izvestaj o doktorskim studijama u srbiji 2010 - doktoranti...
TRANSCRIPT
ISSN 2466-2836
Izveštaj o doktorskim studijama u Republici Srbiji 2010
Novi Sad, mart 2011. godine
2
Impressum Republika Srbija Udruženje studenata doktorskih studija i mladih istraživača Srbije IZVEŠTAJ O DOKTORSKIM STUDIJAMA U REPUBLICI SRBIJI 2010 Izdavač: Udruženje studenata doktorskih studija i mladih istraživača Srbije – Doktoranti Srbije Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 5 Za izdavača: Slobodan Radičev – predsednik Tekst priredili: Slobodan Radičev, Nenad Ristić ISSN 2466-‐2836
3
Anketa o doktorskim studijama u Srbiji
Anketu organizovalo i sprovelo Udruženje studenata doktorskih studija i mladih istraživača Univerziteta u Novom Sadu.
Anketa je sprovedena u periodu od 1. Jula do 30. Avgusta 2010. Godine.
Anketa sadrži ukupno 27 pitanja od toga 8 pitanja otvorenog tipa i 19 pitanja zatvorenog tipa.
Anketu je popunilo 335 studenata sa teritorije Republike Srbije koji studiraju na postdiplomskim doktorskim studijama na Univerzitetima čiji je osnivač država Srbija.
Posebnu zahvalnost za ovako uspešno sprovedenu anketu dugujemo Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj i Udruženju studenata doktorskih studija i mladih istraživača Univerziteta u Nišu koji su pomogli da što veći broj studenata doktoranata dobije ovu anketu.
4
Sadržaj
Pitanje 1 – Naziv fakulteta ..................................................................................................................... 6
Pitanje 2 – Naziv uinverziteta na kom studirate .................................................................................... 6
Pitanje 3 -‐ Godina upisa na doktorske studije ....................................................................................... 7
Pitanje 4 – Godina studija ...................................................................................................................... 7
Pitanje 5 – Nedeljno opterećenje u nastavi ........................................................................................... 8
Pitanje 6 -‐ Da li ste se tokom univerzitetskog školovanja ili na stručnim seminarima/kursevima obrazovali za izvođenje nastave? .......................................................................................................... 9
Pitanje 7 – Da li obavezuje ili omogućuje li Vam katedra/departman na kojem izvodite nastavu pohađanje seminara/kurseva za izvođenje nastave .............................................................................. 9
Pitanje 8 -‐ Smatrate li bitnim pohađanje seminara/kurseva za izvođenje nastave? ........................... 10
Pitanje 9 -‐ Kako ocenjujete Vaše opterećenje u nastavi? .................................................................... 10
Pitanje 10 – Smatrate li da su predavanja koja pohađate na postdiplomskim studijama na dovoljno viskom nivou za doktorske studije? ..................................................................................................... 11
Pitanje 11 –Kako ocenjujete uslove za Vaš istraživački rad? ............................................................... 11
Pitanje 12 -‐ Koliko redovno se sastajete sa mentorom? ..................................................................... 12
Pitanje 13 –Kako ocenjujete Vaš odnos sa mentorom? ...................................................................... 12
Pitanje 14 –U kojoj meri mentor prati i učestvuje u izradi doktorskog rada te radova na temi? ........ 13
Pitanje 15 –Koliko plaćate školovanje na postdiplomskim studijama na godišnjem nivou? ............... 14
Pitanje 16 –Jeste li do sada boravili u inostranstvu? ........................................................................... 15
Pitanje 17 – Ako jeste boravili u inostranstvu napišite na kom univerzitetu ili naučno istraživačkoj instituciji i koliko dugo? ....................................................................................................................... 15
Pitanje 18 –Jeste li imali mogućnost studijskog boravka u inostranstvu, učestvovanja na međunarodnim seminarima, kongresima? .......................................................................................... 18
Pitanje 19 –Da li smatrate studijske boravke u inostranstvu i učestvoavnje na međunarodnim seminarima i kongresima bitnim? ....................................................................................................... 18
Pitanje 20 –Jeste li do sada učestvovali u prijavi domaćih naučnih projekata? .................................. 19
Pitanje 21 –Jeste li do sada učestvovali u prijavi međunarodnih naučnih projekata? ........................ 19
Pitanje 22 –Jeste li učestvovali ili učestvujete u evropskim i/ili međunarodnim projektima? ............ 20
5
Pitanje 23 –Šta bi po vašem mišljenju poboljšalo kvalitet na postdiplomskim studijama? ................. 21
Odnos sa mentorom ........................................................................................................................ 21
Manje opterećenje u nastavi ........................................................................................................... 21
Bolji materijalni status ..................................................................................................................... 22
Pobiljšan istraživački pristup u izvođenju nastave ........................................................................... 22
Veća istraživačka samostalnost ....................................................................................................... 23
Veća mogućnost boravka u inostranstvu ......................................................................................... 23
Naglašena istraživačka delatnost ..................................................................................................... 24
Razvijanje interdisciplinarnog pristupa nastavi i istraživanju .......................................................... 24
Aktivnije učestvovanje u univerzitetskom životu i bolja informisanost ........................................... 25
Pitanje 24 –Jeste li upoznati sa zakonskim propisima i propisima Univerziteta koji se odnose na status i delatnost studenata doktorskih studija? ........................................................................................... 26
Pitanje 25 –Smatrate li važnim učestvovanje u univerzitetskom životu? ............................................ 26
Pitanje 26 – Da li ste zainteresovani da učestvujete u univerzitetskom životu i na koji način? .......... 27
Pitanje 27 – Da li ima neko pitanje koje Vam nismo postavili a smatrate ga Važnim? ........................ 29
6
Pitanje 1 – Naziv fakulteta Fakultet tehničkin nauka Novi Sad
Mašinski fakultet Beograd
Poljoprivredni fakultet Novi Sad
Prirodno-matematički fakultet Novi Sad
Filozofski fakultet Novi Sad
Prirodno-matematički fakultet Kragujevac
Elektortehnički fakultet Niš
Mašinski fakultet Kragujevac
Građevinsko-arhitektnonski fakultet Niš
Građevinski fakultet Subotica
Biološki fakultet Beograd
Tehnološki fakultet Novi Sad
Univerzitet umetnosti
Elektortehnički fakultet Beograd
Tehnološki fakultet Niš
Prirodno-matematički fakultet Niš
Mašinski fakultet Niš
Filozofski fakultet Beograd
Medicinski fakultet Beograd
Stomatološki fakultet Beograd
Šumarski fakultet Beograd
Medicinski fakultet Niš
Institut LOLA
Tehnološko-metalurški fakultet Beograd
Ekonomski fakultet Niš
Pravni fakultet Beograd
Medicinski fakultet Kragujevac
Fakultet organizacionih nauka Beograd
Saobraćajni fakultet Beograd
Poljoprivredni fakultet Beograd
Fakultet dramskih umetnosti Beograd
Hemijski fakultet Beograd
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Beograd
Matematički fakultet Beograd
Fakultet veterinarske medicine
Farmaceutski fakultet Beograd Centar za evropske studije i istraživanja Univerzitet u Novom Sadu
Tehnički fakultet Bor
Fakultet za fiziku Beograd
Rudarsko-geološki fakultet Beograd
Ekonomski fakultet Kragujevac
Ekonomski fakultet Subotica
Pitanje 2 – Naziv uinverziteta na kom studirate
7
Pitanje 3 -‐ Godina upisa na doktorske studije
2001 1 2002 0 2003 1 2004 0 2005 0 2006 7 2007 79 2008 125 2009 113 2010 9
Pitanje 4 – Godina studija
I 117 II 120 III 93 IV 5
8
Pitanje 5 – Nedeljno opterećenje u nastavi
Ne učestvujem u nastavi 159 do 4 časa nedeljno 61 od 4 do 12 časova nedeljno 90 od 12 do 20 časova nedeljno 20 Preko 20 časova nedeljno 5
Iz grafika se vidi da skoro polovina studenata doktorskih studija ne učestvuje u nastavi a samim tim njihova šansa da dobiju posao na fakultetu po završetku doktorskih studija je umanjena.
