika, kaji, zarad ništa većeg greha nego što je njihova težnja ka skrivenom znanju, behu i još uvek su varani, izdani i pljačkani od strane njegovog kolege pod plaštom ugleda njegovog vlastitog imena; i u Ime Onoga, koji je, planira· jući ovaj Univerzum, uveo visak. libelu i kvadrat."

80

Nema nijednog dobrog razloga radi čega bi trebalo pristupiti rasvetlja� vanju mutnih događaja koji su neposredno usled ili. Istorija reda je na ovoj prelomnoj tački toliko zbrkana, a glasine koje su došle do nas toliko haotične i kontradiktorne, da je prosto nemoguće izvući istinu ispod ruševina kleveta, prevara i međusobnih optužbi.

Može se zaključiti da je Meters, sa svoje strane, isključio buntovnike, koji su se tada otcepili, preimenovavši otcepljenu grupu u red Stela Matutina. S druge strane, Vejtov stav je da je Meters isključen od strane ogromne većine članova. On je tako ostavljen da, zajedno sa pola tuceta vernih pristalica, uk� ljučujući i Kroulija koji mu je isprva pružao kako moralnu tako i finansijsku podršku, nastavi da vodi svoj Hram u Parizu.

Budući da je naš zadatak sada da utvrdimo istoriju Reda kako bismo pokazali Kraulijevu povezanost sa istim, te kako je Krouli prisvojio njegova imena, titule i ideologiju kada je došao na ideju da osnuje svoj sopstveni red, neophodno je da se vratimo malo unazad i popunima neke praznine

. . . u pncL

81

POBUNA

,;;::: i

Nevolje koje su pogađale red i koje su dovele do otvorene pobune, imale su, nesumnjivo, mnoge uzročnike. Jedan od njih sigurno je bio Krouli.

koji je poslužio kao katalizator. Virdžinija MUT navodi pet od mogućih fakto­ra koji su mogli dovesti do svađe 1900. godine:

Da li je Jejls bio ogorčen zbog toga što je Meters "dezertirao" II Pariz,

ostvaivši Florens Far kao svog predstavnika? Da li je }ejts. zajedno sa ostalim članovima, bio kivan zbog činjenice da su

oni morali čekati godinama na takozvane više stepenove? Da li je londonska grupa ogorčeno protestovala zbog zavetovanja na ličnu

poslušnost Metersu pod pretnjom isključenja? Jesu li Metersove titule, poput Comte de Glenstrae, izazvale opšte ogorčenje? Da li se to desilo zbog Kroulija, koji se zbližio sa Metersom? Kada je Krouli podneo zahtev svojim pretpostavljel)im članovima hrama

u Londonu za napredovanje II stepen Adeptusa Minora, bio je odbijen. Pogla­vari reda behu u toj meri formalisti da su imali pravo da odbiju zahtev za na­predovanje bilo kome. Bila je to njihova privilegija. Pored svega toga, razlog za odbijanje je bilo uplitanje ličnih emocija - medu onima koji su bili lično upleteni svojim emocijama nalazio se i Jejts, što je i Virdžinija Mur prikazala u pomenutoj knjizi.

Poglavari Reda nisu voleli Kroulija, njegove stavove, njegovo ponašanje, niti bilo šta II vezi sa njim. Oni nisu hteli da imaju ništa sa njim, bilo direktno ili indirektno. Njegov egoizam tek je počeo da se ispoljava, i on je terao po svome bez obaziranja na loš glas koji je počeo da ga bije. Ili, ako se i obazirao na njega, to je bilo sa neskrivenim zadovoljstvom. U mladosti je imao običaj da se predstavlja čudnim pseudonimima, misleći da je to romantično. Na primer. usudio se da živi inkognito u Londonu, predstavljajući se kao grof

82

Vladimir Svarov. Londonski adepti, čuvši za ovaj i neke druge njegove egzibi­cionističke hirove, teško da su mogli biti zadovoljni.

Krouli je pretpostavio da su adepti Izis Uranije bili ljubomorni na njegov brz napredak u spoljašnjem redu, kao što je takođe egoistički pretpostavio da je Jejts bio ljubomoran na njegovu poeziju. Ove pretpostavke nisu bile sasvim istinite. Svako ko je uspeo da upamti takozvane lekcije znanja - koje su se sastojale iz gomile nepovezanog kabalističkog i okultnog znanja uz hebrejski alfabet - mogao je napredovati u spoljašnjem redu onoliko brzo koliko je hteo. Period čekanja bio je predviđen samo u par stepenova, i to u trajanju od samo nekoliko meseci. Stoga smatram da se ovde radilo o sukobu ličnosti, i to na prvi pogled!

Nakon što ga je londonska grupa odbacila, Meters je prihvatio Kroulijev zahtev za inicijaciju u Drugi red, tj. Red ruže i krsta, pozvavši ga u Pariz na ceremoniju. Ovaj Metersov čin je protumačen kao otvoreni izraz neslaganja sa članovima reda u Londonu.

Mnogo godina pre toga, kada sam po prvi put počeo da istražujem ovaj pred­met, primetio sam u svojoj knjizi " Moja Rozenkrojeerska avantura" sledeće:

"Bilo je to negde krajem 1898. godine, upravo pred pobunu, kada je Alis­ter Krouli predstavljen redu od strane fratera Volo Noscerea (Džordž Sesil Džouns), primivši svoju inicijaciju u stepen neofita u holu Marka Mej­sona. Ubrzo nakon što se priključio, postalo je jasno da se radi o visoko nadarenom mladiću, i da je na mnoštvo načina, premda neobuzdana i nedisciplinovana, njegova magijska ličnost bila veoma snažna. Iz reči tog i nakićenog opisa koji je kapetan Dž. F. K. Fuler objavio u "Ekvinoksu", možemo zaključiti da je Krouli kroz stepen ove Reda napredovao velikom brzinom, i da je asimilovao rutinsko znanje bez i najmanjeg napora. Ste­pen ove za koje nisu bili formalno predviđene pauze savlađivao je svakog meseca po jedan, a ostale stepenove u propisanim intervalima od tri, se-

-

dam i devet meseci.

Ovaj izveštaj mi daje za pravo da izjavim kako je ovde ipak reč o ru­tinskom napredovanju. Takvo brzo napredovanje kroz stepenove ne znači da se radi o velikom magijskom potencijalu. Međutim, to je bio zaključak koji je Fuler izneo o Krouliju. To je daleko o d istine. Neosporno je da je on već bio obdaren kada je stupio u red, načitan o okultnim stvarima i ne­sumnjivo upoznat sa delovima kabale, alhemije i sl. U takvim okolnostima, lekcije znanja za njega nisu predstavljale neku veliku teškoću. Moguće je da je on već bio upoznat sa materijalom. Ako nije, mogao je da ga upamti za par sati.

83

Mnogo ranije. kada sam postao član Stele Matutine. što nije bilo ništa drugo nego Zlatna Zora preimenovana od strane otcepljene grupe, bio sam podvrgnut goto\'o istoj proceduri. To nije značilo, u mom slučaju. da sam nadaren više od svih ostalih. Gotovo deset godina sam se bavio kabalom i teozofijom, kompa­rativnom religijom i mitologijom. kao i filosofijom i psihologijom. Već sam bio napisao dve knjige, .,vrt narova" (The Garden ofPomegranates) i "Drvo života" (The Tree o/Life). Te knjige su, uzgred, bile za mene simbol da sam prekinuo pup­čanu vrpcu koja me je povezivala sa Kroulijem, mada su bile posvećene njemu. Takođe su služile kao koncizan uvod u daleko dublje. ali nesređeno Kraulijevo delo. Upravo na osnovu "Drveta života" pozvan sam da se prikJjučim redu.

Činjenica da je KrouU projurio stepenovima spoljašnjeg reda tako munje­vito nije podrazumevala po sebi laskavo priznanje da je on već veliki magičar, na koga su drugi članovi Izis-Uranije bili tako jako ljubomorni.

Verovatno da je. do tog vremena. već stekao reputaciju kao jedan nado­budan, mlad čovek iz grada. U Kembridžu je bio naučio da odbaci jaram PU· mutske braće. zajedno sa inhibicijama koje mu je nametnula njegova majka. A onda je prihvatio sve prednosti slobode koju mu je Kembridž pružio. Moiemo pretpostaviti da je svom žestinom pričao naokolo o svojim nestašlucima, što je zapravo bio jedan vid pobune protiv porodičnih i religijskih ograničenja.

Takođe se može pretpostaviti da su neki od članova Izis-Uranije pripadali staroj školi okultizma, te da su bili uskih pogleda na svet. Oni nisu mogli da zamisle da jedan adept može dopustiti sebi da pije, zabavlja se i živi razblud­no i raskalašno - a to je upravo bilo ono što je Krouli činio sa oduševljenjem. On je voleo takav život. Izašao je na glas kao osoba koja izaziva skandale. i zbog toga pao u nemilost nekih adepata, koji su smatrali da ne treba da vode popravni dom za mlade delikvente. Možda su se plašili da će jedna trula ja­buka pokvariti čitavo bure.

Ljudi koji poseduju takav kompuJzivni moral faktički se boje emocionalnih i instinktivnih reakcija koje. duboko potisnute, čame u njima. Nesvesno za­ključani II zamku v.isoko kompleksnih odbrambenih mehanizama. za njih je svaka mogućnost spontanog ponašanja isključena. Ova mreža funkcioniše kao zaštitni oklop. kako na psihološkom nivou II vidu inhibicija. tako i na telesnom nivou u vidu mišićnih tenzija i stomačnih disfunkCija. Svako ko je II stanju da deluje relativno slobodno, nesputan takvim okovima. izazvaće njihovo neprijateljstvo i srdžbu. Takva osoba je za njih projekcija svega onoga što ne podnose i čega se boje.

Frojd je doživeo isto. kao što nam prenosi istorija psihoanalize. Rajh je postao žrtva istih takvih sila. I Krouli je bio podvrgnut najžešćim kritikama. najpre od strane londonskih adepata, a kasnije i od najšire javnosti. On ih je

84

svakako potpirivao, usled svoje neobuzdane težnj e ka egzibiocionizmu, ali i pomanjkanja diskriminativnog rasuđivanja. Da je čuvao svoju vlastitu privat­nost za sebe niko ga ne bi ometao. Novinari su u njemu videli idealnu žrtvu za svoju urođenu ali neispoljenu agresivnost, zloupotrebljavajući svaki njegov znak otvorenosti prema njima. Bio je za njih dobra meta, pomoću koje su zataškavali sopstvenu neurotsku ravnotežu.

U trenutku kada je Krouli bio primio svoj stepen Portala, koji prethodi rangu Adepta, pobuna koju smo spominjali već je dobrano uzela maha. Na Metersovu mudrost se gledalo sa sumnjom. njegov autoritet je bio poljuljan, i najposle osporen i odbačen. Krouliju su zatvorena vrata za dalje napredo­vanje u londonskoj grupi, uprkos namernom upozorenju koji je bio sadržan u Metersovom manifestu: " Ono što ne odobravam i što ću uvek proveravati i kažnjavati kad god na tako nešto naiđem u redu jeste svaki pokušaj kriti­kovanja i mešanja u privatan život članova reda ... Privatan život osobe jeste stvar izmedu njega ili nje i njegovog ili njenog Boga."

Da li je Meters bio impresioniran potencijalom Kroulijeve ličnosti, nje­govom energijom i entuzijazmom. ili je kao svoj sledeći korak odlučio da pokaže prezir prema poglavarima hrama Izis-Uranije. nije nam poznato. I jedno i drugo može biti tačno. Krouli je pozvan u hram Ahator u Parizu, gde je iniciran u Drugi red, primivši stepen adeptusa min ora.

Kad sam već kod te teme, pomenuo bih jednu neobičnu činjenicu. Kada je trebalo da primi stepen neo fita, čime je bio primljen u Spoljašnji red Zlatne zore, on je izabrao magijski moto Perdurabo: "Istrajaću do kraja': Nekoliko drugih članova prihvatilo je još jedan moto, nakon što su ušli u Drugi red (Roseae Rubeae et Aureae Crucis).

Tako su, recimo, Vestkotovi motoi bili Non Omn;s Moriar i Sapere Aude. Meters je već bio izabrao S. Rhiogai/ Ma Dhream i Deo Duce Comite Ferro. Pretpostavljamo da se, pod ovim okolnostima. Krouli mogao osetiti obavez­nim da takođe izabere drugi moto.

Ova procedura se razlikovala od one koja je bila sprovodena tokom perio­da kada sam ja bio član. Promena imena se nije zahtevala niti se očekivala. Za svoj moto u stepenu neofita, izabrao sam Ad Maiorem Adonai Gloriam - gde je Adonai bio Kroulijev izraz za Više Sopstva ili Svetog Andela Čuvara, čime sam zamenio Dei u starom jezuitskom motu. Za stepen adepta 5=6 ostavio sam isti taj moto.

Pominjem ovo zato što se u vezi njegovog motca na ovom stupnju krije izvesna misterija, koja će biti detaljnije istražena kasnije. Krouli nikada nije jasno otkrio kaji je bio njegov moto na stupnju adeptusa minora. U višim stepenovima on nije izbegavao da navede sva svoja magijska

85

imena. Recimo, za stepen 6=5 on je izabrao moto OI Sanu! Vaoresagi - tri rc(i koje čine jedan od anđeoskih ključeva Enohijanskog sistema, koje znače: "J,I \-J.lti:1m nad tobom." Prvih nekoliko redova tog ključa glase: "Ja vladam Il,Hl tobom, reče Bog Pravde, u moći uzvišen nad Nebom Gneva: u njegovim rukama Sunce je poput Mača, a Mesec poput sveprodiruće vatre."

Za stepen 7 = 4 koristio je Ou Mh, l što je grčki izraz u značenju "Ne, nipošto ne!" Nakon što je prešao Bezdan i stekao stepen 8=3, njegov moto je bio Vi Veri Vniversunt Vivus Vici, na latinskom "Pokorio sam univerzum za svoga života silom istine." Godinama kasnije, kada se sam unapredio u ma­gusa 9=2, II Sjedinjenim Državama, izabrao je za moto To Mega T1zerion, što znači i Majstor Terion i Velika Zver.

Kako je stepen 5=6 bremenit hrišćanskom simbolikom, pretpostavljam da je izabrao moto koji nedvosmisleno ima hrišćanska značenje. Njegov revolt protiv Plimutske braće još uvek je bio prisutan i u to vreme nije bio okončan. Neke njegove ranije pesme ukazuju da je ime Hrist koristio bez srama ili gađenja, bez onog onog osećaja prezira kome docnije nije mogao da se otme. Ponovo citiramo Virdžiniju Mur u "Jednorogu", kada komentariše Kraulije­vu tvrdnju da je prihvatio red od samog početka krajnje ozbiljno, "No, Jejts je smatrao da ga je on od samog početka prihvatio pogrešno. Bez obzira na to što mu se reč "Hrist" stalno nalazila u ustima, izgleda da kod njega hrišćan­stvo nikada nije imalo prolaz."l

O ovoj poslednjoj izjavi ne može biti nikakve sumnje. On je hrišćanstvo odbacio do kraja - barem na svesnom nivou. Ni lejtsovo svedoče nje ne zna­či ovde puno. Ipak, njegovo zapažanje o tome da je Krouli često spominjao reč "Hrist" ima dosta veze sa ovom temom. To može potvrditi moju tezu da je njegov moto 5=6 doista nosio hrišćanska obeležja . Tek kasnije, kada je njegov bunt došao do izražaja, mora biti da se osećao posUđenim, prisiljen da od drugih prikriva hrišćansku prirodu svojih ranih aspiracija. To će biti detaljnije istraženo docnije.

Kada su se vesti o tome da je Meters inicirao Kroulija proširile Londo­nom, to je bio dovoljan razlog za stvaranje još većeg razdora i razlika koje su sada otvoreno odvajale Metersa od njegovih nekadašnjih sledbenika. Sve to je takođe još više pojačalo užasnu mržnju koju su članovi reda osećali i još uvek osećaju prema Krouliju sve do dana današnjeg. Krouli nije učinio ništa da utiša tu grupu. On je čak otišao tako daleko da im se obratio sa zahtevom da dobije lekcije i materijale za učenje na koje je, teoretski, tada imao pra­vo. RazumljiVO da je odbijen. Za Florens Far, Jejtsa i ostale članove on je bio persona non grata. Da citiram Virdžiniju Mur, bio je "razmetljivac, šarlatan, a možda i crni mag." Ovo poslednje-bilo je smešno - jer u toj fazi on je bio

86

•

tek šegrt u magiji, tako da optužbe za srozavanje ono malo znanja koje je bio stekao zaista ne stoje.

Među tobože produhavljenim i učenim gospođama toga vremena bilo je uobičajeno da se onaj ko je imao racionalne stavove o seksu, i ko je verovao da je prirodan seksualni život neodvojivi deo svakodnevnog života proglasi

. " "crnuu magom . Krouli nije primio ove optužbe pasivno. On je odmah obavestio Metersa

o tome šta se događa. Meters je smatrao da su članovi reda poludeli. To je dovelo do već pomenute prepiske između Metersa i Florens Far, u kojoj je po* tvrđeno da je Vestkot bio falsifikator a Meters, zbog svog visokog duhovnog ranga, jedini vođa reda.

Valja istaći da je, čim je buknula otvorena pobuna, jedino Krouli stao uz Metersa, ponudivši smesta svom poglavaru u Parizu i novac i svoje usluge. Otprilike nakon nedelju dana, on je napisao u svoj dnevnik sledeće:

"D.D.C.F. prihvata moje usluge i zato se radujem što je moja žrtva pri* hvaćena. Stoga ponovo odlažem operaciju Abramelina maga, stvorivši čak i ovim aktom, uz Božju milost, novu vezu sa Višim, i stekavši tako novo oružje protiv velikih prinčeva tame."

Mogli bismo postaviti pitanje nije li Krouli imao neke zadnje namere pri ovom izražavanju lojalnosti. Pretpostavljam da je u to vreme on gajio veliko divljenje i zahvalnost prema Metersu budući da mu je ovaj pomogao u času kada ga je Izis*Uranija odbacila. On svakako nije imao poštovanja prema lju­dima iz Izis* Uranije koji su ga potcenili. Otuda je bilo logično očekivati da stane uz Metersa.

Kada je Meters dogovorio sastanak sa pobunjenicima u Londonu, Krouli se pojavio u ulozi njegovog opunomoćenika. Sa diplomatske tačke gledišta to nije bio baš mudar potez; već je bilo previše zle krvi između dveju frakci­ja, a Kroulijevo naimenovanje sigurno nije bilo umirujuće za bilo koga. No, to je Krauliju dalo izvanrednu priliku da se iskaže kao egzibicionista. Za tu dramatičnu prigodu, on je obukao fantastičnu odoru brđanskog poglavice, sa kiItom, bodežima i kariranim suknom, skrivajući lice iza oveće crne maske. Meters je velikim delom bio odgovoran za takvu maskaradu, ali sigurno se ni sam Krouli nije previše tome opirao. Mimo svega toga, on je na taj način postao predmet sprdnje II čitavom Londonu, što je unapred otežavalo svaki pokušaj da se shvati ozbiljno on lično ili njegova miSija.

Ne samo da ga pobunjenici iz Izis-Uranij e nisu shvatili ozbiljno, već su ga najurili. Događaj je doveo do pokretanja sudskog postupka. dobivši veliki publicitet II štampi, što nikome nije donela dobro, osim Krouliju. Ozloglaše-

87

nost je bila hrana za njegov nabujali egoizam. Izgleda da je njegovo napredo­vanje bilo povezano sa javnošću. Dobre ili loše vesti, nije bilo razlike - samo da bude primećen. Uzrečica "Svaki hitac gađa u metu" mogla se lako odnositi na njega.

"Kroulijev opis okršaja sa londonskim adeptima, koji je general Fuler ob­javio u "Ekvinaksu III", predstavlja izvrsnu priču, sa puno navoda iz Meter­sovih pisama i kratkim izvodima iz Kroulijevih vlastitih dnevnika koje je u to vreme vodio. Međutim, reč je o takvoj zbrci nejasnih tema i mutnih skandala da je teško pronaći bilo kakav smisao u svemu tome. Deo toga je dovoljno zabavan i pSihopato!oški obojen da može poslužiti raspetljavanju nekih nje­govih zam:šenih psiholoških čvorova.

Da bismo došli do ključnih stvari, neophodno je da malo rasvetIima ono što leži u pozadini svih tih događaja. Jedan deo toga je pomalo teško pratiti zbog toga što je ovaj okršaj obavijen gustim velom misterije, satkanim od spletki i okultne magle, zbog čega se on mora ponovo opisati. Sve lo nas pod­seća na pripovesti o srednjovekovnom čarobnjaštvu, gde su neki ljudi vezani činima i začarani psihičkim moćima; slobodno zamislite kako se prebacujete nekoliko vekova unazad, u prošlost.

Negde u vreme te pobune, izvesna gospođa Rouz Horas (Horas) se upozna­la sa Metersom u Parizu. Desilo se da je njen suprug bio jako zainteresovan za egipatske rituale, koje je Meters javno izvodio na sceni, izrazivši nameru da ih finansira na duži rok. Meters je priznao gospodu Horas kao inicijata odrede­nog stupnja, poverivši joj tajne i "strogo poverljive" papire i dokumente reda. Tačan razlog zašto je Meters bio ovako obrlaćen nije sasvim jasan. U odbranu Melersa, spominje se da je gospoda Horas bila u stanju da pred njim ponovi izvestan razgovor koji je on vodio godinama ranije, za vreme njegove posete Madam Blavackoj u Denmark HHu, pa je reprodukovanje odlomka tog raz­govora na njega ostavilo snažan utisak. Bilo kako bilo, ovde se radi o slučaju teškog obmanjivanja, i bolje da Meters nije ni spominjao čitavu stvar. Ovako je pokazao da je lakove ran i da slabo procenjuje karakter ljudi.

Ubrzo je otkriveno da su gospođa Horas i njen muž bili seksualni izopa­čenici, šta god to značilo. Ali to nije bilo sve, jer je utvrđeno da su oni bili od­govorni za krađu svih dokumenata reda od Metersa. Sledeći put kada je ovaj par svojim nemoralnim aktivnostima privukao pažnju policije, uhapšeni su. Na njihovom suđenju održanom decembra 1901. godine, red je dobio nimalo prijatan i nezaslužen publicitet i to upravo usled dovođenja u vezu sa ovim nedoličnim osobama.

Par meseci pre toga, Meters je iz Pariza poslao pismo izdavaču časopisa .. Svetlo" (Light), no pismo nije bilo objavljeno sve do l l . januara 1902. go-

88

dine. U njemu Meters protestvuje "zbog sramne i ncoYiašćcnc zlourolrchr njegovog imena (Zlatna Zora) za njihove vlastite gnusne i !1r!Hor.ll:h." �i!jl'":l' od strane odvratnog para koji sebe nazivaju gospodin i gO<>I'OJ.l I Ioru� " Ou nastavlja dalje: "Moram tek da saznam kako, kada, gde i od koga je ona dobila znanje log reda, do kojeg je očigledno došla u posed. Takođe je bila upoznata sa imenima i adresama I}ekih članova, naročito onih koji pripadaju kategoriji ljudi sklonih svađi."

U vreme kada je Krouli imenovan kao njegov predstavnik za London, Meters ga je upozorio da je gospođa Horos "vampir čudesne snage". Tako je Fuler zapisao u Ekvinokw. Drugim rečima, ona je bila osoba koja "ko­risti seksualni čin kao mamac pomoću koga hvata svoje žrtve." U strahu da bi gospođa Horos mogla preuzeti kontrolu nad londonskim ogrankom reda, Meters je upozorio Kroulija da, ako mu ikada zapreti svojim volšebništvom, protiv nje upotrebi ubojiti mač i MekGregorov tartan. To može biti jedan od razloga zašto se Krouli pojavio tako fantastično odeven, poput nekog gorš­tačkog poglaVice. kada je nameravao da stupi u londonski hram. Teoretski, to je pravdao potrebom da se zaštiti od gospođe Horos. Uzgred, možemo primetiti da je ova zabludela žena možda imala veću potrebu da zaštiti sebe od Kroulija kome zaista nije bila neophodna magijska oprema preporučena od strane njegovog superiora. Od zavođenja, kad je on bio u pitanju, nikada nije moglo biti štete.

Kasnije je Meters tvrdio da je ona finansijski prevarant, možda zato što nije ispunila obećanje da će finansirati neke od njegovih javno izvođenih rituala, kao i da je njen muž bio samo žrtva njenog vampirizma, neka vrsta bezduš­nog manijaka, koji bi na mahove dobijao nadljudsku demansku snagu, inspi­risan njenim seksualnim činima. Meters je držao da je ona bila neprijateljski nastrojena prema Redu, prema njemu samom i prema Velikom Delu. Većina adepata iz Londona je osećala da, ako je ona bila varalica koja je uspela da obmane njihovog vođu, onda i on nije daleko od toga da bude varalica.

Po povratku u London, Krouli je krenuo da obiđe svoja dva prijatelja adepta - i tako je zabava počela. Na putu prema njima, prednja svetla na fija­keru u kome se vozio zapalila su se (u to vreme svetla su pravljena od parafina' ili karbida), a konj se uplašio i naglo odjurio neznano kud. noseći njega u fijakeru. Za vreme posete jednoj od svojih sestara, vatra u kaminu nije mogla da se zapali; Meters je protumačio taj fenomen kao znak da čini Horosovih deluju. Usledio je drugi niz psihičkih fenomena. Ružin krst koji mu je Meters dao počeo je da bledi i da gubi boju; na kraju je pobeleo. Njegova gumena kišna kabanica se. za potpunu r.evericu, zapalila, pri čemu nigde u blizini nije bilo otvorenog plamena.U drugim prilikama. vatra koj a je trebala da gOri

89

nije gorela. Svi ovi i drugi psihički fenomeni shvaćeni su kao direktan dokaz zlokobne magije, bilo da su dolazili od strane para Horosovih, bilo od strane neprijatelja u redovima reda. Sada shvatite to kako god hoćete!

Kada se prašina oko Horosovih slegla, članovi Izis-Uranije još uvek su istrajava1i u svojoj pobuni. Kao prvi magijski gest nezavisnosti, oni su prome­nili naziv reda u Stela Matutina. Posle godinu dana vodstva od strane komi­teta dvanaestorice, oni su konačno shvatili da je stanje daleko od zadovolja­vajućeg. Kako je, ipak, bilo potrebno da prode nekoliko godina da se razvije u otvoreni čin prkosa, duh koji je bio začeo bunu nije mogao da bude rasteran jednim udarcem.

Podigavši bunu na još viši nivo odstranjivanjem svog bivšeg vođe. Stela Matutina je i sama postala žrtva mučenja od strane istog duha. Nakon ne­shvatljivih sitničarenja i prepiranja - neka od njih je ogorčeno opisao Jejts, a navedena su II .. Jednorogu", (prilično hladno spomenuta od strane Vejta II njegovoj biografiji) - buntovnici su, u takvim okolnostima, zaključili da treba da se odreknu svoje reforme u celosti i da se vrate izvornoj šemi. prema kojoj valja naimenavati tri poglavara koja bi vodila red. Čak i to je kasnije bilo napušteno - ako ne zvanično, onda barem u praksi. Virtuelna autokratija. nalik na onu u kojoj je uživao Meters, ponovo je uspostavljena, premda ovog puta na nižem nivou, ako ni zbog čega drugog a ono zbog toga što su likovi u ovom slučaju bili manje značajni. Dani okultnih divova su bili prošli. Pobuna je zaista bila uzaludna. Ipak, samo sa jedne tačke gledišta. Jer, ona je postavila scenu za jedan od najvažnijih događaja u Kraulijevoj karijeri - njegov poku­šaj da postane vođa reda.

Iako je Vejt neke od datuma malo pobrkao, njegov izveštaj koji je dao u .. $enkama života i misli" možda je najbolji koji dosad imamo o toj prelaznoj fazi reda. "U jednom kratkom razdoblju", pisao je, "hram Izis-Uranija i Unu­trašnji red igrali su ulogu suda i saveta, Vestkot je bio u stanju mirovanja, ali nigde ne beše dokaza da se povukao. Pri kraju perioda od oko dvanaest meseci. Drugi red je sazvao sastanak u Masonskom holu gde je izabrao Dž. V. Brodi-Inesa U. W Brodie-Innes), dr Felkina (Fellkill) i Markus Versli B1ekdena (Blackden) da vode poslove reda u periodu od godinu dana."

Ovde treba dodati da je Brodi-Ines pripadao tradicionalnoj okultnoj školi u redu. Drugim rečima, on je praktikavao sasvim otvoreno sistem ce­remonijalne magije i okultnog treninga Zlatne zore, onako kako je ustano­vljen od samog početka. To je bio novi okidač za razna neslaganja, ako ne između različitih ličnosti, a ono izmedu principa. Odjednom su se i Vejt i Brodi-Ines razišli, pošavši različitim puteVima, što je možda bilo najbolje za obojicu.

90

U tom sukobu, za Kroulija se prirodno otvorila mogućnost izbora. Što se tiče Vejta, prema njemu je jedino gajio otvoreno nipodaštavanje, gledajući da ga potkači kad god i gde god je stigao, oslanjajući se na svoje najjače oružje - bespoštednu kritiku i rugu. Kasnijih godina, Brodi-Ines je, na ovaj ili onaj način, bio prisutan u Kroulijevoj književnoj sferi. Time što se protivio Vejtu zbog svojih zahteva za najstrožim pridržavanjem drevnih uputstava, on je stekao Kroulijev blagoslov i njegovu neizmernu hvalu. Brodi-Ines bio je, iz­među ostalog, romanopisac, a u "Ekvinoksu IV" (od septembra 1910.) Krouli je u prikazu njegove knjige "Foka Morag" (Morag the Seal) izrazio svoje poš­tovanje i divljenje prema njemu:

"Kada bi samo jezik gospodina Brodi-Inesa bio ravan njegovoj imagina­ciji. Uvek iznova pomanjkanje savršene kontrole nad svojim medijumom kvari jednu od najlepših priča ikada osmišljenih .... Nema tako mnogo onih koji poseduju maštu - tako tananu i - dietame! - a gospodin Brodi­Ines piše 'sa autoritetom, a ne kao obično piskaralo.' Zašto on dozvoljava da Meters trčkara naokolo prozivajući ga kao jezuitu i trovača, biće otkri­veno Sudnjeg dana. Možda ga ni on, kao ni mi, ne može uhvatiti. Ili se on, možda, zadovoljava time da bude veliki romanopisac, što i jeste, izuzev izvesne slabosti njegovog engleskog i povremenog koketiranja sa ranovik­torijanskim kitnjastim stilom. On poseduje sve druge kvalifikacije. Bog ga blagoslovio!"

Jedan drugi pisac iz tog perioda, takođe iz Zlatne zore, nailazio je samo na· prezir i pogrde od strane Kroulija. Kad god je vršio prikaz nekog dela Al­gernona Blekvuda, iz njega je izbijala najgora moguća zloba i pogrda koja bi se mogla uputiti jednom piSCU. Između ta dva čoveka mora da je bilo nekih nezgodnih kontakata o kojima ja, do ovog trenutka, ništa ne znam.

Zgodno je na ovom mestu primetiti da Vejt u svojoj autobiografiji nigde ne spominje Kroulija. To možda znači da je Vejt često želeo da Kroulija nema. Ako je bilo tako, ne bih ga osuđivao zbog takvih primisli; sve vreme izlaženja "Ekvinoksa "on je bio izvrgnut najgorem ruglu. No, sumnjam da bi Vejt ikada priznao mogućnost da je takvo izostavljanje ravno priželjkivanju da nekog drugog nema. U vezi sa tim, on ne spominje ni to da je Jejts bio uključen u obnovu reda nakon pobune. Vejt je II autobiografiji Jejtsa spomenuo samo jedanput. i s tim je završio.

Prema Vejtovom svedočenju, on se suprotstavio Brodi-Inesu zahtevajući da on bude vođa reda. Nije se radilo samo o razlikama između ličnosti; sukob je nastao usled razlika u idealima. Brodi-Ines je rukovodio hramom u sever­nom delu Engleske. Felkin je držao sVOJ hram u Bristolu, Blekden je upravljao

9 1

nekim drugim, nisam siguran u kom delu Engleske, a Vejt je držao hram Izis-Uraniju u Londonu, koji je načinio središtem svoje mističnp-hrišćanske interpretacije učenja reda .

.. Majka hrama - rzis-Uranija - konačno je došla u moje ruke': pisao je Vejt, "a uvodna transformacija rituala u potpunosti je promenila izgled stva­rL" Nakon izveštaja o smrti trojice izvornih osnivača, Vejt nastavlja: ,,1914. godine završio sam sa Izis-Uranijom ili Majkom hrama, zbog teških svada oko autentičnosti dokumenata .... O novom ritualu koji se uzdigao kao iz pe­pela, biće reči u zaključku; ali nema nikakve priče, ni sa moje ni sa neke druge strane. To najsvetije središte ne treba da dobije nikakvu spoljašnju formu."

Rečeno mi je da su rituali reda bili promenjeni i unapređeni u preopširne i beskonačne tirade visokoparnih fraza. Ovo nije teško zamisliti kad je reč o nači­nu pisanja Artura Edvarda Vejta. koji se može uporediti sa čovekom koji govori dok u ustima drži vruć krompir. Praktično je nerazumljiv. Ako je tako nešto karakterisalo njegovu mističnu interpretaciju učenja reda - onda je to žalosno!

Prethodno ujedinjeni jedinstvenom bratskom vezom pod jedinstvenim vodstvom, sada behu raspršeni u nekoliko hramova kojima su upravljale raz­ličite grupe ljudi. Centralizovano jedinstvo reda bilo je tako temeljno razbi­jeno da je svaki od tih hramova postavio sopstvenu garnituru poglavara, koji su tako tvorili autonomna okuItna tela. Time je započeo krah sistema organi­zovanih magijskih uputstava, koja su prosleđivana poluezoteričnim kanalima hermetičkog reda Zlatne zore. Ovde vidimo jednu krajnje zanimljivu crtu ljudske prirode, koja se ogleda u Činjenici da u jednoj od otcepljenih grupa još uvek stoji originalna klauzula koja glasi: "Da li se i dalje obavezuješ da nećeš podstrekivati pobunu, raskol ili protivljenje svojim poglavarima?

Tako je scena pripremljena za coup de grace (završni udarac - prim. ur.) koji je docnije zadao sam Krouli. To je izvršeno na brojne načine, ali se svi oni svode se na jednu stvar. On je na kraju pridao značaj Čitavoj pobuni da bi skrenuo vodu na svoju vodenicu. Isprva svrstavajući se na stranu Metersa, on je bio ubeđen da time stiče prednost. Sada se odjednom našao na strani tajnih Vođa reda, skrivene zajednice uzvišenih i odabranih, koji su ga zapazili i odabrali da bude instrumentom ostvarenja njihovih božanskih ciljeva.

On je sve više živeo u uverenju da redom više ne upravljaju stvarne vođe. Meters je pao u nemilost, bilo zbog objavljivanja Abramelinovog rada ili zbog nekog drugog razloga. Budući da se srozao na hijerarhijskoj duhovnoj lestvi­ci, on više nije bio u stanju da obavlja inicijacije u bilo kom smislu. te reči. Zbog svega toga, Krouli je osećao da više nije obavezan bilo kakvim zavetom. Međutim, i on je previdao činjenicu da, ako je Meters pao zato što mu je tako bilo suđeno, i ako više nije bio sposoban da obavlja prave inicijacije, iz toga

92

sledi da ni on sam nije bio valjano iniciran. U svakom slučaju, on nikada nije osećao da ga obavezuje bilo kakav zavet.

Nakon skandala sa parom Horosovih, Krouli i Meters su se rastali manje više u miru. Legenda kaže da je Krouli sve više sumnjao u Metersa, ali i da jeste bilo tako, on je svoje sumnje dosta dobro čuvao za sebe, gledajući svo­ja posla. Putovao je po inostranstvu godinama, istraživao, osvajao planine, oženio se, praktikovao jogu, i posetio svog starog prijatelja Alana Beneta na Cejlonu. Nedugo potom, 1904. godine, dogodio se drugi po redu važan do­gađaj u Kraulijevom životu, primanje .. Knjige zakona". Više reči o tome biće kasnije.

Nakon prijema te knjige, on se osetio pozvan da napiše pismo Metersu, u kome ga obaveštava da je čitav sistem Zlatne zore poništen, te da je on, Krou­li, postavljen od tajnih vođa da rukovodi redom. Drugim rečima, on je želeo svrgne Metersa koji je sada vladao samo jednim minijaturnim ostatkom reda. Meters je po svoj prilici olako prešao preko njegovog obaveštenja, smatrajući ga pukim hvalisanjem mlađanog skorojevića, sa kojim se ranije greškom bio sprijateljio.

U proleće 1909. godine, Krouli je počeo da izdaje svoj časopis "Ekvinoks", sa namerom da tokom pet godina, svakog marta i septembra o ravnodnevni­ci, objavljuje po jedan obiman tom, koji će sadržavati u sažetoj i redigovanoj formi. kako zastarele rituale Zlatne zore, tako i nove materijale koje uglav­nom sam pisao.

Zbog svega toga valja preispitati izjave nekih članova bratstva da Krouli nikada nije ni primio celokupna učenja reda. Neke od tih negacija behu u potpunosti prenagljene. Pre svega. nakon temeljne analize Kraulijeve knji­ževne ostavštine ne ostaje ni tračak sumnje u to da je on zaista primio ste­pen adeptusa minom od Metersa, nakon što je londonska grupa odbila da ga unapredi. Drugo, u "Ekvinaksu II", napisano je, verovatno od strane Fulera, da je on: "Toliko gorljivo tragao za znanjem da je čak išao dotle da prizove Merkura kako bi došao II posed rituala za stepen 5=6, kao i lekcija znanja koje su pripadale [rateru F.L., bodreći sebe na sledeći način. "Sve za znanje, čak i život. i čast. Sve"!

Ne treba zaboraviti da je Merkur bog koji, između ostalog, vlada lopovima i lažovima!

Konačno, čak i da ove činjenice nisu bile istinite. moramo se prisetiti da je on bio blizak prijatelj Džordža Sesila Džounsa i Alena Beneta. obojice na­prednih članova reda koji su dogurali najmanje do stupnja adeptusa minora. ObOjica pomenutih džentlmena su ga podučavala i trenirala tako da je on na­predovao zahvaljujući njihovom znanju i velikom iskustvu. Kakvo god da je

93

bilo znanje koje su ta dva brata dobila iz dokumenata reda, ono je nesumnjivo bilo preneseno Krouliju, neovisno o tome na koji način je. da li čestito ili ne­pošteno, on ovladao tim učenjem. I premda nije objavio to učenje detaljno i u ..::duSli, ono što je reprodukovao dovoljno je da ubedi bilo koga ko išta zna o ::ldoJima reda da je Krouli u potpunosti bio u posedu tog znanja.

na sc vratimo "Ekvinoksima ", shodno prethodnoj napomeni. treći tom je po planu trebalo da sadrži ceremoniju inicijacije u stepen adeptusa minora, kao najznačajniji i najlepši od svih rituala stepenova koji su bili u upotrebi u Zlatnoj zori. Kao što bi se moglo očekivati, Meters je doznao za ovaj plan. Čak možemo pretpostaviti da mu je Krouli namerno pisao o svom planu želeći da postigne cilj koji je postigao. Da je Meters ignorisao čitavu tu stvar, vrlo malo ljudi bi uopšte nešto saznalo o Zlatnoj zori, ili o "Ekvinoksima ". Ovako. da bi sprečio javno ob­javljivanje rituala koje je napisao, Meters je smesta pokrenuo sudski proces, što je donela ogroman publicitet Krauliju, kao i Zlatnoj zori i magiji uopšte.

Rasprava je odmah dospela na sud, odlažući pojavljivanje trećeg torna

"Ek.vinoksa". Sud je očigledno bio naklonjen Metersu. jer je sudski nalog za zabranu već bio spreman. Krouli je smesta uložio žalbu, posle čega je. ne bez dosetki i podsmeha, apelacioni sud povukao nalog. i time oslobodio prostor za trenutno distribuiranje "Ekvinoksa".

Kao rezultat svega toga. u većini dnevnih listova pojavili su se opširni sen­zacionalistički članci o najnovijem slučaju i o takozvanom rozenkrojcerskom učenju. Neki od njih su objavili mnoštvo dijagrama koji se koriste u ceremo­nijama različitih stepenova, kako bi SVOjim čitaocima pružili osnovno znanje o toj materiji. Čak je j gravura na poklopcu pastosa ili grobnice Kristijana Rozenkrojca dospela u javnost. Kao konačni ishod svega. Kroulijeva slava je prilično porasla. Kako je bio egzibicionista, on je nadasve uživao u toj činje­nici. Pobuna se tako isplatila - aH samo za Kroulija, ne i za ostale.

Sigurno je u nekom smislu sudbina uplela svoje prste u sva ova događanja. Niko i nikada pre toga nije bio u stanju da pretpostavi da će doći do bilo kak­ve pobune koja će ići na štetu Metersa, niti pak da će na kraju katalizator koji je ubrzao ove sukobe izaći na kraju kao pobednik - pa makar samo na kratko. Tako dolazimo do one stare izreke da je božija pravda spora, ali dostižna.

NAPOMENE

l. Jedan drugi proučavalac Novog Zaveta upravo mi je rekao da ovaj izraz može da ima i drugo značenje: 'Ne jo�!'

2 Virginia Moore: "Unicorn", New York, MacMillan, 1954., str. 159.

94

PROLOG

Bila je jesen 1898. godine. kada je r;rouli otišao II .švajcarsku da se bavi zimskim sportovima i planinarenjem, II čemu je postao savršen adept,

i gde je počeo da stiče određenu reputaciju. Za vreme svog boravka II Cer� matu, sreo je nekog Engleza po imenu Džu1ijan Bejker Uulian Baker}, koji je bio hemičar, iako tada Krauli nije bio svestan te činjenice. Da jeste, mogao je pažljivije slušati njegove govore, i tada bi njegova sudbina verovatno krenula sasvim drugačijim tokom. Dok su se on i Bejker pešice vraćali II hotel. Krauli je počeo dosta ponosno da izlaže principe alhemije. Uistinu, on nije znao ništa o tome, ali par godina unazad on je bukvalno gutao sve što bi mu došlo pod ruku iz oblasti okultizrna.

Razlog zbog čega je čitao literaturu iz oblasti oku1tizma je priča za sebe, najbolje ispričana njegovim sopstvenim rečima u autobiografiji:

"Čim je stekao slobodu, on je osetio potrebu da se prepusti uživanju u njoj, umesto da uludo traći vreme. Tokom čitavog njegovog detinjstva bila mu je zabranjena sva literatura na engleskom izuzev Biblije. Stoga je svoje tri godine u Kembridžu proveo ispravljajući ovaj propust. Osim to­ga, radio je u diplomatskoj službi, a stari lord Selisberi (Salisbury) i lord Riči (Ritchie) postali su deo njegove karijere, predloživši ga za službu. Oktobra 1897. godine, iznenada je ponovo osetio potrebu da shvati sva zla navodne "postojeće religije", i doživeo je trans, koji mu je omogućio da razume krajnju besmislenost sveukupne ljudske ambicije. Slava am­basadora retko nadživi vek. Slava pesnika brzo prolazi. Zemlja jednog dana mora nestati. On je morao da stvara II nekoj mnogo trajnijoj formi. Ta njegova zamisao nagnala ga je da se upusti II istraživanje alhemije i magike. Pisao je autoru "Knjige crne magije i paktova", pompeznam

95

Amerikancu po imenu Artur Vejt, ozloglašenom zbog svog izveštačenog l'onaŠJnja i nerazgovetnog stila, kao i nadasve maglovitog mističnog 1'f.n·ea koji nikada nikome nije postao jasan. Ovaj nebulozni impresa­rio, predstavljajući astmatičnu Izidu u operi "Bikovi-Žabe': nagovestio je u svom predgovoru da poznaje određena čuvana okultna svetilišta gde su Istina i Mudrost bili ljubomorno čuvani od strane tela inicijata, i do­stupni samo izabranim kandidatima koji su mogli da uživaju u njihovim blagodetima. Gospodin Vejt mu je preporučio da pročita knjigu pod na­zivom 'Oblaci nad svetilištem:"

Ovaj izveštaj o tome kako se Krouli našao u misticizmu relativno je bez­vredan. Sve što možemo reći, pošteno i jednostavno, jeste da se buđenje deša­va. Nema sigurnog metoda, nema stereotipnog usmerenja ili obrazaca, nema standardnih odgovora. Ali. kada je prisutno. kada do njega zaista dođe. osoba više nikada nije ista. To je kao da smo dospeli u svetlost, u ceremonijalnom smislu, samo bez pomoći rituala. Ono se dešava na najprirodniji, i u izves­nom smislu, najmanje očekivani način.

Međutim, Krouli je prihvatio Vejtov savet i nabavio tli knjigu. Bilo je suđe­no da ona odigra značajnu ulogu u njegovom životu. Karl fon Ekarthauzen (Karl von Eckart1tausen) je pisao o nevidljivom ili tajnom sazivu svetaca ili adepata, koji su mogli da "vide sopstvenim unutrašnjim čulom vida." Ne kao deo neke crkvene ili svetovne organizacije, ovi odabrani posvećenici držali su se po strani, pomno prateći i upravljajući sudbinom sveta. Pretpostavljamo da je Krouli iznad svega želeo da ga oni primete, da bude njihov služitelj ili poslanik, pa čak i da postane jedan od njih. Ova provokativna tema impli­citno je prisutna u svemu što je on mislio, pisao ili činio, naročito nakon što je ostvario niz inicijatičkih vizija u severnom delu pustinje Sahara, 1909.

godine. Kako bi pojasnili uticaj Ekarthauzena na njega, bilo bi dobro da navede­

mo nekoliko citata iz "Oblaka", tako da možemo bolje razumeti šta je tako duboko pokrenulo ovog mladog čoveka:

"Veliki i istinski rad na izgradnji hrama podrazumeva. drugim rečima, razvoJ unutrašnjeg čula, ili određenog organa. radi opažanja Boga ... Naj ­uzvišeniji cilj religije predstavlja intimno jedinstvo čoveka sa Bogom; ovo jedinstvo moguće je postići ako se slede dalja uputstva u tekstu; ali. ono može biti izvedeno samo otvaranjem unutrašnjeg čula, što omogućava na­šim srcima da postanu prijemčiva za Boga ... "

Naprednija škola je oduvek postajala, i upravo njoj je sveobuhvatno zna­nje bilo povereno na čuvanje, a ova škola bila je zajednica. iznutra presvet-

96

ljena Spasiteljem, društvo odabranih, koje datira od prvog dana stvaranja sve do danas; članovi tog društva, doduše, jesu rasuti širom sveta, ali oni su oduvek bili spojeni jednim duhom i jednom istinom; oni imaju samo jedno znanje, jedinstveni izvor istine, jednog gospoda, jednog doktora i jednog majstora, u kome suštinski prebiva svo božansko obilje, koji ih i sam upućuje u više misterije Prirode i Duhovnog sveta ...

Ova zajednica poseduje školu, u kojoj su svi koji žude za znanjem poduča­vani od samog Duha mudrosti; i sve misterije Boga i prirode tu se čuvaju za decu Svetlosti... Ovde je Škola proroka kao i svih koji tragaju za mud­roŠĆu; upravo u ovoj zajednici treba tražiti istinu i objašnjenje svekolike misterije. To je najskrivenija od svih zajednica, a ipak su u njoj članovi skupljeni iz mnogih redova; od njih je i ova Škola ...

Svako može zatražiti pristup. a svaki čovek koji je unutar zajednice može podstaći druge da tragaju za njom; ali, samo onaj koji je sazreo može kro­čiti unutra ... Onaj ko je sazreo pridružuje se lancu, često možda i na onom mestu na koje je najmanje pomišljao, i o čijoj poruci nije ništa znao .. . PO­stoje metode pomoću kojih se postiže zrelost, jer u ovoj svetoj zajednici nalazi se prastaro skladište najdrevnije i izvorne nauke ljudske rase, zajed­no sa primarnim misterijama svekolikog znanja."

Sav živa vatra, strastan i još uvek idealista, Krouli je ovom porukom bio toliko oduševljen da je duboko zaželeo vođstvo bilo koje vrste, koje bi ga do­velo do Škole ove skrivene zajednice svetaca. Nošen silinom svoje žudnje, on je bio gotov da svaki pojedinačni kontakt protumači kao korak koji ga vodi ka toj Školi. Stoga, možemo pretpostaviti šta se sve zbivalo II njegovoj duši kada mu je Džu!ijan Bejker, oduševljen iskrenom težnjom ovog mladića, obećao da će ga upoznati sa nekim iz Engleske koji bi mu mogao pomoći II njegovoj potrazi. Bio je to odgovor na najdublju molitvu njegovog srca.

Bejker je održao obećanje. Preko njega je Krou1i predstavljen Džordžu Sesi­lu Džounsll, jednom drugom hemi čaru i naprednom članu reda Zlatne zore.

Čim je Krouli saznao da Džouns doista razume nešto od onoga za čim je tragao on se "spustio do Bejzinstouka, gde je ovaj živeo, i manje-više postao njegov kućni ljubimac. Nije prošlo puno vremena pre nego što sam shvatio ka čemu moj život stremi," napisao je u svojoj autobiografiji.

U toj knjizi, on je takođe istakao da je Džouns, koji je bio Irac, posedovao žestok ali nestabilan karakter, da je sin samoubice, "i da je bio upadljivo sličan mnogim tradicionalnim predstavama Isusa Hrista. Njegov duh je bio jednako strastven i istančan. Bio je vrlo načitan po pitanju magije; budući po zanimanju analitički hemičar, težio je tome da predmet istražuje u naučnom duhu."

97

To je bio tip čoveka koga je Krouli mogao razumeti. Od tog dana pa nada­lje. među njima se razvio blizak. intiman odnos. sa svim mogućim nijansama. koji još uvek nije u potpunosti, tj. do kraja, razjašnjen. U periodu od 1906. do 1907. godine, kada Krouli dostiže najviše vrhove duhovnog iskustva. nakon što je proputovao čitavim svetom probajući na sebi mnoge mistične prakse, našao je da je Džordž Sesil Džouns prošao slična iskustva.

Džouns je bio impresioniran Kroulijem i zbog toga se svesrdno založio za njegov prijem u red. Za razliku od Vejtove, Kroulijeva molba je od prve pri­hvaćena. To se dogodilo 1898. godine, u privatnoj kući u Vest-Endu u Lon­donu. kada je obavljena inicijacija, koja je, kako direktno tako i indirektno, uticala na njega do kraja života.

On je bio pesnik. istraživač i planinar -međutim sva njegova interesovanja služila su uglavnom kao kanal za izražavanje njegovih mističnih težnji. Zlatna Zora je. pak, služila kao pokretač i žižna tačka svih njegovih kasnijih ideja i unutrašnjih iskustava. Bilo je to ispunjenje njegovog najuzvišenijeg sna. koje jc usledilo neposredno nakon njegovog unutrašnjeg buđenja. i poprimilo ob­hk i suštinu Ekarthauzenove vizije o tajnoj zajednici i njenoj školi.

i.'r .. wil o u redu za novopečenog kandidata bilo je da prihvati novo ime. obično " " ... : \. no na latinskom. hebrejskom ili grčkom. U ritualu stepena 0=0, Prvosveš­. . : . :� n:ciluje: .. Dajem dopuštenje da primimo tog i tog. koji se u ovom času liša­\ . .1 Syog imena i koji će od sada među nama biti poznat po imenu tom i tom."

Pretpostavljam da je ovde cilj sličan kao u ceremoniji krštenja. Novo ime treba da označava ideal kome će pojedinac stremiti i ubuduće težiti u toku svog života. Novo ime predstavlja početak novog života u posvećeništvu. Krouli ni­kada nije objasnio zašto je izabrao ime Perdurabo, i kakav je bio ideal koji se krio iza njega, izuzev što nam je ostavio prevod tog imena: "Istrajaću do kraja."

Deceniju kasnije, nakon što je okusio duhovnu egzaltaciju u mnogim vidovi­ma, mogao je da napiše. uz suptilne kabalističke manipulacije svog motoa - .. jer istrajavši do Kraja, na Kraju nije ostalo Ništa zbog čega bih istrajavao." Ipak. iako je na kraju imena Perdurabo bila bukvalno brojka (nula), njegov egoizam ostao je netaknut sve do poslednjeg dana njegovog života, pa i uvećan, uprkos obećanju koje je dao putem svojih kabalističkih i verbalnih manipulacija.

Zanimljivo je primetiti da je čak i u izboru ovog magijskog imena bilo mešanja - iako na nesvesnom planu - njegovog ranog religioznog vaspitanja među Plimutskom braćom. Tako u jevanđelju po Marku, 13. 1 1 -13. piše: " ... nego što vam se dade II onaj čas ono govorite; jer nećete vi govoriti nego Duh Sveti. I predaće brat brata na smrt i otac dijete. i ustaće djeca na roditelje i pobiće ih. I svi će vas omrznuti zbog imena mojega. Ali koji pretrpi do kraja taj će se spasti. IC

98

Ovde imamo najmanje dve psihološke determinante. Prva se odnosi na nje­govo latentno neprijateljstvo prema majci. Prema drugoj determinanti, ne sa­mo da je bilo predodređeno za njega da bude spašen, jer to mu je bilo usađena kao deo njegovog ranog treninga, već je trebalo da postane vođa, i to u glavnom naslovu rubrike .. kada sveci marširaju." No ipak, spasenje je kraj puta.

Neposredno nakon što je postao član reda, Krouli je ostvario drugi važan duhovni kontakt svog života. Bio je to kontakt sa Alenom Benetom, adeptusom minorom Unutrašnjeg reda. Brzo su postali dobri i nerazdvojni prijatelji. Benet se doselio kod Kroulija, u njegov stan u Čenseri Lejnu, gde je sarađivao sa njim u istraživanjima, eksperimentisanju i magijskim radovima koje niko nije izvodio već dugo vremena. Među ranim delima nalazimo jedan sonet posvećen Benetu:

o čoveče stradalniče: Brate ožalošćeni! O patnjom, nemim časima bola izmučeni! O razmišljanjem iscrpljeni! Tvoj cilj ponovo dolazi Dušo Uskrsnuća; ti si vladar I gospodar svekolikog tvog uma; o kradljivče strpljivi Sto Bogu ukrade valru! Kakve to misterije traže Da u belom oltaru tvoga belog duha carstva skriju se, Ti, čoveče stradanja; O, iznad vere! Neka savršen mir bude s tobom; neka tvoji dani Napreduju, uprkos tvojoj nesebičnoj duši: l ako voliš, neka se i Ljubav uveća S tobom i oko tebe; dok tvoji putevi Zrače divotom tog tajnog cilja Čija duga borba stvara veliki, trajni mir.

Danima, nedeljama i mesecima radili su zajedno, ova dva fanatika, bdi­jući nad rukopisima i magijskim knjigama. Izrađivali su talismane. amulete, i božanska obličja. te bojili sve simbole reda svim bojama. kao što je bilo propisano. Izvodili su rituale i rituale. svih mogućih vrsta. Tehnikama di­vinacije, konkretno geomantiji i iznad svega, tarotu. podučavao ga je Alen. koji je koristio moto Yehi Aour - "Neka bude Svetlo." Benet ga je verovatno podučio i umeću proricanja u duhovnim viZijama. astralnom vidovnjaštvu. istraživanju simbola. poznatih i nepoznatih. te pronicanju njihovog istinskog značenja. Takođe. on je sasvim Sigurno davao Krauliju valjana uputstva II ve­zi kabalističkih tehnika. Preostalo je par njegovih eseja o tome. koji pokaZUjU svu uzvišenost i dubinu njegovih uvida. Sve to je bio neprocenjivo vredan trening za Kroulija -zahvaljujući kome je izgradio solidan temelj u istinskoj veštini. tj. vladanju praktičnim okultizrnom.

99

•

Alen Benet, jedan od najvećih adepata Zlatne zore

Međutim, nešto drugo je zasigurno imalo dalekosežan uticaj na njega. To je bila A1enova bronhijalna astma. Verujem da vlažna, neprijatna engleska klima nikako nije pogodovala njegovoj bolesti. U to vreme nije bilo različitih vrsta psihoterapije. Gotovo jedino sredstvo za izbacivanje nagomilane sluzi u plućima bile su droge. Opijum, morfijum, hloroform i kokain jesu samo neke od droga koje je uzimao Benet. Premda su one, u raznim periodima kada ih je uzimao, uspevale da olakšaju astmatične napade. istovremeno su delovale na njega omamljujuće. i tako ograničavale njegovu radnu sposobnost.

Interesantno da je Krouli godinama kasnije isto tako oboleo od astme. Do tada su otkrivene neke druge droge, koje su imale brže dejstvo i bile nešto efikasnije od onih koje je koristio Benet. No, olakšanje je u najboljem slučaju bilo još uvek samo privremeno. On je prilično patio zbog toga, naročito kada je pušio onaj svoj crni duvan perique, stalno puneći svoju lulu, što je samo pogoršavalo razdraženost njegovih jadnih bronhija.

1919. godine, po povratku u Britaniju iz Sjedinjenih Država, gde je živeo za vreme Prvog svetskog rata, i gde mu je njegova astma još uvek dosađiva­la. engleski lekar prepisao mu je heroin kao lek za oslobođenje bronhijalnih grčeva. Od toga dana nadalje, on se "navukao". Bilo je dugih perioda kada bi prekidao svoju naviku i bio slobodan. Međutim, njegove racionalizacije zasnovane na nalozima datim u "Knjizi Zakona". o uzimanju penušavm vina i čudnih droga. dovele su do toga da je postao ovisnik u pravom smislu te reči. Uprkos grandioznoj volji koju je bio razvio. u suočenju sa drogom on je bio relativno nemoćan. Uvid da je postao ovisnik mora da je u određenoj meri doživeo kao poniženje, iako sumnjam da je to iko drugi mogao primetiti

• • oSim njega. Za divno čudo, otprilike u doba kada sam se razišao sa Kroulijem, 1932.

godine, i ja sam oboleo od astme. Proizašla je iz osećaja potištenosti. i njena pojava me je strašno šokirala, jer je nikada ranije nisam imao. Jedno vreme uopšte nisam sumnjao da je teškoća koju sam osećao pri disanju u stvari as­tma. U to vreme proživljavao sam veliki emocionalni stres i pritisak.

Sećam se susreta sa Dajon Forčn, vrsnom spisatelj icom koja je pisala o kabali i srodnim oblastima, koja je vodila svoj vlastiti red. izdanak Zlatne zore i njegovih magijskih učenja. Izvesno vreme nakon što sam je sreo, negde oko 1933. godine, ona i njen muž predusretljivo su me pozvali da provedem vikend sa njima u zavičaju kralja Artura, blizu Glastonberija. Tada sam do­bio jak napad astme, koji me je za sve vreme vikenda držao u krevetu. Njen suprug, vrlo prijatan i sposoban lekar, lečio me je medikamentima i tako po­mogao da se oporavim. Njih dvoje su bili veoma ljubazni ljudi, i zahvalan sam im zbog toga.

1 0 1

Nekoliko godina nakon tog događaja. kada sam se vratio natrag u Njujork, započeo sam da se redovno dopisujem sa jednim drugim engleskim piscem, koji je vodio malu okultnu grupu. Upravo sam od njega, koji je takođe bolo· vao od astme, saznao za teoriju po kojoj je astma u izvesnom smislu profesi. onaino oboljenje okultista i mistika. Baš me zanima da li je baš tato!

Inhalatori na bazi efedrina j epinefrin a su mi dosta pomagali, ali stimu­lans koji su davali mom srcu dok sam radio često bi me primorali da se zgr· čim. Na nedavno urađenom elektrokardiogramu nađeno je da sam preboleo posteriorni infarktni napad. To znači da sam imao tihi srčani udar koji nisam registrovao kao takav. Kasnije sam upoznao antihistaminike kOji su zasigur­no bili efikasniji za opuštanje, ali su zauzvrat uzrokovali pospanost i letargiju. Konačno, ovaj i neki drugi faktori primorali su me da se podvrgnem psiho· terapiji.

Prva runda bila je frojdovska analiza, koja mi je pružila olakšanje u dugim vremenskim razdobljima, mada je teško soptanje pod dejstvom stresa imalo tendenciju da se povrati u punom zamahu. Mnogo godina kasnije, ponovo sam se vratio na tu vrstu terapije, što mi je pomoglo dalje na putu ozdrav· ljenja. Najzad, upoznao sam rajhijansku vegetaterapiju, te sam nakon puno mukotrpnog rada, emocionalne patnje i niza događaja, ozdravio i od tada nisam imao mnogo astmatičnih napada.

Zahvaljujući svemu tome, stekao sam uvid u ono što je mučilo Beneta i Kroulija. Kroulijeva biografija ne govori mnogo o tome čime se Benet bavio da bi preživeo - u vezi sa tim, vrlo malo znamo o tom čoveku. Mi znamo da je ži· veo u besparici i da je otišao da stanuje kod Kroulija, preuzevši ulogu njegovog učitelja magije. Ako nije imao nikakvih finansijskih sredstava, onda mora da se osećao krajnje neSigurno u našoj specifičnoj društvenoj sredini, neovisno od drugih dinamičkih i istorijskih činilaca koji su obeležili njegov život.

Nakon okončanja svoje uloge Kroulijevog gurua, otišao je na Cejlon gde je postao budistički monah. U takvim okolnostima, njegovo imovinsko stanje ga nije mnogo opterećivalo. Na Istoku je društvena slika o monahu takva, da se siromaštvo podrazumeva. Međutim, na Zapadu je to sasvim druga priča. tako da je Benet sigurno nailazio na neprilike zbog svog imovinskog stanja.

Sve u svemu, na osnovu burnih događaja koji su bili obeležje Kroulijevog života, vidimo da se on, zahvaljujući nasledstvu koje mu je ostalo, uspešno no· sio sa svim nedaćama, sve do pred sam početak Prvog svetskog rata, kada je ostao praktično bez prebijene pare u džepu. Među preostalim stvarima našla se i poveća zaliha knjiga iz poezije, koje je izdao o sopstvenom trošku, međutim nedovoljno isplativa da bi mu bila od trenutne pomoći. Od tada je počeo sna· lazi kako zna i urne, kao pustolov. Bile su to za njega veoma nesigurne godine,

102

i ta neizvesnost obeležila je ostatak njegovog života. Sigurno je svo to vreme doživljavao stravičnu patnju, iako je to priznavao samo u ret.kim prilikama.

Tvrdim da je astma suštinski simptom straha i osećaja nesigurnosti, i da se njen uzrok ne može tražiti u potisnutim osećanjima mržnje ili agresivnosti. Astmatičar je bojažljiva osoba. Obično se dešava da je njeno rano vaspitanje takvo da ona to nije u stanju da prepozna. Tako strah ostaje potisnut. Da bi jedna grupa osećanja ostala blokirana, mnoge mišićne grupe moraju biti u stanju tenzije, poznato je stanovište Vilhelma Rajha. Drugim rečima, mi ne samo što blok.iramo ili potiskujemo naš um, već i naše telo, mišiće. Strah je takvo stanje u kome najpre dolazi do dubokog udaha, a zatim osoba zadržava dah pri čemu pogled sve vreme upravlja prema napred, širom otvorenih oči· ju. Ovakvo stanje je karakteristično za atmatičara; on nije u stanju da izdahne vazduh. On ne može da se opusti. On ne srne da opusti svoj grudni koš ili ma koji drugi deo svog organizma da se slobodno pokreće. jer bi u tom slučaju bio suočen sa neprihvatljivom činjenicom, a to je da se nalazi pod stresom.

Iz ovoga se jasno vidi šta je to zapravo mučilo Kroulija. On je bio nesigur­ni i uplašeni mladac, kao što to njegova biografija i pokazuje. Čak i kada je otkrio novi način života. stari strah nikada nije do kraja iščezao, bez obzira na povremeno ludo hrabro ponašanje. Njegov egzibicionizam, njegovi stavovi u stilu "đavo neka ga nosi", kao i njegova nesumnjiva odvažnost u pristupanju velikom delu, behu kompulsivni odbrambeni mehanizmi kOji su samo na pri­godan način prikrivali njegov strah. Strah je uvek ostajao potisnut. Ali pod uticajem stresa, koji ga je pratiO tokom čitavog života, taj strah se nenadano ispoljavao u vidu astme.

Ni Krouli ni Benet, rekao bih, nisu imali istinsku petlju - bez obzira na dubinu njihovih meditacija i magijskog rada - da se u osnovi suoče sa sopstvenim strahovima. Ljude vođene nemirom, koji se brane preteranom kompenzacijom, umesto da iskorene uzrok svog nemira, crv straha izjeda na vitalnim mestima. Tužno je reći, ali čak su i učenja reda davala povoda za njihovo potiskivanje. Tako se nalagala: "Strah je neuspeh, i preteča neuspeha. Budi stoga bez straha. Jer u srcu kukavice, vrlina ne boravi!"

Druženje sa Alenom imalo je još jednu veoma bitnu posledicu. Već sam napomenuo da je on koristio droge kako bi ublažio patnju izazvanu astmatič· nim napadima. Čineći tako, zasigurno je otkrio da neke od tih droga deluju na poseban način na um. To dejStvo ogleda se u Širenju svesti, svojevrsnoj simulaciji mističnog ili religioznog iskustva. "Postoji," došao je do Zaključka, .. droga čija upotreba je u stanju da otvori kapije sveta iza vela materije."

Krouli je bio rešen da otkrije ovu drogu. Pošto mu je Alen preneo ono što je preostalo od njegovog farmakolaškog znanja o de;stvu droga, on je odlučio

103

da eksperimentiše na sebi. uzimajući opijum. kokain. eter i hašiš. U početku nije imao problema da nađe te droge. Zakon o opasnim drogama u Engleskoj usvojen je tek 1920. godine.

On je pisao o tome veoma mnogo. a neka od njegovih najlepših dela bave se dubokim analiziranjem etera i hašiša kao sredstava za pospešivanje meditacije. te kao hemijskih pomagala koja su u stanju da uznesu psihu direktno u nebeske visine mističnih iskustava. Između ostalog, tvrdio je da, kada bi neofit (novak - prim. ur) mogao da okusi slavu i neizrecivu veličinu svojih ciljeva pomoću uvodne doze haš iša. tada bi bio voljan da se upusti u doživotni program samo­diSCiplinovanja kako bi božansko učinio istinskim delom svog bića.

Šteta što nije poživeo dovoljno dugo da bi se obavestio o mnogobroj nim naučnim ispitivanjima koja se danas vode o dejstvu lizergične kiseline (LSD). Ne samo da je ova droga. kao i drugi psihodelični agensi, bila korišćen a da bi se stekao uvid u rasprostranjena mentalna oboljenja, već je zahvaljujući njoj oblast krealivnosti i mističnog iskustva postala dostupna ljudima kOji, u drugojačijim okolnostima ili putem drugih sredstava. možda nikada ne bi došli do takvih iskustava niti bi ih razmatrali. Danas imamo obilje literature koja se bavi ovim oblastima, od čega je jedan dobar deo na visokom nivou uvida i tumačenja.

Konkretno imam u vidu jednog briljantnog neuropsihijatra koga sam površno poznavao već nekoliko godina. Bio je neo-fro;dijanac. Da sam mu pre deset godina sugerisao kako će mu se tema takve filosofske dubine. kak­va je religiozni misticizam, jednom početi dopadati. uveren sam da bi mi se nasmejao. Međutim, kada je došao u kontakt sa !izergičnom kiselinom - pri čemu smo obojica na to gledali kao na profesionalno obavljanje dužnosti, kao deo pSihoterapijskog tretmana za pacijente, i kada je iz radoznalosti sam probao drogu - njegov celokupan stav o tome pretrpeo je strahovit preobražaj.

Isto tako. ne smerno zaboraviti jednu od najpopularnijih knjiga koja je u prošlosti izazivala veliko interesovanje javnosti - a to je .. Vrata percepcije" Oldosa Hakslija. Bilo bi veoma korisno napraviti neka poređenja između te knjige i Kraulijevih eseja, poput .. Psihologije h<išiša".1 Mogu mirne duše da izjavim kako Krauli nije ništa slabiji u poređenju sa Hakslijem. U suštini, on je pokazao dubinu razumevanja, zasnovanu na njegovom velikom iskustvu u meditaciji i mističnim stanjima, kakvu Haksli nije mogao doseći. Međutim. u tim ranim danima druženja sa A1enom Benetom, on je tek počinjao da uviđa sve mogućnosti tog pristupa.

Moramo se vratiti u period njegovog buđenja, koji se vezuje za Zlatnu Zoru.

104

Izveštaj Kapetana Fulera u "Ekvinoksu II" o Kroulijevom napredovanju kroz stepenove Zlatne Zore veoma je koristan. Pre svega, on iznosi precizne datume. Budući da je taj izvcštaj svakako napisan pod Kroulijevim nadzo­rom, Krouli ga je morao odobriti da bi uopšte doživeo objavljivanje u "Ekvi­noksu ". Prema tome, možemo se pouzdati u njega. On obiluj e uvidima u vezi Kroulijevih stavova u pogledu na ove stvari. Fulerov pristup ovoj temi karak­teriše oduševljenje i kitnjast stil pisanja. kOji je mesti mično možda i preteran, ali je isto tako vrlo zanimljiv. Evo jednog primera kako Fuler rečito opisuje Kraulijeva prva interesovanja za Veliko Delo:2

"Veoma načitan iz oblasti poezije. filosofije i nauke, natprosečno nadaren, i već pesnik briljantnih mogućnosti; on nenadano iskrsava. probijajući se iz tame poput neobuzdane proročke zvezde. rušeći pred sobom klupe i stolice sholastika, i sklanjajući sa njihovih usana pedagoške izrasline, on hrli iz zagušljivih samostana punih budavog znanja. i koledža dijalektič­kih dogmatika tragajući za onim što dosad ne mogaše naći, u slobodi, koja u njegovom mladalačkom žaru izgleda kao da živi samo par stopa iza tornjeva i zabata tog grada uskogrudih i nabeđenih naučenjaka. grada koji mu je bio i škola, i dom i zatvor. Utom je usledio čas velikog buđenja. Preciznije. beše to negde pred ponoć, poslednjeg dana te godine, kada se stara godina posramljeno povlačila pred nailaskom nove, i kada ga nalazimo kako jaše usamljen, obavijen tamnim plaštom neizrecivih misli. Udaljeno zvono odzvonilo je poslednji frtalj godine na izdisaju, a sneg, što ležaše sitan i hrskav na drumu, tu i tamo je naglim udarima raznosio oštar, ledeni vetar, koji se zmijoliko pro­vlačio kroz živice i drveće. kovitlajući ga utvarno na studenoj, srebrnkastoj .,\let1osti mesečine. Ali tamne behu njegove misli, jer svet ga je napustio. Slobodu on jeste tražio, ali ne slobodu kakvu je stekao ... "

Priča, koju sam već delimično navodio, ispričana Kroulijevim vlastitim rečima, prenosi da se u ponoć, 31 . decembra 1896. godine, u Stokholmu, on odjednom probudio za spoznaju da poseduje magička sredstva za osvešći­vanje i zadovoljenje jednog dela sebe kojeg do tada nije bio svestan. "Bilo je to iskustvo strahote i bola, kombinovano sa određenim duševnim užasom. a opet, u isti mah, bio je to ključ za naj čistiju i najsvetiju duhovnu ekstazu koja postaji. U tom trenutku. ja nisam bio svestan vrhunskog značaja tog iskustva. Cinilo mi se kao da je to bilo nešto što samo donekle prevazilazi odredene magijske procese,· s kojima sam već bio upoznat. izolovana iskustvo, koje se ponovilo tek za dvanaest meseci, u minut."

105

Drugo mistično iskustvo dovelo ga je do razumevanja prolaznosti svega, do budističke anike, odnosno nepostojanosti.

Zudeo je za nekim trajnijim sredstvom izražavanja, za nekom oblašću u kojem ostvarenje ne bi moglo da izbledi tako brzo, i gde bi visoko postignuće moglo da potraje duži vremenski period.

Tokom ovih njegovih promišljanja i meditacija "moja animaina priroda ostajala je nema, opomenuta, u prisustvu imanentne božanstvenosti Svetog Duha - svemoćnog, sveznajućeg i sveprisutnog, koji se ipak. eto. rascvetavao u mojoj duši kao da su sve sile univerzuma iz čitave večnosti bile koncentri� sane i ispaljene u jedinstvenoj ruži."

U vreme ovih promišljanja i dubokih poniranja u sebe on je boravio u Stokholmu. Dok je tako šetao. razmišljajući i razmatrajući problem sa svih strana. sinulo mu je da svoje ciljeve mora potražiti u nekoj sasvim drugačijoj sferi. I tako je počeo da čita dela iz misticizma, okultizma i srodnih oblasti.

Ali ono što mene intrigira u vezi sa lim unutrašnjim porivom da pronađe svoj sopstveni put u oblasti misticizma. jeste to da on ne izgleda kao stvar� na vizija univerzalne patnje, kao što je kasnije počeo da je naziva. Bila je to, zapravo. uzvišena percepcija prolaznosti svih stvari. Ipak. na površini izgle� da kao da je on bio motivisan određenom potrebom zadovoljenja svog ega, zapravo nastranošću. koja je više nego išta drugo bila jedna od najmračnijih sklonosti u njegovom životu.

No. ta činjenica ne umanjuje značaj svega onoga što je Krouli učinio; ne možemo ga ocrniti u potpunosti kao čoveka samo zbog toga. Irna mnogo više toga što ide u prilog Krauliju - beskrajno mnogo. Raznovrsnost, dubina i višeslojnost njegovih dela to potvrduje. No, dok ovako branim njegov slučaj, ne želim da propustim da prepoznam i imenujem motive koje je imao i koji su ga nagonili na delovanje. Kada je njegova ličnost i njegovo delo u pitanju veoma je važno biti pošten i pravedan.

U svojoj autobiografiji - koju je nazvao svojom autohagiografijom - se� be je upoređivao sa Budom, u svojoj ulozi Logosa Aionosa, kao Reči Novog Eona. On u tome ide tako daleko da se poziva na neke od drevnih legendi, prema kojima tri znaka na fizičkom telu ukazuju na nečije budastvo. Krauli, pišući o sebi u trećem licu. "bio je jedinstven od momenta svog dolaska na svet. Na telu je imao tri najznačajnija obeležja Bude. Imao je vezan jezik. i drugog dana njegove inkarnacije, doktor mu je presekao fraenum lingae. Takođe je imao karakterističnu membranu, tzv. jimozu. što je zahtevalo ob­rezivanje. nekih tri godine kasnije. J najposle. u središtu grudi, na mestu sr� ea, četiri dlačice su se uvrtale u smeru s leva na desno, formirajući precizan oblik svastike."

106

Da li je on bio ozbiljan ili nije kad je ovo pisao. teško je proceniti. On je imao izražen smisao za humor. koji bi se katkad oteo kontroli. Voleo je da se sprda. kako sa svojim poštovaocima, tako i sa javnošću. Ova osobina, kao i njegova taština, doneH su mu mnogo nevolja.

Međutim, pre nego što olako pređemo preko ove teme, podsetiću čitaoca da se u Tibetu takav fenomen "živućeg Bude" može prepoznati; ljudi tamo imaju kolokvijaIne izraze za njih, a jedan od njih je tulku. Prema pisanju ma­dam Aleksandre Dejvid Nil (Alexandra David Neel). II svom okultnom puto­pisu Mistici i čarobnjaci Tibeta (Mysties and Magicians in Tibet):

" ... reinkarnacija tulkua ne može zapanjiti ljude kOji veruju u selidbu ega. Prema tom gledištu. svi smo mi tulku;, budući da je sopstva, sada utelovlje­no u našem sadašnjem obliku, egzistiral0 ranije II nekim drugim oblicima. Jedina neobičnost vezana za tulkue jeste da oni predstavljaju reinkarnacije izuzetnih pojedinaca. da se oni katkad sećaju svojih prethodnih života i da su u stanju. u trenutku smrti, da izaberu i upoznaju mesto svog sledećeg rođenja, kao i svoje buduće roditelje ... . U učenim tibetanskim krugovima, iz praktičnih razloga, oni se smatraju istinskim reinkarnacijama njihovih predaka, i u skladu s tim uverenjem, uvedena su pravila za njihovo pre-

• poznavanje. "Živući Buda" je aktuelna titula koju su stranci dali lamama tulkuima. Uprkos mnoštvu knjiga o budizmu, koje su objavljene na zapadnjačkim jezicima, još uvek postoji veliki broj Zapadnjaka koji reč Buda shvataju kao ličnu imenicu - ime osnivača budizma. Za te ljude, reč "živući Buda"

nosi ideju o reinkarnaciji Gautame, istorijskog Bude. Nema Tibetanca, čak ni među najneukijim seljanima - pastirima, koji će prihvatiti takvo neistinito gledište .. . "l

No, kako kaže legenda, ono što je konačno Gautamu gurnulo na put bila je odvratnost koju je osećao u palati svog oca, kao i neočekivano suočavanje sa siromaštvom. bolestima i smrću, kada je jednom prilikom uspeo da iskra­de na par sati izvan orijentalnog luksuza palate. Ser Edvin Arnold (Edwin Arnold) u delu "Svetlost Azije" (The Light of Asia) ovu dramatičnu situaciju opisuje na potpuno drugaČiji način:

" .... Najzad, strgnut je veo što me zaslepljivaše! Ja sam poput svih ovih ljudi koji jadikuju za SVOjim bogovima. a ne čuju Se ili ne haju za njih - ali mora biti spasa! Za njih kao i za mene kao i za sve one ljude tamo, mora biti pomoći!

107

A možda i bogovima samim treba pomoći, ako su tako nemoćni da, kada sirote usne vape ne mogu nHta da učine! Ja neću dopustiti da plače onaj kome mogu podršku dati! Kako je to moguće da Brahma stvori svet, a drži ga u bedi; jer, ako je svemoguć. a ostavlja ga takvog, nije on dobar, a ako nije ni moćan nije on ni Bog? - Čana! Vodi me opet domu svome! Dosta je bilo! Dovoljno svojim očima videh.

Ovo je jedna sasvim druga priča. Motivi kao da su u potpunosti drugačiji. ili se barem na površini čine tako. S druge strane. to može biti rezultat pesničke idealizacije Ser Edvarda Arnolda i duge budističke tradicije. Njegovo poreklo n107d:t nije bilo ništa plemenitije nego što je bilo Kroulijevo. Vreme menja kon­�ci.'I(', neke od njih uzdiže visoko. dok druge brzo spušta na zemlju.

i(:tkvi god da su bili razlozi koji su nagnali Kroulija da se upusti u prouča­vanje misticizma - religiozno iskustvo. intenzivan osećaj lične nesigurnosti. ili pak. emocionalni problemi - čitavo njegovo biće reagovalo je na njih svom žestinom. To je bio period strahovite unutrašnje pobuđenosti. Neko je na­pisao da .. Za duhovni nemir čoveka postoji samo jedan lek - misticizam." Ma ko da je napisao tu izreku, pogodio je pravo u metu. tačno tamo gde je bio Kroulijev interes. On je u pravoj meri iskusio taj nemir, a njegovi nagoni vodili su ga u pravom smeru, tamo gde je bio i lek.

Kada se jednom otisnuo, više ništa ga nije moglo zaustaviti. Čitao je i gu­tao sve redom, i neprestano proučavao. Razvio je naviku da sledi svaku na­pomenu i vodič u knjizi, prateći ih dokle god su ga mogle dovesti. Nehotično izabrana napomena, kada ju je tako sledio. vodila ga je u sasvim drugom sme­ru, ka drugim autoritetima i drugim tekstovima. Kao rezultat takve prakse, u relativno kratkom periodu ostvario je mnogo više od letimičnog poznavanja nekih osnovnih literaturnih dela u okviru ove tako široke oblasti. Na taj način je stekao gotovo enciklopedijsko znanje. To je bila ta intelektualna sprema koju je doneo sa sobom u Zlatnu zoru.

Baš u to vreme, Krouli je razvio veoma zanimljiv stav a početnim faktori­ma koji svakog učenika nagone ka Velikom Delu. Po Krouliju, ti faktori vari­raju od osobe do osobe i mnogostruki su. Jedan učenik će težiti stazi zato što ima kompleks niže vrednosti. Drugi, zato što želi da ima moć nad ženama, ili pak želi da uveća svoju seksualnu potentnost. Treći je, opet, vrlo zaintereso­van za proučavanje uporedne religije ili filosofije - ili pak svim silama nastoji da se otrgne veri u čijem okrilju je bio vaspitavan kao dete. Bez obzira na to koji je motiv u pitanju, svaki od ovih učenika bio bi prihvaćen od Kraulija

108

bez pogovora. Drugim rečima. on se nikada ne bi otvoreno suprotstavljao početnom podstreku kaji je je doveo do pojave duhovne težnje.

Zanimljivo je videti koji su bili njegovi sopstveni motivi. Svakako da su bili daleko od onoga što su mu neki njegovi kritičari u svojoj glupavaj mašti pripisivali. Požuda. pohlepa. potreba za učenicima, to su samo neki od moti· va koji su mu pripisivani. Svi su, u suštini, pogrešni.

Upravo je njegovo uverenje bilo da će učenik. ukoliko vredno radi i istraja· va, a ne samo spekuliše na sterilnom intelektualnom nivou, pre ili kasnije doći do rezultata. Bez obzira koliko nejasni ili slabi bili početni rezultati, pre ili kasnije usledio bi jedan veliki korak napred. I u tom slučaju bi svakako došlo do modifikacije izvornog motiva.

Krouli je jednom rekao da bi, čak i ako neko proučava magiju zbog toga što ima nameru da zazove demona. kako bi ubio svog neprijatelja, i to bilo sasvim u redu. I to stoga što bi vrlo brzo učenik otkrio hijerarhijsku strukturu sveta magije. Drugim rečima, dotični demon ne bi mogao biti stavljen pod kontrolu niti bi mu se moglo naređivati dok god učenik ne bi došao u kontakt sa entitetom koji mu je neposredno nadređen. A zaklinjanje tog entiteta mo· gla bi biti izvedeno samo ako je u službi njegovog nadređenog - i tako dalje. Otuda, II vrlo kratkom roku učenik bi bio prisiljen da priziva. po direktnoj liniji, Boga odnosno duhovnu silu koja vlada svim tim operacijama. U tom slučaju on bi morao da sjedini sopstvenu svest sa svešću Boga. A do tada, njegova svest bi pretrpeia toliko mnogo transformacija da bi prvobitna zla namera iščezla i bila zamenjena drugim, vrednijim i uzvišenijim težnjama.

Drugim rečima. početni motivi ili Ciljevi vrlo brzo bivaju odbačeni, da bi bili zamenjeni plemenitijim. U jednoj od takozvanih svetih knjiga, Liber LXV, postaji jedna divna parabola koja ovu zamisao veoma dobro izražava:

Vidi! Bezdan Velike Dubine. U njemu je moćni delfin čije bokove Šibaju silni talasi. Tamo je takođe i zlatni harfista, koji svira beskrajne tonove. Tada je delfin uživao u tome, i odbaci svoje telo, i postade ptica. Harfista takođe odloži svoju harfu, i poče da svira beskrajne tonove na pano· voj frulL Tada ptica neizmerna požele to blaženstvo, i odlažući svoja krila postade šumski faun. Harfista takođe odloži Panovu frulu, i ljudskim glasom poče da peva svoje beskrajne tonove. Tada fauna obuze ushit, i daleko ga je sledio; konačno harfista zaćuta, i faun postade Pan u središtu prvobitne šume Večnosti. Ti ne možeš očarati delfina ćutnjom, O moj proroče!

109

Postoji još jedan značajan osvrt na ideale i ciljeve koji nekog čoveka mogu privući Velikom Delu, izložen u "Knjizi laži" (The Book of Lies). u poglavlju nazvanom Hodočasnički razgovori:

o ti kOji stupa! na Stazu, lažna je Sablast koju tražiš. Kada to shvatiš, spoz­naćeš svu gorčinu, sa zubima zarivenim u sodomsku Jabuku. Tako si bio namamljen duž te Staze, čiji bi te užas inače oterao. O ti koji grabiš sredinom Te Staze, nijedna ti se sablast ne ruga. Jer ti koračaš radi koračanja. Tako si primamljivan duž Tc Staze, čija čar bi tc inače odvela na stranputicu. O ti koji se vučeš prema Kraju Staze, nema više napora. Sve brže i brže padaš; tvoj umor se pretvorio u Neizreciv Odmor. Jer nema Tebe na toj Stazi: ti sam si postao Staza.

Tako je on došao u red da primi stepen neofita. O samom ritualu pSiholozi nisu mnogo pisali, tako da on nije jasan laicima. Ima tehnički napisanih knji­ga o tome, ali su one uglavnom pisane za profesionalce u psihologiji, antropo­logiji i sociologiji. Gotovo jedini koji je dao nešto vredno u toj oblasti je Jung, koji je, u "Tajni zlatnog cveta" (The Secret of the Golden Flower) objasnio da .. su magijske prakse projekcije psihičkih događaja koji, u slučajevima kao što su ovi, vrše povratni uticaj na dušu, i deluju kao neka vrsta čarolije na nečiju ličnost. Drugim rečima, pomoću ovih konkretnih vcžbi, pažnja, ili bolje reći, interes, se okreće nazad u untrašnju svetu sferu, koja je izvorište i cilj duše. Ova unutrašnja sfera sadrži jedinstvo života i svesti, koje je, iako je nekad bilo prisutno, sada izgubljeno i stoga mora biti ponovo pronađeno."

Izvesni pisci koji se bave psihodeličnim drogama jedini su, sa izuzetkom Junga, koji danas bacaju malo više svetla na karakter mističnog iskustva. Ta­ko, na primer, Harman u prethodno spomenutim "Glavnim strujama" (Main Currents), piše: .. Upotreba psihedeličnih agenasa daje izvesnu potvrdu svedo­čenju mistika da postoje dimenzije ljudskog iskustva koje leže izvan obične svesti, a koje mogu biti svesno doživljene."

U drugom delu pomenutog eseja nalazimo: "Dejstvo droga koje utiču na širenje svesti pojedinca otvara pristup inače nedostupnom psihičkom materi­jalu, olakšava razmišljanje i osećanje na jedan sasvim novi. do tada nepoznati način, omogućavajući mu percepciju njega samog i sveta oko njega na ne­uobičajen način, i dajući mu mogućnost da preispita svoja osnovna uverenja j vrednosti u svetlu takvih novih informacija."

Premda se u Zlatnoj Zori nikada nije preporučivala upotreba bilo kakvih droga koje omogućavaju širenje svesti (to je bio Kroulijev doprinos, zasno� van na njegovim ličnim iskustvima sa Alenom Benetom), gornje izlaganje

1 1 0

bi moglo ići u prilog povoljnijem gledanju na verovanja koja su ležala u os­novi samog reda. U tom pravcu, potrebno je samo malo modifikovati gor­nju izjavu u onom delu gde se fraza "delovanje droga koje šire svest" menja prihvatljivijim izrazom "delovanje tradicionalnih magijskih praksi". I mada se sa stanovišta konvencionalnih institucija i ovom potonjem može prigo­voriti, u smislu da zagovara "veštačka sredstva u cilju postizanje duhovnosti ili prosvetljenja", isti takav prigovor bi se mogao uputiti i liturgiji, religijskim simbolima, meditativnim tehnikama, postu ili tehnikama asketizma.

NAPOMENE l. Vidi moju knjigu "Roll Away The Stone" (LLewellyn Publications, St.Paul, 1968) u kojoj su objavljeni i Kroulijevi eseji i izveštaj i o upotrebi droga i drugih psihode­ličnih supstanci u mističkom iskustvu.

2. "Ekvinoks", tom I, broj II, str. 233.

3. "Magic and Mystery in Tibet", A. David-Neel, University Books, New York, str. 115

1 1 1

6

INICIJACIJA

L l'

Te sudbonosne noći, usred novembra, 1898. godine, ovaj dvadesettroga· dišnji pesnik se našao odeven II crnu odoru, sa crvenim papučama na

nogama, prekrivenih očiju (tesna maska navučena preko lica), i belim uže· tom triput vezanim oko struka. Iz jednog predsoblja, II kući II ulici Grejt kvin strit. oficir znan kao Hegemon, onaj čija "služba simbolizuje one uzvišenije težnje duše koje usmeravaju njene aktivnosti" uveo ga je pored stražara II

prostranu sobu koja je služila kao hram. Dok je prolazio preko praga, za­vezanih očiju, nije teško zamisliti koliko je veliko bilo njegovo uzbuđenje, napetost i iščekivanje.

Mora da je bio veoma uzbuđen. Zar to nije bilo ispunjenje svih njego­vih snova? Da li on to uistinu biva primljen II veličanstveno društvo onih uzvišenih bića o kojima je fon Ekarthauzen pisao? Ćinilo mu se da je bilo previše dobro da bi bilo stvarno, da je u roku od samo par meseci nakon što je pročitao tu knjigu, po Vejtovom savetu, ušao u takvu svetu školu. Ali, to jeste bilo stvarno.

Dok je tako tapkao po mraku, začu glas kako lagano recituje sledeće reči: "Neka bude primljen A1ister Krauli, koji sada gubi svoje svetovno ime i koji će od sada pa nadalje biti znan među nama kao Perdurabo." Prvosveštenik (Hiejrofant) je bio taj koji je dao odobrenje, oficir koji stajaše na uzvišenom podijumu, čije sedište "je na Tronu Istoka na mestu gde se Sunce rada, i ja sam Vladar velikog Suda, koji njime upravlja u skladu sa Zakonima Reda, kao što Onaj koga Ja predstavljam, jeste Vladar svih onih koji teže Tajnom Znanju."

Ćak i za one cinične i hladnokrvne, ovakva predstava mora biti doživljaj koji pokreće. Ja lično sam ušao u tako nešto nakon mnogo godina prouča-

1 12

vanja. Uvek je tinjala nada da ću verovatno biti u stanju da doživim iskustvo inicijacije te vrste. Istina, u svojoj mašti čovek teži da a priori preceni takvo iskustvo, očekujući možda previše od njega. Ali, čak i ako je tako, to postaje intenzivno emocionalno iskustvo, pojačano iščekivanjem, strašću, težnjom ka najvišim, najplemenitijim idealima.

Mora da je isto tako bilo i sa Kroulijem, jer on je bio vatren, snažan mladić. sposoban za najuzvišenij e ideale i najplemenitije težnje. Šta je on osetio kada je. nakon što je dobrano zašao u portale odaje, začuo melodičan glas, koji je dozivao: "Nasledniče Umirućeg Sveta, uzdigni se i uđi u Tamu. Majka Tame oslepila te je svojom Kosom. Otac Tame skrio te pod SVOjim Krilima. Njegovi udovi još su umorni od bitaka koje su se vodile na Nebesima." Budući i sam pesnik i proučavalac Biblije. na takve uzvišene reči njegovo biće odgovorilo je snažnim uzbuđenjem.

Ali. nešto je takođe lebdelo II vazduhu. To je poticalo od nečeg različitog od jezika ceremonije, nečeg što je nadilazilo njegov neosporno nadahnjujući i oplemenjujući karakter. U jednom od uvodnih dokumenata Zlatne Zore. Meters se obraća svakom od oficira. učesnika u ceremoniji, sledećim rečima:

"Ovako treba da postupi. Neka on upamti konkretno kojeg Boga pred. stavlja. Uzdižući svoj um u kontemplaciji, neka zamisli sebe kao gigantsku figuru, kako stoji ili kreće se u skladu sa stavom ili kretanjem tog Boga. ko­ji je ogroman. dok mu je glava izgubljena među oblacima, obasjana svet­lom od ukrasa na glavi Boga (istovremeno, njegova stopala su na Zemlji. okružena mrakom, olujom i oblacima. a čitavo njegovo obličje ovijeno je bljeskovima munje), dok vibrira Ime odabranog Boga. Tako stojeći. neka se on napregne da čuje glas Boga koga predstavlja kao i glasove božanskih oblika drugih oficira, kako je prethodno objašnjeno. Neka tada započne govor, ali ne kao da se obraća saboru smrtnih, već saboru Bogova. Neka njegov glas bude tako usmeren kao da se valja uni· verzumom sve do krajnjih rubova svemira. Neka kandidat pred njim bu· de, takoreći, predstava sveta kojeg on počinje da vodi u susret spoznaji njegovog vladajućeg Anđela. Kao što je napisano: .. Upravo kao što munja zasvetli sa Istoka i obasja nebo sve do Zapada, neka takav bude i dolazak ovog Sina Čovečjeg."

Krouli je najpre bio prOČišćen vodom, a zatim je. zapah nut vazduhom za· sićenim mirisom i dimom zapaljenog insensa, posvećen vatrom - dvaput, onda treći put, i konačno četvrti put. On je zatim bio paradno sproveden kroz hram. povremeno zaustavljan i suočavan sa neopozivim izazovima, da bi nakratko. kada bi mu na tren skidali povez sa očiju. smotrio sjajne, II odore

1 1 3

odevene prilike, sa kukuljicama i skiptarom u rukama, mačevima i barjaci­ma, kako recituju znamenite odlomke. "Svetlo što sviće u Tami je tvoje Ime, Svetlo Zlatnog Dana." Bilo je i molitvi poput "Pazi s milošću na ovog Neofita koji u ovom času stoji pred Tobom, i pruži Pomoć najvišim težnjama njegove duše,"

U takvoj dramatičnoj atmosferi, nije nemoguće da se iznenada doživi ne­ko moćno unutrašnje iskustvo. Okolnosti su pogodne, i ako je kandidat svo­jim životom i načinom ponašanja dovoljno pripremljen da se buđenje može pojaviti, može doći do iznenadnog bleska svetlosti, koje nagoveštava skori nailazak predivnih stvari. Prisetih se jednog izvrsnog odlomka u knjižici Mej­bel Kolins (Mabel Collins)':

Gledaj kako se cvet rascvetava u tišini nakon oluje; ne pre toga. On će rasti, iznići, obrazovati grančice, listove i pupoljke, a oluja će se nastaviti, bitka će se i dalje voditi. No, sve dok se čitava ličnost čovekova do kraja ne rastopi i ne izgubi - sve dok se ne pripoji božanskom fragmen­tu koji ga stvori, kao puki predmet dostojanstvenih iskustava i doživljaja - dok se čitava priroda ne preda i ne prepusti svom višem Sopstvu, cvet se ne otvara. A tada dolazi mir, kao u tropima nakon velikih kiša, kada priroda dela tako žestoko da njena akcija postaje vidljiva. A u dubokoj lišini pojaviće se misteriozan događaj, koji će biti potvrda da je put nađen. Nazovite to kako god želite, ali to je glas koji govori kada nema nikoga da progovori - to je glasnik koji dolaZi, glasnik bez oblika ili suštine; to je cvet duše koja se otvorila.

Kada Sajmonds pokuša da shvati ovu mogućnost, njegov prezir dolazi do izražaja (možda samo-prezir više nego išta drugo) što ga čini nesposobnim da pošteno prihvati Kraulijevu priču. Od prve do poslednje strane u svojoj knjizi on piše u podrugljivom tonu a, bio on toga svestan li ne, takav način pisanja samo dokazuje pomanjkanje objektivnosti i nesposobnost suočavanja sa OČiglednim činjenicama. Njegovo pripovedanje je snažno obojeno ličnim frustracijama.

Tako, Sajmonds piše: "Uprkos zvučnom nazivu njihovog reda, članovi Zlatne Zore sastajali su se u nekakvim sumnjivim i neuglednim prostorima u Celzij u i centralnoj zoni Londona." A gde drugde su mogli da se sastaju? Da li Sajmonds misli da je ceremonije trebalo izvoditi II Vestminsterskoj palati? Lično mislim da bi to bilo divno - i stimulativno. Ali, gde za ljubav Božju, gde drugde?

"Oni koji su to mogli priuštiti uplaćivali su prilog za troškove nabavke papira i ostale kancelarijske robe, zakupninu kao i za vanredne potrebe:' To je

1 1 4

samo bio dokaz da Red nije bio usmeren na eksploataciju ljudi, poput nekih bratskih organizacija kakve je Sajmonds propustio da pomene. Red je, u neku ruku, funkcionisao na humanitarnoj osnovi - štaviše mogla bi se uputiti kri­tika na račun toga što se nije zahtevala neka pristojna članarina ili taksa za po­krivanje troškova službe. A ja bih još podsetio Sajmondsa da su u prvom veku ove ere, novo preobraćeni hrišćani održavali sastanke u mračnim pećinama i katakombama, te otrcanim straćarama, daleko manje impresivnim nego što su bile sporedne prostorije u Čelziju.

"Krouli je opisao svoj prvi susret sa članovima Reda, među kojima su bili Artur Mejhn (Artur Mahen), pisac, i Florens Far (Florence Far), glumica, kak­vog li šoka za njega - oni su činili jedan skup nikogovića." Ovde Sajmonds oponaša, odnosno prosto ponavlja Kroulijeve vlastite zgražavajuće stavove. Artur Mejhn, Vilijem B. Jejts, Brodi-Ines, Aldžernon Blek-vud i ostali ljudi tog tipa nisu baš nikogovići. Krouli ih, može biti, nije baš uvažavao (ne više nego što su oni njega), ali to su bili ljudi aktivno angažovani u životu i sticanju književnog ugleda. Njegovo sopstveno samoljublje sigurno je bilo do te mere naglašeno da bi, u slučaju da veličina njegovog genija nije odmah prepoznata i slavljena, njegova reakCija automatski bila potcenjivanje i prezir.

I tako, u ovom hramu u zabačenom delu Čelzija, gde je primio svoj stepen Neofita, on je pokrenut na neki čudnovat i suptilan način. Nesvesni arheti­povi, govoreći jungovskim jezikom, aktivirani su pomenutom ceremonijom, i svaki delić njegovog bića bio je u stanju pobuđenosti. A Prvosveštenik, dok je silazio sa podij um a na Istoku, držeći u rukama zastavicu i žezlo, svečano je deklamovao, istovremeno skidajući Krauliju povez sa očiju:

"Baštiniče Umirućeg Sveta, pozivamo te u Živu Lepotu. Skitnico u Svetu Bezumne Tame, pozivamo te u Ljupku Svetlost. Dugo si boravio u Tami. Izađi iz noči i tragaj za danom. "2

Ove reči možda nisu vrsta jezika koji bi Sajmondsu naročito prijao, ali su mnogo bolje od proze koju je on pisao.

Izuzev dramatičnog davanja zaveta i prihvatanja obaveze Reda, ovaj deo predstavlja krunski momenat ceremonije. Kandidat se kreće putevima koje on teško može razumeti. Tu ima previše kretanja - kako prema unutra, tako i prema spolja.

Keruks. neka vrsta stražara, personifikuje sposobnosti rasuđivanja. On je oficir koji vodi kandidata, u pratnji Hegemona, do različitih sedišta hrama. On predstavlja racionalni deo uma. koji funkcioniše po nalogu Volje - u Ka­bali, to je ruah. Te sudbonosne noći ulogu Keruksa je obavljao Džordž Sesil Džouns. Dok je vršio svoju službu, na njega je prstom pokazao Prvosveštenik, koji se obratio Krouliju: "Pri svim tvojim lutanjima u tami, Lampa Keruksa

115

sjala je pred tobom. iako je nisi video svojim očima. To je simbol Svetla Taj­nog Znanja."

Viši deo uma. produhovIjena. senzitivna i intuitivna svest. Nešamah. pred­stavljen je Hegemonom. koji uvek traga za rađanjem Svetlosti. dok delat­nu i svesnu čovekovu volju označava Hiereus. zaštitnik od zla. Hijerofant. u ovoj inicijalnoj ceremoniji Neofita, deluje u ime višeg duhovnog Sopstva. tog božanskog Sopstva kojeg toliko retko. ako uopšte i postajemo svesni. To unutrašnje Sopstva jeste suštinsko stanje prosvetljenja. Oziris uzdignut kroz iskušenje i usavršen kroz patnju. i njega simbolizuje Hijerofant na pijedesta­lu. On obično sedi na tronu. okrenut Istoku, na mestu izlazećeg Sunca, i Ul. dva ili tri izuzetka, nikad se ne pomera sa tog svog boravišta u hramu.

Prema učenju Reda, večno stanište višeg Sopstva nalazi se u nebe­skom svetilištu Drveta Života. iznad bezdana. u višem svetilištu neprekid­no čuvanom od haosa plamtećim mačem. koji štiti granice Bezdana. Il. te uzvišene duhovne tvrđave ono upire pogled dole. na čoveka koji evoluira pre­ma duhovnom iskustvu - koji više nije vezan za svoje životne probleme i ne­volje. a ipak, sa druge paradoksalne tačke gledišta, doživljava akutnu patnju. I retko taj Genije napušta svoju palatu zvezda izuzev kada se, svojevoljno, niže sopstva otvori za više, činom najiskrenije težnje ili samožrtvovanja. Jedino tada je moguć silazak Svetlosti u srca i umove ljudi.

Stoga, kada Hijerofant napusti tron Istoka, on tada predstavlja to Više Sopstva u akciji, a kao Oziris on označava aktivni silazak nebeskog sjaja; jer, napuštajući svoj pijedestal, sa uzdignutim štapom II ruci. on progovara: .. Do­lazim u Moći Svetlosti. Dolazim u Svetlu Mudrosti. Dolazim u Milosti Svet­losti. Svetlost nosi isceljujuću moć u svojim krilima.«

Donevši Svetlost aspirantu, on se tada vraća do svog trona. na pijedestal. kao taj božanski Genije, čiji je on simbol i posrednik u hramu, koji priželjkuje nameran i voljan povratak samog aspiranta u večno stanište Svetlosti.

U jednom od komentara na ovu ceremoniju, Meters primećuje da .. Više Sopstvo ostaje u sedištu Harpokrata, i na toj tački, u duhovnoj viziji će se oči­tovati blistavi beli trougao, formiran nad kandidatovom glavom ... Dok pro­lazi pored Hijerofantovog trona, iznad astralnog belog trougla na njegovom čelu će se astralno formirati crveni kalvarijski krst, pa tako. dok god pripada Redu. on može nositi taj moćni i dostojanstveni simbol kao vezu sa njegovim Višim Sopstvom i kao sredstvo za stupanje u kontakt sa silama božanskog Svetla - ako mu je volja:' To su simboli Zlatne Zore. krst gore. koji uravnote­žu.je beli trougao dole.

U A.A .• reformisanom Redu koji je Krouli osnovao 1909. godine. simbol Trećeg Reda. Srebrna Zvezda sa okom smeštenim u središtu (što predstavlja

1 16

simbol duhovne percepcije i stanje samadija), formirao se astralno na čelima njegovih inicijata. Po teoriji, inicijacija zauvek ostavlja svoj pečat na svakog kadidata. Svaki vidovnjak može da opazi taj naročiti simbol koji plamti u okružju kandidata.

Na Kroulija je verovatno delovalo vrlo uznemirujuće to što je nakon ta· ko uzbudljive epizode II njegovom ritualu inicijacije usledilo uobičajeno bur· žujsko presipanje iz šupljeg u prazno, formalno davanje znakova i stiska ruke, i slično, sve u stilu tajnih društava. Ali, mnogo godina kasnije, kada se našao u prilici da rekonstruiše rituale inicijacije za Red Istočnih Hramovnika (Ordo Templi Orientis odnosno 0.T.O. - prim. prev.), on je takođe uvrstio takve slične trivijalnosti. Tek tada je shvatio da i takve stvari imaju svoje mesto, i da za sve to postoji objašnjenje u kontekstu potrage za Svetlom, kao što su to znali i oni koji su pre njega pisali ritual za stepen Neofita Zlatne Zore.

Različita grupisanja oficira i njihove ritualne kretnje nisu tek slučajna po­meranja, već imaju svoje značenje. Na oltaru, na primer, tri glavna oficira oko kandidata obrazuju trijadu, simbolišući opet nebesko Svetlo višeg Sopstva, a svi oni su simbolizovani istim brojem kruženja. Beli konopac triput omotan oko struka povezuje se sa sličnim skupom ideja, tj. sa pokoravanjem nižeg od strane višeg. Ćak i simboli na oltaru ukazuju na uspon Svetlosti - to su već pomenuti krst i trougao. Uprkos činjenici da, u momentu njegove inicija­cije, čitav taj simbolizam teško može biti shvaćen od strane kandidata, njego· va prava vrednost se ogleda u tome da je on nesvesno opaža kao svojevrsni katalitički agens.

Sa jedne tačke gledišta, oficiri koji učestvuju u ovim ritualima predstavlja­ju psihičke projekcije koje Jung objašnjava u Tajni zlatnog cveta. Oni sim­boliZUJU. poput likov� u snovima, različite aspekte čoveka samog. personifika­cije apstraktnih psiholoških principa sadržanih II ljudskoj psihi. Primenom veštačkih ili konvencionalnih sredstava dramske projekcije ovih duhovnih principa u dobro organizovanoj ceremoniji dolazi do određene reakcije u svesti. A ta reakcija se ogleda u buđenju iz stanja uspavanosti onih dotad latentnih mogućnosti koje u činu ceremonije objektivno simbolizuju oficiri. Kao i Jung, magijska filosofija takođe zauzima gledište prema kojem cere­monijalni čin samo stimuliše ili budi ono što je u inicjantu već prisutno ili se nalazi u stanju latentnosti.

Ovaj dramski sklop psihičkih događaja pokreće nesvesnu struju osećanja dovoljno snažnu da ispuni istinsku svrhu ceremonije ili rituala bez ulaganja i najmanjeg svesnog napora od strane aspiranta. Samo estetski poziv upućen imaginaciji kandidata (a da ne pominjemo ono što bi se moglo nazvati unu­trašnjim radom obučenih sveštenika) pokreće ili obnovlja aktivnost njegove

1 17

unutrašnje sfere. Celokupna aktivnost ovog tipa dramskog rituala inicijacije smera ka torne da duša otkrije samu sebe, uskovit1anu u zanosu, II težnji ka nJj\'išcm, kao i da tokom tog mističnog uzdignuća, doživi i prihvati neizbež­no spuštanje Svetlosti. Ovo poslednje se u okviru Reda izražava kao Konx Om Pax.

Uspeh ovoga u velikoj meri zavisi od stanja duha ili spremnosti samog kandidata. Ako je on inače pripremljen svojim unutarnjim rastom, zrelošću koju nameće sam život, ako je on rođenjem dobio odgovarajuću senzitivnost i umetničku imaginaciju, tada inicijacija može da podstakne niz unutarnjih promena koje mogu rezultavati iluminacijom. A to, nakon svega. predstavlja krajnji cilj misticizma i samog inicijatičkog sistema Zlatne Zore.

U tom preliminarnom ritualu koji faktički nagoveštava sve druge formule i magijske procese, Krouli je prvi put čuo iskaz koji je kasnije odigrao vitalnu ulogu u njegovom sveukupnom filozofskom razvoju. "Postoje dve suprot­stavljene sile i jedna koja ih uvek ujedinjuje." I opet: .. Neuravnotežena Moć je isticanje života. Neuravnotežena Milost je slabost i predstavlja iscrpljivan­je Volje. Neuravnotežena Strogost je okrutnost i predstavlja osiromašenje Uma." Ova filosofska dijalektika postala je integralni deo njegovog konačnog filozofskog sistema. Ona jeste nadopunjena njegovim vizionarskim iskustvi­ma, ali suština je ista. 1909. godine. kada je dobijao vizije trideset etira Eno­hijanskog sistema, rečeno mu je: "Svi simboli su međusobno zamenljivi, jer svaki sadrži u sebi svoju suprotnost. A ovo je velika misterija nebeskog troj­stva iznad Bezdana. jer iznad Bezdana kontradikcija je Jedinstvo. I nijedna stvar ne može biti istinita ako u sebi ne nosi svoju suprotnost:'

Norman Braun (Brown) u svojoj knjizi .. Život protiv Smrtt, piše elokven­tno o raznolikosti ideja i pristupa koje nalazimo u pSihoaRalizi, misticizmu, poeziji, te učenjima koje se popUlarno naZivaju um-duh-telo. Međutim, sve njih povezuje zajednički način spoznavanja, koji se može nazvati dijalektički, tj. aktivno spoznavanje koje se bori da zaobiđe ograničenja nametnuta for­malno-logičnim zakonima kontradikCije. Prihvatanje supstancijalnog iden­titeta poetske logike i logike snova potvrđuje povezanost između poezije i dijalektike.

Nakon što je primio prvu inicijaciju, on je iskusio jedno od prvih i naj­većih razočarenja II Red. Da nije bio tako silovitog karaktera, zaSigurno bi zapao u ponor očajanja, kako samo pesnici mogu. Bio je sasvim spreman da primi velike istine i otkrije duboke misterije, koje nikada neće biti otkrivene profanima. Sve knjige koje je dotada prOČitao ukazivale su da je bilo nečeg iza, upozoravale su na skrivene mogućnosti i krupna obećanja, koja su mogla da se ostvare. ako samo stvari krenu u željenom smeru.

1 18

Alister Krouli II punoj magijskoj opremi

Umesto toga, rečeno mu je da pre nego što uopšte pređe na sledeći ste· pen mora odgovoriti na ispitna pitanja u vezi određenog materijala, koji će mu blagovremeno biti dostavljen i koji će morati da prouči. Sve to nije bilo nimalo besmisleno. ali, na njegov užas i zaprepašćenje, umesto neizrecivih misterija, uručili su mu hebrejski alfabet i nekoliko hebrejskih reči iz Kabale.

Kakvog li razočaranja! Sa tim suvoparnil11 činjenicama bio je upoznat već duže vreme. Ničeg novog - ili tajanstvenog - nije bilo u vezi sa tim materija· lom. Ove informacije, pa i mnogo više od toga, bile su dostupne u knjigama koje su spremno čekale svakog studenta, potpuno nevezano za inicijate Re· da. Bio je van sebe od ljutine koja ga je obuzimala. I Džon i Bejker pokušali su da ga smire, objašnjavajući mu razložno da će vremenom, kako se bude dokazivao u Redu, dobijati sve napredniji materijal. To što je on dobio bili su rutinski podaci automatski predavani novoprimljenim i iniciranim neofi· tima. Kada dokaže svoje sposobnosti pred autoritetima, dobi će j druge vrs­te podataka. To ga je, bez sumnje, donekle opustilo, tako da je nastavio sa proučavanjima, svim svojim mladalačkim žarom, kao što je bio navikao. Tih dana njegova energija je bila na vrlo visokom nivou, gotovo neiscrpna. Nema nikakve sumnje da je on, ma šta da je činio, činio to intenzivno. Ništa nije radio sa pola snage. I srcem i dušom i telom bacao se bez ostatka na svaki novi zadatak. Mesec dana nakon toga, dobio je pomenuta ispitna pitanja, sa uspehom ih prošao, tako da mu je bilo odobreno da pređe na sledeći stepen u decembru 1898. godine.

Pet stepenova koji slede odmah iza ceremonije Neofita, u koju je on upra­vo bio primljen, predstavljaju stepenove potpuno različitog reda. Osnovna tema rituala Neofita odnosi se na "uvođenje u Svetlost." Drugim rečima, nje­gova teza je iluminacija, mistično iskustvo. Upravo na početku njegove kari­jere u Zlatnoj Zori. to je bila poruka koja mu je data. Kasniji rituali su samo reafirmisali tu tezu.

