izveštaj u skladu sa odlukom o objavljivanju · pdf file4 rizik likvidnosti je rizik...

RAIFFEISEN BANKA A.D., Beograd

IZVEŠTAJ U SKLADU SA ODLUKOM O OBJAVLJIVANJU PODATAKA I INFORMACIJA BANKE (Informacije i podaci sa stanjem na dan 31. decembra 2013.)

1

UVOD

Raiffeisen banka a.d, Beograd, Đorđa Stanojevića 16 (u daljem tekstu: Banka) na svom sajtu objavljuje podatke i informacije propisane Odlukom o objavljivanju

podataka i informacija banke (u daljem tekstu: Odluka).

Procena i kontrola adekvatnosti sadţaja tih podataka i informacija vrši se u skladu sa pozitivnim načelima struke i obezbeđivanjem njihove verodostojnosti.

Podaci i informacije se, u skladu sa Odlukom, objavljuju jedanput godišnje, i to sa stanjem na dan 31. decembra, najkasnije do 31. maja naredne godine.

Izuzetno, podaci o kapitalu, adekvatnosti kapitala i tehnikama ublaţavanja kreditnog rizika objavljuju se i sa stanjem na dan 30. juna najkasnije do 30. septembra

tekuće godine.

2

1. STRATEGIJA I POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA

Upravljanje rizicima obuhvata proces identifikacije, merenja, procene, ublaţavanja, praćenja i kontrole rizika kojima je Banka izloţena ili moţe da bude izloţena.

Strategija za upravljanje rizicima je dokument kojim se obezbeđuje jedinstveno i dosledno upravljanje rizicima Banke na dugoročnoj osnovi i njom se određuje odnos

Banke prema rizicima kojima je izloţena ili moţe biti izloţena u svom poslovanju. Strategija za upravljanje rizicima je usaglašena poslovnom politikom i strategijom

Banke.

Osnovna načelo strategije upravljanja rizicima je optimizacija rizičnog profila banke, kroz kontinuiran fokus zasnovan na sledećem:

- Jasna unutrašnja organizacija i kompletna podela duţnosti u okviru risk nadleţnosti sa jasno definisanim, transparentnim i konzistentinim linijama odgovornosti;

- Sveobuhvatna integracija u sve poslovne aktivnosti Banke;

- Uspostavljanje visokih standrada upravljanja rizicima;

- Adekvatno upravljanje i optimizacija kreditnog procesa na nivou pojedinačnog plasmana;

- Sveobuhvatan i dosledan fokus na kvalitet portfolija u svim segmentima kroz izveštavanje o odstupanjima/ciljevima/strukturi sa proaktivnim pristupom;

- Dosledna primena politika i procedura upravljanja rizicima;

- Jačanje organizacije i procesa naplate problematičnih plasmana;

- Kontinuirano unapređenje alata i metoda u oblasti operativnog i trţišnog rizika;

- Racionalno korišćenje kapaciteta i odrţavanje fleksibilne organizacije koja omogućava brzo usklađivanje u skadu sa regulatornim i standardnim poslovnim potrebama;

- Sprečavanje neţeljenog odliva kadrova, jačanje kapaciteta zaposlenih, profilisanje ključnih kadrova i jačanje timskog duha;

- Upravaljanje rizikom zloupotreba u kreditnom procesu kroz prevenciju, detekciju i istragu.

Politike za upravljenje rizicima predstavljaju set dokumenata kojim Banka reguliše područje upravljanja, nadzora i kontrole izloţenosti rizicima. Politike za upravljanje

rizicima su deo sveobuhvatnog i pouzdanog sistema upravljanja rizicima, koji je uključen u sve poslovne aktivnosti Banke i koji obezbeđuje da rizični profil Banke uvek

bude u skladu sa utvrđenom sklonošću ka rizicima.

Cilj politika je da definišu način na koji Banka upravlja rizicima kojima je izloţena ili moţe da bude izloţena tj. definisanje principa, smernica i načela identifikacije,

merenja, procene, kontrole i ograničavanja tih rizika. Politike upravljanja rizicima revidiraju se godišnje, a po potrebi i češće ukoliko nastupe značajen promene u

rizičnom profilu Banke.

3

Banka reguliše područje upravljanja, nadzora i kontrole izloţenosti rizicima. Na osnovu strategije i politika za upravljanje rizicima, Banka usvaja, primenjuje i, po

potrebi, aţurira sledeće procedure:

- procedure za identifikovanje rizika, koje obezbeđuju blagovremeno i sveobuhvatno identifikovanje rizika i omogućavaju analzu uzroka koji dovode do nastanka

rizika;

- procedure za merenje, odnosno procenu rizika, koje naročito sadrţe kvantitativne i kvalitativne metode za blagovremeno uočavanje promena svog rizičnog

portfolija, uključujući i nastanak novih rizika i

- procedure za upravljanje rizicima koje sadrţe opis postupaka za ublaţavanje i kontrolu rizika.

Kreditni rizik, uključujući rizik koncentracije, kreditno-devizni rizik, rizik druge ugovorne strane, rizik izmirenja/isporuke, rezidualni rizik predstavlja pojedinačno najznačajniji

rizik kojem je Banka izloţena u svom poslovanju.

U sistemu upravljanja ovim rizikom Banka se rukovodi sledećim principima:

- Svest o rizicima: Negujemo korporativnu kulturu, u potpunosti svesni rizika prisutnih u bankarskom poslovanju.

- Preuzimanje rizika: Uvaţavamo princip opreznosti pri preuzimanju rizika i traţimo unapred definisan rizikom ponderisan prinos na kapital.

- Tehnike upravljanja kreditnim rizikom: Razvijamo i primenjujemo vrhunske tehnike za upravljanje i kontrolu kreditnog rizika koje odgovaraju nivou rizika kojem smo izloţeni.

- Regulatorni zahtevi: U potpunosti smo posvećeni poštovanju regulatornih zahteva.

- Integrisani pristup rizicima: Konzistentno upravljamo kreditnim rizikom u celosti, s posebnim fokusom na rizik koncentracije i kreditno-devizni rizik.