9
Pitanje 6 -‐ Da li ste se tokom univerzitetskog školovanja ili na stručnim seminarima/kursevima obrazovali za izvođenje nastave?
Da 76 Ne 259
Pitanje 7 – Da li obavezuje ili omogućuje li Vam katedra/departman na kojem izvodite nastavu pohađanje seminara/kurseva za izvođenje nastave
10
Pitanje 8 -‐ Smatrate li bitnim pohađanje seminara/kurseva za izvođenje nastave?
Zajednički zaključak za pitanja 6, 7 i 8
Više od tri četvrtine doktoranta se nije obrazovalo za izvođenje nastave iako polovina njih već sad učestvuje u izvođenju nastave a i većina ostalih očekuje da će u bližoj budućnosti takođe dobiti priliku da učestvuje u izvođenju nastave. Skoro 90% ispitanih kaže da nema mogućnost pohađanja kurseva/seminara za izvođenje nastave a 84% smatra bitnim pohađenje seminara/kurseva za izvođenje nastave. Univerziteti odnosno fakulteti bi trebalo da povedu računa i omoguće studentima da se usavršavaju u izvođenju nastave.
Pitanje 9 -‐ Kako ocenjujete Vaše opterećenje u nastavi?
Previše 25 Optimalno 121 Premalo 36 Nisam u nastavi 153
11
Pitanje 10 – Smatrate li da su predavanja koja pohađate na postdiplomskim studijama na dovoljno viskom nivou za doktorske studije?
Da 123 Ne 212
Ovaj podatak je prilično zabrinjavajući! Skoro dve trećine studenata smatra da predavanja koja pohađa na doktorskim studijama nisu zadovoljavajućeg kvaliteta. Iako su programi koje doktoranti pohađaju akreditovani od strane komisije Ministarstav prosvete očigledno je da ono što piše u planu i programu se ne podudara sa realnim stanjem.
Pitanje 11 –Kako ocenjujete uslove za Vaš istraživački rad?
Dobri 66 Osrednji 144 Loši 125
Samo 20% studenata smatra uslove za istraživački rad dobrim što je sigurno podatak koji treba da zabrine sve nadležne jer kad uslovi za istraživački rad nisu dobri onda i rezultati istraživačkog rada ne mogu biti dobri.
12
Pitanje 12 -‐ Koliko redovno se sastajete sa mentorom?
svaki dan 80 2-‐3 puta nedeljno 49 jednom nedeljno 49 2-‐3 puta mesečno 42 jednom mesečno 48 ređe od jednom mesečno 67
Pitanje 13 –Kako ocenjujete Vaš odnos sa mentorom?
Odličan 129 Vrlo dobar 78 Dobar 58 Dovoljan 28 Nedovoljan 42
13
Pitanje 14 –U kojoj meri mentor prati i učestvuje u izradi doktorskog rada te radova na temi?
Uopšte neučestvuje 42 Nedovoljno 61 Dovoljno 138 Optimalno 94
Zajednički zaključak za pitanja 12, 13 i 14
Iz odgovora na pitanja vezana za mentorstvo se vidi da čak 13% studenata nema mentora ili ga ima formalno samo na papiru što je prilično zabrinjavajući podatak s obzirom da bi doktorske studije trebale prilično da se oslanjaju na mentorstvo.
14
Pitanje 15 –Koliko plaćate školovanje na postdiplomskim studijama na godišnjem nivou?
Ne plaćam školarinu 95 do 30.000 din 51 od 30.000 do 100.000 din 60 od 100.000 do 200.000 din 97 preko 200.000 din 32
15
Pitanje 16 –Jeste li do sada boravili u inostranstvu?
Da 92 Ne 243
Skoro tri četvrtine studenata doktorskih studija nije boravilo u inostranstvu ni najednom seminaru/konferenciji/studijskom boravku što je zabrinjavajući podatak pogotovu ako želimo da se takmičimo sa drugim zemljama u Evropi i svetu.
Pitanje 17 – Ako jeste boravili u inostranstvu napišite na kom univerzitetu ili naučno istraživačkoj instituciji i koliko dugo?
Tehnicki univerzitet u Beču Delft University of Technology BIOTEHNICKI FAKULTET, LJUBLJANA POLJOPRIVREDNI FAKULTET, ZAGREB
Tehnicki univerzitet u Becu, nedelju dana. Univerzitet u Gracu, 1 semestar
Nemacka, 4 nedelje
Tehnicki Univerzitet Minhen, 15 meseci Samo u srednjoj školi
Micronas GmbH, München Boravila sam u inostranstvu, ali iz privatnih razloga.
Tehnološki Univerzitet u Grazu, 2 meseca, na 4oj godini osnovnih studija Nemacka, u trajanju od mesec dana.
16
Studiram u Budimpešti (PhD). Nisam boravila u inostranstvu.
5 meseci, Cambridge Ostwestfalen-‐Lippe University of Applied Sciences, Department of Electrical Engineering and Computer Science, Laboratory Control Engineering and Mechatronic Systems, Lemgo, Germany 6 meseci Universität Wien, mesec dana
IIK Duesseldorf, 1 mesec Nisam bio ni na jednom univerzitetu. Na osnovnim studijama boravila sam u Gracu, na Tehnološkom univerzitetu u toku 6 nedelja u okviru Letnje škole hemije
Pjer i Marija Kiri u Parizu, nedelju dana Tehnički Univerzitet u Budimpešti, mesec dana Wageningen University and Research Centre 6 meseci Boravio sam u Poljskoj (Poznanski univerzitet) LCA Setac konferencija. Boravio sam 3 dana. JICA Kitakyushu International center, Japan, 3,5 meseca -‐ Na Institutu „Ruđer Bošković“, laboratorija za molekularnu ekotoksikologiju , Zagreb, Hrvatska, tri meseca; -‐ Dvanedeljni trening u Helmholtz Centre for Environmental Research (UFZ), Department of Bioanalytical Ecotoxicology, Leipzig, Germany Osim na konferencijama, za cije ucesce nisam dobio nikakvu pomoc od Fakulteta na kome studiram, vec od Ministarstva za nauku i tehnoloski razvoj.