Međutim, između su bili elementaini stepenovi koji se odnose na Zem­lju, Vazduh, Vodu i Vatru. Njihov cilj je buđenje nesvesnih arhetipova. ele­mentalne osnove onoga što se mora razviti u instrument višeg. Probuđeni i integrisani u krug Sopstva, oni moraju biti posvećeni Velikom Delu tako da mogu služiti kai) dostojna vozila za prenos Svetlosti. Najpre je, svakako. bilo neophodno da se oni probude. Jer, ako se njihovo prisustvo ne produhovi, transrnutacija se ne može postići. U svom raskošnom sjaju i bogata simbo­likom, ceremonija svakog stepena priziva "bića" ili sile koji pripadaju tom određenom elementu. I kao što čelik, ako se nađe u neposrednoj blizini mag­neta, razvija u izvesnoj meri sopstveni magnetizam, što se može uporediti sa električnim fenomenom indukcije. tako i priSUStvo moći indukuje moć.

120

•

Kontakt sa odgovarajućim tipom elementaine sile proizvodi identičan tip re­akcije unutar biopsiho!oške sfere kandidata. Na taj način dolazi do rasta i napredovanja.

Govori nekolicine prisutnih oficira gotovo isključivo se odnose na zna­nje koje je povezano sa datim stepenom i elementom. Odlomci iz nekih kabalisti čkih tekstova i ritualni fragmenti drevnih Misterija umnogome do­prinose impresivnoj atmosferi.

Element koji se odnosi na rad transrnutacije u stepenu Zelatora, 1=10,

jeste zemljani deo kandidata. Ritual simbolički potvrđuje njegovu pripadnost prvom stepeniku moćnih iestvica, čiji vrh se gubi u Svetlu svevišnjeg. Prvi stepenik predstavlja najnižu sferu konvencionalnog Drveta Života u Kabali - Malkut, koji je Sanctum Regnum. Njemu je pripisan prvi stepen i element Zemlje.

Tako je Krouli uveden u hram, ponovo vezanih očiju, ponovo podstaknut predosećanjem. kada je začuo preteći glas: "Ako sam Adonai nije izgradio kuću, trud onih koji je izgradiše izgubljen je. Ako Adonai nije čuvao Grad, stražar je uzalud bio budan ... " To su glavne reči kojima je obeležen čitav ritual.

Zatim je bio opomenut: "Pripremi se da kročiš u predeo Beskonačnog." I tako i učini. Bio je ceremonijalno sproveden, a ovaj ulazak je simbolički predstavljao ulazak u više predele uma - tri staništa, od kojih prva dva behu onaj od Zla i od Božanskog. Kod svakog od tih staništa, Čuvari su odbili da ga puste dalje, prislonivši mu na telo vrh mača. Odlučno su ga primorali, tako nepripremljenog, da se vrati odakle je i došao. Mnogo toga je trebalo da uradi pre nego što se probije dalje. Njegov treći pokušaj da prođe dalje postavio ga je u uravnotežen položaj, na stazu ravnotež.e, na Srednji put, gde je konačno bio primljen. Put je za njega očistio Hijerofant, koji, opet, predstavlja božan­sku Dušu svih stvari. Tada je on započeo da izgovara prekrasne i nadahnute

, . recI:

"Tetragrama ton smesti na Istoku Rajskog vrta Kerubine i Plamteći Mač, čije vitlanje će čuvati Put Drveta Života, jer On sazdade Prirodu tako da Čovek koji je izbačen iz Raja ne može pasti II Prazninu. On veza Čoveka Zvezdama, kao lancem. On ga opčini rasutim delićima Božanskog Tela, u liku ptice i zveri i cveta, i On ga oplakivaše na Vetru i na Moru, kao i u pticama. Kad se vreme bude svršilo, On će dozvati Kerubine sa Istoka Vrla i sve će tada biti satrto i posta će Beskonačno i Sveto.

Za vreme ovog putovanja u različita staništa u hramu, u njemu se bila utvr� dila stabilnost Zemlje, pa je time konačno mogla potvrditi neprekidni hram svetog duha.

IZl

Tm:! jedan vrlo lep odlomak kod Virdžinije Mur u vezi sa ovim3:

", . . svi (clement.llni rituali) koriste simbolizam Egipta. Palestine i Grčke; svi navode tlrc\'nc :'listerije. kao što je to i sa Starim i Novim Zave­tom; svi podvlače nužnost uravnoteženja suprotnosti suštinski dualis­tičkog sveta; svi govore o demonima kao o 'obrnutim bićima' od anđela, i kao primere onog zla. koje. budući neravnoteža. na kraju može biti iskupljeno; svi se dosta oslanjaju na Kabalu, naglašavajući njen veliki središnji lik Drveta Života koje obrazuju Deset Sefirota - Drvo uz koje se uspinje Zmija Prirode, koj a povezuje ali ne dotiče Sefirote, i niz koje, kroz Sefirote, seva munja Duha; svi 'se bave' sa dvadeset i dva aduta Ta­rota, koji simbolizuju dvadeset i dve 'staze' na tom Drvetu; svi navode različite forme krsta: svastiku, kalvarijski, grčki, tau, kabalistički, ansata (egipatski), i rozenkrojcerski; svi koriste četiri Kerubina, četiri kardinal­ne tačke, četiri elementa, i četiri enohijanske table zajedno sa njihovim 'anđeoskim jezikom'; svi se pozivaju na visoke standarde ponašanja; svi vide Trojstvo ne samo kao Oca, Majku i 'dete', to jest kao Keter, Binah i Hokmah, već takođe i kao arhetipsku ideju - 'trostruku kreativnu ideju koja deluje u svemu'; svi veličanstveno hvale Gospoda, koristeći Njegova 'tajna imena'; svi govore o ljudima kao o potenCijalnim bogovima, koji znače nešto uzvišenije od ljudskog ili 'za materiju vezanog', premda da­leko ispod Gospoda. njihovog stvoritelja; svi kažu da svesno postajanje 'bogom' čini Veliko Delo; i svi glasno kliču: 'Odbaci materijalno i tragaj za Duhovnim ',"

Sav ovaj materijal obezbeđivao je središnju tačku oko koje je mladi inici­jant Krouli mogao da organizuje ogromnu masu komparativne religiozne i mitološke građe, koju je tada počeo da sakuplja, Tu središnju tačku činilo je kabalističko Drvo Života, sa svojih deset Sefirota povezanih sa dvadeset i dve staze. Nekoliko godina posle toga, kada se njegova misao iskristalisala, bio je spreman da izrazi stanovište po kojem strukturisanje ovih elemenata Drveta nalikuje na ređanje podataka u deset glavnih fioka jednog ormana, U ove fioke mogle bi se klasifikovati različite vrste znanja, unifikovane na bazi opšte osnovne numeričke šeme:

.. Knjiga 777 za svoj primarni cilj ima izgradnju magijskog alfabeta.

Jedna od najveĆih poteškoća koje student može da iskusi - poteškoća ko­ja se sa njegOvim napredovanjem u znanju pre uvećava nego što se uma­njuje - je sledeća: on nalazi da je nemoguće steći bilo kakvu jasnu ideju o značenjima izraza koje koristi ... Pretpostavimo za trenutak da smo riekim

, - - , - -

122

čudom stekli jasnu ideju o značenju reči. Nevolje su tek tada počele, jer se trenutno javlja pitanje o odnosima jednog izraza prema drugima ... Sistem Kabale ... je savršeno pouzdan. Mi možemo lako odbaciti dogmat­ska tumačenja rabina. Sve što postoji u univerzumu možemo staviti u od­nos sa sistemom čistog broja, čiji će simbolizam biti jednako razumljiv svim racionalnim umovima. A odnosi između tih simbola su prirodno ustanovljeni... Takva je priroda razmatranja koja me je dovela do konačnog prihvatanja Drveta Života kao osnove magijskog alfabeta. la brojeva i 22 slova heb­rejskog alfabeta, zajedno sa njihovim tradicionalnim i racionalnim ko­respondencijama (uzimajući u obzir njihove numeričke i geometrijske međuodnose), pruža nam dosledan sistematski kostur, dovoljno čvrst za naš temelj i dovoljno elastičan za našu nadgradnju.

Lepo! Ali sa kojim ciljem je sve ovo zamišljeno?

"Blažen, blažen, blažen si Ti, o moj višnji ljubavniče, o Sopstva moje. Jer ja sam Te našao, kako u Meni tako i II Tebi; nema razlike. o moj predivni. moj željeni! U jednom i II Mnoštvu sam Te našao; o da, naš.ao sam Te."

U inicijaciji u Zelatora dodeljeno mu je počasno zvanje Perecli11as de Faustis, Lutalica u divljini, i podučila ga molitvi duhovima Zemlje:

"O Nevidljivi Kralju. koji si, uzevši Zemlju za svoj Temelj, prokopao njene dubine kako bi ih ispunio Svojom Svemoćnom Silinom. Ti čije Ime potre­sa Lukove Sveta, Ti koji sedam metala nagoniš da teku žilama stena. Kra­lju sedam svetala, Ti koji plaćaš podzemne poslenike, vodi nas u željeni Vazduh i u Carstvo Sjaja. Mi bdijemo i radimo neprestano, tragamo i nadamo se, zakleti nad dvana­estkamenova Svetog Grada, zakopanim Talismanima, Magnetskom Osom koja prolazi kroz središte Zemlje - O Gospode, O Gospode, O Gospode! Imaj Milosti prema onima koji pate. Povećaj naša srca, odveži i uzdigni naše umove, proširi naše prirode ... Ti koji se skrivaš ispod Zemlje u Kraljevstvu Dragulja, čudesno Seme Zvezda! Živi, caruj, i budi Večni Udelitelj Blaga, od kojeg si nam stvorio Čuvare.

Pre nego što je preuzeo svoj sledeći stepen 2=9, u januaru 1899. godine, u toku mesec dana on je morao da proučava uobičajene lekcije znanja. Ove

lekcije sam u celosti prikazao u prvom tomu Zlatne Zore. One nisu mnogo inspirativne, uglavnom su didaktičkog karaktera i predstavljaju tradicionalni materijal koji se morao memorisati. Bilo je opet malo toga što već nije znao. Nešto alhemijskih informacija, ne neke velike vrednosti, uglavnom kabalis­tičkih interpretacija arhaičnih simbola; smislenih pri proučavanju primitiv­nih tekstova, ali dosadnih ako ste već izvukli neku vrednost iz njih. Uz to, dobijao se nekakav osnovni materijal o sedamdeset i osam Tarot karata i nji­hovim atribucijama sa Drvetom Zivota. Za ovaj materijal se on iz prve veoma zainteresovao, možda i zato što je do tada proučavao sub rosa sa Alenom Benetom i naučio neke od dubljih primena tog sistema.

Jedna od njegovih poslednjih knjiga koje je objavio pre smrti, skoro pola veka kasnije, jeste "Egipatski Tarot" (The Tarot of the Egyptians). Ona poka­zuje malo od njegovog nekadašnjeg žara. Stvaralački plam se odista lagano gasio. No, nezavisno od sjajnog umetničkog rada lejdi Fride Haris, koja je vrlo jasno i prekrasno uspela da uhvati veličanstveni duh njegovih inter­pretacija karata, priča čitave knjige zasnovana je na osnovnim informacija­ma o Tarotu, koje su mu ostale kao nasleđe iz Zlatne Zore. Te informacije su bile sistematizovane, asimilovane, inkorporirane u samu srž njegovog bića, prosvetljene njegovim ogromnim duhovnim iskustvom, integrisane sa svim drugim što je spoznao u međuvremenu. Tako su one bile trans­formisane na način koji ni on, ni njegovi učitelji u ZlatnOj Zori, nisu bili u stanju da predvide u vreme kada je bio prolazio kroz te stepen ove, krajem devetnaestog veka.

Ja jako volim njegov pronicljivi esej o odnosima između studenta i samih karata, koji se nalazi u gore navedenoj knjizi. Tu je napisao:4

"Budući da je sada, na kraju ovog e.c;;eja, utvrđeno da su Tarot karte živa bića, red je da se posvetimo razmatranju odnosa koji vladaju između njih i učenika.

Dopustite mi analogiju sa devojkom koja dolazi na svoj prvi bal, na kojem treba i zvanično da bude uvedena u društvo. Redom je predstavljaju se­damdeset i osmorici odraslih ljudi. Ako pretpostavimo da je ona izuzetno inteligentno devojče, vrlo Širokog obrazovanja, sasvim je moguće da su joj poznati društveni položaj i glas koji bije svakog od tih pojedinih ljudi. To. međutim, ne znači i da ona stvarno zna nešto o njima. Nema načina da bude sigurna kako će bilo koji od njih reagovati na nju. U najboljem slučaju. može joj biti poznato tek nekoliko činjenica iz kojih može da izvu­če izvesne zaključke. Na primer, vrlo je malo verovatno da će se zamen ik sudije Vrhovnog Suda sakriti od straha u podrum ako posumnja da je u

124

kući provalnik. Još je manja verovatnoća da će Biskup sebi dopuštati iole bučnije izlive sočnih psovki. Onaj ko proučava Tarot nalazi se u sličnom položaju. U ovom ogledu i na crtežima izložena je analiza opšteg karaktera svake pojedine karte. Ali do istinskog razumevanja svega u vezi s njima može doći tek nakon što u toku dužeg razdoblja bude proučavano njihovo ponašanje. Tarot se može shva­titi jedino iskustvom. Neće biti dovoljno da se samo prione na proučavanje karata kao objektivnih predmeta. One se moraju upotrebljavati. Sa njima se mora živeti, i one moraju živeti sa nama. Nijedna karta nije usamljena i izdvojena od svojih drugova. Reakcije karata, njihov medusobni uticaj. sve to mora da postane neodvojivi deo života svakog učenika."

Stepen posle ceremonije Zemlje naziva se Teorikus. 2=9. i odnosi se na de­vetu sefiru na Drvetu Života, Jesad, ili Temelj. Njoj su pripisani sfera Meseca i element Vazduha. Krouli je zaključio da on ima sasvim drugačiju atmosferu i osećaj od prethodnog rituala Zemlje. Ovde je ponovo bio sprovoden do različitih staništa. razmeštenih unutar hrama, nakon što je najpre morao da se zakune na čuvanje tajnosti. kao i ranije, pomoću "Moći Vazduha", koje svedoče njegovoj svečanoj obavezi. U ovom ritualu čuvari strana sveta, ode­veni u odore, nosili su simbolične maske, i primaravali ga da s vremena na vreme zastane, kako bi naučio osnovne formule:

.. Sveštenik sa maskom Ozirisa zatim reče: 'Ne možeš proći Kapiju Is­točnog Neba ako mi ne kažeš kako je moje Ime.' Ti si Nu, Boginja Ne­beskog Svoda koji pripada Vazduhu. Ti si Hormaku, Gospod Sunca na Istoku. " I tako dalje, od staništa do staništa, od maske do maske, od simbola do

simbola. Ta imena i ideje nikada ga nisu napustili. Tokom godine 1904., kada je došao čas da "Knjiga Zakona" (The Book of the Law) bude zapisana, opisao je Nu predivnim, posvećeničkim atributima, koje su morale imati velikim de­lom nesvesno značenje za njega. Sajmonds, mislim da je on, izneo je stav da u Kroulijevom sistemu, generalno, Nu ili Nuit korespondira sa Devicorn Mari­jom Rimokatoličke crkve. Moguće je da ima neke vrednosti u tom iskazu, jer on je bio sposoban da se emocionalno i duhovno saživi sa ovim konceptom kao sa možda ničim drugim:

"Sada me, dakle, znate po mom imenu Nuit.. .. Budući da sam Beskonačni Prostor, i BezbrOj Zvezda u njemu, činite i vi tako .... Tada sveštenik odgo­vori i reče Kraljici Prostora, ljubeći njene ljupke obrve, a rosa njenog svetla kupa čitavo njegovo telo slatkastim mirisom znoja: O Nuit, ti kontinuitetu

125

Neba, neka to uvek bude tako; da ljudi ne govore o Tebi kao Jednoj već kao Nijednoj; i neka ne govore o tebi uopšte, jer ti si kontinuitet!"

U tom ritualu Teorikusa, dato mu je počasno zvanje Paroais de Rejectis, koje je bilo preneseno od strane onih koj i su odbačeni, II čemu je sadržano značenje obimne mitologije koja se odnosi na ugaoni kamen što su ga gradi· telj i odbacili. Osim toga, on je čuo još jednu od važnih opomena prisutnih u nekom od rituala Reda:

"Lepeza. Lampa. Putir i So predstavljaju četiri elementa, čiji su stanov· nici Silti, Salamanderi, Nimfe i Gnomi. Budi stoga okretan i aktivan kao SiBi, ali izbegavaj lakoumnost i ćudljivost. Budi energičan i snažan kao Salamanderi, ali izbegavaj razdražljivost i okrutnost. Budi prilagodljiv i prijemčiv za slike, kao Nimfe, ali izbegavaj lenjost i promenljivost; budi marljiv i strpljiv kao Gnomi, ali izbegavaj grubost i pohlepu. Tako ćeš po· stepeno razvijati moći svoje duše."

Prava šteta što ove savete nije primio više k srcu! Završetak rituala predstavlja "Molitva silfa': koju ovde prenosim u delovi·

ma, jer sadrži dosta prelepih slikovitih opisa:

"Duše Života! Duše Mudrosti! Čiji dah daje i uzima obličje svim živim stvorenjima; Ti, pred kojim je život svih Bića samo senka koja se menja, samo isparenje koje iščezava; Ti. koji hodiš po oblacima i na krilima vetra; Ti, na čiji dah beskrajni Prostor oživi ljudima; Ti, na čiji udah sve što je proisteklo iz Tebe, Tebi se vraća; Ti, neprestano kretanje u Večnoj stabilnosti, Budi blagosloven zauvek!" Neka Zrak Tvoje Inteligencije i toplota Tvoje Ljubavi prodru do nas; tada će to što je isparljivo biti postojano, senka će biti telo, Duh Vazduha će biti duša, san će biti misao. I više nećemo biti oduvavani Olujom, već ćemo držati uzde Krilatih Konja Zore. i usmeriti Večernji Povetarac da Jeti pred Tobom!"

Još jednom se pokazalo da nove lekcije znanja nisu predstavljale nika· kav nepremostiv problem za njega, jer je prošao kroz njih bez i najmanjih teškoća, te tako postao spreman za naredni stepen. U februaru iste godine. 1899., uveden je u sledeći stepen, stepen praktikusa, 3=8. koji odgovara ele· mentu Vode, i planeti Merkur. Na prvi pogled, veći deo ovog rituala izgledao mu je opskurno, budući da se sastojao od navoda iz "Haldejskih proročansta· va" - bombastičan, jednoličan, mada melodičan, koristeći titule pozajmljene iz samotračkih misterija, poput Aksierosa (Axieros), prvog Kabira, Aksioker· sosa (Axiokersos), drugog Kabira, i Kasmilosa (Kasmillos). samog kandidata.

126

Pored toga, u ovom stepenu upoznat je sa prvim od dva dijagrama, dok mu je drugi bio prikazan u narednom stepenu 4=7, što je predstavljalo rezi· me većine filosofije Zlatne Zore. Dodeljena mu je počasna titula Monoceris de Astris . Jednorog sa Zvezda, a u dodatnom dokumentu koji se prilagao uz uobičajene lekcije znanja, dobijano je obaveštenje:

"Shvati pre svega - o Praktikusu našeg drevnog Reda, da je istinska Urav· noteženost temelj Duše. Ako ti sam nemaš siguran temelj, na čemu ćeš onda stajati da bi upravljao silama Prirode?"

Po mišljenju mnogih. prava je šteta što ga ove reči nisu malo više dotakle. Mogle su mu uštedeti mnogo ekscesa u njegovom kasnijem periodu života, i ukazati mu da su egzibicionizam i ravnoteža dva polariteta.

Međutim, postoje neke olakšavajuće okolnosti koje bi trebalo pomenuti. Iako je to strasno prikrivao, kao da je to bila samo maska stida. on je bio vrlo stidljiv i bojažljiv kao dečko. Kada je odrastao. njegove neurotske karakteris· tike su postale površne. da bi onda bile eliminisane. Nisam baš uveren da je tako bilo. Kao sastavni deo njegovog pokušaja da ostvari nekakvu vrstu rav· nateže. moguće da je njegova kompenzacija bila preterana i da je tako razvio neke agreSivne stavove. u stilu "neka ide sve do đavola': kao i otvoreni egzibi­cionizam o kome sam govoriO. Možda je to bilo njegovo shvatanje ravnoteže. Ako jeste, onda mu je donelo mnogo nevolje.

Pred zatvaranje ovog rituala praktikusa, čuo je uobičajen završni govor. ovog puta je to bila "Molitva Nimfama":

"Silni Kralju Mora, Ti koji čuvaš ključeve nebeskih ustava, i koji držiš zatvorenim podzemne Vode u šupljinama Zemaljskih jama. Kralju po­topa i Prolećnih Kiša. Ti koji otvaraš iZvore Reka i fontana; Ti koji na· ređuješ vlagi. što je poput Krvi Zemlje. da postane sok bilja. obožavamo Te i prizivamo! ...

Kroz razumevanje i ljubav dovedi nas do istinskog života! Kroz žrtvu nas dovedi do besmrtnosti, da bismo jednoga dana mogli biti dostojni ponu­diti Tebi Vodu, Krv i Suze, za Oprost Greha! Amen."

Ukratko. moćni simbolizam ovog stepena sažimao se II glavnim amble­mima Reda i načinu na koji su oni bili položeni na oltaru. tako da je 'krst' bio postavljen 'nad vodenim trouglom'. Ovakav raspored takođe je ukazivao na zadatak koji je stajao pred kandidatom.

Dijagrami. kao što sam ukazao, ovde preuzimaju neobično značenje, i premda je njihova poruka očito biblijskog karaktera. uz objašnjenja data

127

čudnovatom konsonantskom frazeologijom, ipak su prilično sugestivni. Oni sadrže ostatke jedne prefinjene psihologije.

Na dijagramu nazvanom .. Edenski vrt" (The Garden of Eden) bio je prikaz personifikovane predstave triju fundamentalnih principa u čoveku. Svaki od tih principa očigledno je zaseban, i funkcioniše nezavisno na sopstvenom ni­vou, bez kontakta sa višim ili nižim planovima. U osnovi, ta slika predstavlja čoveka u času rađanja ljudske rase, u prvim momentima njegovog evolutiv­nog napora. kada samosvest još uvek nije bila probuđena i kada su mir i sklad vladali, kako unutra tako i spolja, po pravu nasledstva, a ne po ceni ličnog nastojanja. Taj dijagram se pojavljivao u stepenu praktikusa, koji pripada ele­mentu Vode, budući da je Voda simbol koji se uklapa u ovaj mir i spokojstvo. U vrhu dijagrama stoji žena Apokalipse, odevena u Sunce slave, krunisana sa dvanaest zvezda, dok je kraj njenih nogu prikazan mesec. Njen simbolizam se odnosi na uzvišenu prirodu uma, i na taj način ona predstavlja vrstu i simbol blistajućeg Augoeidesa, odnosno Nešamaha . .. Ona je", primećuje Jung, ob­jašnjavajući analogni koncept u ' Tajni zlatnog cveta ', .. put ili životni princip koji teži ka razvoju nadčoveka, dosezanju veličanstvenih vrhova slave."

Uporedimo sada ovo tumačenje sa aktuelnim dinamičkim iskustvom. ko­je je doživeo Krouli, negde 1909. godine, kada je u društvu Viktora Nojburga hodao kroz Severnu Afriku, primivši materijal za koji se može reći da je psi­ho-duhovne prirode, koji je kasnije uvršćen u njegovu knjigu "Vizija i Glas";

.. Došli smo u palatu čiji je svaki kamen dragulj, okružen milionima meseca.

A ova palata nije ništa drugo do telo žene, ponosne i nežne. tananije nego što se može zamisliti. Ona je poput deteta od dvanaest godina. Ima veoma dugačke kapke i trepavice. Oči su joj zatvorene, ili poluzatvorene. Nemo­guće je reći bilo šta O njoj. Ona je gola; čitavo njeno telo prekriveno je fi­nim zlatnim dlačicama, koje su električni plamičci. a to su koplja moćnih i strašnih Anđela čiji su prsni oklopi pore na njenoj koži. A njena kosa, koja joj pada sve do stopala, presvetle je boje samoga Boga . ... . Vidovnjak je zanesen divotom, koja je Mir .....

To je Kćer Kralja. To je Devica Večnosti. To je Ona koju je Sveti oteo od Diva Vremena, i nagrada za one koji su prevazišli Prostor. To je Ona koja je postavljena na Tron Razumevanja. Sveto, Sveto, Sveto je njeno ime. i među ljudima se ne srne izgovarati. Jer zvali su je Kora, i Malkah. i Betu­lah. i Persefona .... To je Ona koja je u kosu uplela sedam zvezda, sedam Božjih dahova koji pokreću i talasaju njen sjaj . I ukrasila je kosu sa sedam češljeva, na kojima su sedam tajnih imena Boga, koja nisu znana ni Anđe­lima, ni Arhanđelima. niti Vođi Vojski Gospoda.

128

,

Sveta, Sveta, Sveta si ti, i neka je zauvek blagosloveno tvoje ime, za koje su Eoni tek damari tvoje krvi..."

U podnožju Drveta, na dijagramu, stoji Eva, ne!eJ, koja, nasuprot božan· skoj Ženi, označava 'taman, zemljorodnL ženski princip, sa svojom emoci­onalnošću i instinktivnom prirodom, koji seže daleko II dubine vremena, i II koren fiziološkog kontinuiteta; kaže Jung. No, ovako Krauli dalje tumači njen simbolizam:

"Neka Magičar ne zaboravi ni za jedan sekund šta je njegov jedini zada­tak. Njegovo neinicirano 'sopstva' (kao što ga on apsurdno zamišlja) je rulja divljih žena, histeričnih usled neshvaćenog i nezasitnog životinjskog instinkta; one hoće da rastrgnu Penteusa. običnog ljudskog kralja koji se usudio da ih satre pretvorivši ih u puke komade mesa; njegova sopstvena Majka, Priroda, prva je koja bi mu presekla grkljan! Niko osim Bahusa, Svetog Anđela Čuvara, nema dovoljno svetosti da bude Bog nad ovom pobunom nasilnika; on sam može preobraziti haotičnu gomilu u svečanu povorku usklađenih koraka, naštimovati njihove životinjske urlike u sim­foniju peana, a njihov nerazgovetni bes u samokontrolisani ushit..."

Između dve ženske figure nalazi se Adam, podržavan iskonskom snagom Eve, a ruah ili Ego još nije osvestio mogućnost realizacije svoje gotovo besko­načne moći i mogućnosti. Sa šire tačke gledišta, on predstavlja čovečanstvo kao celinu, neosvešćeno, boreći se još uvek za dostizanje mentalnog i duhov­nog oslobođenja - jednom rečju, čoveka, uspavanog dŽina. Na ličnom planu, on predstavlja pojedinačnog kandidata na Putu, tik pred buđenje "uspavanih pasa" skrivenih unutar njegovog bića.

Ispod ovih triju figura spava sk.!upčani mnogoglavi zmaj, tih, neprobuđcn, miran. Niko nije svestan te latentne snage, titanske i prometejske, sklupčane negde u nutrini, delatne magijske moći usredištene u ..čoveku, libi da, neut­�alnog, niti dobrog niti zlog po sebi, ali sposobnog da se aktivira u bilo kom pravcu.

Prošlo je tako tri meseca, do tada najduža pauza izmedu stepen ova, a vrlo dug period za nestrpljivog Kroulija. Ipak, bio je još zauzet, pod nadzorom Alena Beneta, tako da je prolazak vremena ostao skoro neprimećeno Uz A1e­novu pomoć u treningu, preuzimanje stepenova u Redu bila je čista formal­nost, zvanično potvrđujući ono što se događalo izvan granica Reda. Ali u maju 1899. godine. on se latio proučavanja teoretskog materijala, te mu je tako odobreno da bude unapređen II stepen filosofusa, 4=7. Ovaj stepen je pripisan elementu Vatre i planeti Veneri.

129

• Nakon uobičajenog zaveta, ponovo je bio suočen sa oficirima koji su no· sili maske Bogova. Oni su preprečavali put kojim su išli, recitujući predivne melodične odlomke iz drevnih tekstova:

"Rekoh - Tama sve Tame - nije li Spokoj Tame pao sa Kraljevima? Izdrža­vaju li Sinovi Noći Vremena zauvek? Zar oni još nisu počinuli? Pre svega behu Vode i Tama i Kapija Zemlje Noći..."

Za ovim slede opet neki energični i dinamični odlomci iz Biblije, od kojih se, ako se pravilno izgovaraju, ledi krv II žilama. To mora da se desilo i sa Kroulijem, jer je kasnije napisao mnogo pesama II kojima su sadržane ove ideje i izrazi.

"Proklet bio, Meroz, reče Anđeo Gospoda - proklet strašno, i prokleti tvo­ji žitelji, jer ne priskočiše II pomoć Gospodu, II pomoć Gospodu protiv moćnih. Reka Kišon ih je spra1a - ta drevna reka, reka Kišon. O. dušo mo· ja, ti si Snagu stavila pod noge!. .. Gospod zagrme na Nebu a Najviši objavi svoj Glas - nastupi grad i sevanje ognja! On odasla Svoje strele i raseja ih posvuda. On hitnu Svoje munje i razori ih ... "

Čak i u ovim ranim godinama Krouli je bio dovoljno pesnik i mistik da ga ovi retorički pasusi snažno potresu. Kada je dostigao svoj puni razvoj kao mistik, shvatio je da efikasnost molitve ili priziva ne zavisi toliko od njihovog sadržaja, koliko od snage koju kandidat ili sveštenik unosi u nju. U stvari, jednom prilikom, kada je 1906. godine u krajnjem zanosu recitovao 'Sa le· denih visova Grenlanda: za njega je to, u tom trenutku, imalo puni efekat. U Zavisnosti od toga koliko se može održati raspaljenost bića u molitvi, a to stanje se ne razlikuje puno od mahnitog oduševljenja, duša će, na talasu tog emocionalnog naboja, preskočiti ponor svakodnevne kompulsivne .. normal· nosti" da bi kročila u čistu noetičku duhovnu oblast, iznad granica uma u kome vladaju protivrečnosti.

Nakon što mu je dodeljena počasna titula pharos illu.minans, u prevodu "Prosvetljujući Toranj Svetla': začuo je poslednju od takozvanih elementaInih molitvi:

.. Besmrtni, Večnj, Neopisivi i Nestvoreni Oče Svega ... pomozi nama, Tvo· joj deci, koju si voleo još pre nego što se začeše Vekovi!. ... O Ti Plamteći Ognju, Ti prosvetIjavaš sve stvari Svojom Neodoljivom Slavom, sa mesta sa kojeg teku nepresušne struje Sjaja koje hrane Tvoj Beskonačni Duh .... Ti si stvorio nas, treće po rangu unutar našeg Elementainog Carstva. Tu mi stalno slavimo i obožavamo Tvoje Žudnje; tu mi neprestano plamtimo

130

neprestanom težnjom ka Tebi, O Oče! O Majko nad Majkama! O Arheti­pu večnog Materinstva i Ljubavi! O Sine, Cvetu svih Sinova! Obličje svih Oblika! Dušo, Duše, Skladu i Brojnosti svih stvari! Amen!"

Tako je ovaj četvrti stepen filosofusa uzdigao Kroulija jedan korak dalje na stazi. Od elemenata sa kojima se susretao bili su uglavnom Voda, za staze koje povezuju sefirote na Drvetu, i Vatra, koja pripada sefiri ili samom stepenu. Ovi elementi su bili identični onima iz prethodnog stepena, ali ovde su nji­hov redosled i snaga bili sasvim obrnuti. U prethodnom stepenu, Voda je bila dominantna. Sada, Vatra besni i kovitla u užarenoj oluji, dok je Voda samo komplementaran element u kojem se ona manifestuje da bi se održala odgo­varajuća ravnoteža. Ta dva elementa su primarni zemaljski elementi, koji, ako se razumno kontrolišu i kreativno koriste, mogu trenutno dovesti do obnove Zlatnog doba. Njihovom transmutacijom, novi raj može biti ponovo stvoren iz tame i haosa u koje je čovečanstvo prethodno upalo. Jer Svetlo ne može biti ispravno dozvano, da se spusti na čoveka odnosno nastani u njemu, dok god haos ne bude preokrenut u ravnotežu potpune realizacije i prosvetljenja. Do­kJe god red ne bude vaspostavljen i u nižim elementima njegovog zemaljskog kraljevstva, ni mir ni unutarnja sigurnost ne može biti njegova kob.

U svojim .. Pismima Iskušenicima" (Post-cards to Probationers), objavlje­nim u docnijim brojevima "Ekvinoksa ". Krouli je pokušao da se uhvati u koš­tac sa ovim problemom na malo drugačiji način, za dobrobit svojih vlastitih studenata. On ih savetuje:

•

l . Kako je Čovek konačno biće, on nije u stanju da pojmi beskonačno. No, ni njegovo ujedinjenje sa beskonačnim bićem (bilo da je ono istinsko ili lažno) ne može da izmeni ovu činjenicu.

2. Stoga neka se student suprotstavi svakoj viziji i neka odbije da uživa u njoj; najpre, zbog toga što sigurno postoji neka druga vizija čiji karakter je upravo suprotan prvoj; drugo, iako on jeste Bog, on je i čovek na jednoj beznačajnoj planeti.

3. Budući tako uravnotežen, bočno i vertikalno, postaje moguće da on, bi­lo pomoću potvrđivanja bilo opovrgavanja svih ovih stvari zajedno, pos­tigne vrhunski trans.

Veliki dijagram Pada koji mu je pokazan bio je po mnogo čemu sličan onome koji mu je prikazan II prethodnom stepenu. To uistinu i jeste nastavak teme. Pošto je mir Edena bio pokazan pre toga, sada, u stepenu filosofusa, pokazana je moć Vatre. koja doziva katastrofu. Godinama nakon toga, u knji­zi nazvanoj .. Magika IC, Krouli je mogao da primeti kako 'aspirant na pragu

1 3 1

inicijacije zatiče sebe opsednutog kompleksima koji ga nagrizaju, mučeći ga svojim pritiskom da izbiju na površinu, a njegovo bolno protivljenje njihovoj eliminaciji baca ga II takva iskušenja da izgleda (kako sebi tako i drugima) da sc od plemenitog i čestitog čoveka pretvorio II neopisivu ništariju.'

Radi se o iskustvima i događajima koji se dešavaju svakom aspirantu kada inicijacija pred njega postavi nužnost realizacije. kroz aktiviranje skri­venih sadržaja njegove sopstvene psihe, da 'sve je patnja'. Faktički, krite­rijum ili obeležje uspešnosti inicijacije predstavlja pojava ovih ili sličnih iskustava. To se može uporediti sa opštim pravilom psihoterapeutske prak­se da, kada se proces psihoanalize valjano obavlja, pacijent neumitno biva uvučen u patnju. Ako se ništa ne javlja. psihoterapija nije efikasna. Čini nam se kao da se čitav univerzum. pod uticajem stimulacije magijskih ele­menata i unutarnje analize. ruši pod nogama. kao špil karata. To je onaj deo alhemijske formule solve et coagula koji se naziva solve. Analiza prethodi sin lezi. Truljenje je primitivni princip iz kojeg se izlučuje čislo zlato duha. Onoliko koliko to dopuštaju priroda okruženja i stvaralačka snaga ličnog sopstva, zadatak impliciran delom formule nazvanim coagula sastoji se u spajanju razdvojenih elemenata sopstva i njihovom ponovnom modelo­vanju u skladu sa željom srca.

Zmaj sa više glava, na prethodnoj slici prikazan kako leži sklupčan pod Drvetom, na ovom dijagramu je ponovo zauzeo pređašnji položaj. Njego­vih nekoliko rogatih glava uspinje se uvis, gradeći poznatu strukturu Drve­ta Života. Ova vrsta aktivnosti rađa novu sefiru, nazvanu Daat. Ona je dete Mudrosti i Razumevanja, jedinstvo Hokmaha i Binaha na Drvetu - Znanje. Ona se odnosi na simboličku sferu obrazovanu unutar ili iznad ruaha, uma. i to posredstvom iskustva. koje. asimilovano. biva preobraženo u intuiciju i uvid. Međutim, u suštini se radi o uzdizanju Zmaja, ili, ako želite, privreme­noj opsednutosti ličnosti usled izbijanja na površinu nesvesnih sadržaja, što omogućuje funkcionisanje Daata.

Namamljena dole, ka drvetu znanja (mudro je upamtiti u kom smislu Biblija pominje glagol "znati") prema "mračnom, divnom svetu u kome več­no počivaju prevrtljive krajnosti". Eva, simbol nižeg sopstva, prestaje da daje podršku Adamu. Ona se podaje strašnim čarima psihe koja se budi. Daleko je lakše pasti nego uspeti se - do udaljenih visova. Ipak, Pad je katastrofalan samo sa jedne tačke gledišta. Svest o uzdizanju Zmaja takođe daruje čoveku svest o moći - a moć je život i napredak. Zmaj je simbol neprijatelja koga treba nadići, kao i, kada bude konačno osvojen, velike nagrade koja se dobija na kraju. To je tema koju konstantno izlaže Jung; vredi čitati ga u vezi sa ovim pitanjem.

132

Značaj svega toga je ukazati na viši tip svesti, početak duhovnog prepo­radanja. To deluje kao samorazvijena veza izmedu višeg Sopstva, koje prebiva u tišini u svom višnjem staništu. j ljudske duše. vezane svojim padom za svet iluzije. straha i patnje. No. dok god ta samosvest i stečeno znanje ne budu preokrenuti ka višim i iniciranim ciljevima, tuga i patnja će biti neizbežni re­zultati. Drugim rečima, adeptu ne ide u prilog odvajanje od njegovih korena. On mora uj ediniti sve komponente svog sistema um-telo i integrisati svaki element na Drvetu, svoj sopstveni organizam. On mora stalnim korištenjem razvili titanske snage svoje nesvcsne psihe. tako da one mogu postati moćna ali poslušna zver, na kojoj može jahati. Čitava ličnost mora biti reorganizova­na na potpuno novoj osnovi. Svaki njen element zahteva uravnoteženje, tako da iluminacija, koja proizlazi iz magičkog rada. ne srne dovesti do radanja fanatizma i patologije, namesto adeptstva i integriteta. Ravnoteža je ono što se zahteva za ispunjenje Velikog Dela. "Ravnoteža je osnova duše."

Otuda. četiri stepena Zemlje, Vazduha, Vode i Vatre treba da posade seme mikrokosrničkog pentagrama, a na njih, u ceremoniji Portala. postavlja se Kruna kvintesencije, tako da se može pripremiti elementaina sila. j da svi oni mogu zajedno funkcionisati u jednom skladnom rasporedu.

Zato ovi stepenovi predstavljaju važan i integralni deo procesa inicijacije, uprkos neprijateljskim kritikama. No. njihovo poređenje sa onima koji im prethode i koji ih slede. Simptom je mentalne konfllzije u pogledu funkcija. To je isto kao kada se mešaju babe i žabe! Pa ipak, kad su II pitanju magijske i mistične stvari. slična poređenja se konstantno prave. Različite kategorije se ne mogu upoređivati. Svrha ritu la nea.fita je sasvim drugačija od one ze/atora, i upoređivanje to dvoje je II startu pogrešno. Ono što sc možemo zapitali jeste da li ze/ator i drugi elementaIni stepenovi zaista ispunjavaju svoju svrhu. U celini, iskustva govore da ispunjavaju - mada se možda mnogi pitaju ka čemu je onda bila usmerena Kraulijeva magijska karijera. Još uvek nisam uveren da je većina njegovih kritičara u pravu. kao što, s druge strane. ne mogu sasvim prihvatiti ni njegove sopstvene sudove.

Jedan od poslednjih naloga koji su mu dati na kraju stepena .filosofusa bio je sledeći:

"Da se posvetiš temeljnom proučavanju Misterija koje su ti bile otkrivene u tvom napredovanju od početne pozicije neofita. tako da tvoje znanje ne bude samo površno, kakvo karakteriše tašte i neuke ljude. već da budeš u stanju da istinski i savršeno razumcš ono što tvrdiš da znaš, a ne da svo­jim neznanjem i ludošću osramotiš ovaj Red koji te je dosad počastvovao slavom i dostojanstvom.

133

E sad, trebalo je da sačeka sedam meseci pre nego što je mogao biti una­preden u sledeći stepen. Čekanje je za njegovu žestoku narav predstavljalo mučenje. Ali, on je i dalje bio zaokupljen. Fuler nam govori da se upravo na­kon osvajanja tog stepena, po prvi put sastao sa MekGregorom Metersom.

Za Kroulija, ovaj čovek je bespogovorno bio veoma važna osoba. U svo­jim [spovestima, Krouli je napisao da je .. smatrao Metersa naučnikom i džen­tImenom, i bez sumnje, magom izvanrednih sposobnosti. Imao je tu vrstu autoriteta koji uliva poverenje jer nikada ne sumnja u sebe sama. Čoveku koji iznosi takve tvrdnje kao on ne može se suditi prema konvencionalnim nor­mama i kanonima. Običan moral važi samo za obične ljude." Veliki deo tog osećanja koje je gajio prema Metersu nesumnjivo je preneo na samog sebe i sopstvenu misiju. "Metersovo ponašanje u celini," nastavlja Krouli, .. bilo je neprekidno testiranje. Njegov pristup sastojao se u tome da pita adepte da li su skoncentrisani na duhovnu situaciju ili da li zauvek odustaju od svih svojih predrasuda."

Tada, sledeći gornje primedbe, on dolazi do svog piece de resistance, bez čega bi malo toga u Kraulijevom ponašanju bilo razumljivo. "Bilo kako bilo, dok god sam ja bio u pitanju, Meters je bio moja jedina veza sa Tajnim Voda­ma, pred kojima sam se bio obavezao." Tokom perioda iščekivanja, Krouli je krstario Britanskim ostrvima uzduž i popreko, tražeći kuću pogodnu za magijski rad, odnosno za pOVlačenje. U novembru 1899. godine, pronašao je jednu takvu u ŠkotskOj.

Moramo se podsetiti da se Alen Benet bio uselio kod njega, da je u nje­govom apartmanu proveo osamnaest meseci, i da su zajedno naporno radili na svakoj fazi magijske veštine. Alen je bio dobar učitelj, tako da je u praksi, mnogo pre nego što je primio svoj stepen Portala, u decembru 1899. godine, Krouli već bio prilično dobro obučeni magus. To se dešavalo otprilike u doba kada je Alenu bilo omogućeno da napusti Englesku. Hladna, vlažna klima je bila preteška za njega. Uputio se na Istok, prema Cejlonu. UČitelj i učenik sreli su se tamo ponovo, mnogo kasnije, ali ovog puta to je u suštini bio kraj prijateljstva. Za obojicu je to bilo dobro.

134

NAPOMENE

1. Mabel Collins: "The Light 011 the Patlz", Adyar. Theosophica1 Publishing Co., 1936., str. 22.

2. Svi navodi iz rituala inicijacije su iz .. The Golden Dawn ", vol. II, St. Paul, L1e­wellyn Publications, 1969.

3. Virginia Moore. op. cit., str. 142.

4. "Aleister Crowley: The Book of Thoth", London. O.T.O., 1944. Ova knjiga je nedavno doživela reprint, II izdanjU Wciser-a, Njujork, 1969., kao i II izdanju Shambala Publications, Berkli, Kalifornija, 1969.

Jako je plamen doista zgasnuo, moram da modifi.kujcm svoje ranije reakcije, na­kon što sam bio II prilici da ponovo pročitam tu knjigu (novcmbar 1969. g.). Da bi se shvatila njena dubina i filosofska veličanstvenost, treba je uporediti sa drugim knjigama koje se odnose na isti predmet.

Posebno imam na umu jednu od njih. koju je napisao eminentni autoritet o Taro­tu. 1b je zaista odlično delo, i za početnika tvrdim da nema ništa bolje. Ali, porediti ovu, ili bilo koju drugu knjigu, sa Kroulijevom "Knjigom Tota" nalik je poredenju udžbenika aritmetike za četvrti razred sa raspravom koja uvodi četvorodimenzi­onalnu matematiku.

135

7

• A SAM SRCE .. . J •

Rangovi Reda bili su pripisani svakom ponaosob od deset sefi rota na ka­balističkom Drvetu Života. Svaka od tih sefica povezana je sa nizom sta­

za, od kojih se svaka mora simbolički preći II ceremonijama rangova. Tako ima nekoliko staza koje vode do Tifareta. središnje sefire na Drvetu, sa kojom je povezan ritual adeptusa minom. Jedan od najznačajnijih komada namešta­ja ili opreme II ovom ritualu jeste grobnica adepata, gde je. prema legendi. sahranjen Kristijan Rozenkroje.

Takozvani ritual Portala prethodi onome adeptusa minom, odnosno ritualu 5=6, i sledi nakon četiri ranga koji se odnose na elemente. On uspostavlja vrh pentagrama. predstavljajući peti element, Eter ili Akašu. On nema posebno mesto. per se, na Drvetu Života, kao što je slučaj sa drugim elementalnim stepenovima. To je veštačka konstrukcija koja omogućava da Red zajedno poveže nekoliko dotad nepovezanih struja mišljenja i simbolizma, kako bi ih integrisao za buduću upotrebu II ritualu 5=6. Otuda, ritual Portala predstavlja uvod u proces integracije, kratak uvid u funkcionisanje Drugog Reda. Reda Ruže i Krsta.

Jedna od misaonih struja koja treba da bude integrisana predstavlja pen· tagram. Mora biti uspostavljen i peti krak. Zarubljena piramida je još jedan analogni simbol, gde se četiri strane odnose na četiri elementa, a ravan na vrhu na Eter. U Enohijanskom sistemu, ovaj sistem je naširoko korišćen. Ukratko, rang Portala je artefakt, premda koristan. Otuda se pripadajući ritual zove "Ri· tual portala grobnice adepata", što je dugačak i impresivan naziv. naročito kada se kandidatu daje puna titula: "Gospodar staza od portala grobnice adepata'"

Sama ceremonija bila je jednako impresivna i šarolika. Svi oficiri bili su odeveni u regalije Drugog reda. razne odore i ogrtače upadljivih boja. U do· kumentima je dat opis glavnog adepta, koji nosi belu mantiju, žuto obojene

136

cipele, crveni ogrtač Hijerofanta, žuti i beli nemis odnosno specijalnu kapu, simbol ruže i krsta Drugog reda izvezen na žutoj kragni, skiptar obojen u pet elementaInih boja nad kojim je pentagram, i uz sve to bela lampa, mangal i sveća, takođe kao deo opreme. Svih pet oficira u službi odeveni su u odore sjajnih boja.

Formule korišćene u ovoj ceremoniji potpuno su drugačije od onih ko­je su se prethodno koristile. Prema verovanju nekih istraživača četiri glavna elementaina rituala vode poreklo iz tradicije. Međutim, ovaj ritual Portala po izvesnim znacima predstavlja artefakt. te tako očito upućuje na delo Metersa. Kako god bilo, istina je da je on služio kao prenosnik različitih ideja i osećanja na kandidata, uspevajući da premosti dva reda, naime, red Zlatne Zore kao spoljni i red Roseae Rubeae et Aureae Crucis.

Evo nas ponovo kod Kroulija. koji je poslednjih nekoliko nedelja 1899. godine primljen u· Drugi red, ili barem II rang Portala, koji je poput periferije skrivenog grada. Kandidat je opet davao uobičajeni zavet: da ne srne nikada da otkrij e tajne Reda, da ne srne zloupotrebljavati dobijeno znanje, da svo znanje koje mu je povereno smatra svojom svetom dužnošću, da upražnjava bratsku ljubav, milosrđe i poštovanje prema svim pretci ma - članovima Re­da, i konačno, da ne srne podstrekivati na razdor, šizmu ili suprotstavljanje vođama Reda.

Da li se on pridržavao ijedne klauzule ove obaveze? Ritual je po mnogo čemu sličan svim prethodnim. Kandidata vodaju amo­

tamo uz pratnju, provociraju ga, ispituju, unapređuju i ponovo provociraju. Kao dodatak već pomenutim dijagramima, pokazuje mu se drugi - na njemu je Pan, na Drvetu Života pripisan znaku Jarca i stazi ajin, što je hebrejsko slovo koje, kada se izgovara kao celina, predstavlja reč koja znači Oko. Jedan formalni govor opisuje taj proces na sledeći način:

" ... opipljive generativne moći prirode na materijalnom planu, i analogan je Panu kod Grka i egipatskom Mendesovom Jarcu (Simbol Khem-a). Sa određenih aspekata, ovaj Ključ predstavlja brutalne sile prirode, koje su neverujućem čoveku nejasne i ne odražavaju zračeći mir Boga. On takođe aludira na seksualne moći prirodnog rađanja .... on predstavlja opipljive i materijalizovane elementaine Sile Prirode .... On je većni obnovitelj svih promenljivih oblika Stvaranja u skladu sa Zakonom Svemogućeg Jednog (Blagosloven da je On) ... "

Sve u svemu, prilično prozaično i filistarski! Ali, dospevši u Kroulijeve ruke. ili tačnije, pod transcendentalnim uticajem prosvetljenja koja su ga protresala sve vreme tokom 1907. godine, kada je rođena "Knjiga Lapisa La-

137

zulija (The Book of Lapis Lazuli), taj tekst ga je pobudio da napiše uvod u istu, nazvan Prolog Nerođenog:

U moju samoću dopire Zvuk svirale iz tamnih gorskih vilajeta što pohode brdske nedostupe. I sa silovitom rekom stuštavaju se nadomak divljine. I ja smotrih Pana. Snegovi su večno gore, na visinama l njihov miris praminja nebeskim drumom, pravo u nozdrve zvezda. Ali šta da činim? Preda mnom jedino udaljena svirala, neprekidna vizija Pana. Posvuda Pan sad oku, sad uhu; Prožimajući miris Pana, u ustima njegov ukus sasma me ispunjuje, te jezik prolamija nemušt i čudovištan govor. Snažno mu obujimanje džara u meni svaku žišku bola j prijatnosti. Dok Njegovo najskrovitije sopstva budi tajno unutrašnje čulo. Odbačen sam duboko u ponor bitka. Čak i u ambis, nestanak. I to je kraj samoće i svega. Pan! Pan! lo Pan! lo Pan!

On se nikada nije zadovoljavao samo sa pukom formom i tekstom lekcije koja bi mu bila dodeljena. Za njega je teorija bila od malog značaja. vredela je samo konstantna praksa. Služivši se i jogom i magi čkim praksama uspeo je da doživi transcendentalna. mistična stanja, u kojima je faktički postajao ono što je pre toga bio samo na rečima.

Za vreme svog američkog perioda. napisao je " Himnu Panu" (The Hymn to Pan), koju je većina pisaca o Krou1iju rado uzima za tipičan primer nje­govog stila i njegovih stavova o Panu. Ta većina, očito, nije upoznata sa gore navedenim "Prologom Nerođenog", koji je beskrajno bolji tekst, daleko ins­pirativniji od "Himne Panu".

U vezi s tim. mislim da je takođe mudro razmotriti jedno njegovo drugo. mnogo kasnije napisano delo. koje osvetljava to njegovo gledište:

"Đavo" je. istorijski gledano. onaj Bog bilo kog naroda kojeg on lično ne voli ... Ta zmija. Satana, nije neprijatelj Čoveku, već Onaj koji je stvorio Bogove naše rase, poznajući Dobro i Zlo. On je taj koji je naredio .. Spoznaj Sebe!" i koji je podučavao inicijaciji. On je .. Đavo" II Knjizi Tota, a nje­gov simbol je Bafomet, Androgin kao hijeroglif savršenstva arkane. Broj njegovog atua je XV. što je Jod He. monogram Večnog, Otac ujedinjen sa Majkom, Devičansko Seme ujedinjeno sa sveobuhvatnim Pr.:.ostorom.

138

Stoga je on Život i Ljubav. Još i više, njegovo slovo je Ajin, Oko; on je Svetlo, a njegov zodijački znak je Jarac, taj jarac hilra skoka. čiji atribut je Sloboda ...

On je Otvoreno Oko uzvišenog Sunca, pred kojim sve senke iščezavaju; takođe i ono Tajno Oko koje stvara predstavu svog Boga, Svetlosti, i daje mu moć da izrekne proročanstvo, prosvetljujuĆi um.

Stoga je on Bog koga je napravio Čovek, uzvišen, nestrpljiv; on svesno dostiže svoj puni stas, spreman da započne svoje putovanje kako bi spasao svet. Ali on se možda neće javiti u ovom istinskom obliku; vizija Pana može prestraviti ljude do ludila. On se mora skrivati u svom iZvornom spoljašnjem obličju.

Zato se on javlja naizgled kao čovek kakav je bio u početku; on živi život čoveka; uistinu, on je u potpunosti čovek. Ali njegova inicijacija učinila ga je gospodarem Događaja, omogućavajući mu da shvati da sve što mu se događa predstavlja vršenje njegove istinske volje."

U narednim fazama stepena Portala pokazivane su mu druge velike karte i dijagrami, koji SVOjim simboličkim oblikom ilustruju osnovne filosofske ideje reda. Jedan od tih dijagrama predstavljao je viziju Nabukodonosora, opisanu alhemijskim jezikom, koji izgovara Hiereus:

"Ti si ta glava od Zlata. Tvoja glava je predstava vladavine Božanskog prin­cipa, koji upravlja ostatkom tela. Srebro je svet srca, bronza je materijalna strast, gvožđe je čvrsta svrha, a stopala, delom od gvožđa, a delom od gline, predstavljaju snagu i nestalnost prirodnog čoveka. Dok Kamen, na­pravljen bez ruku predstavlj a Večni kamen Mudrosti, koji će postati Plani­na Inicijacije, gde će čitava Zemlja biti ispunjena znanjem Gospoda."

U sledećem odeljku rituala, isti oficir preporučuje: "Dok se Točak okreće, osovina je nepomična. Stoga teži uvek ka središtu, idi od spolja ka unutra. "Krouli je očito tako i činio u životu, jer mnogo godina kasnije, u jednoj od izuzetnih vizija, u nizu vizija primljenih u Severnoj Africi, publikovanim u delu ,;Vizija i Glas" (The Vision and the Voice), točak se ponovo pojavljuje. U takozvanom dvadesetom etiru, on je video:

"Rosa koja je prekrivala kamen nestala je, j on kao da se pretvorio II jezer­ce bistre zlatne vode. A sada svetlost dolazi u Ružin Krst. Pa pak, sve što vidim je noć, sa zvezdama, onako kako se one vide kroz teleskop .... Sada su iza anđela arhanđeli sa trubama. Oni uzrokUjU pojavljivanje svih svari odjednom, tako da nastaje strašna zbrka likova. I sada primećujem da su

139

sve te stvari samo velovi točka, jer se one sve slivaju u točak koji se obrće neverovatnom brzinom. Na njemu je mnogo boja, ali su sve prožete be­lom svetlošću, prozirne i sjajne. Ovaj točak čine četrdeset i devet točkova, postavljenih pod različitim uglovima, tako da obrazuju loptu; svaki irna četrdeset devet paoka i četrdeset devet koncentričnih guma na podjedna­koj udaljenosti od središta. A gdegod se zraci jz bilo koja dva točka ukrste, slava bljesne zaslepljujućim sjajem. Treba imati u vidu da iako se točak opaža sa toliko mnogo detalja, on ipak istovremeno ostavlja utisak jedne jednostavne stvari.

Izgleda da ovaj točak okreće neka ruka. Iako točak ispunjava čitav Prostor, ipak je ta ruka još mnogo veća od točka. I iako je ova vizija tako sjajna i veličanstvena. ipak u njoj nema ozbiljnosti, niti dostojanstva. Čini se da ta ruka okreće točak iz či.stog zadovoljstva, ili bolje reći iz zabave . . .

Svi zraci točka ustremljuju se ka meni. i ja sam smrskan i zaslepljen svet­lošću. Uhvaćen sam u točak. Sjedinjen sam sa točkom. Veći sam od točka ...

A sada je to ples Šive. Ležim pod njegovim nogama. njegov svetac, njegova žrtva. Moj oblik je oblik Boga Ptaha, u mojoj suštini, ali oblik Boga Seba u mojoj formi. A to je razlog postojanja, da se u tom plesu koji je blaženstvo, mora biti i bog i adept. I sama zemlja je svetac, a sunce i mesec plešu po njoj, mučeći je blaženstvom ... "

Formalizam i visokoparnost Metersovog rituala odjednom postadoše tran­scendentalno iskustvo za Kraulija. Eto to je gnoza!

Ponovo ga, na ritualan način, Glavni Adept podseća na dijalektički karak­ter Velikog Dela:

"Neka te ovo ponovo podseti, da je jedino unutar i preko pomirenja su­protstavljenih sila Put što vodi ka istinskom okultnom znanju i praktičnOj moći. Jedino Dobro je svemoćno i jedino Istina će pobediti. Zlo je ništa drugo do slabost i moć zle magije postoji, ali kroz borbu neuravnoteženih sila, koje će na kraju uništiti i upropastiti onoga koji joj se podvrgao."

Sada se on konačno našao u Unutrašnjem redu, doduše tek u Portalu - ali ipak u Unutrašnjem redu. Imao je dugačku počasnu titulu - hodos chamelio­nis, i Gospodar staza portala. No, sa dozvolom ili bez, tajno ili ne, bio je skoro potpuno magijski opremljen, kao i većina inicijatora.

Benet je bio izvanredan učitelj. Nje bilo neobično da mu je Krouli bio bez ostatka posvećen, i da je govorio tako oduševljeno o njemu do kraja svog života. Čak i kada je Alan postao budistički monah. odnosi između ova dva čoveka nisu se pokvarili. KrouU nije mogao prihvatiti budizam, mada ga je

140

dobro proučio. pošto je uočio njegove slabosti. Ipak. njegovo konačno odba� civanje budizma nije ga otuđilo od Alana.

Devet meseci, period ljudske trudnoće, bio je vremenski period koji je Red propisivao kao neophodan interval između stepena Portala i adeptusa minora. To nas dovodi do meseca septembra, 1900. godine.

Pobuna je u to vreme bila u punom zamahu, kao što je već ranije opisano. Londonska grupa nije htela ništa da ima s njim. Alen više nije bio II Engle­skoj, jer je otputovao u Cejlon da vidi da li bi mu topla i blaga klima bila prijatnija i bolje odgovarala od vlažne i hladne klime 'stare sive zemlje' gde je bolovao od bronhijalne astme.

Krouli se zaputio u Pariz, gde ga je Meters pozvao da primi stepen 5=6. Otišao je pun oduševljenja i egzaltiranog očekivanja, budući da je na svog vođu projektovao nešto od svog sopstvenog tvrdokornog idealizma. Dok je s jedne strane slutio da mu stepen može dati malo toga što mu Džouns i Benet već nisu saopštili, rukopoloženje od strane Metersa je moglo da bude veliki korak u pravcu afirmacije njegovog postignuća. Više niko neće smeti da do­vodi u pitanje ko je on i šta predstavlja u Redu.

Sa sticanjem stepena Po'rtala, što je podrazumevalo dovršenje i ispunjenje svih tačaka pentagrama, mogao se steći utisak da je zadatak inicijacije (sa ceremonijalnog aspekta) završen. Međutim, očigledno je bilo da se ovde u izvesnom smislu više radi o metafizičkoj teoriji. Čak i u stvarnoj praksi, akti­viranje pet elementalnih principa unutar osobe ne predstavlja usamljen rad. Hram može biti spreman - ali u njemu nema boga. Stepen adeptusa mino� ra utvrđuje i dovršava ceremoniju koju stepen 0=0 samo najavljuje, a to je da čovek u svojoj celini nije samo zdrava, prirodna životinja ili elementaIni čovek. On je svakako sve ovo - ali i nešto više od toga. Sva kraljevstva prirode su inkorporirana u njegovu strukturu, a tada ona moraju biti posvećena ope­racijom Višeg Sopstva. To je ono što čini Bogo-čoveka - a to je cilj Velikog Dela.

Tako se Krouli dao u potragu za imenom ili magijskim motom koje bi najbolje izrazilo njegovu težnju ka najvišem. Perdurabo je bilo primereno za Spoljašnji Red, ali u tom trenutku trebalo mu je ime koje bolje uklapa u Red Ruže i Krsta, u kaji je čekao da bude iniciran.

Prema tradiCiji, Rozenkrojceri su bili hrišćani iz perioda reformaCije - mi­stici, alhemičari, okuitisti, ali u svakom slučaju hrišćani. Osnivat Reda, pre­ma Fama Fratemitatis, bio je Kristijan Rozenkroje. Mnogi kritičari su već bili prihvatili da je ovo ime pseudonim ili simbol. Svi inicijati Reda su po uzoru na njega prihvatili pseudanime da bi izrazili svoje traganje na putu ka prosvetljenju.

141

Kraulijev antihrišćanski žar u kasnijem periodu života nesumnjivo ga je vodio ka eliminaciji i potpunom uništenju svih jasnih dokaza koji bi mogli da dovedu do otkrivanja hrišćanske namere skrivene u njegovom motu za ste­pen 5=6. On se nije mnogo ponosio svojim ranim hrišćanskim fanatizmom. On nije bio u stanju da zauzme neki zreliji stav, i naprosto oprosti sebi svoja mladalačka preterivanja. Sa godinama i zrelošću, čoveku se daje za pravo da zauzme umereniji stav tamo gde su u ranijem periodu vladali neumerenost i preterivanje. Ovako ili onako, Krouli nikada nije mogao da USVOji umereniji stav u odnosu na omrznutu religiju svoje majke i Plimutsku Braću, što je za njega bila anatema. I zato, svaki trag o imenu koje je usvojiO u Drugom redu izbrisan je do te mere da gotovo da i nema nade da se razotkrije.

Međutim, uveren sam da postoje dva ili tri ključa koji, ako se pažljivo sastave, mogu da nam daju nagoveštaj o tome koji je bio njegov moto. Mora da se sasvim lepo uklapao u težnje i ideale koje je imao sa svojih 25 godina. kada se septembra 1900. godine obreo u Parizu. U to doba čovek može biti strahovito zreo u intelektualnom pogledu -kao što njegovi eseji nesumnji­vo potvrđUjU. Sa emotivne strane, međutim, bio je vitalan, snažan, plahovit, otvoren, pa ipak jako nezreo.

Jedan od rituala sa kojim ga je upoznao ili Džouns ili Benet bio je Preli­minarna invokacija Goecije, kako ju je zvao. ili Ritual Nerođenog. Najraniji zapis o tome jeste rad pod nazivom Fragment grčko-egipatskog rada o magi­ji (Fragment of a Graeco-Egyptian Work Upon Magic) od mr Čarlsa Viklifa Gudvina (Goodwin), izdat 1852. godine od strane Kembridžskog antikvarnog društva. Reprint rada obezbedio je E. Volis Badž (Wallis Budge), objavivši ga II svojoj "Egipatskoj Magiji" (Egyptian Magic), II poslednjoj deceniji 19. veka, kada je postao popularan među članovima Zlatne Zore. Krouli ga je prila­godio, preštampavši ga kao uvod u svoje izdanje .. Goecije" (Goetia). za čiji prevod je unajmio Metersa.

Sajmonds se izruguje Kroulijevom tumačenju važne fraze u prvom redu teksta rituala. On tvrdi da bi ona trebalo da glasi "BezglaVi" umesto .. Nerođe­ni". Ali Sajmonds bi trebalo da zna da su u mnogim jezicima reči .. glava" i "početak" sinonimi i da su međusobno zamenljivi . .. Bezglavi" se može pre­vesti kao .. Onaj bez početka" ili čak i kraće. kao .. Nerođeni".

Završni odlomak rituala je kao što sledi:

Ja sam On, Nerođeni Duh! Sa vidom u nogama, Jak i Besmrtni Oganj! Ja sam On! Istina! Ja sam On! Koji mrzi što se zlo čini u svetu! Ja sam On! Koji seva i grmi;

142

Ja sam On, od koga je Izvor Života Zemlje; Ja sam On, čija usta večno plamte; Ja sam On, Stvoritelj i Manifestator u Luči; Ja sam On; Sklad Sveta! 'Srce ovijena Zmijom' je moje ime!"

Ovaj ritual, kao i toliko mnogo drugih stvari iz ranih dana postojanja Zlatne Zore, odigrao je gigantsku ulogu u njegovom razvoju. Od njega je on, u danima provedenim na ostrvu Čefalu (tj. ranih 20-tih godina XX veka) sastavio "Liber Samekh". "Samekht< je kompleksna interpretacija mnoštva varvarskih imena evokacije koja se izgovaraju u tom ritualu uz uputstvo za njegovo izvođenje i propratni esej koji se bavi njegovim ciljevima. Ovaj ri­tual mu je uvek mnogo značio, a naročito onaj redak u italiku. Krouli ga je koristio punih dvadeset godina, kako u kratkim tako i u dugim magičkim povlačenjima. Upravo je koristeći ovaj ritual, dok je pešačio Kinom, uspeo da postigne najspektakularnije rezultate - spektakularne u smislu mističkog iskustva. To je bila njegova sopstvena lična invokacija, i on se postepeno iden­tifikovao s njom.

Oko 1907. godine, napisao je nadahnutu poemu u prozi, koju je nazvao "Liber LXV': Njena brojna vrednost - 65, odgovara brojnoj vrednosti hebrej­ske reči Adonai, koja nosi značenje višeg Sopstva, ili Svetog Anđela Čuvara, kako je on više voleo da ga zove. Podnaslov knjige bio je značajan - "Knjiga srca ovijen og zmijom". Drugim rečima, jedan od redaka u Ritualu nerođenog, koji mu je II njegovoj ranoj magičkoj karijeri bio tako beznačajan, postao je naslov ovog posvećeničkog mističnog teksta. Uvodni redovi tog teksta glase:

.. Ja sam Srce; a Zmija je obavijena Oko nevidljive srži uma. Uzdigni se, O zmijo moja! Kucnuo je čas Skrivenog i svetog neopisivog cveta. Uzdigni se, O zmijo moja, u sjaju cvetanja U telu Ozirisa kOji luta grobnicom! O srce moje majke, moje sestre, moje vlastito, Predato si Nilu i strašnom Tuonu! Teško meni! Ali veličanstvenost pobesnele oluje Uvezuje te i omotava ludilom oblika. Budi mirna. O dušo moja! Da čini mogu razarati Kada se palice uzdignu, a eoni promene. Vidi! kako radosna si Ti u mojoj lepoti, O Zmijo što milujd moga srca krunu! Vidi! mi smo jedno, a dugogodišnja bura

143

Zalazi u suton. i Buba se pojavljuje. O Buba! neka večni zanos tog drhtavog grla Bude zujanje Tvoje tužne pesme! Ja čekam buđenje! Pozive s visine Od Gospoda Adonaja. od Gospoda Adonaja!"

Ovde je brižljivo protkana suština mističke filosofije Joge, koja se odnosi na uzdizanje zmijske moći, kUlIdalini. To je magijska energija sk]upčana u osnovi kičmenog stuba. Kada se pokrene naviše, upravljena prema duhovnim centrima iznad glave, dolazi do iluminacije i posledično mokše, oslobođenja od ovog sveta iluzije i obmane, i od nephodnosti inkarnacije u ovoj dolini suza.

Negde 1901. godine napisao je pesmu pod imenom "Priziv" (1nvocation). Ona se nalazi u svesci pod nazivom "Proročanstva': objavljenoj negde 1905. godine, koju sačinjavaju ranije neobjav!jivane pesme, nastale između 1886. i 1903. godine. Pesma nosi i podnaslov - "Autobiografija umetnosti" (7lle Autobiography of the Art). U "Prizivu", tOj dugačkoj pesmi, koja sadrži veliki deo znanja iz Zlatne Zore, nalazimo i ove značajne stihove:

"'Ja sam Isusovo Srce, ovijena "Hitrom Gujom."

U "Hramu Svetog Duha" (The Temple of the Holy Ghost). delu objavlje­nom 1901. godine. upravo nakon njegove inicijacije u stepen 5=6, nalazi se pesma pod nazivom .. Atanor" (The Athanor). Navešću je samo zato što ona potvrđuje da je još uvek mogao da koristi reč Hrist na iskren, posvećenički

- . naCID:

.. O ti, moj anđelu, koga ove oči videše, Ove ruke dotakoše. a ova usta

Poljubiše! O ti, koji si sam govor ognja, li čisto Slatko-mirisno prisustvo još svetijeg Hrista! Počuj. odgovori i pogledaj! Moja krila venu, o ti. snažniji od besmrtnih kraljeva!"

Budući da znamo da je Krouli kasnije "Liber LXV", zajedno sa još jed­nim ili dva druga spisa iz istog perioda, svrstavao u kategoriju drugačiju od svega ostalog što je ikad napisao, i budući da je .. Liber Samekh" smatrao prizivom Svetog Anđela Čuvara par excellence, ova dva stiha. napisana pri-

144

lično rano, moraju biti od prvorazrednog značaja. Oni su napisani za vreme perioda članstva u Zlatnoj Zori, a to znači pre 1901. godine. Dok se s jedne strane još uvek protivio svojoj majci i njenim izopačavanjima hrišćanstva, a s druge proučavao Ingersola (Ingersoll), Bredloa (Brad/augh) i Džejmsa Dž. Frejzera (Frazer), uporedo sa budizrnom, hinduizmom i jogom, njegov totalno negativan stav prema hrišćanstvu još uvek se nije razvio u punoj meri. Bila je to međufaza. Još uvek je bio u stanju da koristi hrišćanske reči i izraze bez užasavanja, čemu kasnije nije više mogao da se odupre.

Za sada, prihvatiću da su baš te reči: "Ja sam Isusovo Srce ovijena hit­rom gujom,« kakve god bile kada se adekvatno prevedu na latinski, posta­le njegov magički moto kada je stekao rang adepta. One su bile deo naj ­važnijeg magi čkog rituala njegovog adeptstva, i dovoljno hrišćanske da se prilagode hrišćanskom misticizmu stepena 5=6. Mogu lepo da zamislim kako Meters pozdravlja velečasnog Fratera "Isusovo Srce", nakon što mu je dodelio stepen 5=6!

Tako se naš mlađani adept, sa svojom prirodnom sklonošću hrišćanstvu. uz pomoć predanosti i težnje, našao u samom središtu inicijacijskog sistema Zlatne Zore. Sada je bio spreman za ponovno unutrašnje rođenje.

Tada se prisetio jedne od lekcija znanja u kojima je Meters napisao sledeće:

"Upamti, skoro da nema mesta u ritualima, čak i u onima koji se tiče Spo­ljašnjeg reda, koje nema svoje posebno značenje i primenu, i koje u sebi ne skriva moćnu magičku formulu. Ove ceremonije su te dovele u kontakt sa izvesnim silinama, i ti sada moraš da naučiš kako da ih probudiš u samom sebi, i da u tom cilju čitaš. proučavaš i nanovo iščitavaš uputstva koja si već primio. Nemoj biti Siguran. čak i kada prođe mnogo vremena, da si do kraja otkrio sve što se iz njih može naučiti. I na kraju, sve ovo korisno je samo ako je delo tvog unutrašnjeg bića, tvoje sopstveno delo. a ne delo nekog drugog za tebe. Samo tako možeš postepeno da se krećeš ka spoz­naji Božanskih sila.«

Predmet pomenutog rituala 5=6 je jednostavan, uzvišen i dramatičan. Njegova suština je sledeća:

Sahranjen tim Svetlom II mističnoj smrti. uzdignut ponovo u mističnom uskrsnuću. očišćen i osvećen kroz njega. našeg Majstora, O brate Ružinog Krsta. Kao i on, o adepti svih vremena, i vi ste prošli stradanje. Kao i on, i vi ste trpeli patnju. Kroz bedu, mučenje i smrt prošli ste. Ali to ne beše ništa drugo do pročišćenje zlata. U alembiku tvoga srca, kroz atanor mu­ke, tragaj za Istinskim Kamenom Mudrosti.

145

Čak se i predmeti prethodnih dvaju dijagrama, koji prikazuju Rajski Vrt i Pad. nastavljaju u ovom stepenu. Nakon što je sproveden do grobnice, aspi­rantu se pokazuje pokrov od Ozirisovog groba, pastas u kojem je sahranjen Kristijan Rozenkraje. a na tom pokrovu se nalazi slika koja upotpunjuje priču započetu ranije.

Slika je podeljena na dva dela. Niža polovina slike prikazuje lik Ada­ma. nalik na njegovu predstavu u stepenu praktikusa. iako ovde glave zma­ja padaju sa Drveta. Prikazan je pravedni, prosvetljeni adept. koji svojom patnjom i žrtvom spašava palo kraljevstvo njegovog prirodnog sopstva od stiska neobuzdanog erosa. Iznad te predstave, kao da predstavlja istinsku prirodu skrivenu iza varljive pojavnosti stvari. naslikana je plemenita fi­gura, veličanstvena i božanska. opisana u Ritualu korišćenjem navoda iz svetih spisa.

"I obazreh se onamo i videh sedam svećnjaka zlatnih, i usred sedam svećnjaka nekoga nalik na Sina Čovečijega, obučena u haljinu do stopala, i opasana preko prsa pojasom zlatnim. A glava njegova i kosa behu beli poput snega, i oči njegove kao plamen ognjeni; i noge njegove kao sjajni bakar kad se zažari u peći. A glas njegov kao huka velikih voda. I imađaše u svojoj desnoj ruci sedam zvezda, i iz usta njegovih izlažaše Plameni Mač. i lice njegovo beše kao Sunce što sija u sili svojoj."

Ostvariti to iskupljenje ličnosti, obnoviti i preobraziti ogromnu moć cr­venog zmaja, i težiti realizaciji svoje potencijalne božanstvenosti. to je cilj ceremonije adeptusa mi,wra. Ona ukazuje na psihološko rešenje problema ani me. "Uzdigni se! Zasjaj! Jer tvoje Svetlo će doćU"

Zbog toga je on došao u Pariz, zbog toga je prihvatio Metersav poziv. Četiri oficira behu na službi u Ahatoru - Meters u ulozi glavnog adepta, obučen u blještavo plavu i purpurnu odoru, držeći u ruci štap sa krilatom kuglom. Na otvaranju rituala, nije bio prisutan u prednjem delu Hrama, boraveći, u skladu sa uputama datim u spisima, u grobnici adepata. Ipak, druga dva oficira, jedan obučen u crveno i narandžasto, a drugi u žuto i ružičasto, bila su tamo, zajedno sa sponzorom kandidata koji se zvao hodos chamelionis, i koji je na sebi imao samo nemis, belu togu i žute cipele. Od­mah nakon ulaska, Krouli je bio iskušan. Zatim mu je naloženo da naglas pročita sve svoje stepen ove i kvalifikacije, te "vrlinom ovih počasti i položa­ja, ja sada pristupam sa zahtevom da budem primljen i priznat kao adeptus minor, stepen 5=6 Drugog reda."

Sve ovo je moglo biti dovoljno dobro za sticanje stepena Portala, sa njego­vim dugačkim počasnim titulama, ali za ovaj visoki stepen to uopšte nije bilo

146

dovoljno. Odgovor na njegov zahtev za inicijacijom mogao je Krouliju dobro da posluži kao lekcija u preostalom delu njegovog života. Samo treba otvoriti plavi .. Ekvinoks", na primer, mimo drugih njegovih dela. i pročitati iscrpan i pompezan spisak njegovih masonskih počasti i titula, rangova i stepenova. Ništa od toga nije mu bilo od koristi.

.. o ti koji težiš! Napisano je da će onaj koji se uzdigao biti unižen, ali i da će onaj koji se ponizio biti uzvišen. i da su blaženi siromašni duhom jer njihovo je Carstvo Nebesko. Zbog toga. isticanje počasti i zvanja. koliko god veliki oni bili, nije dovoljno za pristup u Grobnicu adepata Rubinove Ruže i Zlatnog Krsta. Do nje vodi samo ona posebna poniznost i čistota duha koje dolikuju aspirantu u njegovoj težnji ka višem."

Želeo bih da budem pravedan prema Krauliju kada se radi o uvidu u njegove sopstvene probleme. Ponekad se čini da je njegovo samoljublje bilo ogromnih razmera. a da on toga nije bio ni najmanje svestan. S druge stra· ne, kao što sam ranije u tekstu spomenuo. nekoliko područja njegove psihe on nikada nije istražio. Ovo mišljenje je potvrđeno u jednom od njegovih prikaza knjiga, gde je dao neke od svojih najdubljih komentara i lilosofskih zaključaka. U .. Ekvinoksu Ill" (izdatom u proleće 1910. god.) on je dao prikaz knjige pod naslovom .. Džon Di" (john Dee), koju je napisala Sarlota Fel Smit (Charlotte Fell Smith). Prikaz je potpisan jednim od bezbrojnih Kraulijevih pseudonima, Edvard Keli (Edward Kelly). Džon Di je bio astrolog kraljice Elizabete, a Edvard Keli njegov kolega i saradnik u vidovnjačkim operaci­jam. Jedno od Kroulijevih uverenja bilo je i to da je u prošlom životu bio ser Edvard Keli. Bilo kako bilo. ali poslednji odlomak prikaza je u tom smislu prosvetljujući. jer se dotiče Kroulijevog golemog ega:

.. Zbog jedne stvari sebe najozbiljnije optužujem. a to je da je moj trening bio prejak u odnosu na moju sposobnost da primim duhovnu istinu. Kada sveti anđeli dođoše da bi me poučili velikim istinama, da nema greha. da duša prelazi iz kuće u kutu. da je Isus bio samo čovek. da Sveti Duh nije osoba, odbacio sam ih sve kao laži. Ah! Zar nisam žestoko platio zbog te moje greške? Ipak. inkarnacija nije promašena; ne samo da sam posti­gao stepen većeg adepta (adeptus major) već sam ostavio dovoljno tajnog znanja u raspoloživom obliku da me isto još dugo može voditi. Sada mi se to znanje ponovo vraća; uz malo sreće uskoro ću biti magister templi. samo kada bih se mogao otarasiti svoje gigantske ličnosti. (podvlačenje je moje - I. R). Možda ćete reći. uzgred. da ovo ne može biti prikaz knjige o mom starom majstoru. luckastom matorom čovi! Tačno tako; nikad nisam ne-

147

što ni mario za njega. On je tada bio samo običan tekst za moju propoved; a tako je i sada."

Edvard Keli

Tada mu je naloženo da se vrati u predsoblje. Tamo je trebalo dase oslobodi svih svojih ešarpi, medaljona i oznaka kojima je bio okićen. Bio je to divan simboličan akt - to zbacivanje sa sebe ponosa i taštine - ali, na žalost, samo simboličan. Kada je preuzeo kormilo reda Ordo Templi Orientis, nameran da samOinicijativno preformuliše stare nemačke rituale, Krouli se realnije uhvatio u koštac sa problemima ega. Tamo je kandidatima nalagano da skinu sa sebe ne samo odore i nakit, već i svu svoju odeću uopšte, kako bi se pred svojim kolegama pojavili sasvim nagi. To su trenuci kada ponos ustupa mesto stidu - jer malo je ljudskih bića koja su tako lepa da bi mogla izdržati pogled na svoje nago telo.

Pošto je najpre morao da klekne i pomoli se, a zatim da bude sproveden nazad u Hram. rečeno mu je:

"Ne misli, o ti kOji težiš, da ti je iskušenje poniženja koje si prošao određe­no samo zato da bi se izrugivali tvOjim osećanjima. Svaka takva namera nema nikakve veze s nama. Ali, namera je bila da ti ukažemo da se istinski mudar čovek samom sebi čini sićušnim, koliko god velika bila njegova postignuća u očima neznalice, kao i da su najviša intelektualna postignuća ništavna u OČima Gospoda univerzuma ... "

Ćim se podigao na noge. isti taj oficir upozorio ga je:

"Ne preziri tugu i ne potcenjuj patnju, jer oni podstiču srce ... Ne ogovaraj i ne rugaj se drugima. Ako ne možeš da pohvališ, nemoj ni da kudiš ... Dr­žite se zajedno i praštajte jedan drugom, kao što i Majstor govoraše,"

Trenutak preuzimanja zaveta bio je važan deo svakog rituala. No, za ovu priliku bilo je to još uzbudljivije iskustvo nego u ranijim ritualima, jer je isti bio osmišljen da razbije tu bednu fasadu intelektualizma i namesto nje izazo­ve duboku emotivnu reakciju. U Hramu, u pravcu zapada, stajaše veliki krst postavljen na uzdignuto postolje. Kroulija su, tiho i lagano, doveli pred to postolje, okrenuvši ga leđima krstu. Ruke su mu proturili kroz omče. a labavo uže vezali oko struka i stopala. Premda se u uputama kaže: "dva adepta stoje sa obe strane kandidata da ga podrže". i premda Virdžinija Mur prenaglašava ovaj deo rituala kako bi predstavila Jejtsovu veliku istrajnost i plemenitost njegovog duha. zaista nema potrebe za dramatikom. Kandidat je stajao na obema nogama, a ruke su mu bile ispružene sa strane. dok su ga u stvari po-

148

državale omče od konopca. Nakon invokacije anđeoske sile - Hua, recitovala se duga i ozbiljna svečana zakletva: "da možeš nevidljivu svoju ruku položiti na glavu ovog aspiranta kao potvrdu njegove obaveze."

Na kabalističkom Drvetu ima deset sefirota. U ovoj ceremoniji, obaveza je sadržavala deset tačaka, za svaku sefiru po jedna.

Manje-više integralno, sada ću navesti obavezu stepena adeptusa minora. a koja se preuzima na krstu. jer ta osnovna tema se pojavljuje iznova i iznova, mnogo puta tokom istorije. U nekoliko kritičnih perioda svog života, Krouli je sebe obavezivao dodatnim obavezama. koje su suštinski predstavljale po­novne izjave tog jednog zaveta, date radi specifičnih ciljeva i za specifične svrhe.

1. Keter. Ja, brat "Isusovo Srce ovijeno hitrom zmijom", deo Hristovog tela, na ovaj dan sebe duhovno obavezujem, kao što sam se sada fizički obavezao za Krst Stradanja.

2. Hokmah. Da ću u najvećoj mogućoj meri voditi čist i nesebičan život, i da ću se potvrditi kao veran i posvećen služitelj ovog Reda.

3. Binah. Da ću čuvati u tajnosti sve što je u vezi sa Redom i njegOVim Tajnim Znanjem. u čitavom svetu, kako od onoga koji je član spoljašnjeg reda Zlatne Zore tako i od neinicirane osobe, i da ću održavati Veo stroge tajnosti između Prvog i Drugog Reda.l

4. Hesed. Da ću potpomagati u najvećoj mogućoj meri autoritet vođa Reda ... 2

5. Geburah. Dalje, da ću izvoditi sve praktične radove povezane sa ovim Redom na mestu skrivenom i odvojenom od pogleda vanjskog i neupuće­nog sveta ...

6. Tifaret. Takođe obećavam i kunem se da ću se uz Božju Dozvolu, od ovog dana pa nadalje, posvetiti Velikom Delu - drugim rečima, da ću pro­čistiti i uzdići svoju duhovnu prirodu tako da ću. uz Božju Pomoć. moći da dostignem stanje više od ljudskog, te da ću se tako postepeno uzdići i sjediniti sa svojim Višim i Božanskim Genijem, a da. kada to budem ostvario, neću zloupotrebiti ogromnu moć što mi je poverena.

7. Necah. Takođe se svečano obavezujem da nikada .... neću srozati svo­je znanje praktične Magije da bih ga koristio u zle i sebične svrhe ....

8. Hod. Takođe obećavam da ću podržavati pristupanje članova oba pola u naš Red, na osnovu savršene jednakosti. i da ću uvek izražavati bratsku ljubav i strpljenje prema članovima čitavog Reda, a izbegavati kIe-

149

vetanje, tračarenje. širenje glasina i tužakanje. koji mogu dovesti do svađe i raskolničkog ponašanja.3 9. Jesod. Takode se obavezujem da ću se bez ičije pomoći poduhvatiti posla oko predmeta preporučenih za proučavanje u različitim praktičnim stepen ovi ma, od zelatora adept usa min ora do adepta adeptusa minom, II

suprotnom neka budem degradiran ponovo na stepen gospodara staza koje vode do Portala. 10. Malkut. Najzad. ako na mojim putovanjima sretnem stranca koji iz­javi da je pripadnik Reda Ruže i Krsta. pažljivo ću ga testirati pre nego što ga priznam za takvog. Takve su reči ove moje Obaveze u stepenu adeptusa minora. na šta dajem svoju Teč u prisustvu Božanskog Jednog, kao i Ve­likog Anđela Osvete Hua. i ako pritom ne uspem, neka moja Ruža bude rastavljena u delove, a moja magijska moć nestane.

Imajući ovaj zavet na umu. razmatranje njegovog takozvanog Abrameli­novog zaveta, kao i zaveta koji je kasnije preuzeo u Meksiku kako bi sledio trening koncentracije Oskara Ekenštajna, ukazaće nam na izvor njihovog po­rekla. To su naredni primeri teme fundamentalne za naše proučavanje Krou­lija - a to je da se celokupna njegovo delo. na ovaj ili onaj način, oslanja na program rada dat u Zlatnoj Zori. Celokupna njegovo delo je direktan nastavak tradicije Zlatne Zore

Još uvek žrtvovan na Krstu, on odjednom opazi Drugog Adepta, koji izva­di svoj bodež iz korica. Tim bodežom. pošto ga je najpre umočio u vino u putiru, Adept iser ta stigmate Hrista - na čelu: "Troje svedoči na Nebesima; Otac. Reč i Sveti Duh. i to troje su Jedno ... ", zatim stopalima: "Troje svedoči na zemlji; Duh, Voda i Krv, i to troje slažu se u Jednom" desno; ruci: "Ako niste rođeni od vode i Duha, ne možete ući u Kraljevstvo Nebesko ... " i levoj ruci: "Ako ste raspeti sa Hriston1. takođe ćete vladati s Njim."

Nakon preuzimanja Obaveze skinuli su ga sa Krsta. Zatim mu je ispri­čana istorija Rozenkrojeerskog Reda. uveliko izvedena iz srednjovekovnog spisa "Fama Fraternitatis". U njemu je dat metod u haosu i metod u redu, što je Krouliju bilo prilično poznato. On se već bio upoznao sa starim Rozen­krojcerskim kJasicima i osnovama ceremonije, jer je donekJe već bio usvojio uputstva, proučivši ih mnogo pre nego što je došao u Pariz.

Dok je drugi adept govorio: "Kada je tabla bila nasilno istrgnuta, za so­bom je povuk1a jedan oveći kamen kOji tada delimično otkri tajna vrata," on povuče tamnu zavesu koja olkri prolaz do Grobnice. U tom času, drugi oficir naredi Krauliju da sačeka napolju, II predsoblju. Time je trebalo omogućiti otvaranje Grobnice i pripremu glavnog adepta. u ovom slučaju - Metersa, On

150

je dotad mirno sedeo skriven u Grobnici, pažljivo slušajući prvi deo ceremo­nije. I ako je on delao u skladu sa uputama koje je sam bio napisao, radio je to umnogome koristeći svoju izvežbanu imaginaciju - prizivao je u Hram i u Grobnicu sva bića i sile koje su odgovarale tom stepenu.

Kada se Krouli povukao iz Hrama, Meters se pozabavio pastosom Kristija­na Rozenkrojea. Pastos je u stvari predstavljao oveći drveni sanduk, odnosno mrtvački kovčeg, blještavo obojen različitim slikarijama i simbolima. Bio je postavljen u središte Grobnice, čiji je oblik bio u vidu sedmostrane komore. Na svakoj strani bili su iscrtani simboli koji su predstavljali sefirote, plane­te i alhemijske principe u blještavim bojama, zajedno sa njihovim sjajnim komplementirna. To mora da se vidi da bi se zaista razumelo. Pre toga je bio u pastosu, a sada je mali okrugli sto - oltar, bio postavljen povrh njega, tako da su se na prvi pogled mogli videti samo instrumenti položeni na oltaru. Na kružnom oltaru bili su urezani odlomci liturgijskog teksta, čije je značenje nekada bilo namenjeno Rozenkrojcu:

''A.G.R.e. - Ad Gloriam Roseae Crucis

A.e.R.G. - Ad Crucis Roseae Gloriam."

Hoc Universi Compendium Unius Mihi Sepulchrum Fed - U Slavu Ružinog Krsta izgradili ovaj Grob za sebe, kao sažet rezime univerzalnog jedinstva."

Unutar sledećeg kruga pisalo je: "Yeheshua mihi omnia - Isus je za mene sve". U samom središtu su bile predstavljene četiri kerubinske životinje iz vi­zije proroka ]ezekilja, uz koje su bile druge dodatne rečenice.

Nakon toga je ponovo sledila molitva ili priziv (u Zlatnoj Zori je bilo dosta vrlo lepih priziva), a iza toga je aspirant nanovo bio obeležen stigma­tama. Zatim mu je naloženo da, dok je držao krst obema rukama, izgovori sledeće reči: "U ime i pomoću ovog Znaka, zahtevam da se Pastos našeg Utemeljitelja otvori. jer Krst Ruže je ime moje pobede." Dva oficira odgu­raše kružni oltar, otvoriše pokrov - i gle! Tamo Meters, sklopljenih OČiju, odeven u svoje blještave ceremonijalne regalije, započe da recituje drama­tičnim tonom:

"Sahranjen tim Svetlom u mističnoj smrti, uzdignut ponovo u mističnom uskrsnuću. očišćen i osvećen kroz njega, našeg Majstora, O brate RUŽinog Krsta. Kao i on, o adepti svih vremena, i vi ste prošli stradanje. Kao i on, i vi ste trpeU patnju. Kroz bedu. mučenje i smrt prošli ste. Ali oni behu pročišćenje zlata. U alembiku tvoga srca, kroz atanor muke, traga; za Is­tinskim Kamenom Mudrosti."

ISI

Usled ila je dramska razrnena skiptara i drugih ceremonijainih oruđa kako bi se olakšalo prepoznavanje kandidata, a zatim je Krauliju ponovo rečeno da napusti Grobnicu da bi se izvela finalna tačka Rituala. Ali pre nego što je izveden van. opet je usledio pasus prožet duhovnom dijalektikom koja pro· vejava kroz sve faze Reda:

.. Zatvori sada ovaj grob. o ti koji težiš, prekrsti svoje ruke na grudima, u svoju desnu ruku uzmi kuku milosti a u levu bič strogosti. simbole onih večnih sila na kojima ravnoteža univerzuma počiva; onih sila u čijem po· mirenju je Ključ Života, čije odvajanje znači zlo i smrt..,"

Dramski ritual ovakvog tipa izaziva neku vrstu identifikacije. Tu se radi o mističnom pričešću. Ako su i sve druge stvari jednako prisutne - iskrenost, pri· prema, senzitivnost i aktivna, umetnička imaginacija - kandidat mora imati doživljaj kao da ga ritual snažno nosi. Tu uistinu nije potreban nikakav po· seban svestan napor s njegove strane# Ako su oficiri vešti u svojim kretnjama i govorima, ako je ritual valjano napisan i kandidat spreman za iluminaciju, on mora odbaciti svoju uobičajenu ličnost i prihvatiti neki sasvim drugačiji način funkcionisanja. Sve ovo deluje tako kao da je uobičajeni okvir uma. ono što Vilhelm Rajh naziva karakterni oklop. trenutno zbačen i osoba počinje da funkcioniše na drugom nivou svesti. Ovaj oklop nije ništa drugo do sveukup· na mreža psihoanalitičkih odbrambenih mehanizama organizovanih tako da obrazuju kognitivni sistem. osmišljen da brani ranjivi um. <:eremonija (pri­vremeno ili ne) slama tu mrežu. ostavljajući ranjivi um potpuno otvorenim za uticaje sa višeg plana.

Mladi Krouli - naglašene pesničke prirode, i kao takav izrazito senzitivan - bio je duboko tronut kada je video Metersa, koji ne beše više u Grobnici. već stajaše na Istoku. ispruženih ruku, recitujući odlomke iz Biblije, isprepletene izrazima iz drugih svetih knjiga.

•

.. Ja sam vaskrsenje i život. Onaj koji veruje u mene ako i umre, živeće. I svaki koji živi i veruje u mene neće umreti za vijek vijekova .... Ja sam Prvi. i ja sam Poslednji. Ja sam Onaj koji živi a koji je bio mrtav, i gledajte! Ja sam zanavek živ, i čuvam ključeve od Pakla i od Smrti..."

Oba preostala oficira klečala su sa zapadne strane od oltara, zajedno sa Kroulijem, dok je Meters nastavljao:

.. Ali ja znam da moj Spasitelj živi. i da će On biti tu poslednjeg dana na zemlji. Ja sam Put, Istina i Život. Niko ne dolazi Ocu osim kroz mene. Ja sam Pročišćen. Ja sam prošao kroz Kapiju Tame na Svetlo. Borio sam se na

152

Zemlji u ime Dobra. Upotpunio sam svoje Delo. Ušao sam u Nevidljivo. Ja sam Sunce na izlasku. Prošao sam čas oblaka i čas noći. Ja sam Amoun, Skriveni, Onaj koji začinje Dan ... "

Sledeći marljivo priziv .. Neka se Blistava Svetlost Božanskog Duha spusti", Krouli najzad bi potvrđen kao adeptus minor u Redu. Zamoljen je da ustane, ovog puta stojeći na sopstvenim nogama. Sva tri oficira tada uzeše direktno učešće, dodirujući ga svojim skiptarima, izgovarajući pritom:

.. Neka tvoj um bude otvoren za više. Neka tvoje srce bude središte Svetla. Neka tvoje telo bude Hram Ružinog Krsta."

Suštinski, to je bio kraj ceremonije, iako su usledila još neka tehnička i pe­dagoška razmatranja, koja su, sa dramske tačke gledišta, bila anti-k.1imaksna.

Kakav god da je bio efekat ovog rituala na njega - a mi znamo da je on bio značajan - veliki deo njegove poezije napisane posle ovog datuma obrađivao je sve ove teme veoma ozbiljno. Tako na primer, među naslovima njegovih knjiga objavljenih nedugo posle inicijacije nalazi se i .. Misterije, lirske i dram­ske" (Mysteries, Lyricaf and Dramatic), 1898. godine, gde nalazimo proročki sonet pod naslovom Perdurabo:

Od čovečanstva izgnan! I sveže pahulje snega Toplije su od ljudskih srdaca. Moj um, uzbuđen U tamne oblike usamljeničke misli sažet Sto voli i saoseća, ali ne budi ljubav niti sažaljenje. Kakvu boku Ima ova čudna osama, koja pojača Samouniženje i Sudbine bič! Ni zmije pakla nemaju tako otrovan zub! Od drugih ljudi niži nisam - osećam Suviše snažno. Ipak, moje mesto nije negde gore Premda to imam - Ljubav postojanu U svakoj pori svojoj. Raspet sam Sam, na usamljenom grebenu od čelika, Na muke stavljen, prognani a ipak - ustrajaću .

•

.. Hram Svetog Duha" (The Temple of the Holy Ghost), objavljen 1901. go­dine, još preciznije iznosi na videlo uticaj Zlatne Zore. U "Neofitu" (The Ne­ophyte), on piše:

Eto, ovde sam. Moje obrvI' u molitvi svijenu SUi

KleČim već pred Kapijom Zore;

153

I dodah, mada nesvesno, U dubinu svetilišta. Moja nada se napaja Sa izvora dubljih od samog mora. Da, ja sam došao, tamo, barem mišljah tako U čisto Prisustvo Trojstva Sto je izvan svih Bogova. I sada znam Kakva me to duhovna Svetlost vuče Više, ka njenoj padajućoj slavi. U duši svojoj Osećam Proieće, sveobuhvatnu Zoru, Što hita sa buđenjem mojim. Tu. iza cilja, Veo jc raskinut! Da: neka Veo bude strgnut.

Još jednom, u "Evokaciji" (The Evocation), dugačkoj poerni koja poka­zuje direktan uticaj praktičnog magijskog rada sa Alanom Benetom, čitamo sledeće:

Moja leva ruka ište lamen. Jednom još Bez straha, suočen sa užasnim obličjem preda mnom, Nezastrašen, izgovaram njegovo Ime. Moj drhtavi um Vibrira tu Reč Moći. Klikćem svom snagom: .. Na kolena. ti koji nastanjuješ Tamu. obožavaj me! Ja sam tvoj Gospodar. i Bog tvoj! Gledaj Rubinovu Ružu i Krst od Zlata."

•

Ima još jedan sonet, Ruža i Krst (The Rose and the Cross):

Iz kipućeg kotla mOjih vapaja. Gde slatko i slano i gorčinu ja odbacih; Gde se čarobna muzika sa mog jezika spusti, I gde u lanac vezah čudesne arhipelage palih zvezda; Gde divlja strast prostruja Neobičnim bitumenom; gde međ' Užarenim potpurijem melodija neispevana O savršenoj ljubavl minu: eto tu se rodi Mistična Ruža.

BezbrOj njenili latica podeljenog svetla; Njeni listovi zračećeg smaragda;

Njeno ognjeno srce, poput rubina crveno. Na mig Uzdigoh srce svoje Bogu i kriknuh:

Kako ću ubrati ovaj san o želji svojoj? I gle! gde se to uobliči Krst Vatre!

1.4

Četvrto poglavlje ove knjige zove se "Najsvetiji među svetima" (The Holy of Holies). Ovde se nižu pesma za pesmom, sve mistične po svom značen­ju. Kada su godinama nakon toga te pesme ponovo štampane u njegovim "Sabranim delima" (TIle Collected Works), izdavač ih je propratio svojim ko­mentarima. Te zabeleške same po sebi predstavljaju mistično znanje, poka­zUjući do kog stepena je Krouli bio prihvatio simboliku i učenje Reda, i s kakvom lakoćom su oni tekli njegovim stvaralaštvom. Jedna od tih pesama, "Palata Sveta" (The Pallace of the World), opširno opisuje terajući ritual Pen­tagrama, uz koji je dodata i napomena, nesumnjivo Kraulijeva: "Oni koji ovaj ritual smatraju samo sredstvom za prizivanje ili teranj e duhova, nisu nimalo dostojni njegovog posedovanja. Pravilno shvaćen, on predstavlja Medicinu Metala i Kamen Mudrosti."

"Atanor" (The Athanor) pokazuje u kom obimu je stepen 5=6 delovao na njegovu dušu. Ova tema je jedna od onih koja prožima svaki delić njegovog kasnijeg opusa:

Jer duhovni život, ljubav i svetlost Penju se klimavim lestvama naše raznorodne vere; Strme i surove lestve, što rugaju se snazi heroja, Odbacuju mudre i razbijaju velike. Ipak, sa najviše krune ne pada behar, Sem jednog, što u Pakao donosi spas.

O anđele moje duhovne žudnje! O svetli majstore srebrnih stopa! O strasna ružo beskrajnog belog ognja! O krstu žrtve gorko-slatki! O dugokrili, sa zvezdom na čelu, istinski gospode! O mistični nosioče plamtećeg mača!

O dopola skriveno čelo, o vizionarska zvezdo Viđena u miomirisnim povetarcima sa Istoka! O !jubavniče moje duše, o avataru Sve-jednog, o mistični Prvosvešteniče! O ti pred čijim očima moje slabašne oči ne izdržavaju, Prekrasni čuvaru Svetog Grala!

"Tmhojzer" (Tannhauser). "Argonauti" (Argonauts) i "Orfej " (Orpheu,) su dugačke epske pesme, zamorne kada se uzmu u celini, mada sadrže mnoge suptilne i ljubavne pesme, pO�fIemene božanski nadahnute stihove i - ono što sve to nekako prožima - uticaj Zlatne Zore.

155

U .. Proročištima " (Orades) opet ima mnogo naslova koji odražavaju prak· tičnu povezanost sa magičkim formulama koje su mu date u Redu. Jedan od njih je .. Priziv" (The Invocation). Ova pesma je. uzgred. izabrana i uvrštena u "Oksfordsku knjigu engleske mistične poezije" (The Oxford Book of English Mystical Verse). Fusnota koja joj je priključena u "Sabranim Delima" navodi sledeće: "Prepevana sa rukopisa zvanog Sin Sina u Z-2." Z-2 je bio ruko· pis sa magičkim formulama koji su dobijali napredni članovi stepena zelator adeptus minor u hermetičkom Redu Zlatne Zore. Kada nešto kasnije budem govorio o meksičkoj epizodi. vratiću se tom rukopisu.

o sopstva Božansko! O moj Livući Gospode! Plamenu samosjajni. stvoren s one strane! Božanstvo neokaljano! Hitri jeziku ognja, Raspaljen od te neizmerne svetlosti Bezgranični, postojani. Izađi, Moj Bože, moj ljubavniče, duše mog srca, Srce moje duše, bela devico Praskozorja, Kraljice moja sveg savršenstva, izađi ti Iz tvog staništa s one strane gde je Tišina Pred mene, zatočenika, mene, smrtnika, Zatočenog u ovom telu; istupi. kažem, pred mene, Iniciraj moju razbuđenu dušu; primakni se I neka slava tvoje Božanstvenosti zablista Kroz sve sjajne etere vazduha Sve do zemlje. do tvoje stopice; k meni Koji pomoću ovih svetih priziva privlačim Sveti uticaj u sebe Da ojačam i pročistim svoju volju I svetu težnju za tvojim Življenjem. Oslobodi me i posveti dok moje srce U svojoj vatri ne progori i same granice vela. I ne raskine ga na sam čas žrtvovanja Da čak i tajni stub što stoji usred Učini se vid1jivim ...

O ti. lice Zvezdane svetlosti, I krunisani dijamantu mog sopstva i duše. Ti Kraljevski Anđelu moje Više Volje, Stvori u mom duhu još suptilniju vatru Boga, da mogu bolje razumeti Svetu čistotu tvoje božanske Suštine! O Kraljice, O Boginjo mog života,

156

Svetlosti nestvorena, svetlucava iskro Sve-sopstva! O sveta, sveta Nevesto Moje najbožanskije misli, priđi! Priđi, zovem te, I pojavi se pred tvojim obožavateljem U još blistavijem sjaju munje!..

Jer ja te prizivam svetim ritualima I tajnim rečima večne moći: Letećim simbolom Zlatne Zore I svim njenim obećanjima, Krstom Ognja, I Blistavim Simbolom: Ružom I Krstom Luči i Života, svetim Ankom, Rubinovom Ružom i Zlatnim Krstom. Svim ovim kažem ti: Priđi! Moja sveta Nevesto, I sjedini me sa tvojom obilnim zrakom Iz ogromnog okeana neispoljenog Bezgranično Ništavilo Svetla Zračeće, u Isusu ispoljena, II prostoru, Uravnoteženo, nad svetom Prosvetljeno Belim Nebeskim Zrakom Sto prodire kroz crveni Kalvarijski Krst: Priđi Moje stvarno Sopstva! Priđi, o divni, Umotani u slavu $vetilišta Iz kojeg te prizivah: Priđi mi, I prožmi čitavo moje biće, dok se moje lice Ne ozari svetlom, i dok moje čelo Ne zasija tvojim zvezdanim simbolom, dok moj glas Ne dostigne Neizrecivo: Priđi, kažem I učini da se sjedinim s tobom; da svi mOji putevi Mogu zablistati tvojim svetim uticajem, Da budem dostojan kada stignem do kraja Da se žrtvujem pred Svece ... . ... . . . . . . ... ... O ti, svetlom zvezda krunisan! Sa krilima od smaragda Prostranijim od Nebesa! O ti još dublja plaveti Bezdana vode! O ti plamenu Šlo se razli vaš po svim špiljama noći Jezici što iskaču iz neizmernog Uvis, kroz sjajne planine neispoljene Do neizrecivog! O Zlatno Sunce! Vibrirajuća slavo mog višeg sopstva! Cuh tvoj glas kako odjekuje u Bezdanu: .. Ja sam jedino biće u dnu

157

Tame: neka se uzdignem i ovijem oko sebe Da zakoračim stazom Tmine: čak i tada Mogu dostići svetlost. Jer iz Bezdana Dodoh, pre mog rođenja; iz onih mračnih dvorana I tišine primal nog sna! A on, Glas Doba, odgovori mi i reče: Gledaj ! Jer ja sam On koji obraZUje U Tami! Dete Zemlje! Svetlo doista zrači U tami, ali tama ne može razumeti Nikakve zrake tvog nadahnjujućeg svetla!" • • • • • • • • • • • • • • • • •

Ne ostavljaj me samog, O Sveti Duše! Dođi da me oživiš, Da me prikažeš i učiniš vidljivim, Mene, Ozirisa, u svetu jadikovki; da se Uspnem na Krst Stradanja I da se žrtvujem, da prizovem sav ljudski rod I svaki zametak materije koji ima života u sebi, I nakon mene, u neizrecivu slavu Kraljevstva Svetlosti! O sveta, sveta Kraljice! Neka me tvoja široka Krila zaklone!

To sam ja, Uskrsnuće i Život! Pomiritelj Svetlosti i Tame. Ja sam Spasitelj smrtnih stvari. Ja sam Sila u Materiji ispoljena. Ja sam Božanstvo u mesu ispoljeno. Stojim na vrhu, među Svetima. Ja sam kroz patnju svepročišćen. Svesavršen u mističnoj žrtvi, I u znanju svog Sopstva Sjedinjen sa Večnim Bogovima Života. Uzvišen kroz Patnju Iskušenja je Moje Ime. Osloboditelj Materije je Moje Ime. la sam Isusovo Srce obavijeno Hitrom Zmijom! Ja, Ozirisom učinjen Stojim u ovoj dvorani Dvostruke Istine i kažem: Svet si Ti, Gospode Univerzuma! Svet si Ti, koga Priroda nije rodila! Svet si Ti, O ti Ogromno i Moćno Jedno! O Gospode Tame i O Gospode Svetla! . ...........

158

Vidim Tamu kako pada kao munja što pada! Posmatram Vekove kao protok bujice Tu, pored mene: i kao odeću stresam sa sebe pripijene haljine Vremena. Moje boravište je utvrđeno u bezdanu, s one strane Zvezda i Sunaca. JA JESAM, Uskrsnuće i Život! ............

U četvrtom 'delu "Orfeja", on je koristio veliki deo mističnih učenja Istoka, uporedo sa onima iz Zlatne Zore. Neki od slobodnih prevoda, odlomaka iz Egipatske "Knjige Mrtvih'� veoma su dobro urađen i, kao na primer ovaj:

Jer ja sam Juče i jesam Danas, i sutra, rođen Sada i opet, na vrhu, na vrhu, Putujući na Dijaninom golom rogu! Ja sam Duša što stvara Bogove, i sve Rođake Daha. Dolazim iz grada osame; Rođen sam U Kuti Smrti. Zdravo da ste! Vi sokolovi blizanci što boravite na visovima I motrite na univerzum! Vi što gledate nosila Gospoda! Što ga nose dalje, vesnici Mira U Kući gneva, Sluge onoga kaji će doći U zoru. obojenu raznobojnim svet1ima Penjući se sa Severa, Svetilišta nebeskih visina!

On je u meni, a ja sam u Njemu! Moje je kristalno zračenje Što ispunjava eter do kraja U kome sve zvezde j sunca plešu. Lep sam i radostan I veselim se u ovom zlatnom danu. Ja sam duh u svilu odeven Što putuje vatrenim putem. Pobegao sam od Onoga. čije oči Sklapaju se s večeri. i što prepredeno odvlači u Kuću greške: Ja sam naoružan! Ja sam naoružan! Ja sam jak! Ja sam jak! Napredujem: protivnički rogovi

159

-

Tajanstvenih neprijatelja svoju strast Uzalud rasipaju: moja pesma njihov bes odbijaj Oni tonu, puze po prašini. Pozdrav tebi, samostvoreni Gospode Noći! Nedokučivi i beskonačni! Neka Orfej otputuje da vidi Taj Disk II miru i pobedi! Neka obožava sjajni vid, Zračenje Neba Nue, Neka uzleti poput ptice, okupan svetlom, Nek' probije daleku večnu plavet! ........

NAPOMENE

1. Ovo je lačka koju je Alen Benet otvoreno prekršio, postajući Krou1ijev učitelj pre nego �to je ovaj bio formalno uveden II Drugi red.

2. Oni koji su izbacili Metersa očito su prekršili svoje zavele o ovom posebnom slučaju - kao što je to i Krouli.

3. Mnogi od londonskih adepata nesumnjivo !iU narušili ovu tačku Zaveta.

160

TREĆI DEO: MAGIČAR

Stoga, O Ananda, budite svetiljke jedni drugima. Budite pribežište jedni dru­gima. Ne priklanjajte se spoljašnjem. Držite se čvrsto istine kao svetiljke. Ne

tražite pribežište bilo gde izvan vas samih.

Buda

•

MEKS IKO

Alister Krauli kročio je na pozornicu. Inicijacija II stepen 5=6 definitivl1? je označila njegov ulazak II Drugi red. Sada je bio adept! Ipak, on je znao

da je tek na platou. Alen je otputovao za Cejlon, što zbog svog zdravstvenog stanja. što zbog svog interesovanja za budizam i jogu.

Verovatno se II Kroulijevom srcu tada otvorila velika praznina. U svojim dnevnicima retko kad spominje svoj odnos sa Džonsom II to vreme; kakav god da je bio taj odnos, nije ga puno obavezivao da ostane II Engleskoj. Čim je izbila pobuna II redu Zlatne zore, napustio je Bolesk.in, odustavši od Abra­melinove operacije, koju je upravo krenuo da izvodi kako bi ponudio svoje usluge Metersu. Nije imalo puno smisla ići ponovo na sever.

U uobičajenim okolnostima. procedura za novoiniciranog adeptusa mino­ra nalagala je nalaženje odgovarajućeg smeštaja radi započinjanja ozbiljnog istraživanja, koje je podrazumevalo veoma naporan rad. Svaki novopečeni inicijant tog stepena dobijao je studijski vodič, II kome su detaljno bile iz­ložene sve faze praktičnog rada koji je trebalo da obavi. Uz koncentrisan na­por i obUje slobodnog vremena, taj posao je mogao da se obavi možda za pet godina. premda bi za većinu ljudi, rekao bih. tu bilo dovoljno materijala za čitav život.

Međutim, valj a imati na umu da je Krouli najveći deo svog posla do­vršio za vreme naukovanja kod Alena. On je posedovao neograničenu energijU. tako da je mogao posvetiti najveći deo svog vremena svakom i najsitnijem detalju i posliću koji je Veliko Delo iziskivalo. Novac za nje­ga nije bio nikakav problem; tu je bilo njegovo pozamašno nasledstvo. pa tako nikakve teškoće nisu stajale na putu njegovim skladnim naporima da zaokruži delo. Krajem te godine. još mnogo toga je ostalo da uradi - da bi postao adept II korišćenju praktičnih magičkih metoda Reda. On je bio

163

prilično voljan da nastavi dalje i dovrši dodeljeni mu zadatak, ali - nekakav nemir se uselio II njegovu dušu. Mnogo toga je počelo da se dešava, i ništa ga više nije držalo II Boleskinu, gde je trebalo da dovrši zadatak koji mu je inicijacijom postavljen.