- Nezavisnost kontrole: Razdvajamo poslovne funkcije od svih funkcija upravljanja i kontrole kreditnog rizika. - Periodična provera: Preispitujemo politike za upravljanje kreditnim rizikom redovno pri čemu se periodi preispitivanja obično podudaraju sa godišnjim

procesom budţetiranja i planiranja. Najznačajnije politike u sistemu upravljanja kreditnim rizikom su kreditne politike za tri segmenta poslovanja: segment poslovanja sa velikim preduzećima, segment poslovanja sa malim i srednjim preduzećima i segment poslovanja s fizičkim licima. Cilj ovih kreditnih politika je da pruţe jasnu sliku u kom pravcu će se razvijati kreditni portfolio Banke. Kreditne politike podobrava Upravni odbor Banke, što obezbeđuje usaglašenost aktivnosti Banke i predloţenih zahteva i limita, odnosno uticaja koje ovo ima na portfolio Banke sa planovima Upravnog odbora i osnovne strategije RBI Grupe i same Banke. Kreditnim politikama se precizno definišu portfolio limiti, kako na nivou ukupnog portfolija, tako i na nivou pojedinih grupa plasmana (po rejtinzima, privrednim sektorima, tipovima proizvoda, instrumenata obezbeđenja itd.) Takođe, ovim politikama se definišu opšti principi kao i pojedinačni kriterijumi pri odobravanju pojedinačnih plasmana. Poštovanje odredbi kreditnih politika predmet je redovne kontrole od strane nadleţnih organizacioih jedinica unutar Banke, kao i nadleţnih organizacionih jedinica RBI Grupe.

4

Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze.

Nastaje usled neusklađenosti rokova dospeća aktive i pasive; uključuje i rizik nemogućnosti finansiranja sredstava o dospeću obaveza po odgovarajućim stopama kao i

rizik pretvaranja drugih oblika imovine u gotovinu po razumnoj ceni i odgovarajućem roku

Upravljanje likvidnošću je jedna od glavnih oblasti u okviru celokupnog procesa upravljanja rizicima u banci. Ono odraţava, ne samo zahteve koji se pred banku

postavljaju u skladu sa trenutnim uslovima na domaćem i inostranom trţištu kroz sprovođenje poslovnih i investicionih aktivnosti, već i zahteve za upravljanjem likvidnošću u

okviru RBI bankarske grupe i zahteve lokalnog regulatora, Narodne Banke Srbije.

Osnovni cilj upravljanja rizikom likvidnosti, u skladu sa odredbama Strategije za upravljanje rizicima, Politike likvidnosti i Politike upravljanja trţišnim rizicima, je odrţanje

nivoa likvidnih sredstava, kako bi se uredno i na vreme izmirivale dospele obaveze po bilansnim i vanbilnasnim pozicijama Banke, odnosno minimizirali negativni efekti na

finansijski rezultat i kapital banke.

Trţišni rizici su rizici nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled neočekivanih i nepovoljnih kretanja na trţištu (u smislu volatilnosti kamatne

stope, deviznog kursa, kreditne marţe trţišnih cena vlasničkih hartija od vrednosti). Trţišni rizici nastaju iz rizika promene vrednosti otvorenih pozicija koje banke zauzima u

svom poslovanju: uključuje promene vrednosti portfolia raspoređenih u knjigu trgovanja i bankarsku knjigu.

Cilj upravljanja trţišnim rizikom, u skladu sa Strategijom za upravljanje rizicima i Politikom upravljanja trţišnim rizicima, podrazumeva odrţavanje nivoa trţišnih rizika u

prihvatljivom okviru za Banku uz istovremeno maksimiziranje finansijskog rezultata kroz zauzimanje pozicija u postojećim i novim proizvodima na trţištu.

Banka je u svom svakodnevnom poslovanju izloţena deviznom i cenovnom riziku

o Devizni rizik predstavlja rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa. Deviznom riziku

Banka je izloţena po osnovu stavki koje se vode u bankarskoj i knjizi trgovanja. Devizni rizik se izraţava i meri Otvorenom deviznom pozicijom.

o Cenovni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene vrednosti portfolija finansijskih instrumenata raspoređenih

u knjigu trgovanja (duţničke i vlasničke hartije od vrednosti).

Kamatni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene u nivou kamatnih stopa. Kretanje kamatnih stopa

direktno utiče na stvaranje, generisanje prihoda od kamata usled neusaglašenosti ukupne kamatonosne aktive i pasive ili fiksirane cene kamatonosnih instrumenata.

Cilj upravljanja kamatnim rizikom, definisan Strategijom upravljanja rizicima i Politikom upravljanja trţišnim rizikom, je očuvanje ekonomske vrednosti kapitala Banke i

optimizacija prihoda, uz minimiziranje negativnih efekata promene kamatnih stopa na kamatonosno osetljive instrumente raspoređene u knjigu trgovanja i u bankarsku

knjigu.

Kamatni rizik identifikuje se na nivou svake pojedinačne transakcije i na nivou banke.

5

Operativni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih

procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima, kao i usled nepredvidivih eksternih događaja. Definicija uključuje pravni, ali

isključuje strateški i rizik reputacije.

Generalni okvir za upravljanje operativnim rizicima zasnovan je na standardima i principima dokumenata Baselskog odbora, propisima NBS i smernicama Raiffeisen

Bank International AG (RBI), implementiran kroz interna akta kojima se definišu proces merenja, upravljanja i kontrole operativnih rizika u Banci, kao i podizanja nivoa

„risk awareness“-a u svim poslovnim aktivnostima Banke.

Rizik usklađenosti poslovanja predstavlja mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propuštanja usklađivanja poslovanja Banke

sa zakonima i drugim propisima, standardima poslovanja, procedurama o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kao i s drugim aktima kojima se uređuje

poslovanje a posebno obuhvata rizik od sankcija regulatornog tela, rizik od finansijskih gubitaka, kao i reputacioni rizik, koji predstavlja mogućnost nastanka negativnih

efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled stvaranja negativnog stava javnosti koji utiče na trţišno pozicioniranje banke.