Na osnovnim studijama, preko studentske razmene Pohadjao sam praksu u inostranoj kompaniji STU Bratislava, Slovačka -‐ 7 dana Tehnički fakultet, Košice, Slovačka -‐ 3 dana Faculty of Materials Science and Technology STU, Trnava, Slovačka -‐ 3 dana Institut za merologiju, Bratislava, Slovačka -‐ 1 dan Tehnološki Univerzitet, Beč, Austrija -‐ 2 dana STU Bratislava, Slovačka -‐ 7 dana Tehnički Fakultet, Košice, R. Slovačka -‐ 2 puta po 3 dana STU Bratislava, Trnava, R. Slovačka -‐ 3 dana Institut za metrologiju, Bratislava, R. Slovačka -‐ 1 dan Tehnološki Univerzitet, Beč, Austrija -‐ 2 dana
Univerzitet u Kembridzu, master studije u akademskoj 2008/09 mesec dana u Ceskoj, tri meseca u USA Univerzitet "Fridrih Siler" u Jeni, Nemacka (Friedrich-‐Schiller-‐Universität Jena) godinu dana 3 meseca na institutu u Americi, a ako napisem na kom anketa vise nije anonimna Posete aerodromima u Budimpesti, Minhenu i Berlinu, EUROCONTROL-‐ovom Central European Research, Development and Simulation (CRDS) centru u Budimpesti, Deutsches Zentrum für Luft-‐ und Raumfahrt-‐u (DLR -‐ Nemacki nacionalni istrazivacki centar za aeronautiku), Tehnickim Univerzitetima u Berlinu i Drezdenu. Sve po jedan dan. City University London
Sofija, Bugarska -‐ Institut za mikrobiologiju Bugarske Akademije nauka, 2 nedelje
6 dana u Ceskoj, Masaryk University Univerzitet Utraht, Holandija, letnja skola, 2 nedelje Tehnički Fakultet Ilmenau, Nemačka, 60 dana
17
Institut Nofima, Norveška, Preko FP7 projekta Alma mater studiorum Universita di Bologna, Italy, 3 meseca, za vreme osnovnih studija
Thailanad, Universyti princ of Sonkla Hat Yai -‐ 1 mesec Univerzitet u Hamburgu (University Medical Center Hamburg-‐Eppendorf, Hamburg, Germany) -‐ 2 meseca University of Natural Ressources and Applied Life Sciences (BOKU), Beč, Austrija u trajanju od nedelju dana, na kratkoj naučnoj misiji.
Na medjunarodnim konferencijama, na 3 konferencije po 5 dana. Farmaceutska kompanija Novartis, Svajcarska -‐7 meseci Tokijski Univerzitet, Japan -‐ 3 meseca Stipendista projekta „One Month Visits” organizacije WUS Austria, koja podrazumeva istraživački boravak u Austriji” Finansira Ministarstvo za obrazovanje, nauku i kulturu Republike Austrije, Austrijska rektorska konferencija i Austrijska služba za razmenu (ÖAD). Boravila sam mesec dana i dve nedelje na pomenutom institutu Kao master student na Univerzitetu u Becu jedan semesar. Tokom doktorskih studija nisam boravila u inostranstvu
Na Bečkom Univerzitetu; jedan dan Kraljevski institut u Stokholmu, 2 meseca Bio sam na Tehnickom Univerzitetu u Minhenu, na katedi za termodinamiku na mesec dana januara 2010-‐te godine.
Na PBF-‐u u Zagrebu, 7 dana Bila sam u Holandiji, gde su studenti sa razne zemalja izvodili naučno istraživački rad. Trajalo je nedelju dana. 22nd Modelling Week 2008, The Netherlands European Student Workshop on Mathematical Modelling in Industry and Commerce TU Eindhoven, The Netherlands, August 17-‐24, 2008. Organized by: Centre for Analysis, Scientific Computing and Applications (CASA) Department of Mathematics and Computer Science TU Eindhoven
Kerckhoff klinik, Bad Nauheim, Germany -‐ Mesec dana
Letnja škola masene spektrometrije na "Pierre and Marie Curie" Univerzitetu u Parizu u trajanju od nedelju dana Univerzitet u Urbinu , 1 godinu
Univerzitet Pjer i Marija Kiri u Parizu, 5 dana
18
Pitanje 18 –Jeste li imali mogućnost studijskog boravka u inostranstvu, učestvovanja na međunarodnim seminarima, kongresima?
Da 168 Ne 167
Pitanje 19 –Da li smatrate studijske boravke u inostranstvu i učestvoavnje na međunarodnim seminarima i kongresima bitnim?
Jako je bitno 321 Nije jako bitno 12 Nebitno je 2
19
Pitanje 20 –Jeste li do sada učestvovali u prijavi domaćih naučnih projekata?
Da 215 Ne 120
Pitanje 21 –Jeste li do sada učestvovali u prijavi međunarodnih naučnih projekata?
Da 49 Ne 286
20
Pitanje 22 –Jeste li učestvovali ili učestvujete u evropskim i/ili međunarodnim projektima?
Da 65 Ne 270
21
Pitanje 23 –Šta bi po vašem mišljenju poboljšalo kvalitet na postdiplomskim studijama?
Odnos sa mentorom
Manje opterećenje u nastavi
22
Bolji materijalni status
Pobiljšan istraživački pristup u izvođenju nastave
23
Veća istraživačka samostalnost
Veća mogućnost boravka u inostranstvu
24
Naglašena istraživačka delatnost
Razvijanje interdisciplinarnog pristupa nastavi i istraživanju
25
Aktivnije učestvovanje u univerzitetskom životu i bolja informisanost
26
Pitanje 24 –Jeste li upoznati sa zakonskim propisima i propisima Univerziteta koji se odnose na status i delatnost studenata doktorskih studija?
Pitanje 25 –Smatrate li važnim učestvovanje u univerzitetskom životu?
27
Pitanje 26 – Da li ste zainteresovani da učestvujete u univerzitetskom životu i na koji način?
Naravno, u svim pitanjima koji su od znacaja za studente doktorskih studija. Najvise me interesuje zasto mnogi od profesora nisu ni informisani ko su studenti koji su se prijavili za njihov predmet a o nastavi da i ne govorim. Nema je...Strasno neprofesionalno a skolarine su astronomske.To moze samo u Srbiji. Jedino resenje je da emigriram iz zemlje i negde u normalnim uslovima nastavim skolovanje posto univerzitetu nije bitno da skoluje kadar zarad dobrobiti svih... Jesam, ali nisam upoznat sa nacinima. Da, organizovanjem strucnih konferencija i seminara, stvaranje (materijalnih) uslova za razvoj znacajnih projekata, organizovanjem predavanja znacajnih svetskih strucnjaka....