Kada je bio II Parizu radi svoje inicijacije, susreo je tamo neke prijatelje MekGregora Metersa. koji su se upravo vratili sa putovanja II Meksiku. Njihov opis te zemlje zaintrigirao ga je. Tamo je bilo nekih visokih planina koje je mogao osvojiti. Klima mu se učinila dovoljno toplom i sunčanom. A ljudi. rekoše mu, bili su prisni i opušteni. Sve to I11U je izgledalo drugačije od jur· njave za površnim vrednostima karakterističnim za njegovu rodnu Englesku. Pa zašto onda i sam ne bi otišao tamo?

Po dogovoru je u Meksiku. radi zajedničkog planinarenja, trebalo da mu se pridruži jedan stari prijatelj. Oprostio se sa Engleskom i ukrcao na brod do Njujorka.

Pre nego što se opširnije pozabavim meksičkom epizodom njegovog ži­vota, hteo bih najpre da spomenem dve bitne stvari. Postoji vodič za stepen adeptusa minora, koji bih ovde želeo iscrpnije da citiram, kako bi odmah po­stalo jasno da se tu ne radi nekakvom okultnom diJetantizmu, već o ozbiljnoj posvećenosti i reorganizovanju unutrašnjeg života, na šta je Krauli veoma oZbiljno prionuo. Druga epizoda opisuje način na koji mu je pošlo za rukom da pomogne Alenu Benetu da se preseli u topliju klimu Istoka, spašavajući mu na taj način život.

Kao što je ranije spomenuto, Krouli je nasledio znatno bogatstvo. Mogao je lako da ponudi Alenu dovoljno novca za put u Cejlon. On to nije učinio. Nema puno smisla ulaziti u diskusiju zašlo on to nije hteo.

Krouli i Džouns latili su se posla da pomognu Alenu zaobilaznim putem; odlučili su da izvedu jednu magijsku operaciju. Namerili su da "prizovu u vidljivi oblik" jedno od "bića" opisanih u "Goeciji " (Goetia). srednjovekov­nom udžbeniku magije. Krouli je bio upoznat sa latinskim rukopisom tog teksta, jer je isplatio Metersu izvesnu količinu novca da ga prevede na en­gleski. U toj knjizi nalazio se opis entiteta po imenu Buer, opisanog kao što sledi: "Pojavljuje se u Streicu, i takav je njegov oblik kada je Sunce tamo. On podučava filosofiju, moralnu kao i prirodnu, te logičku veštinu, a takođe i osobine svih biljaka i raSlinja. On isceJjuje sve bolesti u čoveku, i šalje dobre Familijare." Prema drugoj klasifikaciji, njime vlada Merkur, bog Eskulapa, Bog iseelitelj .

Bilo kako bilo, ceremonija evokacije je uskoro obavljena. Odlomak.Krouli­jevog opisa te ceremonije. izveden iz Magike bez suza (Magick Without Tears). krajnje je zanimljiv:

164

.. Bio sam sasvim budan, uzbuđen, i oštro promatrao.

Hram je bio dimenzija približno 16 stopa sa 8 i 12 stopa visok. Mali ol­tar u vidu .. dvostruke kocke" od akacije bio je u centru kruga; van ovoga nalazio se trougao li kome je trebalo da se pojavi demon. Soba je bila ispu­njena gustim dimom insensa ...

Kako se ceremonija odvijala, postali smo svesni da dim nije bio jednake gustine u sobi, već je težio da bude neprozirno gust u nekim njenim delo­vima, a skoro providan II drugim. Ovaj efekat ceremonije je bio dovoljno OČigledan da bi se pripisao dejstvu promaje ili našim kretnjama. Za tren oka dim se još više skupi, sve dok nije postao nalik na stub dima koji se izdiže iz trougla, ostavljajući ostali deo sobe praktično čistim.

Najzad, na vrhuncu rituala - u jeku 'snažnijeg i još moćnijeg prizivanja' - obojica spazismo, prilično nejasno, ali ipak bez sumnje, delove sasvim određene figure. Konkretno, imala je šlem, nagoveštavajući Atinu (ili, o užasa! Britaniju!), deo tunike ili kraće antičke odeće i vrlo solidnu obuću. (Setih se 'dobrih grčkih štitnika za potkolenice'). Ovo je bilo veoma dale­ko od zadovoljavajućeg; uz to ni u kom pogledu nije odgovaralo prikazu Buera, kako je opisan u Goeciji. Do kraja je postajalo još gore; nesumnji­vo, sam prizor duha je sasvim narušio našu koncentraciju. (Tu bi trening joge mogao da pomogne našoj Magici). Od tog trenutka sve je izbledela. Nismo mogli da povratimo entuzijazam neophodan da istrajemo. Odlu­čili smo da je dosta za taj dan, uradili teranja, zatvorili hram i otišli na spavanje podvijenog repa.

(Pa ipak, sa zdravorazumske tačke gledišta. Operacija je doživela sjajan uspeh. 'Čudesne' stvari počele su da se dešavaju; na jedan ili drugi način, Al�nu su se vrata otvorila i on je mogao da se preseli u manje vlažnu i hladnu klimu; a cilj naše operacije bio je u potpunosti ostvaren)."

Toliko o samoj ceremoniji. Dalje se sve odvijalo na planu međuljudskih odnosa. Izgleda da se Krouli prisetio svoje stare ljubavi, devojke čiji muž je bio u Indiji. rekavši joj da ima priliku da izvrši potpuno nesebično, neobavez­no delo. Zamolio ju je za određenu sumu novca, sa zagonetnim objašnjen­jem: .. Imam privatnih razloga što ne želim da dam svoj novac II ovom sluča­ju." Ona se složila i ustupila mu traženu svotu novca, Ovo je, sasvim sigurno, Krauli prosledio Alenu (koji očito ništa nije mogao znati o tome), pa se ovaj, zahvaljujući tome, ukrcao na parobrod i otplovio za Cejlon.

Sajmonds je ovaj slučaj predstavio na sledeći način: "više od dvadeset go­dina kasnije, kada je Kroulijevo ime postalo poznato u svetu, ovaj događaj je objavljen u .. Sandej ekspresu ". O događaju je obaveštena policija, 1900. godi-

, 165

ne, kada je ukrao 200 funti od udovice sa kojom je zajedno stanovao; ta žena je, međutim, odbila da ga lUŽi."

Sajmonds dalje ustvrđuje da je to bilo baš te godine, pošto je Krouli tada vozom otputovao za Škotsku, nakon što je prethodno Alen napustio Engles­ku, otputovavši na Istok.

No, ovde ima nekoliko činjenica koje valja razmotriti. Džon Bul. engleski nedeljni magazin, koga je uređivao Horado Botom­

li (Horatio Bottomly), imao je dugu tradiciju ugađanja licemernoj engleskoj javnosti, štampajući sočne skandalozne priče o Krouliju. Na kraju je taj isti Botomli bio osuđen na sedam godina robije zbog varanja iste te javnosti.

Časopis .. Ogledalo" (The Looking Glass), u izdanju g-dina F. De Venda Fentona (de Wend Fenton), takođe se zabavljao istom vrstom ocrnjivanja i klevetanja Kroulija. Uskoro je Fenton bio uhapšen i osuđen velikom globom zbog širenja pornografije preko pisama.

Ne znam šta se dogodilo sa Džejmsom Daglasom Uames Douglas), koji je napisao nekoliko prostačkih članaka u "Sandej ekspresu " u kojima bespo­štedno ocrnjuje Kroulija. Ne bi me iznenadilo da se i njemu, kao i gore pome­nutima. sve to obilo o glavu.

Šta onda da kažemo o Sajmondsovom opiSU? Krouli je bio krajnje velikodušan prema Alenu. Ovaj potonji je, obrvan

finansijskim teškoćama. došao da živi s njim i zadržao se više od godinu da­na, dok je Krouli plaćao sve njegove račune bez ijedne reči. Njihov odnos je bio neobično blizak. Znam da je Alen bio jedan od retkih ljudi koje Krouli nijedan jedini put u životu nije zajedljiVO napao. Bio je spreman da učini sve da pomogne Alenu. Ma kakvi bili njegOVi motivi zbog kojih nije hteo da pozajmi Alenu novac da ode na Istok, duboko sumnjam u istinitost priče o krađi novca od svoje bivše drage.

A ne verujem ni da je bio naivčina. Uostalom, moj odnos prema Krou­liju nije nalik na slepo obožavanje junaka. Kako sam i ranije spomenuo, taj čovek je znao da bude veoma zajedljiv i okrutan. Moralna odgovornost za njega nije bila od velikog značaja. Ne bi me ni najmanje iznenadilo da se bavio ucenama, kao što tvrdi Kernel. Bio je sasvim sposoban za to kao i za mnoge druge stvari pored toga. No gornji opis slučaja krađe novca ne zvuči mi istinito.

Neka mi bude dopušteno da ponovo istaknem paradoksalnu narav tog čo­veka Kroulija. On nije bio .. svetac" u konvencionalnom, prozaičnom smislu reči, ma koliko se to činilo istinito na nekom drugom nivou. Na kraju, i sam sam imao jedno negativno iskustvo sa njim, gde je on pokazao krajnje bedne crte svog karaktera. Događaj je opisan u prvom poglavlju.

166

Alen je otišao na Istok. To je bila primarna stvar za Kroulija. Da li je no· vac došao indirektno, evokacijom Buera, ili direktno, preko bivše ljubavnice, željeni rezultat bio je isti.

Vodič Zlatne Zore koji se odnosio na njegov stepen sadržavao je neposre· dan zadatak s kojim je trebalo da se suoči. Alen ga je uveo u osnove magijskog rada, tako da je mogao da nastavi sa praksama bez njegove pomoći. Bilo je tu dovoljno posla za duži period.

1. Prvi i Drugi deo. A. Uvodni deo. Većinu ovog rada činio je materijal za studiranje. Student je imao obavezu da prouči, na intelektualan način, obavezu stepena 5=6, ritual tog stepena, kabalistička Drvo života u svim bojama (ovde nazvano Minutum Mundum), i spis o umeću crtanja sigila iz Ruže. Osim toga, rituale heksagrama i pentagrama, osnovne alate cere· monijalnog rada.

2. Prvi i Drugi deo. B. Instrumenti. Dokumenti koji opisuju izradu i ce· remonijaino posvećivanje Lotosovog štapa, lamena Ružinog krsta, mača i četiri elementaina oruđa; ispit u vezi opisanih instrumenata, i priprema za ulogu Prvosveštenika U Hramu, za vreme faktičkog posvećenja.

3. Prvi i Drugi deo. G. Formule neofita. Ovde se inicijat pozivao na iser· pno proučavanje rituala neofita, njegovog simbolizma i praktičnih for· mula, koji Prvosvešteniku daju opis načina uređenja astralnog hrama i relativne položaje božanskih obličja u njemu, pri čemu on mora kadar da demonstrira sposobnost za izgradnju svih potrebnih božanskih obličja, zajedno sa odgovarajućim vibratornim imenima.

4. Prvi i Drugi deo. C. Medljumstvo. Jedna od najvažnijih faza rada Zlat­ne Zore odnosi se na razvijanje tatvičkih vizija, ili jasnovidosti, što se još negde naziva putovanje u duhovnoj viziji.

5. Prvi i Drugi deo. Proricanje. Student je na izabranom pitanju morao da proradi tehniku proricanja, korišćenjem geomancije, Tarata i astrolo· gije. Ovde se cilj sastojao u prOŠirenju intuitivne sposobnosti. 6. Prvi i Drugi deo. Ellohijanski. Enohijanski ili Anđeoski sistem bio je kruna rada u Redu. Svi vidovi obuke Reda sustiču se i sintetizuju u Enohijanskom sistemu. Veći deo teoretskog rada takođe se odnosi na ovaj sistem. 7. Prvi deo. E. Talismani. Teoretska i praktična provera u veštini izrade talismana za specifične namene. 8. Prvi i Drugi deo. H. Posvećenje i Evokacija. Teoretska i praktična pro· vera formule rituala Neofita, zasnovane na dokumentu Z·2.

167

U vezi sa putovanjem u duhovnoj viziji, ne mogu se setiti nijednog boljeg opisa ili objašnjenja njenog značenja od sledećeg Kroulijevog zapisa:l

"Aspirant treba da ima na umu da on predstavlja mikrokosrnos. 'Univer­sus stim et Nihil universe a me alienum puto' treba da bude njegov mo­to. On treba da ustanovi redovnu praksu putovanja po astralnom planu, usmeravajući se na najsintetičnije segmente tog plana, pojedine sefirote i staze Drveta života. Kada to bude potpuno shvatio, .... započeće novi niz ekspedicija da bi istražio podređene segmente svakog od ovih. Tada može započeti da iz tih sfera praktikuje uzdizanje na planove, jedan pa drugi, u rotaciji... Njegov cilj treba da bude sticanje znanja o celokupnom astral­nom planu, uz nepristrasnu ljubav za istinu zarad nje same; baš kao što dete uči geografiju čitave planete, iako možda nikada neće hteti da napusti svoju domovinu."

Na drugom mestu, on nudi nekoliko dodatnih reči objašnjenja, koje nije na odmet navesti ovde:

"Univerzum je projekcija nas samih; prikaz isto tako nestvaran kao što je prikaz našeg lika u ogledalu, pa ipak, poput tog lika, nužan oblik njegovog izraza. koji se ne menja izuzev ako se sami ne promenimo. To ogledalo mo­že biti iskrivljeno, mutno, zamagljeno ili razbijeno; i do tog stepena, naš odraz može biti lažan, čak i u pogledu njegove simboličke prezentacije. U tom Svetlu, sve što činimo jeste da zapravo otkrijemo sami sebe preko niza hijeroglifa, a promene koje nedvosmisleno vršimo u objektivnom smislu predstavljaju iluzije. Ali, Svetlo nama služi na taj način. Ono nam omogućuje da vidimo sebe, a otuda i da nam pomogne da se iniciramo. pokazujući nam šta mi činimo. Na isti taj način sajdžija koristi sočiva, iako ona preuveličavaju i stoga fal­sifikuju sliku sistema točk.ića koje on pokušava da podesi. Na isti način, pi­sac upotrebljava proizvoljne likove shodno besmislenoj konvenciji, kako bi omogućio svom čitaocu da, prevodeći ih u svom umu, dobije približnu predstavu o njegovoj ideji."l

Ovaj opis astral ne projekcije kao sredstva za postizanje samosvesti da­nas je zamenjen jungovskim konceptom kreativne imaginacije. Pri kraju "Dva eseja o Analitičkoj psihologiji" (Two Essays on Analytical Psychology) Jung daje primer dve takve fantazije, koje su neobično slične gore opisanom astralnom putovanju. Mala je razlika da li je tehnika opisana kao "putovan­je u duhovnoj viziji" ili kao stvaralačka imaginacija, jer je rezultat identičan.

168

Staviše, pojavila se jedna nova škola psihoterapije, kao rezultat rada italijan­skog psihijatra, Roberta Asadalija (Roberto AssagioJi). Ova škola je razvila tehniku psihosinteze, koja uključuje .. simboličku vizualizaciju". Ona veoma podseća na tehniku tatvičke vizije korišćene u Zlatnoj Zori, osim što ipak nije toliko razvijena kao ova poslednja, potanko opisana u četvrtom tomu "Zlatne Zore':l

U smislu magičke obuke, ovaj vodič podrazumeva naporan rad. Iz njego­vih tadašnjih dnevnika, a pogotovo i iz celokupnog njegovog kasnijeg prak­tičnog rada, jasno se uočava da je većinu ovog materijala već bio proradio zajedno sa Alenom. Ono što je ostalo da se uradi ostavio je za devetoipo­mesečni boravak u Meksiku, a potom u Kini. U obe ove zemlje, on je obavio dosta koncentrisanog i intenzivnog rada na nekoliko aspekata pomenutog inicijatičkog plana. U Meksiku je krenuo da radi na na jednoj kompleksnoj fazi Enohijanskog sistema, ali ne zadugo jer je shvatio da još nije spreman da

•

u tome daleko odmakne. Tek kasnije, 1909. godine, kada je bio mnogo zreliji, mentalno i duhovno, bio je kadar da dovrši taj konkretan rad, koji sam opisao u poglavlju pod nazivom .. Scv('rna Afrika. <,

Retki su pojedinci koji mogu da prođu ovu izuzetno napornu obuku u kratkom vremenskom periodu - ako ih uopšte irna. Ovaj rad iZiskuje mnogo godina oZbiljnog napora i truda, veliku istrajnost i praksu, kako bi se stekla neophodna veština. Suštinski, to je prava priča o Alisteru Krouliju tokom mnogih godina njegovog života i rada, priča koju većina zlonamernih bio­grafa olako zanemaruje.

Da bih objasnio šta je on podrazumevao pod Magijom, uvrstio sam sle­deće odlomke iz dosta rano napisanog eseja "Berašit" (Beras1iith), nastalog kada je imao oko 27 godina života:

"Pod meditacijom ne podrazumevam puko 'razmišljanje' o nečemu, ko­liko god to bilo duboko, već apsolutno prisiljavanje uma da se usredsredi na jedan određeni predmet, bilo da je taj predmet grub, suptilan ili sasvim duhovan. Istinski magijski ceremonijal je, prema tome, u potpunosti usmeren ka tom cilju, pružajući idelanu gimnastičku dvoranu za sve one koji još nisu svršene mentalne atlete. Pomoću čina, reči i misli, kako u kvantitativnom tako i u kvalitetativnom smislu, konstantno se ističe jedan jedini, osnovni cilj ceremonije. Svaki čin kađenja, pročišćenja, teranja, prizivanja, zazi­vanja, uglavnom predstavlja podsetnik na taj jedini Cilj, sve dok ne dođe vrhunski trenutak, kada svaki delić tela, svaki kanal uma, počinje da pul­sira u skladu sa nadmoćni m naletom Volje, II smeru koji vodi ostvarenju

169

cilja ceremonije. To je istinsko značenje i smisao svih naizgled fantas­tičnih smernica Solomona, Abramelina, i drugih svetaca od ugleda. Tek kada čovek uspe da zazove i ovlada takvim silama kao što su Taftartarat. Belial, Amaimon, i velikim moćima elemenata, tada može da se upusti u vežbu zaustavljanja procesa mišljenja. Jer, nepotrebno je reći, univerzum, uključujući tu i mislioca samog, postoji jedino zahvaljujući vrlini misli isto tog mislioca."

Dok sam letimično prelistavao Maniksovu knjigu o Krouliju, zabavljalo me je da čitam njegove cinične pogrde na račun magije i srodnih oblasti. Sajmonds je imao sličan stav. Jedino je Kernel od ove trojice bio nešto bo­lje obavešten. Zaista je neobično da neka inteligentna osoba odbacuje jednu tako široku oblast psihičkog istraživanja, i to ne samo kao nerazumnu, već i kao potpunu podvalu i obmanu. I pored toga što je, recimo, Rajnov (Rhine) skorašnji rad o parapsihologiji na univerzitetu Djuk (Duke) - a to je samo novi termin za daleko stariju oblast psihičkog istraživanja - p;'ivukao veli­ku pažnju javnosti, pisci poput Maniksa takve istraživače sasvim nekritički podvode pod kategoriju psihički obolelih osoba. Oni zasigurno nikada neće biti u stanju da prepoznaju postojanje nečega što bi moglo brzo da izmeni njihova ograničena gledišta o životu. Veći, širi pogled na svet za njih mora da izgleda zastrašujuće. Mnogo je sigurnije podsmevati se, osuđivati, primenji­vati metod reductio ad absurdum. Ovde se opet se srećemo sa emocionalnom kugom, koju je Rajh tako dobro opisao.

Ćitava oblast mističnog iskustva, koja je često u prisnom odnosu sa okul­tizmom i psihičkim fenomenima, prosečnoj osobi je suviše teška za izučava­nje. Ona uglavnom funkcioniše oslanjajući se na uverenje da je samo fizičko telo koje će se istrošiti kada mu dođe vreme, a onda sledi kraj . Međutim, pa­rapsihologija je uspela da impresionira širu javnost činjenicom da organizam ima daleko veće sposobnosti nego što se do tada pretpostavljalo, što se ogleda u fenomenu vančuinog opažanja (ekstrasenzorna percepcija). Tako se otva­ra j mogućnost postojanja neke inteligencije koja funkcioniše iznad ili ispod površine svesti, a nije deo ćelijske strukture sa kojom je vrlo blisko povezana. Telepatija, Vidovitost, fenomeni medijumstva, duhovi i čitavo polje psihičkih fenomena van svake sumnje potvrđuju ovu konstataciju. Problem je u tome što su za prosečnu osobu te pojave strane, pa ih ona obično a priori odbacuje i ismeva, pre nego što je barem malo istražila ogromnu literaturu na tu temu. Da bi ih prihvatila, ona mora da preispita svoju intelektualnu strukturu, kao i svoja maglovita verovanja.

Krouli je verovatno napustio Englesku negde u drugoj polovini juna 1900. godine, jer nam pripoveda kako je po svom dolasku u Njuj ork, na vrhuncu

170

talasa vrućine tipičnim za Njujork, bio prilično iscrpljen od vreline i vlage. Odatle je zbrisao za Meksiko Siti. Mora da je i tamo bilo vrelo, ali sama či­njenica da je na većoj nadmorskoj visini učinila je tu vrelinu beskrajno podno­šljivijom od pakla u kanjonima od betona, među staklenim i čeličnim tor­njevima Njujork Sitija.

Bilo je nečeg u Meksiku - zemlji sunca i veselja, sirotinje i bede, slobode i manjane - što ga je neodoljivo privlačilo. Kako drugačije objasniti činjenicu da se tamo zadržao više od devet meseci? Ako izuzmemo njegov boravak u Sjedinjenim Državama tokom četvorogodišnjeg ratnog perioda, kao i onih nekoliko godina na Sicilij i neposredno nakon rata, u Meksiku se najduže zadržao. Eto, to je bio Alastor, Lutalica iz pustoši, Duh Osame! U tOj veli­čanstvenoj, suvoj zemlji, gde su se oštro izdvajale siluete visokih i ćutljivih planina, u njemu izgleda da su oživela drevna sećanja. U danima uzvišenog nadahnuća, 1907. godine, kada je nastajala "Knjiga Lapisa Lazulija'; on je napisao sledeće:

I Oh! Cikanje cikade! Sećam se minulih vremena, i Meksika, kada bejah žrec. O Boie, zar nisi i tada, kao i sada, Ti bio moj divni ljubavnik? Zar ne beše moje detinjStvo tada kao i sada Tvoja igračka, Tvoja radost? Zaista, navreše uspomene na te surove dane. Sećam se kako smo natapali gorka jezera potocima zlata; I kako smo potapali dragocenu sliku u krater Kitlaltepetla. I kako nas je blagodetni plam uznosio čak i u niiim sferama, spuštajući nas u neprohodne šume. Da, Ti si bio čudna skerletna ptica zlatnog kljuna. A j a tvoj saputnik u šumama nižih sfera; i uvek bi se izdaleka začuli kreštavi glasovi nakaznog klera i bolesna graja žrtvovanja Devica. A našao bi se tu i vol.šebni krilati Bog koji nam govoraše svoje mudrosti.

Sajmonds nas obaveštava da je kada se našao tamo:

,.On zakupiO kuću sa pogledom na Alarnedu, prekrasni park u centru Meksika, i unajmio mladu indijsku devojku da ga pazi i deli s njim krevet. A onda se vratio Magiji.... cc

,.'·eć od prvog dana Meksiko Siti počeo je da me strahovito nervira," pi­sao jc Krouli u svojim "Ispovestima Ct. "Hotel nije imao organizovanu uslugu; činilo se kao da ne brinu mnogo o tome da li neko treba nešto da pojede ili ne. U stvari, II čitavom gradu postojao je samo jedan restoran gde se moglo

171

•

uzeti nešto drugo osim uobičajenih lokalnih jela. Tu se niko nije preterano uzbuđivao zbog jela. Isto se odnosilo i na piće, barem kada je ukus bio u pi� tanju. Ovde ljudi jedu da utole glad, a piju da bi se napili. Ne postoji izraz kao 'dobra berba'; glavna pića su: pulka, što predstavlja prevreli sok aloje, zatim meskal, tekila i aguardiente. od kojih se ovo poslednje koristi kao opšti pojam za bilo koje destilovano alkoholno piće. Kako sam oduvek bio probirljiv, ni� sam hteo da se upuštam u eksperimente i isprobam neko od tih pića, tako da sam tih dana bio praktično apstinent."

On je rešio da se neko vreme odmori od magije j posveti svoju ogromnu energiju traganju za Venerom. Tako je došlo do ostvarenja nekolikih ljubav� nih veza, što je inače bila redovna pojava u Kroulijevom životu. Medu njima su neke bile nezamislive, čak i bizarne. Sklonost ka čudnim, egzotičnim i uvr� nutim ženama obeležila je čitav njegov život. A puno takvih žena našao je baš II Meksiku.

Krajem te godine, Oskar Ekenštajn stigao je iz Evrope u nameri da mu se pridruži u planinarenju. Nakon dva ili tri meseca Krouliju je dcsadilo doko� ličarenje pa je, željan novih avantura sada bio spreman ne samo za pentranje po planinama već i za ozbiljan unutrašnji razvoj.

Odnos između ova dva čoveka bio je sasvim izuzetan. Ekenštajn je bio jedan od retkih ljudi u njegovom životu, ako izuzmemo Alena i još nekoli� cinu njih, koga nikada nije napao. Osećaj poštovanja i divljenja prema svom planinarskom kolegi i prijatelju zadržao se tokom čitavog njegovog života, bez ikakve bitne promene.

"Ekenštajn je bio čovek stariji od mene dvadeset godina" pisao je Krouli u svojoj autobiografiji. .. Zanimanje mu je bilo vezano za matematiku i nauku. a jedino zadovoljstvo planinarenje. On je zaSigurno bio naj svestraniji čovek u Engleskoj tog vremena, ali su njegova dostignuća bila malo poznata zbog gotovo fanatičnog protivljenja javnom eksponiranju. Mrzeo je hvalisave šar­tatane poput glavnih članova K1uba alpinista žestinom koja je, mada po sebi opravdana, ipak bila prete rana. Njegovo gnušanje prema svakoj vrsti šarla� tanstva i lažnom pretvaranju bila je strast koja je nadvladavala sve drugo. Nisam upoznao nijednog čoveka koji je bio u stanju da se tako nepokolebljivo i nepristrasno drži najuzvišenijih moralnih ideja ... Bio je prilično nizak i na� bijene građe. Nije poznavao značenje reči "umor". Mogao je podneti najveće napore bez ikakve muke. Bio je apsolutno pouzdan, kao vođa ili kao sledbe� nik, svejedno, a ovaj kvalitet je uvek počivao na temeljnim i preciznim pro� računima. Znao je sva svoja ograničenja u dlaku. Nikad ga nisam video da je pokušao bilo šta što prevazilazi njegove moći; i nikad nisam primetio da traži nešto što je propustio da predvidi."

172

Krouli je Ekenštajna smatrao najvećim planinarom svog vremena. Pri­hvatao ga je i kao brata i kao očinski lik, koga je poštovao i uvažavao. Kao što je Benet bio njegov guru u magiji, tako je Ekenštajn bio njegov učitelj u planinarenju.

Zaista je neobična podudarnost da su sva trojica bolovala od bronhijaine astme. Prema jednom jungovskom tumačenju, astmatično gušenje je tipično za preterano ambiciozne ljude. čija želja za uspinjanjem prevazilazi njihove sopstvene emocionalne i telesne kapacitete. Ova pretpostavka, u slučaju ove trojice, zvuči sasvim prihvatljivo.

U .. Maču pesme" (The Sword o/Song), Kraulije pridodao nekoliko učenih i zabavnih nota, koje pojašnjavaju neke njegove skrivene aluzije. Nešto od to­ga se odnosi na Ekenštajna, II strofi gde veličajući svog prijatelja istovremeno sipa uvrede na račun Kluba alpinista:

Uzmi Oskara Ekenštajna - on se vere Sam, bez pomoći uieta, hiljade puta. I osvaja svaki vrh, krčeći sebi put, Ne zapadajući u procepe! Ali, ako Klub alpinista bude nastojao Da ga prati nekim prolazom ili vrhom (njihov kukavičluk i mentalna slabost baš su lepo uravnotcženi - pa se neće ni usuditi.) Ali ako krenu. već vidim kako čitulja "Alpin žurnala" u crnoj bOji. postaje sve šira, šira, šira sve dok i sam urednik ne padne sa neke široke i lagane izbočine, i sa njegovom smrću, i žurnal mre.

Ah! Bombastične, detinjaste. proste lažil Gde ćete tada biti štampane?

I tako, ova dva čoveka. partnera i prijatelja, krenuše da istražuju i veru se po meksičkim planinama. A kako su se tek proveli! Krouli je sve to na­dugačko i naširoko opisao u svojim .. Ispovestima ", a Sajmonds se takođe time pozabavio. učinivši tako izlišnim bilo kakav pokušaj da išta dodam. Ali, ono što je Sajmonds propustio da pomene je jedna neobična činjenica. Ekenštajn je bio potpuno nezainteresovan za Kraulijevu poeziju kao i za njegova magijska interesovanj a. StaViše nije ih odobravao. No, jednog dana, on se približio Krauliju i upitao ga: "Zašto ne naučiš kako da disciplinuješ svoj um? Zašto ne naučiš kako da se koncenlrišeš? Ti si previše rasejan, i rasipaš svoju energiju."

173

Ovo je za Kraulija bilo poput groma iz vedrog neba. Takvu konstataciju je najmanje očekivao od Ekenštajna. On je bio voljan da prihvati bilo kakvu kri­tiku i savet u vezi sa tehnikama planinarenja, ali ovo? Nije mogao da prihvati činjenicu da je nesposoban da se koncentriše. Njegov ponos bio je povreden. Nakon svega, imao je veoma dobro obrazovanje. Došao je iz Kembridža, gde je studirao matematiku i nauke, filosofiju i komparativnu religiju, književnost, a uz to je bio i strastven lirski pesnik. A strast teži da potisne ostale psiho-fizičke preokupacije kako bi sama na kraju dovela do intenzivne koncentracije.

Ipak, Ekenštajn ga je izazvao da dokaže da je u stanju da koncentriše svoj um po volji. Na sopstveni uŽas. Krauli je shvatio da nije u stanju da odgovori na izazov. Ta činjenica ga je nagnala da se upusti u trening koji mu je prepo­ručio Ekenštajn, kako bi uklonio taj svoj nedostatak. Bilo je to njegovo prvo upoznavanje sa rada jogom.

Za Kroulija je u to vreme Ekenštajn bio izaslanik. Izaslanik Voda Reda? Izaslanik Zajednice ili Škole svetaca, o kojoj je čitao u "Oblaku nad Svetiliš­tem" od Ekarthauzena?

U svrhu lične obuke koja sada nije imala veze sa Redom, preuzeo je zavet kako bi se ozbiljno bacio na trening koncentracije, i u tom zavetu Ekenštajnu dodelio magijski moto. Premda Ekenštajn nije bio član Zlatne Zore. i vero­vatno bi osećao prezir prema Redu, Krouli ga je označio kao Frater D.A. Od tada nadalje, u njegovim dnevničldm zapisima, Ekenštajn je poznat kao Fra­ter D.A. Nije nam poznato šta ti inicijali označavaju.

Dana 22. februara 190 l. godine, II Gvadalahari, Krouli je zapisao svoj za­vet, spreman da započne praksu koncentracije, i taj dogadaj on opisuje na sledeći način:

"Sada, na početku godine. izvesni D.A. mi pride i progovori.

I ne govoraše više (što je do tada bio njegov običaj) pod maskom skeptika i nezainteresovanog čoveka; već uistinu. istinskim glasom i snagom Velikog Gurua, ili pak nekoga ko je nepobitno poslat od strane takvog Brata koji pripada Velikoj Beloj Loži.

Doista! Iako je izgovarao reči krajnjeg neodobravanja, ja zahvalih Gospo­du i milosti njegovoj što je prema mojoj ludosti bio blagonaklon, učinivši da privučem njegovu mudrost... I tako, pod njegOVim vodstvom, počeh da se bavim praksom rada joge, u isto vreme nastojeći da izbegnem svako, čak i najmanje, razmatranje okultnih stvari, kako mi je i on naložio ... "

Od tog dana nadalje, bez obzira gde putOVali ili na koje planine se verali, ne mareći za Situaciju II kojoj bi se našao, dva ili tri ili više puta na dan, pri

174

moravao je sebe da se angažuje u tOj najmučnijoj od svih mentalnih discip­lina. Uzeo bi neki sasvim jednostavan ili čak trivijalan predmet, recimo beli trougao, štap, ili njegov ružin krst, i primoravao svoj um da se koncentriše na njega. Naučio je da bude krajnje sistematičan u upražnjavanju te discipline. Ispred sebe je obično postavljao štopericu, olovku i svesku. Tokom tog peri­oda prakse zapisivao je u dnevnik koliko minuta je pokušavao da se koncen­triše i koliko puta je njegov um lutao. Ta lutanja uma je nazivao "prekidima". Bio je kadar da te prekide konačno kategorizuje u nekoliko zasebnih grupa. Nakon otprilike tri nedelje svakodnevne prakse, mogao je da konstatuje da je proveo u koncentraciji ukupno 59 i po minuta, sa preko 25 prekida. To nije bilo tako dobro, i on je to znao.

Ovde je taj čovek tako paradoksalan, tako izuzetan. Obično nije bilo situ­acije ili događaja koje on ne bi automatski opažao kao priliku za izražavanje sopstvene samoživosti. Bila je to jedna od njegovih osnovnih karakteristika. Nebitno je da li se tu radilo o njegovom osećaju suštinske inferiornosti ili kri­vice. Ali, kada se upustimo II analizu njegove disciplinovanosti u jogi i magiji, ne možemo naći ni traga od samoveličanja, samoljublja, niti egZaltacije. Vidi­mo samo strogo obuzdavanje. On se samo dosledno držao praksi, kakve god one bile, i beležio ih pošteno i jednostavno u svojim dnevničkim zapisima.

U periodu između januara i aprila 1901. godine, bilo da se našao u bli­zini Nevado de Kolime, ili Nevado de Toluke, ili pak Amekameke, ili čak nadomak strmina Popokatepetla, njegov dnevnik je ispunjen svakodnevnim zapiSima. Svaki zapiS opisuje njegove napore U praktikovanju koncentracije. Nema tu nikakvih fanfara, samo izveštaj o predmetu koji se koristio za medi­taciju, količini potrošenog vremena i po koji jednostavan komentar.

U januaru je pokušao da vizualizuje uobičajenu egipatsku krilatu kuglu. Potom se koncentrisao na tu mentalnu sliku. Ukupno vreme iznosilo je četiri minuta. Komentar: čitava meditacija bila je loša. Sledećeg dana koristio je simbol određene tatve. Radi se o obojenoj geometrijskoj slici koju Hindusi koriste kao simbol nekog elementa ili podelementa. U tom slučaju konkretni simbol bio je mali crveni trougao položen na uspravljeno crno jaje. Vreme trajanja koncentracije iznosilo je tri minuta, Komentar: nije mi bilo teško da održim jasnu sliku predmeta; ali mi je um vrludao.

Nekoliko nedelja kasnije, on se ponovo koncentrisao na mentalnu sliku krilate kugle. Potrošeno vreme iznosilo je deset minuta. Bilo je deset prekida. Nije bio zadovoljan rezultatom, jer u dnevniku stoji zapisana odluka koju je u to vreme doneo: "Rešio sam da uz blagoslov Najvišeg znatno uvećam svoje sposobnosti, sve dok ne budem uspeo da meditiram dvadeset četiri časa na jedan predmet." To je bio preambiciozan cilj - ali ovako drska odluka mogla

175

bi se očekivati od čoveka koji nije imao više od dvadeset šest godina. Pitam se koliko ljudi njegovog ili uopšte bilo kog drugog uzrasta bi bilo u stanju da izdrži stalni pritisak i napor ovakvog neprekidnog vežbanja.

Do kraja aprila, bio je kadar da se koncentriše na svoj simbol ružinog krsta čak 23 minuta, uz svega devet prekida. Do tada je već bio nešto naučio o tom procesu, kao i o načinu na koji njegov um funkcioniše. To se vidi po tome što je o tOJ konkretnoj praksi napisao sledeće: "Smatram da su prekidi duži kada se posmatraju izolovana, u odnosu na ranije; jer nalazim sebe kako se kon­centrišem na njih potpuno zaboravljajući primaran predmet koncentracije. Ali, nemam načina da utvrdim koliko dugo vremena prođe pre nego što ot­krijem grešku." U najboljem slučaju, bio je to znak da je njegova sposobnost koncentracije bila sve bolja. Ona ga je vodila eksperimentisanju u različitim pravcima. Pritom. ne treba smetnuti s uma da je sve to vreme, dok je istraja­vao u praksama, on j dalje vodio vrlo intenzivan i strog sportski život. Nema ničeg šizo[reničnog u uporednom penjanju po najvišim planinama Meksika. Niti bilo čega mazohističkog u njegovoj tihoj, nepokolebljivoj upornosti kad god bi se suočio sa nekom preprekom ili opasnošću.

"Sve ovo vreme, ispunjeno uzbudljivim putovanjima, rad je zamoran, na­poran i neSiguran. Nemoguće je postići redovnost, ni što se tiče sata ni što se tiče dana. a um, budući da je zasićen drugim stvarima, kao da odbija da se umiri. Gotovo uvek sam premoren da bih mogao da uradim dve (kamoli tri) meditacije; a sutrašnja klonulost je sledeći neprijateljski faktor. Nadam se da će moj povratak ovde (Meksiko Siti) doneti čudo."

Za to vreme njegova lirska sposobnost nije spavala. Mnogo pesama je na­pisano u Meksiko Sitiju. Ali, za mene je najvažnija jedna koja se zove "As­sumpta Can idia <C, iz koje ću preneti poslednje dve strofe:

Tako ja čekam na žalu što je zaboravio proleće; Motreći zaludnim, suvim očima, zaista Venčanje mora i nebeskog svoda, (koji se ne venčavaju, avaj!) za svagda Bez nade, zaboravivši čak i na težnju Za Znanjem; bedno nem; ČekajUĆi dolazak Nemogućeg, Bilo u milosti ili užasu prokletstva -Ja koji bejah sva Lepota i sva Moć! -Ovo tvoj je čas, Apolone, tvoj Čas!

Ja, koji dvaput videh strašni tron; Te. kao da je vizija stakla,

176

Spazih Veo koji se rodi tu, i prođoh; Ja, koji stajah na četvorostranom kamenu! Ja, koji dvaput bejah Jedan -! Jao, jao meni! Izgubljen, izgubljen, nad beživotnom, besmrtnom pločom, Pustinja opustela, vazduh prazan; Pao, o pao u večnost! Ja. koji gledah Gospoda Svetla; Ja, ja Ništa sam, i u Noći rastopljen sam!

Dok je putovao od jednog do drugog planinskog venca, osmislio je druge sisteme vežbanja kako bi razvio mentalne sposobnosti jedne ili druge vrste i unapredio svoju meditativnu sposobnost. U godini pre nego što je pristupio Zlatnoj Zori, naleteo je na "Duhovne vežbe" (The Spiritual Exercises) Svetog Ignacija Lojole (St Ignatius of Loyola). U toj knjizi, starešina jezuita preporu­čuje intenzivnu vizualizaciju različitih dramatskih scena iz života Hrista, te meditaciju na njih dokle god se ne postigne jedna vrsta identifikacije. Krouli je izmislio vežbe zasnovane na onome što je pročitao kod Lojole; one su tako postale zamršene i teške. Evo primera:

"Pokušao sam da zamislim zvuk vodopada. Ovo je veoma teško zamisliti; sam pokušaj uzrokuje da u ušima posle toga još dugo zuji. Ako sam zaista uspeo. to ipak nije bilo dovoljno snažno da bi se sprečio prodor drugih fi­zičkih zvukova. Takođe sam pokušao da zamislim zvuk motora (puf-puf). Rezultat je bio bolji nego prethodnog puta, ali je uzrokovao da mi koža na glavi zatreperi."

Nikada nisam prestao da se divim suštinskoj jednostavnosti ovog ču­desnog čoveka. On je eksperimentisao i izlagao se rizicima u ovim psiho­loškim i duhovnim oblastima sa onom vrstom neustrašivosti kakvu većina nas nema. niti će ikada imati. Pretpostavljam da bi malo ko mogao doći do tačke disciplinovanja uma na ovaj način, da nauči da se koncentriše i da izgradi unutrašnje senzacije kao što su zvuk vodopada, ukus čokolade, miris nekog posebnog parfema. ili šta sve ne. Nema mnogo onih koji bi imali strpljenja. a kamoli volje da se zadrže na tome duže od par nedelja. ili čak par dana. Zbog toga i osećam veliku ogorčenost kad god pročitam kri­tike od strane ljudi koji uopšte nisu imali nikakvu predstavu o torne šta je Alister Krouli činio, ili šta je nameravao da učini, niti razumevanje sistema vrednosti pomotu kojih je ovaj čovek delovao i funkcionisao u svakodne­vnom životu.

177

Krajem aprila on je sebi sastavio strog plan rada. Ponovo se vratio svojim magijskim praksama, koje je taj novi plan sadržavao, kao i vežbe koncentra­cije. On je izgledao ovako:

1. Ujutro, preuzimanje božanskih obličja i operacija Šin.

2. Pre Ručka. Praksa astral ne projekcije.

3. Uveče. Neka vrsta magijske ceremonije, rad na talismanima, enohijan­skim tablama, itd.

Drugim rečima, program je sadržavao čitav režim propisan za stepen adeptusa minom, režim koga se on pridržavao veoma strogo. U aprilu iste go­dine, Ekenštajn, njegov prijatelj i učitelj, ostavio ga je za neko vreme. vrativši se u London, gde je odmah počeo da organizuje i planira narednu ekspediciju na Himalaje. Što se tiče Kroulija, on se uputio ka San Francisku, gde je name­ravao da uzme brod za Istok. Nameravao je da neko vreme provede u poseti kod Alena na Cejlonu, da bi kasnije, u leto 1902. godine. pok.-ušao da se popne na Čogo Ri zajedno sa Ekenštajnom.

Međutim, pre odlaska iz Meksika, kao rezultat svojih meditacija i rada sa nekim osnovnim dokumentima Zlatne Zore, naučio je kako da odbaci cere­monijalni rad. i svede ovaj jedinstveni ritual neofita na niz mentalnih kretnji ili operacija. Ovo bih najbolje mogao da objasnim ako prosto navedem da je u dokumentu Z.Z .• po imenu Z-2, ritual neofita razbijen na zasebne delo­ve ili kretnje. Na bazi te formule. prikazane u tabelarnom obliku, nekoliko sasvim različitih tipova ceremonija može biti razrađeno na osnovu slova u imenu Boga. Pa tako Tetragramaton, kako se još naziva četvoroslovno ime Boga - JHVH, dodavanjem Šina postaje Pentagramaton. Šin predstavlja si­lazak Svetog Duha, koji posvećuje eiementalnog Boga. transformišući ga u JHŠVH, Jehešuah ili Isusa. Ova formula Svetog Duha tada je podeljena na još tri odeljka, zasnovana na određenim kompleksnim teoremama i postulatima Zlatne Zore. Treći deo formule bio je poznat pod nazivom operacija Šin Šina, i suštinski se sastojao od priziva Višeg Sopstva u vidu ceremonije. U završnim poglavljima .. Zlatne Zore" (The Golden Dawu, Vol. Ill) dao sam jedan primer te operacije.

Tačno dve godine pre meksičkog perioda, koji upravo sada razmatramo, Krouli je napisao jednu poduiu pesmu - "Priziv" (The Invocation). U svakom pogledu ona predstavlja stihovani komentar operacije Šin Šina. Uvodni sti­hovi te pesme izgledaju ovako:

o Sopstva Božansko! O Živući Gospode u meni! Samoplamteći ognju, raden s one strane!

178

· ... Pridi, kažem, meni, . Inicira; moju raspaljenu du�u; dodi bliže I učini da slava tvoje Božanstvenosti zablista . ..... 0 ti zvezdano lice .... Stvori u mom duhu finiju vatru Boga, tako da mogu bolje razumeti Svetu čistotu tvoje božanske Su�tine ......... .

Evo i drugih stihova iste pesme koji mogu bolje osvetliti čitavu ovu tematiku:

Jer ja te prizivam svetim obredima I tajnim rečima večne moći I munjevitim simbolom Zlatne Zore I svim njenim obećanjima, i Krstom Ognja I Blještavim Simbolom; Ružom I Krstom Svetla i Života; Svetim Ankhom Rubinovom Ružom i Zlatnim Krstom.

To je ista ona poema - "Priziv", koja sadrži one značajne retke na koje sam • • • se ranije vec osvrnuo:

"Ja sam Isusovo Srce obaVijeno Hitrom Zmijom ... "

U jednom drugom dokumentu Reda, Meters je, verovatno na osnovu jasnoviđenja, dao opis onoga što se događalo kandidatu tokom inicijatičke ceremonije Neofita. U svom prikazu on kaže da kandidat stoji između dva stuba, okružen poljem sila, aurom ili jajetom akaše u raznim bojama, dok se na njega odozgo spušta bela svetlost. Krouli je prisvojio ovaj opis i uključio ga u gore navedenu operaciju Šin Šina, te kroz meditaciju uspeo da raZVije tehniku koja je eliminisala čitav ritual. Ono što sledi predstavlja jednostavan opis njegove novo razvijene tehnike:

1. Zrak božanski bele briljantne boje pada na jaje akaše, smešteno između dva stuba.

2. Uzdigni se pomoću Zmije, i koncentriši se na Plamteći Mač. Zamisli udarac Mača posred tačke Daata (na zatiljku).

3. Učini da jaje posivi, ovijena trostrukom spiralom svetlosti.

4. Učini da jaje postane skoro belo. (Ponovi formulu spirale).

179

S. Ponovi pod 2. Iznad glave. Trougao Vatre (crven).

6. Prizivaj Svetlo. Povuci se. Vidi simbol Zlatne Zore. 7. Neka sve stvari iščeznu u beskonačnom Svetlu.

Prvi put sam se sa ovom skraćenom verzijom operacije Šin Šina upoznao pre mnogo godina. Moram priznati da mi ona tada nije mnogo značila, ništa više no što bi mogla značiti nekom običnom čitaocu sada. Ali u ovim trenuci­ma, dok pišem ove reči. mogu reći da se u meni budi još veće poštovanje pre­ma Kraulijevom geniju. Njegova genijalnost se ogleda u tome što je, doslovno sledeći učenja Reda, uvek uspevao da prodre kroz spoljašnju formu do samog srca i srži prakse, koju je zatim uspevao da pojednostavi. Nakon što je prošao kroz mentalne procese operacije Šin. mnogo godina kasnije mogao je da je iz­nova napiše u dramatskoj i simboličkoj formi. u vreme kada je na njegova pleća pao zadatak da sastavi službena uputstva za Red koji su on i Džouns osnovali. Čak i ako gornji opis možda ne znači puno. ili da odeljak iz Liber HHH koji nameravam da navedem možda ne uspe da prenese ništa više od toga. ipak, radi kompletnije slike o Kraulijevom načinu rada. ovde ću isti preneti u celosti, budući da on za mene ima veliku vrednost.

O. Smesti se u svoju asanu, obučen u odoru Neofita, s navučenom kapul-• • Jacom.

l . Noć je, teška i topla; nema zvezda. Ni daška velra da uzburka površinu mora, koje si ti. Nijedna riba ne igra u tvojim dubinama.

2. Neka se Dah digne i uskomeša vode. Osetićeš kako poigrava i na tvojoj koži. To će poremetiti tvoju meditaciju dvaput ili triput, nakon čega bi trebalo da savladaš tu smetnju. Ali sve dok to ne osetiš. taj Dah se nije podigao.

3. Zatim. noć rascepljuje bljesak munje. Isto to moraš osetiti u svom telu. ko­je će se tresti i poskakivati u šoku, i to takođe moraš istrpeti i prevazići.

4. Nakon bljeska munje, u zenitu ostaje sićušna tačka svetla. I ta svetlost tre­ba da zrači sve dok se pravilna kupa ne uspostavi iznad mora. i to je dan.

Pomoću toga tvoje telo će se automatski ukrutiti; i to ti treba da izdrŽiš, povlačeći se u svoje srce u obliku uspravnog jajeta tame; i tu moraš ostati neko vreme.

5. Kada sve ovo savršeno i lako izvedeš po volji, zamisli kako se sam boriš sa celokupnom silom univerzuma. U ovoj borbi spašava te samo moć pažnje. Ali. na kraju te svladava Smrt, koja te prekriva crnim krstom. Neka tvoje telo s raširenim rukama pada licem okrenutim nagore.

180

6. Ležeći tako, vatreno teži Svetom Anđelu Čuvaru.

7. Sada ponovo zauzmi svoj raniji položaj.

Dvadeset i dva puta zamisli da te je ujela zmija, tako da čak i u svom fizičkom telu osetiš njen otrov. I neka svaki njen ujed isceli orao ili soko, koji će raširiti svoja krila nad tvojom glavom i kapnuti na nju lekovitu rosu. Ali neka bol u potiljku od poslednjeg ujeda bude tako strašan da ti se učini kao da umireš, i neka lekovita rosa bude tako delotvorna da skočiš na noge.

B. Sada unutar svog jajeta postavi crveni krst. zatim zeleni krst, zatim zlatni krst, zatim srebrni krst; ili one stvari koje ti krstovi nagoveštavaju. U tome je tišina; jer ooaj ko je pravilno izveo meditaciju razumeće njeno unutraš­nje značenje, i to će poslužiti kao provera za njega i njegove bližnje.

9. Sada ostani u piramidi ili kupi svetla, kao jaje, ali ne više kao jaje tame.

10. Zatim postavi svoje telo u položaj Obešenog čoveka, svim silama te­žeći Svetom Anđelu Čuvaru.

l l . Nakon što ti bude dodeljena milost, učestvuj mistično u pričesti pet elemenata, i objavi da je Svetlost u Širenju; da. Svetlost je u Širenju.

Ovo prekrasno napisano uputstvo, koliko god na prvi pogled delovalo opskurno i simbolično, nije ništa drugo do originalna ceremonija Šin Šina, iz koje je eliminisan i najmanji trag rituala. Vežba sadrži osnovne mentalne elemente, onako kako ih je Krouli vizualizovao u Meksiku, 1901. godne, plus jogičko disanje koje za posledicu ima hiperventilaciju i obamrlost tela, o če­mu je više saznao kasnije, za vreme svog boravka u Cejlonu. Ove elemente je kombinovao sa veštinom meditacije u koju ga je uputio Oskar Ekenštajn. Re­zultat toga je gore navedena vežba, zapravo brak sklopljen između različitih sistema. To je i primer onoga kako je !Crouli postupao prema golom kosturu različitih sistema koje je upoznavao. Svaki takav sistem bio je transformisao, ulepšan njegovom prozom i integrisan II veću celinu.

Kada se primaklo vreme da napusti Meksiko, II njegovom pisanju nalazi­mo puno jadikovki:

,.Lutao sam po Huarezu da pronađem svoju dragu i oprostim se poljupci­ma od nje. O Meksiko, moje srce još uvek zakuca jače i rasplamsa se kad god te prizovem u sećanje! Mnogim drugim zemljama više se divim. ali nijedna od njih ne može se nositi sa tvojim čarima. Tvoja klima, tvoji obi­čaji, tvoj narod, tvoji neobični i bajkoliki pejzaži kao iz snoviđenja ponovo bude dečaka u meni.

181

I tako je napustio Meksiko. Provevši par dana u kineskoj četvrti San Fran­ciska, trećeg maja 1901., konačno se ukrcao se na japanski brod koji je za­plovio prema Havajima, prvoj stanici na njegovom putu do Cejlona. Iako boravak. na brodu obično vodi u opuštanje i lenčarenje, to nije bio slučaj sa Kroulijem. Njegov dnevnik već sledećeg dana počinje da se puni zapisima o praksama, koncentraciji i magijskim vežbama, u neprekidnom nizu. Svaki dan, njegova posvećenost Velikom Delu činila je da bude stalno okupiran ne­čim - astralnom projekcijom, preuzimanjem božanskih obličja, mentalnim kretnjama operacije Šin Šina, ili prosto vežbama koncentracije. Nije znao za lenjost - ili je pak bio gonjen; bilo svojom težnjom bilo neurozom! No, bez obzira na to šta je bila njegova motivacija, nema nikakve sumnje da je radio naporno kako bi ostvario svoje ciljeve.

Na primer, 6. maja, nalazimo dnevnički zapis gde opisuje kako se koncen­trisao na simbol, jaje između dva bela stuba. Ukupno trajanje vežbe iznosi 32 minuta. Bilo je deset prekida, što zaista nije loše, ako uzmemo sve okolnosti u obzir, ali on napominje da je bilo bolje pri kraju; najbolje nakon desetog pre­kida. Tako, izgleda da je neprek.inuta koncentracija trajala možda šest ili se­dam minuta. Bio je to značajan napredak. Ali, tek da se u njemu ne bi razvio ponos zbog postignuća, sledećeg dana zapis biva drugačiji. Isti predmet kao i pre, ali je vežba ovog puta trajala samo šest minuta. Tri prekida; .. Izgleda da sam odjednom posustao. " No, kasnije u toku iste večeri, nekako se oporavio. Nije bilo razočarenja; nikakvog očajničkog odbacivanja čitavog poduhvata, jer ovog puta saopštava da je na novi simbol, simbol Zlatne Zore, beli trougao natkriljen crvenim krstom, bio usredsređen nekih četrnaest minuta, tokom čega je bilo samo tri prekida. Ovo je bilo daleko bolje!

Program kojeg je počeo da se pridržava u Meksiku očito je bio vredan izvođenja i na ovom brodu koji je plovio za Japan; u njegovim dnevnicima nalazimo beleške koje opisuju praktičan rad sa svakom pojedinom stavkom planiranog programa. Brodska kabina koju je zauzeo nije bila tako velika, ali je u njoj uspevao redovno da izvodi nekoliko ceremonija. Praktikavao je rituale pentagrama i heksagrama, pokušavao da ovlada umećem Enohijan­skih priziva, što se pokazalo veoma korisnim osam godina kasnije, i prizivao Tota korišćenjem "Liber Israfela ". Ovaj potonji tekst sastoji se iz tumačenja liturgijskih odlomaka iz egipatske "Knjige Mrtvih", što je nasledio od Alena, ali ga je znatno poboljšao u pogledu lepote izraza. U njegovim rukama to je postalo umetničko delo, što me je nagnalo da veći deo toga ponovo štampam u antologiji .,Najbolje od Kroulija" (The Best of Crowley).

Sredinom meseca, pojavljuju se zapisi o eksperimentima sa božanskim obliČjima. Ova praksa sastoji se u zamišljanju egipatskog božanskog obličja

182

i poistovećivanju sa njim. To iziskuje živu imaginaciju i izraženu sposobnost koncentracije. "Preuzimanje božanskog obličja Harpokrata; trajalo je devet minuta; rezultat je bio dobar, s obzirom da sam dobio jasnu auru oko sebe." Sledećeg dana bavio se samo izvođenjem jednostavnih vežbi koncentracije, korišćenjem tatvičkih slika, koje smo ranije pominjali u tekstu. No, dan za danom, dok je plovio okeanom na putu za Havaje, rutina se nastavljala. bez ikakve pauze. To je svakako najčistiji oblik istrajnosti.

Baveći se sa velikim zanimanjem Kroulijevim avanturama, Sajmonds be­leži: "Na Vaikiki Biču sreo je neku Amerikanku škotskog porekla. deset godi­na stariju od njega, udatu za advokata u SAD i majku jednog tinejdžera. Ona je, kako kaže Krouli, došla na Havaje zbog alergije na seno. On se zaljubio u nju, i u naletu inspiracije napisao dužu poemu posvećenu njoj - .,Elis: Prelju­ba« (Alice: an Adu.ltery). Zatim ju je poveo sa sobom u Japan, i na kraju tamo ostavio. Bio je veoma zadovoljan sa "Elis': koja sadrži pedeset pesama, po jednu za svaki dan njegove strasti." Sonet za prvi dan glasi ovako:

Sjaj zapenušanog vala, na obali Mora Tihog. Gde mlade palme skrivaju kućerak u kojem Lepota Buja Mirna ali radosna, ćuljiva ali ponosna U svojoj vlastitoj sreći i veličanstvenosti Blage duše neuznemirene pretnjom Bilo kog života izvan njenog vlastitog blaženstva. Osvrnuh se oko sebe sa pitanjem, nije li Sudba Napokon za me našla ljubav žene.

Nikakve nade nisam imao; bila je tako ozbiljna i mirna, Tako blistava, sa dušom k'o rosa čistom, Tako prekrasna, više no što žena može. Pa ipak - ovde! Blag vazduh i miris u palmama, I mesečina u gajevima punih mirodija, obuzdavaju Život koji ne bi da voli, a ipak bi da bude pravedan.

Do četrnaestog dana, ljubavna strast se već rasplamsala.

Iz dana u dan, vrebali smo svaki tren Da jedno drugom, lice u lice priljubimo, Svaki poljubac još više rasplamsavao je, vatreni žalac Uznoseći nas u radosti koja će, znao sam to, narasti U veselje moćno; no, desi se tako, da spazih neku priliku mračnu Kako vreba iza ljubavi. da zaleprša prezrivim krilom,

183

Posmatrajući iz prikrajka kako naše dostojanstvo gradi utvrđenje.

Videh ludost ljubavi kako kaže: ,,]a nisam uzdignuta nad stidom i smrću, Ali neću uzeti svoju čašu smrti i stida." Jer svaki poljubac hrli, još uzbuđeniji je dah. I dodaje gorivo novo tom ljubavnom plamu, Ne guše�i ga - nije li dostojanstvo samo reč?

I tako dalje, dan za danom, pisao je sonet inspirisan tom ženom Elis, koja ga je dotakla do same srži njegovog biča. Sve to se završilo, kao što se većina takvih veza završi, sa ciničnim olakšanjem - "Hvala Bogu da sam završio sa tom bu­dalaštinom!", što je u završnom sonetu propraćeno preciznijim objašnjenjem:

Sada, dok sunce pada ovim turobnim nebom I nigde svet1aca iza njegovog pramca što zaranja. Poznajem svu silinu tuge svoje:-Da sva moja priča i smeh behu samo laž; I dok svakog časa provedenog uz uzdahe Taz sve je veĆi medu nama, Istina na mome čelu urezuje sve jače Sigile tišine, a u meni zavet u pepeo sagoreva "Volim te, i voleću te sve do smrti svoje."

Da li će godina što sledi, biti naklonjena našem zavetu 1 dati da te ponovo sretnem, sada kao ženu Da li ću najzad videti ispunjenje zaveta svog -Ni nebo ni pakao slomit' neće našu svetu veru. Volim te, i voleću te do kraja života. Volim te, i voleću te i nakon smrti svoje.

Sajmonds u svojoj priči zaključuje ovu epizodu jednom potpuno lažnom i netačnom konstatacijom, tako tipičnom za ovog ciničnog autora. koji je če­kao svaku priliku da ocrni Kroulija, koga inače uopšte nije razumeo. "Krouli nije rekao šta je bio uzrok raskida njegove ljubavne veze, ali šta god to bilo, posle tog događaja postao je svestan tuge svog života i misterioznog demona koji ga je goniO mračnim putevima napred. Elis je bila prva u dugom nizu žena koje su ga naučile da on nije bio stvoren za ljubav."

To upravo nije ono čemu ga je naučio ovaj dugi niz žena. On jeste bio sposoban da voli, duboko i strasno; i on je voleo na svoj vlastiti način, odgo­varalo to Sajmondsu ili ne. Mnoge žene su ga volele, a i on je njih - ljubavlju posvećenika. Zaključak koji se ovde nameće nije da je on bio nesposoban za

184

•

ljubav, nego za stalan međusoban odnos ili brak. Ljubav i trajan bračni odnos jesu dve potpuno različite kategorije. Drevni astrolozi ukazivali su na to da se peta kuća horoskopa odnosi na ljubav i zadovoljstvo, dok se sedmoj kući pripisuje institucija braka, ugovori j partnerstva. Ove dve kuće nisu nužno povezane. Uz sve to bespoštedno ruganje Krauli;u, kao i misticizmu i me­ditaciji, njegov sud je klimav čak i kada treba iznese jednostavnu ocenu na osnovu očiglednih činjenica. Mora biti da je Sajmonds. spominjući Krulija, najčešće opisiva.; sopstvena ograničenja i pSihološke probleme.

Zaključujući ovo poglavlje, želeo bih da dodam nekoliko stihova iz po­duže poeme. pisane II slobodnom stihu, koju je Krouli kao epilog uvrstio u jednu od svojih ranih knjiga. Ista počinje sledećim stihovima:

Kada pomislim na stotine žena koje sam voleo S vremena na vreme,

Na bela grla i nedra puna života gd� se poljubac S jezom spušta ili uspinje,

Na čiste oči i drhtave prste, slabašne usne ili Bujnu kosu,

I sve melodije ljubavne muzike, najrazličitije i najređe; Kada se osvrnem nazad na svoj život,

kao mornar na duboko More, U ekstazi, ili na penušavi trag broda.

opčinjen, vapajem Nereida; Kao na planinskom vrhu, među gromovima i

Snegom, Gledam u dolinu što treperi i prolivam suze: Voleh te

Tako jako! • • • • • • • • • • • • • • • • • •

Vaša tela su me trošila, ali je vaša strast bila Uvek nova;

Bilo vas je zaista mnogo, ali vaša ljubav za me bila je Jedinstvena.

Tada spazih zvezde kako odražavaju jedno sunce -Ne sunca što sama gore, u svojoj svakodnevnoj, žestokoj trci,

Već ogledala ponoći, što sjaje da nas podsete na Njegovo lice, Tada spoznah istinu; vi ste zvezde koje mi dadoste

Svetlo; . . ... ... . .. . , , . . . . ,

Naučile ste me da u savršenstvu budem zadovoljan; Naučile ste me ponoćnom bdenju, dok ste se smešile

185

U svom ljubavnom snu; Naučile ste čak i jednog muškarca kako žene

Plaču. Eto, čak i tako kako ste mi pomogle, nesvesno, protiv svoje volje, Tako će i andeoska lica čekati da i vaše duše nađu mir. Uz malo bola i zadovoljstva, malo dodira vremena, I vi ćete nesvesno stići do suptilnog i

UZvišenog; Prikupićete svoje pojase i krenuti na Put, I sa Krstom Stradanja uspeti se, u susret

Danu. Tada ćemo se ponovo sresti u prisustvu

Trona, Ne znajući; a ipak II Njemu! O Ti! Koji saznaješ dok smo

znam.

186

NAPOMENE

1. .. Magick". The Master Therion, Paris, 1929., str. 203. Nedavno je ova knjiga po­novo štampana pod nazivom Magick in Theory and Practice by Aleister Crowley, Castle Books. New York, bez datuma.

2. "Ovaj pasus sc ne srne shvatiti kao tvrdnja da jc univerzum čisto subjektivan. Na­protiv, magijska teorija prihvata apsolutnu realnost svih stvari II najobjektivnijem smislu reči. Međutim, sve percepcije niti su posmatrač niti posmatrani predmet; one su predstave odnosa između njih. Mi ne možemo tvrditi da je bilo koji kvalitet II

nekom predmetu nezavisan od našeg čulnog aparata, ili da jc po sebi onakav kakav izgleda nama. Niti možemo prihvatiti da je ono što poimama nešto više od deli­mičnog priviđenja njegovog stvarnog uzroka. Mi ne možemo da odredimo čak ni značenje takvih ideja kao što je kretanje, niti da napravimo razliku između vremena i prostora, izuzev u odnosu na nekog pojedinog posmatrača. Na primer, ako ispalim dvaput iz topa u intervalu od 3 sata, posmatrač sa Sunca će primetiti razliku od nekih 200.000 milja u prostoru između hitaca, dok će za mene oni biti ispaljeni "na istom mestu." Štaviše, ja nisam u stanju da primetim bilo koji fenomen osim putem pro­izvoljnih instrumenata mojih čula. Stoga je u redu izjaviti da je univerzum kako ga ja poznajem subjektivan, što ne negira njegovu objektivnost:' (A. K.).

3 . .. The Golden Dawn", Israel Regardie (Llewellyn Publications, St Paul, Minne­sota, 1969.).

187

9

CEJLON

IZ Japana se putovanje nastavilo sve do Cejlona, što je bio njegov cilj. Jedva je dočekao da ponovo vidi Alena. Sa izvesnim olakšanjem, on je ostavio

Elis II Jokohami da se vrati svom mužu. Ona mu je oslobodila određenu ko­ličinu vremena i energije da bi se obnovljen ponovo posvetio svojim duhov­nim vežbama. Zapisi II dnevnicima nastavili su da se nižu na potpuno isti način kao i ranije. Vežbe II jednoj određenoj magijskoj oblasti najpre su bile izvođene ujutro; posle podne. dosta pre ručka, drugi niz vežbi i kasno uveče završni niz praksi.

Njegovi dnevnici su II ovom stadij umu fascinantni. Oni jasno odslikavaju njegov unutrašnji rast. Međutim, po nekim stvarima se jasno uočava njego­va nedovoljna potkovanost II vedanti i budizmu. Tako postoji izvestan broj nejasnih zapisa, poput, recimo "meditacija na nirvanu" ili "prizvan Anđeo Nirvane u vidu Harpokrata koji sedi na lotosu". Kad god je pisao u vezi sa navedenim temama, jasno se uočava da on nije imao predstavu o tome šta je nirvana, i drugo, brkao ju je sa nekim materijalom koji je prethodno pročitao i površno proučio. Ovo nedovoljno poznavanje uporednih religija otklonje­no je tek kada je otišao u Cejlon, gde je ugrabio priliku da ponovo studira sa Alenom Benetom, koji je trebalo da postane bikhu Ananda Meteja. Od tada nadalje, Krouli nije nimalo zaostajao za Alenom u suštinskom razumevanju ovih istočnjačkih religoznih sistema.

Ipak, još uvek nije bio upoznat sa vežbama disanja u jogi. Na sopstvenu inicijativu, započeo je neke eksperimente sa disanjem, čak i tokom nastav­ljanja prakse koncentracije. Jednom prilikom, izbrojao je "stotinu udaha u pognutom položaju, koristio kaiš. 7 minuta i SO sekundi (4,7 sekundi po da-

o o

hu)." Kasnije tokom istog dana, eksperimentisao još dalje: "Deset udaha, što je moguće sporije. 7 minuta i 26 sekundi. (44,6 sekundi po dahu)." Sve što

188

je primetio bilo je izvesno produbljivanje osećaja opuštanja, no ništa više od toga. Nije otkrio da disanje na određene preporučene načine može dovesti do hiperventilacije mozga, usled čega mogu da se jave određeni pSiho-fiziološki fenomeni. To je tek trebalo da bude otkriveno i istraženo.

U neko doba u julu, pojavljuje se jednostavan zapis: "negde na ovom pu­tovanju nastao je VELIKI MIR." To je sve. Nikakvog drugog komentara. Ni­kakvog uzbuđenja, nikakvih gromoglasnih fanfara. Zapisi pre i posle tog gore pomenutog još uvek beleže dnevne vežbe, meditacije na različite predmete, pokušaje astraIne projekcije, preuzimanja božanskih obličja. Kumulativni re­zultat svih tih vežbi morao je biti početak smirivanja njegovog večito aktiv­nog uma, što mu je olakšalo pristup dotad nedostupnom psihičkom materi­jalu. Počeo je da misli i oseća na njemu nepoznati način, da percipira sebe i svet oko sebe totalno drugačije. Doživeo je to kao značajno proširenje svesti, nazivajući ga velikim mirom.

Tri nedelje kasnije, nakon meditacije na sebičnost, magijsku moć i nirva­nu u trajanju od 28 minuta, napisao je: .. Nakon ove meditacije došao sam do sledeće odluke: ne smem se vezivati za mir. Postignuće mira zasigurno je postalo realnost za mene, ali ako od toga načinim Boga, ono će postati samo još jedna iluzija. Spreman sam da primim magijsku moć budući da nemam nameru da je zloupotrebim. Ja moram da guram do konačnog dovršenja de­la." Ovo govori samo za sebe. Čak i ako je dobijao slabe rezultate, koji su mu toliko bili potrebni, bio je sasvim voljan da ih se odrekne ako bi mu se prepre­čili na putu ka samom vrhu.

Sa svom svojom spisateljskom veštinom, mogao je samo da kaže da je jed­nostavno postao veliki mir. Gotovo kao da je bio prevaren pri pokušaju da opi­še duhovno stanje koje se spustilo na njega. Prevaren? Sasvim razumljivo.

U jednom periodu svog života sam i sam učestano doživljavao stanje mi­ra, tišine, jasnoće, utihnulosti, blaženstva, premda dužina svakog takvog is­kustva nikada nije potrajala duže od jednog sata. Ali, imao sam više takvih iskustava tokom dužeg vremenskog perioda. Tada sam razumeo ono što je Krauli bio napisao mnogo godina ranije:

"Kako ću pesme da posvećujem Tebi, kada je i samo sećanje na senku Tvoje slave nešto što je izvan svekolike muzike govora ili tišine."

Dugo sam pokušavao da pronađem neku vrstu verbalnog ili književnog opi­sa te tišme, te utihnulosti. No, sve što je bilo povezano sa tim imalo je prirodu paradoksa. Bilo je tu i svetlosti i ekstaze. Ali, ta tišina je bila vitalna, dinamična i nabijena energijom. Ona nije bila statična, niti mirna, niti mrtva. Bila je to goto­vo živa tišina. Čak i sada, dok sedim za mojom pisaćom mašinom, razmišljajući

189

o tim transcendentalnim stvarima, radosna pesma navire unutar mene, kao ka­da se oči ovlaže suzama, ali sada više ne mogu da opišem to stanje unutarnjeg mira, koje je istovremeno bilo stanje visokog uzbuđenja. To je taj paradoks koji mi omogućuje da shvatim Kroulijevu jednostavnost, kada uprkos svojoj literar­noj razigranosti, nije mogao ništa drugo da kaže izuzev "nastao je veliki mir."

To mora da je imalo znatan psihološki efekat, jer sledećeg dana u dnev­ničkom zapisu stoji: "Meditacija na Budu. 33 minuta. Najbolja meditacija ko­ju sam imao dosad. Smatram ovo stvarnom meditacijom; za 13 minuta sam sasvim zaboravio na vreme."

Šestog avgusta on je konačno stigao na svoje istočno odredište, i već sle­dećeg dana požurio je da poseti svog starog prijatelja, Alena Beneta. Iako je Alenova namera bila da postane budistički monah, u prvo vreme je prouča­vao jogu i hinduizam sa tamilskim guruom, koji nije bio niko drugi do vladin pravni zastupnik za Cejlon, i koji je po penzionisanju postao Šri Parananda. Krouli je u stvari imao u to vreme dva gurua, Alena i Paranandu. Međulim, suštinski je Alen bio njegov guru ili učitelj, a za sve eventualne probleme i konačan sud konsultovaH su Paranandu.

Alen i Krouli su se, bez oklevanja, još jednom latili zajedničkog rada. Nije bilo odlaganja. Program intelektualnog proučavanja bio je tako osmišljen da upozna Kroulija sa temeljnim načelima kako vedante tako i budizma. Paralel­no sa tim išao je i program praktičnog rada. Isti je trebalo da se izvodi prema klasičnim postavkama joge, u svim njenim mnogobrojnim granama.

Šta je joga? Dopustiću da nam on sam odgovori, kroz različite odlomke iz njegovih spisa, proznih i poetskih, ozbiljnih i komičnih, mada u svakom slučaju poučnih i prosvetljujućih. Imao je divan, golovo superioran talenat za izlaganje, naročito kada je pisao o sopstvenim iskustvima i izvodio zaključke iz njih.

Među njegOVim radovima irna dosta izlaganja o jogi. Prvi deo "Knjige IV" jeste nevelika knjiga napisana negde 1912.-1913. godine, koju čine detaljna analiza i jednostavno objašnjenje različitih koraka joge. Par godina pre nego što je umro, držao je predavanja o tom predmetu, koja su kasnije odštampana pod naslovom "Osam predavanja o jogi ': U njoj je on dao kratku, elegantnu i jezgrovitu definiciju:

Sedi mirno!

Prestani da misliš!

Umukni!

Izađi napolje!

190

Nedugo posle cejlonske epizode o kojoj je trenutno reč, on je dao nekoliko napomena na "Mač pesme", jednako zajedljivih, poučnih i zabavnih. To je sro­čio II dve duže poeme, "Uspenje" (Ascension Day) i "Duhovi" (Pentecost), obe napisane u Brauningovskom stilu, kao odgovor na neke Brauningove radove.

"Moram da se izvinim," objasnio je II Uvodu, "za tragove površnosti u mom radu; što je rezultat porvršnosti samog predmeta; ove pesme su pisane u vreme kada sam bio advaitista i kada nisam mogao videti zbog čega - bu­dući da je sve iluzija - treba da postoji bilo koji zaseban predmet koji nešto čini ili misli . . . . Zaista dugujem jzvinjenjenje presvetloj Seni Roberta Braunin­ga zbog svoje drske parodije na naslov, stil i sadržaj njegove "Badnje večeri i Uskrsa".

Medu ovim napomenama se može naći i njegovo kloparanje o svrsi joge. Ono postaje razumljivo tek kada se čitalac podseti da je jedno od načela bu­dizma, koji je upravo tada proučavao, Sabbe Pi Dukkham - "Sve je patnja."

Najpre "Evo našeg Džonija što ima rak; Operacija će možda biti beskorisna, 110žda će čak ugroziti njegov organizam, Ili čak uzrokovati njegovu trenutnu smrt:

Neka umre crv, jedan pas manje!" Ali ne ti! Na noge sad, i osvoji ga na juriš. Veži ga dole i opij hloroformom, Ne moraš se moliti Tatu ili Horusu Ali Nasrni na njegov pilarus; I ako deset godina minu, i ako se on Požali: .. O doktore, sažali se na mene! Tvoje okrutne ruke, za ime boga Naneše mi tako užasne muke u stomaku." Red je za jedan soda-mint. Tako i joga. Život je karcinom, UzrokUje neizvesnost, da ne proveravamo sad. Zalud kličeš Izidi: ,,0 Ma! Baš sam dobro dobio po vratu." Hirurg Krauli, sa skalpelom II ruci Kaže ti, kako si samo jadan a tako luckast i neotesan, Savetuje ti nož koncentracije, Dovoljno hitar za bolno sazrevanje zvano život. .. Joga? Opasna je ta bizarnost! No, to je jedina šansa koju imaš!" Uer život, ako ga ostaviš na miru, čista je patnja, I samo se budale nadaju da ćc sutra Bog pomoći.)

191

Međutim, daleko najbolji poetski opis joge koji je napisao jeste onaj dat u "Aha!", jednoj poprilično dugoj poemL u kojoj su detaljno izložene sve njegove sinkretističke ideje o magiji, jagi, misticizmu, kao i o njegovoj sop­stvenoj i isključivoj poruci u "Knjizi Zakona". Navešću odeljak koji se bavi jogom:

Za veliku kapiju kJjučcva je sedam, Kao osam u jednom i jedan u osam. Prvo, nek' telo tvoje bude mirno, U pokrov volje povijeno, Mrtvački ukočeno; tako da pobaciti možeš Nemirnu decu što golicaju misao. Zatim, neka disanje bude duboko, Lagano, ravnomerno i sporo; Da bi biće tvoje u skladu bilo Sa zamrlošću velikog okeana tihog. Treće. neka tvoj život bude spokojan i čist Njišući se nežno ko palma u zavetrini. Četvrto. neka ti volja za životom vezana bude Jedino za ljubav prema Dubini. Peto, neka misao, božanski slobodna Od čula, suštinu svoju ispita. Uoči svaku misao kada se pojavi; Pažnju iz časa u čas povećavaj ! Zadubljen i pronicljiV, unutra okrenut, Ne poštedi nijedan atom od analize! Sesto, na jednoj misli, čvrsto zadržanoj, Svaki šapat vetra umiri! Pa kao plamen uspravan i nepomičan Spali svoje biće u jednoj reči! Zatim, smiri taj zanos, produži Meditaciju svoju smelo i snažno, Ubijajući čak i Boga, ako bi ti On odvraćao Pažnju od čina odabranog! Najzad, kada su sve ove stvari u jednoj prevaziđene Vreme je da procveta ponoćni cvet! Sjedinjenost. Aji, čak ni u njoj, Ne smeš napraviti grešku, sine moj. Da bi se uzdržao od izražavanja, Pogled usmeri ka mračnom korenu zanosa. Odbacujući naziv, oblik, pojavu i važnost Čak i ove visoke svesnasti; Prodri do samog srca! Ovde tc napuštam:

192

Ti si Majstor. Postujem Tvoj sjaj koji se prostire. O Brate Zvezde Srebrne!

Eto, to je sistem u koji ga je tada uveo Alen. u Kolombu. Nije prošlo ni par dana, a Krouli je već bio nezadovoljan Kolomborn; bila

je to morska luka, isuviše dinamična i bučna, što njemu u tom trenutku nije ni najmanje prijalo. Zudeo je za mirnim mestom gde bi mogao potpuno da se povuče i posveti isključivo praksi joge. Zato su, 17. avgusta, njih dvojica otišli za Kendi, gde su iznajmili pristojno opremljen bungalov na brdima, sa pogledom na jezero. Tek ovde je prethodni trening, kOji mu je nametnuo Ekenštajn, došao II punoj meri do izražaja. Zahvaljujući njemu stekao je is· tinsku prednost. Područje koncentracije i meditacije za njega više nije bilo tabula rasa ili misteriozna tema. Alen ga je brzo obučio principima jogi nske prakse, a lo je bilo kudikamo više od onoga čemu ga je Ekenštajn podučavao. Krouli je eksperimentisao sa raznim stavovima i položajima joge, sa mantra­ma osmišljenim da potpuno isprazne um od svih drugih misli i tako pospeše koncentraciju, kao i sa joginskim metodama disanja. Vežbe disanja u jogi nazivaju se pranajan1a, odnosno kontrola prane, univerzalne životne energije koja se koncentri še unutar organizma pomoću specifičnih vežbi. Jedan od najranijih rezultata ovih vežbi, koje je Krouli zapisao u svoj dnevnik. jeste taj da su mu 1h'ldiji (nevidljivi jogički nervni pleksusi i kanali) proČišćeni. Prema drevnim spisima, znakovi kaji se javljaju su: svetao ten, zvonak glas, smiren fizički izgled, sjajne oči i nada koji se neprestano čuju. Nada su zvuci kOji se čuju u samom umu, kada koncentracija postane intenzivna ili kada pranaja­ma koncentriše dovoljnu količinu energije unutar određenih zona u telu.

29. avgusta, počele su da se dešavaju određene stvari. Čitamo u njegovom dnevniku:

"Započeo mentalno ponavljanje 'Aum Mani Padme Hum' dok sam medi­tirao na Budu. To se zatim razvilo u pratjaharičnu daranu; gubitak Ega i vizija misteriozne moći; nestanak svih predmeta. mentalnih i fizičkih. Ne znam koliko dugo je to trajalo. Probudio sam se u meditaciji na anahatu. Glas nade bio je poput udaljene svečane pesme; prerastao je u sam Aum. opadajući 'Mani Padme Hum' a zatim postao sličniji grmljavini bez ikak­vog sklada."

Drugim rečima, počeo je da koristi mantre (mantram), zahvaljujući koji­ma je, kroz konstantno i monotono ponavljanje određene svete reči, njegov um bio prinuđen da se koncentriše. To se razvilo u izvestan oblik introspek-

193

cije i koncentracije, čija posledica je bila povlačenje energije sa spoljašnjih objekata. Anahata je naziv za neVidljivi psihički centar u predelu srca, odakle se, prema predanju, pojavljuju mistični zvuci. I tako se on bacio na izvođenje joga praksi sa svom svojom rešenošću i snagom i ništa ga nije moglo zausta­viti u tome. Ništa ga nije moglo zaustaviti sada kada je imao stvarno vođstvo, koje je izgubiO otkako je Alen napustio Englesku.

U "Knjizi laži '; gde je Krouli opisao neke od svojih najtranscendentalnijih uvida i iskustava na paradoksalan način, bojeći ih svojim karakterističnim cinizmom, ima jedno malo, mnogoznačno poglavlje, pod nazivom "Kapela Kraljevskog zbora" (Kings College Chapel);

Za um kao i za telo nema takvog purgativa kao što je pranajama, nema purgativa kao što je pranajama. Za um, za telo, za um i za telo, jednako, jednako! Nema, nema, nema purgativa, nema purgativa kao što je Pranajama - pranajama! - pranajamal Da, za um kao i za telo Nema purgaitiva, nema purgativa, nema purgativa (za um kao i za telo!) Nema purgaliva, purgativa, purgativa kao što je pranajama, nema purgativa za um kao i za telo, kao što je pranajama, kao što je pranajama, kao što je prana - prana - pranajama! - pranajama - pranajama! Amen.

Nastavljajući sa praksama koje mu je prepisao njegov učitelj, on je uskoro iskusio sledeće rezultate koji su bili potvrđeni u drevnim spisima. Na primer, jednom prilikom je opisao: "Osetio sam spiralnu silinu kako se uvrće i uvire u moje teme. Ovo označava ulaznu struju p·rane." "Na jednoj tački osetio sam dva ili tri oštra udarca u treće oko." "Koncentracija na anahatu dovodi do trenutne pospanosti. Osetio sam pumpanje krvi, vrlo jasno, i takođe osetio sukšma-kumbaka, suptilnu, nevoljnu kwnbaku."

Sukšma-kwl1baka je stručni termin koji označava automatsko i nevoljno zadržavanje daha, što se dešava kada se mišići odjednom ukrute, potpuno nezavisno od nečije volje. Prema predanju to predstavlja sigurno obeležje na­predovanja. Svi ovi fenomeni tradicionalno se objašnjavaju kao koncentracija prane ili životne sile u suptilnom telu. Mnoštvo ovakvih fenomena pri meće­no je od strane današnjih fiziologa i psihologa, kao rezultat eksperimentalnog rada u oblasti avijacije. Pažljivim praćenjem i proučavanjem fenomena hiper­ventilacije nastala je i obimna naučna literatura na tu temu.

U Kroulijevo vreme, međutim, nije bilo nikakve literature o toj temi. Pre nekoliko godina, dr K. T. Behanan je napisao knjigu o jogi sa racionalističkog, zapadnjačkog stanovišta, bez i jedne jedine reči o hiperventilaciji. Bila je to tada još uvek relativno nepoznata oblast.

1 9�

Kao rezultat kliničkog rada u kome sam uzeo učešće pre izvesnog vreme­na, uradio sam eksperimentalnu studiju o hiperventilaciji sa namerom da na­pišem knjigu o nekim aspektima rajnhijanske pSihoterapije, u kojoj figurišu ovi efekti i fenomeni. Iz te knjige sam, na bazi ekstrapolacije, napisao "Nova krila Dedala " (New Wings of Daedalus).

Kao prvo, treba napomenuti da izmene u načinu disanja menjaju i herniju krvotoka. Ako se disanje vrši pod pritiskom, izlazi više ugljenične kiseline, usled čega krv postaje više alkalne (bazne) prirode. To uzrokuje promenu in­terne sredine organizma u celini, a posebno mozga. Većina autoriteta smatra da hiperventilacija indukuje stanje hipokapnije (redukovani ugljen dioksid), što podseća na intoksikaciju. Delimičan gubitak kontrole, potiskivanje nekih inhibitornih centara i sniženo kritičko vrednovanje afektivnog ponašanja, neki su od jednostavnijih znakova i Simptoma cerebralne intoksikacije. Iz ove intoksikacije cerebralnog korteksa kiseonikom, proizlazi pseudo-patološ­ko stanje koje umnogome liči na blagi delirijum. Delirijum bukvalno znači "van šablona". Te će reći da se, kada ste u stanju hiperventilacije, vi nalazite van uopštenog šablona uzdržanih reakcija, i ponašate se karakteristično, na manje kritičan, manje kontrolisan i manje inhibiran način nego što biste se inače ponašali.

Takozvani 'sindrom hiperventilacije: kako ga definišu neurofiziolozi, od­nosi se na sve simptome koji se razvijaju kao rezultat preteranog disanja. Oni zaključuju da, dok etiologija nije uvek psihogenog porekla, emocionalne manifestacije su gotovo uvek rezultat toga. Fiziološki simptomi se klasifiku­ju na sledeći način: centralno neurovaskularni, mišićni, respiratorni, srčani, gastro-intestinalni. psihički i opšti. Oni se pripisuju rezu1tujućoj hipokapniji i alkalozi, koje menjaju internu sredinu mozga. Kod hiperventilacije, indu­kovane spontano među neurotičarima, pod "trešenjem" i "podrhtavanjem" podrazumevaju se neujednačeni Simptomi odgovorni za uzbunu. Mnogi tako telefonskim pozivima izvlače lekare iz kreveta, u sitne jutarnj e sate - da bi se na kraju sve uglavnom završilo uspavljivanjem pacijenata, na ovaj ili onaj

• • naem. Prema najstarijim joginskim tekstovima, četiri karakteristična rezultata

pranajame su: l ) obilno znojenje; 2) kočenje Čitavog tela; 3) poskakivanje u stilu žabe; 4) levitacija. Krouli je u svom dnevniku zapisao da je doživeo prva tri rezultata, ali poslednji nikada. Međutim, on je zapisao svoj doživljaj kada je jednom prilikom ušao u A1enovu kolibu, nakon što se ovaj nije odazivao već izvesno vreme. I gle! Ugledao je Alena II padmasani (položaj lotosa), ali ukoso postavljenog. Krouli je rezonovao da se, ako je neko II padmasani, ne može ni­kako nakriviti u stranu; sam položaj isprepletenih nogu to ne dozvoljava. Otu-

195

da je zaključio da je Alen, dok je boravio u samadiju, levitirao iznad nivoa tla, ali je prilikom spuštanja pao na stranu umesto pravo dole, u prvobitan položaj. Odatle je kasnije proistekla legenda da je video Alena kako levi tira.

Hajde sada da uporedimo ove joginske rezultate sa onima koji se javlja­ju kod hipervenli1acije. Ovde ću napomenuli da ja hiperventilaciju koristim svakodnevno, zajedno sa psihoterapeutskim radom po rajnhijanskoj liniji. To mi je omogućilo da, u periodu od nekoliko godina koliko se time bavim, kJasifikujem rezultate onako kako se pojavljuju kod većine pacijenata tokom nekoliko sesija.

1. Kada paCijent istraje u voljnom disanju, uz podršku terapeuta, lice ubr­zo biva silovito preplavljena osećajem toplote, koja zatim preplavljuje čitavo telo. Može doći do povećanog znojenja u celosti. Manje ili više brzo, ove pojave su propraćene osećajem ošamućenosti, uz vrlo određe­ni osećaj omamljenosti. Na ovoj tački obično dolazi do opuštanja.

2. Za ovim sledi bledilo i izbeljivanje čitave kože. Češće se dešava da sto­pala počinju da zebu. Ako to nije slučaj, šake, obrazi ili neko drugo područje tela postaju hladni.

3. Sa sve većom svesnošću o nadolazećoj hladnoći, kod pacijenta može doći do blagog porasta straha i nervoze. U ovoj fazi rada često može doći i do pojave slabog podrhtavanja. Ono može biti blago, ali sa na­stavljanjem disanja, može se razviti u silovito trešenje - najpre u us­nama, zatim na obrazima, ramenima ili pektorainim mišićima. Zatim to drhtanje ima tendenciju da se proširi, od abdomena ka kolenima i bedrima, odakJe se širi uopšte, čitavlm telom.

4. Dalje se mogu javiti snažna zevanja, kao znak povećanog stepena relak­sacije. Tu i tamo mogu se javiti sitni tikovi, nagli mišićni trzaji u predelu očiju, vrata ili abdomena. Ako ih pacijent zanemari, oni ubrzo nestaju, da bi ih zamenile senzacije strujanja energije. Ovakve senzacije su rani­je interpretirane kao in fluks prane.

5. Tikovi mogu biti praćeni k.lonizmima, teškim grčevima i mišićnim spaz­mom. Neki pacijenti živo reaguju na ove pojave, i spontano počinju da se ljuljaju na kauču, potpuno nesvesni pokreta, poput žabe kada skače. Motorna aktivnost često liči na pokrete kod trčanja.

6. Drugi pacijenti doživljavaju izvesne vrlo duboke telesne osećaje i emo­cije, uključujući nervozu i bes. No, njih stalno prate i neke druge auto­nomne manifestacije.

196

7. Opet, druga grupa pacijenata može doživeti stanje obamrlosti. Radi se o ukrućenosti koja počinje gotovo neprimetno, sa nastavljanjem disanja. Ona može biti ograničena samo na neki od udova ili ekstremiteta. ali se može proširiti i na celo telo. Katkad je to i bolno. i u tom slučaju mora biti uČinjen izvestan napor da bi se bolno ukrućena područja opustila. Onog trenutka kada se iz ovog stanja krutosti uspostavi relaksiranost tela. dolazi do osećanja ogromnog zadovoljstva i lagodnosti.

8. Za vreme trajanja relaksacije. sve jače se osećaju senzacije tmjenja i zu­janja u ušima. Oštroumniji pacijenti doživljavaju i opisuju te senzacije kao da su povezani sa instrumentom kaji daje snažnu galvansku struju. Senzacije su opisane sličnim terminima kao kod jogičkih praksi.

9. Ponekad žmarci spontano iščezavaju. da bi ih zamenio osećaj dubokog unutrašnjeg vibriranja, ili jasno određenog strujanja i pulsiranja energi­je. Ovo se uglavnom opisuje kao relaksirajuće i ekstatično stanje - sen­zitivniji i osetljiviji pacijenti koriste reči kao što su rastapanje. uživanje i potpuna predanost.

Za mene je upoređivanje simptoma hiperventi1acije i rezultata koje daje pranajama prosvetljujuće iskustvo. Po svoj prilici tu zaista postoji jasno od­ređen odnos. Drugim rečima, Kroulijeva tvrdnja je, po svemu sudeći. time dokazana. Ovde više nisu od značaja nečija izvorna filosofska teorijska uve­renja ili religijski stavovi. Jedino što je potrebno jeste da se prione na posao, bez suvišnog raspravljanja i premišljanja; samo rad, samo praksa. Rezultati proizlaze iz toga, a ne iz intelektualne orijentacije, koja tu ne igra nikakvu ulogu. Neko može biti veoma religiozna osoba ili pak ateista, ali to nema nikakve veze sa praksom joge.

Do ove tačke magija je u velikoj meri drugačija od svog istočnjačkog srodnika. Magija upravo zahteva veru u postojanje određene religiozne hijerarhije. Sa po­četkom dobijanja konkretnih rezultata ovi koncepti mogu pretrpeti izvesne mo­difikacije ili proširenja, ali u početku se zahteva vera. Teško je. ako ne i licemerno. intonirati i vibrirati prizive ili molitve. ako znate da svoje prizive upućujete neko­me ili nečemu čije samo postojanje odbacujete. Otuda je za studenta početnika, čija je vera počela da gasne. joga najbolji moguĆi uvod u Veliko Delo.

To je tema koja se provlači poput zlatne niti kroz celokupna Kraulijevo fi­losofsko i mistično stvaralaštvo. Ali. možda je ono jasnije i snažnije određeno u njegovim .. Ispovestima":

.. Svaka religija mora počivati na otkrovenju, koje ne može biti dokazano pomoću razuma ili iskustva. Tako postaje nužno, ali istovremeno i drsko,

197

postavljati pitanje vere. Odavde sledi da religija nikako ne srne imati veze sa razumom, i da njeni branitelji moraju biti spremni da budu prozvani šarlatanima.

Međutim. postoji jedan izlaz iz ove dileme. Moguće je zasnovati religiju. ali ne na teoriji i rezultatima, već na praksama i metodima. Pošteno je i optimistično napredovati oslanjajući se na priznate principe. tako da svaki pojedinačni um može da se razvija i napreduje ka Apsolutu posredstvom svesno vođene evolucije sposobnosti razumevanja. Takva je u suštini ideja koja leži u osnovi inicijacije. Ona pruža apsolutno opravdanje stazi mud­rosti. na koju su ukazivali adepti. bilo magijskih bilo mističkih škola. Joga nudi čovečanstvu organ inteligencije koji je nadmoćan u odnosu na inte­lekt, a opet koordinira s njim, dok magija služi da pobudi spiritualne ener­gije koje, podupirući energije uma. mogu da ih dovedu do kulminacije."

Sve vreme do kraja avgusta i septembra Krauli je, gotovo mitski napor­no. radio na svojoj jogi. Njegov program je obuhvatao četiri do pet različitih perioda rada razne dužine. Svaki od njih bio je posvećen stavovimil. prana­jami. upornom ponavljanju mantri. kao i koncentraciji. On je došao do jed­nog vrlo neobičnog rezultata. koji je u većini njegovih kasnijih dela često bio spominjan. Radi se o tome da. ako meditirate na bilo koji deo tela u bilo kom vremenskom periodu. svesnast tog dela se najpre pojačava. a zatim sasvim iščezava.

Na primer. kada je jedne kasne večeri 6. septembra meditirao, doživeo je ovaj specifičan efekat meditacije i zapisao sledeće u dnevnik: .. Darana na vrh nosa. Dobio sam jasno shvatanje nestvarnosti tog nosa. Ono istrajava. Sat kasnije. dok sam izdisao kroz ruku. padajući u san. zapitao sam se: .. Odakle dolazi ovaj vruć dah?" Bio sam prisiljen da razmislim pre nego što sam od­govorio: "iz mog nosa." Tada se uštinuh i odmah se setih; ali nastavljajući sa disanjem desila se ista stvar. Stoga mogu da zaključim da .. koncentracija" na moj nos razdvaja mene i moj nos, štaviše napada ga, opovrgava. dokrajčuje. uništava i potire."

Nešto slično je pokušao nekoliko dana kasnije. što je dovelo do ozbiljnijih rezultata. "Darana na nos 9 minuta i 50 sekundi. U jednom trenutku sam praktično izgubio nos. i nisam bio u stanju ni da mislim na to šta sam hteo da nađem ili gde da to nađem; moj um je postao savršeno prazan." Alen je to protumačio kao prilično dobar rezultat; to je nagoveštava!o da se bliži .. okol­na koncentracija."

Istu tu vcžbu koncentracije proba'o je sledećeg dana. "Uradio sam.daranu kao i pre, na nos. Sada razumem jednu budističku koncepciju. jer: bio sam a)

198

svestan spoljašnjih stvari iza mene, nakon što je moj nos iščezao, na primer oltara, i dr.; i b) nisam bio svestan tih stvari. Te dve svesnosti su postojale si­multano. Ovo izgleda apsurdno i neobjašnjivo ( postoje napomene o tome u budističkoj psihologiji) pa ipak ja to znam."

Ovaj zaključak na prvi pogled deluje protivrečno. ali je duboko mističan. Ta istina o nosu postaje istina i o bilo kom drugom delu tela - u suštini može postati istina i o samom egu. I on sam biva konačno uništen pod uticajem koncentracije i meditacije. Povremeno. dok meditira. sa približavanjem ovoj fazi rada, student može osetiti kao da je izgubljen. kao da uopšte nije tu. Ako ne radi pod nadzorom učitelja, može biti zahvaćen panikom. Ova nesigur­nost traje dok se ne ustanovi novi centar, tj. dok ego percepcija ne uroni u sopstva ili dok ne bude smenjena percepcijom sopstva.

Krouli je osmislio jednu vežbu koja je suštinski zasnovana na cejlonskom, iskustvu. koju je on kasnije stalno ponavljao. Ona obezbeđuje osnovu vežbe meditacije, i ista je opisana u Liber Jod:

1 Neka Pustinjak sedne u svoju asanu, obučen II odoru. i neka redom me­ditira na svaki od nekoliko izabranih delova svog tela. sve dok mu taj deo ne postane toliko nestvaran da ga više ne uključuje u svoje pOimanje sebe. Na primer, ako je to njegovo desno stopalo, neka dodirne to sto­palo i neka se uzbudi, misleći: "Stopalo!.. ... stopalo! Šta je ovo stopalo? Sigurno nisam sam u ovoj prostoriji!" Ova praksa ne bi trebalo da se izvodi samo u vreme meditacije, već i tokom dnevnog rada.

2. Ovu meditaciju treba da podupre razmišljanjem; kao recimo: "Ovo sto­palo nisam ja. Ako bih izgubio svoje stopalo, i dalje bih ja bio ja. Ovo stopalo je masa promenijivog i kvarljivog mesa, kostiju. kože, krvi, lim­fe, itd., dok sam ja nepromenijivi i besmrtni duh, jednoobrazan, nestvo­ren, nerođen. bezobličan, samoprosvetljen." itd.

3. Neka ovu praksu usavrši za svaki deo tela, sve dok čitavo telo ne bude shvaćeno kao ne-Ego i kao iluzija.

4. Neka zatim pustinjak, sedeći u svojoj asani, meditira na muladara čakru kao moć uma i uništi je na isti način kao što je gore navedeno. Takođe. razmišljajući: "Ovo osećanje (pamćenje, mašta, intelekt, volja, ma šta bilo) nisam ja. Ovo osećanje je prolazno; ja sam nepokretan. Ovo oseća­nje je strast. Ja sam mir," i tako dalje. Neka i ostale čakre po redu budu tako uništene. svaka sa svojim mental­nim ili moralnim svojstvom.

199

S. Neka mu u tome pomogne njegova sopstvena pSihološka analiza. tako da nijedan deo njegovog svesnog bića ne ostane neuništen. Temeljnost u ovoj praksi dovodi do uspeha.

6. Na kraju. kada celokupno svoje biće povuče u najvišu sahasrara čakru. neka ostane večno usredsređen na meditaciju o njoj.

7. AUM.

Negde sredinom tog meseca. disciplina u kojoj je istrajavao. i koja je bila totalno drugačija od bilo čega što je ikada bio preduzeo. polako mu je posta­jala jasnija. U Engleskoj, gde je praktikovao razne oblike magiju. on zapravo nije mnogo menjao pojedinosti svog svakodnevnog načina života. U Meksi­ku, kada mu je Oskar dao sugestije u vezi sa elementarnim metodima pos­tizanja koncentracije, bio je istovremeno aktivno angažovan u planinarenju i krstarenju po zemlji. Tada nije bilo prisilnog usamljivanja, izolacije od spo­ljašnjih stimulansa. od kontakta sa drugim ljudima, i svakako ne prave sek­sualne apstinencije. Oko 12. septembra odbacio je sve svoje joga majstorije i pojurio u Kolombo na nedelju ili deset dana. Možemo samo nagađati šta je tamo radio. Ali. ne bismo puno pogrešili ako bismo pretpostavili da je našao tamo sebi neku povodljivu devojku, i ostatak nedelje proveo s njom u kreve­tu, Verovatno se bio potpuno predao seksualnim aktivnostima da bi se nakon kraćeg vremena ponovo. sa novim elanom, vratio svom asketskom životu.

Mnogo godina nakon cejlonskog povlačenja. bio je u prilici da napiše pis­mo jednom učeniku, definišući asketizam. Evo šta je on imao da kaže o tome. budući da govori o gore navedenom događaju .

.. Asketizam je sasvim u redu kada se shvata kao adekvatno sredstvo za ostvarenje nekog određenog Cilja. Međutim, ako on podstiče bujanje du­hovnog ponosa i taštine. tada je otrovan. Grčka reč za taj pojam implicira atIetu; a trening atIete sigurno ne predstavlja umrtvljavanje tela. Isto tako ne postoji nikakvo pravilo koje pokriva sve slučajeve. Kada muškarci, par dana pred trku, dožive 'pretreniranost', oni se 'oslobađaju treninga' i nali­vaju šampanjcem. Ali. to je sastavni deo treninga. Takođe treba zapaziti da se pre ili kasnije svi muškarci 'pretreniraju'; trening je preterivanje. i on mora biti obustavljen čim se postigne cilj. Isto tako, on često napreže vitalne organe. naročito srce i pluća, pa tako ta imamo slučaj da vrhunski sportisti žive do svoje SO-te. No. najgore od svega je učinak na karakter!

Ako je stalno obeležje karaktera, i ako se pogrešno proglasi 'vrlinom: as­ketizam truje sam temelj duše. Tada se javlja korov najgore vrste; oKrut­nost, sitničavost. arogancija - najbednije i najodvratnije cveće II onima

200

koji 'umrtvljuju svoje telo'. I tako dolazi do rađanja .. Crnog brata". Potpuni nedostatak smisla za humor, egomanijakaina taština, samozadovoljstvo, odsustvo svake empatije prema drugim ljudima, žudnja za tim da se sop­stveni poroci prenesu na oselljivije ljude njihovim kinjenjem; sve te oso­bine su Simptomatične."

Navedeni simptomi su upravo isti oni koje je i Vilhelm Rajh opisao i na­zvao emocionalnom kugom. Za njega je to bila glavna bolest koja ugrožava naše moderno društvo.

Krouli se vratio radu. Naglasak je bio na koncentraciji i pranajami. Pitam se da li prosečan muškarac i žena uopšte mogu da shvate strašno mučenje koje te vežbe podrazumevaju. i apsolutnu motivisanost koja je neophodna da bi se istrajala u njihovom izvođenju. Posebno je pranajama vrhunac monoto­nije, a naročito kada se sedi u neizdržijiva bolnoj asani, odnosno joginskom položaju. Čovek gotovo da vapi za bilo čim što bi promenilo tu rutinu. Svaka nervna ćelija i živac napinje se da uhvati nešto, uopšte bilo šta. što bi mog­lo poslužiti kao pristojan izgovor za okončanje vežbe. Zahteva se ogromna snaga volje da bi se nastavilo sa tom neugodnošću koja prevazilazi sve druge neugodnosti.

Neugodnost? Nema nikakve dileme oko toga. Potpuno nezavisno od sjaj­nih rezultata koji su kasnije došli, on je na bazi ove naročite discipline bio u stanju da napiše uputstva koja odišu velikom lucidnošću. "Liber E vel Exerci­torum " predstavlja fundamentalnu raspravu koja dotiče sve faze preliminar­ne mentalne discipline i treninga. pisanu jednostavnim a ipak strogo nauč­nim stilom. Ono što sledi sastoji se iz navoda nasumice preuzetih iz različitih odeljaka spisa:

uU ovoj fazi nije neophodno da u potpunosti objavimo krajnji cilj naših is­traŽivanja; niti bi pak njega mogli da razumeju oni koji nisu sasvim savla­dali ove elementarne kurseve. Onaj ko izvodi eksperiment podstaknut je da koristi svoju sopstvenu in­teligenciju i da se ne oslanja ni na jednu osobu ili osobe. ma koliko da su one nadarene. čak i među nama samima. Zapis o eksperimentu treba da bude inteligentno pripremljen kako bi mogao biti od koristi i drugima koji ga proučavaju .... Što je više naučnih podataka u zapiSU. to bolje. Ipak, treba zabeležiti i emocije, jer i one čine jedan od uslova u kojima se praksa odvija ... Morate da naučite da sedite dugo vremena savršeno mirno ... Kada na­predujele do tačke da se, iz posude do vrha napunjene vodom koju ste

201

postavili na glavu, u toku celog sata ne prospe ni jedna kap i kada više ne osećate ni najmanji zamor u bilo kom od mišića; kada se, ukratko rečeno, osećate savršeno mirno i ugodno. spremni ste za ispit...

Prisilite um da se koncentriše na jednostavan predmet stvoren u imagina­ciji.... Zabeležite pažljivo vreme trajanja eksperimenta, broj i prirodu misli koje su se nametale, tendenciju samog predmeta da odstupi od puta koji mu je zacrtan, i sve druge fenomene koji bi se mogli pojaviti. Izbegavajte prenaprezanje; to je veoma važno .... Nastojte konačno da isključite sve ob­jekte koji se opažaju bilo kojim od čula i sprečite pojavu bilo kakve misli u umu. Kada osetite da ste u ovoj vežbi postigli izvestan uspeh, prijavite se za ispit, i ako položite, biće vam propisane složenije i teže prakse."

Liber Ru vel Spiritus je sledeće službeno uputstvo u kojem je sažet sav nje­gov rad sa istočnjačkim tehnikama disanja. Ovde se on razlikuje od većine tradicionalnih autoriteta - ni traga od neumerenih tvrdnji da se pranajamom može izlečiti ćelavost ili ravno stopalo. niti pak da se može ostvariti dugo­večnostl Spis je razrađen na jednostavnoj tezi da određeni rezultati slede iz određenih postupaka. Istražuj l Ovde Krouli sija u punom sjaju:

"Neka Zelator ne veruje bilo kojoj izjavi iznetoj u ovom uputstvu, i neka ima na umu da čak i savet koji smo dali kao prikladan za prosečnog aspi­ranta može biti u potpunosti neprikladan za njega."

I sledeći mesec je prošao ispunjen ovim strpljivim. istrajnim sleđenjem zacrtanog programa. Nastupio je period suvoće, suvoće u kojoj se ništa nije dešavalo. Patnja je kulminirala, i pojavila se želja, tako silna kao da ju je po­slao sam inkarniran i đavo. da prekine čitav posao. "Počinje još jedan mesec ovog velikog rada, i premda je trud nesmanjen, nagrada je još uvek daleko."

Ipak, nagrada je uistinu bila na vidiku, jer nekoliko dana kasnije on piše: " ... najzad 'Zlatna Zora�. Ovo, kao što me je moja intuicija već naučila, deluje na usporavanje dijane i takođe me drži vezanog za nju. Uprkos tome, bojim se da ne uništim neki delić njenog savršenstva - On zna."

Sledećeg dana: "Nakon nekih osam sati discipline u pranajami, pojavila se 'Zlatna Zora:" Opet ponavljam da je ovo najstrašniji mogući vid napornog rada. Doista je prava reč za to disciplina:

"Tokom meditacije, odjednom postadoh svestan nepreglednog tamnog prostora. i grimiznog sjaja koji ga je poprečno presecaa. Sve dublja i bli­stavija, izbrazdana tamnim prugama šk.riljčano-plavičastog oblaka. izdiže se Zora nad Zorarna. U svoj svojoj veličanstvenosti koja nije poticala od

202

zemlje i njenog sićušnog sunca, krvavo-crvena, tamnog, dijamantskog sja­ja, ona se uzdigla, uzdigla se! Svestan toga da je iznedrena iz mene, nisam upitao 'Ko je svedok: do kraja uronjen u kontemplaciju tako izvanred­ne i čudesne činjenice. Ovde nije bilo nikakve sumnje, nikakve promene, nikakvog kolebanja; beskrajno stvarnija od ičega 'materijalnog' je Zlatna Zora ovog Večnog Sunca! Ali kugla Slave uzdiže se jasno iznad obala tame - teško meni! To neizrecivo Svetlo povuče se iza vela tame koji se spuštao, i u purpurnim i sivim nijansama, blaženstvom koje se ne da zamisliti, i ozbiljnošću koje se ne može shvatiti, izblede predivni Vesnik Dana. Ipak, rođenim očima sam ga video!"

A sledećeg dana:

"Ponovo, neizrecivom milošću koju Bhavani udeljuje i svojim najnižim poklonicima, izašla je Slava Unutrašnjeg Sunca. Kao što mi je naložio moj Guru, pozdravih Zoru pranavoHl. To je, kao što sam i predvideo, održa­lo dijaničku svest. Disk postade zlatan: poput ruže oslobođene svih svo­jih latica, a to su vunasti oblačići obojeni ružičasto i zlatno, i sada jarko osvetljava etir prostora. ]zgleda prazan i bez zraka poput sunca u Stre1cu, pa ipak neuporedivo blistaviji: no, uzdižući se, bez ikakvih oblaka, započe da se obrće, da svetluca, da baca mlazeve vatre!" .. .

Danima je ostao u tišini, prebivajući u ovoj novoj Slavi koja je osvanula nakon mnogih meseci obavljanja najmučnijeg od svih poslova, kontrole vlas­titog uma. Bio je to najznačajniji duhovni rezultat koji je postigao do tada, početak novog životnog ciklusa, novog pristupa samom životu.

Efekat tog rezultata na njega najbolje je opisan u eseju .. Nauka i Budizam" (Science and Buddhism), kaji je napisao ubrzo nakon tog događaja. Esej je zasnovan na proučavanjima koje je obavljao u Cejlonu, sa ciljem da upozna vedantu i budizam. Taj esej, kako su mi rekli neki budistički misionari, pred­stavlja veoma lep uvodni prikaz osnovnih načela budizma, j koliko znam, spada u jedan od najboljih medu njegovim ranim radovima. U njemu on piše:

"Međutim, zamislimo jedan san, tako živ da se upravo probuđeni čovek oseća potpuno skrušenim pred sećanjem na snagu tog sna, tako da mu se njegova svest o njemu (snu) čini hiljadu puta stvarnijom nego što su stvari koje ga okružuju; zamislimo da je čitav njegov život tako oblikovan da se uklapa u nove činjenice koje su mu tako otkrivene; da je on spreman da se s radošću odrekne godina normalnog života samo zarad minuta tog života u snu; da je njegov osećaj za vreme istrgnut, kao nikada ranije, j

203

da su ti uticaji permanentni. Tada, reći ćete, delirium tremens ci opijenost hašišom, posebno u pogledu osećaja za vreme) predstavlja paralelu. Ali, fenomen delirium tremens-a se ne javlja u zdravom čoveku. Što se tiče sugestije o autohipnozi, sećanje na "san" je dovoljan odgovor. Bilo kako bilo, jednostavna činjenica superiorne oČigledne stvarnosti - nepokoleb­ljivo svedočanstvo, inepuisable (u engleskom ne postoji adekvatan izraz) je dovoljan test. I ako se udostojimo da uđemo u raspravu, to će biti zarad sopstvenog zadovoljstva, nezavisno od vitalne činjenice; obična čarka, a nipošto bitka na život ili smrt."

Kraulijevo kratko pisanije o jogi, prvi deo "Knjige IV" takođe ima za cilj da objasni, između ostalog, prirodu dijane koju je bio doživeo. Tu je napisao da treba razumeti daranu (koncentracija), dijanu i samadi kao delove nepre­kinutog procesa, kao i da nije važno kada tačno dolazi do krize. No, kriza je stvar direktnog iskustva i veoma je lako uočljiva:

.. Tokom koncetracije, primećujemo da se sadržaj uma u bilo kom trenutku sastoji iz dve stvari i ni jedne više: iz Objekta koji je promenljiv i Subjekta koji je nepromenljiv, ili je barem naizgled tako. Uspeh u dharani donosi to da objekat postaje postojan, kao i subjekat."