Programom praćenja usklađenosti poslovanja (u daljem tekstu „‟Program‟‟) bliţe se propisuje način i uslovi identifikacije i praćenja rizika usklađenosti poslovanja banke, upravljanje tim rizikom i uspostavljanje i vršenje funkcije kontrole usklađenosti poslovanja Raiffeisen banke a.d. Beograd (u daljem tekstu: “Banka“) u cilju ostvarivanja najviših standarda u poslovanju, a u skladu sa propisima. U cilju odgovarajućeg upravljanja rizikom usklađenosti poslovanja Banka je osnovala Odeljenje za kontrolu usklađenosti poslovanja (Compliance) kao nezavisnu organizacionu jedinicu u čijem je delokrugu kontrola usklađenosti poslovanja banke sa propisima, internim aktima banke, pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etikom banke. Osnovne nadleţnosti Compliance odeljenja su identifikacija, procena i praćenje rizika kontrole usklađenosti poslovanja, kao i korišćenje instrumenata za upravljanje tim rizikom. U cilju redovnog obavljanja poslova iz svog delokruga, kao i identifikovanja i praćenja glavnih rizika usklađenosti poslovanja Banke, Compliance odeljenje svoje aktivnosti kontrole usklađenosti poslovanja sprovodi preventivno na planu: - sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma; - sprečavanja trţišnih zloupotreba i zloupotreba privilegovanih informacija; - sprečavanja korupcije; - sprečavanja odnosno upravljanja sukobima interesa zaposlenih; - prevencije i rešavanja slučajeva internih prevara, eksternih prevara i drugih zloupotreba; - zaštite podataka o ličnosti; - zaštite klijenata i poštovanja bankarske tajne. Program praćenja usklađenosti poslovanja, Rukovodilac Compliance odeljenja dostavlja Izvršnom odboru Banke, Odboru za reviziju i Upravnom odboru. Compliance odeljenje je u obavezi da periodično proveri pogodnost Programa, kao i da prema potrebi izvrši prilagođavanje ili promenu istog.

6

Naknadne izmene i dopune usvaja Upravni odbor Banke, koji je odgovoran za efikasnost sprovođenja funkcije usklađenosti poslovanja Banke. Rukovodioca Compliance odeljenja imenuje i razrešava Upravni odbor Banke koji je odgovoran za efikasnost sprovođenja funkcije usklađenosti poslovanja Banke. Rukovodilac odeljenja i zaposleni u okviru Compliance odeljenja, zajedno sa članovima Izvršnog odbora glavni su nosioci usklađenosti poslovanja Banke. U sklopu izveštavanja, Rukovodilac Compliance odeljenja daje preporuke Rukovodstvu Banke o potrebi usklađenosti poslovanja u odgovarajućim oblastima i obaveštava ih o novinama u oblasti usklađenosti poslovanja. Rukovodilac i zaposleni u Compliance odeljenju su nezavisni u svom radu i obavljaju isključivo poslove iz delokruga Compliance odeljenja, izbegavajući moguće sukobe interesa u odnosu na druge zaposlene u Banci. Rizici zemlje predstavljaju mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti da se naplate potraţivanja od duţnika iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilia u zemlji porekla tog lica, uključujući: o Političko-ekonomski rizik, pod kojim se podrazumeva mogućnost nastanka gubitaka usled sprečenosti Banke da naplati potraţivanja usled ograničenja utvrđenih aktima drţavnih i drugih organa drţave porekla duţnika, kao i opštih i sistemskih prilika u toj drţavi; o Rizik transfera, pod kojim se podrazumeva mogućnost ostvarenja gubitaka zbog sprečenosti Banke da naplati potraţivanja iskazana u valuti koja nije zvanična valuta drţave porekla duţnika i to usled ograničenja plaćanja obaveza prema poveriocima iz drugih drţava u određenoj valuti koja su utvrđena aktima drţavnih i drugih organa drţave porekla duţnika. Banka upravlja rizicima zemlje u okviru upravljanja kreditnim rizikom. Strateški rizik predstavlja mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nepostojanja odgovarajućih strategija i politika, te njihovog neadekvatnog sprovođenja, kao i usled promena u okruţenju u kome banka posluje ili izostanka odgovarajućeg reagovanja Banke na te promene. Ovaj rizik se javlja naročito u uslovima značajnog trţišnog širenja i proširivanja poslovnih linija, u uslovima spajanja i akvizicija ili uvođenje novih proizvoda i tehnologija. Pored toga, teškoće u vezi sa prikupljanjem adekvatnih izvora finansiranja poslovnih planova ulaze u ovaj rizik. Strateški rizik se obično ne izaziva trenutne gubitke, ali uslovljava postepeni pad konkurentnosti. Materijalnost strateškog rizika banka utvrđuje kvalitativnom procenom zajedničkog uticaja sledeće tri komponente na nivo strateškog rizika: a. Sposobnost menadţmenta banke da odgovori na strateške izazove; b. Uticaja makroekonomskog okruţenja; c. Stabilnosti regulatornog okvira. Rizik ulaganja Banke obuhvataju rizike njenih ulaganja u druga pravna lica i osnovna sredstva. Rizik ulaganja u druga pravna lica i u osnovna sredstva se procenjuje i meri u odnosu na limite postavljene od strane Narodne banke Srbije, odnosno poređenjem ovih ulaganja sa visinom kapitala Banke. Banka redovno prati i projektuje rizik ovih ulaganja, kako bi ga odrţavala u okviru propisanih limita.

Način organizovanja procesa upravljanja rizicima

U Banci su organizaciono i funkcionalno razdvojene aktivnosti upravljanja rizicima (middle office/risk units), aktivnosti podrške (back office /credit administartion) i aktivnosti preuzimanja rizika (front office/risk undertaking units), kao i aktivnosti koje se odnose na različite oblasti upravljanja rizicima.

7

Unutrašnja organizacija Banke je definisana organizacionom šemom, a odgovornosti, ovlašćenja, podela i opis poslova definisani su aktima Banke i Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova Banke, na koji način je sprečen sukob interesa u smislu duţnosti i ovlašćenja i odgovornosti zaposlenih. Odgovornosti pojedinih odbora i organizacionih delova Banke u okviru sistema upravljanja rizicima su prikazani u nastavku. Upravni odbor je nadleţan i odgovoran za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima i nadzor nad tim sistemom, za usvajanje strategije upravljanja rizicima i politika za upravljanje rizicima, kao i za obezbeđivanje uslova da Izvršni odbor Banke identifikuje rizike kojima je Banka izloţena i da vrši kontrolu tih rizika u skladu sa odobrenim politikama i procedurama. Upravni odbor usvaja godišnji izveštaj o internoj proceni adekvatnosti kapitala, kao i izmene i dopune strategija i politika na bazi kojih se sprovodi interna procena adekvatnosti kapitala. Izvršni odbor sprovodi strategiju i politike za upravljanje rizicima i usvaja procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima, analizira efikasnost njihove primene i izveštava Upravni odbor u vezi sa tim aktivnostima. Izvršni odbor odobrava metodologije i procedure na bazi kojih se:

- utvrđuje materijalnost rizika kojima je banka izloţena ili moţe biti izloţena u poslovanju; - izračunavaju interni kapitalni zahtevi za pojedinačne rizike; - utvrđuju ukupni interni kapitalni zahtevi; - porede regulatorni kapitalni zahtevi i regulatorni kapital s jedne, i interni kapitalni zahtevi i raspoloţivi interni kapital s druge strane

u okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala. Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju) je nadleţan i odgovoran za kontinuirani nadzor primene politike i procedura za upravljanje rizicima i sprovođenje sistema unutrašnjih kontrola, uključujući i politike i procedure na bazi kojih se sprovodi proces interne procene adekvatnosti kapitala. Odbor za praćenje poslovanja Banke je obavezan da: · Analizira i usvaja strategije i politike Banke u vezi sa upravljanjem rizicima i sprovođenjem sistema unutrašnjih kontrola, koje se Upravnom odboru podnose na

razmatranje i usvajanje, · Analizira i nadzire primenu i adekvatnost sprovođenja usvojenih strategija i politika za upravljanje rizicima i sprovođenje sistema unutrašnjih kontrola, · Nadzire rad Odbora za upravljanje aktivom i pasivom razmatranjem mesečnih izveštaja Odbora za upravljanje aktivom i pasivom o analizi izloţenosti Banke

rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraţivanja i vanbilansnih stavki. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom prati izloţenost banke rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraţivanja i vanbilansnih stavki, predlaţe mere za upravljanje deviznim, kamatnim i rizikom likvidnosti (trţišni rizici). Odbor obavlja sledeće poslove: · Upravlja izloţenošću bilansa Banke trţišnim rizicima i uspostavlja i prati limite za trţišne rizike, · Analizira izloţenost Banke rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraţivanja i vanbilansnih stavki i najmanje jednom mesečno podnosi

izveštaje Izvršnom odboru i Odboru za praćenje poslovanja Banke o analizi izloţenosti Banke rizicima koji proizilaze iz njene strukture bilansnih obaveza i potraţivanja i vanbilansnih stavki.

Funkcija upravljanja rizicima u Banci je organizovana na sledeći način:

- Sektor za upravljanje rizikom privrede, koji obuhvata:

8

Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom u poslovima s privredom zaduţeno je za ocenu kreditnog rizika u segmentu poslovanja sa korporativnim klijentima banke i definisanje preporuka/predloga u cilju minimiziranja kreditnog rizika, upravljenje portfoliom plasmana korporativnim klijentima banke, učestvovanje u identifikovanju plasmana sa povećanim kreditnim rizikom i aktivno upravljenje ovakvim portfoliom, aktivan doprinos u definisanju i sprovođenju kreditne politike banke i primenu internih procedura banke, grupnih procedura, kao i politika i standarda vezanih za kreditni proces i upravljanje kreditnim rizikom.

Odeljenje za kreditnu analizu: funkcioniše kao interna rejting agencija koja je u okviru svojih glavnih duţnosti odgovorna za finansijsku analizu i procenu sposobnosti klijenata da uredno izmiruju obaveze, klasifikaciju klijenata u odgovarajuće rejting kategorije, praćenje poslovanja klijenata i eventualnu promenu rejting kategorije na bazi relevantnih informacija.

Odeljenje za rano otkrivanje problematičnih plasmana i kreditnu kontrolu zaduţeno je za a) rano otkrivanje problematičnih izloţenosti u segmentu poslovanja s velikim preduzećima i malim i srednjim preduzećima, pravovremeno dodeljivanje odgovarajućeg statusa klijenta (“client risk status”) u cilju pripreme efektivnih planova aktivnosti (“pre-workout”) koji će sprečiti transfer u Work-out, ili, ako je to neizbeţno, obezbediti pravovremen transfer u Work-Out; b) upravljanje procesom odobravanja differal formi za segment velikih preduzeća, nadgledanje i redovno izveštavanje vezano za nedostajuću dokumentaciju u segmentu velikih kao i malih i srednjih preduzeća, nadgledanje projektnog finansiranja, s ciljem da se obezbedi potpunost dokumentacije potrebne za naplatu i povećana disciplina duţnika, imajući u vidu ugovorne obaveze i rizike kojima je Banka izloţena.

- Sektor za upravljanje rizikom u poslovima sa stanovništvom, malim preduzećima i preduzetnicima, koji obuhvata:

Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom u poslovima sa malim preduzećima i preduzetnicima zaduţeno je za definisanje kreditne politike u kreditnim poslovima sa malim preduzećima; nadgledanje i aktivno učestvovanje u definisanju procedura Sluţbe za naplatu potraţivanja; definisanje i implementiranje individualnih prava odlučivanja; nadgledanje kvaltiteta podataka vezanih za kreditne poslove sa malim preduzecima; definisanje, implementiranje i blagovremeno dostavljanje izveštaja u vezi sa kvalitetom kreditnog portfolija malih preduzeća;pripremanje predloga za uvođenje novih proizvoda i implementiranje Direktive za uvođenje novih prozivoda; upravljanje procesom razvoja, impelementacije i odrţavanja modela odlučivanja;planiranje troskova kredtinog rizika, pripremanje projekcije rezervisanja, dostavljanje rezultata organima odlučivanja i obezbeđivanje mehanizama kontrole ostvarenih naspram planiranih rezervisanja;razvoj i odrţavanje Procedure za sprečavanje rizika zloupotreba u kreditnom procesu; kreditna analiza preduzeća podnosilaca zahteva, ocena zahteva za odobrenje limita u pogledu visine i prihvatljivosti kreditnog rizika, kao i odobrenje kreditnih limita, u skladu sa kompetencijama deleginranim od strane Kreditnog odbora Banke.

Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom u poslovima sa stanovništvom nadleţno je za definisanje kreditne politike u kreditnim poslovima sa stanovištvom; nadgledanje i aktivno učestvovanje u definisanju procedura Sluţbe za naplatu potraţivanja; definisanje i implementiranje individualnih prava odlučivanja; nadgledanje kvaltiteta podataka vezanih za kreditne poslove sa stanovnštvom; definisanje, implementacija i blagovremeno dostavljanje izveštaja u vezi sa kvalitetom kreditnog portfolija stanovništva; pripremanje predlogaza uvođenje novih proizvoda i implementiranje Direktive za uvođenje novih prozivoda; upravljanje procesom razvoja, impelementacije i odrţavanja modela odlučivanja; planiranje troškova kreditnog rizika, pripremanje projekcija rezervisanja, dostavljanje rezultate organima odlučivanja i obezbeđivanje mehanizama kontrole ostvarenih naspram planiranih rezervisanja; osiguravanje razvoja i odrţavanje Procedure za sprečavanje rizika zloupotreba u kreditnom procesu; uvođenje Basel II standarda prema Projektu uvođenja Basel II standarda u retail segmentu.

9

- Sektor za upravljanje plasmanima sa povećanim rizikom i instrumentima obezbeđenja, koji obuhvata:

Odeljenje za restrukturiranje i praćenje plasmana sa povećanim rizikom, s misijom da u što većem procentu, najkraćem roku i sa razumnim troškovima za Banku naplati potraţivanja od klijenta iz svoje nadleţnosti, a u skladu sa vaţećim propisima i odobrenom strategijom. EWO preuzima kreditni odnos od saradnika za odnose sa klijentima (Relationship Management) i vrši sledeće glavne zadatke: aktivno upravlja kreditnim odnosom; analira pozicije rizika u svakom pojedinačnom slučaju; razvija koncept za smanjenje identifikovanih rizika, smanjenje izloţenosti, unapređenje baze kolaterala; predlaţe strategiju i detaljno je predstavlja kroz određene intervencije za Komitet za rešavanje problematičnih plasmana; izvršava i sledi usvojene strategije, analizira kreditnu dokumentaciju i dodatne ugovore u cilju unapređenja pozicije banke; inicira i redovno revidira koncepte restrukturiranja; zastupa Banku u odnosu na druge poverioce; sarađuje i komunicira sa eksternim konsultantima za naplatu duga; stvara uslove za najbolju moguću realizaciju kolaterala; pruţa podršku za ekonomsku i finansijsku analizu Odeljenju za rešavanje plasmana sa povećanim rizikom i pravnu podršku.

Odeljenje za rešavanje plasmana sa povećanim rizikom i pravnu podršku, s misijom da u što većem procentu, najkraćem roku i sa razumnim troškovima za Banku naplati potraţivanja od klijenta iz svoje nadleţnosti, a u skladu sa vaţećim propisima i odobrenom strategijom. Osnovne aktivnosti ovog odeljenja su: preliminarna analiza rizika u svim pojedinačnim slučajevima, izrada delotvorne strategije za rešavanje plasmana s povećanim rizikom, realizacija predmeta obezbeđenja i pruţanje pravne podrške (“legal due diligence”) Odeljenju za restrukturiranje i praćenje plasmana sa povećanim rizikom u svim fazama postupka naplate potraţivanja banke.

Odeljenje za upravljanje instrumentima obezbeđenja: određuje i prati vrednosti instrumenata obezbeđenja, priprema procedure kojima se uređuju metodi za vrednovanje i monitoring instrumenata obezbeđenja, kao i implementaciju standarda kojima se obezbeđuje da su preduzeti svi neophodni koraci u optimizaciji kreditnog rizika, proverava pravnu dokumentaciju koja se odnosi na instrumente obezbeđenja, kao i mogućnost naplate potraţivanja Banke iz instrumenata obezbeđenja, imajući u vidu vaţeće pravne propise, analizira i prati trendove kolateral portfolija, kontoliše kvalitet podataka o instrumentima obezbeđenja unetih direktno u interni informacioni sistem ili preuzetih iz drugih sistema, analizira vrednosti kolaterala dobijene u postupku naplate, upravlja listama prihvatljivih procenitelja i kontroliše rad procenitelja, organizuje posebne akcije na poboljšanju podataka o instrumentima obezbeđenja, upravljanje internim informacionim sistemom za registrovanje podataka o kolateralima (unapređivanje, odrzavanje...), vodi računa o adekvatnoj primeni tehnika umanjenja kreditnog rizika prema grupnim i lokalnim propisima, vrši izveštavanje o kolateralima.

- Odeljenje za upravljanje trţišnim i operativnim rizicima, u procesu merenja, kontrole i praćenja izloţenosti banke trţišnim i operativnim rizicima, obavlja sledeće aktivnosti: identifikuje postojeće i potencijalne trţišne i operativne rizike koji mogu proizaći iz novih poslovnih proizvoda ili aktivnosti, razvija i aţurira politike i procedure za upravljanje i kontrolu izlozenosti Banke trţišnim i operativnim rizicima, predlaţe mere za ublaţavanje izloţenosti Banke trţišnim i operativnim rizicima, prati i kontroliše njihovu primenu, kreira i razvija izveštaje, scenarija i modele za kontrolu i merenje izloţenosti Banke trţišnim i operativnim rizicima, obezbeđuje komplentne informacije o rizičnom profilu koje su neophodne u svakodnevnom radu Sektora sredstava i investicionog bankarsva, odnosno informacije bitne za donošenje odluka koje su u vezi sa zauzimanjem odgovarajućih trţišnih pozicija Banke, kao i za proces donošenja odluka od strane ALCO.

- Odeljenje za kontrolu rizika, funkcioniše kao lokalni centar kompetencije za implementaciju bazelskih standarda, optimizaciju rizične aktive, ICAAP proces, ispravke vrednosti prema internoj metodologiji, regulatorna rezervisanja, upravljanje kreditnim rizikom zloupotreba i kvantitativnu i kvalitativnu analizu portfolija.

10

Ovi sektori i odeljenja su u nadleţnosti CRO /CFO, koji je i Zamenik predsednika Izvršnog odbora.

Obuhvatnost i vrste izveštavanja o rizicima

Banka sveobuhvatno i redovno izveštava o rizicima kojima je izloţena u poslovanju.

Izveštavanje se vrši u skladu sa zahtevima i propisima Narodne banke Srbije, zahtevima i standardima RBI grupe kao i zahtevima eksternih kreditora.