Da zainteresovan sam, u svakom obliku, istraživačkom najviše
Nisam zainteresovana, jer nemam dovoljno vremene ni za trenutne obaveze. Naiviše zbog razmene iskustava, moguće međusobne saradnje.... Da, u odlucivanju nacina studiranja, određivanja predavanja, npr. ja u toku doktorskih studija uopste nemam predavanja. Bilo bi dobro da upoznam zakonske propise u vezi sa nasim pravima. Bojim se da nemamo nikakava prava ni uslove egzistencijalnog opstanka u Srbiji. Mislim na studente koji primaju stipendiju od drzave, a ona iznosi 32 000. Da li to nekoga interesuje, i da li je to dovolnjno za opstanak u Beogradu? Pri tom ti najbolji studenti finansirani od te ISTE DRZAVE nisu zdravstveno osigurani, jer ne postoji nikakva regualativa o tome. A da ne govorimo o mobingu i ostalom, kakava su nam prava u tom pogledu i da li postje? Potrebno je da doktoranti (i mladi asistenti i docenti) imaju prilike da iznesu svoje misljenje o nacinu funkcionisanja pojedinih delatnosti na Univerzitetu. Pri tome ne bi smeli da budu ugrozeni od strane profesora u visim zvanjima koji su suprotnog misljenja. Naravno da sam zainteresovan!
Razmena iskustava izmedju studenata doktoranata iz istih oblasti u Zemlji
Da, pristupacnost informisanju Naravno da želim da učestvujem u vidu poboljšanja kvaliteta nastave. Pisanju naučno stručnih radova. Ja bih ovo polje iskoristio za svoje vidjenje situacije za zaposljavanje na XXX fakultetu u Kragujevcu. Diplomirao sam prvi u generaciji sa vrlo visokom prosecnom ocenom i iza sebe imam vrlo znacajne rezultate do kojih sam vrlo posteno i samostalno dosao. Mnogi profesori otisli su u penziju, a trenutno rukovodstvo nema nameru da zaposli nijednog mladog doktoranta, a pre svega stipendiste Ministarstva za nauku. Poslednje primanje mladih (2 ili 3 kandidata) izvrseno je 2000. godine, a koliko cujemo na ostalim fakultetima su mnogi mladi vec zasnovali radni odnos. Dakle, da li su najbolji studenti zaista primorani da odlaze sa fakulteta i Srbije ukoliko nadlezni ne preduzmu nesto? Podsecam da je nekoliko stipendista vec napustilo studije zbog nepovoljnih uslova za rad, napredovanje i zaposljavanje. Da se konsultujemo sa profesorima, dekanom, rektoratom i ministarstvom za nauku i tehnološki razvoj, odnosno ministarstvom za obrazovanje, kako pokrajine, tako i republike. I da mi sami utičemo na odluke koje se donose vezane za nas. da imamo određeni dijalog sa svim tim institucijama Ja sam doktorant u oblasti GEOMETRIJA i imam priču zvanu MATRIČNE KRIVE I POVRŠI (nekoliko radova) sa primenama u statistici. Smatram da ta priča može da pomogne kod ispitivanja dejstva lekova (daje tačne vrednosti poboljšanja odnosno pogoršanja). Lepo bi bilo omogućiti studentima i profesorima da primenjuju svoja otkrića u ma kojoj oblasti (ukoliko je moguće primeniti) ma koliko ta priča u startu delovala jednostavno i da se nešto slično, ali ne u potpunosti, već primenjuje (najveći pronalasci su do zla boga jednostavni). To bi univerziteti mogli da omoguće.
Nisam. Da veoma sam zainteresovana, posebno u izvođenju nastave ali za to nemam prilike.
28
Zainteresovana sam za pobojsanje prava studenata, inostranih poseta, konferencija i mogucnost pisanje radova za medjunarodne i nacionalne casopise.
Да, ради побољшања статуса доктораната који нису стипендисти и којима је отежано студирање da Свакако да бих волела да будем укључена у наставу на свом факултету, да имам предавања на докторским студијама (која сад немам уопште), да ми се омогући учествовање на релевантним научним домаћим/међународним скуповима. Interesovanje postoji ali nisam u mogucnosti zboh brojnih obaveza oko eksperimentalnog rada doktorske disertacije. Zainteresovana sam u smislu ucestvovanja u nastavi, u pogledu sire naucne obavestensti (koju pruza unverzitetski zivot) i na druge nacine koji su iskljucivo vezani za moje polje istraživanja.
Zainteresovana sam.
Zainteresovana sam. Da kao aktivan clan saveta Univerziteta Zainteresovana ali zbog lose informisanosti ne znam na koji nacin bih mogla da doprinesem univerzitetskom zivotu u Nisu
da Zainteresovan sam za angažovanje u nastavi, kao i istraživanje iz oblasti 3d modeliranja, predstavljanje podataka na racunaru sa ciljem sopstvenog usavršavanja i stvaranja projekata i radova kao doprinos Univerzitetu, Ministarstvu i zajednici u kojoj živim.
Da Za početak sam zainteresovana za to da imam bilo kakava predavanja, zaista je teško biti potpuno preušten sam sebi. Bilo bi sjsjno kada bismo mi doktroanti bili angažovani kao saradnici u nastavi, umesto rođaka, prijatelja mentora i drugih nastavnika.
Da, kao asistent u nastavi, a ne samo kao demonstrator i volonter Da. Za pocetak je dovoljan kontakt sa studentima doktorantima iz iste oblasti istrazivanja, zbog razmene iskustava, buduce saradnje.... Da, na bilo koji nacin. Hocu da budem blize sa drugima doktorskim studentima. Hocu da imam mogucnost da radim na mom univerzitetu dok studiram, za pomoc da finansiram, i posle doktoriram. Hocu da imam fondovi za ucestvovanje na medunarodnom akademskom susreti.
Da. vece ucesce na istrazivackim projektima, veca angazovanost u pisanju naucnih radova, ucestvovanje(predavanje) u nastavi studentima na akademskim studijama Da, kao saradnik Univerziteta
29
Pitanje 27 – Da li ima neko pitanje koje Vam nismo postavili a smatrate ga Važnim?