Sada, rezultat toga je da to dvoje postaje jedno. Taj fenomen obično dolazi kao jak šok. .. Sve poetske i emotivne sposobnosti dospevaju u neku vrstu ekstaze koja svojom pojavom prevazilazi um i čini da ostali deo života iz­gleda potpuno bezvredan u poređenju s tim ... Jedna od najjednostavnijih formi dijane može se nazvati Sunce. Sunce (takoreći) gleda samo sebe. njega ne vidi posmatrač; i mada fizičke oči ne mogu zapaziti Sunce, čovek nema druge nego da izjavi kako je to "Sunce" (dijane) daleko sjajnije od onoga koje se vidi u prirodi... Takođe, uslovi mišljenja, vremena j prostora nestaju ... Dalji razvoj je pojavljivanje Forme koja je univerzalno opisana kao ljudska; premda su osobe koje su to opisivale dodale veliki broj detalja koji nisu uopšte ljudski. Za ovu posebnu pojavu se obično usvaja da je "Bog ..... Samadi je, par exellance, atmadaršana, a to je, po nekima, prvi pravi samadi. Jer, čak je i vizija Boga, ili sopstva, iskrivljena oblikom. U at­madaršani se Sve manifestuje kao jedno; to je Univerzum oslobođen svih svojih uslovljenosti. Ne samo da su svi oblici i ideje uništeni, nego i one koncepcije koje su implicitno u našim idejama o tim idejama. Svaki poje­dini deo Univerzuma postaje celina, tako da svet fenomena i svet naume­na više nisu suprotstavljeni.. .. Postoji, medutim, mnogo više stanje zvano šivadaršana - za koje možemo reći da je destrukcija prethodnog stanja,

204

njegova allihilacija; da bi shvatio to brisanje. čovek ne srne da zamišlja "Ništavilo" kao negativno (jedino ime za to), već kao pozitivno."

Da paradoks bude veći, sledećih nekoliko meseci nakon dijane. gotovo u potpunosti je prekinuo joga prakse. Ali, kao odmor od svakodnevnog na­pornog iznurivanja vežbama meditacije i intelektualnim proučavanjem istoč­nj ačkih religija, upustio se II pisanje poezije. Nekolicina tih pesama uvršteno je u njegova .. Sabrana dela"; "Ples Šive" (The Dance oj Shiva), "Sonet za sliku " (Sonnet jor the Picture), "Kuća" (The House), "Anima Lunae" (Anima Lunae), "Sabe pi dukkham" (Sabbe Pi Dukkham), ali povrh svega. podosta prepeva .. Damapade", najveličanstvenijeg od svih budističkih spisa. U ovom poto­njem nije mnogo napredovao. Na kraju mu se i zgadio. Nakon samo nekoli­ko prepevanih stihova, odustao je od posla, procenivši da nema perspektivu. Evo primera kako je izgledao taj njegov trud:

Sve što jesmo iz uma proishodi, na umu se zasniva, na umu gradi. Ko čini ili govori vođen zlim mislima, njega doista patnja

sledi, sigurna i slepa; Tako se vo o tle otiskuje i kolski točak iza nj' sledi

vučen snažno.

Sve što jesmo iz uma proishodi. na umu se zasniva. na umu gradi.

Ko čini ili govori vođen ispravnim mislima, njega sreća sigurno nalazi.

Tako. bez greške, senka večno pada na svoje mesto samo njoj dodeljena ....

Oni kOji vide neistinitost u Istini, zamišljaju da Istina se prikriva u lažima,

Ne stižu nikad da saznaju Istinu, već žudno slede prazne fraze.

Onome ko u Istini Istinu pozna, Neistinitost se u neistinitosti javlja,

Njemu se Put istine ukazuje; ispravne težnje njegova su priroda ....

Bikhu što u revnosti svojoj se raduje, bOji se strašnog raspršivanja.

Zato svi njegovi okovi, i mali i veliki. gore dok se kreće svud kroz vatru.

205

Bikhu što u revnosti svojoj se raduje, Na raspršivanje gleda sa zazorom,

I zato ne ide II Uništenje; već Nibani se Sve više bliži.. ..

U tom periodu iskoristio je priliku da proputuje Cejlon uzduž i popre­ko, proučavajući narod i njegove drevne običaje, prikupljajući informacije i znanje. Novembar se završio, i on je otputovao u Maduru, a zatim u Kalkulu. Čitav mesec koji je tamo proveo bio je bolestan od malarije i groznice. Kra­jem godine, doneo je odluku da ode u Burrnu.

Nakon cejlonskog iskustva, kada je počeo da putuje. lovi krupnu divljač i prepušta se te1esnim i svetovnim užicima, njegov instruktor Alen je najzad postao budistički kaluđer. Nakon što se krajem te godine zaredio. otišao je u manastir u Burrnu, kada je i Krouli odlučio da ode. Čitav mesec on je lutao po Rangunu, obilazeći mnoga svetilišta, manastire i takozvane svece.

Ovde vredi pomenuti Sajmondsov kratak izvcštaj o tome. "On je zaplovio za Rangun. a odatle produžio sve do reke Iravadi. Odlučio je da prokrstari zemlju prečicom. od Midona, ali su pred surovim Arakanskim visoravnima njegovi kuliji odbili da nastave put, tako da su Krouli i njegov kompanjon (čovek po imenu Edvard Tomton, koga je sreo u Kalkuti) odlučili da se vrate. Iznajmili su neki izdubljeni čamac dužine trideset i pet stopa, sa platnenim krovom na sredini, dovoljan tek da dva čoveka mogu da se mimoidu, i .zaplovili nizvodno. Premda bolestan od malarije, Perdurabo je sedeo na krmi, držeći karabin na kolenima i vrebajući svaku životinju koja bi mu došla u vidokrug."

Dijana nije mnogo učinila da ublaži agresivnost duboko usađenu u nje­mu. Ona se periodično ispoljavala kroz pucanje i lov na krupnu divljač. Ta­kođe je izbijala i u njegOVim odnosima sa drugim ljudima, jer osim Alena i Oskara, nije bilo apsolutno nikog drugog s kim je rnogao da ostane prijatelj bar neko vreme. Njegova agresivnost je uvek izbijala, bilo II vidu arogancije bilo u vidu sarkazma.

Ovde treba pomenuti još jedan tehnički momenat. Na osnovu svog ma­gijskog rada u Engleskoj, Skotskoj i Meksiku. on je polagao pravo (opet, ne znam na osnovu kog ovlašćenja) da bude uzdignut na stepen 6=5, adeptus major, pa je preuzeo magijski moto O.S. V. Pretpostavljam da je samo sledio protokol, pošto je, prihvativši da je dovršio propisani rad za stepen 5=6, i znajući da je kompetentan za taj rad, time postao ovlašćen da primi sledeći stepen po hijerarhiji. Nakon cejlonske discipline, kada je upoznao stanje dija­ne. unapredio je sebe od stepena 6=5 u stepen 7=4, adeptus exernptus, uzevši moto O.M. Nigde u njegovim delima ne postoji apsolutno nikakav ključ koji bi mogao da reši pitanje odakle mu ovlašćenje da sam sebe unapređuje u više

206

stepen ove, osim njegovog vlastitog razumevanja i ocene da je na zadovoljava­jući način uspeo da dovrši rad propisan za odgovarajući stepen.

Osvrćući se na mistično stanje dijane koje je Krouli postigao u Cejlonu, Sajmonds komentariše: "Kombinujući određene ideje zapadnjačke magije sa istočnjačkom jogom, on je razvio tehniku pomoću koje je čak i najguplju oso­bu mogao pretvoriti u genija. Kada je Krouli i sam postao majstor, to je bila jedna od sposobnosti koja je privlačila zaostale ali ambiciozne učenike."

Ono što je Krouli otkrio bila je tajna koja je dugo bila poznata majstorima joge i tantre. Stotinama godina pre toga, malog dečaka iz Tibeta usvojio je slavni tantrički guru po imenu Marpa. koji je. opet. primio svoju inicijaciju od jednog drugog gurua pre njega. Narope. Marpa je primenjivao tradici­onalnu kombinaciju lamaističke magije, budističke tantre i vežbi koncentra­cije. Krajnji rezultat bio je taj da se njegov učenik. koji je poput Kraulija mo­rao biti obdaren strpljenjem i vražjom istrajnošću, uspeo do samog vrha ove plemenite lestvice postignuća. Tako je postao sveti jogi Milarepa, o Čijoj slavi i svetosti se u Tibetu i danas pevaju pesme.

Stoga. u toj kombinaciji magije i joge, koju je Krouli primenjivao kao sred­stvo razvoja individue do statusa genija, nije bilo ničeg preteranog. Zlatna Zora je koristila reč Genije da bi opisala više kreativno Sopstva svakog poje­dinca. Tako se nameće zaključak da svaki čovek, ako je samo otvoren za kre­ativno Sopstvo, i redovno praktikuje spiritualnu disciplinu i kontemplaciju, Sigurno može dostići status genija.

Namera svih duhovnih tehnika, bilo da je reč o jogi, magiji ili pak o mis­tičnoj molitvi, nije ništa drugo do stvaranje duhovnog genija. Slobodno se može reći i da su veliki mistici koji su stasali u okvirima Rimokatoličke i Istočne pravoslavne crkve - geniji religioznog života. Da li na njih gledamo kao na prirodne mistike, koji su to postali samim rođenjem ili božanskom milošću, ili kao na mistike koji su postigli vrhunac duhovnosti putem speci­fičnog treninga koji se izvodi u okrilju monaških redova. nema nikakve suš­tinske razlike. Svi su se uzdizali sve više i više prema svom cilju kroz trening, disciplinu i naporan rad. BlagodareĆi njima svet je danas bogatiji.

Tvrdnja da kombinovanje tehnika magije i joge pruža dobar osnov za razvoj lične genijalnosti ne predstavlja diskreditaciju Kroulija. Naprotiv. to ide više u prilog njemu! Jer, to su metodi koji iziskuju naporan rad. Malo je onih koji su voljni ili sposobni da posvete celokupno svoje vreme i energiju Velikom Delu.

Usudiću se da priznam kako sam i sam u početku bio privučen Velikom Delu zahvaljujući implicitnim obećanjima koja provejavaju Kroulijevim spi­sima. Bio sam, i još uvek jesam, jedan od onih .. ambicioznih ali zaostalih

207

učenika." To što nisam ostvario genija ili neki viši stepen kreativnosti ne dis· kredituje Kroulija. To što nisam imao potrebnog strpljenja i upornosti da se više posvetim praksama koje je Krouli utemeljio, ne služi meni na čast. No, to je moja tužna sudbina. Razlog nedovoljno snažne žudnje za postignućem je jedino u mojoj tromosti. a ne u Kroulijevom visokom obećanju.

Kad sam već pomenuo Mllarepu, da kažem da mi je često padalo na pamet da bi neki istraživač trebalo da uporedi klasične tibetanske tantričke tekstove sa nekim od Kroulijevih takozvanih službenih uputstava. Na svojim puto· vanjima. Krouli nikada nije stigao do Tibeta. Nepal i Sikim su najbliža mesta Tibetu na kojima se obreo. No. izgleda da su bila dovoljno blizu. Neki od religioznih običaja i magijskih praksi poreklom sa Tibeta prešli su u sused· ne zemlje, pa je on verovatno iskoristio mogućnost da na licu mesta prikupi mnoštvo korisnih informacija.

Nezavisno od toga, danas postoje takvi klasični tekstovi kao što su prevo· di i komentari dr Evansa Venza (Dr. Evans Wentz), koji imaju enciklopedij· ski karakter. On je obavio veoma težak, ali neophodan zadatak, učinivši ove tekstove dostupnim. Zatim, postoji nekoliko tantričkih tekstova ser DŽona Vudrofa (Sir John Woodroffe). U poređenju sa njima, Kroulijevi spisi o jogi i tantri su daleko jasniji. da ne pominjerno činjenicu da je Kroulijev književ· ni stil daleko superiorniji u odnosu na stil savremenih prevodilaca starijih tibetanskih i hinduističkih spisa. Ne postoji nijedna faza tantre koju on nije praktikovao i obradio II svojim radovima.

Isto tako, joga predstavlja opšti pojam koji podrazumeva najmanje pet različitih vrsta disciplina. To su hata joga. rađa joga, bhakti joga, gjana joga i karma joga. Svakom od ovih glavnih disciplina se Krouli bavio u nekom periodu svog života, i to mu je omogućilo da iz svog bogatog iskustva desti­luje najčistiju esenciju, koju je kasnije ugradio u službena uputstva svog reda. Nijedna od faza nije bila zanemarena. Student koji krene putem Kroulijevih instrukcija za Red Srebrne Zvezde, u suštini će imati na raspolaganju enciklo­pediju svih postojećih joga i svih postojećih tan tri.

Na primer, bakta joga predstavlja metod ostvarenja jedinstva sa Bogom putem predanosti. Neki od radova Svami Vivekanande (Swami Vivekanan­da) koji obrađuju ovu fazu joge po svojoj oštroumnosti nadmašuju sve što je dosad napisano. No. u Kroulijevoj radinosti, to veličanstveno postignuće je nadmašeno, Liber Astarte vel Berylli definisana je kao "Knjiga o sjedinja­vanju čoveka sa određenim božanstvom putem predanosti". Knjiga sadrži mnoštvo razmatranja. i to različitih tehnika. meditacija i obreda, u vezi sa čim je zabeležio sledeće:

208

"Sada shvati da su tvoji metodi jednolični. jedan kao i svi. Intelektualne vežbe. moralne vežbe. one nisu Ljubav. Pa ipak, kao čovek koji dugo tarući dva suva pruta jedan o drugi odjednom dobije iskru. tako će s vremena na vreme istinska Ljubav banuti nepozvana u tvoju meditaciju. Ipak. to će umirati i uvek će se iznova rađati. Može biti da u tvojoj blizini nema kremena. Na kraju će iznenada doći veliki. sveproždirući plamen i sagoreti te pot­puno. Stoga treba da budeš svestan ovih iskri i ovog cvrčanja plamena. kao i ovih početaka Beskrajne Vatre. Jer od tih iskri tvoje srce će poskočiti, i učiniće ti se kao da tvoj obred ili meditacija ili p �j rad odjednom teku svojom vlastitom voljom: i ti mali plamičci će se u' ećati u obimu i intenzitetu; a sa počecima Beskrajne Vatre tvoj obred će bi i zahvaćen zanosnom pesmom, a tvoja meditacija će biti ekstaza. a tvoj r' d ushićenje koje prevazilazi sva zadovoljstva koja si ikada doživeo. A o Velikom Plamenu koji ti se odazvao ne srne se govoriti; jer u tome je Cilj Magijske Veš tine Predavanja."

Imajući u vidu svaku mogućnost kritike. izjavljujem da ne postoji nijedan jedini savremenik. koji bi bio u stanju da o ovoj temi piše sa takvom jedno­stavnošću. neposrednošću i jasnoćom. On prodire direktno u srž materije. na primer u svom spisu .. Osam predavanja o jogi", kao niko do tada. On nemilosrdno razotkriva suštinu. netrpeljiV je prema svakoj mistifikaciji i veli­čanstveno objašnjava predmet. Nigde nema ni traga od namere da zavede. da uvede uvrnute teorije. ili da prakse iskomplikuje religioznim ili metafizičkim verovanjima - a to je tako redak slučaj.

Njegov gigantski ego i neodoljivi smisao za humor postaju uočljivi od samog početka, kao recimo. u izboru njegovog nom-de-plume: Mahatma Grnu Šri Pa­ramahamsa Šivađi. Čitava serija predavanja prožeta je britkim sarkazmom -kao i sami podnaslovi, "Joga za Vukove" (Yoga for Yahoos) i "Joga za Ovčice" (Yoga for Yellowbellies) - najstrašnija ironija uporedo sa najpronicljivijim i najdubljim mogućim filosofskim uvidima. Teško da bi neko, nakon praktikovanja jogičkih vežbi. bio u stanju da zadrži takvu lucidnost i besprekornu logiku. istovremeno se noseći sa nečim što je očito najteži mogući predmet za razumevanje.

Na primer. njegovi komentari na jamu i nijamu. odnosno preliminarne uslove koje treba zadovoljiti i pravila kojih se treba pridržavati:"

.. Postoje sve vrste dobrih pravila koja nikada nisu pala na pamet nekim uči­telJima joge. jer oni nikada nisu znali za uslove u kojima već�a ljudi danas

209

•

žive. Tako se Budi. Patanđaliju ili Mansuru-el-Ha1adžu nikada nije dogodilo da savetuju svoje učenike da ne vežbaju II stanovima sa upaljenim radijom II blizini... Želeo bih da zagrmim još jednom, da ni jedno pitanje o tome šta je dobro ili loše ne srne više da bude problem za nas. U stratosferi je "dobro" da čovek bude zatvoren II skafanderu, električno zagrevanom i sa zalihama kiseonika, dok bi za njega bilo "loše" da to nosi dok pretrčava tri milje za vreme letnjih igara II Tanezruftu .... Tako vidimo da se prepreka jame ne može ukloniti iz uma za sva vremena. Uslovi povoljni za početnika mogu postati nepodnošljiva smetnja za adepta. dok. s druge strane, stvari koje su II

početku gotovo beznačajne kasnije postaju najozbiljnije prepreke."

On razbija sva tradicionalna pravila, tretirajući ih kao mitove, insistirajući jedino i samo na tome da pravilo života, dok se praktikuje joga, treba da po­stane ono što će olakšati usklađivanje sa zadatim ciljem - a to znači koncen­trisanje uma po volji.

Ono što sledi je čisti dokaz doslednosti njegovog stava i sposobnosti da se prilagodi teškim Situacijama:

"Usuđujem se reći da sam. neposredno pred početak svog ozbiljnog bav­ljenja jogom. pronašao jogički metod praktikovanja magike u vanredno teškim uslovima. Do tada sam imao naviku da radim u punoj magijskoj opremi u svom besprekorno uređenom hramu. Sećam se situacija kada bih se našao čas na palubi broda, čas u nekoj mračnoj spavaćoj sobi u Mek­siku, čas ulogoren kraj svog konja među šećernim trskama u samotnim tropskim dolinama. čas ležeći na mom ruksaku umesto kreveta. na golim vulkanskim visoravnima. U takvim prilikama morao sam naći zamenu za moje magijske instrumente. Kao krevet bi mi poslužila drvena ploča. a grubo poređano kamenje kao oltar. Sveća ili moja alpska svetiljka služila mi je kao lampa. Moja planinarska sekira bila je štap. moja čuturica pehar. mačeta mač, a tapati. ili slanik je imao da dočara pentak.l veštine. Vrlo brzo sam se svikao na ovako teške uslove rada. Sta više. čini mi se da su baš ta izolacija i fizičke teškoće doprinele tome da moje magičke operacije više budu u mome telu i umu, jer sam nekoliko meseci kasnije primetio da izvodim u potpunosti operacije koje uključuju formulu neo.fita (za dalje objašnjenje vidi poglavlje o tome u Magici) bez spoljašnjih pomagala."

Izuzev jednog niza zapisa koji se odnose na snove i njihovu klasifikaciju. što za nas ovde nije od nekog naročitog značaja. prva tri meseca 1902. godine Krouli nije ništa zapisivao o meditacijama ili magijskim radovima. Kao da se bio iscrpeo od napornog treninga i strahOvitog postignuća dijane. Nikakvog drugog motiva nije bilo - osim da proživi život svetovne osobe. kakav je i ranije vodio.

210

Ekspedicija na Čogo Ri (K2) je doživela neuspeh. Pored Kroulija (gore levo) sedi njegov veliki prijatelj Oskar Ekenštajn.

Duhovi planine nisu bili milostivi prema Krouliju paje do kraja života vukao tešku astmu, koju je dobio nakon teških iskušenja na Kangčendžungi (na slici) i Čogo Riju.

23. marta, u Delhiju, susreo se sa svojim starim prijateljem planinarem, Oskarorn Ekenštajnom. Iz Raval Pindija, zajedno sa njihovim kompanjoni­ma. krenuli su na dugo planirani juriš na Čogo RL Izveštaj u "Ekvinoksu", koji je verovatno napisao Fuler (Fuller), navodi sledeće:

"U periodu od skoro šest meseci, P. i D.A. putovali su nepreglednim plani. nama Kašmira, i premda u tom periodu nije ostao nikakav zapis o njego· vim meditacijama, vreme nije protraćeno, već su sada uzvišenije prakse, meditacije o beskrajnosti Prirode i o neshvatljivoj moći Boga, bile njegov svakodnevni angažman i uteha."

Ekspedicija je doživela neuspeh. Ali, bio je to herojski neuspeh. Ulogorili su se na glečeru Baltoro, gde su boravili šezdeset i tri duga i surova dana, u najgo­rim mogućim vremenskim uslovima, postigavši tadašnji svetski rekord .

.. Abramelinovi demoni koje je Krouli bio prizvao u Boleskinu<� romantično pripoveda Čarls Kernel, "kao da su sklopili tajni savez sa njihovim rođacima sa Himalajskih visina. Ekspedicija se suočila sa najstrašnijim mogućim klimat­skim uslovima. Zdravlje ovih snažnih ljudi trajno je narušeno nezaustavljivim naletima snežne oluje koja im je potpuno zatvorila vidik, neizdrživom hlad­noćom. iznuđenim kašnjenjima usled užasnih vremenskih prilika, na visini gde manjak kiseonika nagriza vitalnost organizma. Poslednji logor zajedno sa svim pripadajućim elementima bio je postavljen na velikom glečeru na visini od 20.000 stopa. Tamo su iscrpljenost i bolest držale istraživače u smrtonosnoj klopci. Krouli, iako oslabljen groznicom i povremenim napadima snežnog sle­pila, sam je osvojio visinu od oko 22.000 stopa. Loše vreme i bolesti konačno su osujetili avanturu. Čogo lli je tada, ali i sve do današnjeg dana, ostao neosvojen. Proslavljeni italijanski istraživač, vojvoda od Abrucija (Abruzzi) tvrdio je da je Čogo Ri 'fizički neosvojiv: čak i ako se zanemare efekti velike visine: Krouli je izjavio da ga je samo loše vreme sprečilo da se popne na njega."

Krajem jeseni 1902. godine on je napustio Indiju. Tokom svojih putovanja po Cejlonu, Burmi i Indiji. stalno je provodio vreme u proučavanju lokalnih religija i verovanja, prikupivši tako dosta znanja o neobičnim praksama i obi· čajima. što je kasnije bilo stalan deo njegovog intelektualnog arsenala. SJe­deća anegdota iz "Ispovesti" predstavlja dobar primer njegovog razmišljanja po ovom pitanju:

.. Kameni hramovi u Maduri verovatno spadaju u najlepše u Čitavoj Indiji, možda i u svetu. Njihova lepota kao da nema granica. Hodnicima se u ne· prekinutom nizu pružaju veličanstvene skulpture, urezani monoliti, koji odišu uzvišenom jednostavnošću. Oni predstavljaju najupečatljiviji dokaz

212

da je vera koja ih je stvorila vitalna danas isto kao i u doba kada je Indija bila na vrhuncu svoje političke moći. Moja iskustva u jogi su mi i tada bila od velike koristi. Znao sam, dabome, da prosečnom Evropljaninu nije dopušteno da poseti najzanimljivije delove hrama, i mislio sam se, hajde da vidim šta mogu da učinim kako bih sledio Bartonov (Burton) primer. Oslobodih se svoje evropljanske odeće i prtljaga i smestih se na izlasku iz obližnjeg sela, ovijen oko struka komadom tkanine i sa prosjačkom pliti­com u ruci. Meštani su svakako znali da sam Englez, i sumnjičavo su me posmatrali neko vreme sa ivice džungle. No, čim su shvatili da sam istin­ski stručnjak za jogu, nisu više oklevali da se sprijatelje sa mnom. Jedan čovek je naročito dobro govorio engleski, a bio je i sam veliki autoritet iz joge. Pokazao mi je radove Sabapati Svamija, čija uputstva su jasna i izvrs­na, a metod u najvećoj meri praktičan. Moj prijatelj me je zatim upoznao sa autoritetima koji čuvaju veliki hram u Maduri, i na kraju mi je bilo dopušteno da uđem u neke od tajnih svetilišta, gde sam u jednom od njih žrtvovao kozu božanstvu Bhavani."

Ovog puta je samo par dana boravio u Egiptu. Njegovo srce ga je sada vuklo svuda. Nakon poraza 'na Čogo Riju, u njemu je vladao nemir, pa bez daljeg unutrašnjeg vodstva nije bilo motiva da nastavi dalja proučavanja. Ta­da je opet otputovao za Evropu, stigavši u Pariz u novembru, gde se zadržao do aprila sledeće 1903 godine.

Ovde u Parizu, pridružio mu se njegov stari prijatelj Džerald Keli (Ge­rald Kelly), slikar, a zatim su se zajedno poduhvatili slikanja grada u crve­no. Prirodno, otišao je da poseti ponovo svog starog superiara i vođu reda, MekGregora Metersa,. No, kakva god da je bila veza koja ih je jednom ve­zivala zajedno, ovog puta je Krouli uvideo da je iščezla. Vrlo brzo su se njih dvojica razišli. Izrekao je neke prljave tvrdnje na račun Metersa i njegove že­ne, što je bilo tipično za Kroulija u njegovom najgorem izdanju. Postignuće dijane nije donelo bitniju promenu u njegovom karakteru. Njegovi poroci su i dalje tvdokorno opstajali, a njegova neurotska karakterna struktura ostala je neizmenjena. Nema nikakve sumnje da su njegova duhovna postignuća bila autentična, ali ona nisu uspela da izmene ostale delove njegove ličnosti.

Keli je upoznao Kroulija sa nekom vidovnjakinjom u Parizu. Nazvaćemo je ovde Sibil. Pod Kroulijevim nadzorom, ona je .. putovala u viziji" i "videla" da su Meters i njegova žena opsednuti. Ova reč nije bila upotrebljena u mo­dernom psihijatrijskom smislu, već u okultnom. Njihova "sopstva" bila su izbačena iz njihovih tela da bi na njihovo mesto došli gospodin i gospoda Ho­ros, čija tela su u upravo tom trenutku trunula u jednom engleskom zatvoru. Ta priča je neverovatna, ali je to ona priča u koju je Krouli javno verovao. Više:

2 1 3

je nego očigledno da je on zapravo tražio bilo kakav razlog kako bi zbacio Metersa sa njegovog mesta vođe Reda. Sada više nije osećao nikakvu lojalnost prema Metersu. Ništa nije moglo da ga odvrati od njegove namere da postane vođa Reda, kad god bude smatrao da je spreman da preuzme tu ulogu. Put je sada bio čist. Potrebno je bilo samo određeno vreme da bi preduzeo sledeći korak, a prilika za to se pojavila u toku 1909. godine.

Oslobodivši se se tako Metersa, ništa više nije moglo da ga zadrži u Parizu. Stoga se vratio u Englesku, da bi početkom maja otišao na sever, svojoj kući u Boleskinu, u Skotskoj, ponovo nameran da dovrši magijsko povlačenje koje je bio započeo nakon izbijanja pobune pre dosta godina. Filosofski gledano, on je razvio dosledno skeptičan pogled na svet. Priznao je da su određeni feno­meni uistinu pratili određeni ceremonijaini rad; ono što je odbacio odnosilo se na njihovu upotrebljivost za "belog adepta". Jogičke metode koncentracije je smatrao upotrebljivim za početnika, i iz tog razloga nije bio za to da se a priori odbacuju. Na način kako je fon Ekarthauzen promovisao temu tajnog Svetilišta Svetih:

"Odlazim zauvek, da bih se ponovo vratio u liku istraživača, na strogo naučnim osnovama. Ovo je, na žalost, sračunato na to da oslabi životni polet, ali kako sam, vrlo pažljiVO, zarad magijske staze, iz svog života is­ključio sva druga interesovanja, taj život sada više nema nikakav poseban značaj, dok Put Istraživanja, na osnovama koje jedino mogu da prihvatim, ostaje jedini Put kojim nameravam da idem."

Prilično neplanski, ponovo je započeo neke prakse, malo pranajarne, malo koncentracije i malo rada na budističkoj meditaciji zvanoj mahasatipatana. Ra­di se o meditaciji koja je zamišljena tako da istrgne ego iz svog uporišta, budUĆi da se bazira posmatranju i pitanju "Sta je to što se stvarno posmatra?"

Njegovo povlačenje nije urodilo nekom posebnom iluminacijom. Bilo je to čisto okapanje. U to vreme u njegovom životu javlja se rascep. jer on tada nije imao jasan plan o nastavku svojih aktivnosti. Pridržavao se svog progra­ma bez mnogo entuzijazma još oko mesec dana, prekidajući ga jedino kada bi mu pažnju odvuklo nešto uzbudljivije.

Sada bih nakratko prekinuo ovo izlaganje i obratio pažnju na činjenicu da je u eseju .. Nauka i budizam" malo podrobnije opisao pomenutu budističku meditaciju: .. Svrha ovog eseja", pisao je, a taj spis je nastao negde 1903. godine, otprilike u doba kada se vratio u Boleskin, "jeste da izvede precizno poređenje između savremenih naučnih shvatanja fenomena i njihOVih objašnjenja tamo gde takva postoje, i drevnih ideja budista; da pobže kako je budizam, u teoriji

214

•

kao i u praksi, naučna religija; logička superstruktura zasnovana na eksperi­mentalno proverljivoj istini; kao i da je njen metod identičan naučnom."

Esej je podeljen na različite odeljke. Jedan razmatra takozvane Četiri Ple­menite Istine, drugi Plemeniti Osmostruki Put, dok se treći bavi razmatra­njem triju obeležja. Odeljak o mahasatipatani nastavlja dalje sa opisom na­kon postavljanja gore navedenog pitanja:

.. Ego-ideja je odlučno isključena od samog početka .... Disanje, pokreti ho­danja i tome slično. Samo se opažaju i beleže; na primer, možemo sedeti mirno i reći: .. Postoji udah", .. Postoji izdah", itd. Ili dok hodamo: .. Podiže se desna noga", itd, upravo onako kako se dogada. Misao naravno nije dovoljno brza da beleži sve kretnje ili njihove suptilne uzroke. Na primer, mi ne možemo opisati komplikovane mišićne kontrakcije, itd; ali to nije ni neophodno ...

Kada ovo putem navike postane intuitivno . . . . možemo početi da ana­liziramo, kao što je ranije objašnjeno, jz čega sledi druga faza: "Postaji osećaj (vedana) podizanja, itd." Osećaj i se zatim klasifikuju kao prijatni ili neprijatni.

Kada to bude istinski intuitivno trenutno svedočanstvo svesti.... nastavlja­mo do sane - opažanja . .. Postoji opažanje (prijatno ili neprijatno) osećaja podizanja, itd."

Kada ovo postane intuitivno - gle? Evo neobičnog rezultata! Osećanja bola i zadovoljstva su nestala. Ona su sadržana u nižoj skandi vedane, a sana ih je oslobođena .... Dve sledeće faze, sankara i vinanam slede analizu do njenog kraja . .. Postoji svest o tendenciji opažanja (prijatnog ili nepri­jatnog) osećaja podizanja desne noge" predstavlja završni oblik medita­cije. Pretpostavljam da se nijedan psiholog bilo kog uverenja neće tome suprotstaviti. ..

Nazvao sam ovu meditaciju najčuvenijom od svih budističkih meditacija, zato što ju je sam Buda postavio, i ako se vežba pošteno i razborito, rezul­tat je siguran. A on to ne kaže ni za jednu drugu ...

Šta će se dogoditi ako neko postigne završno stanje vinanam i ne nađe at­mana koji se krije iza toga? Sigurno će stadijum vinanam uskoro izgledati jednako nerealno kao što su postali i prethodni. Beskorisno je spekulisati; ali ako se mogu izbeći optužbe da opskurno objašnjavam još opskurnijim, naslućujem da takva osoba mora biti vrlo blizu stanja zvanog nirvana, šta god da se pod tim pojmom podrazumeva ......

215

Tako se završava odeljak O ovoj meditaciji. Zaključak eseja daje brz rezime "on�a što smo prošli":

a.\Oslobodili smo nauku j budizam njihovih kozmetičkih dodataka, i prekorili one kOji su ih time opteretili.

b.) Pokazali smo identitet nauke i budizma u pogledu:

1.) Njihove činjeničnosti.

2.) Njihove teorije.

3.) Njihovog metoda.

4.) Njihovih neprijatelja.

c.) Dopustivši tako budizmu da bude samo grana nauke, prikazali smo ga kao njenu najvažniju granu, jer on obećava da može srušiti zid pred ko­jim zastaje celokupna nauka .... Budizam je logičan razvoj posmatranih činjenica; ko god se do ove tačke složio sa mnom je SamadW i napravio je prvi korak

216

10 KINA

KroulijeVi biografi su zabeležili čitavu gomilu događaja koji su se odigrali II toku četiri ili pet narednih godina. Što se tiče samih događaja, oni nisu

od neke posebne važnosti za našu priču. I Kernel i Sajmonds II svojim pri­kazima, kao uostalom i Krouli II svojoj autobiografiji obradili su te događaje II zadovoljavajućoj meri. Ovde ih je potrebno samo ovlaš pomenuti. kako bismo održali priču II pravom smeru, kao i da bismo obezbedili neku vrstu psihološke ili duhovne smernice II pogledu toga što se dešavalo.

Tako, na primer, postoji događaj sa Džeraldom Kelijem. pomenut ovde pri kraju poslednjeg poglavlja. Keli i Krouli su se sreli negde II toku poslednjeg semestra koji je Krauli proveo II Kembridžu, kao rezultat Kroulijevog objav­ljivanja .. Aseldame" (Aceldama), njegove prve knjige pesama. Kelija je očito zaintrigiralo Kraulijevo citiranje Svinberna (Swinburn)!

Razmišljam II toj maglovitoj sferi sam U čijem šupljem središtu stojim sad Sa užagrenim očima usredotočenim da prodru Kroz tamu opsega njenog i tamo nađem Boga.

Izlazak knjige je zbližio ova dva mlada čoveka, i tako se ubrzo između njih razvilo srdačno prijateljstvo, koje je trajalo mnogo dugih i srećnih godina. U to vreme Keli je bio ambiciozan mlad slikar, koji tada još nije bio proizve­den u viteza niti izabran za predsednika Kraljevske akademije. Dok se Krauli verao po Himalajima, Keli je bio slikarski šegrt u gradu umetnika, u Parizu. Upravo tamo ga je Krouli ponovo sreo, i tamo je, kao rezultat kontakta sa vidovnjakinjom, zauvek okončao sve svoje veze sa Metersom.

217

Godine 1903., verovatno u julu, Keli je Kroulija upoznao sa svojom se­strom. Tu se nije desilo nikakvo veliko zaljubljivanje na prvi pogled, ali niz neočekivanih događaja, skupa sa Kroulijevim urođenim romantizmoffi, do­veli su do toga da se Rouz i on venčaju. Nije bilo prosidbe, veridbe, čekanja. Samo su namah odlučili da se venčaju. Pravi razlog venčanja bio je da po­mogne Rouz da izbegne jedan drugi brak koji joj je bio odvratan. Zapravo, Krouli joj je ponudio da preuzme njegovo prezime - i time okonča čitavu stvar. Medutim, jednom kada se udala za Kroulija, odlučila je da to bude i istinski brak, a ne samo brak pro forme.

Sa ulaskom u brak, po drugi put nameravana Abramelinova operacija nije imala šanse da se odmakne dalje od početka. Prvi put je to bilo krajem stoleća, upravo pred njegovo preuzimanje stepena adeptus minor u Parizu. On je u vreme pobune Metersu ponudio svoj imetak i usluge. I tada je po­menuta operacija bila preuranjena.

Na osnovu njegovih zapisa o braku možemo zaključiti da je to bio dug i čist period seksualne razuzdanosti. Zbog toga je bio potpuno srećan. Nivo njegove poezije je dostigao neke od najvećih i najpostojanijih lirskih veličina tog doba. Nekoliko dužih pesama namenjeno je i posvećeno Rouz (RUŽi). Ro­sa Mundi, Rosa Coeli i Rosa Inferni - sve su to peani radosti i ushita posvećeni njoj .

o Ružo daleko iznad svih drugih ruža U vrtu ruža Božjih, Bez trunke žalosti, bez trnja, strasna Ruža, što počiva Prepuna, u bujici SVOjih vlastitih osećanja Sto čini moj život jedinstvenom melodijom, što obaVija i ispunjava svoje sopstva zanosom; Krug, nikad linija! Sigurna od svih vetrova, Bezbedna, u svojoj vlastitoj kući uživanja zatvorena, Gospodarica svih SVOjih ćudi, bez premca, bezbrižna, II svetim amplitudama svog vlastitog, kraljevskog ushita, gluva i slepa za sve drugo osim za svoje umeće pevanja i svetlo, uvek prikazivano, poput tišine i duboke noći tajno poput smrti i konačno. Neka nikada više ne čeznem ni za čim! Ovaj veličanstveni zanos pokreće me, uvlači II svoj obrazac blaženstva, žigoše svojim poljupcem, privlači tebi svakim snom koji sija! Devičanski, svaki nanos snežni proteže se, iza zalaska, iza svanuća!

218

o Ružo, neokrnjena, upijena sasvim U istinu: - jer ovo je istina! Ljubav spoznata! Ah! Ruža sveta! Ruža! Ruža!

Jedna od najsmešnijih stvari koje sam ikada čitao jeste pismo koje je napi­sao svojoj majci. u kome je obaveštava o svom venčanju. Sumnjam da se radi o "potrebi da se saopšti nešto o neobičnom i značajnom događaju njegovog venčanja". kako to Sajmonds vidi. Moje je mišljenje da je on. uprkos svojim sopstvenim željama, bio rastrzan između osećaja obaveze da upozna svoju majku sa činjenicom i konfliktnog osećaja prezira što je gajio prema svemu što je imalo veze sa njom. Rezultat toga je klasičan pSihoanalitički kompro­mis. koji se na kraju preobrazio u sjajan primer zafrkavanja.

"Baš mi je bilo žao što nisi mogla doći na ven čanje - bio je to veličanstven događaj. nakićen mrtvački sanduk i sve po redu, i narikače koje podseća­hu na izvrsne narikače od pre trideset godina. Velečasni F. F. Keli. nevestin otac, održao je prekrasnu propoved nad otvorenim grobom. Čitao je od­lomak iz 44-tog stiha 44-tog poglavlja Isaije: 'J reče Gospod MojSiju, i on ustade i kazni ga� Trideset šest svirača svirahu 'glas što se tiho pronese nad Rajem' - malo aludiranja na Vist1era (Whistler) koga njen brat tako mnogo uvažava, pretpostavljam - i dok su 12 oduševljenih profesora Esperanta, preparatora i odabranih mormonskih misionara (zajedno sa tako dražes­nim anđelima smrti) s poštovanjem lopatama bacali zemlju na poslednje ostatke, iskren jecaj olakšanja otrže se iz okupljene gomile. a suze gorke radosti pojuriše u potOcima, takvom silinom da nam je to omogućilo da skoro odbačeni projekat početka našeg medenog meseca provedemo u kanuu. To smo i učinili i stigli smo do Barns Bridža za zapanjujuće kratko vreme od 2 sata, 43 min. i 2 i po sekunde. Odatle do mora rasplinute slave na žarkom zapadu. gde se još uvek nalazimo."

na/ruke Gospodu Nebo će nas uvek naći.

Čitav ovaj poduhvat iznenadnog venčanja pratili su neki nestašluci. i to zbog toga što su se oni upustili u projekat u takvoj žurbi. Usled toga je Džerald. nevestin brat, pobesneo i skoro da se potukao sa Kraulijem. To je prouzroko­valo privremeni raskid prijateljstva između ova dva čoveka, pesnika i slikara. No. vreme je brzo iscelilo rane, pa tako je ponovo sklopljeno čvrsto i sigurno prijateljstvo. Tako se ono i održalo, sve do jednog dana, mnogo godina ka­snije, kada se konačno raspalo da se nikad više ne obnovi.

219

l.

Alister Krouli, sa ROUl Kcli i ćerkom, kao srećan porodični čovek

Pretpostavljam da je uzrok tome bio slom njihovog braka. Nakon nekoliko godina provedenih u braku sa Kroulijem, Rouz je postala notorni alkoholičar i morala je da ide na lečenje. Usledio je razvod. Možemo samo da nasluti mo da ser Džerald Keli nije nimalo bio obradovan načinom na koj i je njegova se­stra ušla u brak sa svojim najboljim prijateljem. Tako je i njihovo prijateljstvo postalo ugroženo.

Kroulijev odgovor na raskid njihovog prijateljstva bio je tjpičan. On u po­tpunosti izražava neverovatnu paradoksalnost koja je krasila ovog čoveka. Kroz sva tri toma njegovih .. Sabranih dela", nižu se aluzije na Džera1da, koje ističu sa kakvom predanošću ga je Krouli voleo, i koliko visoko uvažavao. Međutim, u "Ekvinoksu IX"', izdatom oko 1913. godine, Krauli napada Ke­lija jednom zlobnom kritikom, nazvanom .. Nadrislikar" (A Quack Painter). Kritika počinje ovako: "Aldžernon Agripa Duli je sin jedinac velečasnog Arčibalda Agripe Dulija." Odmah zatim, Krouli nastavlja:

.. Aldžernon nije pokazivao nikakve rane znake svog budućeg unapređenja u P.K.A. (predsednika Kraljevske akademije); prošao je neozleden obrazovanje u školi za dame i Heroll (Harrow). Glasine koje su skovali dekadenti u stu­dentskim krugOvima prepoznale su njegovo rnladlćko sazrevanje i posle toga su istrajale u tom pravcu. Od originalnosti genija ili drugih sposobnosti nije imao ništa. Od bitnih karakteristika nije imao nijednu. No, s druge strane, od nebitnih karakteristika, od svih površnih kvaliteta, posedovao je sve. Njegova sposobnost oponašanja bila je izvanredna, neverovatno izvanredna. Na sreću po moj ugled, moja zbirka sadrži ne samo bordure i inicijale o kojima se ni­jedan stručnjak neće usuditi da se zakune da nisu rad Vilijema Morisa (Mor­ris), već i olovkom nacrtane skice Rozetijevih (Rosetti) devojaka kao i devoja­ka Berna Džaunsa (Burne Jones), urađene jednakom savršenošću, i na kraju crteže II stilu Berdslija (Beardsley) koji imitiraju čak i čudesnu lepotu rada tog velikog crtača. Jednom mu je neko bio rekao da se na Berdslijevirn linijama ne vide nikakve neravnine čak ni pod lupom. On je bio zadovoljan spomenu­tom činjenicom, i za par nedelja približio se savršenstvu majstora ....

Drugi loŠ uticaj potiče od jednog vrlo starog prijatelja, hirurga, čija se jedi­na originalnost sastoja1a u tome što je imao dobar način ophođenja prema svojim pacijentima, kao i poslušnost prema autoritetima II tOj profeSiji. Sećam se da ga je Duli kritikovao jedne noći kod Lavena zbog te mane. 'Kada ga vidiš sa velikim čovekom; rekao je, 'to je - prokletstvo, to je skoro kao ovo.' Sa svojom savršenom veštinom mimikrije, nasmešio se i počeo da trlja ruke u stilu nadzornika odeljenja u velikoj trgovačkoj kući. Dva­naest meseci kasnije sam jc radio isto;"

221

Konačno, na kraju eseja Krouli je napisao: ,.Takva degradacija teško da može ići dalje od toga; ostaje jedino da se zapečati. Kako se herojstvo ne može povećati. već samo prepoznati, od strane Viktorije Kros, tako se ništa dru­go ne može učiniti za Đulija, sem da ga proizvedemo u LK.A. (izvanrednog člana Kraljevske akademije)."

Keli ne samo da je bio proizveden u I.K.A. već je kasnije proglašen vite­zom i postao je predsednik Kraljevske akademije. što je najotmenija čast. Sve to mora da je beskrajno razdražilo Kroulija, probudivši u njemu neku vrstu ljubomore koju nije mogao prihvatiti niti kontrolisati.

Osim toga, II vezi sa ovim esejom o Keliju, zanimljivo je istaći da postoji jedan odlomak koji indirektno pominje kasnog Somerseta Moma. Iako ovde on nije posebno pomenut po imenu. kroz prilično tačan opis čoveka čitalac se može upoznati sa prezirom koji je Krouli gajio i prema njemu. Koliko znam, ne postoje nikakvi razlozi koji bi otkrili poreklo ovog njegovog stava, osim u "Ispovestima ", tek nedavno objavljenim od strane Cape, Engleska i Hill & Wang Inc., Njujork. Svakako da se roman "Mag" (The Magician), koji pred­stavlja otvoreni napad na Kroulija, ne 'može smatrati odgovornim za tu mrž­nju. Krouli je u velikoj meri uživao u čitanju te knjige, verujući da je, uprkos Momovim kritikama, roman ipak uspeo da prenese nešto od moći i superior­ne sposobnosti maga. Krouli je ponovo osetio da je, budući da je svaka kritika u stvari reklama, kao što i jeste, svako pominjanje njegovog imena, bez obzira na prizvuk, bilo otvorena reklama njegove identifikacije sa Velikim Delom - priznanje postojanja Velikog Dela. Kao takvo moglo bi biti plodonosno u smislu privlačenja aspiranata u aktivno članstvo u njegovom Redu.

Odlomak konkretnog eseja bavi se pojedinim ljudima koji su uticali na Kelija, koji se ovde pominje pod imenom Duli. U njemu piše:

.. Evo i trećeg; medicinski promašaj koji umišlja da je pozorišni pisac, koji je, adaptacijom lakrdija starih 15 godina, sa Pale Rojala, okupirao engles­ku scenu. Osim toga, imao je i drskosti da objavi romane od kojih je svaka pojedinačna stranica skoro doslovce pokradena iz različitih drugih knji­ga. Njegova jedina druga kvalifikacija bilo je zamuckivanje, kao i njegova nesposobnost da shvati veličinu bilo koje vrste. Činjenica da je Duh uzeo tu kreaturu za ozbiljno, pa ga čak smatrao i umetnikom, samo pokazuje do koje mere se njegova kritička sposobnost degenerisala u melanholično rasulo."

Krouli je bio ambiciozan. Iako je to poricao, on je uvek želeo da bude prihvaćen, a kada to nije bio, napadao je javnost sa osećanjem nesrazmer­ne frustracije, optužujući je da je previše filistarska da bi shvatila kakav je

222

on genije. U takvim trenucima ozlojeđenosti je od svojih prijatelja i kolega tražio da mu se pridruže u napadu na mirne bedeme konvencionalnosti i društvenosti. Međutim, kada bi neko od njih "uspeo", Krouli je okretao svoj napad i svu svoju srdžbu na prijatelja, uveren da je izdan i uvređen. To je dru­gi odlučujući faktor u napadu koji je Krouli izvršio na svog šuraka.

Rouz nije bila nikakav intelektualni džin. Tpak, očito je da je Krouli bio zadovoljan tom činjenicom. Koristeći je kao izgovor - premda mu zapravo nikakav izgovor nije trebao - napisao je jedan broj pornografskih pesm ica i parodija na njen račun. kako bi je umirio dok je bila u drugom stanju. Nisam video nijedan primerak tih "Visibaba iz Župnikovog vrta" (SnDwdrops from a Curates Garden), ali rekli su mi da su neki od tih stihova skora briljantni. Knjiga je štampana u vrlo malom izdanju ali nikada nije puštena u javnu pro­daju. Dosta godina nakon toga, tu knjigu, zajedno sa zbirkom nekih drugih tekstova, zaplenila je carina i uništila.

"Krauli", komentariše Sajmonds, "je uvek činio sve do krajnjih granica. Oženio se da bi pomogao jadnoj devojci da se izvuče iz škripca; u roku od dvadeset i četiri sata osetio je kako klizi u zaljubljenost. Par dana kasnije obu­zela ga je divlja strast. Tokom tri nedelje koje su usledile nakon njihovog bega II brak, bio je u ekstazi ljubavi i samo jedanput se naljutio na nju i isprašio je po turu. Objasnio je to time da je njena ljubav prema njemu - a očito da je ona bila ta koja je započela tu ljubavnu aferu - počela da priziva njegovu ljubav prema njoj; i da je tu ljubav on, da bi je barem nekako započeo, nosio dalje na krilima njenog zanosa. Kako je on bio čovek koji se jedino najboljim mogao zadovoljiti, ubrzo je otkrio da je bio oženjen sa 'jednom od najlepših i najfascinantnijih žena na svetu.' Do kraja leta odveo ju je u Pariz, prvu stanicu na njihovom putovanju na Istok. koji su planirali za svoj medeni mesec.

Od Marseja su se ukrcali na brodić za Kairo. Možda je jedini značajan događaj na ovom putovanju II Egipat bilo to što je svojoj mladoj ženi pokazao . Veliku piramidu u Gizi. U nameri da joj priredi predstavu i da joj pomogne da shvati za kakvog Velikog maga je bila udata, čitavu noć su proveli u Kralje­voj komori u piramidi. gde je prizvao neke elementale koristeći "preliminarni priziv Goecije". U svom dnevniku on piše:

"Stigli smo do Kraljeve komore nakon što srno otpustili sluge na kraju Velike Galerije. Pod svetlom jedne sveće, postavljene na ivicu kovčega, počeo sam da čitam priziv. No, dok sam čitao. odjednom sam primetio da se više ne saginjem da bih držao stranicu blizu svetlosti. Sada sam stajao uspravno. S druge strane, rukopis nije bio manje već više čitak Osvrćući se oko sebe, opazio sam da je Kraljeva komora osvetljena prijatnom svet­lošću. za koju sam odmah shvatio da je to astralna svetlost.. .. Kraljeva

223

komora je bila zažarena kao da je bila osvetljena najsjajnijom tropskom mesečinom. Neugledni, prljavo žuti plamičak sveće ličio je na svetogrde, i stoga je utrnuh. Astralna svetlost ostala je ista tokom čitavog priziva i još neko vreme nakon toga. mada je smanjivala intenzitet dok smo se spre­mali na spavanje."

Osim toga. nije bilo ničeg više što bi ih moglo zadržati u Egiptu. Njegova prvobitna namera bila je da sa Rouz poseti Kinu, ali najpre je morao da svra­ti u Cejlon. Međutim. Alen više nije bio tamo. Ne samo da je bio prekinuo odnos sa svojim tamilskim guruom. javnim tužiocem Cejlona. već je. kao što je ranije istaknuto. prihvatio žutu odoru i zaredio se kao budistički kaluđer. Sa Cejlona je otišao u burma nski manastir radi daljeg proučavanja. Krouli je nešto kasnije odlučio da ga poseti u Burmi, na putu za Kinu. Sada je bio ovde. na Cejlonu. A magija i meditacije su bile toliko daleko od njegovog uma da se prepustio lovu na krupnu divljač.

To je još jedan prividno kontradiktorni aspekt Kroulijeve ličnosti. Mistik. mag. planinar. pesnik. ljubavnik i lovac. Lov na krupne zveri mu se veoma sviđao; njegova životna priča vrvi od dogodovština sa raznih safarija, gde je pucao i ubijao divlje zveri. Lov mu je pričinjavao ogromno zadovoljstvo . .. Postojao je više nego jedan Krouli," tvrdio je Sajmonds, .. jer u njemu je pre­bivalo mnoštvo različitih i suprotstavljenih ličnosti. Postojao. je Krouli bog, Krouli klovn. i Krouli - engleski džentlmen sa Triniti Koledža i Kembridža, koji se bavio planinarenjem, istraživanjem i pisanjem poezije. Uloga Kroulija kao engleskog džentlmena bila je suprotstavlj ena Krouliju u svakoj od druge dve uloge; ničeg džentlmenskog nema u đavolskoj genijalnosti."

Sa jedne tačke gledišta, moglo bi se dati opravdanje u pretpostavci da ovaj čovek nije bio neka kruta, nesavitljiva ličnost, čvrsto zatvorena u neprobojan oklop. On je uvek mogao da promeni svoje ponašanje ako su to prilike nala­gale, i navuče drugačiju masku. Ne može se reći da je zbog toga slika koju je odavao o sebi do te mere slaba, kao što Sajmonds karikira.

Ali, ova kritika mene primorava da se upitam da li je Sajmonds posedovao takvu sposobnost, takvu fleksibilnost? Staviše, nije li zapravo Sajmonds takva ukočena. tvrda, oklopljena ličnost. što iz zavisti prema svakom ko i u najman­joj meri štrči izvan proseka. sipa na sve strane otrovne komentare? Bavljenje Sajmondsom moglo bi da prekine kontinuitet ove priče ali, s obzirom da je njegova knjiga "Velika Zver" izvršila poguban uticaj na mnoge inače neoba­veštene ljude. osećam to kao imperativ.

Krouli je bio toliko daleko od strukture i ponašanja obične osobe da je njegova višeslo;na ličnost otvoreno upadala u oči njegovim biografima. Istina je, on jeste bio jako daleko. Ali. njegovi različiti "ja" samo naglašavaju ono što

224

se zapravo vrši kod "običnog čoveka", koga Rajh prezrivo naziva homo nor· malis. Ovaj je pak toliko bezazlen i trom da njegovi različiti identiteti ostaju u stanju pritajenosti. Samo od inicijacije ili psihoterapije zavisi da li će se oni probuditi iz njihove uspavanosti. Madam Blavacki je drugi sličan primer koji se ovde može navesti.

Kada je u kasnijoj fazi Čefalu perioda pisao svoje komentare na "Knji· gu Zakona", Krouli je sasvim iskreno i otvoreno priznao da nalazi veliko zadovoljstvo u lovu i ubijanju. Bio je to njegov način pOimanja zrelosti, muževnosti. On je tvrdio da se na dnu celokupnog našeg bitisanja nalazi ne toliko skriven tok međusobno suprotstavljenih ideja. Taj tok svaki čas iskrsava na površinu, izražavajući se kroz društvene i međunarodne od· nose. Ove katastrofe ne mogu nestati iz naših života, dok god je napetost prisutna u sferi nesvesnog. Kako se osloboditi te napetosti? Nisam baš si· guran da bi se on uopšte bavio takvom idejom na psihološkom nivou. Na· silje i ubijanje donose ono najbolje, tvrdio je, sledeći Ničea, snagu zrelosti, svakoj ljudskoj rasi.

PAS KOJI PUŠI Svako čovekovo delo je vrdanje i varka jednog zeca. Ljubav i Smrt su hrtovi kaji ga gone. Bog je uzgojio hrtove i on uživa u sportu. U lome je Panova Komedija, da čovek misli da lovi, dok ti hrtovi love njega. U tome je Tragedija Čoveka, da kada se suoči s Ljubavlju i Smrću on počne da laje. Tad nije više zec već divlji vepar. Ne postoje druge komedije ili tragedije. Prestani stoga da budeš sprdnja Boga; živi i umri u surovosti ljubavi i smrti! Tako će njegov smeh bili prožet Zanosom.

Takav je bio njegov odgovor pacifistima, kao i dobrodušnim liberalima, onim "sladunjavim dušicama" za koje nasilje tamo ne postoji. U njima pSiho· somatski simptomi. koji ih večito iznutra izjedaju, predstavljaju ekvivalente za žiVotnu energiju koju su izgubili. Oni su "sprdnja Boga". kojima je zalud upućivao svoj savet II "Psu koji puši" (The Smoking Dog), da žive i umru u surovosti ljubavi i smrti.

Štaviše. ovde je zanimljivo napomenuti da je, mnogo pre Frojdove for· mulacije instinktivne teorije o Erosu i Tanatosu, Krouli kao pesnik i mistik pisao o ljubavi i smrti kao o hrtovima koji gone čoveka. U toj njegovoj pesmi ogledaju se njegovi veličanstveno duboki uvidi i razumevanje.

225

A što se tiče hrtova, tu je i sam imao obilje iskustava iz prve ruke. Čitav njegov život bio je nalik na "vrdanje i varku jednog zeca." Iskustvo u Severnoj Africi sa pisanjem "Vizije i Glasa" (The Vision and the Voice) dovelo ga je vrlo blizu razumevanju smrti, koja je oduvek bila prikrivena u njemu. On nikada nije bio u stanju da se s njom u potpunosti i ekstatično sjedini, kako bi je tako preobrazio i transformisao u Eros - iako je česlo i elokventno pisao o specifičnim formulama pomoću kojih se to može ostvariti.

Njegovo provokativno bavljenje temom muževnosti, dodao bih, bilo je jedan od glavnih razloga iskrenog izražavanja, ne samo poštovanja već i lju­bavi, prema Arapima i severnom delu afričkog kontinenta. Očigledno da je njegova homoseksualna komponenta dolazila do svog punog izraza kod god bi boravio u arapskim zemljama. Spontano prepoznavanje njegove vlastite homoseksualnosti bilo je ono što ga je činilo za Arape prihvatljivim, bez pi­tanja, kad god je lutao među njima - a to je bilo uvek kada je tamo boravio. Duboko u njemu kuljala je neutoljiva ljubav za peskom i pustinjom - ali i za homoseksualnim Arapima. "Ali ja sam takođe i Duh Pustinje. I ponovo ćeš me tražiti u toj divljini peska."

O homoseksualnosti kod Arapa pisali su i ranije mnogi pisci, ali o njego­vom postojanju postao sam mnogo svesniji kada sam nedavno čitao Jungovu posthumno objavljenu autobiografsku knjigu »S�ćanja, snovi, razmišljanja" (Memories, Dreams, Rejlectio1lS):

"U relativnoj hladovini ovog zaklona od zelenila, promicale su ljudske prilike obučene u belo, među kojima se nalazio veliki broj čvrsto zagr­ljenih ljubavnih parova - očigledno homoseksualna prijateljstva. Iznenada sam imao utisak da sam prebačen u vreme klasične Grčke. gde je ovakva sklonost predstavljala temelj muške zajednice i države koja se zasniva na takvom zajedništvu. Bilo je jasno da ovde muškarci razgovaraju samo sa muškarcima. a žene jedino sa ženama. Iz ove druge grupe moglo se videti samo nekoliko prilika prekrivenih velom poput kaluđerica. Video sam i nekoliko žena bez feredže. To su, objasniO mi je moj vodič, prostitutke. Na glavnim ulicama pretežno su se nalazili muškarci i deca."

Ali ubijanje i lov, baš kao i planinarenje i istraŽivanje. sam je isticao kao glavna obeležja i potvrdu muškosti.

Kraulijeva biografija daje naznake da je kao dečak bio prilično bolešljiv i slabašan, sigurno se nije bavio nikakvim sportovima. U stvari, jedan od nekoliko razloga zbog kojih se naglo i žestoko okrenuo protiv religije svoje porodice, jesu torture i neprestano zastrašivanje kojima je bio podvrgnut u školi Plimutske Braće. Kao što je ranije o tome pisano, takve mere su za po-

226

sledicu imale oboljenje bubrega zajedno sa oštrom albuminurijom, zbog čega je morao biti van škole nekoliko godina. Sve do perioda Malverna nije pružao nikakav otpor, a to je bilo pre nego što je poslat u Kembridž.

Postoji takođe i priča iz detinjstva koju on prepričava sa neskrivenim uživanjem, kako bi dokazao da je još kao mali posedovao ogromnu naučničku radoznalost i da nije uzimao stvari zdravo za gotovo. Tako je jednom čuo da mačka ima devet života. Stoga se, da bi proverio to što se priča, sa goto­vo mehaničkom preciznošću latio posla da ubije mačku na devet različitih načina. Ne sumnjam da je to i učinio. Bez obzira na isuviše očevidan motiv da se upusti u ovaj mladalački sadizam, to je, uprkos svemu, bilo tačno ono što jeste - naučni interes.

Ako bismo hteli odlučnije da primenimo psihoanalitički metod, morali bismo da istražimo u kojoj meri su događaji iz njegovog detinjstva izvršili uticaj na njegovu karakternu strukturu, koja je tada bila još u razvoju. Pre svega, tu su epizode zastrašivanja u školi, koje su izgleda potrajale u dužem vremenskom periodu. Takođe je tu bilo i dosta maltretiranja od strane ujaka - ako ne fizičkog, a ono bar psihološkog i emotivnog. U vezi sa tim, osećam potrebu da ponOvim priču o njegovom ujaku koji pokušava da ga indoktri­nira usađivanjem osećaja greha i krivice. Biskup je ovo dramatično pojačao tako što je za određene poroke rekao da su vođene zlim kraljem (king - igra reči u engleskom jeziku - prim ur.). Tako su dva poroka, koja je trebalo iz­begavati, bila Puš-enje (Smo-king) i Pij-enje (Drin-king). Možemo zamisliti ujakovu zaprepašćenost kada ga je Krouli podsetio da postoji i treći kralj, čije ime počinje sa J (Fuc-king).

Seksualna inhibicija koja mu je još u ranom detinjstvu bila usađena u tom fanatičnom religioznom domu - bez obzira da li se on toga sećao iJi ne - iz­gradila je kod njega, u to nema nikakve sumnje, mnoštvo jakih unutrašnjih odbrambenih mehanizama. Na primer, u Ispovestima on ovaj svoj stav potkre­pljuje navodeći da je, kada se radi o masturbaciji, "nastajao da se druži sa dečacima koji su po opštem mišljenju bili najpokvareniji, i koji su nadalje usmeravali moje istraživanje inače vođeno intuitivnim osećajem magnetizma ili shvatanjem fiziognomije. No, vladavina straha bila je tako čvrsto utemelje­na u školi da se niko nije usuđivao da mi otkrije prirodu tog greha, čak i kada je priznavao da je zna. Kružili su samo misteriozni nagoveštaji o tomei i najzad, dečak po imenu Gibson rekao mi je koju akciju lreba da preduzmem, mada mi nije rekao na šta da primeni m opisani proces. Izgleda čudnovato da mi priroda nije pružila nikakav dalji nagoveštaj o tome. Nipošto nisam mo­gao da povežen organ za razmnožavanje sa bilo kOjim voljnim činom. Pravio sam razne pretpostavke vođen čisto intelektualnim razmatranjima, i vršio

227

eksperimente zasnovane na njihovim rezultatima; ali, oni su bili apsolutno pogrešno usmereni. Nikad nisam uspeo da pogodim koji je organ bio u pi­tanju. Otkriće je došlo sa zakašnjenjem, nakon mnogo godina."

Priroda je pružala obilje znakova, kao što uvek i čini. Krouli se ovde zapra­vo žali na svu strahotu psihičkih odbrambenih mehanizama koje je morao da izgradi. Oni su se razvili u zasebne, samostalne organizme, koji su nastavili da funkcionišu čak i u vreme kada je pisao svoju autobiografiju, dugo godina kasnije. Kad god je nešto radio odlazio je u krajnost. Ovde vidimo kako su čak i njegovi odbrambeni mehanizmi bili su tako čvrsto izgrađeni, da su ga, uprkos njegovom zrelom seksualnom životu, sprečavali da jasno uoči neke činjenice.

Kao rezultat toga, neke od primarnih instinktivnih sila koje su bile zablo­kirane i potisnute, transformisane su, kao što je to Vilhelm Rajh na elokven­tan način demonstrirao, u sekundarne nagone agresivnosti, sadizma i homo­seksualnosti. Ti instinkti se sasvim jasno vide u ranije pomenutom slučaju sa mačkom, drugo, u lovu na divljač, i na kraju, u njegovoj prepotentnosti, koja je često dovodila do raskida sa najbližim muškim prijateljima. Njegovi odnosi sa ženama takođe su često propadali zbog sadističkih impulsa. Iz ovoga je jasno da njegovo bavljenje lovom govori mnogo više nego što to izgleda na prvi pogled.

Za vreme boravka u Cejlonu, ti nagoni su ga pokrenuli i da napiše lirsku poeZiju. Rouz ga je još uvek strasno pokretala - i "Rosa Mundi" je izbijala na površinu. Tamo nalazimo sledeće stihove:

Omamljen sam čarolijom tvoje zanosne lepote. Sve mere se spajaju i prepliću; sve reči se gube; Sva svetla, svi zvuci, svi mirisi, svo zlato pojačavaju Mednu slast, sva dražesna milovanja prestaju U bednoj agoniji skrhanih čuvstava Da slave napetost osećaja Nečeg uzvišenijeg - O! Koliko najuzvišenijeg! Nego sva Njihova misterija; padnite, o padnite, Vi besplodni orlovski uzleti pesme! O ženo! Tu te navode u grdku.

Za vreme boravka u Cejlonu, on je otkrio da je Rouz trudna. Zbog toga je odložio putovanje u Kinu i krenuo natrag u Evropu. Zaustavili su se ponovo u Kairu, da bi u martu 1904. godine uzeli stan u blizini Kairskog muzeja. On je tada za pseudonim uzeo ime princ Kajoa Kan (Chioa Khan), sa pretpostav­kom da buržuji, budući i sami snobovi, prilježnije služe one koji imaju neku

228

titulu. U ovakvom i sličnim postupcima jasno se ogleda svo njegovo samolju­blje, izraženi snobizam takođe. Pa ipak, on je uvek prezirao zemljoposedničku vlastelu i plemićku aristokratiju - bez sumnje izjedan ljubomorom, jer je oduvek priželjkivao da njegova porodica spada u tu kategoriju, umesto samo u višu srednju klasu, koja je morala da se izdržava od rada.

Tokom tog njihovog boravka u Egiptu, Rouz je na neki neobjašnjiv na­čin postala obuzeta serijom psihičkih fenomena, što je rezultiralo primanjem "Knjige Zakona ': Bilo je to potpuno neočekivano, jer on je, barem svesno i na površini. napustio uglavnom, ako ne i sasvim, svoja interesovanja za magiju, živeći u potpunosti svetovnjačkim životom kao i svaki drugi gradski čovek. U to vreme je ovaj spis za njega bio odbojan, pa je nastavio da ga ignoriše dugo vremena. No. mnogo godina kasnije. shvatio je da je to bio najvažniji događaj čitavog njegovog života. U stvari. llvldeo je da to predstavlja stožer oko koga su se sve njegove dotadašnje aktivnosti. svesne ili nesvesne, kretale. Možda je i bilo tako, no, budući da ovaj predmet zahteva malo više vremena, izlaganje o njemu ćemo odložiti za neko kasnije poglavlje.

Aprila te 1904. godine, oni su se vratili u Pariz. Pisao je žestoko. Bio je to period velike kreativnosti. Ništa od te kreativnosti nije imalo veze sa misticiz­mom, niti sa onim načinom života kojem je bio toliko posvećen u prethod­nom periodu, pa je tako racionalizam, srodan budizmu, postao glavna odlika njegovog pisanja u tom periodu. Ali, sada nije bio nikakav budista. Već je prošao kroz tu fazu. Od budizma je dobio ono što je želeo; sa.da je mogao da ga odbaci. Napisao je, doduše, neke britke analize o "Pansilu" (Pansil), o pet obaveznih odricanja za kaluđere, o četiri plemenite istine, srži klasičnog budizma, a sve to skupa bilo je na visokom nivou.

Njegova kritika "Pansila" po prvi put se pojavila u prikazima knjiga II

"Ekvinoksu III". Ova pravila ili moralne zapovesti namenjene su iskljUČiVO kaluđerima. On ne srne da ubija. krade, čini preljubu. laže, niti da pije žestoka pića. Izražavajući suptilan humor. kao i sposobnost prodorne analize, Krou1i je raskrinkao svaku od tih zapovesti, tačku po tačku. Pisao je o tome da, iako prisiljen da prizna opšte gledano savršenstvo budizma, u filosofskom smis­lu, pet pomenutih zapovesti predstavljaju besmislicu. Oni stoga moraju biti odbačeni ili ponovo protumačeni. On tvrdi da ta pravlJa treba shvatiti kao sarkastične i zajedljive kritike postojanja.

Ukratko, iz njegovih briljantnih komentara na svaku od tih zapovesti izvukao sam sledeće:

Prvo. Činjenica da Buda, koji je izrekao ovu zapovest, nije bio isti kao i Bu­da pre trenutka kada ju je izrekao, pruža nam dokaz da ju je, izricanjem te za­povesti, on istovremeno prekršio. I više od toga, ne samo da je on sebe ubio.

229

već je udahnuo u sebe milione živih organizama i uništio ih. Nije mogao ni da jede ni da pije. čak ni da diše, a da u svakom činu nije bilo implicitno sadržano ubistvo. Na primer. uzimajući kinin, kaluđer čini to sa promišljenom name­rom da uništi bezbroj živih bića. U moralnom smislu potpuno je bez značaja da li je to uČinjeno stimulisanjem fagocita ili direktnim putem.

Krouli je iskoristio ovu priliku da lukavo ubaci zajedJjivu primedbu na račun svog starog prijatelja i gurua, pišući: "Kako jedan takav inkarnira­ni demon, moj dragi brat Ananda Meteja, može da ga naziva 'okrutnim i kukavičkim'. njega koji ubija samo tigra? To je studija o filosofiji ivera i bal­vana!" U fusnoti priloženoj ovoj primedbi stoji: .. Argument da su 'životinje naša braća' usmeren je samo na to da zavede onoga ko nikad nije bio u budističkoj zemlji. Prosečan budista bi, razume se, ubio svog brata za pet ru­pija ili manje."

Drugo. Diskusija je započeta aludiranjem da. zapovedajući drugima da ne čine nešto, Buda ih lišava prava da slede svoju vlastitu volju. Svaka voljna akcija ograničava u određenom stepenu, koliko god to bilo malo, volju dru­gih. Ako ja dišem, smanjujem ukupnu količinu kiseonika koja je na raspo­laganju na ovoj planeti. Za neko vreme, u dalekoj budućnosti, kada Zemlja bude mrtva kao što je to mesec u ovom trenutku, moje sadašnje disanje lišiće neko biće koje tada bude živelo na planeti nasušne životne potrebe. Činjenica da je ta krađa zanemarljiva nije nikakav odgovor za moralistu, koga ne zani­ma stepen nekog poroka. Nije ni za čoveka od nauke, koji vidi lanac prirode kome ne fali nijedna karika. Svaka krađa je samo privremena, jer čak i mi­lioner mora umreti. Takođe, ona je i univerzalna. budući da čak i Buda mora disati.

Treće. Izrugivanje britanskoj moralnosti pokrenulo je ovu diskusiju. Kako javnost ima pokvarenu maštu, Krouli je izjavi0 da će ona predmet preljube shvatiti kao priliku za svoju omiljenu igru ogovaranja . .. Ja ću najpre unapred pretpostaviti da ovde nije u pitanju vršenje preljube na sudu za razvod. To podrazumeva previše vlasničkog prava muškarca nad ženom. Radije ćemo prepostaviti da je Buda osuđivao neumerenost.'�

Četvrto. Njegova kritika je ovde vrlo lepa i suptilna, na čisto filosofskim osnovama. Ona je takođe i reductio ad absurdum. On zaključuje diskuSijU izja­vom "Ako je ličnost iluzija, II zapovedanje jednog čoveka drugom uključena je laž. Ukratko, mi svi lažemo sve vreme. Mi smo prisiljeni da je činimo po prirodi samih stvari - paradoksalnih kao što izgleda - a Buda je to znao!"

Peto. Ono što Buda uistinu zapoveda, sa tim njegovim okrutnim smislom za humor, jeste - izbegavaj opijenost! Ali onda Krouli pita, šta je to opijenost, osim ako to nije nedostatak snage da se na savršen način koristi skup spo-

230

sobnosti koje prenose istinu. Doktor bi ti mogao kazati da sva hrana opija. Sve - ovde, jednako kao i u svakom delu univerzuma, svakom subjektu i u svakom predikatu - predstavlja stvar stepena! Naše sposobnosti nikad ne go­vore istinu. Naše oči kažu ravno dok naši prsti kažu okruglo. Jezik šalje skup utisaka u mozak, za koje naš sluh kaže da ne postoje, i tako dalje!

"Sta je ova iluzija ličnosti ako ne duboko usađena opijenost svesti? Ja sam opijen dok upućujem ove reči; vi ste pijani - zverski pijani! - dok ih čitate; očito da je, kada je izgovarao ovu nesuvislu zapovest, i Buda bio opijen poput glasača u vreme izbora.

"Buda nije bio luda, kada je molio ljude da čine nemoguće ili nerazum­ne stvari. Lakomislena pravila, lakomisleno protumačena, ne mogu biti de­lotvorna protiv patnje postojanja. Patnja, inherentnom nužnošću kojom je stvorena; patnja ne po volji, ne po zlu, ne po nemaru, nego po prirodi, po nei­skorenjivoj tendenciji, po neiz]ečivoj bolesti Želje njenog Tvorca,je li tako? A put njenog uništenja je iskorenjivanje želje, što se ostvaruje strogim putevima ozbiljnog samousavršavanja i napornim naučnim istraživanjem."

I to je bilo to! Na sličan način, on je ispitao i ostala načela budizma, uzeo šta mu se svidelo, i odbacio ostatak. Bilo kako bilo, budizam je na njega izvr­šio dubok uticaj. Njegovi tragovi mogu se opaziti u mnogim delovima nje­gove filosofije, filosofije koju je stvorio na osnovu svog vlastitog, neizmernog duhovnog i intelektualnog iskustva.

Vratili su se II Škotsku. Bilo mu je potrebno novo prodajno mesto za ne­koliko knjiga koje "je štampao i objavio svojim sredstvima. Posprdno, a opet ozbiljno u isto vreme, registrovao je nov naziv za svoju knjižaru - "Društvo za propagiranje religiozne istine. Boleskin. [oajei, ogrtači". Nameravao je da tu objavi neke njegove nove radove, kao i "Sabrana dela ': Da li je to bilo na­merna šala ili ozbiljna potreba, tek ta tri toma sabranih dela sadržavala su obilje vrednog religijskog ili mističnog materijala.

U rano leto 1 904. godine, dobrano nakon što su se vratili iz Egipta, u Boleskinu ga je posetio Žako Gijarmo Uacot Guillannod), koji je sa sobom doneo primerak knjige koju je lično napisao o neuspešno; ekspediciji, par godina pre K-2, pod nazivom .. Six Mais dans l'Himalaya". Gijarmo je bio doktor medicine. Jedno vreme Krouli je smatrao da je njegova medicina kao i njegovo planinarenje, prilično užasna. No, sasvim je očito da ovo njegovo mišljenje potiče iz perioda nakon ekspedicije na Kangčendžungu.

Veći deo t� godine proveo je u Škotskoj - ponovo bez ikakvog kontakta sa magijom i Velikim Delom. Te zime, on i Rouz otišli su u Sent Marie, na klizanje i skijanje. Bio je to uobičajen život jedne prosečne porodice više sred­nje kJase u Engleskoj. Vrlo prozaično! Zimi je došao kraj. i II prateće 1905.

23 1

godine, oni su se vratili u Skotsku. Opet je počeo da piše silovito i intenziv­no - a i knjige su izlazile u žestokom ritmu. Knjiga za knjigom, u nizu, sve u prekrasno; opremi. "Bogožderač" (The God-Eater), "Zvezda i podvezica" (The Star and the Garter). "Argonauti" (The Argonauts), "Mač pesme" (The Sword oJ the Song), "Rosa Injerni'; "Orfej" (Orpheus) i "Gargoil" (Gargoyles). Takođe i izdanje "Goecije" ili Manjeg ključa Kralja Solomona (The Lesser Key of King Solomon), knjige o magiji, za koju je godinama pre toga Meters uradio engleski prevod, koji je Krouli platio. Ona sadrži Preliminarnu invokaciju od­nosno Ritual Nerođenog, kao i veoma bitan uvod. Knjiga objašnjava magiju sa čisto racionalističkog stanovišta, ne pozivajući se ni najmanje na tradici­onalni hijerarhijski koncept. Iz svega toga možemo da dobijemo ideju o tome kako se on osećao u to vreme.

Gijarrna je došao da razgovara s Kroulijem krajem 1904. godine o sledećoj himalajskoj ekspediciji. On je bio opsednut velikim vrhovima u Severnoj In­diji, a pošto se teško mirio sa neuspehom u osvajanju K-2, predložio je još jednu ekspediciju, uspon na još jednog velikog himalajskog džina. Njegov izbor bio je Kangčendžunga. Mont Everest važi za najviši vrh Himalajskog lanca, K-2 je treći po redu, a Kangčendžunga drugi. sa visinom od 28.225 stopa nadmorske visine. Taj vrh je prozvan osmatračnicom Himalaja, jer on nije skriven. poput K-2, koga sakrivaju satelitski vrhovi, već se može odmah i vrlo jasno videti pri vedrom vremenu, sa planinskog odmorišta Dardžiling. On leži na granici između Sikima i Nepala, četrnaest milja daleko od Tibeta.

Ako je Gijarmo ponudio ovaj vrh kao mamac, Krauli ga je progutao a da nije ni trepnuo. Tako su njih dvojica krenuli da razrađuju planove, koji će biti realizovani nepunu godinu nakon toga, II proieće i leto 1905. godine. Iako je i Oskar Ekenštajn bio pozvan, on nije bio spreman da prihvati poziv. Na svoj vlastiti neuporedivi način, Sajmonds iz ovoga zaključuje da je, s obzirom da je Krouli bio vođa ekspedicije, Ekenštajn smatrao da Kroulijevom sudu i vodstvu ne treba verovati. Ugovorom koji je ekspresno sačinjen naznačeno je da će "Alister Krouli biti jedini i vrhovni autoritet po svim pitanjima koja se tiču planinarske veštine, dok će ostali poštovati sve njegove naloge."

Sledeće godine, u maju 1905. godine, on je otišao na Istok zajedno sa Rouz, dok je beba ostala u Boleskinu. U Kairu su proveli jednu nedelju, bez nekog posebnog plana. Krouli se nadao da će se možda ponoviti neobično nadahnuće koje je doživeo prilikom poslednje posete Kairu. Pošto se ništa naročito nije desilo, zaputio se u Bombaj, gde je stigao 9. juna. Zatim je uzeo voz za Kalkutu i nazvao Edvarda Torntona, koji mu je pravio društvo pre četiri godine, kada je lutao po unutrašnjosti Burme. Rekao bih da se, pored ostalog, kod Torntona raspitivao za Alena Beneta. koji je sada bio Ananda

232

Meteja i studirao u manastiru u Rangunu. Krouli je želeo da vidi Alena. Pre­dugo se nisu videli.

Ekspedicija je, kao i uvek, otpočela u Dardži1ingu. I najzad su krenuli. Opis pohoda na Kangčendžungu dat je detaljno u Kroulijevim .. Jspovestima", zatim u Gijarmoovoj knjižici koju je napisao o toj ekspediciji i najzad, kod Sajmondsa, koji je pokušao da napravi rezime obeju pisaca. Ovim izveštajima ne bih imao šta da dodam, bilo u vidu činjenica, bilo u vidu psiholoških uvi­da, tako da taj događaj može biti ostavljen po strani, takav kakav jeste. Koliko znam, tokom čitava ta dva letnja meseca, jula i avgusta 1905. godine, ne po­stoje nikakvi zapisi o specifičnim meditativnim ili oku1tnim praksama, mada se može pretpostaviti da ni tada takve prakse nisu bile daleko od njega.

Pokušaj osvajanja velikog boga planine nije uspeo. Tragedija se sve vreme osećala u vazduhu. Neki ljudi su izgubili život, izbila je pobuna, i sve se za­vršilo srozavanjem ugleda svih učesnika ekspedicije.

Krouli je sišao sa planine, sav razočaran, obeshrabren, i, kako prenosi Saj ­monds, sa trajno neizlečivom fobijom od Kangčendžunge. Dobio je poziv da ide u lov, koji je oberučke prihvatio. Bilo mu je potrebno da nešto ubije, da kroz takvo pražnjenje nađe izlaz iz tegobnog osećanja razočaranosti i nepri­jatnosti koje je doživeo na planini. Deo toga je zaista rešio II lovu.

Ono što je preostalo, isplivalo je u vidu zlovoljnog pisma koje je napisao na adresu Džeralda Kelija, gde se jada:

"Nakon pet godina ludosti i bolećivosti, takozvane uglađenosti, takta, uvi­đavnosti, brige za tuđa osećanja, umoran sam od svega. Danas kažem: neka ide do đavola hrišćanstvo, racionalizam i budizam, sve te starudije prošlih vekova. Donosim ti jednu pozitivnu i iskonsku činjeniCU, po ime­nu Magija; i pomoću nje ću sagraditi novi Raj i novu Zemlju. Ne tražim o d tebe ni mlako o dobravanje ni mlako negodovanje; ono što sada žarko želim jeste huljenje, ubijanje. grabež, revolUcija, bilo šta, dobro ili loše, samo da je žestoko."

Njegovo priznavanje slabosti i ludosti bilo je, ipak, namenjena samo pri­jetelju. Dobro je da to imamo na umu. Bilo bi takođe mudro imati na umu da je njegov koncept slabosti možda u velikoj meri različit od našeg vlastitog. Poslednjih nekoliko godina svedoče o njegovom revnosnom praktikavanju velikog broja sistema, koji su mu prethodno mnogo značili. Sada je joga za njega predstavljala samo sistem mentalne gimnastike - razume se korisne, ali ništa više od toga. Hijerarhijski sistem magije je odbacio. Anđeli i demo­ni za njega su bili samo zasebne komponente mozga; danas bi za to mogli upotrebiti reč "nesvesno". Budizam ga je razočarao. On je postao predmet

233

svih njegovih kritika koje je naučio da usmerava prema svemu drugom, osim prema sebi. Sve njegove "apsolutne vrednosti" raspršile su se. Konačno, bila mu je muka od njih.

Iako je odbacio, ili bolje rečeno još uvek ignorisao "Knjigu Zakona", koja mu je diktirana 1904. godine, ovo pisamce upućeno Džeraldu Keliju prak­tično predstavlja preformulisanje nekih sadržaja te neobične knjige. Bio je to nagoveštaj onoga što je tek trebalo da dođe. Totalno preobraćenje. odnos­no prihvatanje tog dinamičkog poziva na huljenje i revoluciju - i to snažno! Iznad svega. to pokazuje šta se komešala u nesvesnim dubinama njegove du­še. Komešala - i skupljala snagu. da bi docnije snažno izbilo na površinu.

Za vreme svog boravka u Kalkuti došlo je do alarmantnog incidenta koji je, u doslovnom smislu te reči, nosio u sebi obeležje sudbine. Jedne noći je lutao ulicama Kalkute, tragajući za mestom zvanim Kulinga Bazar, pravim stecištem svih mogućih otpadnika i razvratnika. Bila je to noć slavlja. Dur­ga Puga, pa je svuda sretao horde ljudi. koji su pevali. vikali. plesali. Dok je tako tumarao. odjednom je osetio da ga neko prati. Pokušavši da izmakne nepoznatim pratiocima. zalutao je u lavirintu uskih uličica i odjednom se našao priteran uza zid. Skoro bez razmišljanja. zgrabio je pištolj iz svog dže­pa, i opalio, jedanput. dvaput. Dva čoveka stropoštala su se na pločnik. druga dvojica su odmaglila. I on je pobegao, nakon što se probio kroz gomile ljudi na magijski način. učinivši sebe nevidljivim, tako što je u viziji preuzeo na sebe božanski oblik Harpokrata. Da li je ova praksa nevidljivosti bila uspešna ili ne, to mi ne znamo, a nije ni važno. Ali, sledećeg jutra novine su osvanule pune izveštaja o dvojici domaćih razbojnika, ubijenih u pokušaju da opljač­kaju nekog evropljanina. Policijski komesar je ponudio nagradu za hapšenje nepoznatog počinioca zločina.

Nema sumnje da je Krouli bio zastrašen čitavim događajem koji je sada dospeo u javnost, a pošto još nije bio uhapšen zbog ubistva starosedelaca, nije mu trebalo puno vremena da shvati kako mora brzo da napusti Indiju. U međuvremenu, Rouz je sa njegovom ćerkom stigla iz Engleske. Saopštio joj je da moraju odmah da promene mesto boravka; izbor odredišta bio je na njoj. Nije bilo važno mesto. I tada se ona prisetila da su na putovanju, pre par godina, propustili da posete Kinu. Tako je izabrana Kina!

Ovde se ukazuje potreba da se malo vratimo unazad. Veći deo gore opi­sane priče bavi se samo spoljašnjim okolnostima. Kao takva, ona jeste deo istine. mada samo deo. Postoje jedan ili dva odeljka u spiritualnoj biografiji objavljenoj u "Ekvinaksu VIII". koji se savršeno uklapaju u gore ispričanu priču. Tek tada vidimo kako se II momentu niz naizgled nepovezanih do­gađaja transformiše u iskustvo puno značenja.

234

Nakon što su novine objavile vest o ubistvu dvojice starosedelaca, Krouli je požurio da se ponovo vidi sa Edvardom Torntonom, kao i sa jednim prija­teljem advokatom. Obojica su mu savetavala da se pritaji, da se negde šćućuri poput zeca, ili da što pre napusti zemlju. To je bilo to; sasvim sigurno, nije bilo vremena za bilo kakvo oklevanje.

Dok se zajedno sa Torntonom vozio kroz Kalkutu, njih dvojica su ras­pravljala o nekim teško razumljivim filosofskim pitanjima. Ova priča ukazuje na to da, dok je bio u planinama i u lovu, Krou1ijev um nije bio baš potpuno van bavljenja dubljim pitanjima njegovog duhovnog života. Istina, on je mož­da pokušavao da te teme namerno izbegne; potiskujući ih, u suštini, kako bi oslobodio svoj um za bavljenje svakodnevnim problemima. No, tu i tamo, ta njegova preokupacija je ubrzavala pojavljivanje sadržaja iz dubljih nivoa njegovog uma, pleneći njegovu pažnju. Upravo o tom fenomenu je on disku­tovao sa Torntonom, jer Krouli se žalio da dublja analiza čulnih utisaka ne pokazuje nikakvu kauzalnu vezu izmedu njih. Nije bilo nika.\...-vog reda u svetu svari. u univerzumu. Bio je to naprosto isprekidani niz događaja, stvari, bez ikakve nužne povezanosti.

To je staro apsolutno i idealističko stanovište. Filosofija o kojoj je reč po­kušava da dokaže intelektualnim putem da, zbog toga što ne postoji sklad u

svetu fenomena, a samim tim ni njegova realnost, jedina realnost je u svetu uma, noumenonu, koji u suštini predstavlja um i telo Boga.

Prema tradiciji, ovo berklijansko stanovište napao je DagJas Hjum, koji je istu tehniku kritike primeni o i na ego. On zaključuje da, upravo kao što nema veze između pojedinih događaja u vremenu i prostoru fenomenalnog sveta, isto tako ni utisci, osećaji i opažanja - materijal od koga je izgrađena i sama duša, nisu u međusobnoj vezi. Iza toga ne postoji nikakva kauzalna veza, i svakako nikakav integrativni ego (ja), ili naumenon. Univerzum, sa ili bez toga, predstavlja jednostavan i sekvencijalan tok osećaja i utisaka.

Krouli je intelektualno bio upoznat sa svim tim razmišljanjima. Nije on uzalud studirao filosofiju. U stvari, imajući u vidu veličanstvenu snagu njego­vog uma, za njega je sve to bilo mačji kašalj. Ali sada, nakon tragičnog ishoda ekspedicije, on je u izolaciji vršio jednu ozbiljnu introspekciju, pri čemu se njegov dotadašnji svet raspadao na paramparčad. Sada se žaJio da univerzum nije kauzalno povezan. već samo nepovezan niz fenomena koji se daju opa­ziti. Kada ga je Tornton podsetio da se ista takva kritika može primeniti i na ego, on se prenerazio. Ovaj neočekivani sud njegovog prijatelja ga je doslovno protresao silinom groma, tako da je naglo poskočio. Već dugo je to znao, u intelektualnom smislu. Sada je to pogodilo u samu srž njegove duše, i bacilo u istinski ćorsokak. Bližio se odsudan trenutak u njegovom životu.

235

Dok god neko samo površno spekuliše o filosofskim idejama, i dolazi do određenih zaključaka, nema nikakve štete. U redu, to je samo niz vrlo za­nimljivih ideja. No. to više nije zanimalo Kraulija. On je prolazio kroz tu

fazu nekih šest ili sedam godina ranije, kada je studirao istoriju i principe filosofije. Njegovo svestrano zanimanje nagnalo ga je da se upozna sa svakom pojedinačnom granom filosofskog istraživanja. od Platona do Aristotela, pa sve do Kanta i Hegela. Takođe, napajao se filosofijom advaite. poreklom sa indijskog poluostrva, jednako kao i Gautaminom destruktivnom filosofijom, koja joj se oštro suprotstavljala. Bila je to intelektualna vežba, oštrenje men­talnih sposobnosti. Na kraju, sve to može da pruži neku ideju o tome kako su različiti narodi zamišljali univerzum u kome živimo. Ali. ako i nađe .. osovinu točka", u kakvoj je to onda vezi s njim?

Zbog toga što mi primenjujemo um kao instrument, kada nastOjimo da transcendiramo taj operativni instrument kako bismo postigli viši nivo duho­vnog opažanja i iskustva, dolazimo u ozbiljan ćorskokak. To stanje proizvodi neku vrstu ludila.

Sajmonds, usled nerazumevanja filozofske suštine onoga što je Krouli hteo da kaže, krajnje zlonamerno intepretira odlomke Kraulijevog izlaganja na sledeći način: .. On je priznao, i napismeno, da u to vreme nije bio mentalno sasvim u redu. Da li je razlog tome bio praktikovanje jednog oblika magijske invokacije koji je on nazvao Augoeides - jaŠUĆi na konju pustinjama i visovi­ma zapadne Kine - ili pad sa litice sa visine od četrdeset stopa (kada se njegov poni ritnuo i odbacio ga), nije sasvim jasno."

Sajmondsu nešto nije jasno samo zato što je unapred odlučio da pokaže sav svoj prezir i omalovažavanje prema Krauliju, tako da je bio potpuno ne­spreman da prihvati ono o čemu Krouli sa krajnjom jasnoćom govori. Razu­me se. nije lako razumeti tako teška metafizička: pitanja. Ali, ako se malo uživimo. možemo lako osetiti mentalnu patnju koju je Krouli doživljavao dok se svim silama borio iznutra sa ovim strahovitim zaključcima. Zaključcima? To su bili manje zaključci, intelektualno dobijeni, a više duhovni događaji dramatičnih razmera koje je on na svojoj koži doživeo. Kasnije je pokušao da to izrazi u dva različita dokumenta. Navešću ovde prvi od tih dokumenata, .. Liber Os vel Abysmi - Knjiga ulaska u Bezdan ': budući da se u njemu opi­suje. jednostavnim pojmovima, šta mu se tačno događalo na putu od Kalkute do Ranguna.

1. Ova knjiga je Ulaz u Tajnu univerzuma.

2. Neka Adeptus Exemptus nabavi Kantovu knjigu 'Prolegomena' i neka je prOUČi. obraćajući posebnu pažnju na antinomije.

236

3. Takođe Hjumovu doktrinu kauzalnosti u njegovoj knjizi "Istraživanje".

4. Takođe raspravu Herberta Spensera o trima teorijama Univerzuma u njegovoj knjizi "Prvi principi" prvi deo.

S. Takođe Haks1ijeve eseje o Hjumu i Berkliju .

... , ..... ... . .. .

l l . Neka oštroumno i tačno demonstrira nedostatke svakog poznatog re­šenja, i neka svojom vlastitom dovitljivošću potraži istinito rešenje.

12. Neka mu u svemu tome jedini vodič bude zdrav razum, i neka svom snagom potisne sve ostale kvalitete, kao što su: intuicija, težnja, oseća­nje i slično.

13. Za vreme ovih praksi svi oblici meditacije i magičkih veština su isklju­čeni. Zabranjeno mu je da traži bilo kakav zaklon od svog intelekta.

14. Neka se tada njegov razum nanovo i nanovo sjuri ka praznom zidu misterije kaji će se isprečiti pred njim.

I S. Stoga je rečeno ono što sledi, a mi to ne poričemo. Na kraju će njegov razum automatski prihvatiti tu praksu, sua sponte. te od tada neće ima­ti nikakvog odmora.

16. I onda će mu se svi fenomeni koji se prikazuju učiniti besmislenim i nepovezanim, a njegov vlastiti Ego raspršiti u seriju utisaka koji ne stoje ni u kakvoj vezi, niti međusobno niti s bilo kojom stvari uopšte.

17. Neka to stanje postane tako naglašeno da predstavlja istinsko ludilo, i neka ono potraje sve do potpunog iscrpljenja.

18. U skladu sa određenom dubljom tendencijom pojedinca potrajaće i to stanje.

19. Ono može završiti istinskim ludilom, koje bi predstavljalo kraj adep­tavih aktivnosti za vreme ovog sadašnjeg života, ili pak ponovnim rođenjem u vlastitom telu i umu, sa jednostavnošću malog deteta ...

Tako je on, uistinu, poludeo. Čitav svet, i unutrašnji i spoljašnji, srušio se kao kula od karata. I nije bilo ničeg, apsolutno ničeg, za čega bi se mogao uhvatiti. I kome god da se dogodi nešto slično, ne bi mogao izbeći pomisao na ludilo.

Ludilo pod uobičajenim okolnostima, valja imati na wnu, nema apsolutno ništa sa onim o čemu sada raspravljamo. U normalnom životu ono ima veze sa potrebom da se pobegne iz neke životne situacije koja je isuviše teška da bi se sa njom suočili. Posledica takvog beianja u unutrašnji svet je prevlast potisnutih

237

sadržaja vlastite psihe, koji ranije nisu mogli da dođu do izražaja. To mogu biti, kao u Frojdovskom smislu, infantilni afekti i sanjarenja, ili kao u Jungovskom smislu, uplivi iz arhaičnih i primitivnih nivoa kolektivnog nesvesnog. Ništa od pobrojanog ne može se primeniti na ogled koji je Krouli izveo.

Bilo je to svesno indukovano ludilo. U samom postupku može se uočiti voljni proces indukovanja. To ludilo je, dakle, imalo svoj nameran i predvidiv kraj. Što znači da sam proces nije išao u pravcu "silaženja s uma", govoreći narodskim jezikom. Sajmonds ne zna kako da objasni sebi ili čitaocu, kojem želi da se predstavi kao dobar poznavalac Kraulija, krajnje neobično pona­šanje jednog izrazito posvećenog čoveka, koji prolazi kroz najčudniji mogući inicijatorni proces. On je inicijatoran u smislu izazivanja i ubrzavanja jedne vrste unutrašnje dinamike i rasta.

Za mene ovo iskustvo prelaska Bezdana ima veliku sličnost sa zen budiz­mom. Ne sa danas popularnim bitničkim ili knjiškim zenom, već sa izvornim zenom kao meditativnim procesom, kao duhovnom tehnikom. Tokom du­gog perioda kandidat se podučava kako da koncentriše svoj um i meditira. Pomoću tog metoda on je u stanju da istraži dubine svog unutrašnjeg bića. Njegove veze sa vlastitom prošlošću i sadašnjošću, kao i sa spoljašnjim sve­tom u kome živi, postaju predmet analize i preispitivanja u procesu mediti­ranja. Odjednom taj proces počinje da razara i uništava ego strukturu, sve do trenutka kada stvarnost sveta i ega ne počne da se opaža kao potpuno ne­adekvatna. Tada mu njegov roš;. ili njegov učitelj, daje u zadatak kontempla­ciju o koan ima, odnosno potpuno besmislenim izrazima ili rečenicama, koji ne mogu biti shvaćeni intelektualnim putem. Ti koani postavljaju problem. Budući da je on do tada već postao adept koji je ovladao metodom meditaci­je, on biva podučavan da svu svoju pažnju usmeri na taj koan sve dok se, kako tvrdi Krauli, um nP:' uzvisi sua spon te. Drugim rečima, ego postaje potpuno obuzet ovim nesavladivim intelektualnim problemom. Tada student postaje uistinu lud. On postaje sasvim obuzet i u tom stanju ne može da pronađe od­mor, ni mir, niti pak užitak, ni u jednoj ludoj aktivnosti u ludom svetu u kome on ludo živi. Tada, (on ili ostaje u stanju čistog, mahnitog ludila, ili se događa nešto drugo), biva pokrenut transcendentalni proces. On je odbačen iznad mentalnog konflikta koji je hotimično indukovao, preko Bezdana u transcen­dentalno duhovno nournenaino stanje, u kojem intelekt i fenomenalni svet bivaju opaženi onakvim kakvi uistinu jesu. Dolazi do duhovnog vaskrsnuća - praćenog neizrecivim sjajem i Svedom.

Slepi užas oduzima mi dah. Jer staza ponora prolazi

238

Kroz stvari crnjc, tmurnije od smrti! Hrabrost i Volja! Čemu njihova moć? Um se propinje kao prepadnut konj. I nikakvo sećanje ne ostaje, Na taj pakao neizmemi. Cak i senke što javljaju se Stvari previše strašne su za pričanje! Nema slične kazne u žetvi užasa Sudbine. Beli izvor govora Guši se kod svog izvora. Znaj, zdrav razum drži smer svoj Pomoću toga, da sve što misli on Uzročne il' slučajne veze ima. Uništi njih, i uništi um! O zverinja, slepa i bezdana Sveg ludila rupčago tamna! Adept do tebe mora prokrčiti pul! Svog našeg bola ovo je kraj, Mozak se rastvara! Al' gle! na ovo se nikakav malter ne hvata; Ruši se kuća - gomile cigala! Gubi se smisao svega što čujem Tap, tap, tap, i ništa se ne dešava! Besmislena halucinacija se odvija Pred zastorom duše. Svaki talasić na reci liči na Ludilo manijakovog sna! Jer u sopslvu nema lanca pamćenja Ni uzročnog užela da poveže slamke! Ja rascepljeno! Ludilo, praznina, I zakona i postojanja, Ego i Svemir padaju u crno Haotično prokletstvo . . .. . ... . . .. . .. . . . .. .

Crna zamka u koju sam upao! Kako dalje teško da bih znao. Možda vreme nikad i ne briše trag. Crno, crno, nepodnošljivi mrak! Odlazi, utvaro vekova, odlazi! Dovoljno je što prekoračih. Otkrio sam tajnu povezanosti misli za misao Tokom nebrojenih godina, U sferama raznim, kroz živote mnoge,

239 •

Dovedene do tačke crnog oblika Ovog postojanja koje je moje. Saznadoh svoju tajnu. Sve što sam bio Postade goruće staklo, I sva njegova svetlost i toplota Ugljenisa�e sve što ja jesam. Runa je potpuna Kad sve šIo ću biti ja Bljesne k'o na nebu senka.

Tada odbacih moje rasuđivanje. Bednu i prokletu stvar! I zbrisah Voljom metafizike tkanje, U lavirintu slepom nasmejan, Gde je siva stara zmija ludila Svoje divlje prokletstvo istkala! Dok sam kročio bespućem Kroz kineske klisure mračne Postadoh malo dete ............ .

Ova; poduži izvod iz poeme "Aha!" Pokazuje šta se u stvari dešavalo. On se vozio ulicama Kalkute, u društvu Edvarda Torntona. koji je. potpuno ne­hotice, delovao na Kroulija poput inicijatora, podstaknuvši ga na sledeći ko­rak na putu.

Krouli je polagao pravo na stepen 7=4, adeptus exemptus, uzevši pse­udonim Q.M .• kao rezultat njegovog upražnjavanja joge, i postignuća dija­ne. Kako je on polagao to pravo. i ko mu je to odobrio, nikada nećemo saz­nati. Ipak, ne smerno ni upasti u zamku. koliko god to smetalo Sajmondsu. i pretpostaviti, pošto Krouli jeste bio egoista, da je sve što mu se dešavalo bilo povezano samo sa tom njegovom karakternom crtom. To bi onda značilo da u celini previše pojednostavljujemo stvari. Postoji beskrajno više toga što je bitnije za Stazu i samog Kroulija od pomenute Činjenice. Sasvim je moguće da je on bio i egoista i egzibicionista. ali istovremeno i istinski ini­cijant visokog nivoa. koji je krčio svoj vlastiti put kako bi ostvario uzvišene ciljeve.

Po mom mišljenju prava je šteta što. sa izuzetkom Alena Beneta i Džordža Sesila Džounsa, te Ekenštajna i Torntona kao slučajnih katalizatora. nije bilo nikog drugog ko bi mogao da odigra ulogu njegovog učitelja i tačno ukaže na defekte u njegovoj karakterno; strukturi. Takva je uloga gurua, kao što je takva uloga i dobrog psihoterapeuta. Na nesreću. on nije imao ni jedno ni drugo.

240

Ne možemo razumeti kako ili zašto je on polagao pravo na stepen Adep· tusa Exemptusa. Niti, s druge strane, možemo izbrisati to njegovo postignuće, pozivajući se dovitljivo na njegov egoizam.

Uistinu,krajnji zadatakadeptusa exemptusa jeste da se odrekne svog adept· stva. To zapravo podrazumeva odricanje od svega što jeste, i što je stekao na Stazi Velikog Dela, da bi na kraju skočio u Bezdan. Ovaj simbolički jezik, u krajnjem smislu, odnosi se na uništenje ega. Ipak, ne radi se o samom egu kao takvom, već o nečijoj identifikaciji sa njim, tako da se od tog trenutka, na ego gleda i razume kao određeno sredstvo, kao samo jedno od mnogih psi· holoških sredstava, koje će biti korišćeno od strane krajnje Stvarnosti, kakva god da je ona. Toj Stvarnosti možemo dati bilo koje ime - ali, kakva god da je Ona uistinu, od tog trenutka biće jednaka Sopstvu. Tat tvam asi. Ovo zvuči beskrajno jednostavno, a na mnogim nivoima i jeste tako. Istovremeno, ono nosi u sebi implikaciju vlastitog uništenja, ili onoga što se smatra čitavim nečijim životom. "Onaj što će izgubiti svoj život, naći će ga." Pa opel, niko od nas ne može s radošću priželjkivati sopstveno uništenje!

Tako je. početkom novembra 1905. godine, još pod uticajem metafiZičkog šoka izazvanog Torntonovom opaskom, Krauli krenuo za Rangun. Sa njim su bili Rouz i njihovo dete, detetova dadilja i Salama, verna kašmirska devojka koja je pratila Kraulija na prethodnim ekspedicijama. I tako je ovo neobično društva· njce, od drka pet ljudskih duša, zaplovilo ka Rangunu. Krauli jc od svih bio naj­nestrpljiviji. Ne samo zbog toga što je morao da izađe iz Indije što pre, već i zato što je bio uzbuđen pomišlju da će u Čoungu, jednom burmanskom manastiru ponovo videti Alena. Tada je imao ogromnu potrebu da se vidi sa Alenom.

Na putu prema manastiru, zapisao je u dnevnik sledeće:

"Počinjem da shvatam savršenu ispraznost razuma, proživljavajući pri· tom neizmernu patnju. Ja sam poput nekoga ko se godinama dičio brzi· nom i snagom svog omiljenog konja, da bi na kraju shvatio, ne samo da su njegova brzina i snaga iluzorni, već i da to uopšte nije bio pravi konj, nego običan stalak za sušenje rublja. Činjenica da nema načina - nema razumljivog načina - da se izađe iz ove užasne nevolje stvara taj odvratan osećaj ojađenosti, koji se jedino može tolerisati zbog toga što je u prošlosti to uvek bila Tama Praga. Ali ovo je daleko gore nego ikada ranije; jer to nije očajanje Suštine, već očajanje Forme. Ja hoću da idem od tačke A do tačke B; ali ja ne samo da sam kljast već uopšte ne postaji tako nešto kao proslar, Ja moram da održim obećanje da ću doći na sastanak tl ponoć; alj ne samo da je moj sat zastao, već uopšte ne postaji takva slvar kao vreme. Zelim da napravim kanon; ali ne samo da nemam nikakav parametar, već ne postoji takvo nešto kao što je kauzalnost."

241

,

Najzad je stigao u Rangun. Jedna od prvih stvari koje je imao na umu bila je da se hitno sastane sa svojim prethodnim guru om. Alenom, i zatraži od njega pomoć i savet, što mu je tada očajnički trebalo. Samo tri dana - jer to je bio maksimalan period dozvoljen onima koji nisu monasi - ostao je u manastiru, trudeći se da sledi Alenove preporuke. A on mu je naložio da za­počne meditaciju samasati.

Alen je napisao jedan lep esej u kojem je opisao tu vrstu meditacije, a taj esej je, mnogo godina kasnije, Krouli objavio u jednom od svojih "Ekvinoksa". To se desilo u vreme kada je Krouli već bio probio svoje barijere, i razumeo važnost učiteljeve preporuke. Meditacija samasati se suštinski sastoji u vež­banju uma da misli unatrag, čime se, u stvari, omogućuje probijanje barijere koje postavlja sama ideja smrti, a naročito samozaborava kao njene najteže posledice. To dovodi do spoznaje one suštinske svrhe koja kao ideja vodilja rukovodi životom čoveka, To je metod za osvešćivanje onoga što je Krouli kasnije nazvao Istinskom Volj nm. No. ta tri dana provedena u manastiru ni na koji način nisu mogla biti dovoljna da ostvari taj strahoviti zadatak, Ali, ona su ga pokrenula, i to je zaista bilo od velikog značaja.

Zatim je petorka preplovila reku Iravadi u Burmi, uputivši se u pravcu Ba­moa, gradića nadomak kineske granice. Odatle su u Kinu ušli na karakteristi­čan način, na leđima ponija. U "Ispovestima", Krouli naziva ovo svoje iskustvo šetnjom kroz Kinu. Krouli je uistinu prošetao donjim ili južnim graničnim područjima Kine, severno od onoga što je tada bilo poznato kao francuska In­dokina. Bilo je to još uvek prilično rizično putovanje za jednog evropljanina, obzirom da su mu u pratnji bili žena, dete, dadilja i kašmirska služiteljica. Jer u to vreme je to još uvek bila relativno surova i opasna zemlja.

Dok je tako na poniju putovao donjim delom Kine, on j e sve vreme bio usredsređen na filosofski problem koji ga je potresao do same srži njegovog bića. Povremeno je bio bolestan, zbog čega mu je kasnije, po povratku u Englesku. bila neophodna hirurška intervencija na oku, grlu, i sam bog zna na čemu još. Kako je veći deo vremena bio rasejan, razdiran svojim unutraš­njim nedoumicama, verovatno je pao sa litice u trenutku kada je njegov poni izgubio oslonac, Zaista je čudo da tada nije poginuo, štaviše prošao je bez težih ozleda. Taj pad je samo produbiO njegovu meditaciju, njegovu potragu za određenom svrhom ili značenjem koje je mogao imati njegov život, pored pisanja poezije, osvajanja planinskih vrhova i vežbanja joge i magije. Mora da je postojalo još nešto što je imao da uradi. Nije on zalud preživeo ovu nezgodu i mnoge druge nedaće tokom svog avanturističkog života, zarad nekog trivijalnog cilja. Zbog čega je on bio ovde? Koja je bila njegova svrha?

242

Odgovore na eva pitanja nije mogao naći istog trenutka. Moralo je da pro­tekne izvesno vreme pre nego što uzmogne da otkrije značenje svega toga. Da je on zaista konačno pronašao odgovore na ta lična pitanja očigledno proiz­lazi iz priče koja sledi.

Pre toga, valja istaći da mu je upravo ovaj neobičan sled doživljaja obez­bedio osnovni materijal na osnovu koga je, za vreme ključnog perioda izda­vanja "Ekvinoksa", napisao vrlo važno uputstvo za svoj Red, pod nazivom "Liber Tišarb" (Liber Thisarb). Tišarb predstavlja obrnuti način izgovora reči Berašit. što je prva reč koja otvara hebrejsku verziju Postanka. Njeno značenje je: "U početku ... " Otuda Tišarb opisuje metod ili tehniku mišljenja unatrag, sa ciljem da se pronađe iZvorno poreklo svih događaja u životu adepta. Još preciznije rečeno, njegova svrha je da se stekne uvid u smisao tih događaja. U tom pogledu, taj spis je u velikoj meri preuzet iz eseja pod nazivom "Trening uma" od Ananda Meteje, štampanog u "Ekvinoksu V".

Uputstvo koje je Krouli napisao počinje sledećim rečima: "Ova knjiga nije namenjena da vodi vrhunskom postignuću. Naprotiv, njeni rezultati određu­ju odvojeno biće adeptusa exemptusa od ostatka univerzuma, i otkrivaju nje­gov odnos sa univerzumom. To je od takvog značaja za adeptusa exemptusa da se ne može preceniti. I zato neka se on ne odvaži na skok u Bezdan dok to ne obavi i dok ne bude savršeno zadovoljan rezultatom prakse." Ovom iskazu on dodaje napomenu: "On mora uništiti vlastitu lažnu predstavu o tome ko je i šta je on pre nego što otkrije istinu o tome. I baš zato se te lažne predstave moraju razumeti pre nego što se odbace. Dok se to ne obavi savršeno, dobija se Istina pomešana sa ostacima Lažnog."

Iako Liber 1hisarb nije bio napisan pre 1909. godine, taj spis doista pruža nagoveštaj o tome šta je to zapravo Krouli radio u svojoj meditaciji u Kini. I zato njegov trud ne može biti odbačen tako olako ili ravnodušno. Taj čovek se ozbiljno upustio u najozbiljniji poduhvat svog života.

U pomenutom uputstvu. Krouli nastavlja: "Pamćenje je ključno za po­jedinačnu svest; inače bi um bio poput praznog lista na kome se ogledaju senke." Celokupna istorija adeptovog života stoga treba da bude podvrg­nuta najpažljivijoj analizi. Svaki. i najmanji trag sećanja mora biti ponovo oživljen, ispitan i ispražnjen. Oživljavanj e sećanja koje se traži u obe vežbe može se postići i jednostavnom meditacijom, na onom stupnju meditativ­nog procesa kada se stara sećanja javljaju spontano. Adept tada mora steći veštinu da, zaustavljajući se na tom stupnju, podstakne umesto da potisne bljeskove sećanja." Najvažnij i rezultat koji se odnosi na avanturu prelaska Bezdana .. jeste oslobođenje od svake želje ili vezivanja za bilo šta što ona

243

Nastavljajući uputstvo, i ukazujući na sopstveno iskustvo u vezi sa ovom posebnom prilikom, Krouli dalje piše: "Sada kada je na tački spuštanja u Bez­dan, džinovsko Zašto? se sučeljava s njim sa podignutom toljagom ... "

On opisuje vrstu analize ega, njegovo iskustvo, njegovu okolinu, i njegov značaj sledećim rečima: "Nema ni delića atoma u njegovom sastavu koji se može izvući iz njega a da on ne postane nešto drugo nego što jeste; nema be­skorisnog momenta u njegovoj prošlosti. Sta je onda njegova budućnost? .. "

Na kraju, u napomeni na ovaj odeljak, Krauli piše: "Brat koga sam pozna­vao stalno je bio osujećivan u svojoj meditaciji. No jednog dana, kada ga je konj zbacio sa strme litice visoke četrdeset stopa, i pošto se izvukao bez ijed­ne ogrebotine i modrice, setio se mnogih slučajeva kada je za dlaku izbegao smrt. Pošto se pokazalo da su to bili poslednji činioci njegovog problema, koji na taj način behu zaokruženi, sve je bilo rešeno upravo u tom momentu."

244

·

1 1

AUGOEIDES

...

Cak i da MekGregor Meters za studente Zlatne Zore nije uradio ništa više od prevoda .. Knjige Svete Magije Abramelina Maga" sa francuskog jezi­

ka, još uvek bi zasluživao našu zahvalnost. Njegov prevod je izvrstan, dosle­dan i na najimpresivniji način izražava misao srednjovekovnog pisca, ko god to bio II pitanju.

Za autora te knjige smatra se izvesni Abraham, koji pak tvrdi da je izloženo znanje primio od Egipćanina po imenu Abramelin. Učenje koje je opisao II

knjizi, predao je II amanet svom sinu Lamehu. Delo je, bez sumnje, obojeno mitološkim sadržajima. aH to uopšte nije bitno za njegovo razumevanje. Bez obzira na svoje poreklo, datum nastanka i autorstvo, oko čega su se povre­meno lomila koplja, opšte je mišljenje da ovo delo ima veliku vrednost za iskrenog tragaoea. Abraham ne traži nemoguće stvari, kakve se mogu naći u lažnim grimoarima. kao što su na primer krv slepog miša uhvaćenog u ponoć, ili četvrto pero skinuto sa levog krila potpuno crnog petla, ili pak nadeveno oko devičanskog baziliska, i tome slično. Iako je možda neke od zahteva koje postavlja Abraham teško ispuniti, uvek postoji odličan razlog za njihovo po· minjanje. Oni svakako ne služe kao suptilini testovi veštine operatora.