Osim izveštavanja za potrebe eksternih korisnika, unutar Banke je uspostavljen sistem redovnog i sveobuhvatnog izveštavanja za potrebe rukovodstva Banke.

Unutar ovog sistema izveštava se rukovodstvo Banke, nadleţni odbori i nadleţni organizacioni delovi, a u cilju praćenja izloţenosti pojedinačnim rizicima i kontrole

ispunjenosti uspostavljenog sistema limita, kao i ispunjenosti odredbi politika, planova i strategija u oblasti upravljanja rizicima i celokupnom poslovanju banke.

Tehnike ublaţavanja rizika

Banka u cilju smanjenja rizika kojima je izloţena koristi podobne instrumente kreditne zaštite. Podobnost instrumenata se proverava sa aspekta uslova predviđenih

vaţećim propisima NBS, kao i Pravilima RBI Grupe za vrednovanje instrumenata obezbeđenja (Rules for Collateral Evaluation).

Posebno se proveravaju: dokumentacija koja obezbeđuje mogućnost naplate iz primljenih instrumenata kreditne zaštite u prihvatljivom roku, odrţivost njihove vrednosti

u toku trajanja plasmana koji obezbeđuju, korelacija izmedju kreditne sposobnosti duţnika i vrednosti instrumenata obezbeđenja.

U cilju optimalnog praćenja i vrednovanja instrumenata kreditne zaštite, Banka je u svojoj organizacionoj strukturi oformila posebno odeljenje koje je u svojim

aktivnostima nezavisno u procesu odlučivanja o izloţenostima Banke, Odeljenje za upravljanje instrumentima obezbeđenja.

Zaposleni u ovom odeljenju su obučeni da pored osnovne provere pravne dokumentacije mogu samostalno proveravati i pratiti vrednosti instrumenata kreditne zaštite,

kao i da podatke o instrumentima kreditne zaštite kvalitetno registruju i prate kroz interni informacioni sistem.

Internim aktima je uređen sistem vrednovanja instrumenata obezbeđenja putem standardizovanih umanjenja propisanih aktima izdatim od strane RBI Grupe za pojedine

tipove instrumenata obezbeđenja.

U cilju postizanja ţeljene strukture portfolija obezbeđenja, kreditnim politikama se propisuje ciljni nivo pokrivenosti izloţenosti ponderisanom vrednošću instrumenata

obezbeđenja (tzv. „WCV coverage“) po pojedinim kategorijama potraţivanja (rejting, sektor delatnosti itd.).

Praćenje vrednosti instrumenata obezbeđenja Banka vrši uređenjem rokova u kojima je potrebno izvršiti njihovu revaluaciju, odnosno aţuriranje vrednosti, ugovaranjem

dostavljanja eksternih procena, pripremom internih revaluacija, nadzorom zaloţene imovine na terenu, kao i kroz monitoring njihove vrednosti na nivou portfolija.

Vrednosti koje se dobijaju u postupku naplate takođe utiču na način vrednovanja pojedinih tipova instrumenata obezbeđenja. Analizom portfolija instrumenata

11

obezbeđenja utvrđuje se mogući rizik od koncentracije određenih instrumenata obezeđenja. Posebno je utvrđen sistem kontrole ročne i valutne usklađenosti izloţenosti i

instrumenata obezbeđenja.

Ovaj proces regulisan je setom internih procedura i instrukcija od kojih su najvaţnije Procedura za vrednovanje instrumenata obezbeđenja, Procedura za internu revaluaciju nepokretnosti i Procedura za nadzor instrumenata obezbeđenja. Procedurom za vrednovanje instrumenata obezbeđenja uređena su sledeca pitanja: priprema internog dokumenta kojim se prikazuje opis i vrednovanje instrumenata obezbeđenja u odnosu na izloţenosti, provera pravne dokumentacije, provera prihvatljivosti instrumenata obezbeđenja za potrebe kalkulacije rizične aktive, provera prihvatljivosti eksternih procena, provera podataka o instrumentima obezbeđenja registrovanih u internom informacionom sistemu, terenski obilazak kolaterala radi pravilne revaluacije, sto je dodatno regulisano Procedurom za nadzor instrumenata obezbeđenja. Procedurom za internu revaluaciju nepokretnosti definisan je proces izrade interne revaluacije - predmet revaluacije i dinamika. Vrednost dobijena u procesu interne revaluacije nepokretnosti koriste se za izradu internog dokumenta o vrednovanju obezbeđenja, konsolidovani obračun RWA na nivou RBI grupe, rezervisanja po internoj metodologiji. Interna revaluacija se sačinjava u formi provere prihvatljivosti procene proverom eksterne procene koja je prvi put prezentovana banci ili u formi revizije procene - za nepokretnosti za koje je eksterna procena već prihvaćena od strane Banke. Propisani su metodi koji ce biti korisceni u postupku interne revaluacije. Za stambene nepokretnosti je propisana i mogucnost primene statisticke revaluacije na nivou portfolia Banke. Procedurom za nadzor instrumenata obezbeđenja uređuju se pitanja: nadzora zaloţenih nepokretnosti, robe i drugih pokretnih stvari na osnovu terenskog nadzora, analizom eksternih izvestaja, a za robu i analizom lager listi dostavljenih od strane zaloznih duznika. Nakon izvrsenog nadzora sacinjavaju se izveštaji koji se cuvaju u posebnoj aplikaciji Banke, a u slucaju posebnih odstupanja od zadatih uslova, obavestavaju se sluzbe nadlezne za preduzimanje korektivnih mera. Posebno je uređen nacin nadzora vrednosti stambenih nepokretnosti. Ovom Procedurom uređeni su i tipovi izvestaja o sredstvima obezbeđenja na osnovu podatka iz internog informacionog sistema na osnovu kojih se prate trendovi u promeni vrednosti, strukturi portfolia kolaterala, kao i kvalitet podataka. Procedurom o praćenju osiguranja definisani su rizici od kojih je potrebno osigurati nepokretnu/pokretnu stvar koja je predmet zaloţnog prava, sadrţaj polise

osiguranja, način izveštavanja o isteku roka polisa osiguranja nadleţnosti vezane za evidentiranje podataka iz polisa osiguranja u cilju njihovog blagovremenog

pribavljanja, kao i druga značajna pitanja vezana za osiguranje. Lista osiguravajućih kuća prihvatljivih za Banku sačinjava se nakon izvršene njihove finansijske analize.