Da li se redovno održava nastava na doktorskim studijama? NE Nemam nekih posebnih pitanja ali smatram da je jako bitno da oni koji daju izjave stoje iza svojih reci. Pre svega mislim na izjavu g. Djelica povodom oslobadjanja od skolarine. Dalje, mislim da bi trebalo smanjiti(ako ne i potpuno ukinuti ispite koje studenti treba da polazu, jer je njihopv doprinos ukupnom obrazovanju jako mali po momo misljenju). Samo se bespotrebno studenti odvlace sa projketa. Ja znam da je potrebno na neki nacin da profesori izvuku jos novca od fakulteta, ali zar se ne moze naci neki nacin a da to ne padne na ledja studenata. Sve se svede da student uci nesto sto mu nikada nece trebati a za to vreme njegov projekat stagnira. Toliko od mene....(p.S. Na internetu je pojam anonimnosti i privatnosti dobio sasvim drugu dimenziju. ) Kada ce biti organizovana nastava iz odabranih predmeta ili bar obavesteni profesori da imaju neki predmet posto je masa njih totalno neobavestena ili nezainteresovana da izadje u susret studentima Nepostojanje kompetentnih ljudi za nadgledanje i vođenje doktorskih disertacija! Ljudi koji nikada nisu bili istraživači ne bi smeli biti mentori. Naravno, problem je što bi onda broj mentora spao na jednocifren broj... Da li cu ostati na dr-‐studijama u Srbiji? Potpisivanje mentora (i dr.) kao glavnog autora na radovima? Potpuno odsustvo vaseg imena na odradjenim radovima? Planovi za buducnost? Studiranje doktorskih studija na teret budzeta, stipendija ministarstva nauke i tehnoloskog razvoja za postdiplomske studije -‐> mali broj projekata koje finansira ministarstvo.... Smatram da su doktorske studije potpuno zapostavljene i da su studenti prepušteni sami sebi. Samo pojedini profesori su aktivni u istraživačkim projektima dok ostali ¨tezgare¨ po privatnim fakultetima i više nemaju dodira sa istraživanjem, a samim tim nemaju reference da budu mentori. Pojedini profesori koji mogu biti mentori su preopterećeni brojem studenata doktorskih studija i ne mogu da im se posvete. Po meni je najveći problem dopuštanje profesorima da predaju na drugim fakultetima ili da drže po 10 predmeta. Tako preopterećeni ne mogu ni nastavu obavljati kvalitetno , a ne još pisati naučne radove i voditi studente doktorskih studja. Prilaz u projektovanju kurikuluma doktorskih studija od strane obrazovnih institucija je na losem nivou. Umesto da se izucava matrerija bliska uzoj naucnoj i strucnoj oblasti kandidata sve se opet pretvorilo u polaganje ispita kao i na nizim nivoima studija. Trebalo bi da se napravi integralan prilaz i da se kroz sve predemete izucava uza oblast za koju se opredelio doktorant kroz rad koji je u funkciji izrade doktorske disertacije. kako mogu da učestvujem u istraživačkom projektu ako sam zaposlen 1/3 radnog vremena na fakultetu u svojstvu asistenta, ili ako nisam uopšte zaposlen u nastavi? Jos uvek nisu reseni brojni problemi studenata stipendista (npr. zdravstveno osiguranje, saradnja ministarstva i fakuleta u vezi angazovanja stipendista u nastavi). Ne postoji mobilnost studenata izmedju fakutleta istog univerziteta.
Zašto studenti doktorskih studija, koji su zaposleni na fakultetu na kome ne studiraju moraju da plaćaju školarinu?
Postovani, da bi na kraju skolovanja bili sto kvalitetniji strucnjak to iziskuje puno rada kako samog doktoranta tako i ustanove na kojoj studira. Smatram da kvalitet doktorskih studija treba za klasu da bude visi od kvaliteta na osnovbnim i master studijama. Nazalost, profesori koji su trenutno u zvanjima ne mogu se pohvaliti radom i angazovanjem u medjunarodnim projektima i svojim radovima sa SCI liste. Fakultet treba da financijski podpomogne svoje doktorante da putuju na seminare i simpozijume u inostranstvo. Nazalost to studenti sami snose. A ako se jos usvoji zakon da redovni profesori "dozivotno" mogu ostti na fakultetima to ce dovesti do kataklizme obrazovanja. Oni ni sa 60 godina ne mogu da rade, a kamo li da im se produzuje do 70. Druga stvar, "dozivotni magistri" koji su asistenti a imaju 50 godina, a u proceduri su prijave i objave doktorata ne znam kakav ce oni biti nastavni kadar i kako ce unaprediti sistem skolovanja i obrazovanja kolega koji tek dolaze. Postavlja se
30
jasno pitanje "kakvu mi to poruku saljemo". U ovom odeljku bi se moglo jos pisati, ali mi vreme to nedozvoljava ovaj put, a i onako verovatno nema smisla. Pozdrav!!! Da li ste imali mogucnost da strucne radove objavljujete kao samostalni autor? Zašto samo privilegovani da studiraju? Zašto nema rangiranja studenata prvo po uspehu, itd.? Zašto mi sa strane nemamo te privilegije? Zašto obično završe studije privilegovani studenti? Zašto nije praksa da iz predmeta koje imamo na Doktorskim studijama ne objavljujemo raove za simpozijume, konferencije ili ... Niste postavili pitanje da li uopste imamo predavanja, a ja ih nemam. Imam i par predloga ya Vas: Treba organizovati neki info desk ili nesto slicno i napraviti bazu tj. mailing listu studenata, na koji ce nam stizati razlicita obavestenja o novostima u zakonima, kokursima za stipendije i mogucnost studiranja na fakultetima u inostranstvu; postoje i studenti koji moraju da rade van fakulteta i uopste ne ucestvuju u izvodjenju nastave, jer nisu stipendisti ministarstva, pa na fakultetu nece da ih ukljuce u izvođenje nastave, da bi mogli da si priuste skolovanje moraju da rade na razlicitim i cesto nedolicnim poslovima i nemogu da izadju sa posla da bi razgovarli sa profesorima koji su na fakultetu samo prepodne. Mislim da je regulisanje zdravstvenog osiguranja doktoranata od izuzetne vaznosti. Aktuelnost tema koje se obradjuju Na doktorskim studijama. Visok kvalitet posdiplomske nastave obezbedjuje i daje osnov za razvoj naučnih disciplina, te i same nauke i tehnologije u zemlji. u krajnjoj liniji, doktoranti su ciljna grupa koja će nositi naučni razvoj zemlje u budućnosti. u tom smislu izuzetno ima smisla obezbediti im obrazovanje i upoznavanje sa najaktuelnijim naučnim oblastima i temama koje treba da postanu oblasti njihovog daljeg akademskog i naučnog rada. Korisno bi bilo obezbediti gostujuće predavače koji su sam vrh naučne misli u svojim oblastima. To bi dalo mogućnost doktorantima, koji nemaju priliku da idu Na usavršavanja u inostranstvo, da se Na ovaj način upoznaju sa načinom rada i pristupom problemima u najjačin naučnim centrima u svetu
Da li ste angazovani za izvodjenje nastave na fakultetu gde ste upisali doktorske studije? Da se zapitate kakvi su nam materijalni uslovi studiranja, a pri tom kao uspesni studenti finansirani od strane drzave imamo stipendiju koja iznosi 32 000 dinara? Pri tom kao stipendisti nismo zdravsveno osigurani? Treba da postoji mnogo siri pristup strucnoj literaturi (kobson je nedovoljan). Kriterijumi uslova za doktorat treba da budu u skladu sa strukom. Previse su uopsteni. Pravilnici na nivou Departmana/ Fakulteta/Univerziteta i Republike treba da budu usaglaseni. Doktoranti treba manje da zavise od rukovodstva Departmana/Fakulteta/ Univerziteta. Ukoliko je doktorat dobar i svi uslovi ispunjeni, trebalo bi onemoguciti da jedna ili nekoliko osoba stopiraju i/ ili odugovlace zavrsetak doktorata. Poruka Ministarstvu za nauku: smanjite godisnji broj stipendista i povecajte materijalne troskove stipendista na projektima. vazan je kvalitet, a ne kvantitet stipendista.