Pisana uzvišenim stilom, ova knjiga ne sadrži ništa što bi moglo da vređa zdrav razum čitaoca. Naprotiv, operacija koju nam autor ovde izlaže predsta· vlja apoteozu jednostavnosti, a sam metod koji je prati stoji u potpunoj sagla· snosti sa njom. Prirodno, ovde ima određenih preliminarnih pravila i naloga koje treba slediti, ali oni uistinu predstavljaju tek nešto malo više od zdra· vorazumskih saveta, koji treba da održe nivo dostojnosti u obavljanju tako veličanstvene operacije. Tako na primer, obavezno je posedovati kuću, u kojoj treba preduzeti odgovarajuće mere opreza protiv eventualnih spoljašnjih

245

ometanja i mešanja sa strane. Nakon što je to pravilno uređeno, ostaje da se II toku narednih šest meseci uradi još samo jedno, a to je težnja, sa sve većom koncentracijom i žarom, prema znanju i razgovoru Svetog Anđela Čuvara.

Jedan od najvažnijih uslova predstavlja dobro zdravstveno stanje operato­ra. Ako to nije slučaj, telo "podleže svakojakim oboljenjima. što na duži rok rezultuje nestrpljenjem i žudnjom za moći da se izvrši operacija; a bolestan čovek ne može biti ni čist, niti može uživati u samoći; a u takvim slučajevima bolje je odustati." .

Vreme potrebno da se operacija uspešno završi je šest meseci, što znači da ako bi se započelo sa izvođenjem u martu, sve bi trebalo da se okonča negde sredinom septembra. Čitav taj period od šest meseci podeljen je na tri perioda od po dva meseca, pri čemu svaki period karakteriše rastuća strogost samoodricanja, koja se uglavnom postiže dodavanjem daljih invokacija, koji osnažuju koncentraciju.

Dok smo kod ove teme Abramelinovog metoda, moram spomenuti da su me mnogi studenti tokom svih ovih godina izveštavali o ličnim naporima i eksperimentima u tom pravcu. Svi oni su se, bez izuzetka. završili neus­pehom, uprkos iskrenom zalaganju. Nekolicina njih je odustala od čitavog poduhvata Velikog Dela, šireći osećaj nezadovoljstva i beskorisnosti na svoju okolinu. Manji deo njih, u nastojanju da razložno sagleda neuspeh operacije, počeo je da se pita "Zašto?"

Na to pitanje ne postaji jednostavan odgovor i tu se mora razmotriti više faktora. Pa ipak, kada je sve rečeno i urađeno, postaji jedan uslov koji je mali broj studenata u stanju da uoči. A taj uslov odnosi se na potrebu za dugim pripremnim periodom koji podrazumeva neku vrstu unutrašnje discipline. E, to je ta intenzivna obuka koja, tokom šest meseci povlačenja, pritiče u po­moć aspirantu, omogućavajući mu tako konačno postignuće.

Disciplina po pravilu nije dobrodošla među studentima okultizma, što je i razlog zašto je Krouli tako snažno insistirao na njenoj neophodnosti. i zašto je imao običaj da bude grub i arogantan kad god bi uočio da neki student žudi za najvišim ciljevima bez odgovarajuće pripreme. Imajući to II vidu, mišljenja sam da, ako neki aspirant hoće da izvrši Abramelinovu operaciju u navede­nom roku od šest meseci, a pritom propusti da se podvrgne bilo kojoj vrsti pripremne mentalne ili magijske discipline, njegovu aspiraciju svakako treba staviti pod veliki znak pitanja. Sklon sam da prihvatim mišljenje da većina takvih aspiranata nisu ništa drugo do neurotični begunci od sveta, koji nisu u stanju da istrpe sebe i emotivne teškoće kroz koje prolaze. Oni se nadaju i maštaju o tome da će ih Abramelinova operacija zauvek "rešiti" njihovih problema. sa kojima onda neće morati da se suoče. Bekstvo nije deo Velikog

246

Dela - ono može dovesti samo do neuspeha. Disciplina i trening, tradici­onalni zahtevi u magiji, kao uostalom i u bilo kojoj drugoj oblasti, jesu jedini faktori koji studenta mogu provesti kroz iskušenja svih vrsta. Ne postoji neki drugi način.

U knjizi je dat uvodni komentar koji se odnosi na način uređenja prostora u kome se odvija sama operacija. Samoća predstavlja jedan od osnovnih uslo­va koji se razmatra. U radu se pominje tip kuće koja je neophodna ako se rad želi izvršiti u gradu ili selu. Posebno se naglašava potreba izgradnje takozvane kapelice, koja treba da posluži kao Hram. Iz ove kapelice se preko prozora može izaći na otvoren balkon ili terasu, čiji pod treba da bude posut peskom

-

donetim sa reke. Krauli je u " Aha!" dao prikaz mogućih varijanti konkretne scene na kojoj se odigrava operacija:

.......... Pažljivo biraj Mesto za Akademiju tvoju. Neka to bude neka sveta šuma Skrovite tišine Kraj reke, bistre i mirne, Ispod isprepletenog korenja Veličanstvenog drveća koje treperi Na vazduhu mirnom; gde se zelene Izdanci trave nežne, Mahovina i paprat usnuli izmedu njih, Ljiljani vodom okruženi, Sunčevi zraci II granama uhvaćeni. - Tiho i večito veče! Utihle sve ptice nebeske Tihim upornim zovom vodopada neprekidnog. Tu, u takvoj okolini biće Njegov brušeni dragulj božanstva, Središnja besprekorna valra, očarana Kao Istina unutar smaragda!

Krouli je u Kini bio primoran da u velikoj meri pravi kompromise. Klasične preduslove, kako su opisani u tekstu, nije bilo moguće ispuniti. Mnogo stvari mu je nedostajalo. Ali, ono što mu je uistinu falilo, izgrađeno je zahvaljujući njegovoj rpoćnoj sposobnosti vizuaJizacije, što ću ovde, nadam se, objasniti.

Iz knjige koju sam napisao početkom tridesetih, "Drvo Života" (The Tree of Life), gde je dat podroban opis nekih delova pomenute Abramelinove ope­racije, preuzeću sledeći odlomak:

247

"Pre započinjanja operacije, dobro je da magičar formuli še zavet da će izvršiti ovu svetu magiju, i da taj zavet jasno zapiše. Volja i odluka da se uspe u operaciji moraju biti izraženi kako II reči tako i na delu. Jer, za vreme trajanja tamne noći duše, kada se duhovno oko zatvori i svi uvi­di zamru, i kada poklonik postane mentalno iscrpljen i oslabljen iskuše­njima, samo se privrženošću slovu zaveta magičar može nadati da će ovu operaciju dovesti do zadovoljavajućeg vrhunca. Neposredno izražavanje Volje, u svakom događaju, jeste ono što se magijski izriče, a zapisivanje te odluke u obliku pisanog zaveta u saglasnosti je sa temeljnim načelima magijske filosofije."

Sasvim je sigurno, piše Kernel u svojoj knjizi o Krauliju, da je Krouli za­počeo ovu operaciju u duhu najuzvišenijeg entuzijazma. Ali on odmah zatim nastavlja sa takvom vrstom moralisanja koje u potpunosti kvari svu finoću njegovog prethodnog pisanja, što ga srozava na nivo običnog cepidlake. "Kak­va god da su bila Kraulijeva nastojanja tokom izvođenja Abramelinove ope­racije, možemo biti sigurni da njegov um, često pod uplivom prekomernih strasti, nije mogao postići onu čistotu koja je uslov za uspeh u ovoj, kao i u svim drugim teurgijskim operacijama. Koliko daleko je njegov osećaj za mo­litvu bio razvijen i u kom pravcu, mi to ne možemo (toliko kontradiktoran i nestabilan je bio njegov um) u pravoj meri naslutiti. Njegov neuspeh da ovu operaciju ostvari u naznačeno vreme i na određenom mestu je od ključnog značaja; da on nije uspeo da izvuče iz nje željene koristi, bilo duhovne bilo materijalne prirode, za mene je zaključak koji se neminovno nameće."

Razloge za Kroulijev neuspeh da operaciju izvede do kraja u Boleskinu, 1899. godine već sam izložio u prethodnim poglavljima knjige. Međutim, ako je taj njegov neuspeh od tolikog značaja za gospodina Kemela zbog nečeg drugog, ja to ne mogu da vidim, ali mogu samo da pretpostavim da naš dob­ri gospodin Kernel ispituje čitavu situaciju zaslepljen sopstvenim moralnim predrasudama. No, da još jednom ponovimo - Krouli je odustao od operacije kada je saznao da je Meters u nevolji. Kakve god bile Kroulijeve ideje o lojal­nosti, čim je izbila pobuna on je velikodušno ponudio sebe i svoju sudbinu Metersu na raspolaganje. I to je sve što se može reći u vezi s tim.

Razlozi za drugo napuštanje operacije su još razumljiviji. Sreo je Rouz Ke­li i instinktivno je oženio. Njegova preokupacija ženom bila je toliko potpuna da je logično što nije imao ni vremena ni interesovanja za bilo šta drugo. To da je operaCija doživela neuspeh predstavlja prosto lično razmatranje gospo­dina Kemeia, što ni na koji način nije potkrepljeno dnevnicima niti bilo kak­vim drugim postojeĆim dokumentima. Činjenica je, zapravo, da je u to vreme operacija jedva i počela!

248

Sledi formalni zavet koji je Krouli preuzeo u Škotskoj kada je izvorno na­meravao da izvrši Abramelinovu operaciju:

Obaveza operacije:

Ja, Perdurabo, u prisustvu Gospoda Univerzuma, i svih Sila, božanskih i anđeoskih, duhovno se obavezujem, kao što sam sada fizički obavezan nad Krstom Stradanja, 1 . Da ću svoju svest ujediniti sa božanskom, uz pomoć Bogova koji žive večno. Eonima beskonačnih godina, tako da moja duša, kada se izgubi u beskrajnoj Svetlosti. može konačno spoznati samu Sebe: u čast Obnove Ljudske Rase, bilo po čovekovoj bilo po Volji BOŽjOj. Stoga se ja do kraja predajem Volji Božanskoj. 2. Da ću vrlinama hrabrosti, skromnosti, ljubaznosti i istrajnosti slediti program koji preporučuje Abramelin mag; dok god u sebi imam snage. sve do postignuća konačnog cilja. 3. Da ću do kraja prezreli sve stvari i sve ideje ovog sveta, kako me ne bi sprečile u izvršavanju ove svoje obaveze.

4. Da ću sve svoje moći upotrebiti jedino radi Duhovnog blagostanja sve­ga sa čime bih mogao biti doveden u kontakt.

5. Da neću dozvoliti da se bilo gde pojavi Zlo; i da ću objaviti večni rat protiv Sila Zla: sve dok ih u potpunosti ne iskupim Svetlom. 6. Da ću uravnotežiti svoj vlastiti duh tako da me moć Ravnoteže povede ka Istoku; i da moja Ljudska Svest neće dopustiti da moj duh bude otet od strane Nesvesnog. 7. Da ću savladati sva iskušenja. 8. Da ću prognati sve ilUZije.

9. Da ću svu svoju veru dati Jedinom i Svemoćnom Gospodu Bogu; kao što je napisano: 'Blagosloveni da su oni koji veruju u njega: lD. Da ću uzdići Krst žrtveni i Stradalni; i da ću učiniti da moja svetlost tako zablista pred očima ljudi da će oni slaviti mog Oca koji je na Nebe-

• SIma.

Zavet se. sasvim sigurno. II priličnoj meri bazira na učenju Zlatne Zore. Takođe. u njemu se vidi struktura obaveza adeptu.sa minora, sa svojih deset tačaka koje stoje u bliskoj vezi sa deset �efirota kabalističkog Drveta Života. I na kraju, u njemu se jasno iskazuju njegove dalje težnje na izmaku karijere II

Spoljašnjem redu.

249

Ali, Kernel sada ponovo daje svoje komentare koji me čine krajnje zlovolj-nim. On piše:

"Čvrsto verujem da je Kroulijev iznenadni pad sa visina ideala kojima je težio, i u koje je tako gorljivo verovao u času kada je dao ovaj fatalni zavet, povukao za sobom kršenje zaveta i izložio ga duhovnim represalijama užasnih razmera. Taj prekršaj je na njega neumoljivom silinom prizvao isto ono prokletstvo na koje se u knjizi upozorava, a koje čeka svakog po­tencijalnog prekršitelja zaveta. Ko bi mogao da zna u kojoj meri je Abra­melinov zavet povratno delovao na život i karakter ovog mladog avantu­riste (koji još nije bio napunio ni dvadeset četiri godine), a koji ga je tako samouvereno, lakomisleno, naivno izrekao?"

Slažem se sa Kernelom samo u tome da je Krouli odista bio nepromišljen, preterano samouvereni mladić koji bi svakako pojurio čak i tamo gde se i anđeli plaše da idu. Ali, osim t('ga sve drugo su obične budalaštine! Činjenice govore da se u tOj konkretnoj epizodi njegovog života, o kojoj sada raspravlja­mo, on uistinu upustio u Abramelinovu operaciju pod najnepovoljnijim mo­gućim okolnostima. Hrama nije bilo, u klasičnom smislu reči. Neophodna samoća bila je osujećena time što je morao da igra ulogu odgovornog vodiča jedne male ekspedicije, koja je putovala južnim obodom kineske granične oblasti. Njegovo zdravstveno stanje bilo je ugroženo malarijom i raznim dru­gim telesnim problemima, a njegova intelektualna stabilnost uzdrmana - ali ne usled neke vrste ludila koju su Sajmonds i Kernel zlurado požurili da mu pripišu, već usled rastakanja "nosilaca duše" što je bilo posledica meditacije.

Taj čovek, AUster Krouli, koji je putujući puna četiri meseca na leđima ponija, dan za danom istrajavao u svom magijskom radu istražujući pritom granice sopstvenih umnih sposobnosti, za mene ne može da se uklopi u pred­stavu nekog ko je tako tužno skončao, tragičnim padom sa duhovnih visova. Više to liči na herojsku predstavu o istinskoj posvećenosti.

Ako Sajmonds tvrdi da je on uzvikivao magijske i varvarske reči evokaCije u kineskoj divljini. okružen članovima svoje porodice i slugama, tada mogu slobodno zaključiti da ga je Sajmonds pogrešno prOČitao. On je potpuno pog­rešno tumačio Kraulija iz prostog razloga što nije ništa znao o magiji. Mogu odgovorno da tvrdim da je sasvim moguće u sebi izvoditi ovaj i svaki drugi magijski rad, a da drugi apsolutno ne znaju šta se zapravo dešava.

U doba kada sam radio na knjizi "Umeće istinskog isceljivanja" (The Art of True HeaUng) na osnovu rudimentiranog koncepta koji je bio sastavni deo obimnog materijala Zlatne Zore, svakodnevno sam pešačiO u kvartu oko Kristalne palate u Londonu, gradeći u imaginaciji srednji stub Drveta Života,

250

i vihrirajući u sebi odgovarajuća magijska :....l1ena. Uveren sam da u to vre­me niko u Londonu nije imao ni naj blažu predstavu o tome šta sam zapravo radio. Kada sam ja, koji sam izvodio tako jednostavnu tehniku, mogao to da uradim, prilično sam siguran da je i Krouli mogao da izvodi svoju cere­moniju na poniju, a da pritom niko ne nasluti ništa o njegovoj unutrašnjoj aktivnosti.

Ali, hajde da ponovo rezimiramo Abramelinovu operaciju. Period od prva dva meseca treba da bude usmeren u pravcu izgradnje neophodne koncen­tracije, te mentalne i emotivne smirenosti, što su sve nužne pretpostavke za prosvetljenje. Kada stekne ovu smirenost i jasnoću, magičar treba da zamoli Gospoda univerzuma "da u času koji se sprema On bude voljan da se sažali i blagosilja ga milošću svojom i dobrostivošću, tako što će mu poslati Svog Svetog Anđela, da mu bude vodič."

Jedan od naloga u knjizi koji je na Krou1ija ostavio neizbrisiv utisak, tako da se kao jedinstvena nit on provlači kroz sve njegove kasnije radove jeste da .. govoriti bez posvećenosti ne slu�i ničemu .... Rasplamsaj se molitvom."

Pred dolazak drugog dvomesečnog perioda, sledi se uglavnom isti po­stupak, osim što se operator savetuje da svoje molitve učini još intenziv­nijim i vatrenijim - "Ti ćeš produžiti trajanje svojih molitvi do krajnjih granica SVQjih sposobnosti." Kada se drugi period primakne svom kraju, i sa njim istekne četvrti mesec neprestanog prizivanja, um operatora će hiti fokusiran u jednu jedinu tačku, pomoću vrline smirenosti i spokojstva koje je do tada razvio.

Najzad, sa dolaskom trećeg perioda, on treba da se odrekne većeg dela svojih uobičajenih aktivnosti, da hi prizivanja postala sve češća. Usput se takođe daje mnoštvo drugih. relativno beznačajnih pravila. Ali ako se sve odvija onako kako treba, šestomesečni period težnje i prizivanja trebalo bi da urodi postignućem višeg oblika svesnosti, koji je Abramelin sažeo u zasebno poglavlje o Znanju i Razgovoru sa Svetim Anđelom Čuvarom.

Sada je sasvim očigledno da epizoda o pešačenju Kinom mora biti veli­kim delom modifikovana. Krouli je eliminisao sve osim dve najvažnije ideje .

. Jedna od njih je "Prizivaj često." Druga, "Rasplamsaj se molitvom." Šta god da se dešavalo, on je uporno napredovao, moleći se i prizivajući. Odbacio je sve tradicionalne molitve i prizive koje je bio naučio za poslednjih nekoliko godina - sve osim jednog. Taj jedan bio je Ritual Nerođenog ili Preliminarni priziv Goecije. Znao ga je napamet, pošto ga je memorisao toliko godina pre toga, dok je radio sa Atenom. Sada mu je bio od velike koristi. A kao rezultat svakodnevnog rada na njemu, našao je da je u stanju da improvizuje na tu te· mu i razradi neke delove rituala, uključujući i uputstvo za njegovu upotrebu.

251

Da bih dodatno razjasnio gore izneseno stanovište želeo bih da podsetim čitaoca na ranije pomenutu anegdotu koja se odnosi na Kroulija kao vrsnog šahistu. On je voleo tu igru, marljivo je proučavao i uvežbavao kad god su mu prilike to dozvoljavale. U šahu naslepo ili u simultankama bio je isto takav adept, kao što sam već ranije pokazao.

Za verodostojnost gore navedene anegdote mogu jemčiti budući da sam bio jedan od njenih aktera. Neke druge priče, međutim, svode se na "rekla� kazala" i premda ne mogu da jemčim o njihovoj verodostojnosti, tvrdim da postoji nit istinitosti koja ih sve povezuje i zbog čega ne mogu da sumnjam. Naime, prema neproverenim pričama, on je imao običaj da bude u sobi sa svojom ljubljenom, u strasnom ljubavnom odnosu sa njom, dok bi u susednoj sobi sa otvorenim vratima, naspram šahovske table, sedeo jedan od njegovih prijatelja ili učenika. On bi povukao potez, glasno ga uzviknuo Krauliju, koji bi, sve vreme nastavljajući svoju ljubavnu igru, odgovorao na to svojim po­tezom. I tako sve do kraja igre. Govorili su mi da je neprekidno pobeđivao (takva je šahovska igra) i nije mi teško da u to poverujem. Ova anegdota, s jedne strane, dočarava svu snagu Kroulijeve koncentracije, a sa druge, nje­govu neverovatnu moć vizualizacije ili živog zamišljanja unutrašnjim čulom. To je ključna stvar koju ovde želim da naglasim i koja ne srne biti ispuštena iz vida.

Želeo sam da dočaram sliku o njegovoj veštini, ali ne zato što je šah ili vođenje ljubavi od važnosti za čitavu priču. Moja namera je da napravim dobar uvod u događaje u Kini, kada je izvodio svoju Abramelinovu opera­Ciju. Kao što sam ranije opisao, ova operacija zahteva rad u okviru nekog određenog hrama. Abramelin opisuje jednostavnu vrstu hrama. Ali svako ko je prošao kroz trening Zlatne Zore radije je sklon da interpretira reč 'hram' u sklopu svog vlastitog iskustva rada u tom redu.

Postoji specifičan dokument Zlatne Zore u kome se opisuje unutrašnji hram koji adept treba da izgradi u svojoj imaginaciji, za vreme učešća u ritu­alima inicijacije. Taj dokument je zaSigurno u bitnoj meri uticao na Kraulija.

U suštini, to je ono što je on zapravo radio. Dok je svakodnevno jahao na poniju, u svojoj imaginaciji on je strpljivo izgrađivao hram. S obzirom na istančanost svoje moći imaginacije, uz sposobnost koncentracije koju je naporno stekao za vreme jogičkih praksi II Cejlonu. možemo biti sigurni da je to bila jasna i detaljno razrađena slika. Ta njegova sposobnost igranja šaha nasiepa, oi<ojoj sam već govorio, potvrđuje moj sud. On je bio adept vizueli­zacije i koncentracije.

Dok je tako čvrsto držao sliku zamišljenog hrama, u kojem je bio u stanju da funkcioniše sa jednakom lakoćom kao da se radi o materijalnom hramu,

252

on je u sebi recitovao svoj omiljeni Preliminarni priziv iz Goecije. Samo što ga je on, od jednostavnog oblika koji mu je preneo Alen Benet, dosta proširio uključivši u njega komplikovan aparatus rituala Zlatne Zore.

Već sam ranije naglasio da je pet ceremonija inicijacije, koji slede nakon početnog rituala za stepen neo/Ita (poznatog i kao stepen 0=0). bilo posveće­no prizivanju elemenata. Cilj tih ceremonija je bio da - i ritual i prizivani elementi - pobude i probude unutar kandidata odgovarajuće nivoe njegove mentalne strukture. Oni su delovali kao fundamentalna osnova sveukupnog funkcionisanja njegovog organizma. Tako je. u ovom prizivu iz Goecije. ko­ji završava rečima: .. Ja sam On Nerođeni Duh", itd., Kroulijevo izvođenje u svim svojim detaljima saglasno sa sistemom Zlatne Zore. To je bio jedan od glavnih razloga koji su me nagnali da u početku knjige detaljno opišem po­menute stepenove.

Prva rečenica u ritualu glasi: "Tebe prizivam, Nerođeni." Iza toga sledi ne­koliko odeljaka posvećenih prizivu elemenata Zemlje, Vazduha, Vode i Vatre na četiri odgovarajuća kardinalna ugla, što kulminira prizivanjem Akaše ili Etera, kvintesencijainog elementa. Na kraju je dat ekstatični odeljak koji afir­miše identifikaciju sa Višim Sopstvom. Augoeidesom. Ovo potonje iziskuje intenzivan magijski rad, u smislu neophodne koncentracije i izvežbane ma­gijske sposobnosti. što omogućuje da se tokom rituala svest uzdigne i dostig­ne stanje samadija .

.. Otkačiti se", piše Sajmonds u svojoj knjizi . .. prebaciti se preko granica svesnosti. bio je poriv kojim je Krouli bio konstantno obuzet. Taj poriv je izbijao iz stanja unutrašnje napetosti, koju je u normalnim okolnostima oslo­bađao preko seksualnog odnosa. U tome leži ključ za razumevanje njegove ličnosti i njegove filosofije."

To je takođe i ključ za razumevanje moderne psihologije. Na primer, Raj­hov koncept orgazmičkog refleksa na mnogo načina je sličan Kroulijevom. On govori o prirodnom pražnjenju organizma koje. kroz seriju telesnih gr­čeva za vreme koitusa i privremeno pomračenje svesti, dovodi do prestanka napetosti. To je prirodno sredstvo za pražnjenje napetosti - što predstavlja osnovnu ideju njegove knjige .. Funkcija orgazma" (The Function of Orgasm).

Krou1i i Rajh posvećeno su težili tome da dokuče različite nivoe psihičkog funkcionisanja; Rajh preko svoje vegetativne i orgonske terapije, koja ima za cilj da razbije neurotski oklop koji sprečava pojedinca da potpunije učestvuje u životnim procesima, a Krouli preko joge i magijskih procesa kojima je ovla­dao-u različitim fazama svog traganja.

Priziv Augoeidesa ostvaren je pomoću Preliminarnog priziva Goecije. Ovde ću preneti samo njegove glavne odlomke. bez dugačke liste varvarskih imena

253

evokacije koje za običnog čitaoca nemaju mnogo značaja. Varvarska imena su reči koje se mogu kabalistički analizirati. Na taj način je moguće dobiti od· ređeno razumevanje njihovog latentnog simbolizma. Međutim, sa druge tač­ke gledišta, to nije tako neophodno. Metod njihove upotrebe zavisi od toga u kojoj meri smo otvoreni za njih, dopuštajući im da, misteriozne i nerazumlji­ve kakve u osnovi jesu, uznesu našu svest, probude osećanje strahopoštovanja i uzbuđenja što, kada se dostigne određeni vrhunac rituala, izaziva psihološki spazam i dovodi do mističnog iskustva.

Kroulijevo iŠČitavanje Biblije u detinjstvu bilo je uzrok njegove kasnije sklonosti i oduševljenja varvarsk.im imenima evokacije. Kao dečak, jedina vrsta literature s kojom je dolazio II dodir bila je Biblija. Poput druge dece, ako bi mu bio zaprečen put ka zadovoljstvu s jedne, on bi ga nalazio s druge strane. Hrlio bi kroz Postanak i druge knjige Biblije, ushićen dugim nizom čudnih hebrejskih imena. Ti "hebrejski oci", premda bez mnogo smisla za jedno dete, pokretali su u njemu neiscrpne i neverovatne tokove mašte, koji su ga nosili daleko izvan okvira porodičnog zatvora II kome je bio zabravljen. Sasvim je jasno da su ove okolnosti utisnule u njega neizbrisiv trag. Kada je pristupio redu Zlatne Zore. i bio uveden u arhaične spise pune raznih molitvi i priziva, on se istog časa osetio kao kod kuće. Neobična i varvarska imena rituala Nerođenog bila su mu skoro kao neki stari prijatelji s kojima je mogao da se slaže i komunicira.

Ono što sada sledi jeste bazični oblik ovog priziva, bez Kroulijevih doda­taka koji se odnose na primenu formula Zlatne Zore:

l.Tebe prizivam. Nerođeni. Tebe. koji si stvorio Zemlju i Nebesa. Tebe. koji si stvorio Noć i Dan. Tebe. koji si stvorio tamu i Svetlo. Ti si Asar Un-Nefer ("Sam sebe usavršio") Koga nijedan čovek nikada nije video. Ti si la-Besz. Ti si Ia-apofrasz. Ti si odvojio Pravedno od Nepravednog. Ti si sačinio lensko i Muško. Ti si proizveo Seme i Plod. Ti si uobličio Ljude da vole jedni druge i da mrze jedni druge. Ja sam Ankh-f-n-khonsu. tvoj Prorok, kome si posredovao tvoje misterije. Ceremonije Khema. Ti si proizveo vlagu i �uvoću. i ono što hrani sav stvoreni livot.

254

2. Čuj me Ti,jer ja sam Anđeo Ptah.Apo-Phrasz-Ra; to je Tvoje istinsko ime, posredovano Prorocima Khema. (Sada sledi prvi niz varvarskih imena.) Čuj me, i učini sve duhove podložne meni, tako da svaki duh Neba i Etera, na Zemlji i pod Zemljom, na suvom tlu i u Vodi; Kovitlajućcg Vazduha i Plamtećcg Ognja; da svaka Basma i Bič Neizrecivog Boga budu poslušni meni. (ovaj odeljak je posvcćen Vazduhu).

3. Ja Te prizivam, Užasni i Ne\'idljivi Bože; Tebe koji nastanjuješ Prazninu Duha. (Sada sledi drugi niz varvarskih imena). Nerođeni. Čuj me i učini sve duhove itd. (Ovaj odeljak je pripisan Vatri).

4. Čuj me! (sada sledi treći niz varvarskih imena). Moćni i Nerođeni! Čuj me, itd. (Ovaj odeljak je pripisan Vodi).

S. Ja Te prizivam (sada sledi četvrti niz imena). Čuj me, itd. (Ovaj odeljak je pripisan Zemlji).

6. Čuj me (ovde sledi peti niz imena). To je Gospod Bogova. To je Gospod Univerzuma. To je Onaj koga se Vetrovi boje. To je Onaj, kOji je, stvorivši Glas svojom zapovešću, Gospod svih stvarij Kralj, Vladar i Pomagač. Čuj me, itd. (Ovaj odeljak je pripisan Akaši).

7. Čuj me (zatim sledi završni niz imena). Ja sam On! Nerođeni Duh! Sa vidom II nogama; Snažan i Besmrtni Oganj! Ja sam On! Istina! Ja sam On! Koji mrzi što se zlo čini u Svetu! Ja sam On, što seva i grmi! Ja sam On, od koga je Obilje Zivota Zemlje! Ja sam On, čija usta večno plamte! Ja sam On, Oploditelj i Objavitelj u Svetlosti! Ja sam On, Harmonija Sveta! "Srce ovijena Zmijom" je moje ime! Prikaži se i sledi me, i učini sve duhove, itd. lAO. SABAO. Takve su reči!

Takav je, eto. bio priziv Augoeidesa. koji je on koristio svakodnevno. to­kom svog putešestvija po graničnim oblastima južne Kine. Bio je to stari Pre­liminarni priziv, modifikovan i proširen dodavanjem bazičnih formula Zlat­ne �ore, koje su bile duboko utisnute u njegov mentalni sklop. I ništa što je Krouli radio ne može biti shvaćeno bez njih. Niko od njegovih biografa nije

255

uspeo da II potpunosti shvati ovu jednostavnu činjenicu; otuda su svi bio­grafski prikazi o njemu na ovaj ili onaj način obeleženi neobjektivnošću. No. vratimo se na mesto gde smo stali.

Dakle. tog l S-og novembra 1905. godine on i njegova malena grupa plo­vili su put Bamoa, rekom Iravadi. Još nije bio započeo svoje svakodnevne prizive Augoeides3; još uvek je bio zauzet rešavanjem svojih duhovnih kon­flikata na intelektualnom nivou. Razni fenomeni promicali su II nizu. Beše to neprekinuti niz utisaka - među kojima nisu postojale nikakve kauzalne veze. Nedaće koje su pratile tu spoznaju izazivale su II njemu nepodnošljivo stanje mučnine. Stanje "ludila" bilo je njegov stalni pratilac na tom putovanju, a počelo je da jenjava tek negde sredinom februara 1906. godine.

Postoji prikaz u "Ekvinoksu" koji rasvetljava čitavu tu epizodu. On po­stavlja pitanje: "Kako se to zapravo dogodilo?" Kako je došlo do rešenja nje­govog filosofskog problema? Nipošto nije došlo od meditacija na intelektual­nom nivou. Iz svega toga naučio je da problem koji se odnosi na razum nije rešiv na njegovom terenu. osim ako se na neki način ne transcendira. Ukoliko se razum ne upotrebi na taj način da uništi samog sebe po pitanju postojećeg konflikta, nijedno rešenje nije verovatno niti moguće.

Korteks, odnosno intelekt. evoluirao je iz realne potrebe trenutnog reša­vanja problema koji se odnose na preživljavanje. On jeste odličan instrument za bavljenje trgovinom, poslovanje, za jezik dnevne aktivnosti. Ne postaji bolji instrument od njega. Ali, sama njegova priroda mu ne dozvoljava da bude sredstvo za bavljenje višim filosofskim ili duhovnim stvarima. Stoga on mora biti transcendiran. Sva teškoća nastaje usled toga što nas naša kultura:

1. Nije naučila da koristimo neka druga oruđa.

2. Primorava da se identifikujemo s njim.

Da bismo transcendirali razum, moramo ograniČiti njegovu primenu isključivo na rešavanje praktičnih materijalnih stvari. Sa druge strane, poku­šaj da odbacimo razum, a da istovremeno nismo pribavili sebi neko drugo oruđe, jeste poput samoubistva ili ludila. Izgleda da su suprotstavljena inte­lektualna gledišta Hjuma i Berklija podjednako validna, mada sve zavisi od tipa osobe koja ih koristi. Ovo verovatno potvrđuje Jungovo stanovište, koji se tim problemom pozabavio na jedan drugi način u "Psihološkim tipovima". ali pre svega u odličnoj studiji o radu uma, " Dva eseja o analitičkoj psihologi­ji". U tom delu je u odredenoj meri pokazao da su i Frojdovsko i Adlerovsko stanovište jednako validni. Prosto je reč o psihološkim strukturama Frojda i Adlera, koje su različite. A ta raznorodnost gledišta izraz je njihovih suprot­stavljenih karakternih struktura. Na potpuno isti način, možemo pretposta-

256

viti da su oni koji prihvataju BerkJijev filosofski stav intelektualni jednako validni kao i oni koji prihvataju Hjumovo gledište. Njihova glavna razlika je u tome da su njihove psihološke potrebe potpuno odvojeni ekstremi, zasnovani na drugačijim duševnim strukturama.

No, oba gledišta - bilo da su predstavljena različitim karakternim tipo­vima ili ne - mogu biti međusobno usklađena jedino upućivanjem na jedan uzvišeniji, transcedentalni proces sjedinjenja. Dok god se proces mišljenja odvija na nivou logičkog zaključivanja, svaka od strana nastojaće da zadrži svoju vlastitu tačku gledišta. Drugim rečima, ako je neko dostigao onaj sta­dijum rasta kada je u stanju da postavi različita gledišta jedno naspram dru­gog, to će prouzrokovati jednu vrstu mentalne tenzije koja neizbežna vodi u privremeno stanje ludila, što je bio slučaj i sa Kraulijem. Krouli je taj svoj konflikt okončao vrativši se samasati meditaciji, koju je ranije bio započeo u manastiru Rangun, po Alenovoj sugestiji. Tada je tu vrstu prakse izvodio samo tri dana. Ali nešto novo se desilo, nešto sasvim drugačije od stanja men­talne konfuzije, što ga je nateralo da se vrati toj meditaciji.

Nekoliko nedelja pre toga, samo par dana pred Božić 1905. godine, on je pokušao da naskoči na svog burmanskog ponija nakon što je pregazio vodotok koji obeležava kinesku granicu. Međutim, životinja se ritnula pre nego što se i popeo u sedlo. Usled toga su se i poni i Krouli stropoštaH sa litice visoke nekih četrdeset stopa. Niko se nije ozledio, što je bilo dovoljno čudesno samo po sebi. Kasnije se dogodio drugi incident; mula ga je uda­rila u bedro.

Oba navedena incidenta, uz lično ludilo, naterati su ga da malo stane na loptu. l onda je u februaru 1906. godine osetio impuls da se posveti samasati meditaciji. Ipak, ovde postoji još jedan faktor koji iziskuje našu pažnju, bu­dući da baca svetlo na ključni proces koji se u njemu odigravao.

Već smo utvrdili da je on preuzeo stepen 7=4. Da li je on svojevoljno polagao pravo na taj stepen ili mu je on bio predat od strane nekog dru­gog, nije od velike važnosti u ovom trenutku. Moramo pretpostaviti da je, imajući u vidu svu intenzivnost rada kaji je obavljao, u izvesnom smislu i bio dorastao tom stepenu. Znao je sasvim dobro, ali ne i više od toga, da je jedna od obaveza tog stepena predaja adepstva, što će reći, odricanje od svega stečenog u pripremi se za naredni stepen. O tome šta bi mogao biti sledeći korak na stazi, imao je samo maglovitu predstavu. Znao je da bi to moralo imati veze sa postignućem samadija, uništenjem ega, prelaskom Bezdana. U filosofskom smislu, Bezdan možemo definisati kao istinski ili zamišljeni ponor koj i postoji između noumenainog i fenomenalnog sveta. To je sve što je znao.

257

Sada je bio upravo unutar tog Bezdana - i patio je zbog toga. Sve ovo je moralo da ima neko značenje. Ali kakvo značenje? Gde da pronađe to zna­čenje? U ovom svetu, gde nijedna jedina stvar nije bila povezana kauzalnim vezama, ništa nije imalo ma kakvo značenje. Bio je psihološki bogalj u niči­joj zemlji. Pod takvim okolnostima bilo je prirodno da se uhvati za nekakvu slamku spasa.

Nije imao gurua da ga vodi u ovoj fazi igre. Zbog toga su dva čudesna izbavljenja od smrti bila od ključnog značaja za njega. Bio je na putu da pre­uzme obavezu inicijanta sledećeg višeg stepena, stepena 8=3, koji je obave­zan da svaki fenomen, bio on trivijalan ili dubok, tumači kao poseban odnos Boga sa njegovom dušom - bez obzira na njegovo vlastito tumačenje Boga ili duše. To podseća na onu staru ciničnu molitvu: "O Bože, ako ima Boga. spasi moju dušu, ako imam dušu!" Ali za Kroulija, pri ovim okolnostima, tu nije bilo mesta za cinizam. Ponovo je bio smrtno ozbiljan; za njega je to bilo pitanje života i smrti.

Bez želje da se isuviše upušta u razglabanje o samasati meditaciji. zaključio je da je ostao u životu zbog nekog naročitog razloga. A taj razlog. prosto. bio je da podučava! Čemu da podučava? Sledećem koraku za celokupno čovečan­stvo - znanju i razgovoru Svetog Anđela Čuvara. To je bila njegova životna misija. U tom teško shvatIjivom izrazu. već smo videli, sadržano je isključivo mistično iskustvo. Ukoliko bismo želeli da to prevedemo na jezik njegovog oca, koji je bio putujUĆi Plimutski brat i propovedao jevanđelje Isusovo gde god bi se našao, to bi značilo dovesti svakog čoveka Bogu. Jezik se razlikuje. ali cilj je isti. Metod se razlikuje; cilj je isti. Ljudi se razlikuju; cilj uvek ostaje isti. I na kraju, kakav otac takav i sin!

Počevši 12. februara 1906. godine, on je započeo svoj rad sa ritualom Augo­eidesa. kao što sam ranije opisao. katkad dvaput ili više puta dnevno, špartajući pustim predelima Kine. Bez sumnje je želeo da dokaže samom sebi da su ti ciljevi mogući. bez obzira gde ili ko je bio u pitanju. Povremeno je bio bolestan, uznemiravan svim vrstama nedaća. ali istrajavao je u radu sa svojim Ritualom Nerođenog. E. sad zaključite sami. da li je to bila hrabrost ili šizofrenija?

Od tog datuma. pa sve do kraja te godine - gotovo jedanaest meseci - nje­govi dnevnici su relativno jednostavni, u izvesnom smislu monotoni. budući da daju samo jednu do dve rečenice dnevno. Evo kako izgleda jedan takav tipičan zapis:

"Feb. 22. A:., popodne, slabo (pospanost).

23. A:., pre podne, slabo.

A:., po podne, dosta dobro."

258

A:. je njegova skraćenica koja označava Preliminarni priziv Augoeidesa, njegovog višeg Sopstva. Kao što se jasno vidi, svaki pokušaj je II svom dnevniku ocenio izrazom slab ili nekim drugim izrazom. Ovde nema nikakvog pokušaja samo obmanjivanja, precenjivanja, čestitanja samom sebi. Izvodeći ovu vrstu astralnog rada on se trudio da bude isto toliko objektivan i sislematičan kao kada je izvodio svoje jogičke vežbe u Cejlonu. Tamo je on koristio štopericu da bi izmerio dužinu trajanja meditacije i zabeležio broj i tip prekida koji su mu ometali koncentraciju na neki predmet, šta god to bilo. Sada je njegov um bio valjano istreniran, tako da je mogao da oceni sa određenim stepenom tačnosti svoj rad i sve ono što je imalo veze sa njegovom samodisciplinom.

Tako je mala povorka nastavila sa jahanjem; a on je prizivao. U tom pro­cesu bilo je stalno posla oko logorovanja, pri čemu su se često događale raz­ne nezgode. Jednom prilikom morali su da se izbore sa klizavim, vlažnim peskom i šljunkom. Drugom prilikom, zapis beleži kišu, vetar, nevolje sa ko­njem, blato i ponovo muke sa šljunkom. Sredinom marta skoro da se udavio kada je svojim kanuom naleteo na stene u opasnim brzaci ma Crvene reke. Par dana kasnije, žalio se na morsku bolest kada se ukrcao na teretni brod za prevoz SVinja. No, uprkos svim nedaćama, u njegovom dnevniku nalazimo svakodnevni zapis koji glasi: "A:. pre podne, A:. po podne, fino, čisto," ili šta god to bilo!

U aprilu postao je svestan da se bliži Uskrs. Tradicionalno, to je bilo vre­me da se započne Abramelinova operacija. U njegovom dnevniku čitamo: .. Abramelinova operacija treba da započne na Uskrs ove nedelje. Mislim da bi bilo dobro da na taj dan izvedem snažan priziv Augoeidesa, kako bih pribavio odgovarajuće informacij e o tačnom Metodu Velikog Povlačenja. Za tu svrhu bi definitivno trebalo prizvati' Augoeidesa, uz sve moguće ce­remonije. Nije li zapisano, "Ko god mi se približi, ja ću ga još bliže privući sebi"? Kao što sam i utvrdio, pomoć Augoeidesa je već stigla, kao da je operacija uspešno okončana. Samo, može li to pravo biti upropašćeno usled nepridržavanj a obavezi? Ako je tako, O Ti, Sveto i Uzvišeno Jedno, sačuvaj me od toga!"

I tako je nastavio. Dan za danom, izvodio je priziv Augoeidesa - sa straš­nim pritiskom na sve svoje imaginativne i ostale duhovne resurse. 24. aprila sledi vizija, o kojoj on 25. daje sledeći komentar:

"Jučerašnja vizija - istinsko prosvetljenje, budući da mi je ukazala na oČiglednu grešku, koju nisam uspeo do kraja da uočimo Reč u toku mog Kama-rada (u Burmi) bila je Augoeides, a metod - Prizivaj često. Prema tome, samoblistajuće Jedno treba da bude moj vodič, bilo da to moja svest odobrava ili ne. Ja treba da prizivam često, a ne da kritikujem."

259

Par nedelja kasnije. još uvek zaokupljen Velikim Delom. uneo je sledeće zapažanje u svoj dnevnik: .. Ovaj rad sa Augoeidesom zahteva od adepta da preuzme ulogu žene: koja čezne za mladoženjom i uvek je spremna da primi njegov poljubac; ali ga ne progoni otvoreno i nije napadna."

Ono što je naučio iz tog konkretnog iskustva kasnije je postalo sastavni deo njegovih duhovnih odnosa. Godinu ili nešto nakon toga. kada je započeo rad na svojim nadahnutim knjigama. napisao je jedan maleni odeljak u .. Knjizi Sr� ca ovijenog Zmijom ", koji glasi:

Probudi se Ti! Ne čekaj više! Ne. Gospode! Ali ja sam došao Tebi. Ja sam taj koji čeka na kraju. Prorok je povikao planini: priđi ovamo. da mogu razgovarati s tobom! Planina se ne pomeri. Stoga prorok ode do planine. i govoraše sa njom. Ali prorokova stopala su bila umorna, a planina nije čula njegov glas. No ja sam pozvao Tebe. i putovao k Tebi, ali uzalud. StrpljiVO sam čekao. a Ti si bio sa mnom od početka. To sada znam, O moj ljubljeni, i mi smo se lagodno ispružili među vinovom lozom. Ali ti tvOji proroci; oni moraju glasno vikati i bičevati se; oni moraju proći pustinjska bespuća i bezrneme okeane; očekivati Tebe je kraj, a ne početak.

Ova retrospektiva dnevnika ukazuje da je putovanje kroz Kinu okončano početkom marta. Oni su zaplovili niz Crvenu Reku prema Tong Kingu u Se­vernom Vijetnamu. 20. marta 1906. godine, pristigli su u Hai Pong. Odatle je Krouli svratio u Hong Kong. na putu za Šangaj, da bi se video sa bivšom sestrom iz Zlatne Zore. sa kojom je ostao dvanaest dana. U međuvremenu Rouz je otišla nazad za Englesku. Od Šangaja je brodom .. Carica Indije" (The Empress oj India) zaplovio za Sjedinjene Države, da bi u Njujork pristigao 16. maja. Treba istaći da za sve to vreme nije bilo apsolutno nikakvog zastoja u njegovim svakodnevnim prizivima i molitvama. Poruka koju je ranije primio glasila je "Prizivaj često". i on joj je bio potpuno predan. Par dana kasnije. ukrcao se na brod za Liverpul.

Najzad je nagrađen. Počeli su da se javljaju neki mistični rezultati. Čak i u tim SVOjim najnovijim dnevničkim zapiSima on nije bio previše rečit, ne obrazlažući mnogo o prirodi prosvetljenja koje se dogodilo.

Na primer, 30. maja u dnevniku on piše:

"Augoeides, uistinu vrlo dobro. Obnovio zastrašujuće zavete ove inicija� cije j. nagrađen Božanskim Poljupcem. O Ti samoblistajuće jedno, budi večno uz mene! Amen."

260

,,31. maj. Augoeides bolji nego ikada pre. Vizija potpuno besprekorna. Okušao sam slatki poljubac i zurio u bistre oči tog Zračećeg Jednog. Moje vlastito lice postade sjajno."

Primećujem da Sajmonds, pišući o kineskoj avanturi, kaže: "Otprilike u to vreme on je ostvario svoju ambiciju kompletiranja Abramelinove operacije, tj . prizivanja svog Svetog Anđela Čuvara, Aivaza (Aiwass). Magički zapis, od· nosno dnevnik, sadrži jedino oskudne aluzije na taj veliki događaj."

Čini mi se kao da je Sajmonds bio ili u velikoj žurbi da kompletira svoje petparačko delo ili nije bio u stanju da pročita niti razume dnevničke zapise. Iz moje studije ovog dnevnika veoma jasno proizlazi, kao što je ranije nazna· čeno, da je Krouli verno i posvećeno istrajao sve dok nije bio u stanju da pri· zove svoje više Sopstvo. Postoji nekoliko kratkih aluzija na ekstazu samadija, zajedno sa pominjanjem mističnog Poljupca itd. Na svom povratku iz Kine u Englesku on je uspeo da dosegne neke od vrhova mističnog iskustva, uprkos dugim periodima takozvanog ličnog ludila.

Moram ovde ukratko da se osvrnem na jednu ličnu tragediju koja ga je na povratku zatekla. Sajmonds primećuje da je Kroulijev stav "prema Rouz bio, u najboljem slučaju, ambivalentan, krećući se izmedu ljubavi i mržnje. On ju je ostavio u Tong·Kingu da bi pohrlio za svojim demonom, ali negde između Kine i Njujorka u njemu se opet probudila čežnja za njom, i tako je napisao "Rosa Coeli ".

Zamerio bih Sajmondsu na njegovom tvrđenju da je Krouli bio neka vrsta čudovišta, s obzirom na ambivalentna osećanja prema Rouz. Osnovna teza pSihoanalitičke misli danas jeste da je većina ljudi ambivalentna prema predmetu svoje ljubavi. Nije li i Sajmonds ambivalentan u odnosu na vlas· titu suprugu? Nije li većina muškaraca takođe ambivalentna u odnosu na njihove žene? A žene, razume se, u odnosu na svoje muževe? Budući da se u braku na izvestan način odvijaju različite vrste psihoterapije, u trajanju od nekih tridesetak godina, meni se čini da je većina ljudi bezuslovno am· bivalentna. Mnogi toga nisu ni svesni. Ili pak, ako su i svesni, ne znaju kako da se sa time nose.

U tom smislu, Krou1i se nije mnogo razlikovao od većine ljudi svoje gene· racije. Ali Sajmonds izgleda doživljava kao svoj sveti zadatak da pokaže kako je Krouli jedna neprirodna ili demonska ličnost, intepretirajući svaki kon­fliktni događaj u Krou1ijevom životu kao dokaz njegove šizofrenije. Možda je jedina razlika između Kroulija i većine drugih ljudi tl? što on faktički nije krio niti je mogao da sakrije od javnosti svoje stavove. Da li je to zbog toga što je on izabrao da bude otvorena i poštena osoba, ili zbog nečeg drugog, ovde je potpuno nebitno.

261

"Kada je 2. juna 1906. godine stigao u Liverpul," nastavlja Sajmonds u svojoj knjizi, "sačekala ga je tužna vest koju je veoma teško podneo - da je njegova mala devojčica umrla u Rangunu. Za to je okrivio Rouz: 'ona je zabo­ravila da obriše cudu na bočici za dojenje i tako izložila dete bacilima tifusa,' A on sam nije osetio nikakvu grižu savesti kada je ostavio devojčicu i Rouz u Tong-Kingu."

Te prve nedelje juna Krouli je retko vodio dnevničke beleške, ali istovre­meno one su bile dovoljno rečite. ,,9. jun: još uvek povremeno posustajem i posrćem usled nervne iscrpljenosti. San me obuzima u različito vreme i na različitim mestima. Od Augoeidesa praktično ništa."

Emocionalna reakcija na smrt njegovog deteta - sve i da nije imao gri­žu savesti zbog napuštanja žene i deteta u Sijamu - nastavila se, premda se svim silama borio pod naletom teških osećanja. Čitavo to iskušenje još više su komplikovali iscrpljenost i slabo zdravlje prouzrokovano malarijom, od koje je oboleo u Kini, uz skoro neprekidne glavobolje i neko nepoznato oboljenje grla, Početkom jula pregledao ga je njegov lekar, koji je predložio operaciju grla - isprva se sumnjalo na rak ili tuberkulozu grla. Operacija je uspešno za­vršena i ispostavilo se da ništa ozbiljno nije bilo posredi. Nakon što je odležao nekoliko dana u krevetu i glavobolja je nestala.

Raspoloženje u kome je tada bio sigurno je bilo isto onakvo kakvo je po­novo stekao sledeće godine, kada je, u "Liber LXV", napisao sledeće:

Umoran sam, umoran! reče pisar, ko će me povesti da gledam Ushićenje moga gospodara? Telo i duša su bolno umorni a očni kapci otežali od pospanosti; pa ipak sve vreme traje čista svest o nepoznatoj ekstazi. No ipak izvesno je znanje o nje­nom postojanju. O Gospode, budi mi na pomoći, i dovedi me do blaženstva Voljene!

.

Istrajnost je morala biti njegovo drugo ime, jer je kroz sve te nedaće na­stavljao sa svojim prizivima, n,apominjući u dnevniku da su prve dvadeset dve nedelje gotove, Ovaj broj - broj slova u hebrejskom alfabetu, otuda od kabalističkog značaja - došao je u kontekstu posebne odredbe u njegovom zavetu, koja se odnosi na spremnost da se sve stvari tretiraju kao odnos Boga sa njegovom dušom, čime je za njega imao specifično značenje.

Dok se još uvek oporavljao u bolnici, ponovo je zatražio savet od svog sta­rog mentora, Džordža Sesila Džounsa, Šta se zaista dogodilo između dvojice ljudi nije sasvim jasno. No, nesumnjivo su analizirani metodi koje je Krou­li koristio, kao i dotad postignuti rezultati. Utisak je da je Džouns predlo­žio Krouliju da nastavi sa korištenjem istih magijskih metoda. Bila je to reč

262

ohrabrenja starog i poverIjivog prijatelja i učitelja. Moguće je da je, kako je Alen bio daleko odatle, Krouli osetio potrebu da Džounsa smatra za svog superiora u redu, kao svog učitelja. To nikada nije do kraja razjašnjeno.

Ipak, krajem jula, napustio je bolnicu i otišao do Bejzingstouka, da bi neko vreme proveo sa Džounsom. Iz tog doba u dnevniku postoji jedan neobičan

• zapis:

"Fra. P. je razapet od strane Fra. D.D.S., i na tom krstu nateran da ponovi sledeći zavet: "Ja, P ........ član Zajednice Hristove. ovim se svečano oba­vezujem, itd. da ću voditi čist i nesebičan život, i da ću se u potpunosti posvetiti svom delu, itd. sve dok se ne uzdignem do znanja svog višeg i Božanskog Genija, i ne poistovetim se s Njim."

U čijem prisustvu prizivam Velikog Anđela Hua da mi ponudi dokaz svog postojanja.

Niko ne bi napisao ovako nešto iz nastranih ili egoističnih pobuda. Na­protiv, pomenuta formula se poziva na najviŠi božanski autoritet. Na primer. u nekim dokumentima koji se odnose na vidovitost, a koje sam pre trideset godina sintetisao i ponovo napisao za četvrti tom "Zlatne Zore", postOji jedan odeljak, čiji je nesumnjivi autor MekGregor Meters. koji baca malo više svetla na ovo iskustvo.

Pre direktnog navoda iz Metersovog rada, u knjizi sam kao neku vrstu preludijuma dodao ovaj par rečenica: "Razvijena još više od toga, postoji jed­na druga praksa koja nadilazi čistu vidovitost, iako se njome i sama koristi. Ta praksa se naziva 'uzdizanje na planove', i predstavlja proces usmeren ka duhovnom začeću i drugim, višim ciljevima." Iza toga sledi odeljakkoji je na­pisao Meters. "Koncentracijom i kontemplacijom na božansku svest, formu­lišite Drvo Života kako polazi od vas, šireći se ka duhovnim ravnima iznad i ispod vas samih. Zamislite sebe kako stojite u Malkutu, a zatim korišćenjem . božanskih imena i pomoću vlastite težnje. uzdignite se naviše po stazi Tau. u pravcu Jesoda, zanemarujući ukrštene zrake koji vas privlače dok prolazite. Pogledajte uvis prema božanskom svetlu koje blista naniže, spuštajući se na vas iz Ketera. Od Jesoda naviše vodi staza Samekh. Umerenost; Strela, koja se probija naviše, vodi put Tifareta, velikog središnjeg Sunca."

D.D.C.F. takođe predlaže da, uspevši se u Tifaret. adept vidovnjak treba da zamisli kako je vezan za Krst. tačno onako kako je opisano u ceremoniji adeptusa minora, i prizivanjem velikog anđela Hua traži pomoć i vođstvo na putu Svetlosti. Pomoću tog metoda on može lakše da dostigne planove koji vode do veličanstvenosti Krune.

263

I Džouns i Krouli bili su adepti Zlatne Zore. Tokom inicijacije u stepen 5=6 i oni su bili vezani za Krst, kada su između ostalog preuzeli obavezu da izvedu Veliko Delo. To je značilo postizanje odnosa sa višim i božanskim Ge­nijem j tako, po volji Božjoj, prerastanje uobičajenih ljudskih okvira.

Iz ovog zapisa možemo zaključiti da je, po uzoru na Metersovu inicijaciju, neka ceremonija slična onoj koja se obavlja za stepen 5=6 bila izvedena i u Džounsovoj kući, gde je Krouli bio kandidat, i gde je on ponovo potvrdio svoje najviše težnje i ideale.

Postoji jedna ključna razlika između ovog novog iskustva i onog ranijeg II

Parizu, kada je inicijator bio Meters. Krouli je od tada prešao veoma dug i tr­novit put, II duhovnom smislu te reči. Štaviše, njegovo iskustvo u Kini naučilo ga je da može lako da funkcioniše u astralnom ili zamišljenom hramu. U ceremoniji koju je inicirao Džouns, njegova stručna obuka omogućila mu je da prođe kroz to iskustvo veoma brzo i da se uzvine visoko, sve do neslućenih visina ka kojima je iz sve snage stremio. Sada je bio kadar da prigrli Svetlo ovde i sada, za šta ranije nije bio dozreo.

Pošto je iznova preuzeo obavezu na Krstu Stradanja, kao adept, radio je magički u unutrašnjem hramu, težeći da se uzdigne sve više i više. Jedan od rezultata koji je ostvario bilo je iskustvo vizije: " ... Pilon Kamile otvoren, i zrak unutar njega: istovremeno, izvesna vizija A .". , koja mi je ostala u sećanju sa­mo kao osećaj veličanstvenosti, sada dostupne meni."

Ovo je zapisano kabalističkom terminologijom, koja zahteva prevod, i ja ću pokušati objasnim što je moguće prostije šta je Krouli gore zapravo rekao.

Prema kabalističkom učenju putevi koji međusobno povezuju različite centre na Drvetu Života nazivaju se staze i njih je 22. Svakoj stazi se pripisuje po jedno hebrejsko slovo, zajedno sa velikim brojem drugih korespodencija, simbola i atribucija. Staza koja polazi od centra uma (Ruah, naziv pod kojim je poznat) do Ketera Jehidaha, odnosi se na Svetog Anđela Čuvara i pripisuje slovu G, odnosno GimeL To je treće slovo hebrejskog pisma, a svako to slovo može se izgovarati u celini, kao što je slučaj u grčkom alfabetu (alfa, beta, gama). Kada se izgovori kao Gimel ono znači Kamila, što je u muslimansko; mitologiji simbol smrti. Ova staza Kamile prelaZi preko Bezdana, koji pred­stavlja zamišljeni ambis što počiva između idealnog i stvarnog, naumenalnog i fenomenalnog sveta, između vremena i Večnosti.

I tako se na os!J.Dvu šifrovanog zapisa iz njegovog dnevnika može izvesti zaključak da je ta staza bila prohodna za njega i da je on bio u stanju da se kreće naviše uz nju. I mada nije mogao u potpunosti da se priseti takvog bo­žanskog uzdignuća, ipak mu je ostao nekakav trag sećanja, i ushićenje zbog neizrecive slave koju je postigao.

264

Krouli je voleo ovaj simbolizam Kamile. On je počeo da naziva Bezdan pustinjom, pustinjom utisaka, jalovom i bezvrednom. Za stepen 8=3, koji je postigao dok je prelazio Bezdan, i borio se protiv privremenog ludila koje ga je ophrvala u Kini, izabrao je ime vi Veri Vniversum Vivus Vici, skraćeno kao v.v.v.v.v., čije inicijale je poetski opisao kao pet otisaka kamile. Kada se nekoliko godina kasnije latio pisanja "Knjige Laži «, knjižice pune parado­ksa sličnih zenavskim koanima, napisao je jedno poglavlje po imenu "Đavoli prašine" (Dust-Devils);

U Vetru uma uzdiže se vrtlog nazvan ja. On se prekidaj spušta se pljusak neplodnih misU. Sav iivot je ugušen. Ta pustinja je Bezdan u kome je Univerzum. Zvezde su samo korov u toj pustoši. Ipak ta pustinja je samo jedna prokleta tačka u svetu blaženstva. S vremena na vreme, Putnici prelaze pustinju; oni dolaze sa Velikog Mora. i ka Velikom Moru idu. Kako idu tako prosipaju vodu; jednog dana oni će natopiti Pustinju, sve dok ne procveta. Pogledaj! pet otisaka KamUe! v.v.v.v.v.

Binahu, sefiri iznad Bezdana, kao jednom od aspekata više svesti, može se pripisati mnoštvo različitih koncepata. Jedan od njih je Saturn, koji ima značenja Smrti. Velikog Žeteoca, obojenog u crno. Drugi koncept je koncept Velike Majke, Majke Svetlosti, Aditi iz indijske filosofije. Kao takva, ona je SakU. energija - čista energija od koje je sačinjen univerzum. Povrh toga. kabalistički simbolizam opisuje je kao Veliko More. od koga je sve postalo i u koje se sve u određeno vreme mora vratiti. Simboli Svetlosti, energije i Sunca nisu međusobno suprotstavljeni, već se dopunjavaju. Svaki od tih simbola doprinosi tome da se postigne razumevanje nečega što se ne može shvatiti intelektom.

Pod putnicima se svakako misli na adepte čiji je cilj da se probiju izvan sveta fenomena i iluzije. sve do samog srca Stvarnosti. Čitav ovaj odeljak živo me podseća na onaj završni stih iz klaSičnog dela mahajana budizma - Ma­hapradžna Paramita, gde nalazimo sledeće:

.. Zato treba da znamo veliki stih Prađna-paramite. stih o velikoj mudrosti, nenadmašan i neuporediv stih, koji odstranjuje svekoliku patnju - to je istinito, zato što nije lažno - stih objavljen u Prađna -pararniti: .. O Mud­rosti, idi, idi, idi do druge obale, pristani uz drugu obalu. Svaha!"

265

Tako završava srce Pri1đna paramita sutre. Tako je Krauli, nakon sesije sa Džounsom, nastavio sa svojim radom. Re�

kao bih da je bilo dosta takvih sesija ukoliko je makar malo boravio u Džoun� sovoj kući II BCjzingstouku. Taj zajednički boravak pružio im je sjajnu priliku za razmenu ideja i iskustava.

Njegovo zdravlje još uvek je bilo na jedva zadovoljavajućem nivou. Čita­vo to leto patio je od nekog oblika neuralgije i začepljenja očnih kanala, što je iziskivalo nekoliko hirurških intervencija. Pa ipak, uprkos svim tim obo� ljenjima, nastavljao je sa svakodnevnim prizivima. Rezultate, kakvi god bili, zapisivao je štura; jedva da se i pominju. Ovog puta on je potpuno zanemeo u književnom smislu. Zbog toga možemo ući u zabludu i potceniti značaj za� beleški iz tog perioda, samo zato što ne sadrže verbalno bogatstvo koje odli� kuje njegove zapise iz ranijih perioda. Tako su prolazile nedelje i meseci, a on nijednog trenutka nije prekidao svoje dnevne devocije, sve dok se i leto nije navršilo. Zapisi su puni praznih mesta i hijeroglifskih zapisa pa ih je gotovo nemoguće dešifrovati. Jedini iz tog perioda koji ima smisla je sledeći:

,,9, okt. Isprobavao novi ritual i video da je vrlo dobar! Zahvalio bogovima i prineo žrtvu -

U 'žrtvi zahvalnici ... : uistinu sam se oslobodio svega osim Svetog Uzviše­nog Jednog, i održao Ga

U svesti verovatno minut ili dva. Jesam. Siguran sam da jesam.

Ovaj zapis je praćen sledećim:

,,10. akt. Još uvek sam opijen samadijem, čitavog dana."

Kakvo god da je bilo to postignuće o kome piše, njegov efekat se produžio na par nedelja - kada se radi o takvim iskustvima to je čitava večnost. Krajem tog meseca, još uvek nepokolebljivo posvećen programu koji je sam sebi za� crtao, ostavio je nekoliko vrlo zanimljivih zapisa.

"Ponovo sam skoro bio tamo - sve je postalo briljantno svetlo - mada ne sasVIm .

.... Ali 'uvek je svest prisutna iza misli. Tako, kada svest shvati da "ja sam odvojen od mojih misli", ta misao sama po sebi pokazuje se živopisno, kao

. " mlsao.

Ovde izgleda kao da je ponovo doživeo tip samadija poznat pod imenom atmadaršana, ali njegovo trenutno jadikovanje odslikava nemoć da se prođe izvan toga.

266

Njegove literarne sposobnosti došle su na proveru nekoliko godina nakon toga, kada je pokušao da analizira i opiše mistično iskustvo koje se naziva sa­madio Postoji jedno poglavlje u njegovoj knjižici o jogi. koju je nazvao "Deo I Knjige IV", koje predstavlja remek delo jasnoće i jednostavnog objašnjavanja, gde se on bori da opiše kako dijanu. (prvobitno doživljenu u Cejlonu) tako i samadi:

.. Svi pesnički darovi i sve emocionalne sposobnosti bačeni su u neku vrstu ekstaze tim događajem koji tolaino uklanja um sa scene, čineći da osta· tak života izgleda apsolutno bezvredno u poređenju sa tim trenutkom .... Ali, čak i kada smo se navikli na dijanu, usled njenog stalnog ponavljanja, nema tih reči koje bi dale adekvatan opis .... Uslovljenosti misli, vremena i prostora zbrisane su. Nemoguće je objasniti šta to uistinu znači; jedino je iskustvo ono koje vam može dati razumevanje .... Dalji razvoj toga je pojava Oblika koji se univerzalno opisuje kao ljudski; premda osobe koje ga opisuju stalno iznova dodaju mnoštvo detalja koji nisu nimalo ljudski. Ova naročila pojava obično biva doživljena kao 'Bog' ... Samadi par excellence, ipak, predstavlja atmadaršana, koji je po nekima, a oni nisu slabo upućeni, prvi pravi samadi; jer čak i vizija .. Boga" i .. Sop­stva" je zaprljana oblikom. U atmadaršani je Sve manifestovano kao Jed­no; to je univerzum oslobođen svojih uslovljenosti. Ne samo da su svi ob­lici i ideje uništeni, nego i one koncepcije koje se podrazumevaju u našim idejama o tim idejama. Svaki pojedini deo univerzuma postaje celina, te fenomenalno i noumenalno nisu više u suprotnosti."

U novembru, deo te ekstaze i uzvišenosti prirodno je iščezao, da bi na njihovo mesto došla psihološka reakcija. Krenuli su da ga opsedaju demoni sumnje najgore vrste. Sumnjao je da je postigao bilo šta, sumnjao je da je bio bilo ko, i pitao se da li su sva ta težnja i trud bili uzaludni. Međutim, ta sum­nja je bila privremena, i ubrzo je nestala, da bi se u decembru samadi ponovo pojavio - j tada je znao!

To ostvarenje takođe mu je donelo saznanje da je njegov kolega i prijatelj Džordž Sesil Džouns imao slična iskustva. Čudno da mu to nije palo na pa­met pre toga! Kada se sredinom decembra vratio u Boleskin, primio je jedno poduže pismo od Džounsa. Nikada nećemo saznati kakav je bio sadržaj tog pisma, izuzev jedne rečenice koju je Krouli obelodanio: "Koliko dugo si u Velikom Redu, i zašto ja o tome nisam obavešten? Zar je nevidljivost A.A. za niže stepene tako potpuna?" Meni lično ovaj izvod nije sasvim razumljiv.

Tako su meseci i godine napornog, istrajnog rada urodili plodom. Čari dalekih horizonata, koji su 1898. godine izgledali tako daleko, nisu više bile

267

samo čari. Sada je tu bilo postignuće. Ono što je to značilo za njega bilo je nešto što nije mogao da prihvati i nije prihvatao izvesno vreme. Iscrpna ras­prava o tom značenju mora biti odložena za poglavlje o Severnoj Africi, gde je ponovo imao iskustvo samadija, i drugi prelazak Bezdana, koji ga je učinio potpuno svesnim njegove sudbine.

Međutim, njegovo otkriće da je Džouns takođe imao slično postignuće i da je bio pripadnik Velikog Reda prisiljava me da se u mislima vratim malo unazad, na pismo posvete koje je Krouli napisao za esej "Eleusina " (Eleusis) u III tomu "Sabranih dela". Ta posveta je sigurno sročena upravo u to doba; da­tira 18. novembra 1906. godine. U pismu mu sc obraća sa .. Moj dragi Ion-e" i podseća Džounsa da je on bio taj koji je igrao ulogu Keruksa kada je Krouli bio prvi put iniciran:

.. Pre osam godina, na današnji dan. ti, Herrnesu, uveo si mene, slepog, da bi u meni probudio odabranog predvodnika toka. 'Pri svim mojim tuma­ranjima u tami, tvoja svetlost sijala je preda mnom, iako ja to nisam znao.' Na današnji dan (neko bi se tome mogao nadati, ako pogleda otvoreno) i ti i ja smo sami. Kako je to užasno i predivno! Naći ćemo naše družbe­nike na kraju puta, na banketu, pune života, spokojne i ovenčane; druž­benike sa Srebrnom Zvezdom ili možda Okom od dragulja, pokretnim j nesigurnim - kao živim - na njihovim čelima. Pozvaće nas da sednemo. i ovenčaće nas besmrtnim cvećem, i daće nam da pijemo od Jahusovog vi­na, kako dolikuje, hej! Ali dotada, ako me moje srce ne prevari, niko treći neće doći da nam se pridruži. Zaista, mogu li dvojica postići? Izgleda to kao stvar po svojoj prirodi nemoguća ... "

Nekoliko meseci nakon što sam redigovao gornji navod. neprekidni tok misli mi je navirao u vezi tog tajnovitog odnosa Džounsa sa Kroulijem. Pitao sam se ima li možda nekih drugih sporadičnih aluzija koje bi mogle da dalje razjasne ovu situaciju. Jednog dana. dok sam letimice pregledavao .. Ekvinoks VI", u potrazi za drugim prikladnim materijalom, slučajno sam naišao na esej koji je Krouli nazvao "Električna tišina" (The Electric Silence). C'djednom je taj esej ponovo zaživeo i doneo mi jedno novo značenje.

Kratki esej u suštini predstavlja duhovnu biografiju izraženu visoko sim­boličkim jeZikom. On navodi Kroulijeva dva glavna mentora. Evo primera:

"I u tom trenutku upravo ispred sebe videh svetlucanje belog blistajućeg trougla, i ono što je bilo iznad svega neobično, više od vizije, pre nalik na prisećanje nekog čoveka, obešenog za jednu petu o vešala. To, reče plavo­kosi čovek, jeste najupadljiviji znak da smo na pravom putu.

168

Tada, pod svetlošću trougla, spazih drugo čudo; moj prijatelj nije plivao II bujici kao što sam ja, već ga je nosio čamac, II stvari dosta slabašan. ali ipak dovoljan. On me povuče za ruku. uvuče II tu barku ili šajk:u i postavi na klupicu. Tada (još pod svetlošću trougla) videh tamnokosog čoveka gde sedi na klupici i vesla snažno.

Mi smo tako veslali napred, gotovo II potpunoj tišini. Jer kada upitah pla­vokosog kako se zove, on mi odgovori samo 'Želim da znam' a tamnokosi 'Želeo bih da je svetlo: ....

Sasvim jasno, "plavokosi" odgovara imenu Volo Noseere, što je bio moto Džordža Sesila Džounsa II Zlatnoj Zori, a "tamnokosi" imenu Yehi Aour, od­nosno Alenu Benetu.

Par odeljaka kasnije priča kaže sledeće:

"Tada mi je data od strane mog plavog prijatelja (jer za takvog ga sada mogu smatrati) jedna omanja knjiga, II kojoj je pisalo kako čovek može sebi izgraditi barku i kako uz to može jednu nameniti kormilaru. Stoga se latih baš tu da izgradim. i uložih ogroman trud .... Ipak. najzad napravih jedan savršen komad i beše sve spremno da isplovim u zoru. Ali pre toga tamnokosi čovek. moj brat. napusti nas. i ode SVOjim putem."

Odavde mogu zaključiti da je Džouns bio taj koji je Krauliju pokazao knji· gu "Sveta Magija Abramelina Maga" a da je Alen napustio Englesku i otišao na Istok.

"Tada se dogodi zemljotres kao što je on (starac sa tornja) predvideo; i on i čamci behu progutani. U talasu plime koju izazva zemljotres bejah odnet. dalje i od plavokosog čoveka. moga brata; i u tami ga izgubih. Nisam znao ni da li je poginuo."

Slutim da se ovo odnosi na pobunu u ZlatnOj Zori kao i na Kraulijeva putovanja širom sveta u potrazi za tajnim znanjem .

.. Tada slapom zahvaćen, čamac se skrši a ja se čvrsto držah za njegove ostatke. Tako zaplovismo, mirno kao na mirnim vodama kakvog jezera; a kada skupih hrabrost. spazih ga gde sedi za kormilom, onog što beše izabran za kormilara; slločismo se, licem u lice."

Ova simbolička pripovest nastavlja se dalje, sa izveštajem o njegovom prosvetIjenju na Istoku, kao i sa prelaženjem Bezdana II Kini, i ponovnim rođenjem u vidu Bebe Bezdana kao rezultat priziva Augoeidesa.

269

"To potraja za momenat, a uz njegovu pomoć počeh gradnju čamca. 'Jer' (reče on) 'mnogo je onih što plivaju, a ne mogu naći čamca. Neka tvoj zadatak bude da im pomogneš.'"

Čini mi se da se ovo odnosi na motive koji su doveli do stvaranja reda A:. A:. i pisanja službenih uputstava reda.

,,0 mom putu do Kuće nije rekao ni reč. No. II gradnji čamca priteče mi u pomoć plavokosi čovek, moj brat; i jedne večeri, dok smo sedeti za stolom i večerali, on mi reče: Neka ti bude udovoljeno da uđeš u Kuću; jer tamo je za tebe pripremljena pristOjna spavaonica. Ali. ja ne bih u to vreme; jer bilo me je stid, budući neodeven; ne razumevajući da u Kući odore obez­beđuje onaj koji je izabran da ih obezbeđuje."

Ovde je sasvim očito da se odlomak odnosi na to kako mu je Džouns pomogao u koncipiranju reda, i možda na to kada mu je potvrdio postignuće stepena magistera templija. 8=3, što je Krouli odbio ili nije mogao prihvatiti tokom te iste godine kada ga je i ostvario, 1907. Prema Kroulijevom prizna­nju on taj stepen nije prihvatio sve do okončanja Enohijanske avanture u pus­tinji, koja se odigrala koncem 1909. godine. U svakom slučaju, to je poslednje pominjanje Džounsa u ovoj simboličkoj priči o njegovim hodočašćima.

Pre nego što napustim ovu temu, osećam obavezu da navedem još dva odeljka iz "Električne tišine". Oni su veoma upečatljivi po tome što pružaju jednu drugačiju sliku o Krouliju. Budući da je o njemu rečeno toliko toga ponižavajućeg. ta dva odeljka su dovoljna da uspostave ravnotežu. Mora se nešto reći i njemu u prilog, s obzirom da je toliko mnogo toga rečeno protiv njega .

.. Na grudima reke doplovi jedan divlji labud, pevušeći, i za časak zastade nad mojim likom što se odražavaše u vodi. Tada rekoh: 'Priđi bliže: A divlji labud reče: 'Kako da priđem bliže?' Ja: 'Ja ću te voditi: Labud: 'Ko si tH' Ja: 'Moj Otac je čuvar Kraljevog Pehara: pripremio sam brodić kojim mogu putovati po velikoj reci. Ko će ga vućE' Labud: 'Ja ću ga vući: Tako krenusmo zajedno .... A kraj će biti onakav kako ga je zamislio gospodar Kute; ali ja znam to da je je ovaj brodić Kraljev brodić. A u mom naručju cveta božur, i seme slačice, i hrastov list, ljupkije no pre. A na nas uvek pazi onaj koji je izabran da pazi. A divlji labud uvek pevuši; i moje srce uvek pevuši."

270

Sta god da se može reći o Krouliju - bilo da ga krivirno ili da ga veliča­mo, bilo da ističemo njegove greške i grehe. ili da ukazujemo na njegov rad i životna dela - ova mala parabola govori više o njemu nego o bilo čemu ili bilo kome drugom. Jer labud je simbol ekstaze, i on je večno Sopstvo koje je izvan svih suprotnosti i logičkih kontradikcija i svekolike ljudske misli. I to je taj labud kome je Krouli dozvolio da ga vodi Čitavog života. Tako da je on na svim svojim putovanjima. ma koliko da se neka od njih činila sumanutim i budalastim. ipak imao božanskog vodiča.

Ovako završava "Električna tišina":

.. Tada odložih svoje pero. a glas kriknu: P'l" l l,

Ne boj se! Ne osvrći se! Nije li napisano da Patnja može potrajati i čitavu noć. a da II zoru dolazi radost? Spavaj stoga II miru i poverenju: neće li on tražiti one Čije oči nemaju očnih kapaka. koji su izabrani da stignu do ovog cilja? A moje srce odgOVOri: Amen!"

271

�

II

PET VE

Cekam Te II snu, na javi. Više Te ne prizivam, jer Ti si II meni, O Ti koji si me učinio prekrasnim instrumentom podešenim za Tvoje ushićenje.

Ipak si Ti uvek zaseban, baš kao i ja."

Ovih par redaka iz "Knjige Lapis Lazulija" ukazuju na to II kojoj meri je Kroulijeva ličnost bila izmenjena nakon događaja koje smo opisali II pretho· dnom poglavlju. Očigledno je da se ova metamorfoza II njegovom životnom stavu odigrala u drugoj polovini 1906. godine. To je bila fundamentalna pro­mena, neuporediva sa bilo čim drugim II Kraulijevom životu. Šta god da se tada uistinu desilo - samadi ili neko niže duhovno stanje - koncern te sudbonosne godine rezultavalo je obilnom i veličanstvenom žetvom. Objavljeni dnevnici ne daju pu1.l0 podataka o toj 1907. godini. godini ostvarenja. Iz njih malo toga možemo saznati. Znamo samo to da je te godine napisana ogromna količina izvrsnih dela. ali potpuno drugačijih od svega što je ikada pre napisao.

Staviše - a to je takođe simptomatično - njegov stav prema pisanju bio je drugačiji. Ranije je bio u priličnoj meri spreman da se na sva usta hvali nekom svojom pesmom ili lirikom. na otvoreno egOističan način. Skoro da su mu se sa usana mogle čitati reči da su njegova dela nešto najbolje što je ikada napisano posle Šekspira. Međutim, u odnosu na takozvane svete spise, koji su tek u to doba napisani. on je bio relativno ćutljiV. Čini se kao da je bio zastrašen pred uzvišenošću i neizreciyošću duhovnih osećanja koja su ga obuzimala.

Ista ta vrsta zadivljenosti. čak i čednosti, karakterisa1a je Kroulija i u svim drugim njegovim aktivnostima tokom tog perioda. Nesumnjivo je ta njegova osobina poticala od stanja visokog zanosa, postignutog prethodne zime.

272

Na primer, bez obzira na sva moguća razmatranja ko bi to mogao da mu dodeli, polagao je pravo na stepen 8=3, stepen majstora hrama (magister tem­pli). Vrlinom svojih unutrašnjih iskustava i nesumnjivim zalaganjem, on je imao pravo da primi taj uzvišeni stepen. Ipak, što je prilično čudno, on je odbio da otvoreno prizna svoje postignuće dobrih par godina. Morao je str­pljivo da sačeka ponavljanje tog iskustva inicijacije preko drugih tehnič1tih sredstava, pre nego što punopravno prihvati taj stepen. Izgledalo je kao da su godine pre 1907. godine bile godine inkubacije, period trudnoće, tokom kojeg se viša svest lagano bližila trenutku rođenja. samorealizaciji.

Za ovaj stepen Majstora Hrama on je usvojio moto Vi Verum Universum Vivus Vici - ili pet Ve, kao što ja volim da skraćujem. U izboru tog gesla. paradoksalno. nema ni traga od skromnosti. Za njega, međutim, tu nije bilo nikakvog preterivanja. Tih pet latinskih reči može se prevesti ovako: "Osvojio sam Univerzum za života snagom Istine:'

Za manje od deset godina, on je bukvalno uzleteo od neo.fita Zlatne Zore do najviših duhovnih vrhova. Bio je to period znatno manji od životnog veka. A njegova vlastita odlučnost i nepokolebljiva upornost, uz ko zna kakve ge­nijalne osobine s kojima je došao na ovaj svet rođenjem, omogućili su mu da osvoji svoj vlastiti univerzum, samoga sebe, i da se prenese do druge obale!

Prihvatio je stanovište da Alister Krauli, koji je 1898. godine usvojio ma­gijski pseudonim Frater Perdurabo, i jeste i nije bio tih pet Veo No, tih pet Ve

•

nije trebalo smatrati ni njegovim Svetim Anđelom Cuvarem, već potpuno razvijenim majstorom hrama, 8=3. U stvarnosti je to bilo tako da je on samog sebe podelio na najmanje četiri sastavne komponente, pri čemu je svaka od njih funkcionisala na svom sopstvenom nivou, bez ikakve veze sa bilo kojom od ostalih komponenata.

U jednom od paradoksa datim u "Knjizi laži", on se šaljivo pita: "Ko zna ko je Frater Perdurabo a ko vragolan Krauli?" To pitanje je od tada mnogo puta oZbiljno postavljalo mnogo raznih ljudi. Odgovor nije nimalo lak.

Postojao je Alister Krouli. svetski čovek, koji je bio istovremeno pesnik. planinar i povremeno neviđeni prostak. Nije teško primetiti da Frater Per­durabo, koji se bio zakleo da će ostvariti Veliko Delo, predstavlja idealizaciju Kroulijevih težnji i najsvetijih želja. Nekako se Frater "Isusovo Srce Ovijena Zmijom" zagubio u mešavini drugih magijskih ličnosti, i možda zato što ima hrišćans1ti prizvuk, tu ne pripada. Iza toga, nalazi se pet Ve, Majstor Hra­ma. On je suštinski personifikacija atmana, univerzalnog sopstva, životnog principa vascelog kosmosa koji pulsira u svakom atomu. Empirijski ego je opovrgnut odnosno uništen u tom smislu da mu više nije bilo dozvoljeno upravljanje. On je nateran da zauzme svoje pravo mesto, zajedno sa ostalim

273

činiocima organizma. kao samo još jedan instrument psihe više. i ništa dru­go. On sada ne zauzima mesto drugim i višim sposobnostima. Iskustvo pre­laska Bezdana uništava ego; za takvo stanje postoji ekvivalent u budističkom konceptu nirvane - Sopstvo je ugašeno. poput sveće. ali 'ima nešto što ostaje:

Adonaj, sveti Anđeo Ćuvar. predstavlja individualizovano središte univer­zalnog živućeg Duha. On nije ličan u bilo kom smislu; on je atman, sopstva, o kome je Šankara jednom rekao: .. Braman je istinit, svet je lažan. duša je Braman, i ništa više!"

Međutim. još bolje je ovo sročeno u Kroulijevoj himni sopstvu, koja je izvorno komponovana za komad .. Brod" (The Ship), a zatim otuda izvađena i uvrštena u "Gnostičku Misu" (The Gnostic Mass), kao njen sastavni deo, Prvih nekoliko stihova te himne glase ovako:

"Ti kOji si ja, iznad svega što ja jesam, Koji ni prirode ni imena nema�, Koji jesi, kada sve osim tebe ode. Ti; središte i tajno Sunca, Ti, skriveno vrelo svega znanog i neznanog Ti udaljeno i samo, Ti, unutar trske istinski ognju Plodi� se i rađa�, izvoru i semenu Života, ljubavi, slobode i luči. Ti iznad reči i iznad pogleda, Tebe ja prizivam .. ,"

Međutim. sve što smo nabrojali čini hijerarhijske nivoe Alisten Kraulija, onakvog kakav bi mogao biti. Ovo me donekle podseća na savremeno tuma­čenje centralnog nervnog sistema kao hijerarhije neuroloških funkcija, koja počinje sa najnižim prostim refleksom koji potiče iz kičmene moždine sve do vrha, odnosno do najviših funkcija smeštenih II mozgu.

Postaji još jedna oznaka koju je Krouli često koristio. Ona bi se mogla pridružiti bilo kojem od gore navedenih hijerarhijski uređenih imena. Bilo je to jednostavno - 666. Katkad je ono bilo Zver ili Zver 666; mnogo češće nego samo prosto 666.

Kada je dete "nestašno", roditelj će ga vrlo verovatno grditi, nazivajući ga "lošim", "nevaljalim", "đavolom", itd. U zavisnosti od toga koliko emocija je sadržano u pomenutom izrazu. biće i efekat koji će osećati dete. U jednoj reli­gioznOj porodici. češća je praksa da se koristi neki biblijski izraz ili reč ukora kako bi se potkrepio roditeljski autoritet. Nekad se efekat takvih mera može protegnuti na čitav život.

274

Na primer, sećam se jedne moje pacijentkinje od pre nekoliko godina, koja pamti da je jednom prilikom, u nastupu besa, svoju sestru nazvala buda­lom. Njena majka. ćerka ministra, istog trenutka ju je oštro ukorila. citirajući stih iz Biblije koji kaže da će svaki onaj koji drugoga naziva budalom biti pro­klet za vjek i vjekova. Uopšte nisam mogao da zamislim kakva emocionalna reakcija će uslediti kada ova pacijentkinja donese Bibliju u ordinaciju. Nakon što je pročitala stih koji je izvorno navela njena majka, bacila se na Bibliju, sve vreme vrišteći i plačući, i počela da kida stranicu po stranicu knjige u sitne komadiće. proračunato i sistematski pažljivo, vođena čistim besom. Or­dinacija je izgledala kao da je bila istovremeno pogođena snežnom olujom i tornadom.

Kada je Krouli bio mali dečak, njegova majka imala je običaj da ga, ne­sumnjivo u trenucima besa, naziva imenom "zver". Imajući u vidu njegovo poznavanje Biblije. kako sam već ranije isticao, nije mu trebalo puno da ot­krije Zver iz "Otkrovenja", Zver koja je bila Antihrist. On se tako poistovetio sa tom Zveri.

Ishod toga bio je taj da, kada se već pobunio i okrenuo protiv hrišćanstva, nije bilo drugog izbora nego da se ujedini sa onim silama koje su se suprot­stavljale religiji njegovih roditelja. Tako je on postao Zver. Budući da je u "Ot­krovenju" izračunat broj Zveri koji iznosi 666. što je broj Čoveka, on je svo svoje kabalističko umeće u kasnijim godinama života upotrebljavao da nađe taj broj u svakoj reči ili geslu koji bi mu se našli na putu. Taj broj je nalazio na svakom mestu, u svakoj situaciji i u svakom čoveku. I kadgod je to činio. zaključivao bi da broj ima ključno značenje za njega, kao u slučaju događaja koji su prethodili diktiranju "Knjige Zakona", 1904. godine.

Njegovo poslednje geslo, To Mega Therion, daje zbir 666, kada se računaju grčka slova imena. Te tri reči ne znače samo Majstor Terion, već i Velika Div­lja Zver. To ime je veoma dobro pristajalo njegovom dionizijskom karakteru, budući da je njegov egzotični, raskalašni i erotični dionizijski koncept života stajao u oštroj suprotnosti strogom, hladnom i bezosećajnom apoionijskom životnom stilu koji karakteriše zapadnjački hrišćanski svet.

U jednoj od fusnota koje služe i kao komentar na "Viziju i Glas" (, i sam Krouli potvrđuje ovaj moj stav. On piše: "Tako je Majstor Terion u svom ko­renu Alister Krouli, umesto da je Magus de novo."

Iako ovde to baš nije najprikladnije, trebalo bi pomenuti jedan drugi as- . pekt, barem uzgredno. I kada je bio u braku i kada je bio u fazi mistika, kroz njegov život je paradirala stalna povorka raznoraznih suložnica i ljubavnica. Njegova posvećenost Velikom Delu nije mogla da modifikuje niti da eliminiše njegov snažan seksualni nagon, kao što nije mogla da izmeni ni njegove gur-

275

manske prohteve. Ako je voleo ostrige i šatobrijan pre samadija (vidi njegov dnevnik .. Jovan sveti Jovan" - prim ur.), voleo je to isto i nakon samadija.

Takođe se može slobodno reći da ni njegove homoseksualne tendencije nisu bile male. Kroz njegove svete spise dosta provejavaju homoerotski stavovi koji značajno boje njegov pravac misticizma. No, on je počeo da se ponaša mnogo više androgino nego čisto homoseksualno.

U jednom poglavlju svoje knjige, Sajmonds komentariše, opet sa name­rom da ismeje - da je Krouli izgleda smatrao sve oblike seksualnog čina - bi­lo da su oni bili hetero, homo ili auto erotski - religijskim činom, odnosno magijskim činom, jednako uzvišenim. Njegovo ismevanje Kraulija je očito i provlači se kroz čitavu knjigu.

Ja ovde ne želim da opravdavam homoseksualnost ili masturbaCiju, niti ma koji drugi oblik seksualne aktivnosti. Na kraju, to i nije predmet ovog rada. Ono što se ovde dovodi u pitanje jesu stavovi. Sada ću vam jasno izložiti oba stava, tako da možete odlučiti koje od ponuđenih stanovišta je pleme­nitije a koje uvredljivije. Prema jednom stanovištu seks je prljava rabota, u kojoj se može uživati, ali se u neku ruku smatra ne sasvim prikladnom ili čistom; to je aktivnost u koju se može ući tajno i strasno, ali treba je obaviti žurno i dovršiti brzo. Otuda, svako pominjanje takve aktivnosti može biti ili tl vidu hladnih, visoko intelektualnih termina, kao tl pseudo-naučnim studi­jama seksa, ili kao u pornografiji, na šaljiv i karikiran način. Uporedimo sada ovaj stav sa krajnjom jednostavnoŠĆu stava koji je Krouli zastupao. Seksualna ekstaza, smatrao je Krouli, bliska je božanskoj ekstazi. I jedna i druga su tu da uživamo u njima po svojoj volji.

Krouli je prihvatao jednu jednostavnu činjenicu da seks - u bilo kojem obliku ili vidu, kao ispoljavanje instinktivnih poriva (a za njega je to bio izraz nečije božanstvenosti) - ne srne biti ni u kom slučaju osujećen ili iskrivljen. Dok god je zadovoljen uslov da niko nije povreden ili ugrožen, konkretan oblik ili vid seksualnosti koji će upražnjavati dvoje ljudi je potpuno stvar pri­vatnog dogovora između njih.

Otuda je njegov stav o seksu potpuno jasan. Vi imate pravo, a po njego­vom mišljenju to je božansko pravo, da izrazite seksualnost na sebi svojstven način. "Predajte se svom užitku i volji ljubaVi gde, kada i s kim vam je volja - ali uvek meni za ljubav!" Ili opet, "Ne skrivajte vaše poroke u vrle reči!" On to sigurno nije činio, barem ne u tOj oblasti.

U završnom eseju dela "Konx Om Pax", naslovljenom "Kamen Mudro­sti" (The Stone of the Philosophers), koji se sastOji od različitih vrsta poetskih formi i izvesnog broja filosofskih začkoljica izrečenih od strane pet likova, Krouli uspeva da pogodi u srž predmeta:

276

"Sto se pak tiče pitanja motiva. reče doktor. sviđa mi se Vaša teorija o Mesalini kao asketi. Budući da se božanska svest javlja samo kao negacija ljudske. i može se postići jedino kroz iscrpljivanje svih lačaka ose ta. sve do stanja kada se nikakva reakcija ne javlja kao rezultat nekog spoljašnjeg podsticaja.

- Budalaštine! - prekide ga krupni muškarac, možemo ih kontrolisati, a ne uništiti. Samo se morbidno 'jedinstvo s Bogom' postiže postom, bdenjem. pokorom i sličnim načinima.

Morbidan ili ne, nastavi doktor, ali većina svetaca je koristila ovaj metod. Ono što sam hteo da kažem odnosi se na to da. s obzirom da želimo da kroz naporan rad prevaziderno svoje telo, mi ćemo učinili ispravno i mud­ro ako težimo za sjedinjenjem s Bogom putem prekomerne razuzdanosti. Ako je to učinjeno u istu svrhu, a san uspešno savladan, pojaviće se isti rezultat. Ako Vaša Mesalina ne uspe - pa dobro, što ono pesnik reče: 'Po­kušaj, pokušaj, pokušaj ponovo'! ...

Možete biti u pravu. reče Bejzil, smatrajući da je. kao što očito i jeste. cere­monijalno razvratništvo paganskih obožavatelja bilo uistinu mistički pro­ces. Zapravo danas postoje mnogi kuItovi u Indiji (takođe. verujem. i u Južnim morima) poznatih pod imenom vamačarja. Religiozna opijenost se izaziva kroz opijenost Erosom i Bahusom. koje podstiču muze tam-ta­ma. some, banga. araka i, najposle. samo sjedinjenje lingama i joni! Sve to, treba istaći. izvodi se pomoću najpomnije razrađenog rituala.

No. s druge strane. postoji savršena čistota misli u najotvorenijem falič­kom simbolizmu sveta. Jer, kao što se seksualno zadovoljstvo izdvaja među (ili tačnije, iznad) fizičkim zadovoljstvima, isto tako se i samadi (jedinstvo s Bogom) izdvaja među (tačnije iznad) mentalnim zadovoljstvima. Stoga. ko želi da sačini hijeroglif koji bi simbolizovao neizrecivu ekstazu ovog poslednjeg, najbolji način da to učini jeste da stvori sliku prvo pomenutog i to prema njegovim materijalnim instrumentima."

Veći deo prethodne rasprave iz .. Konx Om Pax". koji sadrži suštinske delove njegove filosofije seksualnosti, tek kasnije je bio razvijen i uvršten u takozvana službena uputstva. Među ovima. pomenuo bih .. Liber A'ash vel Capricorni" kao i "Liber Cheth vel Ahiegni", koje sam gotovo u celosti repro­dukovao u zbirci "Najbolje od Kroulija" (The Best of Crowley), Takođe, treba­lo bi pomenuti i briljantni esej po imenu "Osnaženi entuzijazam" (Energized Enthusiasm), u .. Ekvinoksu IX", koji se dosta detaljno bavi vamačarjom.

Ne bi bilo zgoreg ako navedemo ovde par slučajno odabranih odlomaka iz pomenutog eseja. Kao što sledi:

277

"Grci kažu da postoje tri metoda za pražnjenje Lajdenske boce genijalno­sti. Ta tri metoda oni pripisuju trUna božanstvima ...

No, bila bi velika greška misliti da su Grci preporučivali posete javnoj kući. To je slično osudi Visoke Mise u crkvi Svetog Petra od strane prista­lica protestantskog preporoda. Nered je uvek parodija reda ... Neki pisci pretpostavljaju da je u drevnim Eleuzijskim ritualima prvosveštenik javno vodio ljubav sa prvosveštenicom. Ako je bilo tako, onda ne bi trebalo biti ništa više "nepristojno" ili "bogohulno" za sveštenika pretvarati hleb i vino u telo i krv Boga ...

Vino, žene i pesma čine mornarsku tavernu, ali sloiićemo se da iz te činje­nice ne sledi da isti ti sastojci neizbežno moraju zakuvati đavoisku čorbu.

Postoje neki ljudi koji su tako prosti da misle kako su uništili religiju kada su dokazali da je religiozni instinkt samo puko rascvetavanje seksualnog nagona.

Bolje da pomislimo da mornareva taverna njemu pruža jedini odsjaj neba, baš kao što je destruktivni kriticizam dokazao samo to da je seks svetinja. Svest je funkcija mozga, kaže materijalista, dok drži sekiru u ruci. On je samo drugačije preformulisao staru izreku: 'Vaša tela su hramovi Svetog Duha.' Duhovni cvet ovog procesa jeste što se u trenutku oslobađanja po­javljuje fizička ekstaza, grč sličan mentalnom grču koji uzrokuje medita­cija. I dalje, putem posvećene i ceremonijalne upotrebe seksualnog čina, može se postići božanska svest.

Dakle, pošto je seksualni čin svetinja, ostaje da se razmotri u kom smislu to ograničava rad organa .... Time priznajemo njihovu religioznu funkciju, no neko može odmah izjaviti da sam čin ne srne biti profanisan. Ne srne se preduzeti lakomisleno i površno, i tu nema opravdanja ..... Ako sam čin treba da bude svetinja u religioznoj ceremoniji, on mora biti izveden is­ključivo u ime Božje ljubavi. Svako lično shvatanje mora hiti za vreme

. trajanja čina potpuno odstranjeno. Kao što svaki sveštenik može da izvrši čudo pretvaranja (transsubstancije), tako bilo koji čovek koji poseduje ne­ophodne kvalitete može učiniti ovo drugo čudo, čija priroda će oblikovati predmet dalje diskusije ... .

Fizička snaga i lepota su neophodni i poželjni iz estetskih razloga, jer paž­nja obožavatelja može biti ometena ako su slavljenici ružni, deformisa­ni ili nesposobni. Veoma mi je stalo da naglasim potrebu za najstrožom mogućom samokontrolom i koncentracijom obožavatelja. Kao što bi bilo sramno uživati samo u grubom ukusu osveštanog vina, tako bi i slavljenik morao obuzdati čak i tenutnu manifes.taciju životinjskog zadovoljstva ... "

278

Dakle, ko je sada zaista prostak? Da li Krou1i, sa svojim iskrenim i bestid· nim slavljenjem seksualnog nagona kao Boga? Ili Sajmonds sa svojim lažlji· vim podrugivanjem i preziranjem svega što ima veze sa seksom?

Imajući u vidu ovakvo tumačenje seksualnosti, ne treba da začudi što ona, u ovom ili onom obliku, predstavlja ulaznicu za svaku pojedinačnu fazu Kroulijevog života kao i svu njegovu literarnu ostavštinu. Za njega je seksual· nost bila od vrhunskog značaja.

Nekad je u svojim delima koristio anagrame i šifre, kako bi otkrio ili pak sakrio ime seksualnog partnera koji je nadahnuo njegov zanos, otvarajući time kapije i puteve koji vode do viših mističnih stanja. Mnogi od tih anagra· ma u stvarnosti su bili privatna posvećenja, kada nije bilo dopušteno njihovo javno korišćenje. Sve što je potrebno da bismo primetiti takve šifre je samo malo pažljivosti. Na primer, u Liber LXV može se naći jedan takav anagram u stihu koji se nalazi pri kraju spisa, koji glasi: .. Adonai, božanski (divine ·prim. ur) Adonai....!" Ada!

Postoji još jedan anagram koji sam tek nedavno otkrio II "Knjizi laži", pri· premajući za štampu antologiju "Najbolje od Kroulija":

Ljubav Uvek Daje; Ljubav Uvek Snaži ... ... Može biti; pišem ovo samo da bih napisao Njeno ime.

Anagram se čita kao Lejla (od engleskih reči, .. Love Alway Yieldeth; Love Alway Hardeneth" - prim. prev.). To je bio njegov kabalistički prevod imena austraJijske violinistkinje Lejle Vedel (Leila WaddeIQ. Bal pred Prvi svetski rat on je bio očajnički zaljubljen u nju, i to je činjenica koja je iznedrila dobar deo njegove najuzvišenije poezije.

Takozvani sveti spisi - to je bio njegov izraz za malenu skupinu spisa po· put .. LXV" i .. Knjiga Lapis Lazulija" i drugih - sadrže dijaloge između po· jedinih sastavnih komponenata ličnosti ovog izuzetnog čoveka, kao što je ranije navedeno.

Na primer:

"Još je Adonaj govorio V.Y.Y.Y.-u i rekao: Hajde da se veselimo u mnoštvu ljudi! Hajde da oblikujemo sebi sedefni čamac za njih, tako da možemo plOviti po reci Amriti! Vidiš li tamo laticu amaranta, nošenu vetrom sa malih slatkih obrva Hatorinih? (Magister je video i uživao u njenoj lepoti.)"

I još:

279

"A Adonaj reče: Snažni pocrneli žetelac je požnjeo svoj otkos i radovao se. Mudrac je proceni o svoje mišiće, razmislio, i nije shvatio, pa je bio tužan. Žanji i raduj se! Tada je Adept bio zadovoljan, i podigao je ruku."

Dalje II tekstu srećemo prostog Fratera p, koji govoraše, i odgovori koji su mu dati:

"Umoran sam, umoran sam! reče pisar, ko će me povesti da gledam Ushićenje moga gospodara? . . O Gospode, budi mi na pomoći, i dovedi me do blažen� stva Voljene!. .. Ti malaksavaš, ti padaš, ti pišeš; viče usamljeni Glas; ali ja sam te ispunio vinom čiji ukus ne poznaješ ... O moj dragi, ja takođe čekam sjaj neizrecivog časa, kada će univerzum biti poput pojasa za središnji zrak naše ljubavi, koja se širi iznad dozvoljene granice beskrajnog. Tada, O ti srce, ja zmija ću te Čitavog progutati; da, ja ću te čitavog progutati."

Evo još jednog primera ovog unutrašnjeg dijaloga kOji sam malopre pomenuo:

,,(Tu sc pisar naljutio. On reče: O Adonaj i moj majstore, ja sam nosio mastionicu i pero bez naplate, kako bih mogao tražiti tu reku Amrita, i ploviti po njoj kao jedan od tvOjih. Kao nagradu tražim da imam udela u jeci tvOjih poljubaca.) (I to mu je odmah bilo podarena.)"

Nekoliko stihova dalje, nailazimo na sledeći dijalog:

"Adonaj se pak ponovo obrati v.v.v.v.v.-u i reče: Zemlja je zrela za berbu; jedimo njeno grožđe i budimo pijani od toga. A v.v.v.v.v. odgovori i reče: O moj Gospode, moj golube, prekrasni moj. ka­ko će ta reč izgledati deci ljudi?"

Dalje u tekstu. u narednom poglavlju. čitamo:

"Tada se adept ushiti do blaženstva i izvan blaženstva, i nadvisi neumerenost neumerenosti. A njegovo je telo drhtalo i posrtala pod teretom tog blaženstva i te neumere­nosti i toga krajnjeg što je bez imena."

I ponovo, samo što se ovde još više naglašava izdvojenost učesnika:

280

"Tako je pričao Magister v.v.v.v.v. Adona;u svome Bogu, dok su se pod svet lošću zvezda igrali ispred dubokog tamnog ribnjaka koji je na Svetom Mestu Svete Kuće ispod Oltara Najvišeg. Ali Adonaj se smejao, malaksavajući u igri. Tada je pisar to zapisao, i bio zadovoljan. Ali Adonaj se nije bojao Magičara i njegove igre. Jer je Adona; bio taj koji je naučio Magičara svim njegovim lukavstvima. I Magister ude u Magičarevu igru. Kada se Magičar smcjao i on se smejao; sve kao što bi i čovek činio. A Adona; reče: Uhvaćen si u Magičarevu mrežu. On to reče suptilno, da ga iskuša. Ali Magister dade znak Magistrature, i nasmeja Mu se: O Gospode, O ljublje­ni, da li su ovi prsti omlitaviti na Tvojim kovrdžama, ili su se ove oči odvratile od Tvojih očiju? A Adonaj se radovao u njemu neizmerno."

Postoji mnogo, mnogo drugih odlomaka koji ukazuju II istom pravcu, isti­čući taj unutrašnji dijalog između hijerarhijskih aspekata čoveka Krou1ija.

Najzad, evo još jednog, koji je za Kroulija krcat neizmernim značenjima. Na ovaj ili onaj način. to se provlači kroz čitavo njegovo magička delo. I taj odlomak može biti citiran bilo kao razlog njegove megalomanije, bilo kao

• • njen Izvor:

"Ali ti nećeš mariti ni za šta od toga. Ti ćeš uvek biti srce, a zmija će biti čvrsto obaVijena oko tebe. Moj stisak neće nimalo popustiti eonima. Ni promena ni patnja ni fizička slabost neće te zadesiti; jer ti si prošao izvan svega toga. Baš kao što dijamant prosijava crveno od ruže a zeleno od ružinog lista; tako ćeš i ti hiti odvojen od utisaka. Ja sam ti, a Stub je učvršćen u praznini."

Svi ovi navodi pozajmljeni su iz jedne od svetih knjiga Teleme koja se zove "Knjiga Srca ovijenog Zmijom" ili .. Liber LXV".

Sada treba ponovo naglasiti činjenicu koliko je sav ovaj senzibilitet uko­renjen u Zlatnoj Zori i njenim magičko-mističnim formulama. Fre svega, naziv knjige sadrži jedan stih iz Rituala Nerođenog, koji je prvo bio usvojen od strane nekih članova Zlatne Zore, a zatim došao i do Kroulija. Dalje, broj LXV se sastoji iz dvostrukog entendre. To je u prvom redu igra sa LVX, u zna­čenju Luč, što je središnja teza rituala neojita i adeptusa minora. Naročito se u ovom potonjem LVX naglašava na bezbrOj različitih načina. i ,svi su oni du­boko delovali na Kraulijevu svest. Takođe. njegov brojčani izraz. 65 (odnosno njegova gematrija. kako se inače stručno naziva) jeste broj Adonaja, hebrejske

281

reči koja znači Gospod, što je Krouli koristio kao sinonim za Višeg Genija (taj izraz se inače koristio u Zlatnoj Zori), kao i za Svetog Anđela Čuvara (fraza koju je koristio Abramelin). Sve te ideje naglašavaju prirodu i sadržaj uzviše· nog stila pisanja samog po sebi, dok u isti mah ukazuju na njihove istorijske korene, na red Zlatne Zore.

Nekolicina spisa takvog tipa napisana je u ovom njegovom periodu egzal· tacije. Pored navedenog spisa, tu je i "Liber Liberi vel Lapidis Lazuli" ili "Li· ber VII", iz koga ću navesti veći broj odlomaka vanredne lepote. Tu je takođe i "Liber Ararita" ili "Liber 81 3", fokusiran na različita tumačenja kabalistič­kog Drveta Života, kao i "Liber Trigrammaton" ili "Liber 27", kaji za mene pak nema neko značenje. Ipak, vrh mistične egzaltacije suštinski je sadržan u librima LXV i VII, jer su obe ove knjige sasvim jasno nastale kao proizvod čistog nadahnuća.

.

Duh obeju navedenih knjiga - u stvari, većine Kroulijevog stvaralaštva. bilo da je reč o proznim delima, poeziji ili nadahnutim pesmama u prozi - mestimično kvari ubacivanje vulgarnih slika. To je upravo razlog zbog čega su mnogi kritičari ocenili njegova dela kao bogohulna ili demonska. Ja ne mogu prihvatiti takvo stanovište. Moj stav je mnogo jednostavniji, premda možda ne toliko elokventan ili nadahnut. Ako uzmemo u obzir jednu od nje· govih poslednjih formulacija da je poezija gejzir nesvesnog - što predstavlja kompetentno i validno tumačenje - u tom slučaju, nezavisno od toga kakvo je nadahnuće. ako ono zadire II sferu nesvesnog. ono će sa sobom izvući i nešto od skrivenog sadržaja ličnog nesvesnog. S druge strane, odavno je usta· novljeno da ovaj nivo psihe sadrži potisnute sadržaje - seks, kontradikcije. mazohizam, egzibicionizam i razne druge oblike perverzije. Izvestan deo tih sadržaja možda nam se neće učiniti nimalo privlačnim. Sada, ')dmah upada u oči jedna neobičnost u njegovom stilu, a to je da se taj pril.i�no odbojni materijal nalazi tik uz najuzvišenije težnje. Kao da nema apsolutno nikakve nužne povezanosti između ta dva različita tipa pisanja, ali se uvek iznova pro· vlači njegov sasvim osoben stil. No. dok se Krouli očigledno dosta trudi da opravda takvo svoje pisanje II svojim komentarima, ja moram biti dovoljno konvencionalan ili drugim rečima, fizički opremljen. tako da ne mogu da cenim njegovo delo jednako kao što on to čini.

Ali pre svega želeo bih da dam nekoliko primera čudesno lepe čežnje i predanosti koja se javlja II Liber VJI.

Slede neki odlomci koji su godinama za mene imali izuzetnu vrednost:

"Ukrao sam te, Svevišnji, kao purpurnu šljivu sa sunčanog drveta. Kako se samo rastapaš u mojim ustima, Ti posvećena šeće-rlemo Zvezda!"

282

Ovaj misticizam karakteriše jedna osoben a lična prisnost. On je ujedno I

čulan i puten i dionizijski; tu nema ni traga od izdvojenosti koja karakteriše nirvanu. Kao da je uspeo da spoji dva posve različita sveta uz spoznaju da je pojavnost stvarnost, i obrnuto.

"Čitav svet je siv pred mojim očima; kao stara isisana vinska mešina. Svo nje­govo vino je na ovim usnama ... O moj Bože. Ti si poput malog belog jarca sa munjom II rogovima! Volim Te, volim Te. Svaki dah. svaka reč, svaka misao. svako delo je čin ljubavi s Tobom. Kucanje mog srca je klatno ljubavi. Moje su pesme neini uzdasi. Moje misli su sam ushit: A moja dela mirijade Tvoje dece, zvezde i atomi..."

A samo par redaka dalje, stoje sledeći stihovi:

"Pokopaj me, O voljeni, O prinčevski ljubavniče ove razbludne device, u Tvo­ju slavu, unutar Najtajnije Odaje u Palati! I to se brzo svrši; da, ta podzemna odaja osta zapečaćena .. Ima jedan koji će biti voljan da otvori pečat. Ni putem sećanja, ni u mašti, ni molitvom, ni postom, ni kroz pokoru, ni uz pomoć droga, ni preko rituala, ni preko meditacija; uspeće jedino pasivnom ljubavlju. On će čekati mač Voljenog i ogoliti svoj vrat za udarac. A tada će njegova krv briznuti u vis ispisujuĆi za mene rune na nebu; da, rune na nebu."

U sledećim pak, mistično iskustvo naročito ukazuje na značenje:

"Duboke su tajne u ovim pesmama. Nje dovoljno samo osluškivati poj ptica; da bi se u poju uiivalo, treba biti ptica. Ja sam ptica, a Ti moja pesma, O moj presveti galopiraj ući Bože!"

A evo još takvih stihova:

"Govorom i tišinom obožavam Te. Ali zalud sve. Jedino Tvoja tišina i Tvoje obožavanje vredi... O dragi moj Bože! Kakvu si gozbu priredio. Pogledaj svetla i cvati i device! Ukus vina, poslastica i bajnih pečenja!

283

Udiši mirise i oblake malih bogova, sličnih šumskih nimfama što nastanjuju nozdrve! Oseti čitavim svojim telom veličanstvenu glatkoću mermerne studeni i izdaš­ne vreline sunca i robova!"

I konačno:

"Ah Bože, ali ljubav koja me obuzima razbija okove Prostora i Vremena; moja ljubav se izlila međ' one što od jubavi zaziru. A moje vino međ' one što vina nikada ne okusiše."

Svakom ko proučava dnevnike koje je Krouli vodio o svim okultnim prak­sama koje je upražnjavao od 1898. godine, sigurno odmah upada u oči nje­gova nepokolebljiva upornost. Ako ikada i jeste pokazivao nestrpljenje da vidi rezultate, to se nikada nije moglo uočiti u njegovim dnevnicima. U vezi sa njegovom strpljivošću, LXV tu njegovu osobinu izražava predivno, preko jedne parabole:

"Neka obožavatelji ne budu oslobođeni ne1Jspeha i patnje. Osnova piramide isklesana je od živih sten a, pred zalazak sunca; da li se to u zoru kralj jadao da kruna piramide još nije izvajana u dalekoj zemlji?"

Kada je reč o njegovoj tvrdokornoj upornosti i snazi volje, ista ta knjiga kroz jednu podužu parabolu kaže sledeće:

"Evo i kolibrija kaji se obrati rogatoj guji otrovnici i zatraži od nje otrov. A velika zmija Khema Svetog, kraljevska guja Ureus, odgOVOri mu i reče: Plovila sam nebom Nu-e u kolima zvanim 'milioni godina' i nigde ne sretoh nijedno biće na Sebu nalik meni. Otrov mog oštrog zuba nasleđe je moga oca i oca moga oca; i kako onda da ti ga dam? Živite stoga i ti i tvoja deca kao što smo ja i moji očevi živeli, čak stotinama miliona generacija, i može biti da će milost Svemoćnih Bogova podariti tvojoj deci kap otrova iz starine. Tada se kolibri rastuži u duhu svojemu, i prhnu među cveće, a posle toga kao da među njima ne bi nikakvog razgovora. Pa ipak, čas kasnije zmija ga napade i on uginu. Ali Ibis koji je meditirao na obali Nila, prekrasni bog, slušao je i čuo. Tada napusti on svoje Ibisovo obličje i pretvori se u zmiju, i reče, možda za stoti­nu miliona miliona generacija moje dece, oni će stići do kapi otrova iz zuba Svevišnjeg. I gle! Pre nego mesečina triput naraste, on postade zmija Ureus, i otrov iz zuba uđe u njega i u njegovo seme zauvek i za sva vremena.