Dokazom o plaćenoj premiji osiguranja smatra se: overen nalog banke o izvršenoj uplati premije osiguranja, pismena potvrda osiguravajuće kuće (prihvata se i mail

potvrda), izvod banke u PDF7u , na kome stoji da izvod vaţi bez potpisa i pečata, papirna kopija izvoda banke, na kome stoji da vaţi bez potpisa i pečata, pečatiran i

potpisan spisak osiguravajućih kuća koji sadrţi podatke o plaćenim premijama osiguranja za višeugovaraca osiguranja; prihvata se i tabela koja je poslata mailom od

strane osiguravajuće kuće ukoliko se radi o izvodu koji izdaje RBRS, dovoljna je papirna kopija izvoda.

Odeljenje za upravljanje instrumentima obezbeđenja je duţno da izveštaje o isteklim rokovima dospeća polisa osiguranja, rokovima polisa koji ističu u narednih 60

dana, neplaćenim premijama osiguranja polisa i polisama osiguranja kojima premija osiguranja dospeva na naplatu u narednih 60 dana dostavlja jednom mesečno

nadleţnim odeljenjima u skaldu sa Procedurom za nadzor i praćenje instrumenata obezbeđenja.

12

Procedurom za upravljanje listama procenitelja propisan je postupak formiranja lista procenjivača pihvatljivih za Banku, uključivanja i udaljavanja procenjivača sa lista,

nadleţnosti u okviru Banke za pojedine radnje u vezi sa formiranjem i odrţavanjem Lista, kao i praćenje rada procenjivača. Posebnom Instrukcijom su regulisane

obaveze procenjivača po pitanju standarda koje procene moraju sadrţati da bi bile prihvatljive za Banku. Na ovaj način Banka smanjuje rizik koji nastaje u vezi sa

aktivnostima trećih lica.

Sistemom unutrašnje kontrole, vrši se redovna provera primene metoda i procedura kojima se reguliše primena tehnika ublaţavanja rizika.

Rizik likvidnosti

Osnovni princip u upravljanju likvidnošću je da se obezbedi kontinuirana likvidnost banke, u smislu urednog i pravoremenog izvršavanja novčanih obaveza od strane

banke.

Banka kontinuirano procenjuje rizik likvidnosti tako što identifikuje i prati promene u pogledu sredstava koja su potrebna za ispunjenje ciljeva postavljenih u skladu sa

celokupnom strategijom Banke.

Praćenje i kontrola rizika likvidnosti podrazumeva praćenje usklađenosti poslovanja sa definisanim sistemom limita (regulatornim i interno definisanim), a u cilju

odrţavanja rizika likvidnosti na prihvatljivom nivou. U tom cilju Banka primenjuje sledeće tehnike i mere ublaţavanja rizika likvidnosti:

- odrţavanje dovoljnog nivoa rezervi likvidnosti, odnosno utrţivih likvidnih sredstava

- diversifikaciju izvora finansiranja prema ročnosti i valuti,

- smanjenje koncentracije izvora finansiranja prema sektorskoj strukturi, a u cilju formiranja stabilne baze izvora sredstava.

Da bi ispunila ove ciljeve, Banka u svom poslovanju obezbeđuje pristup različitim izvorima sredstava:

depozitima sa različitim rokovima dospeća (po broju i vrsti deponenata),

dugoročnim sredstvima finansijskih trţišta,

subordiniranim obavezama i

akcijskom kapitalu

Diversifikacijom izvora sredstava obezbeđuje se stabilan i dugoročan izvor finansiranja.

Trţišni rizici

Osnovni instrumenti za ograničavanje trţišnih rizika koji se preuzimaju u Banci su:

- Lista proizvoda: uključuje sve proizvode kod kojih banka moţe da drţi otvorene pozicije. Novi proizvodi se dodaju na listu tek pošto prođu kroz definisan

proces odobrenja proizvoda

13

- Sistem internih Limita: definisan je u formi „granica“ čime se kvantitativno ograničava izloţenost Banke trţišnim rizicima. Uspostavljanje sistema internih limita trţišnih

rizika ima za cilj kontrolu izloţenosti i ograničavanje gubitaka Banke koji mogu nastati iz neočekivanih trţišnih događaja/kretanja

Identifikacija deviznog rizika primarno se odnosi na sagledavanje transakcione i bilansne izloţenosti, kao i analizu internih i eksternih faktora. Identifikacija izloţenosti

deviznom riziku se sprovodi na nivou izloţenosti pojedinoj valuti kao i na nivou ukupne otvorene devizne pozicije.

Merenje deviznog rizika obuhvata procenu izloţenosti primenom regulatornih (pokazatelj deviznog rizika) i interno definisanih modela i metoda (analiza osetljivosti)

Banka sprovodi kontinuirano ublaţavanje deviznog rizika kroz odrţavanje rizika na prihvatljivom nivou za profil rizika (sistem regulatornih i interno definisanih limita),

kao i utvrđivanjem i primenom adekvatnih mera i tehnika (standardne i derivativne instrumente i mere u delu sredstava i izvora sredstava - putem odobravanja

kredita/uzimanje depozita sa deviznom klauzulom), a u cilju umanjivanja i ublaţavanja izloţenosti deviznom riziku.

U procesu upravljanja Banka radi analizu osetljivosti: analiza se sastoji iz scenarija sačinjenih na osnovu pretpostavljenih mogućih promena deviznog kursa pri čemu

sve druge varijable ostaju konstantne; pokazuje mogući efekat na finansijski rezultat:

a) Proporcionalno kretanje deviznog kursa od +10% (aprecijacija strane valute) b) Proporcionalno kretanje deviznog kursa od -5 % (apresijacija RSD)

u 000 RSD USD EUR CHF Ostale valute Ukupan efekat

Neto devizna pozicija (Gap) 31. decembar 2013. (10.761) (593.350) (48.181) 21.779

efekat + 10% (apresijacija strane valute) (978) (53.941) (4.380) 1,980 (57.319)

efekat - 5% (RSD apresijacija) 566 31.229 2.536 (1.146) 33.185

Banka kontuinuirano procenjuje izloţenost cenovnom riziku (opštem i specifičnom) portfolija finansijskih instrumenata (duţničke i vlasničke hartije od vrednosti)

raspoređenih u Knjigu trgovanja.