Pitanje ispunjavanja uslova za sticanje zvanja doktora nauka na pojedinim fakultetima. Zbog cega neki od doktoranata nisu angazovani u nastavi? Do kad ce se zaposljavati ljudi preko veze na fakultetima?
ne Kakva je Vasa mogucnost zaposljavanja na fakultetu na kome ste doktoranti? Da li profesor ispunjava svoje obaveze po planu i programu doktorskih studija? Da li profesor dolazi spreman na predavanja i vezbe? Ako smo doktoranti i pritom stipendisti zašto moramo da plaćamo školarinu? Status doktorant nije jasno definisan? Koliko su predmeti koje slušamo u direktnoj vezi sa temom disertacije? *Malo je reći da sam razočaran doktorskim studijama u Srbiji.
Najvaznije pitanje -‐ pitanje skolarine cijeg placanja jos uvek nismo oslobodjeni 1. Da li postoje sanse da se zaposlite na fakultetu (NI organizaciji) na kome studirate? 2. Da li svi studenti koji ne izvode deo nastave na fakultetu placaju studije?
31
ne 1. Regulisanje nečina trošenja novca koje dobijamo na ime naših materijalnih troškovA, a sa kojima rukovodilac raspolaže bez ikakvog konsultovanja sa nama 2. Ono što je najvažnije je to da pod hitno treba uvesti budžet za doktorske studije
Da li postoji mogucnost nadoknade staza za stipendiste doktorante?
Pitanje zdravstvenog osiguranja doktoranata i mogućnosti zapošljenja nakon doktorskih studija. Pitanje zdravstvenog osiguranja doktoranata !!! Mogućnost zapošljenja nakon završetka doktorskih studija
Možda bi trebalo da pitate da li želimo da nastavimo rad na fakultetima (institutima) ili u industriji i zašto. Resavanje problema radnog staza i zdravsvenog osiguranja za stipendiste Ministarsva za nauku na doktorskim studijama!!!!! sva pitanja koja su vazna su postavljena 1. Placanje skolarine za doktorske studije od strane ministartava Prosvete i Nauke 2. Placanje skolarine za stipendiste Ministarstva nauke 3. placanje doprinosa za zdravstveno osiguranje 4. regulisanje pitanja radnog staza tokom trajanja doktorskih studija/istrazivanja i placanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje
ne
Da li postoji mogucnost zaposlenja i kako poboljsati mogucnosti zaposljavanja stipendista Po mom skromnom mišljenju nedotsaje sledeće pitanje: " Kakvi su vam izgledi da se zaposlite nakon završetka doktorskih studija ?" sve što je vezano za kasniju mogućnost neke podrške prilikom zaposlenja na nekom od univerzitete državnih, privatnih, viših škola Koliko je mentor naklonjen radu kojim se on ne bavi? Da. Na primer, da li ste zadovoljni time sto su vasa prava bukvalno ogranicena jer imate status studenta doktorskih studija, i time sto svaka stipendija to ogranicenje dodatno pojacava? Smatram da je jako važno omogućiti doktorantima odgovarajuću informisanost o mogućnostima zaposlenja nakon završetka studija, kao i lakši pristup redakcijama naučnih časopisa i tematskih zbornika u kojima bi mogli da objavljujemo radove. Da li smatrate da imate sanse da se zaposlite bez lobiranja i materijalnog podmicivanja od strane uticajnih roditelja? Ko može da utiče na odluke fakulteta? Ministarstvo podržava doktorante, pre svega stipendiste, ali fakultet ne želi da preduzme bilo kakvu odgovornost u smislu poboljsanja kvaliteta nastave za doktorante, jer to zahteva sredstva koja fakultet navodno nema i nece da izdvaja. Mentori kažu da ne dobijaju nikakvu nadoknadu za izvodjenje doktorskih studija, stoga nemaju interes ni da posvete vreme doktorantima. I tako u krug, sve se vrti oko para. Mi na XXX fakultetu u Beogradu nemamo nikakva predavanja niti vežbe organizovane. Ispiti se polažu po dogovoru sa studentom (pisanje seminarskog i sl) a o multidisciplinarnom istraživanju da i ne govorim. Smatrate li da su predavanja u koja pohađate na postdiplomskim studijama na dovoljno viskom nivou za doktorske studije?
Ne Onaj deo gde se na skali ocenjuju parametri koji bi poboljšali kvalitet doktorskih studija, nije jasno, da li se odnosi na moj stav prema tome, ili na ličnu moju sitaciju na doktorskim studijama. Takođe sva pitanja podrazumevaju da studenti imaju mentore. Ja mentora nemam, imam neki preliminaran dogovor sa profesorkom sa instituta, a prtom imam nesigurne informacije o tome da li će ona imati pravo da bude mentor... Pitanje od važnosti... Da li imate slobodu da temu doktorskih studija birate sami, kao i mentora..?? NE! Ja sam iz Niša, a doktorske studije pohađam u Beogradu, profesori ne prihvataju da budu mentori, često ljudima kojima nisu predavali ili ih ne poznaju, neki već imaju dovoljan broj kandidata, neki profesori nisu uopšte mentori, nemaju prava, a drže bitne oblasti i područja koja nisu obuhvaćena programom doktorskih studija, i većina profesora je specijalizovana za samo određenu oblast. Ti profesori, onda kandidatu nameću izbor teme, ili ne prihvataju takvog kandifata. Budući da je mali broj profesora uopšte dostupan kao mentor, a još ima svoja područja interesovanja, smatram da je program i organizacija, nedovoljno usklađena sa željama i interesovanjima pojedinca studenta doktoranta!!!
Anketa je nezgodna za popunjavanje studentima koji jos nemaju naslov teze i jos nisu poceli s istrazivanjem, a
32
prvih nekoliko pitsanja i onima koji su se tokom studija bavili izvodjenjem nastave i imali obavezne predmete iz te oblasti. Da li ste se pokajali sto ste upisali doktorske studije u Srbiji? Da li smatrate da u Srbiji ima dovoljno vrednih ljudi u visokim naucnim krugovima koji mogu da prenesu znanje i strucnost na Vas i/ili ostvare znacajne rezultate i primensvoje znanje?