284

•

o ti zmijo Apep, moj Gospode Adonai, kao najmanji delić trena je ovo pu­tovanje kroz večnost, a II Tvom vidokrugu su znamenja od prelepog belog mermera netaknutog dietom kipara. Stoga si Ti moj, i sada i zanavek, i za vjek i vjekova. Amen."

1907. godina je bila veličanstvena godina. Kroulijev misticizam je bio u punom zamahu. Premda su dnevnički zapisi za tu godinu vođeni retko, mo­žemo zaključiti da se puno puta sastajao sa Džounsom. Oni su se tada vero­vatno dogovorili da u bliskoj budućnosti zasnuju novi Red, koji bi eliminisao grube greške stare Zlatne Zore i ujedno utro put za jedan novi pristup magiji i misticizmu. Ovde ću navesti par citata iz "Liber LXI", koji predstavlja lekci­ju iz istorije. Ovaj spis nam daje ključeve za ono što se dešavalo u toj godini nadahnuća kao i u godini koja sledi:

,,22. Tako je P. po nalogu D.D.S.-a, a u skladu sa svojim tajnim znanjem i mudrošću pripremio sve, birajući samo one simbole koji su zajednički za sve sisteme, a energično odbacujući sva imena i reči za koje bi se moglo pretpostaviti da sadrže neku religioznu ili metafizičku teoriju ...

23. Zbog toga je namerno potražio utočište u maglovitosti. Ne da bi za­klonio istinu od neofita, već da bi ga upozorio da ne obraća pažnju na nebitno ...

25. Dakle, pošto je tako P., pod vođstvom D.D.S.-a, teškom mukom pri­premio sve (kao što ruka piše, dok svesni um. ne zalazeći u detalje, aplau­dira ili-izražava neslaganje sa završenim delom), stvari su se slegle u tišini, dok je zemlja stajala poorana ...

29. Takođe se uzdigao i izvesni VVVVV, visoki adept ranga majstora hrama (ili se barem toliko otkrio oslobođenim adeptima) i njegova kazi­vanja su sačuvana II Svetim Spisima.

30. To su: Liber Legis, Liber Cordis eineti Serpente. Liber Liberi vel Lapidis Lazuli i drugi, čije će ti postojanje jednog dana možda biti otkriveno. Pazi da ih ne tumačiš ni u Svetlu ni u tami. jer se samo II L.VX.-u oni mogu shvatiti.

31. D.D.S.-u, O.M.-u i još jednom poverio je zvanje Trijade, koje su oni redom preneli drugima, a ovi ponovo dalje , tako da Red lnicijata može biti savršen, od Krune pa sve do Kraljevstva, pa i iznad.

285

Alister Krouli u vreme kada je pisao svete knjige Teleme, nadahnut visokim mističnim iskustvima

Organizacija koju su Krouli i Džouns osnovali 1909. godine nazvana je A:. A: . . Sajmonds tumači skraćenicu kao naziv za Astrum Arge11ti11um, Sre­brna Zvezda. Mislim da je ovog puta on daleko bliži istini nego u većini nje­govih izvitoperenih interpretacija, koje kod običnih ljudi izazivaju strah na samu pomen Kroulijevog imena.

Koliko znam, ime trećeg reda Zlatne Zore nikada nije bilo poznato. Jedi­na moguća veza u materijalima reda koja bi mogla objasniti Kroulijev izbor naziva A:. A:. , jeste naziv jednog od Tarot aduta. Radi se o "Prvosveštenici", koja se odnosi na stazu Gimel (što znači 'kamila') na srednjem stubu kaba­!ističkog Drveta Života. Njen pun naziv jeste "Sveštenica Srebrne Zvezde" i odnosi se na višu intuiciju ili duhovnu percepciju.

Ovaj red se sastoji iz tri dela: red Srebrne Zvezde, koji je najviši i čine ga tajne vođe iz drevnih vremena. Drugi je red Ružinog Krsta i na kraju spoljaš­nji red Zlatne Zore. Svaki red povezan je sa različitim nivoom ili trijadom na kabalističkom Drvetu, isto kao i u staroj Zlatnoj Zori. "Opšte karakteristike i atribucije tih stepenova naznačene su njihovim odgovarajućim koresponden­cijama na Drvetu Života ... "

Svemu tome pridodat je novi stepen, stepen iskušenika (probationer), 0=0; neojit je sada stepen 1=10, a stepen teorikusa je izbačen. Zadaci svakog ste· pena su potpuno drugačiji od onih koje je u Zlatnoj Zori ustanovio Meters. Ceremonijalne inicijacije su izbačene. Sav naglasak je sada bio na praktičnom ličnom radu. To je u najmanju ruku imalo efekat modifikovanja ili reduko­vanja greha zvanog taština, koji se obavezno javlja kad god je stepenovanje u pitanju. Jedini način napredovanja u bilo koji određeni stepen bio je kroz ispunjenje nekog određenog zadatka, koji se pak svodio na neku prakse joge ili magike, ili pak kombinaciju oboje. Za svaki od tih stepenova, Krouli je napisao ono što je kasnije bilo poznato pod imenom službena uputstva, u kojima se detaljno, jasno i lepim stilom opisuje specifičan karakter rada koji mora da se obavi.

Stepen Iskušenika je za ovaj red bio veoma bitan. Ovde je aspirantu bilo dopušteno da izvodi koju god praksu želi, mada je bio usmeravan da upozna sva službena uputstva kao i da eksperimentiše sa svim fazama rada, istovre­meno vodeći detaljno dnevnik o svim aktivnostima u vezi sa vlastitim prak­tičnim radom. Sve to je Krouli na odgovarajući način opisao u "Liber 185", a detaljnije o tome pisao je u eseju .. Jedna Zvezda na vidiku" (One Star in Sight). U dodatku na "Liber 185" Krouli je napisao da je .. neophodno reći samo to da se aspirant sistematski i opsežno podvrgava treningu u različitim tehnikama i praksama koje čine temelj našeg Rada. Neko može postati ekspert u svim tim oblastima a da ne napravi nikakav stvaran napredak, baš kao što neko može

287

biti stručnjak za gramatiku, sintaksu i prozodiju. a da pritom ne bude u stanju da napiše nijedan jedini stih valjane poezije, mada i najveći pesnik nije sposo· ban da se izrazi bez pomoći ta tri elementa književne kompozicije."

Krouli je razvio neke zanimljive teorije baveći se zadatkom Iskušenika. Pre svega, kao što sam istakao, aspirant je bio u potpunosti prepušten vlas­titim snagama, i po svom izboru je birao određene magičke ili meditativne prakse. Istina, njemu je savetavano da se upozna sa svim praksama reda. Ali u toj prvoj godini iskušeništva, bilo je toliko mnogo posla koji je kandidat morao da uradi. Cilj svega toga je bio da se odredi prirodna sklonost aspi· ranta. Nesvesni faktori koji su uticali na izbor određenih praksi obezbeđivali su učitelju ključeve za bliže upoznavanje njegove karakterne strukture. Kada učenik pokaže sve snage ali i slabosti svog karaktera, učitelj ima priliku da mu ukaže na njihovo postojanje. i on onda može da pred uzme neophodne korake da popravi situaciju, odnosno da ukloni sopstvene nedostatke i tako zaokruži razvoj svoje ličnosti.

Drugo, Krouli je dogmatski dosledno insistirao na tome da nijedan supe­rior reda ne srne da ugrozi slobodu odnosno vlastitu domišljatost kandidata, tako što će mu sugerisati koje prakse bi trebalo ili ne bi trebalo da izvodi. Siguran sam da je on žestoko prekorevao svakoga ko bi tako činio. Jedan od nekoliko razloga zbog čega su Krouli i Kapetan Fuler (Captain Fuller) napos­letku prekinuli svoje prijateljstvo bio je taj što je ovaj poslednji. bez ovlašće· nja, davao takve sugestije izvesnom Frateru Ačadu (Frater Achad). Uveren sam da je bilo i drugih, daleko ličnijih faktora koji su doprineli ovom razlazu, ali je gore pomenuti svakako jedan od presudnih.

Treće, sistem reda kakav je uveo bio je zasnovan na onome što je na Istoku poznato pod imenom guru parampara lanac. Drugim rečima, učitelj iskušen;­ka je faktički neofit, neko ko poseduje stepen neposredno iznad njega. Zela tor je neofitov guru. Ze/ator, pak, za svog učitelja ima praktikusa. a praktikusov učitelj je filosofus, itd. Pomoću ovakve tehnike autoritet se sa najviših ešalona može vrlo brzo preneti na niže stepenove kada god je to neophodno. Lanac autoriteta tako ostaje neokrnjen od najvišeg do najnižeg stepena, tj. do naj­poniznijeg početnika na stazi. Na taj način se odgovornost za podučavanje delegira svakom pojedinačnom studentu od trenutka kada započinje svoje duhovno napredovanje. i to je takva odgovornost u okviru koje on odgovara iskljuČivo u odnosu na svog vlastitog superiora.

Takođe na taj način uČitelj će, nezavisno od toga koji je stepen, uvek biti u stanju da prenese blagodati svog ličnog iskustva studentu koji je stepen niže. Jer, ponekad je jaz između učitelja koji ima iskustvo prosvetljenja i studenta koji ga nema toliko veliki da je komunikacija između njih veoma oteLIlla, ako

288

ne i nemoguća. Pomoću sistema guru parampara lanca ovaj jaz u komuni­kaciji se mnogo lakše premošćava, s obzirom da između studenta i njegovog prvog superiora ili učitelja nema mnogo velike razlike. Ako ovaj poslednji uđe u bilo kakve probleme pedagoške prirode sa svojim podređenim, on se u svakom trenutku može obratiti vlastitom učitelju za pomoć, i tako dalje, celom dužinom lanca do vrha.

Da Krouli zaslužuje puno priznanje za osmišljavanje strukture, funkci­onisanja i ciljeva svog reda, dokazuje i njegov pozni esej "Jedna Zvezda na vidiku". Nezgoda je u

.tome što je pomenuti esej preopširan da bismo ga ovde

uvrstili, a opet, ako bismo preneli samo kratke odlomke to ne bi bilo dovolj­no da se stekne potpun uvid. Zbog toga upućujem zainteresovane čitaoce na gore pomenuti rad.

Esej je inače od najvećeg značaja za našu temu. U njemu su opisane tri osnovne strukture reda, deset hijerarhijskih stepenova i, što je od ključne važ­nosti, detaljno je naznačen praktičan rad koji se tiče svakog pojedinog ste­pena. Svrha eseja je da izloži koncepcije o najvišim ciljevima mistične staze, a sadrži i neka Kraulijeva najdublja filosofska razmatranja. Prema tome, na osnovu ovog konkretnog eseja kao i ostalih dela o kojima je dosad diskuto­vano, mogu samo još jednom istaći da ko god se izruguje Krouliju i ismejava ga (potcenjujući time njegovu istinsku vrednost) samo iznosi na videlo svoje sopstveno neznanje i slepoću.

Osim uputstava koja se tiču meditacija i magičkih praksi, te godine je na­pisana i njegova čuvena knjiga .. Liber 777", iscrpna zbirka kabalističkih tabela korespondencija, kao i prekrasna knjiga "Konx Om Pax". Te tri reči su direkt­no preuzete iz rituala neo.fita Zlatne Zore i čine deo mistične izjave: "Khabs Am Pekht. Kon.x Om Pax. Svetlost u Širenju." Time se potvrđuje želja, odnos­no nada da je i tebi, čitaoče, dato da primiš Svetlo.

Rekao bih da je zapravo to bila njegova prva OZbiljna knjiga o magi čkoj filosofiji. Ona se s jedne strane može shvatiti kao dosta iscrpan izraz njegove !ične pobune protiv Metersa i Zlatne Zore, a sa druge kao objava njegovog duhovnog postignuća. U knjizi ima svega, satire, fantastike, tanane ćudljivos­ti, okrutnog humora, prekrasne lirike, duboke i plemenite filosofije, upore­dive jedino sa najvišim uzletima mahajana budizma, kao i potvrde njegovog bliskog odnosa sa Džordžom Sesilom Džounsom.

Knjiga se sastoji iz četiri dela, i svaki je očaravajući na svoj vlastiti, pose­ban način. Svaki deo energično pobija tvrdnje izrečene kako od strane nekih fanatičnih prvoboraca Zlatne Zore tako i od strane Kroulijevih jednako fana­tičnih poštovalaca. da je Zlatna Zora u njegovom kasnijem stvaralaštvu igrala samo beznačajnu ulogu. Zapravo je "Kon.x Om Pax" Zlatna Zora od početka

289

do kraja, uz neizbežnu Kraulijevu genijalnost koja prožima svako poglavlje, i to ne kao neka neugledna srebrna nit, već pre kao jedna veličanstveno ispre­pletana mreža zlatnih niti.

Prvi deo je nazvan "Budan Svet" (The Wake World). Na prvi pogled to izgleda kao neka dražesna bajka, koja opisuje kabalističko Drvo Života i sis­tem stepenova Zlatne Zore. Čitav koncept prosvetljenja opisan je kao proces buđenja. To u potpunosti podseća na stanovište zena prema kojem je u suštini svako Buda odnosno svaki čovek ima svest Bude i jeste potpuno prosvetljen sada i ovde, mada toga nije svestan. On se zapravo nalazi u stanju sna, odnos­no u stisku iluzije. Celokupan sistem samo discipline i meditativnog treninga treba da olakša taj proces buđenja.

Ljudski ego se ovde naziva Lola .. jer ja sam Ključ Užitaka, a druga deca u mom snu zovu me Lola Maštanja". Čarobni Princ koga ona traži "jeste dečko sa tamnom kosom i veoma je privlačan; mislim da ga svako mora voleti, a ipak ga se svi plaše. Jer on gleda kroz čoveka upravo tako kao da nema odeće na sebi u Božjem Vrtu, i on je sačinio čoveka, a čovek ne može učiniti ništa izuzev u ogledalu svog uma. On se nikada ne smeje niti je srdit niti se pak smeši; jer šta god gleda, on vidi ono što je izvan toga, i tako se nikad ništa ne dogodi. Njegove usne su crvenije od bilo koje ruže koju ste ikada videli. Ja se potpuno razbudim kada poljubimo jedno drugo, i više nema sna." Ovaj Čarobni Princ nije niko drugi do v.v.v.v.v. U priči su na osnovu njegovog ličnog postignuća dati detaljni opisi svake sefire, svakog stepena i svake staze. Tako ona predstavlja lep i ujedno provokativan pokušaj bavljenja ovim tako kompleksnim predmetom.

Drugi esej pod nazivom "Ali Salabajzer ili (�·lrJeset Lažova" (Ali Sloper or the Forty Uars) uglavnom je satira o Zlatnoj Zori. Ovde se on zajedljivo šali na račun članova i učenja reda. Taj esej je apsolutno nemoguće shvatiti ili na bilo koji način razumeti ako se ne poznaje red Zlatne lore. Ostatak "Eseja o Istini" (An Essay on Truth) za svoj predmet ima metafizički di­jalog koji se vodi između Bounsa (Bones) i Boulija (Bowley) - niko drugi do Džordž Sesil Džouns i sam Krauli. Tu su na neponovljivo humorističan način opisani njegovi napori da između ostalog pripremi tabele koje će kas­nije saČinjavati 777.

"Dramatis Personae" na samom početku eseja po meni predstavlja jed­nu od najsmešnijih stvari ikada napisanih. Veći deo njegovog humora ostao je neshvaćen. uglavnom zbog toga što je suštinski ezoteričan budući da se odnosi na Zlatnu Zoru. Ako nemate nikakvo znanje o organizaciji i ne pre­poznajete imena nekih njenih članova, i ako ne razumete neke od opskurnih kabalističkih korespondencija. čitava stvar če ostati potpuno nejasna. A to

290

je veliki propust. Recimo, odlomak koji sledi u osnovi ismejava one delove Starog Zaveta koji su korišćen i u Zlatnoj Zori u određenim ritualima elemen­tainih stepenova.

VELIKI RODOLJUBIVI SPEKTAKL

Pripreme za rat - General Eloah stiže jz Edernskog Vrta - Pukovnik Ho­lium okuplja vojsku na brdu Paranu - Divljina Seira - Kašanov logor -Derviško uporište - Leteći Stub Generala Tetragramatona - Grad Meroz I.v. pusUnja u telu - Izdajnik u logoru? - Lukav potez Melkizedek Paše - Reka Kišon odnosi Moabile (u izdanju g-dina Frenka Parkera) - Naj­zad bitka - Kraljevi Edema u beznadežnom položaju - Napad sa krila Maršala Jaha -Večne planine u metežu - Ponižena Trajna brda (u izdanju g-dina Frenka Parkera) - Juriš neustrašivog Karnaima - Uzbuna Edomita - Vojvode u punom naletu - I konačno, Veliko Finale "Dizanje u vazduh Babeljovog Tornja" (u izdanju g-dina Frenka Parkera).

BOŽE SPASI KRALJA

.. Esej o Istini" koji sledi nakon ovog spektakla predstavlja dijalog koji kombinuje transcedentalnu misaonost sa humorom. Evo primera:

"Tako se dogada da neki od mladih adepata, meka srca i pomalo luckasti, što pripadaju Velikom Belom Bratstvu, oni što najčešće uklizavaju u nor­malnu svest Univerzuma, tako da su njihova čista krila umrljana muljem čulnog opažanja, razuma i tome slično, neki od tih dečaka, rekoh, zabo­ravljaju NatpiS na spoljašnjem Velu Neizrecive Arkane, te rune na kojoj je napisano 'Nema zasebnog postojanja!' zlatnim slovima na srebrnoj pod­lozi vela (kao što je unutar njega napisano 'Nema postojanja!' srebrnim slovima na zlatnom velu}."

(Boul1s se smeš;, uvidevši način kako da razori argumentaciju ovog Doku­menta.)

Ovu runu su ti dečaci zaboravili, bednici!

'Sloga, izgubljeni u nezamislivim dubinama svoje izopačenosti, oni sa­njaju loše snove, nazvane 'Drugi', 'Bližnji' i tome slično (Bližnji je istinski košmar, tako strašan da ga jedino 'brucoši' iz V.B.B. uvek sanjaju, jer on podrazumeva sablasno i stravično priviđenje zvano 'čovečanstvo') .

Ipak, u njihovim boljim 'ja' nalazi se izvesna sila čiji se izmučeni odraz naziva 'ljubavlju'. Ona prožima njihove snove i otuda oni odjednom ose-

291

te samilost prema 'Drugima' - kOjima, budući da su samo nepročišćeni delovi njihove svesti, jednostavno treba anihilacija - i daju se na posao (samo izvolite!) da bi oslobodili te 'Druge', da bi inicirali te 'bližnje', te da bi emancipovali ta 'zasebna bića�"

U ovakvoj vrsti pisanja prisustvo humora uporedo sa transcendentalnim filosofskim stavovima priziva određeno gledište koje je pokušao da objasni Hajnrih Cimer (Heinrich Zimmer), orijentalista, kada se bavio problemom pradžnaparamite u svojoj knjizi "Filosofske škole u Indiji" (Philosophies in India). On je napisao nešto što bi se moglo veoma dobro primeniti na ovaj konkretan slučaj:

"Prosvetljena bića se ponašaju na način koji može izgledati prilično šo­kantan i konfuzan bilo kom pravom misliocu, koji je, iz navike ili snažne rešenosti, odlučan u tome da čvrsto drži obe noge na zemlji. Kroz neku vrstu podrugljivog razgovora, ove Bude i Bodisatve se zabavljaju enigmat­skim iskazima o neiskazivim istinama. Oni se oduševljavaju izjavljujući svaki put da ne postoji tako nešto kao budizam. da ne postoji takva stvar kao što je prosvetljenje, nirvana, postavljajući time zamke za sve ostale i pokušavajuĆi da ih zavedu, nagoneći ih da iznose tvrdnje koje mogu (čak i izdaleka) da sadrže realnost takvih uverenja. Tada, vrlo lukavo, oni za­obilaze smisleno postavljene opasnosti i skrivene zamke, upuštajući se u veličanstveni trans - olimpijski humor; jer i naj čistiji nagoveštaj ideje o nirvani izdao bi i najmanji trag suprotnog stava, samsare, i prianjanja uz individualno postojanje."l

Mnogi takvi slični paradoksi koje nazivam koanskim a koji su prisutni u

"Knjizi laži" (lažno tako zvanoj) sadrže upravo ovu vrstu transolimpijskog humora udruženog sa transcendentalnim uvidom (pradžna) koji opovrgava koncepciju da je stvarnost odvojena od pojavnosti. Jedino buđenje iz stanja u kome naopako shvatamo iluziju omogućuje nam da ostvarimo ekstazu i spoznamo božanstvenost Onog koje je jednako i pojavnost i stvarnost. Uve­ren sam da su Kroulijevi uvidi bili daleko ispred njegovog vremena, kada je vrlo malo literature o mahajani i zenu bilo dostupno na engleskom jeziku.

Treći deo "Konx Om Pax" zove se "Sinagoga Satane" (The Sinagogue of Satan). Pre nego što razmotrim ovaj deo, pozivam svakoga ko proglašava Kroulija satanistom i poklonikom đavola da dobro prouči ovo poglavlje. U njegovim radovima ponegde provejavaju aluzije u vezi pomenutog, ili pak šaljiva priznanja o tobožnjoj naklonosti prema đavolu. No. razlog za to pr­venstveno leži II Činjenici što je on bio prkosan na sebi svojstven, neponovljiv

292

način. On je tako pokušavao da šokira deo svoje čitalačke publike ili je pak zbijao šale na račun nekog. namerno želeći da bude podrugljiv. A na kraju je, zapravo, prihvatio gledište Blavacke. prema kojem je Lucifer uistinu 'Lučo­noša' - umesto duboke potrebe da dokazuje da Bog, prema opisu Plimutske Braće iz njegovih dečačkih dana - budući odgovoran za sve grehe Plimutske Braće · mnogo više voli Đavola.

U stvari, on je to svoje gledište izvanredno razjasnio kada je raspravljao o tome šta se opaža u takozvanoj astralnoj viziji, odnosno u putovanju u du­hovnoj viziji, kako se to naziva u učenju Zlatne Zore. U .. Magici" on piše o tome sledeće:

"Na viših nivoima, raznovrsnost oblika. usled proređenosti duhovne at­mosfere, počinje da se gubi. Tako se astralna vizij a .. Izide" potpuno razli­kuje od vizije "Kali". Prva je vizija Materinstva i Mudrosti, neizrecivo is­krena, jasna i puna ljubavi; druga je vizija Ubistva i ludosti, krvoločnosti, požude i okrutnosti. Jedina veza između njih je simbol Žene. Ali onaj ko primeni samadi na Kali dobija potpuno isto Prosvetljenje kao da je bila Izida; jer u oba slučaja on postiže istovetnost sa Kvintesencijom Ideje o Ženi, nesputane kvalitetima koje su joj pridavali i u koju su je prerušavali stanovnici Nila odnosno Ganga.

Otuda, u nižim stepenima inicijacije, astralno iskustvo dovodi do jačanja razlika; kao kada Sveti Jovan pravi razliku između Kurve Babaion i Že­ne odevene Suncem, između Jagnjeta koje je zaklano i Zveri 666 čija je smrtna rana isceljena; ali ne shvatajući da je Satana, Stara Zmija, koja prebiva u Bezdanu, Jezeru Vatre i Sumpora, Otac-Sunce, vibracija Života, Gospod Beskrajnog Svemira koji plamti Njegovom Proždirućom Energi­jom, a da je on takođe i ono ustoličeno Svetlo čiji Duh preplavljuje čitav Grad Dragulja.'"

U jednom od dela svamija Vivekanande postoji jedna prekrasna anegdota o njegovom učitelju, šri Ramakrišni, koji je bio optužen da je lud. Daleko od pomisli da se brani protiv tako niske klevete, on je to prihvatio, dodavši pritom: "Naravno da sam lud. Ali isto tako si i ti lud! I svi ostali! Jedina razlika među nama je to što sam ja lud za Bogom. To je jedino što mene zanima. A vi ste ludi za novcem, seksom, posedovanjima, prestižom itd. Moje ludilo je božansko lu­dilo. A kakvo je vaše? I šta uistinu mislite, koje od ta dva ludila je bolje?"

Krou1i je zaista bio opijen Bogom. Svi radovi koje sam uvrstio u .. Najbolje od Kraulija" kao i oni koje sam navodio u ovoj biografskoj studiji ukaZUJU upravo na tu činjeniCU. Sve njegove vežbe joge i magike, službena uputstva koja je pisao sa namerom da samoinicijativno reformiše Zlatnu Zoru, te bo-

293

žanska opijenost kojom odišu "Liber LXV" i "Liber VII" i dosta pesama koje sam navodio tu i tamo, govore u prilog tome. Kada se sve to pažljivo prouči na kraju se nameće samo jedan zaključak - da je on uistinu bio Bogo-opijen.

Ako bi Sajmonds, Maniks (Mannix) i drugi kritičari tražili od mene da uzmem u obzir i njegovu zavisnost od droga, neodgovornost, oČiglednu zlou­potrebu žena koje su ga redom napuštale, umesto odgovora ponudio bih im onu predivnu priču iz knjige Madam Aleksandre Dejvid Nil o Tibetu:

"Neko bi možda pomislio da je on (Cang Jang Gjatso) iniciran u izvesne metode koji dozvoljavajU - ili čak možda ohrabruju - nešto što je u suš­tini razvratništvo. To bi se zaista moglo ustvrditi U slučaju svakog drugog čoveka izuzev 'iniciranog'. O tom posebnom vidu treninga bilo bi veoma teško govoriti bez upuštanja u stručnu medicinsku raspravu.

Ono što nekog može navesti da nasluti da je Cang Jang Gjatso bio adept u ovim praksama jeste, između ostalih naznaka, jedna očito fantastična pri­ča, čija simbolika je savršeno jasna svakom ko je upoznat sa pomenutim sistemom treninga. Evo te priče: ' Jednom prilikom Cang Jang Gjatso se zadesio na gornjoj terasi svoje pa­late u Potali, u pratnji onih koji su bili zapanjeni njegovim razuzdanim

• • ponasanjem. 'Da, ja imam ljubavnice: rekao je u odgovoru na njihova prebacivanja, 'a i vi koji me okrivljujete takođe ih imate, ali da li mislite da je posedovati ženu za vas isto što i za mene?' Potom se primače ivici terase i prosu vodu preko ograde. Tečnost pade sve do podnožja palate a zatim se 'pope' ponovo do gornje terase i vrati velikom lami, potpuno istim putem.

Veliki lama se tada obrati okupljenima oko sebe:

'Sada učinite i vi isto: reče, 'pa ako ne možete, onda shvatite da su maji odnosi sa ženama sasvim drugačiji od vaših."'3

Tek kada Kroulijevi kritičari budu u stanju da i sami napišu isto toliko svetih spisa i pruže opise prosvetljavajućih iskustava kakve nalazimo II njego­vim dnevnicima, biću voljan da razmotrim njihove kritike i pridam im neki značaj. U međuvremenu, takvim kritičarima mogu samo da izrazim svoje saučešće i tim povodom navodim odlomak iz rada Kapetana Fulera objavlje­nom u "Ekvinoksu IV".

"Slično tako kaže i jogi: stigao sam u stanje nadsvesti (samadi) a ti, pri­jatelju moj, nisi samo sIep, gluv i glup, već si pride i pasji sin. Totalno si

294

uronjen u mrak (tamas); dete si neznanja (avidja) i izdanak iluzije (maja); isto tako lud, mahnit i idiot kao i oni nesrećnici koje zak1jučavaš u svojim ludnicama da bi sebi dokazao, kao što je neko od tvojih 'ja' ispravno pri­metila, da ti nisi načisto pomahnitao. Jer ti smatraš'ne samo da je jedna stvar, koju vređaš nazivajući je Bogom. već sve što uopšte postoji stvarno; a sve što i najmanje miriše na stvarnost ti proglašavaš iluzijom."

Čitali Kroulijev esej "Sinagoga Satane" znači postati svestan koncepcije Zlatne Zore o duhovnoj dijalektici, kako sam to nazvao. kao sredstva pomoću kojeg se mogu izraziti kompleksnosti filosofije koju je on razvio tih nekoliko godina nakon što je prošao svoju prvu inicijaciju u redu.

On ovde govori o parovima suprotnosti u moralnom i intelektualnom ži­votu i o kontradikcijama, zajedno sa društvenim bolestima. možda naivnim u društvenom i političkom smislu, ali svakako vrednim razmatranja u širem filosofskom i duhovnom smislu.

Tako. da bih to ilustrovao. citiraću ovde sledeći odlomak koji sam u zbirci "Najbolje od Kroulija" nazvao "Manifestacija jednostavnosti". jer više od bilo čega drugog što mi je poznato on izražava upravo stavove koje je Krouli za­stupao tih dana.

"Zakoni fizičkog sveta identični su zakonima moralne i intelektualne sfe­re. Prostitutki bih preporučio trening pomoću koga će moći da razume svetost seksa. Čednost je sastavni deo tog programa, i nadam se da ću je jednog dana videti kao srećnu suprugu i majku. Jednako tako, za prividno čednu ženu prepi saću trening koji obuhvata shvatanje svetosti seksa. Raz­vratnost čini deo tog treninga i nadam se da ću je videti jednog dana kao srećnu suprugu i majku.

Za bogomoljca preporučujem školu Tomasa Henrija Hakslija; za never­nike praktično proučavanje ceremonijalne magike. A onda, kada bogomo­ljac stekne znanje a nevernik veru, svako može bez predrasuda slediti svo­ju prirodnu sklonost; jer se više neće zaletati u prethodne krajnosti...

Bio sam lažno optužen uvredama koje su uobičajeno poznate kao vrline. Zaista. mrzeo sam ih, ali u istoj meri u kojoj sam mrzeo i ono što je uobi­čajeno poznato kao poroci.

Prema tome. onome ko je samo malo neuravnotežen treba manje poprav­ki nego onome ko je opsednut predrasudama. Ima ljudi koji prave fetiš od čistoće; takvi treba da rade u proizvodnji kako bi naučili da je nečistoća znak časnog zalaganja. Postoje i takvi čiji je život uništen zbog straha od infekcije; oni vide bakterije najsmrtonosnijih vrsta II svemu osim u čistim

295 •

rastvorima ugljenične kiseline i živinog hlorida s kojima se histerično bo­re protiv nevidljivih neprijatelja; takve bih poslao na bazar u Delhiju, gde bi možda naučili da, nakon svega, prljavština ne čini veliku razliku.

Postoje spori ljudi kojima je potrebno nekoliko meseci iskustva gužve II . štalama za stoku; ima poslovnih ljudi koji su u žurbi, i koji bi trebalo da

putuju II centralnu Aziju da nauče veštinu smirenosti. Toliko o ravnoteži, a svaki član tvoje vladajuće klase morao bi se pod­vrći tom treningu svakog meseca i svake godine, svakako pod stručnim nadzorom. Ali, šta onda sa Velikim Taom? Jednog meseca svake godine svaki od tih ljUdi će očajnički težiti za Kamenom Mudrosti. Pomoću usamljenosti i posta za društvene i rasipnike, pomoću pijanstva i razvrata za krute i oz­biljne, pomoću bičevanja za one koji se boje fizičkog bola. pomoću mi­rovanja za nervozne, pomoću teškog rada za lenje, pomoću borbi bikova za čovekoljupce, pomoću brige za malu decu za one koji su bezosećajni, pomoću rituala za racionalne, i pomoću filosofije za lakoverne, ti ljudi će, iako sada još uvek neuravnoteženi, težiti tome da postignu sjedinjenje sa velikim Taom. Ali onima čiji je intelekt očišćen i kontrolisan, onima koji imaju zdrava tela, i čija osećanja u trenutku mogu postati intenzivna ali kontrolisana, biće dopušteno da izaberu svoj vlastiti put ka Jednom Cilju, odnosno da postignu jedinstvo sa tim velikim Taom koji je daleko iznad antiteze Janga i Jina."

Većina ljudi bi se samo na osnovu naslova eseja uzdržala od daljeg čitanja. "Sinagoga Satane"? Čemu razbijali glavu zbog toga? Ja smatram da je on još uvek bio donekle naivan ako se nadao da će čitaoci uložiti vreme i trud kako bi istražili da li je on zaista bio đavolopoklonik ili se samo šalio.

Zaista, u ovom našem ludom svetu nema toliko ni vremena ni energije da bi se posvetili takvim stvarima. Krouli je bio naivan i zbog toga što nije shvatao da je svet pun bolesnih, pokvarenih ljudi, onih koje je Vilhelm Rajh zvao obo­leH od kuge, emocionalne kuge. Ta takozvana kuga je mešavina paranaičnih i psihopatskih tendencija, koje leže u korenu sumnji, ljubomora i čiste mržnje, i na nesvesnom nivou angažuju takve oblike psihodinamike poput repreSije, projekcije i stvaranja masovnih reakcija. To je bolest masovnih pokreta, koja proizvodi ogorčen otpor svakom napretku i boljitku koji idu u prilog razvoju čovečanstva. Kada se radi o pojedinačnim slučajevima, Frojd to naziva opiran­jem; tamo gde je u pitanju masa ljudi, Rajh to naziva kugom. Upravo tu bolest Krouli nije uzimao II razmatranje, sve dok nije bilo previše kasno.

296

Drugim rečima, kako god smešan bio, naslov .. Sinagoga Satane" samo mu je naudio. Bez obzira na to koliko je zapravo bio ozbiljan u pokušaju da pred­stavi svoje poglede o moralnim rešenjima za društvene i političke probleme, time je sam sebe stavio II neugodan položaj, tražeći nevolju. Takvim naslo­vom on je prkosio moralu i predrasudama vlastite kulture - i naravno da je dobio udarac!

U nekim drugim prilikama, pominjao je da je činio krvne žrtve. U redu, siguran sam da je katkad on to i činio, kao prilikom pustinjske avanture u Sahari sa Viktorom Nojburgom, krajem 1909. godine. Zbog jednog naročitog magijskog cilja materijalizacije koristio je krv od goluba; to je prihvaćeno kao činjenica, neuslavljena bilo kakvom simbolikom ili humorom.

Ali kada on u svojoj "Magici" piše da je samo u jednoj godini izveo krvnu žrtvu oko sto pedeset puta, sam stil pisanja bi običnom čitaocu trebalo da ukaže na to da ne uzima stvari zdravo za gotovo. On je zapravo jezikom ale­gorije hteo da kaže kako je te godine imao sto pedeset puta seksualni odnos, što se jasno može videti u njegovom dnevniku iz tog perioda. Kada još uz to kaže da bi žrtva trebalo da bude muškog pola, čista i najviše inteligencije, to bi trebalo shvatiti kao aluziju na određene sekso-magijske formule.

U komentaru na .. Knjigu Zakona" on piše sledeće:

.. Uveren sam da svako punjenje tog talismana nepogrešivo stvara decu, na ovom ili nekom drugom planu ovog našeg kosmosa, čija tvar se tako razlikuje po vrsti. Tako dobijena dete mora deliti prirodu svoga oca; nje­gov karakter će, pak, delimično biti determinisan okruženjem u kojem se manifestovalo. u kome živi i u kome konačno prelazi II ono što zovemo smrt, a delimično najsuštastvenijom voljom svog oca. možda do izvesnog stepena modifikovanom njegovom svesnom voljom, u vreme njegovog oslobađanja."

Stoga. upravo kao što je otac - čije ime je Alister Krouli - po svojoj vlas­titoj proceni bio čist i visoko intelige.ntan, isto tako i lav-zmija (njegov naziv za spermatozoide), magički sin ili talisman. koji mora biti napunjen magič­kim putem. deli prirodu svog oca. Postoji toliko mnogo naznaka i unakrsnih naznaka u njegovim delima koja upućuju na njegova životna opredeljenja da, ako neko posle svega i dalje ozbiljno veruje da je on u toku jedne godine žrtvovao 150 dečaka. tu ne mogu više ništa da promenim.

Istina je da je on zapravo bio prilično osetljiv. uprkos svom mllžjačkom nagonu za avanturama po čitavom svetu. uprkos svim SVOjim pohodima II lov i verbalnoj glorifikaciji ubijanja. Cak i da je svedočenje Beti Lavdej (Loveday) II vezi sa pokušajem žrtvovanja crne mačke u Cefalu bilo potpuno istinito

297

(u šta veoma sumnjam), treba biti načisto sa tim da on zaista nije bio tip čoveka koji bi činio idiotske stvari, štaviše bio je krajnje neprikladna osoba za tako nešto. Konačno, ni njena priča ne zvuči istinito. On je upravo u taj prilici zaista pokazao da je nesposoban za takve stvari, strašno se ušeprtljao i lo zbog jedne očigledne činjenice - nije bio vičan presecanju vratova sitnih životinja. Ako je tako, razlog zbog čega je on tome ipak pribegao u manastiru Čefalu mora biti nešto drugo. Ne mogu reći da znam sve odgovore, ali ni to da uvažavam takvu vrstu ponašanja.

Bilo kako bilo, vratimo se "Sinagogi Satane". Njegov obešenjački humor izbija u svakom od njegovih dijalektičkih pokušaja da ponudi odgovore na neke od najtvrdokornijih problema koji su dugo okupirali čovečanstvo. Tu se jasno vidi da on uvek teži tome da nekako zaobiđe preteranu ozbiljnost prob­lema i njihovo rešenje. Staviše, on često pleni SVOjim humorom. Uvek kada čitam "Konx Om Pax" i " Knjigu lažt, razmišljajući o njegovom sočnom a opet ezoteričnom humoru, često uhvatim sebe kako razmišljam o meditativ­nim sistemima zen majstora i širokom spektru njihovih tumačenja od strane savremenih autora. Neki odbacuju zen kao čist idiotizam i besmislicu; drugi su pak filosofski nastrojeni, u težnji da opišu ili objasne način na koji zen majstori direktno ukazuju na istinu. No, postoji i središnja tačka između ove dve krajnosti, koj a objedinjuje oba stava, i sasvim je jasno da je to ono mesto koje pripada Krouliju i njegovom transcendentalnom humoru.

Povremeno pomislim da i tradicionalnom zen majstoru, kada je preopte­rećen zahtevima svakodnevne prakse, ponekad strašno dozlogrdi stalan pri­liv posetilaca ili učenika koji su došli da ga vide, tražeći od njega poneku reč mudrosti. Uveren sam da je on većim delom vremena spokojan i miran, da poštuje njihovu iskrenost i ciljeve zbog kojih su došli. Ali, isto tako sam sigu­ran da postoje prilike kada je on, bez obzira na svoju potpunu poistovećenost sa transcendentalnom mudrošću, jako ozlojeđeno

Sasvim je moguće da postoje situacije kada majstor dobije želju da se izde­re, ili pak da učini nešto apsurdno, da šutne nekog od tih mladih monaha u zadnjicu iz čistog besa ili dosade, ako ništa drugo. Ako neki od monaha upita ozbiljnim tonom "Sta je suština uma koji je istinski čist", potpuno je logično da će on (mudro trepnuvši okom) reći neku besmislicu, odvaliti prost ačku psovku, ili pak udariti Sirotog monaha štapom po glavi.

Takođe je moguće i to da, ukoliko je učenik prethodno bio pripremljen. bilo dugotrajnim treningom. meditacijom. ili samim SVOjim načinom života, takav idiotski odgovor ili oštar udarac po obrijanoj glavi. izazove onaj neop­hodni šok dovoljan da uzdrma njegove psihološke odbrambene menahizme i dovede do prosvetljenja. Ne smerno ispustiti iz vida činjenicu da je motiv ili

298

namera majstora mogla biti prilično prozaičnog karaktera. U tom času, nje­mu je prosto došlo svega preko glave, ili je možda bio ljut ili pak razdražen. Možda je to bio jedan od onih naročitih dana! To je bilo to! Da je neki drugi glupi učenik postavio neko drugo glupo pitanje, hm ... !

Poverujmo tim mudrim ljudima koji su imali jedan poseban smisao za humor. Oni nisu bili sve vreme ozbiljni. Verovatno su i oni povremeno bili skloni napadima urnebesnog smeha. Taj smeh je j samom učeniku prilično koristio. Očigledno da je spontano ponašanje i majstoru prilično godilo. I jedan i drugi su se nakon takvih Situacija verovatno valjali od smeha.

U toku dugotrajnog psihoanalitičkog procesa, u izvesnim trenucima i smi­sao za humor analitičara zna da pritekne u pomoć. On može da, na primer, započne nekakvo apsurdno twnačenje sna, što će razwnljivo šokirati i razdra­žiti paCijenta, ali isto tako može imati i efekat koana i tako pacijentu obezbediti neke istinske uvide. Uz to, može poslužiti kao spontani ventil za pražnjenje nečega što je možda tištalo analiličara u vezi sa datom situacijom.

Ponekad na ovaj način razmišljam i kada razmatram živote nekih velikih svetaca hrišćanstva - poput Svetog Jovana Krstitelja ili Svete Tereze Aviljske. Možda mi to više pada na pamet kada je reč o Svetoj Terezi nego o mršavom, koštunjavom Svetom Jovanu. S vremena na vreme, oni su imali obavezu da ispovedaju monahe koji su živeli u osami. Siguran sam da su veći deo vre­mena oni obavljali svoje dužnosti svesno i efikasno. No, nezavisno od njiho­vih mističnih iskustava i visoke službe koju su obavljali u crkvi, kao ljudska bića oni su povremeno zapadali u loše raspoloženje. Možda zbog nesanice od prethodne noći koja ih je namučila? Ili kašlja koji je povređivao njihove bronhije i sinuse? Koliko je hronični arlritis uznemiravao Svetu Terezu? Da li je moguće da je, prilikom ispovedanja neke mlade, nemirne žene iz svog reda, neki put situaciju videla nejasno?

Sve ovo je, razume se, čisto spekulisanje. Ipak, siguran sam da su ti ljUdi bili ljudska bića, premda svakako u najvećoj mogućoj meri celovita ljudska bića. Ali, i oni su se mogli osećati loše pod određenim okolnostima. Možda su oni uglavnom uspevali da zadrže takva osećanja za sebe, mada slutimo da je povre­meno artristična Sveta Tereza zaista mogla biti strašno uzrujana. Ni za čas ne bih posumnjao u tako nešto. Uzrujavanje i svetost često idu zajedno!

To je bio slučaj i sa Kroulijem. Uveren sam da je to jedan od osnovnih razloga što je bio takav obešenjak. On je bio obešenjak sa živim smislom za humor koji je prosto vrcao kad god bi se našao u nekoj apsurdnoj situaciji. I u tome se uopšte nije obuzdavao. Eseji koji čine ,.Konx Om Pax" predstav-, ljaju zaista trajna svedočanstva nj egovog briljantnog humora. U to nema nikakve sumnje!

299

Ipak - postoji paradoksalno pitanje na sve ovo. koje je on sam postavio u .. Hagaijevim zavijanjima" (Haggai-Howlings) u .. Knjizi Laži":

.. Zverka sam ja. hijena jedna koja gladuje i zavija. Ljudi misle da je to smeh - ha! ha! ha!

Ne postaji ništa pod ovim nebeskim svodom. pokretno ili nepokretno. na čemu ja ne mogu zapisati simbole tajne moje duše.

Da, iako sam pomoću užeta silazio II najveće Pećine i Svodove Večnosti, nema reči koja može izraziti čak ni prvi šapat Inicijatora II moje uvo: da. ja se ne užasavam rođenja. urlika i jadikovki Noći!

Agonija! Agonija! Svetlost u meni praizvodi velove; glas u meni - za­nemelost.

Bože! U kakvoj prizmi može bilo koji čovek raščlaniti moju Svetlost?

Besmrtni su adepti; a ipak oni umiru - Oni umiru od neizrecivog SRA­MA; Oni umiru kao što Bogovi umiru, radi TUGE.

Želiš li Ti da izdržiš do Kraja. O Brate Perdurabo. O Lampo u Bezdanu? Ti imaš Ključni Kamen Kraljevskog Svoda; pa ipak šegrti. umesto da prave cigle, stavljaju slamu II svoju kosu umišljajući da su Isus Hrist!

O uzvišene li tragedije i komedije VELIKOG DELA!"

A evo još jednog poglavlja iz iste knjige. nazvanog .. Ljuštenje luka" (Onion Pee/ings):

"Univerzum je Praktična Sala Sveopšteg na Račun Pojedinačnog. reče Fra­ter Perdurabo, i nasrneja se.

Ali njegovi najbliži učenici zaplakaše. videvši II tome Univerzalnu Patnju.

Oni do njih se nasmejaše. videvši u tome Univerzalnu Salu.

Ispod njih izvesni učenici zaplakaše.

Tada se izvesni nasmejaše.

Sledeći zatim zaplakaše.

Sledeći se zatim nasmejaše.

Zatim drugi zaplakale.

Zatim se drugi nasmejaše.

Konačno dođoše oni koji su plakali jer nisu mogli razumeti Šalu. i oni koji su se smejali da se ne bi pomislilo kako ne razumeju šalu. računajući da je najsigurnije postupati kao Frater Perduraba.

300

Ali mada se Frater Perduraba otvoreno smejao. On je istovremeno potaj­no plakao; a II sebi se On nije ni smejao ni plakao.

Niti je On mislio ono što je On rekao."

NAPOMENE

1. Heinrich Zimmer. op. cit., str. 483.

2. Majstor Terion, op.cit., str.250.

3. A. David-Neel: Initiations and Initiates in Tiber, Rider & Co., London, 1931, str. 141.

301

U SEVERNA AFRIKA

Iskustvo inicijacije koje se odigralo krajem 1909. godine na afričkom kon­tinentu, gde je Krouli bio II društvu sa Viktorom Nojburgom, izuzetno je

teško opisati. Možda je to razlog što Sajmonds čitavu tu epizodu ismeva II jed­nom nevelikom poglavlju (pod brojem deset) svoje knjige .. Velika Zver': koje nosi naslov "Ogled Brata Perdu raba", Možda je to takođe razlog što je inače simpatični Kernel toliko mnogo činjenica II vezi ovoga ispreturao. Nijedan od njih oČilo nije bio na visini zadatka niti je uspeo da shvati šta se uistinu tamo događalo. I sam se osećam nedovoljno sposobnim da se uhvatim II koštac sa tim izuzetnim podvigom. a mOji uvidi dati II "Viziji i Glasu" (The Vision and the Voice). tom gigantskom serijalu apokaliptičkih vizija. još uvek su tek fragmentarnog karaktera.

U svom izvornom obliku Kraulijev red A :. A :. funkcionisao je po mo­delu ustanovljenom otprilike u vreme ovog severnoafričkog iskustva. U to vreme red je okupljao mali broj aspiranata, tek šačicu njih. koji su se zakleli da će ostvariti Veliko Delo. sledeći različite prakse joge i magike zapisane u službenim uputstvima reda. Jedan od tih iskušenika bio je i mladić po imenu Viktor Nojburg, koji je upravo diplomirao na Kembridžu. Bio je to mladi čovek jakog senzibiliteta, i po Keme1ovom mišljenju odličan pesnik. Nakon čitanja Nojburgove pesme "Rosa Ignota", mogu i sam to da potvrdim. U pes­mi se svakako uočava Kroulijev uticaj, no uprkos magičnom dodiru njegovog mentora pesma je i dalje dovoljno originalna i veoma dobra. Nojburg je bio jevrejskog roda, poreklom iz ugledne i imućne porodice intelektualaca. Nisu mi poznati najskriveniji motivi zbog kojih se otisnuo na stazu Istine. Ali on je našao svoj put uz Kroulija, sa kojim je doživeo sve uspone i padove. Kernel,

302

koji je takođe poznavao Nojburga i ima dosta toga zanimljivog da nam kaže o njemu, dao je na jednom mestu slikovit opis njegove ličnosti:

.. Nojburgov izgled bio je svakako veliko iznenađenje za mene", tvrdi Ke­rnel povodom njihovog prvog susreta u Londonu, 1930. godine, nakon za­jedničke prepiske koja je trajala izvesno vreme. "Mislio sam da je portret u drvorezu, koji je sam uradio za naslovnu stranu svoje knjige .. Lakrdijašen­je" (Larkspur) čista mašta; no figura je veran prikaz stvarnog, dok je glava, razume se, samo karikatura. Nojburg je bio omanji rastom, razbarušen i nalik na gnoma. Verujem da je on bio jedan od onih vilinskih ljudi zatvo­renih u ljudskom telu, o kojima je pisao Moris Hjulit (Maurice Hewlett) u svojoj čudesnoj knjizi .. Predanje o Prozerpini" (Lore of Proserpine). Nje­gova glava j lice behu snažni i impresivni, sa jako izraženim jevrejskim crtama; njegov genije nesumnjiv ...

Kapetan Fuler je upoznao Nojburga sa Kroulijem. Nojburg je tada bio u Trinitiju. u Kembridžu. na korak do počasne titule stručnjaka za srednjo­vekovni i savremeni jezik.. On je takođe bio briljantan klasični naučnik . . Utisak koji je načinio na Krou1ija prilikom prvog njihovog upoznavanja bio je vrlo neobičan. Arogantan i tada već visoko sofisticiranog držanja, Krouli je Nojburga video kao naivnog, neiskusnog mladića, nevinog i nesvesnog njegovog (tj. Kroulijevog) poznavanja suštine dobra i zla, kojim se razme­tao. U isti mah on je prepoznao, pomoću svog dara intuicije na koji je bio toliko ponosan. a koji je neretko znao i da omane, da je dečko posedovao genijalnost, i to dvostruku genijalnost - za poeziju i za magiku. "

Kernel zatim opisuje kako se Nojburg, nakon što je završio na Kembridžu, zaputio sa Kroulijem u Pariz, gde ga je ovaj namerno navodio na blud, pri čemu su se njegovi najsvetliji snovi raspršili, najviŠi ideali izgubili. a on sam bio lišen svakog osećanja prave sreće ili samopoštovanja do kraja života. Sve to zahvaljujući Krouliju "koji je, uz pomoć svoje nenadmašne sposobnosti za mudrolije (jedno od njegovih najjaČih oružja), uveravao i sebe i druge da je činio to za Nojburgovo dobro. tj. da je takvim kvarenjem zapravo snažio nje­govu dušu. Prema mojim saznanjima to je bila jedna od najgorih aktivnosti u čitavom Kroulijevom životu."

Kernelovo pisanje me nagoni na pomisao da je on zapravo bio jedan umišljeni i prepun taštine čovek, moralista viktorijanskog tipa, sveznajući snob koji donosi presudu i kada nije u stanju da uoči prave uzročne Činjenice. Ne želim da dovodim u pitanje ni sve Keme10ve tvrdnje niti bilo koju od njih posebno. Ipak. ono što je sasvim OČigledno jeste činjenica da je za svaki, pa i za homoseksualni odnos, potrebno dvoje.

303

"Kako ili zašto je Nojburg izdržao uz Kroulija za mene je misterija; ali Nojburgova hrabrost nije bila u skladu sa njegovim genijem. a ni njegova fizička niti pak moralna snaga ne mogu se porediti sa njegovom intelektual­nom snagom."

Nojburg je izdržao u odnosu sa Krou1i;em prosto zato što mu je Krouli bio potreban. To je jedini razlog. I to nema nikakve veze ni sa hrabrošću ni sa kukavičlukom. U simbiotskom odnosu, jedan od partnera nešto daje a dru­gi uzima. Ovaj odnos nikada nije statičan; on je uvek recipročan. Mazohisti je potreban sadista, a sadisti mazohista. Nesvesni emocionalni faktori, kakvi god uistinu bili, primoravali su Nojburga da istraje u tom odnosu. Time ne želim da ga na bilo koji način okrivirn. Ja lično mogu samo iskreno da kažem - sve uz Milost Božju! Malo je onih među nama koji se zaista mogu pohva­liti poznavanjem svoje unutrašnjosti. Da bismo postali svesni čudovišta koja čuče u nama - bilo da su to demoni ili bogovi, ponekad nam je potrebno neko potresno iskustvo.

Verujem da je Nojburgov kontakt sa Kroulijem bio potresan, i zbog toga duboko saosećam s njim. I sam znam kako je izgledalo biti u atmosferi tog čoveka. Ali u ovom slučaju krivica se ne može u celosti svaliti na Kroulija. Nojburg nije mogao da se otme uticaju Kroulijeve magneti čne ličnosti pa je tako morao da se nađe u ulozi popustljivijeg partnera, bilo to u seksualnom. društvenom ili pak duhovnom smislu.

Mnoštvo "činjenica" korišćenih u Kernelovoj knjizi je pogrešno. Krou­lijeve pripreme za Enohijansk.i sistem započele su deset godina ranije. 1899. godine, budući da je to zapravo bio deo programa Zlatne Zore, koji je od­govarao stepenu adeptusa Minom. Postoje dokumenti koji detaljno opisuju enohijanske table, atribucije Kabale i Tarota za svaki kvadrat tabli, kao i kom­pleksne metode pomoću kojih je razrađena svaka pojednačna atribucija. Ta­ble su navedene, ali ništa više od toga, II svakom od rituala stepena. Osetljiviji student je mogao da vidi takve table na zidu dok je bio u hramu. Krauli je te table proučavao intenzivno sa Alenom Benetom, barem intelektualno. što je bio sastavni deo programa za stepen Adeptusa Minora. Tako je on stekao solidno razumevanje principa enohijanske šeme mnogo pre nego što je otišao za Meksiko.

U prethodnom poglavlju je već opisano kako je on za vreme svog bora­vka u Meksiku, 1900. godine, pokušavao da dobije seriju vizija baziranih na enohijanskim formulama, ali je u tom svom prvom poduhvatu bio osujećen, iz ovog ili onog razloga. Prema njegovom sopstvenom tumačenju, u to vreme on još nije bio stekao neophodan stepen magičke zrelosti ili duhovnog rasta da bi mogao da prodre do tako visokih nivoa svesti. koje predstavljaju tride-

304

set etira. Pošto je tu dobio samo par vizija, prilično opskurnog i protivrečnog karaktera, bacio se na neke druge aktivnosti. S vremena na vreme je u nekim drugim ceremonijama koristio enohijanske formule, ali nije pokušavao da dovrši projekat istraživanja trideset etira sve dok, te 1909. godine, nije otišao u Alžir zajedno sa Viktorom. Ali. sam enohijanski sistem je već dugo bio sa­stavni deo njegovog magičkog rada.

Zlatna Zora je ostavila neizbrisive tragove na njegovu poeziju. Veliki broj tih pesama. koje se sasvim otvoreno bave rnagičkim temama, na­pisane su tokom njegovog druženja sa Alenom. Njih dvojica uvrstila su segmente nekih enohijanskih priziva ili invokacija u pesme. Tako se, re­cimo, jedna od njih može naći u .. Hramu Svetog Duha" (The Temple of the Holy Ghost) u prvom tomu "Sabranih dela"; nazvana je "Atanor" (The Athanor) . .. Invokacija" (Invocation) iz drugog toma, na koju sam se već nekoliko puta ranije pozivao, sadrži nekoliko redaka na enohijanskom jeziku. Neposredno pre nje, II knjizi pod imenom "Proročišta" (Oracles) nalazi se još jedna pesma, "Priziv Silfa" (Call of the Sylph,). Sledi izvod iz prevoda na arhaičnom engleskom koji je sačinio dr Džon Di (John Dee) sa izvornog enohijanskog:

Vidi, to sam ja; krug na čijim rukama Dvanaestostruka Kraljevstvo mog Božestva stoji. Sest je moćnih sedišta Životnog daha, Ostalo su oštri srpovi ili rogovi smrti, Koji jesu i nisu, u zavisnosti od moje vlastite moći. Spavaju li? Ustaće u čas koji ja zakažem. Učiniću vas upraviteljima u iskonskom danu. I ustoličiti na mome nebeskom putu. Dao sam vam moć nad menama vremena Tako da sve vaše posude do moje krune mogu dospeti. Iz svih uglova pećina vaše tvrđave Možete me prizivati. a vaše mudre konklave buktaće plamenovima rasta, života i rođenja, Biće to neprekidno izlivanje rose na žednu zemljU. Stoga vi, što sazdani ste od Pravde i Istine, Gromoglasni Bogovi Tuge, U veličanstveno Njegovo Ime, ime Gospoda vašeg, kažem vam, uzdignite se! Vidi! Njegove milosti romore na nebesima. Njegovo ime do kraja svemoćno plamti u nama. S Njim mi kličemo: Pokreni se, reci i siđi! Prikaži nam se; lIzdigni se! Zbog čega?

305

Jer mi smo Mudrost najuzvišenijeg Boga!

Ovaj prikaz jednog od priziva napisan je mnogo pre afričke ekspedi­cije, možda između 1901. i 1902. godine. Time je sasvim jasno opovrgnuto tvrđenje da je on navodno počeo sa proučavanjem enohijanskog sistema tek u Severnoj Africi. U vreme kada je tamo doputovao u društvu sa Nojburgom. on je već bio stari majstor igre.

"Istorijat knjige", piše Kernel o dokumentu Merika Kazaubona (Meric ea­saubon) pod naslovom 'Istiniti i verni prikaz onoga što se događalo tokom mnogo godina između dr Džona Dija i izvesnih duhova, itd: (A True and Faithful Relation of What passed for many Years Between Dr. Jahti Dee and Some Spirits, etc.), "i njenih autora je čudesan. a u svetlu uticaja njenih objava na Kraulija, neobično zanimljiv. Ne samo Kroulijeva magika, već i celokupna njegova filosofija, od tog trenutka postaje obojena i u najvećoj mogućoj meri transformisana enohijanskim učenjem."

Ova tvrdnja je opet samo delimično istinita. Neistinita je u tom smislu što Kernel i ostali biografi nalik njemu nisu uspeli da shvate da je sistem Džona Dija i Edvarda Kelija (Edward Kelly) bio inkorporisan u sistem Zlatne Zore pod uticajem Metersa, odnosno onoga ko je nadahnuo Metersa da napiše izvorne dokumente reda. Svako kome nije blizak sistem Zlatne Zore jedno­stavno ne može da shvati da je sistem Di-Keli. poznat i kao enohijanski si­stem, predstavljao krunu i sjaj Zlatne Zore. On je služio kao medij integri­sanja svakog i najmanjeg delića celokupnog učenja koje je pripadalo redu. Sve je bilo povezano sa enohijanskim tablama. Kada kažem sve, mislim to II

bukvainom smislu. Bez obzira na fazu u razvoju Zlatne Zore u kojoj je bilo raspoloživa

odredeno učenje, ono je bilo izvanredno povezano i integrisano u enohijan­ski sistem, zauzimajući tako svoje vlastito mesto kao integralni deo gigantske strukture reda. Budući da je dalje razvijen od strane istinskog genija Zlatne Zore. izvorni i jednostavni oblik sistema Di-Keli ubrzo se izgubio u mnoštvu uporednih okultnih materijala. o kojem nijedan od dvojice tvoraca sistema

. nije imao nikakva znanja. U tako prepraVljenom sistemu, sa svom tom izu-zetnom strukturom koja je bila izgrađena povrh njega i kakva je postojala u Zlatnoj Zori, oni nikako ne bi mogli da prepoznaju svoje sićušno delo, onakvo kakvo je prvobitno izgledalo II elizabetanska doba.

Podaci koji slede preuzeti su iz eseja koji sam napisao pre tridesetak go­dina kao uvod u enohijansk.i sistem, objavljen II Četvrtom tomu "Zlatne Zo­re". Većinu tog materijala ću dati upravo sada i ovde zbog toga što isti može pomoći da se veći deo rasprave koja će uslediti izloži na čitaocima razumljiV i jasan način:

306

"Postoji znatna količina detaljno razrađenih i vrlo kompleksnih uputstava o ovom predmetu, razbacanih u mnoštvu različitih dokumenata. Posedujem rukopise koji broje najmanje 70.000 reči, pored određenog broja većih skica, dijagrama i obojenih tabli ... Budući da je to sintetički amalgam celokupnog rada u okviru reda, student će uvideti neophodnost i imperativ temeljnog upoznavanja sa svim elementima znanja koje se podučava u Zlatnoj Zori. Atribucije u oblasti Tarota i Geomantije koje su mu date kao zadatak on mora da nauči tako valjano da sva imena, simbole i ideje ima u malom prstu - i to, prirodno, nakon sticanja osnovnih znanja o hebrejskom alfabetu, Dr­vetu Života i Kabali u celini. Sto se tiče formula praktične Magije, izvedenih iz dokumenata u klasi Z, koje razrađUju simbolizam hrama i ceremonije stepena Neofi.ta, zahteva se ne samo njihovo memorisanje i znanje. već i razumevanje. Potrebno je da student savršeno ovlada ritualima pentagrama i heksagrama, formulama ceremonija posvećenja, da ima opšte poznavanje veštine invokacije i formulaCije telezmatskih figura, kao i crtanja sigila ...

O poreklu tih tabli kao i o invokacijama koje su nužne za njihovu primenu ne zna se puno. Ne postoje nikakvi pisani tragovi u redu koji bi omogućili razjašnjenje tog pitanja, iako je u ritualu adeptusa Minora rečeno da je Kri­stijan Rozenkrojc zajedno sa svojim tadašnjim saradnicima, pretpostavlja se negde oko 1400. godine, prepisao neke delove "magijskog jezika, koji predstavlja jezik elementainih tabli." Međutim, onoliko koliko smo u stanju da utvrdimo, taj sistem je izvorno začet iz ceremonijalnog jasnoviđenja od strane dr Dija i ser Edvarda Kelija, negde krajem XVI veka. Originalni dnevnici dr Džona Dija, u kojima je zapisan razvoj čitavog sistema, može se naći u rukopisima poznatim pod nazivom .. RukopiSi Sloun" (S/oane Mss.) zavedenim pod brojevima 3189-3191 II Britanskom muzeju. Ali ovde se vrlo jasno ističe da je II pomenutim dnevnicima data samo gru­ba šema, koja samo podseća na izvanredno razvijeni oblik tog sistema kakav je u upotrebi u okviru reda. Ko god snosi odgovornost za razradu šema anđeoskih tabli - bilo da su to Meters i Vestkot ili pak nemački ro­zenkrojcerski adepti od kojih su, kao što se pretpostavlja, ovi prvi primili znanje - morao je posedovali takvo umeće i razumevanje Magije kakvo nikada nije bilo u posedu Dija niti Kelija.

Neki od vidovnjaka u redu tvrdili su da su Di i Keli na neki način mogli da prisustvuju izgradnji enohijanskog sistema za vreme boravka u srednjoj Evropi. Tvrdi se da su brojni centri rozenkrojcera postojali u Nemačkoj, Austriji i Češkoj, i da su i Di i Keti tamo bili primljeni. Premda to može biti sasvim verovatna teorija, ne postoji ni najmanji trag objektivnog do­kaza za takvu tvrdnju. Opet, drugi su verovali da taj sistem predstavlja

307

oživljavanje određenih oblika atlantidske magije, iako oni koji insistiraju na toj teoriji ne objašnjavaju Dijeve dnevnike, niti njegov izveštaj o meto­du koji su on i Edvard Keli upotrebili da bi stekli uvid u suštinu sistema.

Grubo rečeno, činjenice koje su u vezi sa poreklom ovog sistema su sledeće. Di i Keli su primili preko stotinu velikih kvadratnih tabli u kojima su bila ispisana različita slova, na način koji mi ne možemo sasvim utvrditi. (Ke­rnel pretpostavlja da je, potpuno nezavisno od Kelijevog viđenja i upotrebe kristala, postajala i "direktna glasovna" komunikacija. To je sasvim moguće. - I. R). Tako redma, tokom seanse Di bi ispred sebe na pisaćem stolu po­stavio jednu ili više takvih tabli, po pravilu 49" x 49" (inča - prim ur.), od kojih su neke bile sasvim ispisane a ostale ispunjene slovima samo u pojedi­nim, alternativnim kvadratićima. Tada bi ser Edvard Keti sea kraj one koju su nazivali 'svetom tablom: na stolu gde su bili postavljeni razni magijski pentakli, koji je bio položen na pečatnim diskovima od voska. Na toj tabli nalazio se veliki kristal odnosno kamen prikazivanja, u kojem bi on, nakon izvesnog vremena, video anđela koji štapom pokazuje na slova, jedno za drugim, raspoređena u određenim dijagramima. Zatim bi Keli govorio Diju da je anđeo, na primer, pokazao na kolonu 4, red 29, na jednom od mnogih dijagrama, i tako redom, očito ne spominjući slovo, koje bi Di zatim našao na tabli ispred sebe, i zapisivao ga u knjigu. Kada bi anđeo završio sa svojim uputstvima, dobijena poruka - ako bi sadržavala određene glavne invoka­cije ili prizive - bila bi ponovo zapisivana unazad. Poruka je bila diktirana od anđela obrnutim redosledom budući da je komuniciranje po ispravnom redosledu smatrano suviše opasnim s obzirom da je svaka reč toliko moćan zaziv da bi se njenim direktnim izgovaranjem ili dik1:iranjem mogle prizvati moći i sile koje ne bi bile poželjne u tom trenutku ...

U ritualima Spoljašnjeg reda, pri kojima se u hramu table postavljaju tako da budu uperene prema kandidatu, ističe se da su one zapisane na 'jeziku koji naša tradicija naziva tajnim anđeoskim jezikom.' ... Taj tajni anđeoski jezik, nezavisno od toga koje je njegovo pravo poreklo, predstavlja istinski jezik. On sasvim jasno ima svoju sopstvenu sintaksu i gramatiku, a invo­kacije na tom jeziku nisu samo obični nizovi reči, već rečenice koje mogu biti prevedene, a ne prosto prepisane sa engleskog jezika ...

D.D.C.F. u svojim 'Notanda ' na 'Knjigu sjedinjavanja sila' (The Book of the Concourse of the Forces) kaže da 'Enohijanske table uistinu iziskuju mnogo godina proučavanja ali vrede tolikog uloženog vremena i energije. Znanje utelovljeno u tom rukopisu jeste vrlo površno i elementarnog je tipa, te u celosti ne može da prati veličanstvenost enohijanske šeme. Stoga ga treba uzeti samo kao slabašan pokušaj da se objasni ono što je vidljivo na prvi

308

pogled, pomoću razuma, i bez ikakve veze sa svetom duhovne istine koji je pohranjen unutar tabli i koje tek visoki adept može dokučiti.'''

Ponavljam ovde opet svoju tvrdnju da je takav, visoko razrađeni sistem Zlatne Zore, postao sastavni deo Kroulijevog unutrašnjeg sveta. On je po­stao suštinski deo njegove psihe, koji su mu u nasleđe ostavili i Džordž Ses i! Džouns i Alen Benet. Međutim, šta je on sa tim dalje učinio, jeste sasvim dru­ga stvar. On ga je razvio čak mnogo dalje nego što su vode Zlatne Zore mogle i zamisliti. Među celokupnom dokumentacijom reda nisam našao ništa što bi moglo barem nagovestiti takvu vrstu vizionarskog i duhovnog iskustva kakvu je Krouli uspeo da izvuče iz pomenutog sistema.

Stoga, reči da je celokupna Kroulijeva filosofija i magika bila obojena i transformisana delom dr Džona Dija nije sasvim tačno. To je pre jedno površ­no gledište - u stvari to je samo delimično tačno. Bilo bi prikladnije reći da je Kroulijeva filosofija i magika suštinski poticala iz učenja Zlatne Zore, koje jc 0n

svojim genijem i avanturističk.im duhom kreativno transformisao, na isti 11.I(i11 na koji je Zlatna Zora transformisala originalne materijale Dija i Kelija.

U dokumentima Zlatne Zore invokacije su prikazane na originalnom eno­hijanskom jeziku, pored loga dat je engleski prevod i obezbeđena su iscrpna uputstva za način njihovog izgovaranja. U osnovi svako slovo enohijanskog alfabeta izgovara se kao u hebrejskom. Kroulijev dokument o tome, objavljen u "Ekvinoksu VII", samo ponavlja ta uputstva data u Zlatnoj Zori.

Uprkos Kernelovoj izjavi da je Krouli otkrio tačan izgovor enohijanskog jeZika kao i da je on (Kernel) čuo Kroulija kako recituj e svečanim i melo­dičnim tonom kOji je nazivao "magi čkim glasom", moram istaći da Krouli jeste u stvarnosti imao visok, ženski, gotovo piskav glas. To jeste bio jedan od planova gde je njegova homoseksualnost očigledno izbijala. Tako se ne može reći da je on imao snažan, muževan glas, čiji ton bi postajao visok i melodičan tokom recitovanja magijskih invokacija, kada je već sam po sebi bio takav.

Ono što je prema Kroulijevom mišljenju bila Nojburgova najvažnija od­lika jeste da je ovaj nedvosmisleno posedovao izvesnu medijumsku sposob­nost. "Krouli je od samog početka video Nojburga u ulozi Edvarda Kelija. dok se sam video u ulozi doktora Dija", nagađa Kernel. To može biti tačno:

"Pokušajmo sada da zamislimo Kroulija onako kako je izgledao u to vre­me - tog čudnog, neustrašivog, užasnog (sic!) čoveka, sa turbanom na glavi i u mavarskoj nošnji, sa gustom bradom. preplanulog na suncu do boje kakvu su imali starosedeoci pustinje, kako korača lagano. milju za miljom, ispod nemilosrdne vreline afričkog sunca, preko večnog peska nepregledne, mirne Sahare . . . . Krouli je putovao kao lutajući čarobnjak.

309

dok je Nojburga prerušio u lik kućnog džina ili demona, obrijavši mu gla­vu i ostavivši mu samo dva pramena kose koje je uvezao i od njih napravio rogove, sve vreme vodeći ga privezanog na lancu. Sa tim svojim zastra­šujućim istočnjačkim izgledom. vodeći demona na lancu. ne čudi da je čarobnjak Krouli zadobio poverenje sujevernih Arapa."

Ovo doista zvuči kroulijevski. jer predstavlja kombinaciju njegovog smisla za humor. egzibicionizma i sadizma. i to sve u jednom pakovanju. Pretpo­stavljam da se Nojburg kao žrtva upustio u svu tu glupost uglavnom zbog to­ga što je kao posvećeni učenik sledio svog gurua Kroulija. kao i zbog toga što se nije usuđivao da mu pruži preveliki otpor usled svoje ogromne unutrašnje potrebe za njim. Uz to. paradoksalnost Kroulijevog egocentričnog egzibici­onizma je čitavoj toj sceni darovala jednu neobično snažnu živopisnost. na njegovo veliko zadovoljstvo.

Kakva god da je bila medijumska sposobnost koju je Nojburg posedavao, mora da je izvanredno podsticaia Kroulijeve sopstvene medijumske moći. On nikada nije bio neki naročiti medijum; možda je to razlog što je kasnije snaž­no nastojao da kod svojih žena razvije medijumske sposobnosti i vidovitost. No, u Severnoj Africi njegova vizionarska sposobnost otvorila se i razvila do fantastičnih razmera. Da li je do toga došlo usled bliskosti sa Nojburgom ili kao trenutni rezultat njegovog celokupnog napornog magičkog rada, koji je tek skoro bio dovršio, teško je reći.

"Napredujući tako. on je recitovao delove Kurana na arapskom, kako bi time pripremio svoj um za dobijanje vizija. Hiljadu i jedan put svakog dana tokom tog pohoda, Krouli je recitovao svete stihove, i nakon svakog ponavljanja padao u molitvi na vreli pustinjski pesak."

Tek u 9. etiru njemu su bila data posebna uputstva da tako postupi. Ne po­stoji potvrda da je takva priprema bila potrebna za bilo koji prethodni etir.

Kroulijeva sposobnost da igra ovu ulogu navela me je pre izvesnog vremena na pomisao kako u tom pogledu on ima mnogo toga zajedničkog sa Šri Ramak­rišnom. I on je isto tako bio voljan da vrši oglede sa svakim pojedinim oblikom religije, bez razlike. Baš kao što je prethodno eksperimentisao sa jogom i zapad­njačkom ritualnom magikom, kao i budističkom meditacijom i tantrom. sada je pokušavao da radi sa muhamedanskim metodama. Suštinski je nebitno da li je on to činio zbog toga što mu je tako naloženo u viziji ili zato što je bio uveren da bi time mogao ostaviti dubok utisak na sujeverne Arape u blizini. kako bi ostavili Viktora i njega na miru. Nezavisno od razloga, bio je to istinski podvig. Svakom ko sumnja preporučujem da makar kratko proba neki od tih metoda.

310

•

Jedna od retkih slika Viktora Nojburga. učesnika u pustinjskoj operaciji

3 l l

Nije sasvim jasno šta ga je izvorno nagnalo da se nanovo vrati radu sa ovim delom enohijanskog sistema. Njegovo putovanje u Alžir sa Viktorom u početku nije bilo, barem ne na svesnom nivou, motivisana željom da do­vrši nezavršeni posao. Ali kod Aumala, kao što Krouli dramatičnim tonom izjavljuje, jedna Ruka je iznenada gromom pogodila njegovo srce i on je znao da tada, tog istog dana, mora nastaviti započeti zadatak na istom mestu gde ga je i prekinuo u Meksiku 1900. godine. Takođe je moguće da je on u svom ruksaku nosio jednu od svojih najranijih svezaka, u koju je sa beskrajnim strpljenjem prepisao enohijanske prizive ili ključeve koje je dobio od reda. On je imao naviku da takve stvari uvek nosi sa sobom.

Upravo u Aumalu se on pripremio da ponovo započne istraživanje tih etira. Shodno tome, nabavio je nekoliko svezaka. Plan je bio jednostavan - on je trebalo da bude vidovnjak a Viktorov zadatak je bio da zapisuje sve što bi bilo izgovoreno. Posle večere, dana 23. novembra 1909. godine, prizvao je 28. etir pomoću odgovarajućeg priziva ili invokacije. Kada je uporedio rezultat sa prethodno dobijenim rezultatima priziva 29. i 30. etira, mogao je uočiti istu apokaliptičnu neobičnost predmeta i stila. To je bio slučaj i sa sledećim prizi­vima. Ipak, primetio je stalan napredak prema sve većoj jasnoći i skladu, kako unutar svakog etira pojedinačno, tako i u kretanju prema sledećim etirima. Sama tema postala je svečana i uzvišena, pokazujući tendenciju da se uklopi u one koncepcije kosmosa, one mistične zakone prirode i one ideje o tran­scendentalnoj istini koje su već bile nagoveštene u nekim od najuzvišenijih transeva koje je Krauli doživeo pre toga.

Metod primanja vizije i glasa bio je sledeći. Krouli je sa sobom imao veliki zlatni topaz (smešten u kalvarijski krst od šest kvadrata, napravljen od drveta i obojen cinober bojom) na kome je bio urezan grčki krst od pet kvadrata sa ružom od 49 latica. Da ponovim još jednom, sve gore opisano je u skladu sa strogom procedurom i simbolizmom Zlatne Zore, samo što je on sve to sam izradio. Prema pravilu, ovaj krst je držao u ruci. Kada bi izabrao mesto gde ga verovatno niko neće uznemiravati, uzeo bi taj kamen i recitovao enohijansk.i poziv. Nakon što bi se uverio da su prizvane sile zaista bile prisutne, koristio je topaz slično kao što je Alisa koristila čarobno ogledalo. Ukratko, on je slu­žio kao tačka koncentracije i Krouli ga je koristio kao kristal.

U knjizi "Magika" (Magick), gde je dao opis tehnike jasnovidosti ili puto­vanja u svetlosnom telu, napisao je nešto što se konkretno odnosi na gornju definiciju: "Uz malo prakse, posebno ako imate nekog dobrog gurua, trebalo bi da budete u stanju da ulazite i izlazite jz svog astralnog tela jednako lako kao što ulazite i izlazite iz odeće. Tada više neće biti neophodno da svoje as­traln� telo šaljete daleko; ne pomerajući se ni za inč bićete u stanju da 'uklju-

312

ćite' njegove oči i uši - isto tako jednostavno kao što čovek sa mikroskopom može svoju punu pažnju da premesti sa jednog oka na drugo."

On je već odavno naučio da ne mora da se muči i putuje na bilo koje od· ređeno mesto u svom svet1osnom telu. Shvatio je da prastar nije stvar po sebi već prosto pogodna kategorija Uedna od mnogih takvih) pomoću koje lakše razlikujemo objekte. Prostor i vreme zavise od subjektivnih faktora.

Pripremivši se tako, on bi zatim razgovetno opisivao šta je video i ponav· ljao šta je čuo. Viktor bi zapisivao njegove reči i uzgred posmatrao bilo koju pojavu koja bi mu se učinila neobičnom. Na primer, Krauli bi povremeno padao u dubok trans, tako da bi nekad prošlo mnogo minuta između dve uzastopne rečenice, kako pokazuje tekst.

I tako su Krauli vidovnjak i Nojburg pisar pešačili saharskom pustinjom, prizivajući etire, jedan za drugim. na pogodnim mestima i u pogodno vreme, ili kada bi ih duh pokrenuo. Po pravilu, svaki dan bi dobili po jedan etir. Kada su došli do Bou·Saade, stigavši do 20. etira, Krouli je počeo da shvata da vizije poprimaju univerzalni karakter. U njima su svi sistemi magičke doktrine bili dovedeni u međusobno harmoničan odnos. Bogatstvo simbola azijskih kulta· va, ideje Kabale, kako hebrejske tako i grčke, tajne gnostika i drevnog Khema, i tako redom. Svi sistemi misticizma i religije, uključujući kodeks "Knjige Za· kona'� postavljeni su na svoje odgovarajuće mesto bez i najmanje tendencije sukobljavanja. On je zapravo nastavljao da razvija onu istu nit koju je izvorno započela Zlatna Zora. nit koju je intelektualno sledio godinama, i koju je u različitim oblicima zapisao u "Knjizi 777". Ovog puta njegove intelektualne sposobnosti nisu bile angažovane. Bilo je to čisto duhovno iskustvo.

Osim prve dve manje vizije, dobijene u Meksiku, još dvadeset osam ih je dobijeno u pustinji, što čini ukupno trideset. Analiza i disku tovanje o svakoj od njih bi nam oduzelo previše vremena; s druge strane, smatram da nisam ni dorastao takvom zadatku. Treba konsultavati Kroulijev sopstveni tekst i njegov komentar, koji je u vidu napomena napisao puno godina nakon toga. Međutim, ovde bi valjalo navesti pojedine aspekte dve ili tri izabrane vizije, koje se prirodno nadoveZUju na iskušenja i postignuća od tri godine ranije. U to vreme u Kini, on je samom sebi iskustvenim putem potvrdio slabost i površnost razuma kao i njegovu potpunu nesposobnost da reši velike prab· leme stvarnosti. Kao rezultat toga, on se bacio u Bezdan iz koga jo? spašen zahvaljujući prizivu Augoeidesa. koji Je izvodio tokom čitave 1906. godine. što je kulminiralo postignućem samadija. Tada je polagao pravo na stepen 8=3. premda je, što je kontradiktorno, on odbio da ga prihvati. Izvesni do· gađaji povezani sa određenim etirima doveli su do potrebe rekapitulacije tog transcendentalnog iskustva prelaska Bezdana, te potpunijeg slamanja karak·

313

temog oklopa, tj. razaranja ega, kakav god bio, i njegovog rađanja kao puno� pravnog nosioca stepena majstora hrama, 8=3. Sada ću se pozabaviti upravo tom fazom u nizu vizija.

Ipak, pre nego što pređemo na tu temu, neophodno je da dam nekoliko reči objašnjenja. Budući da se u vizijama govori o anđelima i ostalim bići� ma, smatram da treba pustiti da Kroulijeve vlastite reči objasne ono što je podrazumevao pod tim. U jednom eseju koji razmatra divinaciju napisao je sledeće: "Mi pretpostavljamo postojanje inteligencija, unutar divinatora ili u njegovoj okolini, čijeg prisustva on nije odmah svestan. (Za validnost ove teorije nije od značaja da li je duh s kojim divinator komunicira takozvani objektivni entitet ili neki skriveni segment njegovog uma.)"

U svom udžbeniku "Magika" on je proširio tu temu sledećim rečima:

"Sva bića možemo da posmatramo kao delove nas samih, ali je pogodnije tretirati ih kao nezavisne jedinke. Maksimalna pogodnost predstavlja naš kanon "Istine". Na taj način fizičke pojave možemo da posmatramo kao proizvod namere 'astraInih' bića, ne opredeljujući se ni za jednu teoriju. Harmoničan odnos je jedini kvalitet koji se od nas zahteva. Magika nam pomaže da primamo čulne utiske iz svetova koji se razliku­ju od "fizičkog" univerzuma (onakvog kakvim ga smatra obična nauka). Ovi svetovi imaju svoje zakone; njihovi stanovnici često poseduju kvazi­ljudsku inteligenciju; postoji tačno utvrđen niz odnosa između izvesnih naših "ideja", njihovih izražavanja i određenih tipova pojava. (Tako nam simboli, Kabala itd. omogućavaju da stupimo u vezu sa onim koga mi izaberemo.) 'Astralna' bića poseduju znanje i moć drugačije vrste nego što je naše; nji­hov "univerzum" je u izvesnom smislu drugačiji od našeg. (Naša pred­stava o 'koski' različita je od one koju ima pas; kratkovid čovek vidi svari drugačije nego onaj koji ima normalan vid). Mnogo je pogodnije da pret­postavimo objektivno postojanje 'anđela' koji nam pruža nova saznanja, nego da priznaP.1o da je naše prizivanje probudilo nadljudsku moć u nama samima,l U devetnaestom etiru naglašava se značaj smrti i razaranja, čime se nago­

veštava njegov prelazak Bezdana. i u njegovom duhu čvrsto usađuje istinsko značenje reči nirvana kao anihilacije ega.

"I sada se konačno pojavljuje anđeo etira, koji je nalik na anđela četrnaes­tog ključa Tarota, sa prekrasnim plavim krilima. u plavoj odori, sa suncem zadenutim za pojas poput kopče, i sandalama oblikovanim od dva me�

314

sečeva srpa na nogama. Kosa joj je od lepršavog zlata, a svaki odsjaj kao zvezda. U rukama drži baklju Penelope i pehar Kirke.

Ona prilazi i ljubi me u usta, i kaže: 'Blagosloven budi ti koji si video mog Gospoda Sebeka u njegovoj slavi. Mnogo je junaka u životu, ali ih sve sa konja skida koplje smrti. Mnogo je dece svetlosti, ali će svima oči ugasi� ti Majka Tame. Mnogp je sluga ljubavi, ali ljubav (koju ne može ugasiti ništa drugo do ljubav) će ugasiti bog koji sedi sam, kao što dete gasi fitilj sveće između palca i kažiprsta . . . . . Ja sam anđeo meseca. Ja sam ona koja sakrivena velom sedi izmedu stubova, skrivena sjaj nim velom, a na mom krilu leži otvorena Knjiga misterija neizrecive svetlosti. Ja sam težnja ka višem; ja sam ljubav prema nepoznatom; ja sam slepi bol u srcu čoveka. Ja sam poslanica svetinje bola. Ja njišem kandilo obožavanja i škropim vo· dom prOČišćenja. Ja sam kći kuće Nevidljivog. Ja sam Sveštenica Srebrne Zvezde:

I ona me uzima u naručje kao što majka uzima dete, i drži me u levoj ru­ci, i prinosi moje usne SVOjim grudima. A na njenim grudima piše: Rosa Mundi est Lilium Coeli."

Sada ovde, ako želimo, možemo videti slavni Edipov kompleks na de­lu. Izranjanje potisnutih sadržaja. Njegove infantilne incestuozne fantazije o majci, dugo skrivene pod ogromnom masom odbrambenih mehanizama svih vrsta, sada izbijaju II punoj snazi. Sa stanovišta psihologije ovo je puno­važno tumačenje i tu ne može biti nikakvih daljih prigovora. Medutim, ovim objašnjavamo samo mali deo vizije. Jungovsko učenje o arhetipovima, koji se odnose na Veliku Majku i proces ponovnog radanja govori nešto više, ali još uvek ostavlja mnogo toga nejasnog.

"Porastao sam, tako da sam veliki kao anđeo. I mi stojimo. kao razapeli, li­cem u lice, naše ruke, usne, kolena i stopala se dodiruju, a njene oči proba­daju moje poput uskovitlanih čeličnih strela. tako da padam nauznak kroz čitav etir - i čujem iznenadan i strašan krik, potpuno zapanjujući, hladan i brutalan: Oziris je bio crni bog! I etir pljesnu rukama, što odjekuje jače nego prasak hiljadu moćnih gromova.

Vratio sam se."

Ako bismo nastavili dalje sa edipovskim tumačenjem, Oziris bi označavao oca, i to Horusovog oca. On je crn, što je boja smrti. Smrt je odgovor na sva infantilna maštanja o incestu, i jedino mehanizam potiskivanja može zato­miti tu užasnu činjenicu iz detinjstva. No, bilo da je II pitanju potiskivanje ili nešto drugo, smrt i nasilje progonili su ga čitavog života, od vremena dečjih'

315

maštanja pa sve do dana kada je dobio tu viziju. To je svakako značajna činje­nica, ali ni to nije dovoljno da objasni rastući efekat tih simbola na njega.

Napomena koju jc Krouli dao na izjavu da je Oziris bio crni bog govori mnogo:

"Ovo je, za vidovnjaka u to vreme, bilo najužasnije otkriće. Doktrina tre­ćeg reda još nije bila objavljena. On je očekivao da se sjedini sa Velikom majkom na način sličan onom koji je iskusio prilikom postizanja znanja i razgovora sa svetim Anđelom Čuvarem. Ali postignuće stepena majsto­ra hrama podrazumeva anihilaciju aspiranta. "Oziris je bio crni bog"; to jest, prirode Binaha - crne. Ljubav Binaha je ljubav kraljice Škorpiona koja proždire svog mužjaka. Zbog toga je to otkriće nalik onome koje ima romantični ljubavnik kada odjednom shvati da devojka njegovih snova namerava da završi njihovu prvu ljubavnu noć doručkom na kojem on treba da predstavlja glavno jelo! Ova doktrina je podrazumevala da se ne srne biti dete, već Majka."

Cak i Kroulijevo tumačenje naglašava nadmoćno očiglednu činjenicu da mu predstoji smrt. To nije bila stvarna fizička smrt, već nešto što je, iako mnogo suptilnije, ipak bilo stvarno i nadmoćno, čak možda i još razornije. Ta smrt predstavlja poništenje svega što neko jeste. Predosećanje prolaska kroz iskušenje Bezdana - utrnuće ega, poput gašenja sveće. Nagoveštaj kraja izdvojenog postojanja, početak života koji pripada svima. Potvrda toga je u 14. etiru, gde je, nakon ulaženja u viziju, opazio sledeće:

"Sada je veo tame sačinjen od ogromnog broja izuzetno tananih crnih ve­lova, koji se mogu skidati jedan po jedan. l glas reče, nema ni svetlosti ni znanja ni lepote ni postojanosti u Kraljevstvu Groba, kuda si se zaputio. Crv nosi krunu. Sve što si ti bio on je požderao, a sve što ti jesi je njegova hrana do sutra. A sve što ćeš biti je ništa. Ti koji bi hteo da uđeš u carstvo Velikana Noći Vremena, moraš preuzeti ovaj teret. Ne produbJjuj površinu."

Ovde mu se daju neke dalji dramatični nagoveštaji u vezi sa ciljem prema kojem je potpuno nesvesno išao. Od samog početka svog mističnog puta, on je uvek težio za nekim, u manjoj ili većoj meri besmrtnim sredstvom izraža­vanja, za nečim što bi moglo da traje duže od običnog ljudskog veka koji se meri godinama. To je trebalo da bude ostvarenje za koje bi buduće generacije mogle da kažu: "to je delo Alistera Kraulija." Saznanje da ga na kraju, iako je ciljao na najviše, u bukvainom smislu čeka grob, bio je šok kakav se ne može opisati niti iskazati.

316

Zanimljiva je filosofska napomena koju je dao u vezi uputstva anđela da ne produbljuje površinu. Napisao je: Uzaludno je tražiti dušu stvari ispod njihove površine; jer njihova površina jeste njihova duša." To je vrhunac naj· uzvišenijih konceptualizacija u zen budizmu. Stvarnost su pojave. a pojave jesu stvarnost.

Da bi dovršio svoju borbu u ovoj konkretnoj viziji. naloženo mu je da se povuče; to se desilo II poslepodnevnim časovima II pustinji nadomak Bou· Saade. Nije se usudio da se vrati II etir sve do kasnih sati te večeri. Mora da ga je vizija potresla do srži. I ponovo. kao nagoveštaj činjenice da je ono što je video bilo uništenje njegovog ega. vizija se otvara:

.. Skuplja se tama. tako gusta, tako lepljiva, tako prodorna. tako teška. da bi svaka druga tama koju mogu da zamislim pored nje izgledala kao blistava svetlost."

Od ovog mesta nadalje. sve što je čuo, opazio i osetio čulima na bilo koji način bilo je presudno. čudesno i proročansko. Svaki simbol i metafora koju bi anđeo izgovorio predViđala je propast. smrt i tugu. Sve su to atribucije Sa· turna. Binaha, tamne noći, vrhovne trijade sefirota iznad Bezdana, mesta sa koga niko ko ulazi kao čovek ne može izaći kao čovek.

"Ušao si u noć; zar još uvek žudiš za danom? Tuga je moje ime, i bol. Okružen sam patnjom ... svetlost sunca te neće obasjati, mesec ti neće dati svog sjaja, a zvezde će biti skrivene, jer ti si prošao iza tih svari, iza potrebe za tim stvarima, iza žudnje za tim stvarima ... "

Zatim sledi nešto što ga je totalno izbacilo iz ravnoteže, nešto potpuno neočekivano u poređenju sa njegovim ranijim mističnim iskustvima.

"Ono što sam mislio da su obrisi kamenja. koje sam pre osećao nego opa· žao, zapravo su majstori zaklonjeni velovima, koji sede potpuno nepomič· ni i nemi. I nijedan se ne razlikuje od drugih.

Anđeo kaže: Pogledaj gde te je odveo tvoj Anđeo! Tražio si slavu. moć i zadovoljstvo, zdravlje i bogatstvo i ljubav, snagu i dug život. Grabio si život sa osam pipaka, kao oktopod. Tražio si četiri moći i sedam radosti i dvanaest sloboda i dvadeset i dve privilegije i četrdeset i devet mani· festacija, i gle! postao si kao jedan od Njih. Povijena su njihova leđa, na kojima počiva univerzum. Njihova lica. koja su videla neizrecivu slavu, zaklonjena su.

Ovi adepti izgledaju kao piramide - njihove kapuljače i odore su kao piramide.

.

317

Anđeo kaže: Uistinu je piramida hram inicijacije. Uistinu je ona i grobni­ca. Misliš li da ima života u majstorima hrama, koji sede pokriveni kapu­ljačama, ukotvljeni na pučini Mora? Zaista, u njima nema života."

Ovde ponovo srećemo neke suptilne elemente učenja Zlatne Zore. U eno­hijanskom sistemu svaki kvadrat na svakoj elementainoj tabli ima nekoliko atribucija. Svakom se može pripisati određena Tarot karta, geomantijski sim­bol, element i astrološki kvalitet. Tako ima ukupno četiri strane, koje čine četiri strane piramide. Da bi simbol bio potpun, vrh piramide je zatupljen, tako da mu se može pripisati peti element, Akaša, na koji se inače ukazuje u stepenu Portala grobnice adepata.

Enohijansk.i dokumenti koji idu kasnije uz stepen .adeptusa minora sadrže obiman simbolizam i praktični magički sistem koji se odnose na tu piramidu. Vrh svake piramide pripisuje se određenom egipatskom bogu, koji tako pred­stavlja peti element. Od studenta se zahteva da izradi male kartonske modele ove šeme, i da ih oboji, tako da bi pre pokušaja ulaženja u piramidu, pomoću psihološke identifikacije i putovanja u duhovnoj viziji. mogao da je vizualizu­je što realnije. Unutar piramide nalazi se sfinga komplikovanog simbolizma.

Ali ovaj etir koji je Krouli sada istraživao predstavio mu je neobičan ali zastrašujuće veličanstven, sasvim nov simbol. Njegovu grobnicu!

Moram ponovo da se vratim na početak Kraulijeve avanture u redu Zlatne Zore. Pre nego što je bio uveden II red, on je pisao Vejtu za savet i sugestiju. Vejt, koji je sebe držao višim nego što jeste. preporučio mu je da pročita "Ob­lak nad Svetilištem" od fon Ekarthauzena. Upravo u tom tekstu je Krouli prvi put naišao na ideju o postojanju tajne škole adepata, ili svetih mudraca. taj­nih vođa reda ka kojem je stremio, čuvara koji nadziru sudbinu čovečanstva. Njegova najintimnija i najsvetija težnja bila je da postane jedan od njihovih članova. da bude primljen u njihovu svetu školu. Za sve te godine provede­ne u Zlatnoj Zori to je bila njegova zvezda vodilja. Kasnije, kako se sve više duhovno razvijao i okretao drugim duhovnim pravcima, ta njegova vizija je bledela; a onda ju je iznenada napustio, kao što smo već videli, kao fantastič­nu i izmišljenu iluziju.

Tu, u tom etiru, on se odjednom suočio sa tom istom idejom, ali ovog puta je tumačenje bilo unekoliko drugačije. Te vođe su uistinu bile deo jed­ne čudesne škole, ali studenti te škole su bili oni čiji je ego bio poništen, čiji uČitelj je bila sama Smrt. A sada je konačno bio primljen u tu zajednicu. gde je potvrda njegove smrti služila kao svedočanstvo o prijemu u članstvo. Ništa što je doživeo pre toga nije ga moglo pripremiti za takvo iskustvo. Čak ni njegovo privremeno ludilo u Kini! Pa ni prelazak Bezdana uz pomoć priziva Augoeidesa koji je usledio nakon tog iskušenja koje je potreslo njegov um.

318

Dato mu je određeno vreme da ponovo stekne potreban mir. Vizija koja sledi pokazuje da je njemu, koji je prešao Bezdan, sada dato novo ime, Nemo - Niko (Nijedan čovek). Njegov duh je sada bio pomešan sa Jednim Životom; kap rose je utonula u More Sjaja, ili obrnuto. Nemo je imao da obavlja speci­fičan posao, da podučava i priprema druge ljude da i oni prođu to iskušenje. To mu je objavio čuvar vizije.

V sledećem etiru pojavio se potpuno nov niz koncepata, koji se kreće oko simbolike Zveri i Babalan. Drevni biblijski izgovor Babilon bio je odbačen; sada je uvedeno nešto izmenjena ime, koje je za njega imalo posebno nu­meričko značenje. V suštini, ideja je pozajmljena iz istočnjačkog tantričkog sistema koji se naziva doktrina Šakti-Šiva. Ta doktrina veli da boginja Šakti, koja predstavlja univerzalnu energiju iz koje se razvio čitav univerzum, po­čiva u trenutnom ali i večnom zagrljaju sa svojim ljubavnikom Šivom, koji označava razumevanje i svest. To je varijacija dualizma Sankje, Prakriti i Pu­ruše, materije-energije i Duha. Njih dvoje su večno sjedinjeni. Iz njihovog orgazmičnog sjedinjenja stvoreno je sve što postoji u univerzumu, na svim nivoima. Trenutno i večno seksualno sjedinjenje, jer izvan nivoa Bezdana, ne postoji ni vreme ni prostor kakve ih poznajemo. Proces evolucije koji traje bilione godina, kako opažamo našim formalnim načinom intelektualnog po­imanja, samo je delić tog vremena koje je s one strane. To je ekstaza jedinstva, koju mi na našem nivou gde vlada dualnost tumačimo kao period od mnogo biliona godina.

Ali Babaion. kao personifikacija beskonačne energije, kao Šakti, za Krou-lija, koji je rođen i odrastao uz Bibliju, predstavljena je kao Sker1etna Žena .

.. A glas nastavlja: Ovo je misterija Babaion, Majke užasa, i ovo je misterija njenih preljuba, jer ona se podala svemu što živi, i postala učesnik u nji­hovoj misterij i. A pošto je postala sluga svakome, postala je i gospodarica svih. Još uvek ne možeš da shvatiš njenu slavu .... A anđeo reče: Blago­sloveni su sveci, čija krv je izmešana u peharu, i više se nikada ne može razdvojiti. "

Ovu objavu Krouli je uvek tumačio u svetlu učenja vedante. Sićušni ljud­ski ego simbolizovan krvlju, koji predstavlja život organizma, predaje se i me­ša sa univerzalnim životom, odnosno atmanom. Razdvajanje je jeres, pojava koja se mora prevazići. I to ne pomoću mišljenja. niti pomoću osećanja, već pomoću direktnog duhovnog iskustva. iskustva psihičkog umiranja. nakon čega sledi ponovno rođenje. To je Krouli već bio iskusio u Kini. Sada ga je če­kalo isto. Jednom je već bio prošao kroz to, a sada je trebalo ponovo da doživi iskustvo dezintegracije uma pomoću evokacije Horonzona, đavola Bezdana, čiji simbol je disperzija.

3 19

Međutim, postoje dve bitne napomene sa Kroulijevim komentarom koje ovde navodimo radi boljeg razumevanja iskustva ovih etira:

"Majstor hrama je mala piramida prašine II Gradu Piramida, koja čeka Vatru što će ga sagoreti II beli pepeo. Ali izvorna kombinacija sanskara (tendencije - elementi karaktera čoveka) jeste praznina ega. Ahamkara (sposobnost stvaranja ega) je asimilovana. Sa11skare su, ipak, još uvek ve­zane za adepta njegovom Karrnom; one treba da budu najsnažnije vezane za njega jer on mora skoncentrisati celokupnu svoju energij\l na Veliko Delo - a to je odbacivanje. u jednom činu, 'svega što je bio i svega što on jeste.' One su stoga još uvek na okupu; njegova Volja je ostvarena i on je slobodan od njih; ali one zavise od elemenata koji sačinjavaju tu istinsku Volju, koja budući da je uspeo, može biti jedino Uzvišena Težnja da pomo­gne čovečanstvu da 'osvoji prostor, i da se na kraju popne na zidove vre­mena, te da se zlatnim putem koji su velikani prokrčili, uzdigne do Boga '. Fenomen ove prirode tako se javlja "kao jutarnja zvezda. ili kao večernja zvezda, da ozari one kOji sede u tami i u senci smrti." Ovo je dakle čovek sam po sebi, osim što njegova odvojena individualnost nije više prisutna; ona je zamenjena tom jedinom pasijom da oslobodi čovečanstvo."

Druga napomena dodata je tekstu kada je vidovnjak spomenuo anđela, ali je zanemario potrebu da pomene ili opiše dolazak tog anđela u viziju. Takođe, postoji dug period tišine, koji je Nojburg zapisao, kada je vidovnjak sasvim očigledno imao iskustvo samadija:

"U ovom preliminarnom i, da tako kažemo, simboličkom prelasku Bezda­na, Sveti Anđeo Čuvar priskače u pomoć aspirantu. Uporedite neizreciv užas stvarnog prelaska, kada i sam anđeo napušta vidovnjaka (videti l l . etir, poslednji pasus). Kako se tačno anđeo odnosio sa vidovnjakom u tih dvadesetak minuta zemaljskog vremena nemoguće je reći; jer on se ne seća - niti se sećao čak i u to vreme - kada se to desilo. Međutim, iz te činjenice možemo zaključiti da se Komunikacija događala u sferi koja je iznad 11ešamaha. Uistinu, može biti da je došlo do Kvintesencije Jedinstva. toliko prisnog da je došlo do savršene identifikacije vidovnjaka sa njego­vim anđelom, koji mu je dozvolio da izvede prelazak, potpuno slobodno i u svakom smislu; kao što mu je i pružio svu neophodnu zaštitu na tom pu­tu. Jer anđeo dolazi iz sfere iznad Bezdana i boravi u naručju Velike Majke. No, anđeo nema ništa sa tom gomilicom prašine u Gradu Piramida, (vide­ti 14. etir) već sa Zvezdom koja je poslata da obasja Zemlju svetlošću."

320

Tog 6. decembra 1909. godine, između 14 i 16 časova posle podne, u usamljenoj dolini od finog peska, u pustinji nadomak Bou-Saade, Krouli je izvršio pripreme za magičku ceremoniju pomoću koje je faktički prešao Bezdan. Same pripreme za izvođenje te ceremonije potrajale su dosta du­go. Najpre je trebalo usred pustinjskog peska napraviti veliki krug od većeg i manjeg kamenja, a oko njega napisati neka od tradicionalnih imena Boga. Nojburg je sedeo u središtu tog kruga koji je predstavljao njegovu jedinu za­štitu od svih đavolskih sila koje bi eventualno mogle biti prizvane. Zatim su, kako nalaže tradicija, oni ucrtali relativno veliki trougao u pesku izvan oboda kruga, ali sasvim blizu, tako da je bilo moguće bez ikakve teškoće čuti i videti šta se događa ili ući u komunikaciju sa bilo čim što se pojavi u tom trouglu. Baš kao što je uloga kruga bila u tome da zaštiti pisara, uloga trougla bila je da oiviči i pre svega ograniči aktivnost đavolske personifikacije Bezdana. Oko tog trougla ispisali su takođe niz božanskih imena.

Sada se nameće pitanje kakva je stvarna priroda takozvanog đavola Ho­ronzona koji je personifikacija Bezdana. Napomena koju je Krouli ostavio istovremeno daje tumačenje i postavlja izazov: "To je oličenje moralne ideje u mnogo dalekosežnijem smislu od onoga kada kažemo da je 'Venera Dama Ljubavi: Venera se može zamisliti kao individualno živo biće, dok Horonzon suštinski nije nikakva vrsta ličnosti."

Sledeća fusnota daje objašnjenje da su se energijom ovog priziva različiti elementi Kroulijeve ličnosti povezali u jednu celinu i tako obrazovali privre­meno biće koje samo trenutno poseduje moć oseta i izražavanja. Opsesivna ideja bilo kog sličnog bića - svesnog da ne predstavlja pravi organizam već pseudo ličnost, i svesnog da mu preti opasnost od trenutnog nestajanja čim se završi operacija - jeste nužno strah i užas. Iz straha se dalje raZvijaju bol, zloba i zavist. To su osnovne komponente demona Horonzona. Njega dalje karakteriše nemoć - u smislu nedostatka kontrole, kao i tendencija ka dis­perziji. U to vreme Krouli nije imao nikakvu stvarnu predstavu o psihološkoj prirodi tog đavola, već je o tome saznao iz samog iskustva.

To je suština Bezdana. A ta suština je uvek nepovezanost i nedostatak smislenosti, kao kada se um razbije na svoje sastavne delove koji će kasnije, nakon prelaska Bezdana, biti ponovo povezani i organiwvani na potpuno drugačijoj osnovi. Horonzon ne predstavlja biće po sebi.

Smatram da bi bilo korisno uporediti takvo objašnjenje sa jungovskim tumačenjem likova u snu. Na primer, kada se II snu pojavljuju aktivnosti i karakteristike koje analitičar naziva Senkom. Pod pojmom Senke podrazu­meva se personifikacija potisnutih komponenti psihe. Svi potisnuti strahovi, konflikti i elementi fantastike kojih uopšte nismo svesni. koje je Frojd otkrio

321

istraživajući nesvesne delove psihe, predstavljaju Senku. Ako je Senka Ho· ranzon, tada smo zapravo suočeni sa starom teološkom predstavom Đavola.

Ako sada uzmemo u obzir činjenicu da je Krouli odrastao na Bibliji. živeo sa njom i upijao je mnoge godine, tada možemo zaključiti da je većina tih ele· menata morala opstati u nekakvom obliku u njegovom nesvesnom. Već smo videli da je on dugo sebe identifikavao sa Zveri iz Apokalipse. Skerletna Žena - Babilon postala je Babalon, Šakti iz indijske filosofije, simbol energije koja leži u osnovi svekolikog stvaranja. Zver tada postaje njen bračni drug, Šiva, s kojim je ona večno sjedinjena u seksualnom odnosu. Jedina osoba koja ovde nedostaje je Đavo. koji se prikazuje kao stanovnik Bezdana i simbolizuje sve moguće strahove. svo zlo i destrukciju koji u njemu prebivaju. Stoga on mora biti prizvan i doveden u vidljivu formu. jer to je u magijskoj tradiciji ispravan način pomoću kojeg se skriveni elementi nesvesnog mogu spoznati, dovesti pod kontrolu i korisno upotrebiti.

Psihoanaliza ima dosta toga da kaže o Đavolu, što bi moglo da posluži kao ilustracija onoga s čime se Krouli u svom pustinjskom iskustvu suočio. Ja sam krajnje fasciniran revolucionarnim konceptima koje je Norman O. Braun (Brown) objavio i predstavio u svojoj kritici frojdovske analize. "Život protiv Smrti" (Life against Death). Ta knjiga, uz .. Funkciju orgazma" (Fune· tion of Orgasm) Vilhelma Rajha, više od bilo kog drugog dela, a svakako više od bilo kog drugog specijalizovanog dela na temu misticizma, prestavlja ap· solutno neophodan preduslov za adekvatno razumevanje Kraulija. Braun je takođe učinio značajan napor da proširi područje psihoanalitičkog razume· vanja, uključujući u svoje razmatranje i takve opskurne teme kao što su Đavo, ekonomske vrednosti i misticizam.

Na osnovu ove Braunove nadasve prodorne analize koncept Martina Lutera o gramzivosti i bogatstvu kao potvrdama povezanosti sa Đavolom postaje pot· puno jasan. Mitski arhetipovi ljudske rase, među kojima je i Đavo, dakle sve što nije bilo moguće objasniti na bilo koji drugi način, objašnjeni su onda kada je psihoanaliza stupila na scenu. Kroz arhetip Đavola čovek je izrazio psihološke sile koje borave u njemu. One presudno utiču na njegov celokupan život. na njegovu društvenu strukturu uopšte i posebno na njegovu ekonomsku aktiv· nost. Đavo je direktni potomak Varalice i tip kulturnog heroja prisutnog u svim primitivnim mitologijama. Varalica je projekcija psiholoških sila na kojima počiva ekonomska aktivnost primitivnih naroda. U svom daljem razmatranju Braun objašnjava kako se Luterova identifikacija duha kapitalizma sa Đavolom naslanja na tradiciju poimanja Đavola kao Prevaranta. Za Lutera je Đavo otac laži, opsene, prevare, razbojnik i lopov. Kapitalističko lihvarenje je, samo po sebi očigledno, po Luterovom shvatanju prevara. pljačka i lopovluk.

322

Frojd je takođe iscrpno pokazao da u dečjim snovima Đavo personifiku­je najveći deo njihovih potisnutih strahova, sukobljenih sila i težnji za moći koje se pripisuju ocu. Baš kao što stari aforizam veli da je Đavo obrnuti Bog, tako bismo, sa stanovišta psihoanalize, mogli reći da je Đavo .,obrnuta slika" oca koga poznajemo . .,Obrnutost" sadrži one očinske elemente za koje ne želimo da znamo, koje smo jednom odbacili kako bismo prežive!i kao deca. Iako odbačeni, ti psihički elementi opstaju u nesvesnim područjima psihe, nepoznati i neslućeni, a ipak utiču i upravljaju našim životima.

Shodno prethodnom, Krouli je dakle pokušavao da prizove Đavola Ho­ronzona (tj. simboličku predstavu potisnutih očinskih osećanja iz najra­nijeg detinjstva) u vidljivu manifestaciju kako bi uspostavio kontrolu nad dotad neprihvaćenim elementima vlastite psihičke strukture i na taj način ih konačno prihvatio. Kada bi u tome uspeo, prestala bi potreba za održa­vanjem karakternog i mišićnog odbrambenog oklopa, odnosno celokupnog sistema psihičkih odbrambenih mehanizama. A onda bi se i čitava fasada njegove neuro tske karakterne strukture srušila, oslobodivši istinsko Sop­stva. Sve ovo ne može se pojmiti uobičajenim zdravorazumskim rasuđivan­jem, koje zapravo ukazuje na simptom postojanja ega odnosno karakternog oklopa II čoveku. Takvo oslobođenje moglo bi se nazvati dionizijsk.im. To ne bi bio san već, citirajmo Normana Brauna, ,.opijenost; ne život održavan na distanci i viđen kroz nekakav zastor, već život bez ostatka i odmah." Otuda, veli Niče, "čitav simbolizam tela poziva se na igru, ne samo simbo­lizam usana, lica, govora, već celokupna pantomima plesanja, što nagoni svakog člana na ritmičko kretanje."

Ljudski ego mora se suočiti sa dionizijskom stvarnošću i zbog toga mu predstoji veliki rad na samopreobražavanju. I dok apolonsko u nama teži da sačuva, ono dionizijsko teži da uništi samosvest. Dionizijski ego treba da se oslobodi ograničenja genitalno obojene organizacije. a time i od neophod­nosti oslobađanja organizma od uopštenih seksualnih žudnji i njihovog foku­siranja u sferi genitalnog. Apolonski ego je ego seksualnih organa. Dionizijsk.i ego bi opet da bude telesni ego. on ne traži da bude rastočen u telesnom za­nosu. Povezanost ove primedbe sa Kroulijem je očigledna - ali ne i za Džona Sajmondsa.

Tekst "Vizije i Glasa" ističe Nojburgovu uJogu. dok je, kada pominje Krou­lija. misteriozan. Sve što pominje jeste da će se .,vidovnjak povući na tajno mesto, gde se ništa ne vidi i ne čuje. i sedeće unutra u svojoj crnoj odori, tajno prizivajući etir."

Na prvo čitanje teksta. pre mnogo godina. pomislio sam da je, budući an­gažovan kao medijum, Nojburg trebalo da se nalazi u trouglu kako bi se đavo

323

manifestovao kroz njega, dok bi Krouli bio u krugu kao magičar koji upravlja operacijom. Godinama sam imao takav utisak, naravno pogrešan.

Sada se postavlja pitanje, gde se zapravo Krouli skrivao? Fusnota koju je Krouli dao ne objašnjava to pitanje . .. U to vreme preduzete su najveće mere opreza, koje su od tada još više pojačane, kako bi se obezbedila tišina u ve­zi sa ritualom priziva. Adeptus major (viši adept) se najozbiljnije upozorava na to da ne pokušava da izvede ovu operaciju kojoj (u svakom slučaju) nije dorastao. Jer, ukoliko onaj koji priziva Horonzona nije u potpunosti iznad Bezdana, to će dovesti do trenutne i užasne katastrofe."

Kernel samo ponavlja gore napisano, ne nudeći nam ništa novo, kada na­vodi sledeće: .. Nojburg je ušao u krug. Krouli je ostao izvan, u stanju transa." Ako bi ovo -alje �alizirali, možda bismo bili u stanju da detaljnije sagleda­mo šta se to stvarno dogodilo.

Tekst zatim opisuje uputstva koja je Krouli dao Nojburgu kako bi ga za­štitio od moguće katastrofe . .. I neka pazi da se čak ni ne nagne izvan kruga. 1 pošto on poštuje ličnost vidovnjaka kao svog učitelja, neka ga vidovnjak veže velikom zakletvom da tako učini." Nojburg je upravo tako postupio, za­vršavajući svoj zavet rečima: .. I pozivam svog Svetog Anđela Čuvara da bude svedok ove moje zakletve, a ako je prekršim, neka nestanem, u ime :-·;ega. Amen i Amen."

Uprkos velikim predostrožnostima koje je Krouli preduzeo da bi -ietaljt: ove operacije sačuvao u tajnosti, "Vizija i Glas" nam ipak daje OdgOVOl

.. Sada, dakle, nakon što je vidovnjak ušao u trougao, neka uzme žrt\. . neka ih zakolje, prolivajući krv u trougao, i neka dobro pazi da nijedna kap ne padne izvan trougla; jer bi inače Horonzon mogao da se mani­festuje u univerZumu. A kada pesak upije krv žrtava, neka izgovori poziv etira posebno tajno kao što je već ranije rečeno. Tada će se otkriti Vizija, i začuti Glas."

Žrtve nisu ništa drugo nego tri goluba koja su nabavili za tu svrhu, radi posvećenja trougla krvlju. Tradicija medijumstva govori da je krv savršeni medij koji olakšava astralnu materijalizaciju. Savremenim žargonom "gra­ničnih područja nauke" moglo bi se reći da krv oslobađa ektoplazmu i ener­giju potrebnu za materijalizaciju željenog entiteta.

Uzimajući sve to u obzir, krv koja je puštena, Nojburga koji je igrao ulogu pisara. medijuma i magičara koji izvodi terajuće i ostale rituale, jedino tajno mesto gde je Krouli mogao biti sakriven bio je trougao. Drugim rečima, dok je meditirao u trouglu, njegov priziv je trebalo da oslobodi Đavola iz njega samog, dok bi Nojburg, sa svojim medijumskim sposobnostima, trebalo da

324

ga učini vidljivim. Time je Krouli doveden u izuzetno osetljiv položaj. Mnogi tvrde da on od toga nikada nije uspeo da se oporavi.

Tako je Horonzon iz Kroulijeve psihe bio prizvan u magičk.i trougao. Utvara Horonzona preuzimala je mnogo različitih, što ljudskih što živo­tinjskih, obličja; demon se predstavljao čas kao dražesna lepotica, čas kao čudovište, čas je govorio kao Krauli. ali nijednom nije preuzeo njegov lik. Sva ta đavolska rabota imala je samo jedan jedini cilj, da zastraši sirotog Nojburga i navede ga na grešku, kako bi na taj način uništio i samog Krau­lija. Da je pisar bio imalo naivan i da je potpao pod uticaj utvare, bio bi rastrgnut. Ali. to ga je učinilo svesnim užasnog straha koji je vrebao. skri­ven i nespoznat u Kroulijevom srcu, straha kojeg nikada pre toga nije bio svestan, sve do tada.

Ali šta se tamo zaista događalo? Da li je Viktor bio žrtva halucinacije? Ili je on stvarno video sve te prikaze koje su bile prizvane i oslobođene iz Kroulijeve psihe, i korišćenjem krvi. insensa i ektoplazme, uČinjene objektivnim ili materi­jalnim? lli je pak Krouli, privremeno lud, zapravo nasrnuo na Nojburga?

Odgovor na ta pitanja možda nikada nećemo dobiti. Većina kritičara, ra­zume se, pretpostavlja da su obojica imala halucinacije, i da su poput psiho ti­čara videli samo psihičke materijale projektovane iz nesvesnog dela njihovih psiha. To je sasvim legitimno gledište. Proučavanje bilo kog valjanog udžbe­nika iz psihopatologije može obezbediti mnogo materijala koji to mogu po­tvrditi.

S druge strane. kada se prouči delatnost društava za psihička istraživanja u Engleskoj i Sjedinjenim Državama, moglo bi se potvrditi gledište da se ma­terijalizacije doista povremeno događaju, mada ne tako često. Većina tih ko­rektno zapisanih svedočanstava o materijalizaciji dešavala se za vreme seansi. u slabo osvetljenim klasičnim sobičcima. Događaj koji upravo razmatramo nije uključivao ništa od tradicionalne opreme profesionalnog medijuma. Sce­na na kojoj se odigravala materijalizacija bio je otvoren prostor. Jedina pros­torija bio je magičk.i trougao. Supstancu za materijalizaciju nije obezbeđivao sam medijum, potpomognut ljudima koji sede u krugu, već u ovom slučaju krv od tri goluba i udružene energije Kroulija i Nojburga.

Ja lično sam više sklon uverenju da je ovde bila u pitanju materijalizacija. Iako zvuči čudnovato, Nojburg je kasnije priznao da se za vreme tog nat­

prirodnog rituala osećao zaštićenim od Horonzona, i da ga je taj osećaj bez­bednosti sprečio da oseti strah. Tada on nije znao da "nije trebalo mnogo da razgovara sa demonom; jer Horonzon se, u z�rci i haosu svojih misli, najviše plaši tišine. I ćutanjem ga je moguće naterati na poslušnost. Jer on lukavo go­vori o mnogim stvarima, skače sa predmeta na predmet, i time navodi neop-

325

reznog magičara da uđe u raspravu S njim. I premda se argumentima Horon­zon može lako pobiti, ako on ipak uspe da odvuče pažnju magi čara, na kraju će post.ići pobedu. Jer Horonzon se od svih stvari najviše bOji koncentracije i tišine; zato oni koji hoće da mu zapovedaju treba to da čine u tišini; tako se on primorava na poslušnost."

Nakon okončanja ceremonije uništili su krug i trougao. Pažljivo su nasuH pesak preko mesta događaja kako bi izbrisali svaki trag operacije. a zatim su zapalili veliku vatru kako bi pročistili atmosferu samog mesta. I tako je za­vršen zaziv demona Bezdana.

Ali, izgleda da je siroti NOjburg verovao da se i on sam spustio u dubine bezdana! Priča se da je utiske sa ove magičke avanture nosio do svoje smrti. Ne znam samo da li je on o svom iskustvu pisao ili je o tome pričao svojim prijateljima. Međutim, mogu da zamislim da je njegova psihička ravnoteža bila brutalno narušena onim što se dešavalo u tom usamljenom pustinjskom području. Takva vrsta iskustva, bolna i uznemiravajuća nije data svakom, već samo malom broju ljudi. Da li će neko takve ljude nazvati izabranima ili prokletima, to je stvar ličnog izbora u koji ne želim da se mešam.

Etiri koji slede iza ovog monstruoznog rituala predstavljaju lirske pea­ne radosti i ushićenja. Sve odiše atmosferom slavlja zbog velikog uspeha u prelaženju Bezdana i pobede nad njegovim jedinim stanovnikom, đavolom Horonzonom. Ako želimo da se opet poslužimo psihoanalitičkom sim­bolikom, nakon nadvladavanja oca očekivano je da se iz tako razdrmanih odbrambenih mehanizama pojave osećanja radosti i trijumfa, žudnje za posedovanjem pre-edipovske majke. Ona sada može biti u potpunosti za­dovoljena, bez ikakvog straha od pakosti ili osvete oca, čudovišta koje staji na putu do nje.

I tako, nižu se stihovi pesme koja se ponaVlja u radosnim strofama i refre­nima ukazujući dobrodošlicu heroju osvajaču, koji je prešao opasnu prova­liju. To je arhetipska predstava teme doba, ono što je Kempbel (CampbelO opisivao kao Heroj sa hiljadu lica, iliti različite Maske Boga. Jung je takav događaj opisao puno puta u SVOjim delima, pišući o primordijalnim arhe­tipskim slikama koje se bude tokom procesa individuacije. Radi se o rađanju Heroja. Toliko je stvaran taj proces koji opisuje Krauli, da se Majstor Hrama koji prolazi čitavo to iskušenje naziva Bebom Bezd�a. A tada je dobio sle­deću ekstatičnu i smirujuću viziju:

"To je Kći Kralja. To je Devica Večnosti. To je ona koju je Sveti oteo od Diva Vremena, i nagrada onima koji su prevazišli Prostor. To je ona koja je postavljena na Tron Razumevanja. Sveto. Sveto. Sveto je njeno ime, koje se

326

među ljudima ne srne izgovarati. Jer zvali su je Kore. i Malkah. i Bertulah. i Persefona ....

To je ona koja je u kosu uplela sedam zvezda, sedam dahova Božjih koji pokreću i talasaju njeno savršenstvo. I ukrasila je svoju kosu sa sedam češljeva, na kojima su sedam tajnih imena Boga koja nisu poznata čak ni anđelima, ni arhanđelima, niti Vođi Vojski Gospoda."

U tom etiru naloženo mu je da potvrdi jedinstvo s Bogom na muha­medanski način. i da se pokloni na pesku hiljadu i jedan put kako bi se pripremio za buduća unutrašnja iskustva. Postupao je baš tako kako mu je bilo zapovedeno.

Svaki od preostalih etira ima svoju sopstvenu vrednost, ali kada bih opisao svaki pojedinačno i komentarisao ga ova knjiga bi ispala mnogo duža nega što mi je bila namera. Sam tekst treba da se konsultuje i iščita, i to je istinski vredno i prosvetljujuće iskustvo.

Međutim. jedan među njima zaista zaslužuje pažnju i to je peti etir, do­bijen u blizini Tolge, u pustinji, 12. decembra 1909. godine. Vizija počinje sa pogledom na aveniju pilana:

"Uzbrdica za uzbrdicom. isklesana iz čvrste planinske stene; a ta sten a je materija tvrđa od dijamanta, i sjajnija od svetlosti, i teža od olova. Na sva-

• •

kom pilanu sedi po jedan bog. Cini se da je ovaj niz pilana beskonačan. I prikazani su svi bogovi svih nacija na Zemlji, jer ima mnogo avenija, i sve vode ka vrhu planine."

Ovo je još jedna varijacija stare maksime koja kaže da svi putevi vode u Rim. Ali, važan deo tog elira jeste viđenje oltara na vrhu planine, okruženog svecima koji zajedno obrazuju prsten .

.. Ja želim da vidim šta je u njihovom krugu. Jedan od njih se sagne tako da sam mogao da mu šapnem lozinku. Anđeo me tera da šapnem: 'Tu nema boga '. I tako me puštaju da prođem, i mada tu zaista nema ničeg Vidljivog, ipak vlada veoma neobična atmosfera. koju nisam mogao da razumem ...

Kada sam ušao u njihov prsten, pozvali su me da stanem u taj krug i dato mi je oružje. I izgleda da su lozinku koju sam im dao šaputali jedan dru­gome u krug, jer je svaki ozbiljno klimnuo glavom kao da time svečano odobrava. sve dok mi poslednji od njih nije šapnuo iste reči na uvo. Ali one su sada imale drugačije značenje. Ja sam mislio da one znače porican­je postojanja Boga, ali čovek koji ih je meni preneo očigledno nije tako

327

mislio. Ono što je on zaista mislio ja ne mogu da opišem rečima. Samo znam da je blago naglasio reč 'tu:"

Sledi inidrajući i ekstatičan deo iste vizije. U njoj je on došao do razume· vanja problema kretanja, na primeru strele . .. Vidim da je kruna Strele Otac sveobuhvatnog Svetla, i da je držak Strele Otac svekolikog Života, i da je vr· šak Strele Otac sveopšte Ljubavi ..... " Nešto u toj viziji učinilo je da zadrhti i zatrepti .

.. I sada se javlja čudna misao: ova Strela je izvor sveg kretanja; ona je beskrajno kretanje, pa ipak, ona se ne kreće, tako da kretanja nema. I zbog toga nema materije. Ova Strela je pogled Oka Šive. Ali pošto se ona ne kreće, univerzum nije uništen. Univerzum se pruža i nestaje u treperenju pera Maat, koja su pera Strele; ali ta pera ne trepere ....

Veličanstvenost ove vizije Strele ne može se zamisliti. I ona nikad ne bi mogla biti izbrisana, osim ako Gospodari Vizije ne bi zamutili vodu jezer· ceta, koje je vidovnjakov um. Ali oni poslaše vetar koji je oblak andela, i udaraju po vodi svojim stopalima praveći talasiće - to su sećanja. Jer vi· dovnjak nema glave; ona se raširila po univerzumu, ogromnom i mirnom moru, krunisanom zvezdama noći ... "

On je bio II samadiju; zapisivanje iskustva ostalo je za sledeći dan. Postoji fusnota na jednu od preostalih vizija, toliko prikladna da je mo­

ram citirati da bih sa njom završio ovo poglavlje. U njoj Krouli piše: .. Posled­nja tri etira su tako strahovito uzvišena da bi eventualni komentari najvero­vatnije samo pokvarili utisak čitaoca. Oni se moraju čitati kao remek-dela umetnosti, i njihov celokupan magički smisao mora se shvatiti kao takav. Ova primedba se, uistinu, odnosi na čitavu seriju ovih vizija, mada ne u tolikoj meri. Ispravan naČin je najpre detaljno proučiti knjigu, tako da se savršeno asimiluje njen intelektualni sadržaj, a potom je čitati (da tako kažemo) na ceremonijalan način."

I na kraju, kako god cenili iskustvo u severnoj Africi, ono je nesumnjivo imalo strahovito snažan uticaj na celokupan tok Kroulijevog daljeg života. Jedan od prvih rezultata ovog poduhvata ogledao se u tome da je sada bio spreman da ozbiljno prihvati već postignuti stepen 8=3, kao i da s punom svešću preuzme odgovornost koja se na taj stepen odnosi. On je prihvatio mi­siju sadržanu u "Knjizi Zakona", koja podrazumeva Širenje novog moralnog kodeksa za čovečanstvo, i uz to je postao više voljan da prihvati ulogu učitelja koju mu je ta knjiga nalagala.

328

Osim toga, tu je bio i njegov vlastiti red o kome je trebalo voditi brib .. , kao i pitanje izdavanja njegovog .. Ekvinoksa" dvaput godišnje. To je treb.llv da bude zvaničan organ njegovog reda, da izrazi sve ono što je imao da bi.l: i da poduči. Bio je to početak kratkog ali najznačajnijeg perioda u njegovom životu (trajao je do 1914. godine), period uzvišenog stvaranja, neponovljivih ostvarenja. gde se vidi da je on konačno našao svoj put.

NAPOMENE

1. Master Terion, op.cit. str. 246·47

v

CETVRTI DEO - SUDBINA Ako smo uspeli da dokažemo da Bog nije ništa drugo nego naziv za seksualni nagon, čini mi se da nismo daleko od toga da uvidimo da seksualni nagon

jeste Bog.

Alister Krouli

• 14

STAVOVI

Nakon okončanja perioda izdavanja "Ekvinoksa", 1914. godine. Krouli je II svakom smislu spao na prosjački štap. On je dotad obavio kolo�

salan izdavački posao, objavivši sve knjige II luksuznoj opremi. Troškovi štampanja knjiga pali su uglavnom na njegova pleća. Sam je sve finansirao. "Ekvinoksi", po jedan obiman tom objavljivan dvaput godišnje tokom pet godina, štampani II velikom tiražu na finom papiru, sigurno su koštali či­tavo bogatstvo. Dobar deo njegovih najboljih radova pojavljuje se II različi­tim izdanjima. U tom periodu prodaja ipak nije išla toliko dobro da bi mu obezbedila odgovarajući prihod. I danas se još uvek može naći nešto neot­vorenih kompleta "Ekvinoksa

" po ceni od dvesta dolara. Sasvim sigurno je

Krou1i od prodaje tih izdanja mogao dobiti samo malu količinu gotovog novca. Sada je sav njegov novac bio potrošen. Od tog perioda pa nadalje, morao je da se snalazi za život kako zna i urne. Ukratko, od tada je postao finansijski avanturista.

Bilo je malo toga što je on mogao da radi da bi se izdržavao. U pogledu praktičnog rada on nije imao apsolutno nikakvo obrazovanje koje bi mu po­moglo da se snađe II svetu finansija, biznisa, profesija itd. Mogao je da piše, i naravno bio je odličan pisac. ali ništa što je on ikada napisao nije mu donelo ikakav razuman prihod. Sto se tiče bavljenja bilo kakvim poslom, to pitanje je bilo očigledno potpuno bespredmetno. On je bio čisti Torijevac. Njegovo osnovno načelo je bilo da engleski džentlmen ne treba da radi.

Neki među njegovim najvernijim učenicima ne mogu da poveruju da je Kroulijev stav uistinu bio takav, i ljute se kada im ukažem na njegove pisane izjave koje to potvrđuju. Kako god, sledeća racionalizacija preuzeta iz njegove knjige napisane u američkom periodu, "Jevanđelje po svetome Bernardu Šou" (The Gospel According to St. Bernard Shaw) po ovom pitanju kaže sledeće:

333

"Osećam obavezu da izjavim kako je za mene klasa besposlenih jedino moguće polje na kojem mogu da rastu najviše sorte žita. SOcijalistička ide­ja po kojoj svako treba da radi ropski po jedan sat ili više svakodnevno, ukrotila bi čitavu ljudsku rasu. Svaki mehanički rad ponižava čoveka; on mora da se obavlja i stoga nužno proizvodi nižu klasu. IZjednačavati ljude po tom osnovu znači svoditi ih na nivo lučkog radnika . . .

Svakako da nikada ne bih dostigao svoj sadašnji nivo da sam provodio po par sati dnevno u čišćenju nečije kanalizacije. Jasno je da svi viši vidovi ra­da iziskuju finoću i istančanost, jednaku količinu fizičke i mentalne ener­gije, tako da je za njihovo izvođenje apsolutno nužna određena lagodnost i odmaranje."

Izvesno vreme u toku Prvog svetskog rata, u Njujorku, on je radio kao urednik pronemačkog časopisa "Internešnal

" (The International). Međutim,

plata koju je tamo dobijao bila je zanemarljivo mala. Nešto dolara je priticalo od njegovih učenika i posvećenika, od jednog ili dva člana A :. A :. - i to je bilo sve.

Kada se prvi put suočio sa činjenicom da je ostao praktično bez prebijene pare, sigurno je bio strašno pogođen. Istina, u nekim od njegovih "nadahnu­tih" spisa stajalo je proročanstvo koje je govorilo o dolasku "bogatog čoveka sa Zapada", ali on zaista nije mogao na to da računa, iako je uložio veliki trud da pronađe osobu koja bi odgovarala proročanstvu. Našao se u nevolji, sa ogromnim zalihom knjiga, koje su se prodavale samo u mrvicama.

"Ono što je govorio o Metersu", piše Kernel u svojoj biografiji o Krou­liju, .. da je ovaj izgubio svoj integritet, po mom mišljenju staji za njega, i u velikoj meri je rezultat potresnog saznanj a o vlastitom materijalnom krahu, sa svim užasima koje takva vest donosi čoveku njegovog kova, slobodnom, ponosnom, nemirnom i vlastoljubivam. Ako je, kako Krouli tvrdi, prevod i objavljivanje Abramelinovog magijskog traktata bio primarni uzrok Meter­sovog duhovnog srozavanja i pada, nisu li onda te iste razorne snage delovale i na njega kada se usudio, sa toliko drskosti, toliko samouverenosti da izvede tu stravičnu operaciju?

"

"Kakvi god bili stvarni uzroci Kroulijevog finansijskog kraha (a materija­lista bi podrugljivo rekao da su razlozi za to bili njegovo glupiranje, ekstrava­gantno ponašanje, kao i potpuna nesposobnost upravljanja vlastitim poslo­vima), takva neprilika je na njegov život i karakter delovala krajnje pogubno. Agonija žaljenja, kajanja, samoponiženja, povređenog ponosa i taštine, uz neizlečivu ranu na njegovom srcu zbog gubitka njegove Rouz, u Kroulijevom uvrnutom karakteru iznedrila je sve ono što je najgore, najtrivijalnije, naj-

334

bezobzirnije, najopasnije i najzloćudnije. Vernost, prijateljstvo, elementarne moralne norme, jedno po jedno, padali su u vodu. Svakodnevne neprilike i poniženja, usud svih onih koji su, poput njega, pali na društvenoj lestvici zbog nedostatka novca, nagonili su ga da žestoko mrzi i prezire svoje ugnjetače -bedne, otrovne insekte koji zuje okolo i vrebaju priliku da se narugaju nesreći onih koji su bolji od njih samih, i koji su uvek spremni da muče, ponižavaju i razdražuju - i ta mržnja i prezir dostigli su takve razmere da su se proširili na većinu čovečanstva.'"

Kernel u takvo svoje moralisanje upliće sve klasne ideale koji su za posle­dicu imali propast Britanske imperije - ideale koje je i sam Krouli beskrajno zamrzeo, ali kojih je, uprkos snažnom opiranju, i sam postao žrtva.

Sam sebi je pridodao titulu ser Alister Krouli; među mnogim drugim svojim pseudonimima, koristio je ime grof Vladimir Svarov (Vladimir Sva- . reif); u Kairu je bio princ Kajo Kan (Chiao Khan). Kada je hteo da otputuje negde inkognito, nije mu padalo na pamet da uzme za pseudonim neko je­dnostavno ime poput Džo Blou, Bil Smit, ili tako nešto. I on je bio zatrovan tom, neretko izopačenom, tipično engleskom klasnom svešću.

Dozvolite mi da budem "materijalista" koga Kernel spominje gore u tek­stu, iako teško nalazim pogodnu reč da bih izrazio koliko je to besmislena izjava. Pretpostavljam, kao što ću ovde i pokazati, da je Krouli izgubio bogat­stvo pošto je, usled neznanja u vezi baratanja s novcem trošio neurnereno i nepromišljeno, nesposoban da upravlja vlastitim imetkom, kao i da je zapra­vo živeo u iluziji da raspolaž� neiscrpnim rezervama novca. Uz to svakako da je, bez trunke sumnje, verovao da će božanske sile paziti na njega. Objavljivao je knjigu za knjigom o vlastitom trošku. I činio je to ne štedeći, već napro­tiv, na najluksuzniji mogući način. Sve njegove knjige predstavljaju savršeni primer grafičkog umeća. vanredno skupe i raskošne izdavačke produkcije. Usput je prilično zanemario bitan deo koji se tiče organizovanja marketinga i distribucije samih tih knjiga. Rezultat takve delatnosti bio je takav da je po­stao vlasnik 'sam bog zna' koliko mnogo tomova knjiga za koje je mogao da izvuče jedva nešto malo gotovine.

Istovremeno, on nije imao ni najmanju predstavu o vrednosti novca. Nikada nije bio u prilici da ga zarađuje, bez obzira koliko često ga je njegova nesrećna sudbina šibala i zlostavljala.

Neki ljudi imaju urođeni osećaj za novac i njegovu vrednost; ali neki ga uopšte nemaju. Neki ljudi dolaze do zarade zahvaljujući stručnosti i obrazo­vanju; drugi se pak obučavaju u finansijskoj veštini.

Nezavisno od svega toga. njegovo bogatstvo svakako nikada nije bi­lo veliko. Čak i da je nasledio bogatstvo Rokfelera ili Karnegija, sa SVOjim

335

raskošnim ukusom on bi na kraju morao da završi u bedi. Nošen svojim rasipničkim idejama. uz jedan suštinski neodgovaran odnos prema novcu, uspeo je da proćerda svoj imetak za ciglo desetak godina.

Kroulijevo vlastito razmatranje svog ranog vaspitanja (odnosno pre ne­dostatka istog) u vezi sa odnosom prema novcu. može se naći u .. Ispovesti­ma". Citiraću sledeći odeljak iz tog dela. uprkos tome što nalazim da je pri­lično neuverljiv. Ljudi koji su nasledili daleko više novca nego što je on ikada imao, i potom ga izgubili usled ove ili one nedaće. nisu smatrali da je ispod njihove časti da nauče nešto novo što bi im pomoglo da obnove svoje bogat­stvo. Ali jedan deo njegovog ega nipošto mu nije dozvoljavao da pribegne takvoj praktičnoj meri.

"Ali jedna uistinu nezgodna stvar tiče se stava koji sam bio prinuđen da zauzmem u svom ličnom odnosu prema novcu. Naučili su me da uvek očekujem sav mogući luksuz. Ništa nije bilo previše dobro za mene, tako da nisam imao nikakvu predstavu o tome šta koliko košta. Sve što mi je trebalo plaćao je neko drugi za mene. Nikada me nisu učili da moram da se potrudirn kako bih dobio nešto što želim; s druge strane, dozvoljava­li su mi dramatično malo džeparca kako ga ne bih trošio na loše stvari, kao što je kupovina knjiga ili duvana. ili možda na još gore vulgarnosti, poput pozorišta i žena (ali zato su me ohrabrivali da imam psa!). Otuda nisam imao nikakav osećaj za odgovornost po pitanju novca. Nikada mi nije palo na pamet da je moguće stvoriti novac, i stoga sam bio vaspitavan da budem zavistan do tačke prosjačenja. Efekat toga bio je. naravno. kata­strofalan. Kada sam došao na Kembridž, još uvek sam imao sve plaćeno, a uz sve to odjednom i neograničen kredit o kome sam morao ćutati. Kada sam godinu dana kasnije dobio svoj imetak, bio sam potpuno nespreman da sa njime razborito upravljam. tako da su sve mane mog ranog vas­pitanja dobile slobodan prostor za dalji razvoj. Ranije. ako bih poželeo da organiZUjem zajednički ručak svakog dana u nedelji. mogao sam to lako da realizujem, ali ako bih hteo nešto malo gotovine. jedina alterna­tiva kockanju bila je da odem u zalagaonicu, i tako sve do punoletstva. Nakon toga, sve se svodilo na ispisivanje čeka, iz čega nisam mogao dobiti nikakvu predstavu o karakteru neke transakcije. Ne verujem da je bilo ko drugi u čitavoj istoriji ikada bio tako naopako pripremljen za upravljanje praktičnim stvarima."

Odavde možemo mirne duše zaključiti da su, premda je imao dovoljno imetka da mirno živi i održava svoj položaj na društvenoj lestvici do kraja iivota, Kraulijevi ner€Šeni psihološki problemi bili glavni uzrok njegovog

336

užasnog sunovrata. Njegova taština, njegov ponos i gigantsko samoljublje su sve vreme bili prisutni u njegovoj ličnosti, neumanjeni i neizmenjeni; a ve­rovatno su i porasli još veći nego što su bili. Mogli bismo lako pokazati da je život u bedi, ili život avanturiste koj i je vodio, mogao da izmeni neke od tih crta koje zaista nisu bitne za preživljavanje, i dati mu neku vrstu stabilnosti koju inače nikada ne bi postigao. Takav život je na mnoge druge ljude delovao upravo tako. Na primer, Luis Mamford (Lewis Mumford) u svom članku u listu "Nju Jorker" The New Yorker, dajući prikaz Jungove posthumno izdate biografije, piše:

"Životi Frojda j Junga sadrže istovetno svedočanstvo. Svaki je imao sta­bilan centar erotskog interesovanja i domaćinske odgovornosti kroz du­govečan brak koji je podrazumevao podizanje mno�tva dece. Seksualna diSCiplina i red koji nameće porodičan život, sa svojim zadovoljstvima, žrtvovanjima, uzdržavanjima, pročišćenjima, držao je njihova libida ve­zana za biološku i društvenu funkciju. Za razliku od seksualnih veza u predbračnim odnosima kod primitivnih naroda, koje su bile labave, sve raZvijene kulture zakljUČUjU da seksualna zrelost podrazumeva temeljnu usmerenost ka reproduktivnoj funkciji. radi obavljanja uloge oca i majke. Frojd i Jung su, na sreću, imali iskustva u oba načina usmerenosti; ne sa­mo kao porodični ljudi, već i kao učitelji i lekari, oni su se usavršavali u ulozi roditelja ... "

Kao i u slučaju primitivnih ljudi. rad je za njih bio individualna funkCija. ekonomska nužnost i obavezni ritual. čije svakodnevno ponavljanje je služilo, poput molitve vernika, da olakša nemir; iznad svega, ta rutina u službi života bila je sredstvo za održavanje brane u dugom periodu u toku dana (u naponu snage. Froj d je često primao pacijente do devet uveče) za neobuzdane, ludački destruktivne nagone, koje bi teško kontrolisali da su bili "slobodni": to jest. otvoreni za provale demonskih sadržaja iz nesvesnog. Kroz svoju posvećenost reprodukciji i izdržavanju. roditeljskoj funkciji vaspitavanja, Jung i Frojd su se čvrsto držali stvarnosti... Spoljašnji i unutrašnji svet su jednako stvarni, ali svaki zahteva korigovanje onog drugog. A ako je jedan od njih deformisan ili potisnut, drugi gubi suštinsku vezu sa stvarnošću i u tom smislu postaje iracionalan i neobuzdan."

Pitanje koje se ovde nameće nije da li se on ikada stvarno oporavio od susreta sa Horonzonom u pustinji Severne Afrike. već da li je on izvukao bilo kakvu korist iz tog zlokobnog iskustva. Sledeći svoj nepogrešivi magičarski instinkt, on je izveo tu ceremoniju u potpunosti se oslanjajući na vlastitu ini· cijativu. Ne postoji nijedno jedino mesto u njegovim delima u kome se daje

337

posebno odobrenje za izvođenje evokacije stravičnog đavola Bezdana. On je to uistinu učinio spontano i na svoju ruku. suočivši se tako licem u lice sa sopstvenom mržnjom, strahom, zlom i haosom.

On je očigledno bio sklon da povremeno te psihološke karakteristike pri­piše Bezdanu kao takvom, to jest tako kao da on stvarno postoji. U jednom od svojih ranijih eseja on je definisao celokupnu magičku hijerarhiju. uključivši jednako i božanske i paklene nivoe, ali takođe i mnogobrojne elemente ljud­skog organizma. Bogovi. anđeli i demoni, svi oni su bili suštinski sastojci njegove svesti. Odavde proizlazi da Horonzon nije bio apstraktan, odnosno univerzalan kvalitet kojeg je on prosto uobličio. Pre svega, on se može shvatiti kao dramatizacija nekih od najdemonskijih sadržaja njegove svesti.

Krouli nije doživeo pad zbog toga što je izvodio Abramelinovu opera­ciju, ili što je prčkao sa enohijanskim sistemom, ili zbog svoje opsednutosti Horonzonom. ili pak zbog povezivanja seksa i magije, za šta su ga njegovi kritičari, zarobljeni predrasudama, uobičajeno napadali.

Avantura u pustinji sa Horonzonom bila je za njega idealna prilika da se za sva vremena suoči sa samim sobom ili sa svim mogućim sadržajima sopstvene psihe, koji su mu dotad izmicali kontroli. On sam je definisao određene faze programa rada u okviru Zlatne Zore kao tehnička sredstva za razvoJ samosvesti, u najširem smislu te reči. Međutim, nešto ključno u vezi sa pustinjskom epizodom je on sam propustio da shvati. Za njegov celokupni budući rad i uopšte za njegovo dobro, bilo bi mnogo bolje da je tada bio spre­man da prihvati. u svoj svojoj jednostavnosti da je i to takođe Alister Krouli! Da je to neki drugi sloj njegove individualnosti koji mu se ne dopa9a. i koji je potiskivao i ignorisao sve ove godine. Sve bi bilo drugačije da je samo smogao snage da prizna: "Da, ali. ovaj strah. ova mržnja i ova zloba su mojU"

Da je bio u stanju da se suoči sa samim sobom na takav način, mogao je da uđe u potpuno novu vrstu moralne avanture, i ostvari jednu potpuno celovitu ličnost.

On jeste bio šizofreničar, ali u društvenom smislu reči. sasvim drugačiji od onog za kakvog ga je Sajmonds zlobno optuživao. Mi smo svi šizofreničari. Sklon sam verovanju da šizofrenija predstavlja masovnu bolest naše za­padnjačke kulture. Izdeljeni smo na mnogobrojne fragmente, od kojih ni­jedan nije zdrav. U stvari, svi smo mi bolesni do smrti, kako je Kjerkegard isticao. Krouli nije imao direktnu svest o tome da su mržnja i strah bili seg­menti njegovog emocionalnog života koje je on najpre bio potisnuo, a onda se od njih ogradio.

Rezultat toga bio je da su se te negativne emocije ispoljavale u njegovom neposrednom okruženju čitavog života. Dobar primcr toga može se naći u

338

-

njegovom okrutnom i podlom postupanju prema Normanu Madu (Norman Mudd). Mad je bio briljantan matematičar oduševljen Kroulijevorn idejom Velikog Dela. Cena koju je platio za to svoje interesovanje bilo je samoubi­stvo, ali II izvesnom smislu on je bio ubijen, i to ništa manje nego kao da je

-

Krouli sam to učinio svojim rukama. Citav incident je potanko ispričao Sa;-monds, ne previše pogrešno.

Te loše emocije su se nesvesno uvlačile II njegove svakodnevne odnose sa ljudima, kao da su izlazile iz nekog izvora van njega. On je projektovao nesvesne sadržaje svoje svesti, da upotrebimo jezik psihoanalize, i takve lične projekcije zaprljale su čitav njegov život.

Sam po sebi, incident sa Horonzonom ga nije uništio. Po meni, to nije gla­vni uzrok njegovog pada i degradacije uzvišenog duhovnog stanja II kome se nalazio. Čak i sa svojim plemenitim darovima - jasnoćom uvida i oštrinom opažanja, on nikada nije uspeo da shvati u kojoj meri je razorna bila njegova senka. Zbog toga što je nije dovoljno osveslio, bio je prinuden da je raciona­lizuje i opravdava.

On je, na primer, veoma uživao u lovu, pucnjavi i ubijanju životinja. To je racionalizovao kao vrstu aktivnosti koja razvija muževnost ijoš neke vrhun­ske osobine u čoveku. Uvek je bio spreman da to svoje uverenje potkrepi nekakvim prilično neubedljivim argumentima, ali nikada stvarno nije bio u stanju da prepozna strah i mržnju koji su vrebali negde u dnu njegovog nesve­snog bića. To što su takvi sadržaji bili neosvešćeni, ne znači da su bili statični i neaktivni. Poput svakog potisnutog psihičkog sadržaja, dinamično su uticali na njegovo ponašanje na bezbroj načina - ispoljavajući se kroz homosek­sualnost, promiskuitet, nevernost, sadizam, lov, nesposobnost za praktično korišćenje svojih talenata, i tako dalje. Istovremeno on nije čak ni posumnjao da unutar njega živi demon.

.

On je u Severnoj Africi imao vrhunsku priliku da istera na čistinu to čudovište i tako prepozna nesvesne delove sebe. Tako bi mogao da ih trans­formiše i upotrebi za nešto korisno. Tu je, uveren sam, on pao, tako da je na ovaj ili onaj način čudovište koje se ispoljavalo kao njegova vlastita Senka nastavljalo da ga proganja sve do kraja njegove karijere.

Da on o tom delu svoje psihičke strukture nije bio dovoljno svestan do­kazuje i pokušaj samoopisivanja koji je dao u "Ekvinoksu bogova" (The Equi­nox of the Gods]2, odakle su preuzeti sledeći odlomci:

.,Moralnost - seksualno moćna i strastvena. Naglašeno muževan u odno­su prema ženama, osloboden svakog sličnog nagona prema istom polu. Moja strast prema ženama je izrazito nesebična; glavni motiv mi je da im pružim maksimalno zadovoljstvo. Otuda intenzivna težnja da razumem

339

žensku narav; u tu svrhu, težim da se poistovetim sa njihovim osećanji­ma i pritom se služim svim odgovarajućim sredstvima. Umem da budem imaginativan, nežan, nezasitan; a sve to predstavlja samo nespretan po1.-u­šaj da ugasim žeđ sopstvene duše. Ta žeđ je uistinu moj vrhovni Gospod, koji upravlja svim mojim aktivnostima ne dopuštajući da se bilo koja dru­ga interesovanja na bilo koji način umešaju.

Strogo umeren u piću, nikada nijednom nisam bio ni blizu pijanstva. Bla­go vino je jedini oblik alkohola koji pijem.

Opšti moral - kao kod uobičajenog aristokrate.

Osećaj za pravdu i jednakost toliko suptilan,-dobro uravnotežen i prisilan da deluje gotovo poput opsesije.

Velikodušan, ukoliko ne posumnjam da sam opljačkani .. mudar sa sitni­šem, luckast sa bogatstvom". Rasipnik, bezbrižan, nikada kockar, cenim samo nadmetanje u pravim veštinama; pobeđivanje u takvim igrama izra­zito godi mojoj taštini.

Ljubazan, plemenit, nesebičan, tašt, lakomislen i oprezan, naizmenično.

Nesposoban da se naljutim. čak i na najteže uvrede i povrede; pa ipak, uživam da nanosim bol bez ikakvog razloga. U stanju sam da se okornim na nekog neznanca i da ga okrutno mučim godinama, zapravo ne oseća­jući ni najmanju mržnju prema njemu. Obožavam životinje i decu, koji mi uzvraćaju ljubav, gotovo uvek. Abortus smatram najsramnijim oblikom ubistva i prezirem društvene zakone koji ga ohrabruju.

Mrzim i prezirem svoju majku i njenu porodicu; volim i poštujem svog oca i njegovu porodicu."

Ovo je veličanstven iako netačan pregled njegove čistije, reklo bi se an­đeoske strane. Ali, mračna strana, kao predstava njegovog Horonzonskog aspekta, jedva da je u tekstu i spomenuta. Eto gde počiva njegovo slepilo; to je tvorevina njegove psihe, I upravo zato što je toga bio nesvestan, on je toliko propatio u životu,

Ovaj autoportret je vredan jer predstavlja dobru protivtežu nekim ma­zohističkim, čak i paranoičnim crtama njegovog karaktera, koje smo već spo­minjali. Sumnjam da je on i ovih svojih crta bio dovoljno svestan. Doduše, on ih racionalizuje naoko uverljivim činjenicama, ali je njegova mazohistička orijentacija ipak veoma uočljiva. S druge strane, da je neko drugi izrazio takve iste ideje, sasvim sam siguran da bi Krouli bio prvi koji bi dao dijagnozu.

Moral nalaže da je svakom na Stazi potreban guru - ili jedan dobar psiho­terapeut. Izgleda potpuno neverovatno da neko može biti u stanju da reflek-

340

tor čestitosti i pravičnosti us meri na sve aspekte samog sebe bez ikakve objek­tivne pomoći druge osobe koja nije emocionalno upletena u njegove moralne probleme.

"Frater Perdurabo se posebno zavetavao da će se On odreći Svoje lič­ne imovine do poslednjeg penija; takođe da neće dozvoliti bilo kakvim ljudskim osećanjima da ga ometaju. Ovi uslovi su prihvaćeni; dato mu je beskrajno više nego što je On zamišljao da je dostupno bilo kom inkarni­ranom Čoveku. S druge strane, cena koju je On ponudio bila je tako stro­go naplaćena kao da ju je odrezao sam Šajlok. Svo blago koje je imao na zemlji uzeto mu je, i to na tako brutalan i okrutan način da je sam gubitak predstavljao tek najmaji deo udarca. Svako ljudsko osećanje koje je On imao u Svom srcu - a to srce žudelo je za Ljubavlju toliko da se to ne može pojmiti - iščupano je i zgaženo sa paklenom pronicljivošću, pojačavajući mučenje toliko da Njegovo istrajavanje prevazilazi ljudske granice. Teško je dočarati sve užase koji su pratili svaki korak Njegove inicijacije! Smrt je odnosila Njegovu decu sa sporom okrutnošću; žene koje je On voleo na Njegove oči su se opijale do stanja delirijuma i demencije, ili uzvraćale na Njegovu strastvenu odanost kao žaba, hladnom izdajom upravo u trenut­ku kada su ga duge godine vernosti navele da im veruje. Njegov prijatelj, koji je nosio torbu, ukrao je ono što je bilo II njoj i izdao svog Majstora onoliko dosledno koliko je bio II stanju. Na prve udaljene glasine da su se pojavili fariseji, svi njegovi učenici su Ga "ostavili na cedilu i pobegli". Njegova majka Ga je svojim rukama zakucala za krst, i rugala Mu se devet godina dok je On visio na njemu."

Ovo je jedan isto tako lep klasičan hrišćanski dokument kao i mnogi dru­gi koji se mogu naći bilo gde drugde. On se čitavog svog života borio da pobegne od svog mazohističkog odgoja. Jedino su jezik i imena delimično promenjeni, ali je duh ostao isti. On je bio vezan za takvo svoje vaspitanje, mada to nikada nije uvideo.

Ovaj izvanredan odlomak preuzet je iz jednog poglavlja njegove "Magi­ke"3 gde se govori o značaju magi čkog zaveta. On se zavetovao da će svu svoju imovinu dati za Veliko Delo. U zamenu za to, božanske sile, Bogovi (za koje je jednom rekao da su neprijatelji Čoveka) ili Tajne Vođe zajednice izabranih (čiji je on postao član, kako nam je rekao) zahtevali su punu meru vrednosti izraženu u njegovom obećanju.

Njemu nikada nije doprlo do svesti da bi njegova tvrdoglavost i kratkovidost mogli imati bilo kakve veze sa tim; da je u mračnim dubinama njegove duše prebivao Horonzon, strah, prezir i bes koji su delovali pOtpW10 van njegove sfe-

341

re svesti. Ako su se njegove žene opijale do smrti, to nikada nije bilo zbog toga što ih je on sam podsticao da piju! Samo zbog toga što je on sam bio u stanju da konzumira velike količine alkohola bez nekih upadljivih znakova pijanstva, pretpostavljao je da i one mogu to isto. Uvek je negirao da ima bilo kakvog ude· la u bilo čemu što bi mu se dogodilo. Uvek je krivac bio neko drugi. Prirodno je da u tome ima dosta istine, ali su njegovi vlastiti potisnuti psihički faktori bili ti koji su ga predavali vezanog i ućutkanog njegovim neprijateljima.

Sada je moguće osvetliti u izvesnoj meri i njegov preterani egoizam. Kada neko potiskuje i suzbija ogromne količine emocija (treba imati u vidu da i moćne emocije poput mržnj e i zlobe mogu biti II funkcije pokretačke sile) može se reći da je ta osoba izgubila jedan veliki deo sebe. U meri u kojoj je ova pretpostavka tačna, i koncept podređenosti potvrđuje svoju valjanost. Osoba će se osećati podređenom zato što ona, u suštini, to i jeste. Postoj i funkcionalna podređenost jer je znatan deo sopstva potisnut, i na taj način sprečen da se raZVija, raste i bude od koristi organizmu kao celini. Osećaj podređenosti (niže vrednosti) jeste stvarno osećanje - koje se ispoljava usled delimičnog gubitka sopstva.

Osoba kao što je bio Krouli ni u kom slučaju ne bi mogla istrpeti jed· nu tako prostu psihološku činjenicu. On je nesumnjivo posedovao veliki dar za pisanje, talenat i ingenioznost. I nikada ne bi pristao da se pomiri sa osećanjem podređenosti. Zato se težnja za kompenzacijom kod njega ostva­rivala na ovaj ili onaj način. Kao rezultat toga, njegov ego, koji je bio lišen velikog dela svog naoružanja, postao je naduvan preko svake mere. Njegova uobraženost i nadmoćan stav daleko su presezali njegove realne sposobno­sti. A te sposobnosti su bile predimenzionirane, iskrivljene i precenjene, i na kraju praktično neproduktivne. Takav je bio njegov prenaduvani osećaj jastva, koji ga je nosio veliki.m delom svog života. I zbog takvog hipertrofira· nog ega, utemeljenog na slabosti njegovih pogonskih sila, on nije mogao da preda svoj život samadiju kako bi nakon toga doživeo nešto još uzvišenije. Izgleda kao da se, uprkos svim njegovim samadijima. transevima i mističnim stanjima, njegov ego neko vreme pretvarao da je mrtav, da bi potom ponovo izronio, netaknut i relativno nepromenjen.

Jedna od ideja koju je Krouli neprestano forsirao bila je "održavaj različite nivoe izdvojeno." Verujem da bi semantičari sada to rekli ovako: "održavaj nivoe apstrakcije različitim i izdvojenim." Jedna od metaforičnih ideja koje je Krouli često ponavljao glasi: "Čak i ako se nalazite u samadiju, uživajući u znanju i razgovoru sa svojim Svetim Anđelom Čuvarom, ne postoji razlog zašto biste kosu češlj ali vilama za seno. Takođe, nema potrebe da angažu;ete bager kako biste iskopali rupu da u nju posadite ružu."

342

Imajući sve to U vidu, uveren sam da neurotski problemi moraju biti rešavani na svom sopstvenom nivou. Ekstaza i mistično iskustvo ne mogu takve proble­me, per se, da raščine niti da ih iskorene. Za poslednje tri decenije susreo sam se sa mnogim prosvetljenim ljudima od autoriteta iz oblasti metafizike i okultiz· ma. Na moje veliko iznenađenje, uprkos njihovoj prosvetljenosti mnogi od njih su imali upadljivo psihoneuroIsko ponašanje. Jedan čovek koga sam poznavao, čijem duhovnom postignuću se još uvek divim, patio je od bakteriofobije do tog stepena da je, pre nego što dodirne kvaku od vrata, morao prvo da je obriše maramicom. Drugi je imao hipertrofirani ego gigantskih razmera, što je bila samo psihička kompenzacija za njegovu neSigurnost i osećaj niže vrednosti, koje samadi nije izlečio. Jednog su, opet, karakterisali grubost i nemar u svako· dnevnim odnosima sa učenicima. Drugi je pak preterivao u alkoholu do te me· re da, kada bi bio mrtav pijan, više nije rnogao da se uzdrži od nekontrolisanog mokrenja. Još neki koje sam poznavao navikli su da se prejedaju i postali su gOjazni. Ćak ni Ramakrišnin prisan odnos sa Majkom Kali nije uspeo da uklo­ni njegove neurotske Simptome. Iz svih navedenih slučajeva stiče se utisak da neurotski simptomi nastavljaju da postoje paralelno sa prosvetljenim duhom čoveka. To svakako predstavlja indikaciju da tu nema psihičke integracije, ne­ma sjedinjenja razdvojenih elemenata niti suštinske celovitosti.

Upravo ta celovitost je ono što psihoterapija želi da ostvari. Misticizam nije psihoterapija. To dvoje ne smerno brkati. Ali, meni se uistinu čini da psiho­terapija predstavlja odličnu pripremu ličnosti za mistična iskustva. U slučaju da se prosvetljenje iznenada desi, tada dolazi samo do manjih izobličenja božanske Svetlosti.

Nema nikakve sumnje u to da je Krouli bio prosvetljen. Jedno mnogo važnije pitanje koje opseda moj um već preko tri decenije jeste da li je njego­vo duhovno iskustvo moglo da razreši njegove pSihoneurotske probleme. U ovom trenutku moje najčvršće uverenje jeste da nije. Kroulijeva autobiogra­fija, kao i biografije njegovih kritičara, jasno ukazuju da nije.

Pre nekoliko godina imao sam zadovoljstvo da večeram zajedno sa gospođom Rut Fuler Sasaki (Ruth Fuller Sasaki) i dr Henrijem Platovim (Henry Platov), istaknutim predstavnicima zen budističkog pokreta u ovoj zemlji, s tim što je ovaj drugi ovlašćeni raši, odnosno učitelj u toj oblasti. Nakon izvesnog vremena razgovor je skrenuo u pravcu zena i psihoterapije. Postavio sam pitanje gospođi Sasaki da li proces disciplinovanja u zenu (koji se ne svodi samo na seriju filosofskih postavki) može da izleči psihoneu­rozu. Odgovorila je, posebno naglašavajući. da zen nije pSihoterapija. Otuda možemo zaključiti da neuroza ličnosti može postojati uporedo najvišim pro· svetljenjem, postignućem pradna paramite.

343

U kasnijim prilikama, u diskusijama sa dr Platovim o tom problemu, on je zauzeo nešto drugačiji stav, rekavši da različiti tipovi satorija, odnosno prosvetljenja, tokom vremena mogu postepeno da dovedu do izlečenja neu­rotskih .. lezija", ako tako možemo da ih nazovemo, i pospeše integraciju same ličnosti. U zen manastiru, ako bi kandidat pokazao očigledne znake neuro­ze koji bi mogli da ometu njegovu meditativnu praksu, on bi bio ili odmah otpušten ili zamoljen da ode kod drugog rošija, smeštenog možda u istom manastiru, da bi od njega dobio neku vrstu psihoterapije; što jasno pokazuje da iskustvo satorija, koliko god duboko, ne može ništa da učini sa samom neurozom.

Neki pisci iz oblasti savremene hrišćanske metafizike, koja je snažno obo­jena misticizmom, veruju da predavanje života Hristu (kako na rečima tako i na delu, kroz negovanje stava predanosti) može rezultovati postepenom transformacijom duše. Mane nečijeg karaktera mogu biti transformisane u isceljujućem prisustvu viših sila. Osoba može u suštini postati Božji Sin, po­put Hrista. savršena, uzvišena i oslobođena svih nedostataka, Jedan od boljih predstavnika ove škole Nove Misli jeste Tomas Hamblin (Thomas Hamblin), čije ideje se stalno pojavljuju u časopisu .. Sajens of Tot Rivju" (Science of 1hought Review), Ova škola je mnogo otvorenije hrišćanska po svom stilu i religioznija po svom stavu od odgovarajuće američke škole koja se naziva "Naukom uma" (Science of Mind). Možda je ipak "Hrišćanska škola jedin­stva" (Unity School of Christianity) bliža mističnom stanovištu koje prihvata britanska Hamblinova škola, Njihovi pogledi su mi u mnogo čemu bliski,

Predavanje Bogu zvuči jednostavno - ali ono to nije. Da bi se postigla jed­nostavnost potpune predaje često je neophodna strahovita psihološka disci­plina, .. Teži uvek. Čak i kada stvaraš, teži da stvoriš, i gle! Ti više ne stvaraš!" Svi mistici svih vremena podižu svoj glas ističući tu potrebu, ali i svu tegob­nost postizanja te predaje, Metafizičko stanovište, koje stalno nosim II sebi, do izvesnog stepena je površno, Ono ne uzima u obzir da misticizam, koji osvaja najviše vrhove duhovnog. predstavlja doživotnu napornu disciplinu koja obuhvata mnogo više od prostog svakodnevnog verbalnog ponavljanja tipa "ja sam Božji sin" i "Hrist je u meni." To je karakteristično za čitavo područje metafizike, Teška isparenja površnosti i izmišljene jednostavnosti dižu se nad njom. što sprečava svaku mogućnost razvoja duhovne discipline bonafide.

Ono što je neizmerno impresivno u vezi sa Alisterom Kraulijem i nje­govim dnevnicima jeste njegovo beskompromisno poštenje prema samom sebi, što je Činjenica koja njegove smešno glupave biografe poput Sajmondsa zavodi na pogrešan put, navodeći ih na nepromišljene pretpostavke, Nikada

344

Krouli ne čini bilo kakav pokušaj da minimizuje ono što bi većina nas mogla označiti njegovim najgorim osobinama u prilog onih najboljih ili društveno prihvatljivijih. Upravo to ga, na veličanstven način, čini totalno drugačijim od bilo kog drugog među duhovnim, metafizičkim ili filosofskim UČiteljima našeg vremena. Prosečan duhovni učitelj je sklon da slobodno propagira svoje prosvetljeno stanje i vlastitu filosofiju II najpreciznijim crtama, pa ipak ostaje potpuno nem kada se radi o njegovom privatnom životu. Tako se uspostavlja dihotomija. Prosečnom učeniku ili studentu to deluje kao da učitelj nema svoj privatan život ili kao da ga ima ali se on ni u jednoj tački ne razlikuje od unutrašnjeg života o kome javno govori.

Drugi ljudi, pak, razglašavaju sve detalje svog takozvanog privatnog života, svojih seksualnih aktivnosti, bez davanja bilo kakve indikacije o eventualnom prosvetljenju. Jasno je da kod njih još nije došlo do duhovnog buđenja. Krou� li je otvoreno pričao kako o svojim unutrašnjim tako i o spoljašnjim, odnosno seksualnim aktivnostima. Kod njega nije bilo razdvajanja na privatno i jav­no, duhovno i seksualno. On je odbio da prizna dihotomiju koja karakteriše većinu nas. Njegovo lično poštenje nadilazi sve ostale.

Ali, isto tako, u tOJ šemi koju je on opširno i na sve strane razglašavao nije bilo nikakve glatke, pojednostavljene ili stereotipne formule. Iako su neki drugi metafizičari tvrdili da sve želje mogu biti ostvarene putem afirmacije ili molitve, ili pak pomoću .. pozitivnog razmišljanja o onome što želiš", Krouli je osećao gnušanje prema površnosti i krajnjoj neadekvatnosti takvih ciljeva i metoda.

Njegova poruka je bila samo jedna. Ona se može izraziti dvojako - Znanje i Razgovor Svetog Andela Čuvara ili olkriće Istinske Volje. I premda je lO bila njegova osnovna poruka, on nije umanjivao neospornu činjenicu da je najčvršća moguća samodisciplina neophodan uslov za takvo ostvarenje.

Zaluđivanje aspiranata ubedivanjem da svaki idiot može doći do ostva� renja bilo mu je sasvim strano. On je favorizovao duhovnu elitu, bratstvo iluminata - potpuno svestan da bi, ukoliko bi snizio svoje kriterijume makar za jotu, okupio oko sebe samo gomilu glupih obožavalaca. I mada je uistinu žarko želeo da ima mnogo učenika koji bi "proneli slavu i kult Zveri, proroka ljupke Zvezde", on nikada ne bi dozvolio sebi da padne na tako niske grane i upusti se u sitne manipulacije. On možda jeste bio avanturista - ali nikada nepošten učitelj.

Jedino što mogu da izjavim, u svoj svojoj čestitosti i poniznosti, da nikada nisam video celovitu i duhovno transformisanu osobu ni unutar ni van savre� menih popularnih duhovnih pokreta. Poznajem mnoge članove takvih grupa i nekolicinu njihovih vođa. Njihove neuroze vidljive su iz aviona - a ipak ih

345

ne prepoznaju. Štaviše. većina njih teško prepoznaje neurotske simptome i kod drugih osoba. Možda za njih važi ona opšte prihvaćena ali pogrešna pred. stava da neurotska osoba mora imati upadljive tikove glave. usta ili obrva, što šaljivdžije vole da imitiraju. A o karakternim neurozama izgleda ne znaju ništa. uprkos činjenici da se za nekoliko njihovih istaknutijih članova ili vođa zna da su alkoholičari ili mazohisti ili homoseksualci ili megalomani - i tako redom sve do kraj a liste izopačenih karakternih crta - sve samih simptoma emocionalne kuge. Ne govorim to u duhu podrugljivog kriticizma. već jedino iz potrebe da razjasnim svoju tezu, koju sam najpre naveo u vezi sa Krau· lijem, a to je da mistično iskustvo ne može izlečiti psihoneurozu.

"Izraz emocionalna ku.ga nema pogrdnu konotaciju". Tako glasi definicija Vilheima Rajha. On se ne odnosi na svesno zlo. na moralnu ili biološku de­gradaciju, nemoral i tome slično. već na osobu koja je, od rođenja. nepre­stano ometena u prirodnom načinu života. tako da je prinuđena da razvije drugačije. veštačke forme ponašanja. Zaražena emocionalnom kugom takva osoba hramlje. govor�ći u karakterološkom smislu. Emocionalna kuga se može smatrati hroničnom biopatijom čitavog organizma. Ona je epidemijsko obo­ljenje. kao što su to Šizofrenija ili rak. manifestujući se u društvenim oblici· ma života. Šizofrenija i rak su biopatije koje proizlaze iz kuge koja hara u društvenom životu, čiji efekti se mogu videti u organizmu kao i u društvenom životu. S vremena na vreme. poput bilo koje druge kuge. ona poprima razme­re pandernije. manifestujući se kroz gigantski prodor sadizma i kriminaliteta. kao što se desilo u srednjem veku. na primeru katoličke inkvizicije ili u dva­desetom veku na primeru fašizma.

U SVOjim "Ispovestima'� Krouli je. potpuno nesvestan važnosti koji bi mo· gaa da ima, prilično nesređeno dao materijal za anamnezu koji objašnjava njegovu neurozu. Iako je samog sebe smatrao prvoklasnim psihologom. on nije pokazao neku veliku sposobnost uvida na delu. A ipak, velike klasične teme oceubistva i incesta prožimaju čitavu knjigu, od početka do kraja.

Pre mnogo godina, sećam se da sam mu govorio o nekim od njegovih kratkih priča, nazvanih " Zlatne Grančice" (Golden Twigs). napisane na ra­čun Frejzerove (Frazer) .. Zlatne Grane" (Golden Bough). Kikoćući se veselo, rekao je:

.. Sve su one o ubistvu i incestu!" Kako me ta njegova izjava nije ni takla niti uzrujala, toliko sam tada bio

naivan. nastavio je:

"Urednici časopisa .. Internešnal." (časopis u kojem su te priče prvi put ob­javljene, negde 1917. godine) . .. imali su malo primedbi na njihov sadržaj."

346

"Zar oni nisu čitali priče?" pitao sam naivno .

.. Jesu. Naravno da jesu. Ali glavni motiv nije baš onakav kao što izgleda . . . " na POvrSIOl.

Uživao je u pomisli da je uspeo da progura nešto mimo njihove pažnje. Međutim, nije shvatio da se takođe radilo i o njegovoj vlastitoj istoriji.

Činjenice koje govore u prilog tome jasno su naznačene u njegovoj au­tobiografiji kao i u njegovoj životnOj istoriji. Na primer, kada je njegov otac Edvard Krouli bio živ, dečak Alister je bio uzoran dečak. Njegovo vladanje bilo je primerno. Sa očevom smrću, kada je imao oko osam godina, on je od­bacio neka ograničenja i odmah upao u nevolju. "Od trenutka sahrane. život dečaka je ušao u potpuno novu fazu." Piše Krouli o sebi u trećem licu. "Pro­mena je bila radikalna. U roku od tri nedelje nakon što se vratio u školu, prvi put ga je zadesila nevolja. On se ne seća kakvo je zlodela bio počinio. ali seća se da je njegova kazna bila ublažena zbog gubitka oca. To je bio prvi Simptom totalnog preokretanja njegovog stava prema životu u svakom pogledu. Izgle­da očigledno da je smrt njegovog oca bila uzročno povezana sa tim."

Na koji način? Iako je izneo tvrdnju da je ta povezanost bila uzročna. on nije učinio nikakav pokušaj da u svojoj autobiografiji istraži ili analizira sup­tilne veze. Iz prethodne priče može se zak.1jučiti da za očeva života on nije smeo da se ponaša neprimereno. Uprkos tome što je za oca govorio da je bio apsolutno čestit i ugledan čovek, nikada mu nije dopiralo do svesti da u njemu postoji izvestan strah povezan sa ocem. Otac je bio human, logičan i posedovao je zdrav razum. Njegov religiozni kredo ubedio ga je da je vera važnija za spasenje od rada . .. Za njega je razlog za uzdržavanje od greha bio prosto t:lj što je smatrao da je greh znak nezahvalnosti prema Spasitelju. U slučaju gl'dnika, to bi bezmalo bio Signal da do kraja ogrezne u greh. Za njega je. pak, bilo prik.1adnije da dobije takvu osudu za greh koja će pokazati njegovu potrebu za spasenjem. Materijalna kazna za greh (opet) bi ga sigurno navela da padne na kolena."

Takvog oca je imao. On je bio njegov junak i njegov prijatelj, "iako jz ovog ili onog razloga medu njima nije bilo nikakve prave svesne prisnosti niti razu­mevanja� On (Krouli) nikada nije voleo svoju majku i mrzeo je. Prema njoj je osećao fizičku odbojnost i prezir u intelektualnom i društvenom smislu. Uvek se prema njoj odnosio kao prema sluškinji. Možda se zbog toga on u tom periodu ne seća praktično ničega što je bilo vezano za nju. Ona mu se uvek suprotstavljala.

Sva podvlačenja u gornjem pasusu su moja. Nije moglo biti prave prisnosti jer je neka vrsta beskontaktnosti, kao što bi to Rajh rekao. bio nužan mehani-

347

•

zam putem koje bi se njegovo neprijateljstvo i želja za oceubistvom što dublje potisnuli. Potisnutost tih sadržaja je bila potpuna i on sa svim svojim uvidima i meditacijama nikada više nije bio u stanju da ih osvesti.

U drugom pravcu od ovoga treba tragati za ključem koji pruža bitna objašnjenja. NastavljajUĆi da govori o sebi u trećem licu, Krouli piše:

"Kada je Alek imao oko osam godina, njegov otac ga je odveo u osnovnu školu. Bila je to privatna škola kod Svetog Leonarda, koju je držao jedan starac po imenu Heberšon sa svoja dva sina, vrlo stroga evangelista ... Na pismenom testu, umesto da odgovori na određena pitanja. pravio se da ne razume i napisao nešto po uzoru na Džejmsa Džojsa. Umesto pohvala za svoj literarni dar, dobio je šibom po turu. Ne osećajući ni trun kajanja, po· čeo je da žudi za smrću starog Heberšana. Prilično čudno, to se i dogodilo posle samo par nedelja, i on je to bez ustezanja pripisao svojim moćima."

Kao i svako dete. verovao je u svemoć želje. To je primitivno mišljenje u najboljem izdanju. Njegove želje morale su da se ostvare. bez obzira o čemu se radilo. U slučaju starog Heberšana, koji očito predstavlja zamenu za oca, nije mu smetalo to što je preuzeo na sebe odgovornost za njegovu smrt. Međutim. kada je otac bio II pitanju. on to nije jasno video. Previše ga se plašio. Reli­giozno vaspitanje koje je dobio podrazumevalo je prisno zajedništvo između Boga i oca, i te maštarije o ubistvu odmah su shvatane kao da imaju božansku konotaciju. Budući da je vaspitavan po uzoru na Bibliju, poznavao ju je odlično; a kako je to uključivala lex talionis, ne bi mogao sebi dozvoliti da rizikuje. "Poštuj svog oca i svoju mater" - savetuje se u zapovesti, jer ako tako ne činiš bićeš ubijen . .. Oko za oko ... "

Zbog toga su sva njegova maštanja o sukobu sa autoritetima morala biti potisnuta. Kao rezultat njegovog ranog vaspitanja došlo je do razvoja super· ega koji ga je primoravao da se lepo ponaša. Ali. već nakon očeve smrti te ste­ge su donekle popustile, mada ne mnogo. Svakako ne u toj meri da bi shvatio kako je zapravo potajno želeo očevu smrt. U to vreme njegova hrišćanska svest bila je suviše kruta da bi to sebi priznao.

Tema oceubistva je najmoćnija tema njegovog života. Njegova početna pokornost Metersu, vođi reda Zlatne Zore, kasnije je zamenjena otvorenim neprijateljstvom prema njemu, uz neskrivenu nameru da ga smeni. To je svojevrstan izraz teme oca.

Drugu značajnu temu nalazimo u priči koju je ispričao Sajmonds, u vreme kada su Krouli i Tornton plovili niz reku Iravadi, neposredno nakon neu· speha ekspedicije na Cogo Ri. "Iako bolestan od malarije. Perdurabo je sedeo na krmi, sa puškom u krilu. vrebajući svaku životinju koja bi mu došla u

348

vidokrug." Ne bih preterao sa tumačenjem da je svaka životinja tada za njega bila simbol oca, ali je kod njega svakako bilo puno ubilačkih poriva u tOj i u drugim sličnim situacijama. On je prosto bio frustriran zbog neuspeha da osvoji planinski vrh i ubijanje je bilo odgovor.

Ipak, najupadljiviji simbolički oblik teme oceubistva nalazimo u njego­vom poistovećenju sa Logosom Eona, čiji zadatak je da izrekne Reč koja će postati zakon Novog Doba, i čiji je on vesnik. U novom eonu koji se rađa, Ho­rus odnosno Sin će biti predsedavajuća inteligencija, dok će Oziris, Otac. biti svrgnut. Prema njegovoj novoustanovljenoj mitologiji, prethodne dve hiljade godina umirućeg patrijarhalnog doba povezane su sa Ozirisom, Ocem. Krou­liju je bio dosuđen zadatak da uništi patrijarhat i da names to njega uspostavi eon krunisanog i pobedničkog deteta Horusa, koga, naravno, ne predstavlja niko drugi do on - Alister Krouli lično. Ma koliko veličanstveno delovala nje­gova vlastita mitologija, u njoj se simbolično ogleda njegov snažni potisnuti nagon za oceubistvom. Njegov zadatak je, dakle. bio da ubije oca.

O majci je malo toga imao da kaže, osim da je poticala iz porodice De­vona i Somerseta, i da su je zbog njenog lica školski drugari zvali malom Ki­neskinjom . .. Slikala je vodenim boj icama sa zadivljujućim talentom koji je kvarila akademska učenost, a ti njeni snažni prirodni kreativni impulsi bili su kasnije potisnuti religijom do te mere da je, nakon smrti svoga muža, postala fanatični vernik bez trunke mozga. svrstavajući se u red onih najograničenijih fanatika lišenih svakog traga ljudskosti. Pa ipak je uvek bila u nekoj vrsti bor­be, skoro svakodnevno istinski uznemirena, nalazeći samu sebe kako je, oba­vezana pravilima vlastite religije, prisiljena da obavlja dela najbesmislenije okrutnosti.IC

Iako je detaljno opisao sećanja iz nekoliko prethodnih inkarnacija, nika­da se nije potrudio da pruži dovoljno materijala o svojim danima detinjstva. Vrlo malo toga on može da nam kaže o svojoj majci. To je veoma značajna činjenica i ona je par excellence znak potiskivanja.

Njegovu izjavu da je s njom postupao kao sa sluškinjom i da mu je bi­la fizički odbojna jedino mogu smatrati dokazom da se od nečega svojski branio. Klinički gledano, teško da neko može razviti bolji ili efikasniji oklop protiv incestuoznih osećanja od toga da svoj predmet ljubavi predstavi kao odbojan. Sama potvrda postojanja ove druge vrste osećanja ukazuje na su­protno. Ako uzmemo u obzir Kroulijevo izvrsno razumevanje simbola i njiho­ve višeznačnosti. kao što pokazuje njegova knjiga o Tarotu, on bi trebalo da bude prvi koji će prepoznati dvojakost svojih osećanja.

Govoreći o procesu oslobađanja od se�sualnih inhibicija koje su mu na­metnuli roditelji, Krouli je često spominjao epizodu u kojoj je zaveo porodičnu

349

služavku na majčinom krevetu. To je bio njegov čin prkosa, dizanje simbola pobune, osvajanje slobode. Bilo je tu svega toga - i još ponešto. Ono što je skriveno u detaljima tog čina prkosa jeste incestuozni faktor njegovog života. Preko služavke on nije samo prkosio svojoj majci već je upravo nju i zaveo. Kad smo već kod njegovih nesvesnih elemenata, to predstavlja čist i jedn osta· van primer incesta. U svojoj autobiografiji priznao je da je s majkom postu· pao kao sa služavkom. Ako je tako, u sferi nesvesnog jedna služavka može biti lako zamenjena drugom; u tome je značenje čitave te simbolike.

Ta tema incesta, kako sam pokazao, čak se provlači kroz većinu njegovih mističnih dela. U nekim njegovim magi čkim uputstvima se i koristi tema in· cesta, mada prerušena u simbole, što je on često voleo da čini. Ali. bez obzira na smislenost njegove upotrebe simbola u raznim ritualima, jasno je da su incestuozni nagoni igrali vodeću ulogu u njegovom emotivnom životu.

S druge strane, njegov stav prema ženama, kao posledica njegovog najra· nijeg stava izgrađenog prema majci, nije bio nimalo benevolentan. Prosto je neshvatljivo da je jedan tako izuzetan čovek kakav je bio Krouli mogao imati takav stav. On je smatrao da su žene u celini ispod njegovog nivoa. One su bile tu ni zbog čega drugog osim da zadovolje njegova seksualna osećanja i nagone.

"U moralnom i mentalnom smislu, žene za mene nisu vredne čak ni prezira", pisao je u svojoj autobiografiji. .. One nemaju prave moralne ideale. Zaokuplje· ne su svojom najprečom brigom. funkcijom razmnožavanja. I težnje koje najja· snije ispoljavaju samo su kamuflaža. U intelektualnom smislu, naravno, one ne postoje. Čak i tih nekoliko žena čiji umovi nisu potpuno prazni popunilo ih je Vordor Strit Čipendejlom. Najviše što postignu je na nivou sluge i papige. Te činjenice nisu me zaplašile. Čak naprotiv. veoma je pogodno imati seksualne odnose sa životinjom koja nema svesti ni o čemu drugom osim seksa."

Njegov seksualni apetit je bio toliki da mu je praktično svakog dana bio potreban koitus, ili je bar tako tvrdio u "Ispovestima", verujući da bi ženina uloga u tome trebalo da bude aktivna, baš kao što mlekar isporučuje mleko do vrata.

Medutim, drugi aspekti njegovoK stava prema ženama su sasvim suprot· ni, idealizujući ženu kroz posvećenost Nuiti. Kraljici Prostora, Zvezdi čiji je on samoproklamovani prorok. Ta posvećenost pokatkad ima mazohistički prizvuk, kao na primer: "Hoću da prostituišem svoju muževnost, da ponizim svoju božanstvenost i bacim je pred noge moje Dame. Hoću da moja kruna pod Njenim nogama bude zgnječena; hoću da Njene noge šutnu moje lice; hoću da mi Njene cipele srce iščupaju, da moje misli budu šuštanja Njene suknje, da moja duša bude Njen nužnik."

350

Sajmonds je potpuno u pravu kada kaže da Nuit, koja je personifikacija Beskonačnog Prostora, i njena manje apstraktna predstavnica Babalon, koja predstavlja Sakti iz indijske filosofije. odgovaraju devici Mariji rimokatoličke crkve. Krouli je bio u stanju da prema njoj iskaže uzvišenu ljubav i posvećenost, dok istovremeno nije bio u stanju da isto pruži to nijednoj jedinoj zemaljskoj ženi. 1 to je izražavao na suštinski seksualan i incestuozan način.

Upravo kao što je Frojd pokazao, KrouJi je podelio svoja materinska ose� ćanja na dva strogo određena dela. Pre�edipovska majka koja ga je obasipala ljubavlju, ugađala mu i kvarila ga, sublimisana je godinama nakon toga u ideal Babaion. Sa Babaion, kao što sva njegova poznija dela pokazuju, on je bio u jednom metafizičkom, veličanstvenom incestuoznom ljubavnom od� nosu. Post�edipovska majka, koja je morala da ga disciplinuje i pripremi za život, i koja ga je emocionalno izigrala i na kraju fizički oterala od sebe, pred� stavljena je kroz njegove odnose sa raznim ženama koje je sretao u životu. On je u različitim periodima sa njima imao seksualne odnose, koristio ih, kada je bio u mogućnosti, kao vidovnjakinje, ali ih je, inače, prezirao. kao što je prezirao i svoju majku. Nijedan od tih njegovih odnosa nikada nije potrajao neko duže vreme. Nekolicina žena mu je ostala iskreno verna više godina, bez obzira na to koliko je on bio okrutan i neveran prema njima. One su očito imale svoje vlastite mazohističke probleme, koje njihov odnos sasvim sigurno nije mogao da olakša.

Sam je priznavao vlastite homoseksualne sklonosti. Opisao je svoj rani Iju� bavni odnos sa prijateljem Obrijem Berdslijem (Aubrey Beards[ey). glumcem po imenu Polit (Pollit), rečima "idealna intimna veza koju su Grci smatrali najvećom slavom muževnosti i najdragocenijom životnom blagodati. To go� vori mnogo o moralnom stanju Engleske, to jest da su takve ideje povezane u umu praktično svakog strasnog čoveka." On je izuzetno retko govorio bilo šta povoljno o moralnom stanju Engleske. koje se u cdosti gnušao. Dok je ta njegova homoseksualnost delom mogla poticati od određenih strukturalnih i hormonalnih poremećaja izraženih njegOvim slabašnim, gracioznim bedriw ma i njegovim grudima "koje su bile abnormalno razvijene", s druge strane, postoji obilje kliničkih potvrda koje ukazuju na blisku povezanost između tih seksualnih obeležja i pSiholoških problema � incesta prema majCi i komplek� sa oceubistva, o kojima sada raspravljamo.

Ranije je već bilo sugerisano da je kod njega bila prisutna identifikacija sa ocem. Potvrdu takvog stava nalazimo II Činjenici da su obojica podučavali neku vrstu religije; obojica su smatrala da je rad (drugim rečima, dobra dela i visok moral) manje bitan za spasenje od vere, kao i da su njihOVi sveti spiw si apsolutno imuni na kritiku i moguće izmene. Takav vid identifikovanja

351

čoveka sa svojim ocem često se nesvesno gradi na mehanizmu potiskivanja sukobljenih sila. Identifikacija tada prvenstveno služi kao barikada ili karak­temi oklop protiv moguće buduće erupcije blokiranog afekta.

Valja malo razmisliti o jednom drugom pasusu koji je Krouli napisao u "Magici". Za nas je on dosta značajan u ovom kontekstu:

"Aspirant koji se nalazi pred inicijacijom odjednom postaje svestan toga da ga saleću kompleksi koji su ga do tada nagrizali. i da ga njihovo posto­janje muči dok se on sam bolno suprotstavlja njihovom uništenju što ga baca u takva iskušenja koja izgledaju (i njemu a i drugima) kao da se od plemenitog i čestitog čoveka preobratio u neopisivog nitkova."

Drugim rečima. inicijacija (bez obzira kako je definisana) stimuliše sve de­love svesti. Ako se tada latentni elementi nesvesnog probude iz svoje prividne uspavanosti. treba ih primetiti i pozabaviti se njihovim sadržajem. Oni moraju biti u celosti osvdćeni. a ako do toga ne dođe, napunjeni ogromnom količinom energije samim procesom inicijacije, mogu se vratiti i rastrgnuti svog domaćina.

Verujem da je Krouli podlegao tom razornom procesu. Svo Edipavska zlo i strahote, koji su se godinama skrivali ispod njegovog oklopa (ispoljava­jući se prerušeni u različite oblike: lov, sukobi sa bivšim prijateljima, njegova arogancija i pompeznost) dovedeni su na svetlost dana prizivom đavola Bez­dana. Takav je on bio u dubini svoje ličnosti. Ali, on je samog sebe zaklonio od te istine time što je čitavu magičku avanturu protumačio na metafizičkim umesto na ličnim pSihološkim osnovama. I tako je prokockao dragocenu pri­liku da postigne samopročišćenje, što se pokazalo kao životna greška.

Njegove najplodnije godine istopile su se u toku tih nekoliko godina na­kon iskušenja u Alžiru. Moj stav je da je on možda umro oko 1914. godine i da je počeo da se priprema za svoju sledeću inkarnaciju.4 Ponekad svi mi živimo predugo da bi to bilo dobro za nas. Rana smrt je poneka,d veće heroj­stvo i mudrost.

Svakako da su gotovo sva Kroulijeva najbolja i najkreativnija dela nastala pre te 1914. godine. Od tada pa nadalje. uz samo par manjih izuzetaka. umes­to napredovanja stajao je u mestu. Iako je sebi dodeljivao sledeće više stepe­nove, kao što svi tekstovi i sve biografije pominju, njegov dan je prošao. Još tridesetak godina je moralo da prođe do okončanja sveg tog haosa, ali je on u međuvremenu sebi i svom ugledu naneo nepopravljivu štetu. Način života koji je vodio nakon 1914:nije išao u prilog njegovom ugledu ni u najmanjoj meri. To je glavni razlog zbog čega svoju priču o njegovom hodočašću nisam nastavio preko te tačke koja označava kraj slavnog perioda u kome je njegovo stvaralaštvo doseglo zenit.

352

Sada, posle svega izrečenog, moram izneti nešto što će ponovo usposta­viti narušenu ravnotežu. Postoji još jedna, svetlija strana njegove ličnosti. Iz njegovih unutrašnjih emocionalnih konflikata, kakvi god oni bili, izrodila se teorija seksualnosti koja je izvanredno savremena. Sajmonds je apsolutno u pravu kada tvrdi da je Krouli mrzeo podelu između religije i seksualnosti, ko­ju je našoj kulturi nametnulo širenje hrišćanstva kada se pobednički pojavilo na sceni nakon gašenja paganskih religija. Krouli se gnušao te podele, i zakleo se da će učiniti sve da ujedini ovo dvoje u jedan jedinstveni ritual.

"Iz najvećih dubina Kroulijevog uma", pisao je Sajmonds, "potekla je veoma čudna ideja, toliko drevna da su je ljudi zaboravili. Ona govori o oboža­vanju sunca i muškog organa stvaranja, kao i o seksualnom jedinstvu kao najvišoj formi religiozne posvećenosti."

Tako je Sajmonds opisao Kroulijevu zaokupljenost solarno-falusnom re­ligijom. Svet još nije video to obožavanje. Ali uistinu će doći dan kada će imena Kroulija, Frojda, Rajha i Lorensa biti ponovo izvučena iz tame zabora­va i prepoznata kao imena proroka novog doba. U tom budućem dobu Bog više neće biti obožavan na osamljenim mestima, niti u crkvama izgrađenim ljudskim rukama, već iznutra, kroz vibrirajući tok života i energije koja se razmenjuje među polovima. Možda će tada obožavanje Sakti i Sive ponovo pridobiti poverenje i doživeti sasvim novo tumačenje. No, to svakako neće biti zagovaranje uzdržavanja i nevinosti, toliko razornih po telo i um, već žive razmene energije i telesne supstance, koje polovi moraju da otkriju ponovo sami za sebe i tako odbrane delo ovih odbačenih proroka o čovekovoj sop­stvenoj kreativnosti.

"Čin Ljubavi za jednog filistra predstavlja fizičko olakšanje, poput defe­kacije," kaže Krouli u neobjavljenim komentarima na 'Knjigu Zakona', "i moralno olakšanje od pritiska koji mu nameće pristojno vaspitanje; radosni povratak u ulogu primitivca koju se pravi da prezire. To je pijanstvo koje uk­lanja njegov stid od samog sebe, mada ga ostavlja u još dubljem zgražavanju. To je nečist gest, užasan i neprirodan. To nije njegov vlastiti čin, već mu je nametnut od strane džina koji ga smatra bespomoćnim; on je napola ludak, napola automat kada ga upražnjava. To je nespretan posrtaj u hodu kroz cr­nu smrdljivu baruštinu, iz koje izvire hiljade opasnosti. On mu preti smrću, bolešću, katastrofom u svakojakim oblicima. Filistar kukavički plaća cenu straha i gađenja, kada mu taj šićardžijski seks nudi svoj otrov za pacove za­motan u olovni papir koji on ne razlikuje od srebrnog; ponovo plaća tu cenu povraćanjem i grčevima u stomaku pošto ga je progutao II svojoj lakomosti.

Sve ovo on zna, čak previše dobro; on ima pravo, po SVOjim vlastitim ubeđenjima, da oseća gnušanje i strah od tog čina, da sklanja svoj pogled sa

353

njega, da se zaklinje kako ga ne poznaje ... " Takvo je Kroulijevo tumačenje_ Ono nije daleko od Rajhovog, koji je jednom zapisao da je istina da seks nije sve u životu. Mogli bismo ovome dodati i da kod zdravih ljudi seks nije pred. met konstantne diskusije niti primarni centar interesovanja.

Ilustrujući svoje gledište, Rajh kaže da u jednoj fabrici bezbednost čitave mreže električnih instalacija predstavlja preduslov za njeno valjano funkci· anisanje i to se samo po sebi podrazumeva. Pa ipak, oni koji rade u fabrici nikada ne daju mišljenje o samim instalacijama. Oni su potpuno koncentri· sani na svoj posao. Električna energija i električne instalacije, doista, nisu 'sve� Postoje i druga važna pitanja, kao što je proizvodnja onoga za šta je fabrika osnovana. No. u prilog naše diskusije, pretpostavimo da je došlo do kratkog spoja u instalacijama. što se odražava na protok električne energije. mašine se zaustavljaju, a sa tim i proizvodnja.

Sada se pažnja radnika koncentriše isključivo na instalacije i kratak spoj, na to kako se kvar može otkloniti. Ali šta ako nadzornik ili predstavnik sindi· kata počnu da tvrde kako ta glupava teorija električne energije prenaglašava ulogu instalacija? Tačno je da su instalacije neophodne ali one nisu sve. Mi imamo i druga interesovanja; postoje i drugi faktori koje moramo razmotriti. U tom slučaju, kako tvrdi Rajh, nadzornika i ostale bismo ismejali, jer je prvi posao koji se mora obaviti pronalaženje i uklanjanje kvara pre nego što 'po­mislimo na druge stvari.'

U istoj takvoj situaciji, ukazuje Rajh, nalazi se seksualni problem u našem društvu. Slobodan protok biološke, ili ako hoćete seksualne energije, kod ve­like većine ljudi je osujećen. To i jeste razlog zbog čega bio· sociološki me­hanizam društva ne funkcioniše kako treba ili ne funkcioniše uopšte. Otuda naša iracionalna politika, neodgovornost narodnih masa, oboljenja, ubistva i umorstva, jednom rečju - emocionalna kuga. Kada bi svako bio u stanju da ostvari svoje prirodne seksualne potrebe bez ikakve smetnje, ne bi bilo ni govora o seksualnim problemima. Tek tada bi bilo ispravno reći da postoje i druga interesovanja.

Mnogi savremeni pisci ističu da seksualna revolucija našeg doba gotovo u cdosti predstavlja abortus. Iako je društvo poslednjih nekoliko godina pri­hvatilo tolerantniji pogled na pitanja kao što su pred bračni seksualni odnosi, seksualne tehnike, homoseksualnost i bludne radnje, jasno je da se radi sa· mo o jednoj veštačkoj i blagoj liberalnoj reformi. U manjoj ili većoj meri, i dalje opstaje osnovni, bolesni stav o seksualnosti, koji prosto vapi za oštrim kriticizmom ljudi poput Rajha, koji su jasno uvideli koliko je takav stav po­guban po zdravlje i podigli svoj glas u usamljenoj nadi da će društvo jednom ipak požnjeti plodove njihovog istraživanja. Uprkos različitim probojima u

354

oblasti seksualnosti (kao što su bučno oglašavani IGnsijevi izveštaj i, romani sa detaljnim opisima seksualnih odnosa, kao i sva ta prašina koja se nadigla povodom otkrića kontraceptivnih pilula), još uvek preostaje da razna moral­na predubeđenja budu svrgnuta sa svojih pijedestala. Ona opstaju iz prostog razloga što su se sada pritajila u nesvesnim delovima psihe, izražavajući se ne samo kroz oblik Frojdovskog super-ega, već i kroz živo tkivo naših fizičkih tela, kroz ono što je Rajh tako rečito opisao kao mišićni oklop. Način na koji funkcionišu on naziva emocionalnom kugom.

Mi se uvek iznova suočavamo sa super-egom. Naši uskogrudi dedovi sa svojom moralno lažnom čednošću i viktorijanskim puritanizmom su prošlost. Ali, njihovo nasleđe opstaje u nama kao interni arbitar našeg morala. našeg seksualnog ponašanja, u jednoj još neprijatnijoj formi, II vidu superega (nad­ja), koji nije tako lako dokučiti i napasti.

.. Seksualni čin je svetinja Volje" isticao je Krouli . .. Njegovo profanisanje je veliki zločin. Svako istinsko izražavanje seksualnog čina je zakonito; svako suzbijanje ili iskrivljavanje istog protivno je zakonu slobode. Upotreba za­konske ili finanSijske prisile da bi se iznudilo uzdržavanje ili pokornost. u p(ltpnnosti je užasna. neprirodna i apsurdna."

Za, �(lničko za sva današnja reagovanja po pitanju seksa jeste uverenje da seksuai o:;t ima svoju suštinsku vrednost i da .. konačno prevazilazi onu name­nu koja J" ie data." Takav je utisak Džona K. Holmsa (Holmes) predstavljen u članku "Revolucija ispod pojasa:' (Revolution Below the Belt).' "Takav seks nije samo neka vrsta ljubavnog pisma koju pmžate voljenoj osobi niti nešto tako prolazno. isprazno i simbolično kao što je rukovanje. To. daJrJe, nije toliko spe­cifična emocija usmerena prema specifičnoj osobi, koliko besciljni, postojani tok energije koji ističe iz središta bića i koji, nalik na podzemni vodeni tok, može teći prema bezbroj odrednica i na bezbroj načina. Homoseksualno jezer­ce se razlikuje od heteroseksualne reke samo po tome što je zagrađeno, ali oba izviru iz iste tamne, podzemne vododelnice. neprekidno tekući, probijajući se, dostižu�i svoj nivo." U svim živim stvarima. kako piše Vilhelm Rajh, seksualna vegetativna energija deluje. Ili, kao što je mnogo pre toga propisivao D. H. Lo­renee (D.H. Lawrence): "Prihvatite seks u svojoj svesti i pustite da vam se vrati normalna fizička svest, u odnosima između Vas i drugih ljudi. Budite spokojni i naprosto svesni seksualnog bića u svakom muškarcu i ženi. detetu i životinji."

U meri u kojoj su i Rajh i Lorens potvrdili da je ključno obeležje seksualne energije primalna kreativnost, oni su bili jedinstveni vesnici ove seksualne revolucije koja tiho teče.

Ima velikih sličnosti između progresivnih seksualnih stavova Vilhelma Rajha i Alistera Kroulija. Nekoliko Rajhovih knjiga vrlo ,i.ac:n'" daje iscrpn(l

355

tumačenje onoga za šta se zalagao. Kraulijevi stavovi prožimaju praktično svaku knjigu koju je napisao, ali su oni rasuti posvuda. Sve dok nije priredio svoje komentare na "Knjigu Zakona" (koji još nisu objavljeni) on nije jasno opisao ono u šta je verovao i što je zastupao u vezi sa pitanjem seksualnog problema.

U "Konx Om Pax", prvoj pravoj mističnoj raspravi koju je napisao, nalazi­mo neke plodne ideje koje jasno odražavaju trend koji je on inicirao. "Knjiga Laži" sadrži nekoliko prilično jasnih, paradoksalnih poglavlja o seksualnim stavovima, uz izrazito mističnu aromu kakva se nigde drugde ne može naći. Evo na primer jedne koju je Krouli nazvao .. Nakvašena konjska griva" (Stee­ped Horse-hair):

Um je bolest semena. Sve što čovek jeste ili može biti skriveno je u tome. Telesne funkcije su delovi mašine; tihe, ako nisu obolele. Ali um, nikad spokojan, škripi "Ja". To "ja" ne istrajava, ne prenosi se pokolenjima, menja se trenutno, na kraju je mrtvo. Zbog toga je čovek on sam jedino kada je pri Kočijašen;u izgubljen za samog sebe.

U jednom drugom poglavlju iste knjižice. "Kap rose" (Dewdrop), postoji dalja aluzija na tu istu. snažno obojenu seksom. filosofiju koju je izrazio sle­dećim rečima:

Uistinu, ljubav je smrt, a smrt je budući život. Čovek se ne vraća ponovo; reka ne teče uzbrdo; starog života više nema; tu je novi život koji više nije njegov. U tišini kapi rose je svaka težnja njegove duše, i njegovog uma. i njegovog tela; to je Kvintesencija i Eliksir njegovog bića. U tome su sile koje su načinile njega 1 njegovog oca i oca njegovog oca pre njega. To je Rosa Besmrtnosti. Neka to napreduje slobodno. upravo onako kako hoće: ti nisi gospodar toga, nego njegov nosilac.

Njegova seksualna filosofija razbacana je po takozvanim službenim uput­stvima koja je napisao za svoj red. Iako ih je svesno isprepletao obiljem sim­bola, ne treba štedeti ni vremena ni truda da se odgonetne njihov tajnoviti simbolizam. U .. Ekvinoksu IX" postoji esej pod nazivom .. Osnaženi entuzi­jazam" (Energized Enthu.siasm), u kome je zauzet jasan stav o braku između religioznih ceremonija i seksa, to jest o obožavanju Dionisa. Afrodite i Apolo-

3na

na, što je on preveo kao obožavanje vina, žena i pesme! U neobjavljenim ko­mentarima na "Knjigu Zakona" mnoge stranice svedoče o njegovoj strpljivo;, brižljivoj težnji da nam objasni ono što je tako strasno osećao.

Pored toga. neka od njegovih najsnažnijih uverenja provejavaju raznim brojevima "Ekvino�a". Tako na primer, u "Ekvinoksu III", koji se pojavio početkom 1910. godine, u okviru recenzije knjige o Tomasu Lejku Harisu (Thomas Lake Harris) on piše:

Stoga ne treba da nas čudi što je jedinstvo subjekta i objekta u svesti koje je samadi, sjedinjenje neveste i jagnjeta koje je raj. sjedinjenje maga i Boga koje je priziv, sjedinjenje čoveka i njegovog Svetog Anđela Čuvara koje je kao pečat na delu adeptusa minora - simbolizovano geometrijskim jedin­stvom kruga i kvadrata. aritrnetičkim jedinstvom S i 6. i (radi univerzalni­jeg razumevanja) sjedinjenjem lingama i joni, krsta i ruže. Jer kao što je u zemaljskom životu seksualna ekstaza iščezavanje sopstva u voljenom biću, stvaranje treće svesti koja nadilazi svoje roditelje i koja se ponovo ispo­ljava u materiji u vidu deteta; tako, neizmerno uzvišeniji, na planu duha, subjekt i objekt se udružuju da bi iščezli, ostvarujući transcendentalno jedinstvo. To treće je ekstaza i smrt; kako gore, tako i dole.

Tada, bez ijednog traga nečistote u umu, možemo reći da su sve ljudske rase obožavale itifaličkog boga; za one koji nikada ne dižu pogled iznad najni7..eg plana, svetinja izgleda nečisto.

On je imao toliko toga da kaže što je i danas veoma aktuelno. Štaviše, još uvek ostaje da se istraži dubina njegovog razmišljanja, jer naša kultura je i dalje seksualno negativna, uprkos svemu što su činili Frojd, Rajh i mnogi drugi. Onima koji ne priznaju da je ova naša kultura seksualno negativna preporučujemo da pročitaju dve knjige Alberta Elisa (Albert Ellis), "Američ­ka seksualna tragedija" (The American Sexual Tragedy) i .. Folklor Seksa" (The Folklore o/Sex).

"Zato mi Ljubav smatramo svetom, religijom našeg srca, naukom na­šeg uma;' piše Alister Krouli. "Zar On neće imati Svoj uređeni obred, Svoje sveštenike i pesnike, Svoje stvaraoce iepote u boji i obliku, da bi ga ukrasili, Svoje muzičare da bi ga slavili? Zar ga Njegovi teolozi. koji proniču u Nj egovu suštinu. neće objaviti? I zar oni, koji samo prohuje palatama Njegovog hrama, neće uzeti udela u Njegovoj ličnosti? Konač­no, zar naša nauka neće položiti svoje ruke na Njega, uzeti mu mere, istražiti koliko je dubok. izračunati koliko je visok, i odgonetnuti zakone Njegove suštine?"

357

•

Alister Krouli je imao raskošan ljubavni život, svakodnevnu po­trebu za koitusom i obilje žena.

Gore levo - Lea Hirsig (Alo­strael), gore desno - Lejla Vedel; dole levo sa drugom suprugom Mari de Miramar; dole desno - soror Virakam (Mary d'Este Sturges) .

Može biti da je. uprkos svim svojim patološkim crtama koje sam ovde po­kušao da osvetlim, Krouli uistinu bio daleko veći mistik i mudriji filosof nego bilo ko do sada. Uprkos svim nj.egovim greškama, a bilo ih je mnogo, i svim njegovim neumerenostima, moguće je da je on bio mnogo bliži istini od onih među nama koji se osećaju ograničenim, manje sklonim neumerenostima i preterivanju, i koji nisu u tolikoj meri okrutni i sadistički nastrojeni. Krauli­jeva vreme možda tek dolazi. Može biti da je on zaista prorok novog doba, u kome će život, seks i stvaralaštvo postati neraskidivi deo naše svakodnevice, bez licemerja i stida.

Ako se ovde zaustavimo učinili bismo Krouliju veliku nepravdu. Iznad svega on je bio apostol nove vrste svesti - svesti koja očito pripada budućem vremenu. Bilo je doduše i drugih pisaca i učitelja koji su zauzimali sličan stav. Na primer, tu je Ričard Bak (Richard Bucke), autor "Kosrničke svesti" (Cosmic Consciousness). U toj knjizi on tvrdi da je, upravo u onoj meri u kojoj uobi­čajena ljudska svesnast prevazilazi životinjsku i ostvaruje ogromnu prednost na njom, kosrnička svest razvijenij a u odnosu na svest prosečnog čoveka da­našnjice. Ova tvrdnja je ilustrovana bezbrojnim primerima muškaraca i žena koji su imali bljeskove te VTste više svesti, kroz mistično iskustvo. To je svaka­ko jedan od najboljih i najkorisnijih aspekata njegove knjige.

Oldos Haksli, u svojim poznijim godinama, predstavlja još jednog apos­tola manje-više istog tipa svesnosti. Svoju izvornu poruku on je obogatio odličnim intelektualnim razumevanjem mistične literature. Njegova knjiga "Večna filosofija" (The Perennial Philosophy) uzdiže se jznad proseka kao sve­dočanstvo njegovog neizmernog uvida i sklonosti prema uzvišenim duhov­nim idejama. Džerald Herd (Gerald Heard) je još jedan savremen pisac medu mnogim drugima. kojih je toliko da ih ne možemo sve pobrojati, a koji se zalažu za razvoj novih standarda i vidova svesti.

Bez neke namere da se posebno založim za njega, uveren sam da delo Alistera Kroulija za čitavo koplje nadmašuje dela ovih briljantnih pisaca. Sva­ki, i najmanji delić materijala koji sam ovde navodio i koji se nalazi u anto­logiji "Najbolje od Kroulija" stoji kao neosporan dokaz ove moje tvrdnje. On prevazilazi sve te druge pisce zahvaljujući činjenici da je tako obuhvatno eks­perimentisao sa svim tradicionalnim mističnim tehnikama. kako Istoka tako i Zapada. Sumnjam da je postojao neki metod koji se on nije usudio da proba. To ga čini neustrašivim istraživačem sveta uma i duha, i to bez premca.

I dalje, kao što sam dosad iscrpno pokazao, on je uspeo da dostigne mis­tične vrhunce. Ne samo da je istakao da je sledeći korak za čovečanstvo .. znanje i razgovor Svetog Anđela Cuvara", koje se odvija kroz niz klišea briž­ljivo odabranih da izraze njegov koncept duhovnog iskustva, već njegovi spisi

359

neprestano ukazu;u na to da;e on sam ostvario taj cilj. To je bilo ono iskustvo koje je u kasnijim godinama svog života nazvao otkrićem Istinske Volje.

Ova frazeologija potiče od njegovog konačnog prihvatanja "Knjige Zako­na': čemu se opirao dugi niz godina. Jezik u stilu "Svetog Andela Čuvara" pri­pada njegovom ranijem periodu, kada su tragovi Zlatne Zore još uvek živeli u njegovoj svesti. Kasnije je primetio da samo mistično iskustvo može biti od pomoći prilikom razmatranja značenja i svrhe života - koji su jedinstveni za

svaku pojedinačnu osobu. Ne postoje dva slična čoveka, i nema pravila koja se mogu primeniti na sve. Otkriće Istinske Volje je suštinski zadatak svakog čoveka. Ako ona nije proniknuta kroz to iskustvo, koje je nalik na buđenje iz dugog lucidnog sna, ostaće uspavana. Ovim se u određenoj meri može ob­jasniti šok taktika koju je on često koristio da bi razdrmao svoje učenike. Bio je to njegov način da ih podstakne, da ih probudi. Prvi opis ovog njegovog postupka dat je u "Konx Om Pax

", u bajci nazvanoj Budan Svet, gde se kao i

u zenu, mistično iskustvo poredi sa procesom buđenja. To je buđenje svrhe i smisla života - da bi čovek budućnosti činio svoju volju u svetu živih.

Mnogi su me često pitali zbog čega se Krouli trudio da pokrene red ardo Templi Orientis (red istočnog hrama) nakon što su on i Džouns tako savesno prionuli na stvaranje A:.A:. 1909. godine. Sa namerom da reformišu staru Zlatnu Zoru koja je bila više usmerena na grupni rad, oni su pokrenuli Red Srebrne Zve�de, koji je bio,..,smeren na lično postignuće i individualno eks­

, perimentisanje sa klasičnim mističnim i okultnim tehnikama. Cilj reda je, u suštini, bio isti kao i kod Zlatne Zore - postignuće višeg stanja svesti, reli­gioznog ili mističnog iskustva. Sama srž programa reda temelji se na jednoj rečenici iz zaveta za stepen adeptus minor (koji se odnosi na tifaret):

"Ja još obećavam i zaklinjem se da ću ..... od današnjeg dana nadalje, svaki trenutak posvetiti Velikom Delu:'

Jezik znanja i razgovora sa Svetim Anđelom Čuvarom bio je onaj jezik koji je Krouli koristio da bi opisao Veliko Delo, pozajmivši ga, svakako, iz "Knjige Svete Magije Abramelina maga".

Kraulijev red se razlikovao od Zlatne Zore u nekoliko glavnih tača­ka. On je umanjiO značaj sistema rangova koji je bio pravo prokletstvo i vanitas vanitatis za adepte Zlatne Zore i eliminisao ritualne inicijacije. Osim toga, on je uključio određene hinduističke metode zasnovane na njegovim eksperimentima sa jogom. U svom tumačenju Velikog Dela, pre svega je naglašavao potrebu kombinovanja joge i ceremonijalne magije kao instrumenata pomoću kojih studenti mogu dostići same vrhove du­hovnog postignuća.

360

S druge strane, O.T.O . • koji je podučavao seksualnu magiju, Krouli je shvatao kao idealni agens za objavu zakona Teleme - "Čini što ti je volja!" Iako je seksualna magija čuvana kao tajna viših stepenova, konkretno deve­tog stepena. ona je bila više stvar ličnog postignuća nego inicijacije. Zaista je beskorisno opisivati taj metod, ne zbog toga što je on tajna, već samo zato što njegova uspešna primena zahteva sposobnost koncentracije uma i snažnu Vizualizaciju. a to su darovi koji se teško nalaze kod prosečne osobe. Stoga je odlučio da podredi rad u okviru O.T.O.-a fundamentalnijem zadatku - širen­ju "Knjige Zakona". Mnogi od njegovih kasnijih radova, kao što su "Ekvinoks Bogova" (The Equinox of the Gods), "Liber Alef" (Liber Aleph) i "Egipatski Tarot" (The Tarot of the Egyptians) objavljeni su pod okriljem D.T.O.-a, a ne A:.A: . . Time je hteo da istakne univerzalnu vrednost "Knjige Zakona" na­suprot ličnom postignuću viših mističnih stanja.

Može biti da je na taj način on zapravo izražavao svoje lično razočarenje činjenicom da je program vežbi joge i magike uspostavljen u okviru A:. A:. dao tako malo rezultata vrednih pažnje. Jedino su. izgleda. kapetan Fuler, Viktor Nojburg i kasnije Čarls Stensfild Džouns (Frater Ačad) u Americi do­nekle uspeli baveći se tim metodama. Ali čak i oni su pali, prema Kroulijevom mišljenju. Ni sa jednim od njih on nije uspeo. Niko. bez obzira na duhovne kvalitete, ko je došao u A:. A : . . nije mogao da posluži kao primer efikasnosti njegovih metoda. Bio je usamljen. Otuda možemo zaključiti da je on zbog toga bio duboko razočaran i potišten, iako je to retko ispoljavao.

Upravo zbog toga je preusmerio svoje energije sa individualnog na plan širo­kih masa. Počeo je da veruje da se njegova misija sastoji u tome da preobrati ljude da prihvate učenje o Istinskoj Volji, u skladu sa zapovestima "Knjige Zakona".

Na zaglavlju "Ekvinoksa" bilo je zapisano: "Cilj religija, metod nauka". Ia­ko se taj cilj povremeno gubio u gomili raznih pesama, drama. eseja, priča, epigrama, i tako redom. bio je to vredan cilj. Cilj religije je uvek bio začinjanje mističnog iskustva, ili nadsvesti. kao što ga je katkad nazivao, po ugledu na jogije. Ponovnim zapisivanjem tradicionalnih metoda na jednostavan. direk· tan način, eliminisanjem fantastičnih, nebitnih elemenata i sujeverja, kao i insistiranjem da svaki student konstantno vodi dnevnik svojih svakodnevnih duhovnih vežbi kao što je i sam činio, nadao se da će ispuniti drugi deo glav­ne maksime - metod nauka.

Isto tako je u SVOjim opisima mističnih stanja, češće nego obrnuto, opi­sivao misticizam ne pominjući Boga. i u tom smislu dolazilo je do izražaja njegovo naučno obrazovanje u Kembridžu i njegovi kontakti sa budizmom, zajedno sa Alanom. Tako je, na primer, u "Jevandeiju prema Svetom Bernar­du Šou" (Gospel According to St. Bernard Shaw). pisao:

361

.. Mistično postignuće može biti definisano kao jedinstvo duše sa Bogom, ili kao samoostvarenje, ili - postoji pedeset izraza za isto iskustvo. Isto je to, jer bilo da ste hrišćanin ili budista, teista (kao što sam ja, Bogu hvala I ili ateista. postignuće tog jednog stanja stoji pred vama kao mogućnost. isto kao i noćna mora, ludilo ili pijanstvo. Religiozan svet je sahranio tu činjenicu u planinama dogme; ali uporedno proučavanje religija objašnja­va sve. Samo treba uporedo čitati odlomke iz spisa mistika svih vremena j svih religija pa će se videti da su govorili o istom; takođe ima i sličnosti u pokušaju definisanja, kao "Onaj Tao koji je Tao nije Tao" kod Kineza, "Ne To, Ne To" kod Hindusa, "Glava koja je iznad svih Glava. Glava koja nije Glava" kod kabalista, "Bog je Ništa" kod hrišćana i .. Ono što nije ono što jeste" kod savremenih ateističkih ili panteističkih mistika."

On je mislio da religiozno verovanje bilo koje vrste nije neophodan dezi­deratum mističnog iskustva. Ako se čine određene radnje, uslediće odredeni rezultati; to je naučna suština njegovog kreda.

Neka ga Sajmonds i ostali podrugljivci ismejavaju ako baš žele. ali buduće generacije - ako uopšte bude onih koji će preživeti katastrofu nagoveštenu stihovima .. Knjige Zakona": .. Ja sam ratnički Gospod Četrdesetih; Osamde­sete su šćućurene preda mnom, j postiđene su," možda će ga videti jasnije nego što mi to sada možemo. kao veličanstvenog džina u svetu pigmeja.

Jedan moj prijatelj - iskreni i oduševljeni poštovalac Kroulijevog rada - primetio je da je, uprkos SVOjim manama i ličnim problemima, Krouli po­sed avao nešto što je potvrđivalo njegov izbor i ulogu glasnika Bogova. Bogo­vi, ko god i šta god oni bili, nimalo se ne brinu za ljudska bića onakva kakva jesu, osim ako mogu biti upotrebljena u svrhu daljeg rada na evoluciji ljudske rase. Ta evolucija nikada nije gladak, brz proces. Pre će biti da se on odvija u iznenadnim probojima i potresima, uz društvene katastrofe i nadmoćne prirodne kataklizme koje, na ovaj ili onaj način, podstiču pojavu raznih mu­tacija. U mutantima koji proishode kao rezultat tih mutacija nalazi se potvrda evolucije baš kao i obećanje da dolaze bolje vrste. Takođe je nagovestio da je možda i Krouli jedan od tih mutanata, i da "Knjiga Zakona ", bez obzira na to koliko nam ne godio njen nasilan karakter i koliko oholo zvučalo njeno gnušanje prema našim takozvanim civilizacijskim vrednostima, predstavlja takoreći sveti spis silovite promene i evolutivne kataklizme, iz čega se rađaju ti novi mutanti.

Krouli ni u kom smislu nije bio savršen. Ali on jeste posedovao neke psi­hološke karakteristike koje su ga verovatno činile pogodnijim za ulogu glas­nika, Logosa ili Reči novog Eona.

362

Ima još jedno njegovo delo koje isto tako moramo imati na umu kada raspravljamo o njegovom karakteru. Njegovi uvidi sigurno prevazilaze sva naša očekivanja od njega. Na primer. u odeljku "Magike" koji se odnosi na Đavola. koji sam već navodio ranije u jednom od ranijih poglavlja. on je re-kao sledeće:

.

"Stoga je on Bog koga je napravio Čovek. uzvišen. nestrpljiv; on svesno dostiže svoj puni stas, spreman da započne svoje putovanje kako bi spasao svet. Ali on se možda neće javiti u ovom istinskom obliku; vizija Pana može učiniti da ljudi polude od straha. On se mora skrivati u svom izvornom spoljašnjem obličju.

Zato se on javlja naizgled kao čovek kakav je bio u početku; on živi život čoveka; uistinu, on je u potpunosti čovek. Ali njegova inicijacija učinila ga je gospodarem Događaja, koji razume da sve što mu se događa predstavlja vršenje njegove istinske volje."

Važne delove odeljka istakao sam kurzivom. Toliko mnogo toga se ovde otkriva o njemu - ali u isto vreme i upozorava nas da se ne zavaravamo i da ne potcenjujemo ni njega ni ono za šta se zalagao. On je uistinu nagovestio Novo Doba. buduće doba u kojem će ljudi biti samosvesni. u kojem će fun­kcionisati u skladu sa zakonima koje je upravo Krouli objavio. zakonima Teleme.

Ti nemaš prava osim da činiš svoju volju. Čini to i niko ti neće reći ne. Eto, to su ideje koje je on �tupao. i takav je bio način života koji je vodio.

"I u svemu ćeš stvarati beskrajno blaženstvo i sledeću kariku Beskonačnog Lanca.

Taj lanac seže od Večnosti do Večnosti, uvek u trouglovima - nije li trou­gao moj simbol? - uvek u krugovima - zar nije krug simbol Voljene? Stoga je svaki napredak obična iluzija. jer svaki je krug jednak i svaki je trougao jednak!

Ali napredak je napredak, a napredak je zanos. trajan, zaslepljujući, blje­sak svetlosti, talasi rose, plamenovi kose Velike Boginje, cvetovi ruža oko njenog vrata. Amen!

I zato se uzdigni kao što sam ja uzdignut.

Suzdrži se jer ja sam gospodar ispunjenja. Na kraju. neka kraj bude daleko kao što zvezde leže u pupku Nuite, Ubij sebe kao što sam ja ubijen na kraju, u smrti koja je život. U miru koji je majka rata. u tami koja drži svetlo u svojoj ruci. poput kurve koja vadi dragulj iz svojih nozdrva..

363

Stoga je početak užitak, i kraj je užitak, i u sredini je užitak, kao što je Ind voda i u šupljinama glečera, i među većim i među manjim brdima i na padinama brda i preko visoravni, i na svom ušću gde se uliva u moćno more, da, II moćno more. "6

NAPOMENE 1. Charles R. Cammell, op. cit., str. 89.

2. "The Equinox of the Gods't, O.T.O., London 1936, str. 110·111.

3. Magick, The Master Therion, Paris. 1929, str. 127.

4. Dugo sam razmišljao o ovom svom ranijem zapažanju, i zaključio sam da treba da ga izmenim. On je baš u tom periodu napisao Liber Aleph i knjigu o Tarotu, kao i dosta dnevnika koji nisu do sada objavljeni a trebalo bi ih objaviti. Moguće je da me buduće okolnosti i moja savest nateraju da naknadno napišem još jedan tom, kao dodatak ovom delu, koji će se opširnije pozabaviti njegovim kasnijim iskus­tvima i književnom kao i magičkom karijerom.

5 . .. Playboy", ju1, 1964. str. 67.

6 . .. Liber A'ash vel Capricorni".

364

15. KNJIGA ZAKONA

Za vreme medenog meseca provedenog na Cejlonu, 1904. godine, Krouli je saznao da je Rauz II drugom stanju. Svi prethodni planovi za odlazak

II Kinu odbačeni su, da bi nakon izvesnog vremena provedenog II lovu II eej­Ionskoj oblasti Hambantota, odlučili da se vrate kući, II Boleskin. Medutim, na povratku sa Istoka zaustavili su se načas II Kairu, gde su iznajmili stan tokom februara, najverovatnije želeći da provedu zimu II toplim i sunčanim klimatskim uslovima Egipta kako bi izbegli škotsku zimu, koja je umela da bude turobno hladna i siva.

Nije bilo ni govora o tome da se prijave kao gospodin i gospođa Krouli; to je zvučalo suviše obično. Stoga, "sa namerom da uzmem neko ime koje zvuči persijski': piše on II svojim 'Ispovestima', "smislio sam Čioa Kan (Chioa Khan), što znači zver na hebrejskom (kan je jedna od mnogobrojnih počasnih titula uobičajenih u Aziji). Pritom nisam imao nikakav magički cilj na umu. (Neka mi ovde bude dopušteno da pomenem da sam svoju ženu uglavnom zvao Uarda (Ouarda), što je jedna od mnogih arapskih izraza za Ružu)."

"Kada sam odlučio da se u Egiptu predstavim kao neki persijski princ sa svojom pre1epom engleskom suprugom, isprva nisam imao na umu plan da na licu mestu proučavam muhamedanstvo, posebno misticizam fakira, derviša i sufija. Samo sam imao želju da se malo šepurim, u turbanu sa ukrasom od dijamanata i širokim svilenim haljama ili u odori od zlaćanog platna, sa talvarom iskićenim draguljima o boku, i dva sjajna trkača koji bi krčili put za moj prtljag dok idem ulicama Kaira ...

Što se tiče mog proučavanja islama, unajmio sam jednog šeika da mi daje časove arapskog i da me podučava ritualnom pranju, molitvama i slično,

365

kako bih u nekom budućem periodu mogao da prođem među njima kao musliman. Planirao sam da pre ili kasnije ponovim Bartonovo putovanje u Meku. Naučio sam veliki broj poglavlja Kurana napamet. Nikad nisam bio u Meki, i to mi je izgledalo prilično vieux jeu, ali moja sposobnost da se potpuno zbližim sa muhamedancima pokazala se u više navrata beskrajno korisnom."

Za vreme tog kratkog boravka u Kairu, prvih meseci 1904. godine, desio se jedan događaj, za koji je Krouli tokom svojih preostalih dana provedenih na zemlji stalno isticao da predstavlja najznačajniji događaj u čitavom nje­govom životu. Sve što se desilo pre toga bilo je samo priprema. Sve docnije smatrao je svojom sudbinom i postignućem. Taj događaj je upravljao svakom njegovom aktivnošću, nakon početnog petogodišnjeg perioda tokom kojeg se opirao čak i da prizna da knjiga koja mu je tada diklirana postoji. Ali posle tog perioda, koji je kulminirao iskustvom opisanim u knjizi "Vizija i glas", u Severnoj Africi, on je počeo da se potpuno poistovećuje sa njom, i u dobru i u zlu. Krouli i taj spis. koji je sadržao iskaz "Čini što ti je volja': tada su postali nerazdvojni.

Ono što se odigralo početkom aprila 1904. godine Krouli je opisao u mno­go raznih prilika i u mnogim SVOjim knjigama. To je duga, složena priča, sa tananim raščlanjenjima, ali se može svesti na sledeće.

U jednom trenutku tokom njihovog boravka u Kairu, nakon napornog magičkog rada, njegova žena je odjednom postala uznemirena, da bi na kraju uzbuđeno rekla svom mužu: "Oni nas očekuju!" Nakon mnogo lutanja i ras­pravljanja, ona ga je konačno ubedila da se povinuje njenom 'predosećanju: mada mislim da to uopšte nije bilo lako postići. On je sedeo po danu u dne­vnoj sobi njihovog kairskog apartmana. Po jedan pun sat, svaka tri uzastopna dana, počevši od 8. aprila 1904. god., jedan glas mu je diktirao ono što je bilo nazvano Knjiga Zakona (koja se katkad označava kao Liber Al vel LegiS.)