Nemam! Ono sto smatram najznacajnijim je da Ministarstvo Nauke, koje nas stipendira, treba da nas zastiti tako sto ce sto pre doneti uredbu (u dogovoru sa Ministarstvom prosvete) po kojoj fakulteti ne mogu zaposliti nikog pre nas stipendista Ministarstva Nauke !!! Naime, veoma cesto se dogadja, kao sto je slucaj i na mom fakultetu da se zaposljavaju ljudi za asistente, koji su po nekoliko godina stariji, sa dosta manjim prosekom ocena, koji nisu stipendisti Ministarstva Nauke i sto je najgore koji su tek na pocetku doktorskih studija bez ijednog datog ispita. A nama-‐stipendistima kazu da je nama dobro jer mi primamo stipendiju kao i da nikakvu obavezu prema nama nemaju. Ujedno pozdravljam odluku Ministarstva Nauke koje je nedavno donelo odluku da za nov ciklus projekata prijave i nas doktorante kao istrazivace! Zelela bih da naglasim sledece: trebalo bi odvojiti sledece stvari, recimo meni je mentor sa instituta na kom radim, pa ga zato vidjam svaki dan, i institut se trudi da obezbedi sredstva da eksperimentalni deo doktorata bude sto bolji, i savremeniji. Komentor je sa fakulteta i vidjam ga jednom do dva puta godinje. Nastave gotovo da nema ili su to blokovi jednom u tri meseca, takodje sve je organizovanu po sistemu "lako cemo", tako da nakon polozenog ispita jurimo profesore po 6 meseci da nam upisu ocene ako su raspolozeni.
Ne. Koliko su doktoranti primorani na rad sa mentorom koji se ne tice ni doktorata ni projekata? Svaki dan, ne postoji sluzba ni na fakultetu ni u ministarstvu koja bi mogla da kontrolise koriscenje doktoranata za rad u svrhe koje nemaju veze sa nastavom, projektima i doktoratom. MOzda bi bilo lake kada bi doktoranti istih fakulteta razlicitih Univerziteta u Srbiji imali kontakt i razgovarali o svojim dilemama, kao kada bi program bio usglaseniji. Koliko smo zadovoljni sa nastavnim predmetima koje slušamo u okviru doktorskih studija, koliko su oni značajni i relevantni u odnosu na ono što je polje našeg interesovanja i ono što će biti tema naše doktorske disertacije? Kakav je kvalitet nastave na doktorskim studijama? Koliko su profesori posveceni pripremi nastave na doktorskim studijama? Koliko se postuju prava studenata na doktorskim studijama? Dobro bi bilo pitati studente da li uopšte imaju definisanu temu doktorskog rada, jer se dešava da ni na kraju druge godine ne znaju čime će se baviti, projekti ministarstva na kojima su mnogi angažovani nekada nas mogu udaljiti od teze jer nisu u vezi sa istom. Tek nakon ovih pitanja može se postaviti pitanja u vezi sa mentorom. Treba takođe razmisliti o uvođenju prakse da studenti pri samom upisu apliciraju sa nekom temom. Kvalitet nastave i koncepcija doktorskih studija su losi,jer kvalitetni mladi ljudi ne mogu da se afirmisu u potpunosti.Mnogi od njih napustaju studije jer ne mogu da pronadju mentora.
Ne Da li je moguće poboljšati materijalne uslove doktoranata ili obezbediti kasnije posao na univerzitetu u zavisnosti od angažovanja doktoranta zbog postojeće situacije kada su roditelji otpušteni iz fabrika,a stipendija zamenjuje platu u kući? Da li je moguće da studiranje na doktorskim studijama omogući uplaćivanje radnog staža jer mnogi studenti rade na fakultetu kako da su u radnom odnosu, a za to ne primaju nikakvu nadoknadu osim stipendije? To da sto nema budzeta za studente doktorante, kada se preracuna skolarina na stipendiju mi sa XXX fakulteta dobijamo 20 hiljada umesto 32000. Ne. Dužina trajanja studija i rokovi za završetak studija. Po meni ne bi trebalo da budu isti za sve doktorante. Velika je razlika da li se neko bavi istražovačkim radom ili ne, odnosno da li se pod "istraživačkim radom" podrazumeva pregledanje literature, laboratorijski rad ili npr. teren. Doktoranti koji idu na terene (biolozi) zavise od velikog broja faktora, kako materijalnih i organizacionih tako i, najprostije rečeno, od vremenskih prilika koje nikako ne mogu kontrolisati. To niko ne uzima u obzir!
33
Hvala!
Ne Da li uopste mozemo da nadjemo mentora ako nismo u radnom odnosu? Kakva je uopšte naša prednost i satisfakcija kada završimo doktorske studije i da li u našoj zemlji imamo ikakvu perspektivu?
NE Student doktorskih studija koji imaju više od 26 godina nemaju studentsko zdravstveno osiguranje, tako da ako žele da živie u studentskom domu, u ličnoj karti treba da imaju adresu grada iz kojeg potiču, i na osnovu toga, jedino tamo mogu da koriste zdravstvene usluge, a ne u gradu u kojem studiraju!!
Ne Veliki broj posebno starijih profesora ima izražen negativan stav i misljenje o Bolonjskom sistemu i kako to oni kazu ekspres doktoratu od tri godine. Isti ti profesori su često uključeni u izvođenje nastave na doktorskim studijama i umeju da "koče" doktorante u radu, podležu subjektivizmu pri oceni ispita i samih radova. Mislim da bi bilo jako važno uključiti pitanje vezano za tu temu da bi se dobila slika o tome da li se i u kojoj meri ovakve situacije javljaju na fakultetima.