U spisu od tri kratka poglavlja jedan stih govori da tekst potiče od Aivaza (Aiwass), bestelesne inteligencije. Kroz dugi niz godina, Krouli je nedvosmisle­no tvrdio da je Aivaz jedan od Tajnih vođa Trećeg Reda A:. A:., inteligencija toliko viša od Kroulija koliko je on sam superiorniji od nekog diVljaka. Dosta vremena nakon toga, on je spoznao i priznao da Aivaz nije bio niko drugi do njegov Sveti Anđeo Čuvar . .. Ja polažem pravo da budem jedini autoritet kom­petentan po pitanju spornih tačaka u vezi sa Knjigom Zakona. jer sam spoznao da je njen autor, Aivaz, niko drugi do moj sopstveni Sveti Anđeo Čuvar, čije Znanje i Razgovor sam bio postigao, tako da imam isključiv pristup Njemu. Za svaku svoju teškoću uvek sam se direktno i s pažnjom obraćao Njemu, i od Njega dobijao odgovor; stoga je moja nagrada apsolutna i neopoziva:'

366

Ako je Aivaz bio njegovo sopstveno više Sopstva, u tom slučaju zaključak ne može biti ništa drugo nego to da je Alister Krauli bio sam autor knjige, i da je on bio samo spoJjašnja maska za mnoštvo različitih, hijerarhijski uređenih ličnosti, o čemu je i ranije raspravljano. Otuda sledi:

Frater Perdurabo 0=0 je Alister Krouli Frater "Isusovo Srce" itd. 5=6 je Alister Krouli Frater OI SonufVaoresagi 6=5 je A1ister Krouli Frater Ou Mh 7=4 je A1ister Krou1i Frater V. V. V. V. V. 8=3 je A1ister Krouli Frater To Mega Terion 9=2 je A1ister Krou1i

Čovek AUster Krouli bio je najniži stepenik ove hijerarhijske lestvice, od� nosno spoljašnji oklop Boga, isto tako kao što smo svi mi Zvezde . .. Svaki muškarac i svaka žena je Zvezda."

On je autor .. Knjige Zakona" isto kao što je autor .. Knjige srca ovijenog zmijom", .. Knjige lapis lazulija", i drugih. Ranije sam već raspravljao o tome kako ove dve potonje knjige otkrivaju dijalog između različitih komponenti Kroulijeve ličnosti. Meni se čini da II osnovi ovaj spis, "Liber Legis", nije ni­malo drugačiji.

Ipak, Kraulijev stav je sasvim različit. On je voljan da prizna da je, u jed� nom višem smislu, on bio autor .. Liber LXV" i "Liber VII", pomenutih gore, ali da ni na koji način nije bio autor .. Knjige Zakona". Ovaj poslednji navede� ni spis mu je, kako tvrdi, diktiran tako opipljivo i tako čujno. kao kada autor diktira tekst svome sekretaru.

On je. delimično, anticipirao ovu vrstu rasuđivanja. Na primer, u Ravno-dnevnici Bogova, on piše:

"Naravno da sam ih napisao, mastilom na papiru, u materijalnom smislu te reči, ali to nisu Moje reči, osim ako se Aivaz ne shvati kao ništa više nego moje podsvesno sopstva, ili neki njegov deo; u tom slučaju, imajući II vidu da moje svesno sopstva ne zna Istinu u Knjizi i da se protivi većem delu etike i filosofije te Knjige. Aivaz je žestoko potisnuti deo mene:'

Zatim je dodao fusnotu na gore navedeno: .. Takva teorija bi dalje ukazivala da sam ja. što je meni samom nepoznato. u vlasti svih vrsta natprirodnog znanja i moći. "Zakon očuvanja mišljenja

" (Ser V. Hamilton), ovde biva opovrgnut.'"

Može se sasvim sigurno reći, u čemu se ·celokupna sadašnja psihološka teorija slaže. da svaka osoba poseduje sve vrste znanja i moći kojih je u potpu-, nosti nesvesna, uprkos Hamiltonavom zakonu. I Frojdova i JUQgova teorija

367

su na strani takve pretpostavke, iako bi potpuno iščitavanje svake od njih u nama proizvelo donekle različite utiske.

Da se Aivaz može, uistinu, razumeti kao otcepljeni ili još uvek neprepoz­nat segment Kroulijeve psihičke strukture, može se potkrepiti činjenicom da je on, sve do trenutka smrti, 1947. godine, govorio kako su neki delovi knjige njemu samom izgledali potpuno odbojno. Kakvi su mu zapravo izgledali, ne bih znao reći. Neki drugi stihovi Knjige prilično nedvosmisleno ukazuju na materijal koji je on nekada svesno poznavao, ali ga je možda u međuvremenu zaboravio.

Ako pesma, odnosno bilo koje umetničko delo, predstavlja gejzir nesves­nog, kako je napisao Krouli u predgovoru .. Božjem gradu" (The City of God), onda je "Liber Legis" zasigurno erupcija snažnih simbola i utisaka iz njegove nesvesne psihe. Iz pisma koje je 1905. godine napisao Džeraldu Keliju, nakon neuspeha ekspedicije na Kangčendžungu, saznajemo da je do guše bio za­sićen skoro svim onim što je do tada postigao. Zbog toga je sada žudeo za ne­čim žestokim i divljim II svom životu, za nekim ubistvom ili naSiljem, ili pak neČim isto tako dramatičnim i burnim. Iako je pisano oko godinu dana posle diktiranja "Liber Legisa", nakon što je samu knjigu odbacio, to pismo ukazuje jasno na ono što ga je uznemiravalo. Ono oslikava mnoge sirove konflikte, kao i arhetipska komešanja duboko unutar nesvesnih nivoa njegove psihe.

Uprkos tome što je očito odbacio knjigu od sebe, u svojim dnevnicima iz 1906. godine može se naći fascinantna napomena, napisana neposredno nakon kineske epizode, koja ukazuje da je knjiga već mogla biti uveliko u predvorju njegovog svesnog uma. Pismo iz 1905. godine upućeno Keliju ne pominje "Knjigu Zakona", ali 30. Aprila 1906., nekoliko dana nakon napuš­tanja Sangaja, napisao je sledeće: "Pogodilo me je - u vezi sa mojim čitanjem Blejka - da je Aivaz, itd., "Sila i Oganj", upravo ono što meni nedostaje. Moja "svest" je zaista prepreka i samoobmana, budući da predstavlja preživeli osta­tak nasleđa i obrazovanja:'

Ovo je prosvetljujuće priznanje. Kao dečak on je bio stidljiv i bojažljiv, ne­bitno kako su se te karakteristike kod njega razvile. Njegovo rano religiozno obrazovanje sigurno je bilo usmerena na razvoJ jednog izvanredno krutog superega. Stoga, tokom njegovog docnijeg bunta protiv hrišćanstva, mora da je žudeo za .kvalitetima i karakternim crtama koji su dijametralno suprotni onima koje je sam posedovaa. U "Knjizi Zakona" ta želja je bila ostvarena. Jednostavno rečeno, ovo pomaljanje iz njegove nesvesne psihe predstavljalo je, između ostalog. gigantsko ispunjenje volje. Drugim rečima, ako želimo da citiramo Junga, ono je predstavljalo nesvesnu kompenzacianu reakciju na ekstremno hrišćanska stanovište. Pošto je bilo nesvesno. ono je bilo tačno to-

368

liko ekstremno koliko i svesno stanovište. i među njima se nije mogla postići nikakva ravnoteža. dok god bi jedna od njih modifikovala onu drugu.

Ako je on zaista želeo .. bogohuljenje. ubijanje, silovanje. revolucije. bilo šta, loše ili dobro. ali silovito': kao što je tvrdio u tom svom značajnom pismu Keliju, onda sve što mogu reći jeste da je to i dobio. Jer, knjiga koju je napisao sadrži sve to - i više od toga!

I pismo Keliju. a i sama knjiga. izražavaju svu njegovu ličnu frustraciju i ogorčenje, a na to je njegov odgovor, i svesno i nesvesno, bio nasilje, prezir i srdžba za koju je bio sposoban, s jedne strane, a s druge, puno uzvišenosti, veličanstvenosti i istančanosti. Knjiga Vidljivo prikazuje sve protivrečnosti i unutrašnje konflikte koji su ga morili, i zbog kojih je u to doba bio rastrzan. Iako je kategorički poricao da je u pisanju i stvaranju ove knjige imao svesnog udela (može se prihvatiti da je tako bilo na običnom, svakodnevnom bud­nom nivou), ako se prihvati da je Aivaz bio izjednačen sa njegovim nesves­nim sopstvom, tada je to, ipak, njegova Knjiga i njegov Zakon.

Negde oko 1907. godine, kada je Krou1ijevo pisanje o mističnim iskustvi­ma dostiglo vrhunac. završio je knjigu "Konx Om Pax", gde u trećem delu piše sledeće:

"Ali, razmotrimo savršenog čoveka ... On živi (to je istina) u Keteru; ali nje­gov um i telo, mada savršeni, rade. takoreći automatski, na svom vlastitom nivou. U ovom trenutku ja sam sasvim nesvestan otkucaja svog srca; ali ono nije ni iluzija! Pa ipak, ono održava svoje tačne odnose sa ostalim iluzornim pojavama. Stoga. bez sumnje. adept je prilično nesvestan dela i misli koje je izvršio, dela i misli za koje se čini da podrazumevaju svesnu snagu volje."

Odavde se može zaključiti da adept može činiti ogroman broj dela a da na njih ne obraća svesnu pažnju. On poseduje uvežban sistem instrumenata koji nastavljaju da funkcionišu. svaki od njih na svoj sopstveni način i na svom sopstvenom planu. bez potrebe za svesnim obraćanjem pažnje. Drugim rečima, vrlo je moguće da je čovek Krouli bio samo jedan od više ili manje valjanih instrumenata Aivaza. Svetog Anđela Čuvara. Pisanje "Knjige Zako­na" iziskivalo je samo kratkotrajnu svesnu pažnju od pisara Alistera Kroulija, kako bi se on time doveo u saglasje sa onim što je Aivaz činio na nekom dru­gom psiho-spiritualnom nivou.

Kada raspravljamo o "Knjizi Zakona", moramo imati na umu dve osnovne činjenice.

1 . Nakon prosvetljenja koje je doživeo u Cejlonu, Krouli je manje - više prekinuo svaku vrstu okultne prakse.

369

Od momenta venčanja sa Rouz, ili tačnije, od perioda dijane postignute u Cejlonu par godina ranije, on se umorio od svojih mističnih ambicija. "Sve ono što je stekao, napustio je. Znanje Kabale je ostavio iza sebe, podsmehu­jući se svojoj mladalačkoj ludosti; magija, ako je i bila istinita, nije vodila nikuda."

Moramo imati na urnu da se ovaj zaključak odnosio na njegove koncepte o magiji pre 1903. godine. On nije imao apsolutno nikakve veze sa njegovim postignućem tri godine kasnije, 1906., nakon priziva Augoeidesa, niti pak sa njegovim samadijem 1909. godine. "Joga je postala psihologija. Za rešenji­ma svojih vlastitih problema razumevanja univerzuma tragao je u oblastima metafizike; svoj intelekt je posvetio kultu apsolutnog razuma." Pešačenje duž graničnih oblasti donje Kine, u pokušaju da razreši enigrnu koja ga je mučila, samo je još više produbilo to stanje blisko ludilu, koje je već bio iskusio u Indiji. Tamo je on poražen poklekao, shvativši da je razum per se nesposoban da reši velike probleme univerzuma. Ispod Bezdana, u oblasti tzv. praktičnog, u ovozemaljskim područjima nauke, trgovine i industrije, on jeste izvrsno i precizno oružje, ali to je sve.

"On se ponovo latio Čitanja Kanta, Hjuma, Spensera, Hakslija, Tindala, Modslija, Mensela, Fihtea, Šelinga, Hegela i mnogih drugih; no, što se tiče njegovog života, nije li on bio čovek? Imao je ženu; znao je dužnost prema svom rodu, a otuda i prema svom drevnom plemićkom soju. Bio je putnik i sportista; elem, živeo je život punim plućima. Tako, možemo primeti­ti da od Novembra 1901. godine on nije izvodio nikakve prakse, sve do prolećne Ravnodnevnice 1904. godine, izuzev jedne nedelje leta 1903., i egzibicionog igranja magije u kraljevskoj dvorani Velike piramide u No­vembru 1903 .. . . Tih godina nalazimo ga kako se pentra po planinama, na klizanju, ribolovu, lovu, dok ispunjava dužnosti supruga; nalazimo ga ka­ko sa antipatijom gleda na sve vrste spiritualnih razmišljanja i aktivnosti koje donose nezadovoljstvo."

Takvo je bilo njegovo životno stanovište u to vreme.

2. Njegova žena Rouz ni najmanje nije bila zainteresovana za njegove in­telektualne ili duhovne težnje.

Kako god ova izjava zvučalo istinito, trebalo bi znati da je ono što se obis­tinilo mnogo godina kasnije moglo takođe biti stečeno 1904. Krouli je osećao potrebu da koristi sva sredstva kako bi podstakao ili razvio bilo kakvu latentnu sposobnost vidovitosti u svakoj ženi s kojom je živeo zajedno. Njegovi metodi nisu bili ništa manje nego liberalna upotreba alkoholnih pića u slavu bogova i

370

seksualne aktivnosti do tačke svesnog iscrpljivanja. Godinama kasnije, Rouz je postala dipsomanijak, što je za Kroulija bio prividan razlog da se razvede od nje. Pitam se nije li do toga došlo zahvaljujući njegovom "staranju".

"Imao je još da nauči kako priča o Balaamu i njegovom vidovitom magar* cu može biti i doslovno tačna. Jer velika Poruka što mu je došla, došla je kroz usta ne bilo koje osobe koja tvrdi da poseduje ova ili ona znanja, već kroz usta praznoglave žene iz društva."

Krauli ponovo zastranjuje da bi nas obavestio kako je Rouz glupa. Pretpo* stavljam da je on to učinio delom zato da bi opravdao pisanje nekih porno* grafskih spisa koje joj je posvetio, ali i da bi prikazao u što impresivnijem svetIu njen napad duhovne percepcije u Kairu. Jer, iz ranije navedenog citata iz "Ispovesti" proizlazi da je on sve žene smatrao intelektualno inferiornim, i stoga glupim. Možda ona u stvarnosti nije bila tako tupava kako nas je uve* ravao. No, takva pretpostavka ne pomaže mnogo kada je .. Knjiga Zakona" u pitanju.

Kada je Rouz počela da insistira na .. oni te očekuju", on je verovatno u prvi mah njeno zaneseno trabunjanje pripisao nekoj vrsti ludila, tipičnom za žene u menstrualnom ciklusu i trudnice. Ali kada je ona počela da koristi oznake i simbole njegovim vlastitim magi čkim šifrovanim jezikom, o kojem teoretski nije mogla ništa znati, on je bio primoran da sedne i počne da beleži.

Naravno, sasvim je moguće da je Rouz letimično pregledala neke njegove materijale sa tabelama simbola i božanstava, iz čega je kasnije nastalo njego* vo čuveno delo "Liber 777". Kao i većina udatih žena, i ona je verovatno bila naučena da sedi i ćuti, dok ju je muž koristio kao rezonatorsku kutiju za sop* stvene mudrolijc. Može se zamisliti kako ga je ona slušala dok joj je govoriO O onim istim stvarima o kojima je pisao i njenom bratu, nakon zlosrećnog pla­ninarskog poduhvata osvajanja K*2. Krou1i nikada nije bio dobar II ćutanju. Dok je nastojao da obmane Nojburga, čak je i demon Horonzon spominjao da Krouli previše priča. Tako možemo zaključiti da je, tokom godina provc* denih u braku s njim, Rouz sigurno upila nešto od njegovih stavova o životu, magiji i svemu ostalom.

Međutim, ova činjenica nam ne pomaže mnogo da razumemo zbog čega ga je, za vreme posete muzeju Bulak u Kairu, ona odvela do izložbenog or* marića sa brojem 666, koji je za njega bio pun značenja, ili zašto je izabrala Horusa od svih mogUĆih egipatskih bogova kao božanstvo koje predsedava događajima koji tek treba da se dese. Ono što je još upadljivije je to da se, nakon okončanja trodnevnog diktiranja. upravo Rouz setila da u nekoliko praznih mesta u tekstu umetne reči koje Krouli nije dobro čuo!

371

Izgleda da je Rouz privremeno odigrala medijumsku ulogu u tim spiritis­tičkim događajima 1904. godine, dok je Krouli bio taj koji je čuo komunika­cije " direktnog glasa" uporedo sa ostalim sličnim spiritističkim fenomenima. Ipak ogroman broj pitanja ostaje bez odgovora.

On je zaista vodio dnevnik u toku uvodnih faza ovog ciklusa, ali njegovi dnevnički zapisi su bili potpuno nerazgovetni. U njegovom sećanju ne po­stoje nikakvi ključevi pomoću kojih bi se zapisi mogli odgonetnuti. Iako je tako, par zapisa na jedan određeni način ima smisla, kao što ćemo videti. Na

• pnmer,

7. feb. 8. feb.

Suee. Prispeo u luku Said. Ka Kairu. 9. feb.

ll . video b.f. g. b. f. b.

19. feb. Ka Helvanu, u ulozi orijentalnog despota .....

22. mar. X.PB. E.P.D. za 84 m .

. 24. Ponovo sreo 25. 823 stoga

46l '' ''= p fl y 2 b z 218

Postoje dva važna razloga zbog kojih navodim ove delove njegovog dnev­nika. Simboli navedeni gore pisani su arapskim pismom. Transkribovani, oni se izgovaraju kao ADŽIHA (AJIHA). Jedan stručnjak, autoritet za istočnjačke jezike sa univerziteta u Kaliforniji, uverava me da ta reč, ako to jeste reč, nije arapska. Pod tim okolnostima. 1904. godine, jasno je da je ona morala imati određeno lično značenje za Kroulija. U napomeni u "Ekvinaksu VII" on pita: "Može li se ovaj zapis, kao i onaj od 24. marta odnositi na brata A:. A :. koji ga je našao?"

Otuda čitav ovaj zapis još uvek ostaje enigma. Međutim, dok sam kon­sultovao "Ekvinaks VII" i reprodukciju zapisa u "Ravnodnevnici Bogova", neposredno pre te zabeleške naišao sam na još jednu referencu, koja ovde može biti od značaja. ČIOA (CHIOA) je hebrejska reč za Zver, a videli smo da je Krouli u Kairu koristio tu reč zajedno sa izrazom 'khan: istočnjačkom po­časnom titulom. Štaviše, on je ispremeštao neka od slova u reči da bi na kraju dobio reč AČlHA (ACHlHA). koja takođe znači Zver. ACHlHA i ADŽlHA nisu tako daleko. Sve to može da nam posluži kao osnova za analizu ako do-

372

pustimo sebi malo veću slobodu tumačenja. Poznato nam je da je Krouli imao nekog u Kairu koji ga je podučavao arapskom. No, kada je nekoliko godina kasnije krenuo da piše ovaj odeljak u .. Ekvinoksu". zbog čega nije transk.ribo­vao reč kao što je to učinio gore? Zar je zaboravio svoj arapski?

Ipak, čak i pod pretpostavkom da su to ekvivalenti, ništa nismo bliži re­šenju. Jer, ako je Krouli u svom dnevniku napisao da je sreo Zver, na koga se to odnosi? Nije li on sam bio Zver? Odnosno, zar to onda ne implicira da je on imao viziju ili neko slično duhovno iskustvo u kojem se s!ločio sa svojim Anđelom. kojem je onda dao ime Zver 666? Kao i to, da je Krouli bio samo njegov prenosilac ili poslanik?

Ako se zaustavimo na ovoj tački, pravog odgovora nema. Rešenje za ovaj niz šifrovanih referenci i dalje treba tražiti negde u budućnosti.

Drugi razlog zbog čega ovako naširoko navodim iz dnevnika vođenog 1904. godine je sledeći. U "Knjizi Zakona", u jednom od stihova u drugom poglavlju nalazi se čitav niz slova i brojeva koji su do danas u celosti neraz­jašnjeni. I sam Krouli nije imao ni najslabiju ideju o tome na šta bi oni mogli da se odnose.

"Zaista! slušaj ove brojeve i reči: 4 6 3 8 A B K 2 4 A L G M O R 3 Y X 24 89 R P S T O V A L:'

A zatim nastavlja pitanjem:

"Šta znači ovo, o proroče? Ti ne znaš; niti ćeš ikada saznati. Dolazi jedan da te sledi: on će to objasniti:'

Kasnije Krouli nije bio u stanju da odgonetne slova i brojeve koje je napi­sao u svom dnevniku 1904. godine. Očito da su ta slova i brojevi tada imali neko značenje, ali je on to kasnije zaboravio. Nijedna meditacija niti bilo koji drugi oblik duhovnog istraživanja nisu mu pomogli da se ponovo seti tog značenja, čak i kada je prestao da se dalje opire prihvatanju uloge koju je trebalo da odigra, kao što je napisano u "Knjizi Zakona': Ali. ako je to tako, treba reći da je bilo sličnih apokrifa i u njegovim vlastitim dnevnicima. koje isto tako nije mogao kasnije da odgonetne. Na kraju, on je bio autor i jednih i drugih - a ipak su za njega bili i ostali misterija.

16. marta on je očigledno koristio stari priziv Nerođenog, drag njegovom srcu, kao što sam više puta pre toga istakao. Sledećeg dana, u zapisu stoji da se pojaviO Tot. Ovo je sada teško povezati, budući da ne postoji nikakva nužna povezanost između rituala Nerođenog i priziva Tota. Došlo je verovatno do

373

neke omaške. Ovde ću izložiti metod koji sam Krouli preporučuje u slučaju takve omaške.

"Pretpostavimo da ste odlučili da se spustite do centra grada; to je istočno od mesta gde se nalazite. Nakon izvesnog vremena. odjednom shvatite da ležite opruženi na plaži, koja se nalazi zapadno. Bez obzira na to koliko je prekrasan prizor talasa koji udaraju o stenje dok sunce zalazi, to nije mesto gde ste naumili da odete. Nešto je pošlo naopako, i ništa vas neće naterati da popustite i ostanete tu zadivljeni veličanstvenim prizorom�'

Na isti način, bez obzira na to koliko je Tot predivan, on nije bio prizvan. Sasvim sam zbunjen. Osim ako istovremeno nije izveden i priziv Tota, a on ovde nije pomenut.

Bilo kako bilo. tog 18. marta preko Tota mu je saopšteno da prizove Hoora (tj. Horusa) na nov način .

.. Verovatno je tog dana P. izveo unakrsno ispitivanje W. u vezi sa pozna· vanjem Horusa. Jedino su ga upadljive okolnosti oko njenog prepozna· vanja Boga, razume se, mogle naterati da je posluša. On se seća da je ranije on jedino bio spreman da je posluša kada je hteo da joj pokaže koliko je glupa, i d

'a joj se rugao govoreći da se 'ništa ne može desiti ako prekrši sva

pravila�

Zato ćemo ovde navesti kratku napomenu Fratera p. o tome kako je W. znala ko je R.H.K. (Ra Hoor Khuit)."

Ovaj odeljak je preuzet iz .. Ravnodnevnice Bogova", publikacije koju je Krouli objavio prilično kasno, iako veĆi deo tog spisa čine opširni odlomci pozajmljeni iz njegovih drugih dela:

"l . Sila i Oganj (Zamolio sam je da opiše njegove moralne kvalitete). 2. Tamno plava svetlost. (Zamolio sam je da opiše kakva je atmosfera koju

proizvodi njegovo prisustvo. Ta svetlost je prilično precizna i jedinstve· na; ali, naravno, njene reči, premda predstavljaju prikladan opis, mogle bi se jednako tako odnositi i na nešto drugo.)

3. Horus. (Zamolio sam je da pronađe njegovo ime sa spiska od deset na­swnice odabranih imena.)

4. Prepoznala njegovo obličje kada sam ga pokazao. (Ovo je povezano sa scenom u muzeju Bulak, što će biti detaljno razrađeno kasnije).

5. Znala je moje prethodne odnose sa Bogom. (Mislim da to znači da je ona znala da sam zauzeo njegovo mesto u hramu, itd .• i da ga nikada pre toga nisam prizvao.)

374

6. Znala je ko je njegov neprijatelj . (Pitanje: "Ko je njegov neprijatelj?", odgovor: .. Sile voda - Nila." W. nije ništa znala o egiptologiji - niti o bilo čemu drugom.)

7. Znala je njegovo poreklo i boju. (Šanse su 1:84). 8. Znala njegovo mesto u hramu. (Šanse 1:4, najmanje toliko). 9. Znala njegovo oružje (sa spiska od 6.) 10. Znala njegovu planetarnu prirodu (sa spiska od 7 planeta). l l . Znala njegov broj (sa spiska od 10 jedinica), 12. Izabrala od (a) pet simbola njegov. (To znači da sam, recimo, zamislio

da od A, B, C, D i E, D bude njegov simbol, i da je ona tada rekla - D.)

Da bi primenio test broj 4, Fra. P. ju je odveo u muzej Bulak, koji pre toga nisu posećivali. Prošla je (kao što je P. primetio, s blagim smeškom na licu) pored nekoliko Horusovih slika. Onda su se popeli na sprat. A tada, stakleni ormarić u daljini, predaleko da bi se prepoznalo šta je unutra. Ali, W ga je prepoznala! 'Tamo', povikala je, 'Tamo je on!' Fra. P. je stigao do ormarića. Tamo je bila slika Horusa u formi Ra Hoar Khuita, na drvenoj steli iz 26-te dinastije, a eksponat je bio numerisan brojem 666! (I nakon svega trebalo je da prade još pet godina pre nego što je Fra. P. bio prinuđen na poslušnost!)"

Ta Stela Otkrovenja, kako ju je nazvao nakon diktiranja "Knjige Zakona" odigrala je istaknutu ulogu u Krou1ijevom životu. Ona mu je prenosila jednu važnu poruku. On je imao njenu kopiju koju je izradio na osnovu originala koji se čuva u muzeju Bulak, i ona ga je pratila gde god bi išao. Neki među njegOvim najvernijim učenicima su imali istovetne kopije ili obojene repro­dukcije objavljene u "Ekvinoksu", koje su potom uramljivali ili ugrađivali u okvir. Stela se pominje II "Knjizi Zakona". Deo prepeva egipatskog teksta sa Stele uvršten je naknadno u tekst "Knjige Zakona", kako je naloženo, očito radi uštede vremena. Upravo se u toj Steli navodi ime Ankh-af-an-Khonsu-a, sveštenika prinčeva. Ormarić u kojem je čuvana Stela numerisan je brojem 666. Krouli je verovao da je to bilo njegovo ime u prethodnoj inkarnaCiji.

Njega je Uarda, vidovnjakinja, ili W, kako je voleo da zove Rouz u to vre­me, požurivala da izvede magičku ceremoniju prizivanja Horusa. Trebalo je da to učini na potpuno netradicionalan način, kršeći sva tehnička pravila ko­ja se uobičajeno primenjuju, što je bilo uvredljivo za njegovo znanje i veštinu, i što je trebalo da umrtvi njegov razum: Po rečima Varde, to je trebalo izvesti "ispred prozora otvorenog prema Istoku ili Severu, bez mirisa. Soba treba da

375

bude ispunjena dragim kamenjem, ali mogu se nositi samo dijamanti. Mač, neposvećen, 44 zrna bisera izbrojati. Stajati. Po sjajnom dnevnom svetlu, u 12,30 po podne. Zaključati vrata. Bele odore. Bosih stopala. Biti vrlo glasan. Subota. Koristiti znak Apofisa i Tifona."

Želim da ovde citiram odeljak koji je izvorno napisao Krouli ili Fuler kao predgovor na obnovljeno izdanje rituala priziva Horusa. On je ovde prika­zan zato što, uprkos svim mogućim prigovorima, uistinu objašnjava neke od idiosinkrazija sadržanih u "Knjizi Zakona". 'Rukopis tog rituala nosi mnogo internih obeležja, kao da je pisan u vatri zanosa i ostavljen u sirovom, neis­pravljenom obliku, samo za letimičan pregled. Ima grdaka u gramatici j na­činu jzgovora, koji se ponavljaju u svim rukopisima Fratera P; upotreba velikih slova je nepravilna, i skoro da nema znakova interpunkcije.' (podvlačenja su moja - l.R.).

Ritual na koji se pozivam ovde neće biti dat II celini, ali neka mi bude dopušteno da ukažem na nekoliko neobičnih rečeničnih konstrukcija koje se tu mogu naći:

"Moja vera je u Tebi; hoću li biti zatečen? Ovaj ritual Veštine: ovaj četrdeset četvorostruki Priziv; ova žrtva Krvi - to ne mogu razumeti.... Zbog čega? ... Dovoljno je! Okrećem se prema Tvom Obećanju .... Pozdrav! Ti koji nosiš Štap Dvostruke Moći! Tebe, Tebe ja prizivam! Ti, koga obavija tama Plavetnog Svetla ... "

Pre svega, u vezi sa gornjim odeljkom, kaji počinje rečima "rukopiS tog ri­tuala", neka mi bude dozvoljeno da prikažem još jedan odeljak koji je napisao Krauli u "Ravnodnevnici Bogova":

"Uporedite sa ovom knjigom moje 'šale: u kojima se pretvaram da redi­gujem rukopis nekog drugog; 'Alis: 'Amfora', 'Oblaci bez vode: Opazite u svakom ovom slučaju prisutno tehničko savršenstvo 'otkrivenog' ili 'pre­vedenog' rukopisa, izvrsno, stručno, savršeno umetničko i zanatski vešto delo starog majstora puno patine; uočite pažljivo i detaljno odabran ton i stil predgovora, kao i marljiv rad na stvaranju karaktera zamišljenog auto­ra i zamišljenog urednika.«

Trebalo bi ova dva odeljka držati čvrsto na umu, kako bismo se snašli u sledećem odeljku:

"Mogu da primetim, da sam hteo ovaj rukopis da pripremim da bude dopadljiv oku kritičara ne bih ostavio tako očigledan povod za kritičke

376

primedbe; svakako ne bih ostavio tako čudna odstupanja od gramatike i sintakse, promene ritma i rogobatnosti. Ne bih štampao takve odeljke, mnoge nesuvisle i nerazumljive, neprihvatljive razumu zbog svoje apsurd­nosti, a druge opet - srcu odbojne zbog svoje varvarske okrutnosti."

Ipak, nije baš sasvim tako. Neke od takozvanih svetih spisa karakterišu upravo takvi odeljci, mnogi među njima nesuvisli i nerazumljivi, mnogi odbojni razumu usled svoje apsurdnosti, i svog upadljivo razvratnog pri­zvuka. kako sam ih' već ranije nazvao. Na primer, razmotrimo sledeće sti­hove iz "Liber VII":

12. Udvaram ti se sa bodežom na grlu. 13. Neka mlaz krvi utoli Tvoju žeđ za krvlju, O moj Gospode!

tli par stihova iz sledećeg poglavlja istog spisa:

20. O vi žabe i mačke, uživajte! Vi ljigave stvari, dođite ovamo! 21. Pleši, pleši za Gospoda našeg Boga!

I ponovo:

Sl. Oni u mrežama izvukoše svog blistavog Boga na kopno; zapališe vatru za Gospoda Ognja i uzvik.ivahu skaredne reČi, čak i srašnu kletvu Amri maratza, maratza, atman deana lastadza maratza maritza - maran!

52. A onda skuvaše blistavog boga, i proždraše ga celog.

Potom Krouli nastavlja:

"Ne bih dopustio takvo komešanje različitih tema, tako nenadane skokove sa predmeta na predmet, takav metež koji razara razum. Ne bih tolerisao nesklad, takav kakav je, upadljiv i napadan, neusklađenost stila, kao kada bi velelepni panegirik Smrti bio praćen, najpre tajnim pismom a zatim pro­ročanstvom, pre nego što autor, bez ikakve stanke, pojuri prema krajnjim vrhuncima misli. kako mističnim tako i praktičnim, i iskaže ih jezikom tako sažetim, jednostavnim i lirskim, koji zbunjuje i samu našu začudnost. Ja sigurno ne bih napisao 'Ay: 'Aye: niti neke druge čudne izraze."

Bilo kako bilo, i uprkos Kraulijevoj decidnoj izjavi: .. ja sam potpuno ne­sposoban. čak i kada sam najviše inspirisan, za takav engleski kakvog uvek iznova srećem u toj Knjizi:' postoji mnogo tačaka u kojima ona nalikuje njegovim drugim nadahnutim spisima, i postaje mnoga mesta gde se može

377

nazreti trag Kraulijeve ruke, iako moramo prihvatiti da on nije bio svestan toga da ih piše.

Knjiga dogmatski nalaže: "Ne menjaj čak ni oblik slova." Uprkos tome ima nekih mesta gde bi se mogle napraviti sitne izmene. Vlada opšte mišljenje da je, uprkos teško oborivoj činjenici da je Knjiga bila diktirana od strane neke više sile, sasvim moguće da je Krouli kao pisar slučajno napisao neku tačku i zapetu na pogrešnom mestu - i tako dalje.

Tom VII iz "Ekvinoksa" daje uzbudljivu potvrdu ove moje pretpostavke. U tom tomu data je fotografska reprodukcija "Knjige Zakona". Iza nje sledi Kraulijev prvi pokušaj da da svoj komentar na Knjigu, kao što mu je i nalože­no. Na strani 397 u ovom tomu "Ekvinoksa

", kao deo komentara napisao je:

.. Interpunkcija u Knjizi izvršena je naknadno." rmajući to u vidu, umetanje znakova interpunkcije, koje je naknadno ura­

dio, ni u kom slučaju nije neodvojivi deo diktiranog sadržaja Knjige. Otuda i zapovest "Ne menjaj čak ni ('blik slova" ne važi nužno za kasnije izme ne interpunkcije. Postoji takođe i stih (II, stih 54): "Tačke po tvojoj volji; slova' Ne menja; im oblik niti vrednost!"

"Ja dajem nezamislive radosti na zemlji: sigurnost, a ne veru, za života, nad smrću; neizreciv mir, spokoj, ekstazu; a ne tražim nikakve žrtve." Upad­ljivo je da odmah iza izraza "za života" treba da stoji tačka i zapeta a ne zapeta. Tada bi pisalo: "nad smrću, neizreciv mir .... " itd. Ali Krouli se nije usudio da

• ovo zamenl.

"Ja sam plamen koji gori u svakom srcu čoveka" kao da ukazuje daje usled brzine zapisivanja reč "svakog" pogrešno stavljena ispred reči "srca" umesto ispred "čoveka".

"ali zašto?" glasi stih 13 iz II poglavlja. Kao što smo već videli, Krauli je ovaj neobični izraz koristio u ritualu, iako je on prvobitno korišćen u jednom od Enohijanskih priziva. Na drugim mestima, II jednom od njegovih komen­tara, on priznaje da ne voli da te reči staje jedna uz drugu. To ga je zbunjivalo. Ali, ipak ih je upotrebio.

"Vi, čak ni vi, ne znate značenje ovoga svega." Da li je reč "svega" ovde postavljena na pogrešnom mestu? Zar ne bi trebalo da stoji ispred "ovoga"?

Stih 72 iz III poglavlja knjige. Tu je prazan prostor. OČigledno da nije čuo diktirane reči. Tek kasnije je prazninu popunila Rouz . .. Ja sam Gos­podar Dvostrukog Stapa Moći; štapa Siline Kof Nio -". Na prvi pogled izgleda kao da je ova reč hebrejski izraz za Ain Sof - 'beskonačno: Krouli bi, naravno, znao za to. Njegova pogrešna upotreba proizvodi utisak kao da je to uradio neko ko ne poznaje ni pravila pisanja ni značenje hebrej­skih slova.

378

• •

·.L _'o ��

•

I

•

I

•

- .

I

I

,

•

•

•

:r l

, I . I '

I � ,- seA I '"" j'� /� , .. <It: . • 'lO

/fl " '$' tf

" '-!:,; • •

• - -

� -

Još jedna od neotkrivenih tajni "Knjige zakona"

Krauli bi u potpunosti bio protiv ove rasprave i analize II vezi "Knjige Za· kona". On je ubrzo nakon perioda provedenog u manastiru Čefalu uspostavio čvrsto pravilo po kome svakog ko raspravlja o ovoj Knjizi treba smatrati izvo· rom kuge. Razlog za to može biti u njegovim razočaranjima u Fratera Ačada (Achad) u Americi, te Liu Hirsig (L,ah Hirsig) i Normana Mada (Mudd), koji su na svoju ruku tumačili proročanstva implicitno prisutna u Knjizi.

Postupajući tako oni su takoreći bili odbačeni u tamu spoljašnjeg sveta. Tada je on smislio tu izreku. u kojoj je svakog ko raspravlja o Knjizi treba smatrati izvorom zaraze. i stoga izbegavati."

Često mi je padalo na pamet da je. imajući u vidu njegovu zadojenost Bib· lijom u detinjstvu, stih u "Liber Legisu" .. Ne menjaj čak ni oblik slova" morao poticati iz iste te knjige koja mu je dodelila i njegovo počasno magička zva· nje, Zver. I naravno. eto ga. smeštenog u Knjizi Otkrivenja. 22. stihovi 18·19. Ti stihovi zabranjuju da bilo ko dodaje ili oduzima od reči koje čine knjigu proročanstava. pod pretnjom užasnih božjih kazni. BUdući da je često čitao te stihove kao dečak. oni su sigurno ostavili dubok trag u njegovom nesvesnom biću. da bi se ponovo pojavili na površini u trenutku kada je i sama Knjiga. kao ekstrakt. izronila iz najvećih dubina njegovog nesvesnog.

S druge strane, Knjiga sadrži nebrojene odlomke pune veličanstvene lepo· te. plemenitosti i neuporedive snage i otmenosti . .. Transcendentalno gledište" se često prikazuje jasno i precizno.

Sledi jedan od najdužih stihova u Knjizi:

"Ali voleU me bolje je od svega: ako pod noćnim·zvezdama u pustinji ti sada zapališ moj miris preda mnom, prizivajući me čista srca, i sa Zmijskim pla­menom u njemu, doći ćeš i leći malo na moje grudi. Za jedan poljubac bićeš tada voljan dati sve; ali ko god da i jedan trun prašine izgubiće sve u tom času. Sakupljaćete dobra i obilje žena i mirodija; nosićete skupocene dragulje; prevazići ćete narode zemlje u sjaju i ponosu; ali uvek za moju ljubav, i tako ćete stići do moje radosti. Ja vas ozbiljno opominjem da dođete preda me u jednostavnoj odori, i pokriveni raskošnom kapuljačom. Volim vas! Čeznem za vama! Bleda ili purpurna, prekrivena ili sladostrasna, ja koja sam sav užitak i žar, i opijenost najskrivenijeg oseta, žudim za vama. Stavite krila, i probudite svijeni sjaj unutar sebe: priđite k meni!"

Evo nekoliko drugih, nasumice izabranih iz triju poglavlja:

.. Ja sam Zmija koja daje Znanje i Užitak i sjajnu uzvBenost, i pobuđuje ljudska srca pijanstvom. Da biste me obožavali uzmite vina i čudne droge o kojima ću kazati mom proroku, i budite opijeni od toga! To vam uopšte neće nauditi. To je laž, ta besmislica protiv sopstva. Izražavanje nevinosti je laž. Budi snažan,

380

o čoveče! Strastan, uživaj u svim ču1nim stvarima i zanosu: ne boj se da će te bilo kaji Bog zbog toga odbaciti.

Ja sam sam: nema Boga tamo gde sam ja. Gledajte! Ovo su ozbiljne misterije; jer postoje j neki moji prijatelji koji su samotnici. Ne mislite sada da ćete ih naći u šumi ili na planinama;"

Ovaj deo stiha trebalo bi uporediti sa uvodom u dužu pesmu pisanu u slo­bodnom stihu, "Pustinjakova Himna Samoći", koju je posvetio biku Anandi Meteji, nastaloj negde 1902. godine, u kojoj se pita nije li on, Krouli, možda i više usamljen, veći pustinjak usred civilizacije od bikua koji živi povučeno u svom izolovanom burrnanskom manastiru?

Stihovi nastavljaju da teku:

..... već II purpurnim krevetima. kako ih miluju veličanstvene žene zveri dugih udova, sa žarom i sjajem u očima, i bujnom ognjenom kosom oko njih; tamo ćete ih nači. Videćete ih na vlasti, u pobedničkim armijanla, svuda gde ima ra­dosti; a u njima će biti milion puta veća radost nego što je ova. Pazite da niko ne prisiljava drugog, Kralj protiv Kralja! Volite jedan drugoga vatrenim srcima; po niskim ljudima gazite u neobuzdanoj strasti vašeg ponosa u danu vašeg gneva. "

"Reč Zakona je 'tEAEJlCX (Telema)".

"Da! Ne verujte u promenu: bićete onakvi kakvi jeste, a ne drugačiji. Stoga će kraljevi zemlje biti Kraljevi zauvek: neka robovi služe.Nema nikoga ko će biti unižen ili uzdignut: sve je onako kako je uvek i bilo. Ipak postoje moji maskirani služitelji: može biti da je onaj tamo prosjak Kralj. Kralj može birati svoju odeću po volji: nema pouzdanog testa: ali prosjak ne može sakriti svoje siromaštvo. "

,,0 budi ponosan i moćan medu ljudima! Uzdigni se! Jer nema nikoga nalik tebi među ljudima niti među Bogovima! Uzdigni se, o moj proroče, tvoj stas će nadvisiti zvezde. Obožavaće tvoje ime, četvorostrano, mistično, čudesno, broj čoveka, i ime tvoje kuće 418."

"Cctiri palate vode u jednu palatu: pod te palate je od srebra i zlata; lapis lazuli i jaspis su tamo; i svi relki mirisi; jasmin i ruža, i obeležja smrti. Neka on uđe naizmenično ili odjednom na četiri kapije: neka stupi na pod tc palate. Neće li on potonuti? Amn. Ho! ratniče, ako tvoj sluga potone? Ali ima načina i načina. Stoga budite dražesni: oblačile se svi II elegantnu odeću; jedite bogatu hranu i pijte sladunjava vina i vina što penušaju! Takođe, predajte se svom užitku i volji ljubavi kako vam je volja. kada, gde i s kim vam je volja! Ali uvek za mene."

381

"Oglede ćeš nadgledati ti sam, izuzev slepih. Ne odbijaj nikog, ali ti ćeš pre­poznati j uništiti izdajice. Ja sam Ra-Hoor-Khuit; i ja sam dovoljno moćan da zašUtim svog služitelja. Uspeh je tvoj dokaz: ne raspravljaj; ne preobraćaj; ne pričaj suviše! One kOji žele da te uhvate u zamku, da te zbace, njih napadni bez sažaljenja ili milosti; i uništi ih potpuno. Hitro poput zgažene zmije okreni se i udari! Budi čak smrtonosniji od nje! Baci njihove duše na užasne muke: smej se njihovom strahu: pljuni na njih!"

"Ja sam ratnički Gospod Četrdesetih: Osamdesete su šćućurene preda mnom, i postiđene su. Dovešću vas do pobede i radosti: biču vam pri ruci u bici i vi ćete uživati II ubijanju. Uspeh je vaš dokaz; hrabrost je vaš oklop; napred, na­pred, u mojoj snazi; i ničemu nećete okrenuti leđa!"

"Ova knjiga će biti prevedena na sve jezike: ali uvek s originalnim pisanjem Zveri; jer II slučajnom obliku slova i njihovom položaju jedno prema drugom: U tome su misterije koje nijedna Zver neće proreći. Neka on i ne pokušava: ali dolazi jedan za njim, odakle neću reći, koji će otkriti Ključ svega toga. Stoga je ova povučena linija kljUČ: stoga je ovaj na četvoro podeljeni krug u svojoj grešci takođe kljUČ. I Abrahadabra. To će biti njegovo dete i to čudno. Neka on ne traga za njim; jer tako može samo otpasti."

Ima još mnogo odeljaka u o'!oj Knjizi koji su divlji, puni prezira. ostrašće­nog besa. i bez imalo milosti ili sažaljenja. Kako bih ilustrovao ta raspolože­nja daću nekoliko nasumično izabranih stihova.

"Lude su ovi koje ljudi obožavaju; i njihovi Bogovi i njihovi ljudi su lude. Za te lude od ljudi i njihove vapaje ne brinite uopšte! Oni osećaju malo; ono što postoji, uravnoteženo je krhkim radostima; ali vi ste moji odabrani. Oni su mrtvi, ti bližnji; oni ne osećaju. Mi nismo za bedne i žalosne: gospodari zemJje su naši rođaci. Mi nemamo ništa s odbačenima i nesposobnima: neka umru u svojoj bedi. Jer oni ne osećaju. Sažaljenje je mana kraljeva: zgazite jadne i slabe: ovo je zakon snažnih: ovo je naš zakon i radost sveta."

U "Ispovestima" Krauli opisuje jedan događaj, koji se odigrao negde na Is­toku, u vezi sa nekim starosedeocem koji je pretučen ili na neki drugi način mučen, zaboravio sam šta je tačno bilo. U prvi mah njega je duboko dirnulo očigledno mirno i hrabro držanje i stoicizam čoveka. Međutim, odmah potom je morao da izmeni ovo svoje stanovište. uveren da nisu svi nervni sistemi isti. Nije bilo razloga za pretpostavku da je nervni sistem tog starosedeoca isto to­liko osetljiv kao. recimo. njegov vlastiti. Ili, da je on mogao da oseti bol toliko živo kao što je Krouli to mogao. Samo tako je on mogao da razume i shvati svu

382

patnju i žestoka iskušenja kroz koja su mnogi ljudi prolazili a da pritom nisu klonuli niti ih je to iscrpIo. Njihovo iskustvo bola i patnje je bilo ublaženo, ili različitim uslovima ili različitom strukturom nervnog sistema, kako god. Takvo je bilo njegovo uverenje, koje je ležalo uspavano u njemu sve dok nije isplivalo u pojedinim odeljcima "Knjige Zakona" kao što su gore navedeni.

Nastavljamo sa istom ovom temom:

"Velika je opasnost u meni jer onaj koji ne razume ove rune propustiće mno­go. Pašće u ponor zvani Zato, i tamo će propasti sa psima Razuma. Stoga prokleto neka je Zato i njegov rod!

.

Neka Zato bude prokleto zauvek! Ako Volja zastane i vikne Zašto, prizivajući Zato, tada Volja staje i ne čini ništa. Ako Moć zapita zašto, tada je Moć slabost. I razum je laž; jer postoji činilac beskrajan i nepoznat; i sve njihove reči su iskrivljene. Dosta o Zato! Neka bude bačeno psu! Postoji veo: taj veo je crn. To je veo čedne Žene; to je veo tuge, i mrtvački pokrov: ništa od toga nije moje. Raskinite tu lažljivu vekovnu opsenu: ne uvi­jajte vaše poroke u vrle reči: ti poroci su moja služba; činite dobro, i ja ću vas nagraditi ovde i u budućnosti. Stoga pazite! Volite sve, jer možda je Kralj prikriven! Kažeš li tako? Ludo! Ako je on Kralj, ti ga ne možeš povredi ti. Stoga udari grubo i nisko, i u pakao s njima, majstore! Ne bojte se uopšte; ne bojte se ni ljudi ni usuda, niti Bogova, ni bilo čega dru­gog. Ne bojte se novca, ni smeha ludog naroda, ni bilo koje sile na nebu ili na zemlji ili pod zemljom. Nu je vaše utočište kao što je HadU vaša luč; a ja sam snaga, sila, žestina, vaših ruku. Neka se milosrđe odbaci: prokunite one koji sažaljevaju! Ubijajte i mučite; ne štedite; budite nad njima! Neka devica Marija bude raščerečena na točkovima: neka su sve čedne žene zbog nje do kraja prezrene među vama! Kao i zarad lepote i ljubavi!"

Kroz čitavu ovu knjigu promiču uticaji Zlatne Zore. Sama smena Ozi­risa Horusom u osnovi je povezana sa ceremonijom Ravnodnevnice, kada

•

se postavljaju jedni oficiri kako bi zamenili druge. U knjizi ima bezbroj suptilnih aluzija na Kabalu i Tarot - a sve su to sadržaji Kraulijevog uma, materijali izvedeni iz Reda koji je oblikovao njegov život. Takođe, na os­novu jednog stiha "Poništeni su svi rituali, svi ogledi, sve reči i znakovi", on je pisao MekGregor Metersu, informišući ga da su Tajne Vođe postaVile Kraulija za poglavara Reda.

383

"Vi ste protiv naroda."

Ovo je jedan od antidemokratskih stavova usvojenih u "Knjizi Zakona", veoma uznemiravajući za većinu nas koji smo zadojeni modernim idejama države i religije. Aivaz je religiju rasturio u paramparčad. Verujem da postaji jednostavno opravdanje za takav čin. Narod, shvaćen kao konzervativne na· rodne mase, protivi se bilo kom stvarnom naučnom ili društvenom progresu. On se najoštrije suprotstavlja svakom napretku.

Zaista čudesna revolucionarna dostignuća u umetnosti, književnosti i na· uci, najčešće izazivaju mržnju i otpor najšire javnosti. Kada bi se Hrist ponovo pojavio sigurno bi opet bio razapet. "Knjiga Zakona" otuda samo obrće ovaj tok, poručujući da la amorfna neman, taj .,čovek mase", ne samo da treba bili ignorisan, nego i stavljen na mesto koje mu pripada. Tu nema mesta za de­mokratiju, niti veliko poštovanje. Prema njemu treba imati odnos sa visine.

Postoji nagoveštaj ovakvog načina razmišljanja II "Konx Om Pax", napi­san u doba kada je živeo i delao tako kao da "Liber Legis" nikada nije bio diktiran. On ovde raspravlja O samadiju i zavaravanju da postoje neki drugi planovi egZistencije (izuzev samadija).

Bez obzira na to kako je funkcionisao na svesnom nivou. očito da je sadr· žaj te knjige bio sastavni deo i komponenta Kraulijevog nesvesnog bića. Za ovu raspravu skoro da je potpuno nebitno to da li je ona njemu bila diktirana od strane nekog višeg izvora ili je pak potekla iz njegovih vlasti lih stvaralač­kih dubina. Jednom napisana, ona je bila uključena II sve njegove aktivnosti, nezavisno od toga da li je bio svestan njenog postojanja u bilo kom određe­nom trenutku.

Tako stih 34 iz III glave kaže sledeće:

"Ali tvoje sveto mesto će biti netaknuto vekovima: iako ognjem i mačem spa­ljeno i razoreno, ipak tamo nevidljiva kuća stoji, i stajaće sve do pada Velike Ravnodnevnice: kada će se Hrumačis uzdići i onaj sa dvostrukim štapom pre­uzeti moj tron i mesto. Drugi će se prorok uzdići, i doneti svežu groznicu s

b " ne esa ...

U ovom upečatljivom odlomku data su direktna uputstva vezana za kraj eona -vremenskog perioda u kome preovlađuju određena shvatanja i koji su Krouli i Fuler označili terminom kroulijanstvo. Za njega nije bilo potrebno da bude sasvim svestan tog stiha iz "Knjige Zakona",

384

Alister Krouli izvodi karakteristični magijski gest.

Kao uzgredan komentar na jednu Sajmondsovu opasku u vezi Kroulijeve uloge učitelja, napomenu ćemo da prema Kroulijevom učenju svaki eon traje oko dve hiljade godina. Naš sadašnji eon, doba krunisanog i pobedničkog deteta Horusa - u drugim učenjima poznat kao doba Vodolije - začet je 1904. godine. Ako je Krouli zaista rekao da ćemo se hiljadu godina nakon toga kupati u zracima zalaska kroulijanstva, u tome nema mnogo misterije. Prema toj šemi, sledeći eon, koji nosi sa sobom drugu društvenu formulu i drugačiji koncept zakona, započeće tek za par hiljada godina.)

Iz nekih razloga, u koje sada nećemo ulaziti, on je u prvo vreme na sves­nom nivou odbacivao tu knjigu, ali je ona od trenutka njenog zapisivanja bila i ostala deo njegove psihičke strukture. Time je i njen opstanak na nesves­nom nivou bio osiguran. Kada bi ona s vremena isplivala na površinu njegove svesti on bi je upotrebio, nemajući pritom svesno znanje o tome šta i kako se to desilo.

Siroti Čarls R. Kernel bio je strašno prepadnut .,Knjigom Zakona". Krouli mu je jednom dao kopiju knjige. Neki odlomci su Kemela tako potresli da je na laaju odlučio da je spali. Evo šta je Kernel rekao o .,Knjizi Zakona" i kako ju je konačno odbacio:

"Stil 'Knjige Zakone' odiše figurativnim načinom izražavanja, karakteris­tičnim za proročanske spise. Njen način pisanja isti je kao kod hebrej­skih proroka, Kurana i većine drugih proročanskih dela koje poznajem. Međutim, njena tematika je osobena i neobična. Nema ni traga sličnosti sa knjigom svete magije, kakva je Abramelinova. Okrutan i ohol prezir prema čovečanstvu odlikuje ovu knjigu; ipak, ona izražava surovu i za­strašujuće veličanstvenu pravdu. Um koji stoji iza tih maksima je hladan, okrutan i nemilosrdan. Tu nema milosti, niti sažaljenja, a kamoli nade u spasenje, sem ako se ne stavite u službu tog užasnog poslanika egipatskih bogova. Takav je 'Liber Legis' po obliku i sadržaju; imajući u vidu način njegovog primanja, on predstavlja dokument od neobičnog značaja. Da.ie on delimično (ali samo delimično) izdanak Kroulijevog podsvesnog uma, u to zaista verujem; jer on nosi obeleŽje njegove vlastite demonske lič­nosti. Čim sam ga dobio, počeo sam da ga čitam sa velikom znatiželjom i zanimanjem, sve dok, tako Čitajući, nisam naišao na jedan odlomak pun užasavajućog i okrutnog huljenja. Nikada pre toga me neke reči, ni pisa­ne ni izrečene, nisu tako razgnevile niti zgrozile. Nikada nisam oprostio Krouliju što je objavio taj izraz. Neka mu Bog oprosti!"

Ja imam tek vrlo maglovitu predstavu o prirodi te blasfemije koja je toliko uznemirila jadnog Kemela. "Liber Legis", kao uostalom i celokupna Krou-

386

lijeva dela sadrže huljenja. ako su huljenja ostrašćene izjave o protivljenju i odbacivanju domorodačkih bogova. izražene nedvosmislenim jezikom. Ogroman deo svega toga i mene zbunjuje. nešto od toga me pomalo uznemi­rava, ali ne mogu reći da me njegove takozvane blasfemije dovode do stanja žestoke ogorčenosti. U svom životu sam se naslušao raznoraznih blasfemija da bih sada reagovao na tako emotivan i infantilan način.

Nakon što sam porazmislio o ovoj temi, našao sam da je inkriminisani odlomak iz Knjige. koji je u tolikoj meri uzrujao Kemela, verovatno sledeći:

"Ja sam II tajnoj četvorostrukoj reči, huljenje protiv svih ljudskih bogova. Prokunite ih! Prokunite ih! Prokunite ih! Svojom Sokolovom glavom kljujem Isusove oči dok on visi na krstu. Udaram krilima u lice Muhamedovo i zaslepljujem ga. Svojim kandžama kidam meso Indijca i Budiste, Mongola i Dina. Bahlasti! Ompehda! Pljujem na vaše pokvarene verosipovesti."

U jednom smislu, Kemelova reakcija je prilično srnešna - ali i jadna. On je dozvolio sebi da ga ono što na površini izgleda kao huljenje zaslepi, i tako ostao uskraćen za jedno zrelije tumačenje stiha. U tom smislu, on je uneko­liko sličan Gilbertu Hajetu. koji nije bio u stanju da prepozna ništa vredno u Krauliju. ali je zato isticao sve vrline zen budizma.

Pa ipak, i zen budizam obiluje očiglednim blasfemijama. Moguće je da su takva huljenja vekovima uznemiravala mnoge sledbenike. S druge strane, vrlo je verovatno da su ona bila katalizator prosvetljenja kod nekolicine os­talih. koji nisu bili toliko glupi. Zen je direktno usmeravanje na istinu. On se ne zasniva na svetim spisima ili autoritetima bilo koje vrste. Nije li to isto ono što je Krouli pokušavao da kaže i učini?

To me podseća na neke zen rošije koji su nastojali da prenesu duh ne­zavisnosti i nevezivanja za autoritete. bez obzira na svu njihovu veličinu ili uvaženost. Jedan od njih izjavio je, bez nekog velikog respekta, da je Buda bio veliko ćeretala! Drugi je izjavio da bi onaj ko istinski shvati Budu trebalo da ispira usta puna tri dana nakon što izgovori njegovo ime! Ima jedan ču­veni koan u vezi sa monahorn koj i na pitanje "Sta je Buda?" dobija odgovor: .,Osušeno govno."

Međutim. piece de resistance sadržan je u nalogu prema kome ne smerno dozvoliti da bilo šta stoji na našem putu ka najvišem. Ako se na tom putu ispreči i sam Buda. moramo ga ukloniti!

Bogohulno? Bezbožno? Ove izjave to svakako jesu. Sve one predstavljaju huljenje najodvrtanije vrste. Kraulijeva bogohuljenja nisu ništa više ni manje od toga. No. ona su huljenje samo za nekoga ko više ceni formu od duhovnog

387

sadržaja. Ona su uvreda samo za nekoga ko brka mapu sa teritorijom, simbol sa realnošću, da citiramo Korzibskog.

Krouli i njegova Knjiga deluju raZOrnO - ali samo na obmane i nečasne iluzije koje vezuju čoveka za ono što izgleda kao svet patnje, čiji je on deo.

"Upamtite svi vi da je postojanje čista radost; da su sve patnje samo kao senke; one promiču i prestaju; ali ima ncšto što ostaje. Slušajte mog proroka! sledite oglede mog znanja! tražite samo mene! Tada će vas radosti moje ljubavi iskupiti od sve patnje. To je tako: kunem se svodom svoga tela; svojim svetim srcem i jezikom; svim što mogu dati, i svim što želim od svih vas."

Postoji tri ili četiri stiha iz "Knjige Zakona" koji su, sa Kroulijeve tačke gledišta, pragmatički gledano važniji od ostalih. Kad god bi nekog sreo, on bi alpozdravio: "Čini što ti je volja i to neka ti bude sav zakon". Sva njegova pre� piska takođe je počinjala na taj način! Ali, on se stalno jadao da su ljudi uvek pogrešno razumeli taj njegov pozdrav dopuštajući sebi slobodu da ga koriste na razne načine, kao "Čini ono šta ti se sviđa" itd.

Od drugih maksima ističe se: "Ljubav je zakon, ljubav u skladu s voljom". To je bio prikladan odgovor na prvi deo formule. Iz toga se razvila neka vrsta rituala među njegovim učenicima - gotovo isto tako bez razmišljanja kao kod

d K k " '" H l d b I " poz rava " a o Sl. l " va a, o ro.

"Ti nemaš prava osim da činiš svoju volju." "Reč Greha je ograničenje." "Svaki muškarac i svaka žena je Zvezda." "Dosta o Zato! Neka bude bačeno psu!" "Kao braća se borite!"

Suština svih ovih maksima je u osnovi jednostavna, premda ih je veći broj autora i tumača izvrgao ruglu, ne učinivši pritom ni najmanji napor da razu­me šta je u Knjizi zapravo rečeno, niti šta je Krouli rekao u svojim komentari­ma. Ono na šta se takvi nalozi odnose jeste princip samokontrole. Svaki zdrav živi organizam određuje vlastitu aktivnost na homeostatskom principu, ne oslanjajući se na proizvoljne zakone ili pravila koje je čovek napravio. On se sam rukovodi, sam odreduje i čini svoju vlastitu voljU. Otuda svaki muškarac i svaka žena treba da budu autonomni. Ali, dok god se prisilno nameću mo­ralna pravila i vrši pritisak na prirodan rast i razvoj dece, tu nema ni govora o autonomiji, a samim tim ni o slobodi. Umesto toga, dobijamo ljudsko biće rastrZano konfliktima, ponizno, bolesno i neurotično. Svi savremeni sistemi

388

psihoterapije počivaju na ovom jedinstvenom načelu. po kome svako ljudsko biće ima vlastiti integritet. vlastitu individualnost - i mora regulisati vlastito ponašanje da bi ostalo zdravo. Čak i najpasivniji od savremenih psihotera­peutskih metoda, nedirektivna savetavanje. zasniva se na principu nevršenja uticaja na suštinsku jedinstvenost klijenta putem savetovanja, davanja pre­poruka ili usmeravanja njegovog ponašanja. On jedino teži da na neki na­čin reflektuje ponašanje ispitanika. kako na verbalnom tako i na fizičkom i socijalnom nivou, kako bi ovaj lakše uvideo da ne funkcioniše u okviru svog vlastitog nerazrušivog integriteta.

"Čini što ti je volja" nema drugog značenja osim tog. Uopšte, prava je šteta što su Kroulijevo obešenjaštvo i preterivanja u tolikoj meri ocrnili njegovu reputaciju da praktično niko nije našao za shodno da pokuša da razume o čemu je on to pričao. A to je, uistinu, sve vreme bilo kristalno jasno i o tome su, s vremena na vreme, na različite načine i različitim terminima, govorili mnogi ljudi.

Fizički organizam funkcioniše na istom tom principu. Homeostaza je zakon koji reguliše njegove aktivnosti. Nikakav pravni akt donet od strane parla­menta ili nekog od lokalnih organa ne može da promeni na bolje način na koji on obavlja svoje različite funkcije. On ima svoje vlastite unutrašnje za­kone pomoću kojih funkcioniše. I na psihološkom planu važi isto. Ljudi su odvajkada sami sebi nametali moralne norme, pravila ponašanja pod ovim ili onim okolnostima, umesto da su razmišljali o tome kako da pomognu živom biću da funkcioniše spontano. Ljudsko biće se instinktivno vraća nazad, na nivo neverbalnih i neracionalnih pravila, koji su mu omogućili da preživi mi­!ionima godina i evoluira u svoj sadašnji oblik. Nikakav proizvoljan moralni zakon nije bio odgovoran za tako nešto. Prema tome, nagon za opstankom čini neraskidivi deo svakog živog bića.

Rajh je bio još jedan zastupnik gledišta o samoregulatornoj funkciji ljud­skog bića. Prema njegovom uverenju, ako se na dete ne utiče prisilnim na­metanjem neurotskih roditeljskih standarda, ono će biti u stanju da potpuno samostalno donosi odluke kroz čitav svoj život. Kada se prvi put sretne sa ovom idejom, većina ljudi ostaje zabezeknuta - kao da će svaka osoba "otići skroz do đavola" ako joj se dozvoli da se slobodno izražava na Životinjskom ili biološkom nivou. Neki roditelji žive u uverenju da bi se dete, ukoliko bi ga pustili da samo bira hranu, hranilo samo čokoladnim tablama i kokicama. U početku. ovo zvuči prilično realno, sve dok se čovek ne upozna sa nekim eksperimentalnim radovima na tu temu.

Najvažniji od tih eksperimenata, koji u potpunosti potvrđuje koncept sa­moregulacije i opravdava gledište o spontanosti, izvodio se u jednom resto·

389

ranu. Izabrana je grupa dece. uzrasta od šest meseci do dve ili tri godine. U vreme obroka. njima su nudene tacne sa dvadesetak ili tridesetak različitih jela. U slučaju vrlo male dece. kada bi neko dete dalo znak da želi neko od­ređeno jelo. vaspitač bi uzeo kašiku u ruke i nahranio ga. Ako bi ono odbilo hranu. ispljunuvši je. ne bi bilo daljih pokušaja da se prisili na hranu. Deca su, očigledno, birala hranu na osnovu vizuelnih i olfaktornih interesovanja. Na kraju ovog eksperimenta, nakon nekoliko meseci, otkriveno je da se iz­bor hrane. kada su u pitanju osnovni hranljivi sastojci, kao što su minerali, vitamini, proteini itd., nije razlikovao od onog koji bi prepisao nutricionista. Drugim rečima, deca su samostalno birala hranu - bez nepotrebnog udovo­ljavanja ili autoritarnog nametanja. Bilo im je dozvoljeno da sama biraju i to potpuno spontano i prirodno - i ona su lepo napredovala.

Ova činjenica je već duže vremena poznata kada su u pitanju životinje i njihove biološke potrebe. Međutim, kada se radi o ljudskim bićima ona je uvek stavljana pod znak pitanja. Ali, to samo potvrđUje koliko duboko je usađena sumnja da neurotski pritisak koji stvara okruženje zapravo osjućuje prirodni mehanizam za samoregulaciju svih bioloških funkcija. Ono što je otkriveno u vezi sa ishranom dece moglo bi važiti i za većinu drugih oblasti. Ako se dopusti da biološki nagoni deluju bez uplitanja kompulsivnih mo­ralnih načela, oni dobijaju tendenciju da se sami regulišu. I onda moralnost, kao takva, prestaje da bude neophodna. Ona je svakako rezultat potiskivanja. koje dovodi do pojave sekundarnih. patoloških ili supstitutivnih nagona i nji­hovog otvorenog izražavanja. Ovi poslednji. kada se razviju, zahtevaju regu­lisanje, disciplinu. i možda prisilno potiskivanje. Sa druge strane, biološka srž svih živih bića funkcionisala je eonima isključivo kroz ekspresiju, nužnost i prilagođavanje, pri čemu je ključna ideja uvek bila opstanak. Moralnost, pri­slilno nametanje normi i inhibicije dovode do st�aranja patološkog ljudskog bića. čije sadomazohističke potrebe, ukoliko izmaknu kontroli, mogu dovesti do globalne opasnosti i nestanka ljudske rase.

U tome je osnovni sadržaj Krou1ijevog "Čini što ti je volja neka bude sav zakon." Ovo podrazumeva samoregulaciju i autonomiju na svim nivoima. "Čini to, i niko ti neće reći ne." "Takođe. predajte se svom užitku i volji ljubaVi kako vam je volja, kada, gde i s kim vam je volja! Ali uvek za mene."

On je svoj komentar na to stanovište dao na drugi način i na drugom mestu:

"Ponovo 'Čini što ti je volja: najuzvišeniji i naj stroži etički propis koji je ikada obznanjen. Uprkos svojoj prividnoj neobuzdanosti, kroz analizu se otkriva kao "sav zakon", jedina i dovoljna garancija ljudske akcije, očigled­no pravilo pravičnosti, pOistovećenje Vere i Slobodne Volje, i kraj Građan-

390

skog Rata II ljudskoj Prirodi kroz uspostavljenje Kanona Istine, usklađi­vanje stvari sa njima samima u cilju pravilnog vršenja svakog pojedinog čina. "Čini što ti je volja" će pozvati Zvezde da zablistaju, Grožđe da do­nese Vino, Vodu da dostigne svoj nivo; čovek je jedino biće u Prirodi koje ima tendenciju da stvori konflikt sa samim sobom."

Slično tome, formulisanje ovog zakona na sOcia-psihološki način izrazio je Rajh, koga ovde parafraziram:

"Mi se ovde bavimo presudnim pitanjem formiranja kulture jednog dru­štva. Kada društvo osigurava zadovoljenje elementarnih potreba, čime se na pozitivan način menja ljudska struktura, tada i moralno regulisanje društve­nog života postaje suvišno. Konačni dezideratum ne počiva u pSihološkim već u društvenim područjima. Svaka uspešna psihoanaliza automatski zamenjuje moralnu regulativu samoregulacijom zasnovanom na valjanoj ekonomiji li­bida. Kada psihoanalitičari govore o 'rastvaranju superega' kroz psihoterapiju bilo kog tipa, pod time podrazurnevaju povlačenje energije sa inhibicija i nji­hovo zamenjivanje prirodnom samoregulacijom."

Rajh takođe dodaje da osoba, zadovoljna svojim seksualnim iprimilivnim biološkim kao i kulturnim potrebama, nema potrebe za moralnošću u cilju samokontrole. S druge strane, hronično nezadovoljna osoba pati od preko­mernog unutrašnjeg uzbuđenja, žudeći za oslobađanjem kroz sve vrste an­tidruštvenog i nasilnog delovanja, osim ako njene energije nisu blokirane i apsorbovane moralnim inhibicijama.

Jedan od najupadljivijih aspekata "Knjige Zakona" jeste da se njen stav o skoro svakom moralnom pitanju kosi sa aktuelnim i opšte prihvaćenim dru­štvenim stavom. On se svakako direktno suprotstavlja našim judeo-hrišćan­skim navikama. I pre nastanka "Knjige Zakona" Krouli je uz dosta emocija odbacio osnovne moralne stavove svojih roditelja kao i religiju kojom je za­dojen. Od tada pa nadalje, čitav njegov život bio je otvoreni revolt. Nema nikakve tajne ili misterije oko toga. Stotinu puta je to istakao u ovom ili onom obliku, u svemu što je pisao i što je činio.

Kada se sve to uzme u obzir, bilo bi veoma iznenađujuće da ta Knjiga (bilo da je diktirana od strane nadljudske inteligencije ili da ju je pisao sam Krouli) ne zauzima isto stanovište. Bilo bi pravo čudo da se ta Knjiga slaže sa svim onim protiv čega se on ogorčeno borio. No, ništa od takvog čuda. Sa velikom žestinom ta Knjiga odražava Kroulijeve temeljne moralne, društvene i religiozne stavove, bez okolišenja ili sumnje. Diktirana ili stvorena, to jeste njegova Knjiga.

To buntovništvo, ta neskrivena potreba da šokira obične ljude, bili su sa­stavni deo njegove ličnosti sve do dana njegove smrti. Iz njegove biografije

•

391

ne vidi se jasno kada je ta faza njegovog života počela. Ali, pSihoanalitički posmatrano, sasvim je očigledno da lo njegovo buntovništvo vuče korene iz ranog detinjstva, odnosno iz njegove anaine faze. U njegovoj biografiji ne može se naći mnogo jasnih aluzija na ovaj etiološki faktor, ali on je tu prisu­tan, i to se može zaključiti na osnovu analize svega što je radio. Neprekinuti niz svađa sa svim njegovim prijateljima i kolegama - sa izuzetkom Beneta i Ekenštajna; njegova homoseksualnost opterećena anaInim komponentama; njegova, po sopstvenom priznanju, iracionalna zloba; i mnogobrojne aluzije u njegovoj inače grandioznoj književnoj produkciji. Psihoanaliza je ovde više nego korisna.

U vezi sa njegovim homoseksualnim komponentama, neki od njegovih viceva otkrivaju najdublje nesvesne tendencije njegove psihe. Jedan od nje­govih omiljenih viceva bio je onaj o engleskom aristokrati koga je prijatelj pozvao na večeru u svoju kuću. Kada je batler ušao u sobu sa kolicima na kojima je bilo pečeno prase-dojenče, aristokrata je promrsio sebi u bradu: "Jadni mali pederčić. Jadno malo prasence. Tvoje dupe je zašiveno. Takođe je i moje!"

Sledeća šala je ona korišćena u "Knjizi Laži". Većina materijala u tOJ knjizi je ozbiljnog sadržaja, premda je sve u njoj pisano u vidu paradoksa. Malo zabave radi, a malo da bi iskušao čitaoca, Krouli je u knjigu ubacio neko­liko skarednih scena. Na primer, pri kraju te neobične knjige, on govori o kineskoj hrani i predivnoj supi od ajkulinih peraja i slično, tj. šta je sve jeo. Ali, nastavlja on, sve to je ništa u poređenju sa onim što mu je Lejla ostavila kada je otišla. Na jednom mestu u tekstu on je reprodukovao hijeroglif koji predstavlja njen dar. Bio sam toliko naivan da mi je trebalo četiri godine da konačno dešifrujem taj hijeroglif. Dešifrovan, on daje reč od četiri slova koja označava ljudski izmet. Na taj načio, on se naslađivao sopstvenom šalom, istovremeno gurajući svoje đubre pred čitaoca.

Međutim, anaine crte njegovog karaktera jasno se ogledaju II mnoštvu njegovih manirizama. Nedostatak jasne procene i vizije samo su dva primera, od mnogih drugih. Ali, nigde ovo nije tako dramatično došlo do izražaja kao II slučaju naimenovanja DŽona Sajmondsa za jednog od tri pravna naslednika njegove literarne zaostavštine. Suštinska neiskrenost ovog čoveka živo se oči­tuje II prva dva ili tri poglavlja njegovog tendenciozno zlobnog prikaza Kro­lijeve ličnosti i dela, II knjizi pod naslovom "Magika Alistera Kroulija" (The Magick of Aleister Crowley). Ova knjiga, II kojoj on kao da je u potpunosti pogubio sve kriterijume, pruža uver1jiv dokaz da je njegov kontakt sa Krouli­jem sve vreme bio pritvoran, da mu je jedina namera bila da totalno nasamari čoveka na samrti. Iz kog razloga? To tek treba da bude objašnjeno.

392

Egzibicionizam ili moć transfonnacije na zavidnom nivou. Gore levo - kao arapski alhemičar; gore desno - kao engleski džentlmen; dole levo - kao Fo Hi, kineski bog smeha i radosti; dole desno - kao učitelj joge.

Jednu od najparadoksalnijih Kroulijevih karakteristika sam takođe opisao. Posle izvesnog vremena on bi se zavadio sa svojim najodanijim prijateljima i učenicima zbog najbanalnijih razloga, a onda bi se predao svim srcem takvim ništarijama kao što je bio Sajmonds, koji bi se kasnije potvrdili kao njegovi osvedočeni neprijatelji. Primerice, iako se gnušao Kroulijevog lika i dela, Saj� monds nije bio gadljiv na eksploataciju njegove bogate literarne zastavštine.

Možda ovo nije stvar od sveopšteg značaja. Međutim, moj stav o sve� mu tome je čvrst, uglavnom zbog toga što su mnogi mOji prijatelji i osta� li studenti, nakon što su videli Sajmondsovu knjigu ,,velika Zver", totalno odustali od Alistera Kroulija. A još više su se učvrstili U tom uverenju kada su pročitali da je Krouli zapravo naimenovao Sajmondsa za jednog od svo� jih pravnih izvršilaca. Jedan od glavnih motiva da napišem ovu knjigu za mene je bio, između ostalog, da raskrinkam Sajmondsa, ali i da istovreme� no skinem Kroulija sa apsurdnog pijedestala na koji su ga neki od njegovih učenika nekritički postavili.

Mnoge njegove šale nalaze se na mestima gde ih najmanje očekujemo. Na primer, u fusnoti koja treba da pruži šire objašnjenje jednog ozbiljnog izlaganja o magici, uočavamo tipičan primer skarednosti onda kada pominje "Anijev papirus" (Papyrus of An;), poznatiji pod nazivom .. Egipatska Knjiga mrtvih". U svom komentaru on kaže da taj papirus predstavlja preteču našeg papira, dok se Ani, naravno, odnosi na anus. Tako bi se "Knjiga mrtvih" mog­la prevesti kao toalet papir!

Ima mnogo drugih fusnota u "Magici" koje ne predstavljaju ništa drugo do šifrovane aluzije na homoseksualnost. Mada besprekorno uvijene u for� mi pozivanja na Ordo Templi Orientis, one ipak jasno odslikavaju njegovu analnost.

Neki se mogu uplašiti da su takve napomene neuljudne i opscene. One to zaista i jesu. Neki kritičari, koji su pre faktičkog objavljivanja pročitali ovo poglavlje moje knjige, bili su prestravljeni, bojeći se da će ih javnost odbaci� ti, smatrajući ih primitivnim i prljavim. Vrlo moguće. Samom Krauliju, ako izuzmemo povremeno mešanje njegovih nesvesnih faktora, one su prosto služile kao zgodan način izbegavanja da bilo koja tema postane intelektualno preteška i naporna. Štaviše, one su služile kao sredstvo za demonstraciju je­dinstva ili identiteta najvišeg i najnižeg, jedinstva suprotnosti. Sa superiornog položaja iznad Bezdana, nema nikave razlike između njih.

Njegovi stavovi po pitanju novca opet predstavljaju haotične potvrde nje­gove analnosti. U tom pogledu u njegovom ž.ivotu vlada potpuna zbrka. Na svesnom nivou, on je bio sasvim nesposoban da razrdi situaciju koju su dik­tirali ti infantilni analni ostaci u njegovom nesvesnom.

394

Mazohistički materijal koji je ovde ranije citiran još više otkriva tu njego­vu analnost: .. želeo bih .... da moja duša bude Njen nužnik." S druge strane, mnogi njegovi stavovi su daleko više fal ički nego anaini.

U isto vreme kada je diktat .. Knjige Zakona" bio završen, tog sudbonosnog dana u aprilu 1904. godine, gotovo je bilo i sa Kraulijem. U knjizi je, doduše, bilo mnogo toga što je njemu bilo odbojno, iako nikada nećemo saznati šta je to tačno bilo. On je odbacio rukopis Knjige, i na kraju ga izgubio, u svakom smislu te reči. No, dalje su se dešavale neke koincidencije, jedna za drugom u nizu, sve dok on sam nije počeo da uviđa da to nisu puke slučajnosti. One su činile lanac događaja, očito povezanih nekim sudbinskim nitima, koje su ga nagonile da ide određenim putem, da preuzme breme odgovornosti i ulogu na koju mu je Knjiga ukazivala. Krouli je razvio teoriju po kojoj je Aivaz (bio on Anđeo, nadljudska inteligencija, pripadnik Trećeg Reda ili šta god drugo) bio u stanju da utiče na tok događaja u njegovom životu pomoću suptilnih metoda, da bi ga vratio na put kojim mora ići.

Tako vidimo da Krouli nije bio samo svetski čovek, istaknuti čovek od pe­ra, ili rnistik sa visokim duhovnim postignućem. Protivno njegovoj volji, on je bio preobražen u Čoveka sa Porukom za čitavo čovečanstvo.

Mada je tvrdio da je voljno odbacio tu Knjigu, o čemu postoji obilje do­kaza, u svemu što je on pisao i radio provlači se jedna nit samoljublja i visoke ambicije da podučava ljude novom načinu života. Dakle, iako odbačena, ta Knjiga je ipak učinila najrnanje dve stvari. Ona je polaskala njegovom već hipertrofiranom egu takvim stihovima poput: "blagoslov i obožavanje Zve­ri, proroku ljupke Zvezde!" Takođe, ona mu je izričito naložila da on mora ostvariti ulogu uČitelja ljudi

Njegov izveštaj o odbacivanju deluje kao neverovatna priča. Ono što bi možda moglo da adekvatnije objasni njegovo odbacivanje Knjige jesu dve zasebne i jasno definisane Činjenice. Pre svega, Knjiga rnu je diktirana me­dijumski, a u takav način nije imao nimalo poverenja. Drugo, i iznad svega ostalog, bilo mu je naređeno da uradi određene stvari.

Upravo je taj naredbodavni ton pogodio onu buntovničku crtu u njernu. Sa smrću svog oca, dečak Krouli prestao je da bude poslušan i počeo je da se buni, na ovaj ili onaj način. Poput tvrdoglave mazge, nastavljao je da se buni čitavog života, čak i tada kada to više nije bilo ni od kakve koristi niti značaja. Ta njegova suštinska buntovnička priroda prisilila ga je da odbaci od sebe Knjigu.

Diktiranje Knjige nije bilo samovoljan fenomen. Ono mu je bilo nametnu­to; on je služio samo kao pisar. instrument. Siguran sam da se to nije uklapalo u sliku koju je imao o sebi.

395

To su neizgovoreni argumenti koji su ga, slutim, naterali da ne prihvati, ne toliko sadržaj Knjige, već Knjigu kao takvu. Ne vidim apsolutno ništa u Knjizi što bi možda moglo da povredi snažni senzibilitet koji je on tada po� sedavao. Neka druga osoba mogla bi biti povređena nedostatkom milosrđa i nade, potcenjivanjem svih onih koji nisu "kraljevi", kao i otvorenim pozivom na rat i krvoproliće. Ali sve to nije bilo zapravo mrsko Krauliju, čak ni II to vreme. Čovek koji je mogao da osvaja najviše planine, lovi, mrzi hrišćanstvo, prezire kritičare koji ga nisu priznavali kao najvećeg pesnika posle Šekspira i obožava seks u svim njegovim oblicima i aspektima, takav čovek teško da bi mogao biti uvređen sadržajem te Knjige, kakav god da je on bio. Radije bih rekao da se ta Knjiga savršeno dobro uklopila u njegova vlastita gledišta, jer je u stvarnosti ona bila direktan izraz svega onoga što je mislio i osećao.

Krouli je ozbiljno smatrao da su ratovi iz 1914. i 1939. godine izbili kao direktan rezultat njegovog objavljivanja "Knjige Zakona". Za njega su ti do­gađaji bili ispunjenje proročanstava Knjige, da planeta mora doživeti krvnu žrtvu kako bi se mogao začeti novi svetski poredak.

Neki od njegovih učenika takođe se pozivaju na dramatične promene koje je svet pretrpeo od tih ranih dana dvadesetog stoleća pa sve do danas. Izgleda da oni vrlo malo znaju o pisanoj, naučnoj ili društvenoj istoriji koja ove velike promene dovodi u vezu sa mnogim drugim faktorima. Da spomenemo samo neke od njih:

a) Frojdovo otkriće principa psihoanalize koje je otvorilo vrata za prou­čavanje mračnih i potisnutih žitelja nesvesnog. Od tada pa na dalje, ne možemo više živeti u iluziji da smo civilizovana ljudska bića, kada užasni monstrumi vrebaju ispod površine svesti, spremni da počine svaki mo­gući zločin i zverstva.

b) Rastući uticaj Karla Marksa, koji je tvorac iluzornih društveno�eko� nomskih teorija, a čiji uticaj se može uporediti sa Frojdovim u sferi psihologije.

e) Naučno otkriće Ajnštajna, koje je dovelo do razvoja nuklearne fisije, što je rezultiralo time da sve prethodne ideje o naoružanju deluju kao dečja igra. Sa ovim kao i sa razvojem mlaznih vazdušnih letiliea, svet je doista postao sićušna sfera. Nijedna tačka nije od udaljena neke druge tačke više od par časova - avionom, a još manje raketom.

Već predviđam kakav bi mogao biti njihov odgovor na gore navedeno - da su sve to samo spoljašnji znaci dolaska Novog Eona, koji je Aivaz opisao a Krouli zapisao. Ra Hoor Khuit (solarni oblik Horusa) kao poslanik tog novog doba predstavlja silu i oganj, i njegov dolazak može jedino dovesti do krštenja naše planete vatrom.

396

Ipak. te davne 1 904. godine. tek nekolicina njih je mogla da predvidi brzo uništenje političkog i ekonomskog sveta i njegovu smenu sistemom koji se trenutno razvija. "Knjiga Zakona" se zaustavila na pravom mestu, i ako joj se može verovati, očekuju nas dalje dramatične promene što se tiče vladavine nad ovom planetom. U takvu tvrdnju se ne može sumnjati. "Ja sam Gospodar Četrdesetih: Osamdesete su šćućurene preda mnom, i postiđene su." Mnogi glasovi se dižu upozoravajući na holokaust koji je na pomolu. ali nikog nema da ponudi spreman odgovor ili rešenje. Nije mi poznato da li branitelji "Liber Legisa" predlažu konačna rešenja da bi nas izvukli iz sadašnjeg ćorsokaka. Ako je "Čini što ti je volja" odgovor koji Knjiga nudi. tada nas spekulisanje o tome kako će svaka vlada protumačiti taj nalog ne vodi dalje od sadašnjeg debakla.

U vezi sa ovom temom, Krauli je, pod jednim od bezbrojnih pseudonima koje je koristio, napisao i objavio pamflel koji je trebalo da predstavlja naučno rešenje za probleme vlade. Na uvodnim stranicama tog ubojitog letka nave­deno je nekoliko stihova iz triju poglavlja Knjige Zakona, iza kojih sledi ništa više nego desetak sažetih, sarkastičnih komentara.

Među njima se naročito izdvaja otvorena izjava da je prosečan glasač u društvu demokratije običan glupan. Takva tvrdnja naravno nije ništa novo, budući da su je već potvrdile stotine autora pre njega. Prema Krouliju taj glupan pokazuje više neznanja negoli takozvani neobrazovani seljak. On živi život potpune uobrazilje, u kojem ga nagrade koje dobija sa tog ili nekog dru­gog takmičenja obdaruju magičnim sredstvima uz pomoć kojih će ostvariti svoje osujećene želje i ambicije. Ali on ima pravo glasa! Iako je Tomas Džefer­son isticao da je dobro informisano građanstvo od suštinske važnosti za dob­robit demokratije, on naglašava da građani treba da budu toliko inteligentni i informisani koliko je bio i on. Ipak, činjenice govore drugačije.

Prosečan građanin ima pravo glasa - i zbog toga političar gladan vlasti mora da mu se dodvori. Demagog nema više prava da se poziva na božan­ski autoritet kraljeva i slične arhaizme kako bi obezbedi o lako manipulisanje glasačima i njihovu pokornost. Višestepeni sud za žalbe danas jeste nauka. Stvari moraju da budu naučne! Čak i poklonici kultova i pomodari koriste tu reč i sve što ta reč implicira kao konačnog sudiju. I svi diktatori našeg doba udvarali su se nauci pozivajući se otvoreno ili prikriveno na istoriju i koncept "krvi, rase i tla" kao i druge pseudonaučne fikcije.

Otuda. predlaže Krouli, problem vladanja svodi se na to kako naći nauč­nu formulu sa etičkom implikacijom. Ta formula jedino može da se nađe II

Telemi, zakonu koji glasi: "Čini što ti je volja." Ona je, kako kaže, beskrajno elastična u tome što ne određuje koji su to naročiti Ciljevi poželjni u svakom

397

pojedinačnom slučaju. a ipak je beskrajno stroga u tome što obavezuje svakog čoveka da sledi funkciju za koju je predodređen svojim nasleđem. okruže· njem, iskustvom i ličnim razvojem.

Međutim. zamka je u sledećem. Kada bi tu formulu prihvatila svaka vlada. odmah bi se ukazala potreba za ekspertima koji bi imali zadatak da, u slučaju bilo kakvih nejasnoća, objasne detalje istinske volje svakog pojedinca, pa čak i svake grupacije, društvene ili ekonomske. Na istim osnovama moralo bi da se organizuje i pravosuđe. sa zadatkom da se razreši spor u slučaju oČigledno suprotstavljenih zahteva. "Najviše pravo u državi moralo bi biti II funkciji apsolutne slobode svake individualne volje." I eto nas, čini mi se, tamo odakle smo i počeli!

Postoji nekoliko stihova u "Liber Al vel Legisu" koje ću ovde navesti bu· dući da se odnose na ovaj problem. iako, ruku na srce, nisam siguran da je problem time rešen.

"Da! Ne verujte u promenu: bićete onakvi kakvi jeste, a ne drugačiji. Stoga će kraljevi zemlje biti KraljeVi zauvek: neka robovi služe.

Zgazite jadne i slabe: ovo je zakon snažnih: ovo je naš zakon i radost sveta.

Ali oštroumni i ponositi, kraljevski i otmeni; vi ste braća!

Kao braća se borite!

Pazite da niko ne prisiljava drugog. Kralj protiv Kralja!"

Navođenje može da se nastavi u nedogled, ali mislim da je ovo dovoljna osnova za temeljno razmatranje Kroulijevih tvrdnji da .. Knjiga Zakona" nudi konačno rešenje za problem vladanja.

Međutim, postoji još jedan detalj koja unekoliko pomaže da se rasvet­H ovaj zamršeni problem. Za vreme svoje američke faze, negde u periodu između 1914. i 1919. godine, on je napisao uput o konstitUCiji reda Ordo Templi Orientis. Valja imati na umu da u to vreme, izuzev par izolovanih studenata. u Americi nij? postojao nikakav red. Stoga je konstitucija reda koju je on napisao izmišljena iH na neki način predstavlja pripremu za neki budući dan kada će biti ustanovljene sve institucije reda - utočište, darivanje imovine, radionice i dr. Ovaj konstitutivni predlog daje jedno idealizovano viđenje politike i stavova koji treba da vladaju u Redu. Iz toga bismo. na bazi dedukeije, mogli zaključiti da bi neka vrsta varijacije te konstitucije, zasnova­na kao i tada na Zakonu Teleme, mogla biti preporučena od strane Kroulija

398

za primenu u većim nacionalnim, kao i internacionalnim teli ma. Takođe je možemo shvatiti i kao demonstraciju mnogih njegovih ozbiljnih ideala, kao i njegovog koncepta pravde i discipline.

Razmatrajući sadržaj III poglavlja Knjige, u kojem Aivaz izražava ratnič­ki stav Ra Hoar Khuita, predsedavajućeg genija novog eona, upadaju u oči određene paralele. Najpre, krvožednost Horusa u mnogim svojim aspektima podseća na beskompromisne stavove Jehove iz Starog Zaveta. S druge strane, ne srne se zaboraviti da je Biblija, u svakom pogledu, bila jedino literarno štivo sa kojim je Krouli dolazio u dodir tokom svojih dečačkih dana. Kao rezultat toga, njegovo nesvesno mora da je bilo jednostavno zasićeno jeho­vističkim pogledom na svet. Štaviše, uoči samog diktiranja "Knjige Zakona" Krouli je bio prionuo na proučavanje islama. Horusove karakteristike, koje su opisane u poslednjem poglavlju "Knjige Zakona", imaju dosta sličnosti sa Alahorn kod muslimana, čiju je muževnost i žestinu Krouli toliko poštovao. Tako je veliki broj elemenata iz svih područja njegove svesti prodro u tea krat­ski sadržaj ove Knjige, koja je postala fakaIna tačka njegovog života.

Zaista često, sve vreme dok sam pisao ovaj biografski prikaz Alistera Krou­lija. vraćao sam se na već napisane redove u nastojanju da budem maksimal· no objektivan u svom izlaganju. U konačnoj analizi, čini mi se kao da sam previše pravio ustupke njegovim kritičarima i osvedočenim neprijateljima, bezmalo priželjkujući njihovo odobravanje, da slučajno ne bih bio optužen za fanatizam ili slepo obožavanje svog mladalačkog idola. Priznajem da to može biti neka vrsta odbrambenog mehanizma ega protiv eventualnih na­pada kritičara. Takođe bi mi se moglo prebaciti da je moje videnje njegovog kolosalnog samoljublja možda (barem delimično) projekcija mog vlastitog. Ako je to tako, onda bi sa moje strane bilo korektno da to prepoznam i da se povučem. uviđajući da je u njegovoj vlastitoj priči i životnoj potrazi za smis­lom, za Bogom, bilo kakva iskrenost s moje strane sasvim izlišna. U suštini nema nikakve potrebe niti da ga kudim niti da ga branim.

On se obavezao da će svaki pojedini događaj i svaki fenomen u svom živo­tu smatrati naročitim odnosom Boga sa svojom dušom. Premda povremeno zaveden svojom vlastitom Senkom, jer Demon Est Deus Inversus (Đavo je Izvrnuti Bog), on je ipak bio vođen - da kažemo njegovim rečima, svojim Anđelom. Zlatna nit prosvetljenja i slave provlači se kroz celokupna njegovo delo i dramatičnu, pustolovnu priču njegovog života.

Ako ovo delo teži da bude validno i objektivno, onda moramo priznati da je, od trenutka svoje inicijacije II red Zlatne Zore 1898. godine, pa sve do časa svoje smrti, 1 947. godine, Krouli svu svoju energiju koncentrisao na jednu jedinstvenu božansku temu. Svakako da je bilo perioda kada je on posrtao,

399

i lutao. Ali on je bio samo čovek . .. Gle", pisao je 1907. godine, .. ja sam čovek. Čak i malo dete ne bi moglo da izdrži pred Tobom!"

Povremeno bi mu se njegov ego isprečio na putu. Ali to je priča koja je poz­nata svima nama. Štaviše, skoro da je to ono što njegovu priču čini epskom. Imao je odnose sa svim vrstama žena, neke od njih su bile uličarke, neke iz visokih društvenih slojeva. Ipak, kada tu sliku o ženama nije kvario isti­canjem njihove inferiornosti, uglavnom je priznavao da mnogo toga duguje svojim ženama. Njegovi ljubavni odnosi naučili su ga kako da oseća na ženski način. Iako su na početku njegovog duhovnog puta tri muškarca odigrala važnu ulogu u njegovom duhovnom razvoju, u kasnijoj, u američkoj epizodi njegovog života i posle toga, žene, i isključivo žene, su bile njegovi inicijatori. Njegovo neobično bogato seksualno iskustvo, koje u kvantitativnom smislu nadmašuje iskustvo većine muškaraca, ipak je svim srcem bilo posvećeno tra­ganju za onim najplemenitijim u ženama.

Ali, ono što je uistinu odlikovalo tog čoveka, obeležavajući ga i čineći ga toliko različitim od svih drugih ljudi, uzdižući ga u potpunosti iznad većine, bila je njegova nepokolebljiva posvećenost Velikom Delu. O beskompromis­nom karakteru njegove ljubavi za Bogom gotovo da nema dileme, čak i kada je on nije uvek izražavao jednostavno i jasno, tim SVOjim speCifičnim jezikom. Ako citiramo jedan od njegovih neologizama, on je bio HIMOG - Potpuno Prosvetljeni Božji Čovek (engl. Holy Illuminated Man Of God). A nikada ne bi trebalo zaboraviti šta je on imao da kaže o takvoj osobi u Knjizi Laži:

Crvena ruža upija sve boje osim crvene; crvena je stoga jedina boja koju ona nema.

• Ovaj Zakon, Razum, Vreme, Prostor i Ograničenja oslepl;u;u nas za Istinu. Sve što znamo o Čoveku, Prirodi, Bogu, upravo je 000

što oni nisu; to je ono što oni odbacuju kao odvratno. HIMOG je vidljiv jedino onoliko koliko je On nesavršen. Jesu li tada uzvišeni svi oni koji ne izgledaju uzvišeni, kao što je HIMOG Sve-Uzvišeni Iznutra? Moguće da;e tako. Kako tada razlikovati neuzvišeoog i savršenog HIMOG-a od ocuzvišeoog čoveka zemlje? Ne razlikuj! Ali sebe Iz-gaSi: HIMOG ti jesi, i HIMOG ćeš biti

400

Neki od najpoznatijih Kroulijevih sledbenika i nastavljača. Gore levo -Keller Grant; gore desno - kapetan Fuler; dole levo - Ožek Parsons; dole desno - Čarls Stansfeld Ožollns (frater Ačad).

Taj plamen plamteo je u njemu sve vreme, bez obzira na prividnu perver­znost onog ljudskog, krhkijeg dela njega. Uprkos svim krajnostima njegovog neobuzdanog života, i onoga što sam pretpostavio da su psihopato!oške crte, njegova posvećenost i ljubav istrajavali su kroz sve sreće i nesreće koje su ga pratile. Moramo ga uzeti ozbiljno i bukvalno kada je uzvikivao:

"Ah Bože, ali ljubav koja me obuzima razbija okove Prostora j Vremena; moja ljubav se razlila međ' one kaji od ljubavi zaziru."

On je istrajavao u toj ljubavi, pišući još:

"Ti si zario zube Večnosti u moju dušu, i Otrov Beskonačnosti mc je do kraja progutao."

Vreme i Prostor nikada nisu predstavljali ograničenje za njegovu ljubav i posvećenost; njihovi sputavajući okovi bile su rastvoreni Večnošću i Besko­načnošću. Upravo njima je on bio privrženi i odani posvećenik. S vremena na vreme bi možda skliznuo sa puta, postajući buntovnik, i svojim samoljubljem zaveden u čudne neurotske stramputice. Ali, njegova ljubav i odanost nikada nisu zamrle. Nema mnogo onih, uveren sam u to, koji bi mogli biti tako strp­ljivi, tako istrajni, tako odlučni kakav je on bio, u svim raznolikim praksama i vežbama koje je upražnjavao, kaji su mu poslužili kao stepen,ice do velikog cilja - samoostvarenja. Samo to ga čini priF-adnikom soja drugačijeg od veći­ne nas, i potvrđuje jasnoću i čistotu njegove posvećenosti Svetlu.

On nije bio od onih metafizičkih propovednika koji se hvale time ea se šećer ne topi u njihovim ustima, ili da su toliko čisti da se to ne može opisati rečima. A ni od onih umišljenih majstora sa Dalekog Istoka, koji se pretvara­ju da većinu vremena provode u postu, a inače jedu samo voće i žitarice, pre­bivajući ravnodušno u kvazi tišini, osim kada treba da pokažu neko slovo na alfabetskoj tabli. Njegovo geslo bilo je "Budi jak! Tada ćeš moći podneti više radosti!" On nije želeo da bude ništa drugo nego čovek. Ali, kakav čovek!

U to da je povremeno njegovo ponašanje bilo glupavo i nekorektno nema nikakve sumnje. Ali isticati tako nešto predstavlja samo potvrdu činjenice da je on bio ljudsko biće, baš kao i bilo ko od nas, bez obzira na to koliko uzviše­na i neizreciva su bila mistička stanja svesti koja je doživljavao. O tome da se bunio protiv toga da ga drugi vode i uče potvrđuje celokupna njegova životna priča. Ipak, ne treba ga nipošto osuđivati zbog toga. Taštinu, uobraženost i drskost ljudskosti shvatao je kao sastavne delove svog prava po rođenju, a te osobine bile su veoma izražene kod njega. Protiv toga se i stari Adam hrabro borio. Katkad bi posustajao, ali bi sledeći put postigao veliki uspeh. Upravo

402

zbog toga, njegova priča je priča o svakom čoveku koji je obdaren stvaralač­kom snagom, istraživačkim duhom. U njemu se mi ogledamo jasno kao u ogledalu.

Ali uvek je tu bilo još nečeg. Posedovao je neuništivu hrabrost i upornost, i voleo je svog Andela. Kako bi inače mogao biti pisar prvog poglavlja Knjige i biti proročišle Zvezdane boginje, koja u svojoj ekstatičnoj rapsodiji uzvikuje:

Volim vas! Ceznem za vama! Bleda ili purpurna, prekrivena ili sladostrasna, ja koja sam sva užitak i iar, i opijenost najsk.rivenijeg oseta, žudim 7.a vama ..... Pridite meni!

Dugoročno gledano, zaista nije toliko važno da li je Knjiga diktirana od strane nadljudske inteligencije zvane Aivaz ili je pak proistekla iz kreativ­nih dubina nesvesnog Alistera Kraulija. Knjiga je napisana. A on je postao glasnogovornik zeilgeisl-a, izražavajući verno prirodu našeg doba, u čemu je sve do dana današnjeg bio i ostao bez premca. Stoga su svi njegovi padovi, preterivanja i gluposti prosto samo obeležja čovečanstva kome je i sam pri­padao. Nije li on, po sopstvenom priznanju, bio Zver, čiji broj je 666, koji je broj Coveka?

Završavajući ovo poglavlje, najbolje što mogu učiniti jeste da citiram deo iz "Poziva" (The Summons), jednog od Kroulijevih poslednjih komentara o .. Liber Legisu" . On piše:

"Knjiga objavljuje Novi Zakon za čovečanstvo.

Ona zamenjuje moralne i religiozne sankcije prošlosti. koje su svuda bi­le kršene, načelom koje važi za svakog muškarca i ženu na svetu, i ne­opozivom samom po sebi . . . . Otuda, pomoću moći i autoriteta koji su mi povere ni, ja pozivam sve velike duhove i umove koji su sada inkarnirani na ovoj planeti, da se domognu efikasno ove transcendentalne sile i da je upotrebe II ime unapređenja blagostanja ljudske rase.

Jer, kako je iskustvo za ove trideset i dve godine pokazalo na užasan način, ta knjiga se ne može ignorisaLi. Ona je ostavila Covečanstvo da odstoji II nesvesnom stanju, kako bi Čovek od toga napravio Hleb Života. Njen ferment počeo je da deluje na grožđe misaonosti, kako bi Čovek iz toga iscedio Vino Ekstaze."

403

DODACI I ponovo .. Čini što ti volja",

najstrože etičko načelo ikada izrečeno,

uprkos slobodi koju prividno zagovara,

kada sc proanalizira valja posmatrati zaista kao "sav zakon" ...

"Čini što ti volja" znači pozvati zvezde da sijaju,

vinovu lozu da rađa grožđe, vodu da nalazi svoj put Čovek je jedino biće II Prirodi

koje se upinje i radi protiv samog sebe .

. Alister Krouli

405

DODATAK l

Usvoja; knjizi Velika zver, Džon Sajmonds je uključio dodatak II kome je prikazan horoskop Alistera Kroulija sa kratkim tumačenjem Roberta

Gledoua (Robert Gleadow). Na osnovu njegovog tumačenja proizlazi da se radi o nebitnoj osobi slabih sposobnosti. sklono; greškama i donošenju loših odluka. Ova karta zasnovana je na sledećim podacima o njegovom rođenju: Limington, 23 časa i 16 minuta, 12. oktobar 1875. godine.

Osećajući da ova nataina karta ne daje potpuno i najtačnije tumačenje Kroulijeve ličnosti, a svakako nema mnogo veze sa onim što sam ja znao o ovom čoveku i njegovom delu, kOl1sultovao sam prijatelja koji je, između os­talog, dobar poznavalac astrologije.

Taj moj prijatelj, Luis Kaling (Lou.is Cu.lIing), mi je natuknuo da je. pre mnogo godina. Elis BejJi (E.H. Bailey) postavila tezu da je moguće sačiniti takozvanu lunarnu kartu. izračunavanjem mogućeg trenutka začeća. i da ova karta često zna da pruži mnogo tačniji opis potencijala i sudbine neke osobe. Karta se dobija kada se od dana rođenja odb�i unazad 273 dana. uz sJeđenje određenih pravila koje ne poznajem dobro. pa o njima ne bih da govorim iz druge ruke. Ali. na osnovu ovih pravila KaJing je izračunao planetarne položaju za nataInu kartu čiju sliku možete videti na narednoj strani.

Crtež i oznake su moji. Ja sam ih jednostavno prepisao u skladu sa onim što sam dobio od g. Kalinga. Ali. jasno je na prvi pogled da ova prenataina karta opisuje karakternu strukturu koja se umnogome razlikuje od onoga što je opisao Gledou. Istovremeno. čini se da je ona mnogo tačnija u opisu Krou­lija. Možda najbitnija odlika ove karte je oštra granica između dve zasebne hemisfere. Jedna od njih sadrži sve planete osim jedne. Ova planeta stoji sama u prvoj kući u Ovnu. To znači da je Krouli bio .. daleko izvan sveta" i da su ga njegovi porivi i interesovanja otuđili i izolovaH od njegovog okruženja.

407

Ribe na ascendentu. To je vodeni, emocionalan i intuitivan znak, koga karakteriše težnja za postizanjem dalekih ideala radije nego težnja za postig­nućem praktičnih ciljeva. To je promenljiv znak, koji stoga daje kvalitet pro­menijivosti, prilagodljivosti. Takođe. budući negativan znak, karakteriše ga poniranje u sebe. tajnovitost i dubina koju je teško proniknuti. Kao što kažu astrolozi, ova Voda je bezgranični, beskonačno duboki okean koji je, premda miran, doduše samo na površini, u stanju da se iznenada strahovito uzburka. Prema tome, on na prvi pogled nije ofanzivan, ali u njemu postoje skriveni podtokovi koji mogu biti subverzivni i opasni.

7 0

�o If;{ IL ,'·'ll 7 ·

IL " ILn'

Vladar Riba je Neptun, koji predstavlja ekspanziju. ekstremizam. punoću, nemogućnost postavljanja ograničenja bilo čemu. Neretko daje čudan smi­sao za humor koji nikad ne miruje. Neptun je sanjar, idealista, neko ko želi da dodirne nedodirljivo. On rastvara i korodira sve ono što teži da ograniči. da postavi ograničenja, ili oformi strukturu. On može predstavljati genija, ili begunca od života; zavisnika od droge ili kreativnog umetnika, rasipnika ili briljantnog i samopouzdanog čoveka. Ova planeta nalazi se u prvoj kući, ko-

408

ja označava ličnost, u Ovnu, koji predstavlja početak, energiju i agresivnost. Prema tome, svemu što predstavlja Neptun, Ovan daje ogromnu energiju.

Kaling je preferirao da se II opisu ove karte zadrži na vrlo kratkoj disku­siji prve, pete i devete kuće. Prva kuća predstavlja početak, osnovu ličnosti, gde nalazimo Neptun - koji predstavlja aspiraciju ka najVišem. Druga kuća koja je uzeta u razmatranje, peta kuća, obično predstavlja zadovoljstva, decu, kreativnost - ili, kako Kaling više voli da istakne - dostignuće pune autono­mije u sopstvenoj stvaralačkoj sferi. Deveta kuća predstavlja transcendenciju, dosezanje viših sfera; i ovo je uistinu veoma tačno kada se radi o Kroulijevim životnim aktivnostima u celini.

Konjunkcija Jupitera i Marsa u sedmoj kući označava njegovu nepromi­šljenu ekstravaganciju i ekspanzivnost, kako na polju ljudskih odnosa, tako i u sferi finansija. To je suštinski "loš" aspekt.

Ako se uzme čitava karta u celini, ona predstavlja genija ogromne energije koji, iako u neskladu sa samim sobom i sa čitavim svetom, pronalazi svoj sud­binski put, dolazi do ispunjenja svoje Istinske Volje, i postiže individuaciju.

409

DODATAK I I L "}

Pošto sam dovršio ovu knjigu, moja pažnja je često bila usmerena na ne­davno objavljenu knjigu Džin Everton Fuller Uean Everton Fuller}. Uobi­

čajena legenda o Krauliju, poput zle kobi. promiče čitavim delom, II toj meri da to već postaje užasno dosadno.

Nivo upućenosti gospođice Fuler može se najbolje uočiti na primeru jedne od njenih tvrdnji - a to je da je Dajon Porčn preuz.ela Zlatnu Zoru. Evidentno je da Fulerova nije pročitala istorijat o sopstvenoj organizaciji i o Zlatnoj Zori, koji je Dajon Forčn objavila II časopisu OkaIt Riviju (Occult Reveiew), negde 1933 godine. U ovom članku Dajon Forčn je opisala kako je bila izbačena iz reda od strane gospođe Meters da bi kasnije bila prim­ljena za članicu bristoiskog hrama Stela Matutina. Uz dopuštenje jednog od članova kasnije organizacije. ona je oformila sopstveni red u Londonu. Bratstvo Unutrašnje Svetlosti. Prema tome. nema ni govora o bilo kakvom preuzimanju reda.

Njeno delo prosto vrvi od sličnih grešaka! Zaprepastio sam se izjavom koja je pripisana ser Džera1du Keliju. Među

ostalim nebulozama, ona tvrdi kako je Keli negde izjavio da Krouli nije bio džentlmen - to jest da nije bio od britanskog plemstva - i da je bio prostak. Ovde se nećemo baviti time ima li među britanskom gospodom prostaka. To je već dobro poznato. Da je Džerald Keli bio snob i vulgarni hipokrita takođe je potpuno jasno. On je do te mere potencirao svoju pripadnost višoj klasi da je Kroulijev prezir prema njemu sasvim opravdan. kao što sam već ranije objasnio. Valja zapaziti da se u eseju koji je Krouli napisao o njemu u "Ekvi· noksu IX", pojavljuje sledeći komentar:

"On se ozbiljno trudio da stekne reputaciju, kroz društveni uticaj svoje porodice i preko svojih prijatelja. Položaj moći, govorio je on, sti�l' se uz

410

pomoć jezika; kičica je bilo drugo oružje u njegovom arsenalu. U svojim konverzacijama, medutim, prestao je da pominje umetnost. Neprestano je govorio samo o 'džentImenima ' i 'njihovom društvenom položaju '. Jednog dana počeo je da me prekoreva zbog toga što poznajem neke slikare koji su bili zaista dobri. 'Postoje loši slikari koji su gospoda " rekao je, 'i postaje loši slikari koji nisu gospoda. Ali moji prijatelji su gospoda '. Morao sam skrušeno da mu priznam da ne poznajem nijednog lošeg slikara koji nije gospodin!"

Kelijev stav nije se menjao sledećih pedeset godina. I ako je njegov stav ono što karakteriše današnju Englesku, početni stihovi Kraulijeve poeme od pre šezdeset godina još uvek su puni značenja:

o Engleska! Engleska, moćna Engleska, propade! Niko neće zažaliti zbog njenog tužnog kraja!

Gospođa Fuler takođe opisuje inicijatički ritual kroz koji je, kako ona pret­postavlja, prošao Nojburg. Moram izraziti svoje naj dublje sumnje da je Krouli u redu A : . A :. koristio rituale koje ona opisuje. Postoje samo nagoveštaji da se ona poslužila, ili prepisala, ritual neofha Zlatne Zore u skraćenom obliku koji se pojavio u "Ekvinaksu II". Činjenica je da se ta verzija u "Ekvinoksu" sastoji iz rituala neofita i još jednog drugog niza dokumenata pod nazivom Z-l i Z-2, od kojih oba opisuju unutrašnji proces koji izaziva ritual. Ali oni su u Zlatnoj Zori držani odvojeno. Krouli ili Kapetan Fuler, ili ko god da je pisao taj deo serijala pod nazivom "Hram Kralja Solomona" u "Ekvinoksu II", mislio je da pametno da sve to spoji u jedan ritual. Ja smatram da to nije bilo mnogo pametno. Ali način na koji je gđa Fuler dramalizovala tu ceremoniju inicijacije navodi me na pomisao da su se moje najgore slutnje obistinile, i da ona u stvari samo nagađa o tom ritualu.

Ostatak teksta se svodi na puko ponavljanje novinarskih izmišljotina i oz­biljnih dezinformacija, što sve govori koliko je ova gospođa istinoljubiva. Ona tobože izbegava da se pozabavi homoseksualnim odnosom između Kroulija i Nojburga. Ali zato citira Kroulijevo pismo Fuleru u vezi Nojburgovih fas­cinacija tamnim guzovima arapskih momaka. Ali onda, slično kao i Čarls Kernel, kreće da citira "blasfemije" iz "Knjige zakona". Sve to nema mnogo smisla. I moram reći da mi se čini pomalo bolesnim!

Pored nekolicine fasinantnih izvoda iz Nojburgovog magičkog dnevni­ka, koji knjizi gđe Fuler daj e jedinu vrednost (a koji bih voleo da vidim objavljen u celosti i to bez njenih komentara) ova knjiga ima minimalnu vrednost.

41 1

Iako se moram složiti sa gđom Fuler u vezi toga da je veći deo Nojburgove poezije veoma dobar. i da je on II stvari ohrabrio neke od mlađih darovitih pesnika u Engleskoj. kod nje ne nalazim apsoluno ništa što bi i II najmanjoj meri promenilo moje mišljenje o Kroulijevoj spiritualnoj odiseji.

412

ClP - KaranOrH3llW1ja y ny6nuKallHju HapolIHa 6u6nuoTeKa Cp6uje, l>eorp'Jl

1 3 3 :929 Kpoynu A.

PErAP):(HJE, �l3paen, 1 907-1985 Oko II trouglu I Izrael Regardije ;

[prevod Viktor Radunj . - Beograd : Babun, 2010 (Beograd : Luka.!tampa). - 412 str. : ilustr. ; 23 cm

Prevod dela: The Eye in the Tringle I Israel Regardie. - Tiraž 555.

ISBN 978-86-83737-66-6

a) Kpoynu, A1rnCTep (1 875-1947) b) OK}'JlTH3aM COBISS.SR-ID 177019404