ne Po mom misljenju dr studije su neorganizovne. Ne postoje predavanja, teme za seminarske radove kao i literatura za ispit se dobija kada profesori nadju vremena za to a ne u semestru u kome bi trebalo, o nekim vežbama necu ni da pricam. Izbor predmeta je katastrofalan, pola ispita vec postoji na osnovnim studijama. A sve to sto ''dobijamo'' skupo plaćamo (osecam se kao da placam fakultetu da bih mogla da drzim vezbe). Od nasih skolarina laboratorije nista ne dobijaju tako da se svaki predmet sam snalazi za hemikalije i ostale potrebstine za disertaciju. Status doktoranata u drustvu bolje da ni ne spominjem. Nemamo zdravstvenu zastitu, nemamo pravo na studentski dom, kao ni markicu za gradski prevoz, smatraju nas ''matorim studentima'' i vise puta su mi rekli: ''zasto nisi na vreme zavrsila fakultet''. Kako doktoranti moze da pronade posao posle diplomiranje? Nije bilo pitanja na temu budzetskih mesta i zdravstvene zastite studenata doktorskih studija, a to su dve veoma bitne teme sa kojima se doktoranti susrecu skoro svakodnevno. Sa stalnom brigom kako platiti kiriju, skolarinu i zdravstvene preglede, malo mesta ostaje za naučno-‐istraživački rad! Smatram da je za izradu kvalitetne doktorske disertacije ključno aktivno učestvovanje u domaćim ili međunarodnim projektima na matičnom fakultetu/institutu. Da li bi na Vaš rad i posvećenost istraživanju na doktorskim studijama uticalo budžetsko korišćenje usluga Studentskog centra? (prve generacije doktoranata po Bolonji na Beogradskom univerzitetu nisu mogle da budu ni u kom statusu sem samofinansirajućeg, što za sobom povlači korišćenje usluga Studentskog centra po ekonomskim cenama, koje su daleko skuplje)
Smatram da bi moralo biti ubrzo rešeno pitanje zdravstvenog osiguranja studenata doktorskih studija Da li mislite, da se studenti doktorskih studija (smatraju se najboljima od najboljih, inteligencijom i buducnoscu drustva) koriste kao jeftina radna snaga na fakultetima (pri tom nemaju mogucnost izbora), umesto da imaju odlicne uslove za istrazivanje, dokazivanje, zaposljavanje i saradnju sa drugim (medjunarodnim) visoko-‐ obrazovnim i privrednim institucijama? Kakav je odnos profesora prema studentima na doktorskim studijama? Smatram ovo pitanje veoma vaznim jer se oseca prednost i dominacija onih doktoranata koji su zavrsili akademske studije na Univerzitetu u Beogradu. Sa druge strane, vidi se nedovoljna komunikacija i uopste, zainteresovanost pojedinih profesora, kada su u pitanju studenti koji nisu zavrsili akademske studije u Beogradu. Zaista zalosno, ali istinito... Hvala Najveći problem za sve doktorante koji plaćaju studije predstavlja ogromna školarina, što u velikom broju slučajeva ne samo da predstavlja finasijsko već i psihičko opterećenje. Takođe, takva situacija ne pruža mogućnosti za bilo kakav istraćivački rad, kojeg, pak, ako ima, opet moramo da plaćamo sami. Kakav je onda kvalitet studiranja i studija?
Mislim da su sva bitna pitanja postavljena u anketi i sve pohvale za ovu anketu. U toku doktorskih studija imali smo samo jednu terensku vežbu iz predmeta metode naučno istraživačkog rada,
34
predavanja uopšte nismo imali. Fakultetu je bitno da redovno uplaćujemo školarinu (135 000 din.) za koju ništa ne dobijamo. Niko od profesora na doktorskim studijama nezna za šta se taj novac koristi. Upisao sam doktorske studije 7.decembra 2007. godine po jednom programu, u novembru 2008. donet je drugi program (neki predmeti su izbačeni) na koji smo se svi prebacili. Postavljanje i vođenje eksperimentalnih ogleda je prepušteno studentima kao i pisanje naučnog rada koji treba da se objavi. Poštovani, Drago mi je zbog ankete koju Ste osmislili jer je više nego potrebna. Moja pitanja su usmerena na sam profesorski kadar i postavljanje Rigoroznih kriterijuma za iste. Jer, Biti Mentor je svuda u svetu izrazito ODGOVORAN posao. Koliko je sam mentor kompetentan da vodi doktoranta po svetskim standardima kada ni sam nije izašao iz zemlje ili je to učinio davnih dana...? Samo sprovođenje doktorskih studija na XXXX fakultetu je na veoma klimavim nogama zbog čega su mnogi kvalitetni ljudi odustali a mi koji smo ostali razvijamo gorčinu. Radi se po ceo dan a mentor najčešće nije tu danima a i kad dođe tu je samo par sati jer ''imaju privatnih obaveza'' pa sad ako doktoranti imaju probleme ''nek se snalaze jer tako su i oni...'' Doktoranti sami pronalaze metod koji će sprovoditi u eksperimentima, sami pronalaze statističke metode i sami moraju da pišu radove (sa SCI liste!!!) a isti taj mentor se u BUKVALNOM smislu DOPISE na RAD!!! Ja verujem da ljudi znaju da napišu rad odavno bi ga napisali i ne bi im bibliografije bile tako mršave, ali je problem što takvi ljudi (a 90% ih je) drže doktorske studije i tretiraju doktorante kao privatne robove a ne daj Bože da ste stipendista!!! Inače, na XXXX fakultetu je školarina 330.000 dinara za 3 godine, pri tom je od predavanja održana samo statistika! I to, bez rada na računarima i u programima koji se koriste u svetu iako je obrazloženje za toliku školarinu upravo kupovina softvera. Zatim, šk. 2007-‐2008 smo upisani po jednom programu a zatim je u novembru 2008 PROMENJEN program pa nas je dosta zbog toga obnovilo godinu!!! Naročito u slučajevima kada smo menjali Katedru jer je to bila 1. godina sprovođenja Bolonje i mnogi profesori su odbijali doktorante koji su upisali studije i uplatili školarinu govoreći da ''ne priznaju doktorske studije po novom.'' Prema tome, mi koji smo -‐obnovili-‐ godinu platili smo naravno i obnovu -‐ničega-‐ 35.000 dinara. Ja sam sada završila 97% doktorata zahvaljujući istraživačima sa kojima sarađujem na Institutu... Ali da nisam imala njih, otišla bih da radim u pekari, jer ono na fakultetu nema poente. Volela bih da se nešto promeni zbog mladih ljudi koji dolaze, jer u ovim okolnostima morate da budete -‐uporni do samoistrebljenja-‐. Hvala na anketi, treba da ih je više. Ovo nije pitanje, ovoje moj komentar. Moj problem je sto nemam nikakvu podrsku sa fakulteta na kojem sa na doktorskim studijama. Razlog tome je sto ja nisam zaposlen na datom fakultetu, već na drugom fakultetu istog Univerziteta. Usled toga, niko na XXXX me ne prepoznaje kao svog studenta. Imam ogromni problem da nadjem mentora. U stvari, ja sam sam sebi mentor, jer sam sam smislio temu moje doktorske disertacije, koja naravno mora biti u okviru projekta na kojem sam angazovan, jer XXXX ne pada na pamet da mi obezbedi sredstva za rad i pored 150 000 dinara koje godisnje placam da mi se udare dva pecata. Takodje, niko od profesora nije ni spreman da se prihvati mentorstva jer to izlazi iz uskog polja kojim se oni bave. Postavlja se logicno pitanje zsto sam ja uopste upisivao doktorske na XXXX. Odgovor je vrlo ponizavajuci za nase skolstvo. Ni na fakultetu na kojem sam angazovan (XXX fakultet) me ne prepoynaju kao svog, pa mi nisu dozvolili da upisem doktorske studije. Kao da sam dosao sa nekog univerziteta sa Kamcatke. Tako ja dajem 450 000 dinara za tri godine u kojima sam imao zadatak da napisem 6 seminarskih. Eto dokle nas dogura autonomija fakulteta kojoj smo tako srcano stremili. Kada će iti ukinuta "Bolonja", jer je totalni promašaj? Da li fakultet stoji iza doktoranta u toku njegovog studiranja? NE