U procesu upravljanja, banka uspostavlja sistem internih limita cenovnih rizika (nivo pojedinačnog instrumenta, nivou ukupne pozicije, nivo portfolia - stop loss) koji ima

za cilj kontrolu izloţenosti i ograničavanje gubitaka Banke koji mogu nastati iz neočekivanih trţišnih dogaðaja/kretanja. Cilj njihovog definisanja i aktivnog upravljanja

je smanjenje cenovnih rizika na prihvatljiv nivo koji je moguće kontrolisati i koji Banci omogućava maksimiziranje dobiti i minimiziranje rizika.

Kamatni rizik

Osnovni principi upravljanja kamatnim rizikom odnose se na odrţanje margine kamatnih stopa, limitiranje ročne i valutne neusklađenosti i optimizaciju cena koštanja

izvora.

Kamatni rizik Banka identifikuje se na nivou svake pojedinačne transakcije i na nivou banke. Banka prati i kontroliše izloţenost riziku promene kamatne stope kamatonostno

osetljivih instrumenata raspoređenih i u knjigu trgovanja (korišćenjem modela promene procentnih poena) i u bankarsku knjigu (korišćenjem Gap metodologije). BVP model

odraţava prmenu vrednosti (cene) kamatonosno osetljive bilansne pozicije ukoliko na trţištu dodje do promene nivoa kamatnih stopa za 1 kamatni poen (promena za

0.01% tj za 1bp).

14

Operativni rizik

U uspostavljenom sistemu, Banka se koristi određenim kvalitativnim i kvantitativnim alatima/tehnikama za identifikaciju, merenje, kontrolu operativnih rizika i to kroz

sledeće procese:

- identifikacija postojećih, i potencijalnih izvora rizika koji mogu nastati kako u postojećim tako i uvođenjem novih poslovnih proizvoda, sistema ili aktivnosti, ili

njihovim poveravanjem trećim licima u skladu sa organizacijom i poslovnim aktivnostima Banke.

- procena rizika metodom samoprocenjivanja sprovodi prema vrsti događaja, frekvenciji pojavljivanja i finansijskog uticaja na poslovanje banke.

- evidentiranje gubitaka OpRisk-a se u „ORCA“ bazi podataka, koja sluţi kao osnova za statističku obradu analize rizika, tj. merenja izloţenosti OpRisku

Za sve uočene potencijalne ili već ostvarene rizike utvrđuje se da li je moguće primeniti korektivne mere za ispravljanje trenutno nastale situacije kao i preventivne mere

za ublaţavanje mogućih negativnih posledica , tj. koje omogućavaju da se sličan rizik ne ponovi.

15

2. KAPITAL BANKE Kapital banke čine zbir osnovnog i dopunskog kapitala, umanjen za odbitne stavke od kapitala. Na dan 31.12.2013. Banka nije imala dopunski kapital, tako da je kapital Banke činio osnovni kapital umanjen za odbitne stavke od kapitala. Elementi kapitala Banke sa iznosima na dan 31.12.2013. dati su u narednom pregledu:

Red. br. Opis Iznos u hilj.din.

1 Osnovni kapital 27.043.678

2 Dopunski kapital -

3 Odbitne stavke od kapitala 304.139

4=1+2-3 UKUPAN KAPITAL 26.739.539

Elementi osnovnog kapitala moraju da ispunjavaju sledeće uslove:

Da nemaju određen rok dospeća i da se ne mogu povući; Da se bezuslovno, u celosti i bez odlaganja mogu koristiti za pokriće gubitaka u toku redovnog poslovanja banke; Da banka ima pravo da ne isplati dividendu ili da ograniči njihovu isplatu;

Da je, u slučaju stečaja ili likvidacije banke, pravo vlasnika instrumenata koji se uključuju u osnovni kapital na učešće u raspodeli stečajne, odnosno likvidacione mase podređeno pravu ostalih poverilaca banke i vlasnika drugih instrumenata kapitala;

Da su umanjeni za sve potencijalne poreske obaveze. Banka u osnovni kapital uključuje akcijski kapital upisan i uplaćen po osnovu izdatih običnih akcija u iznosu:

Nominalne vrednosti uplaćenih običnih i preferencijalnih akcija i

Pripadajuće emisione premije, tj. Iznosa uplaćenog iznad nominalne vrednosti upisanih običnih i preferencijalnih akcija. Rezerve iz dobiti koje banka uključuje u osnovni kapital čine sve vrste rezervi banke koje su formirane na osnovu odluke Skupštine banke, a na teret dobiti nakon njenog oporezivanja.

16

Dobit banke koja se uključuje u osnovni kapital čini:

Dobit iz ranijih godina koja nije opterećena nikakvim budućim obavezama a za koju je skupština banke donela odluku da će biti raspoređena u osnovni kapital;

Dobit iz tekuće godine ako je NBS, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdila da su ispunjeni sledeći uslovi: (1) da je iznos dobiti potvrdio spoljni revizor ovlašćen za reviziju finansijskih izveštaja banke; (2) da je iznos dobiti umanjen za obračunati porez na dobit i sve druge obaveze iz dobiti i (3) da je skupština banke donela odluku o raspoređivanju dobiti u osnovni kapital i da iznos dobiti banke iz tekuće godine koji se uključuje u osnovni kapital nije veći od iznosa određenog na osnovu te odluke.

Odbitne stavke od osnovnog kapitala Banke na dan 31.12.2013. činili su nematerijalna ulaganja i regulatorna usklađivanja vrednosti. Nematerijalna ulaganja čine gudvil (goodwill), licence, patenti, ţigovi, zaštitni znakovi i koncesije, kao i drugi oblici nematerijalnih ulaganja vrednovani prema fer vrednosti u skladu s MSFI/MRS. Regulatorna usklađivanja vrednosti u odnosu na MSFI/MRS čine: (1) nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloţivih za prodaju; (2) ostale neto negativne revalorizacione rezerve koje se ne odnose na odbitne stavke od osnovnog kapitala ili elemente koji se uključuju u dopunski kapital banke; (3) dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koje su umanjene zbog promene kreditnog rejtinga banke i (4) iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke. Kvantifikacija prethodno navedenih elemenata osnovnog kapitala Banke sa stanjem na dan 31.12.2013. daje se u sledećem pregledu:


1 Nominalna vrednost uplaćenih običnih akcija 27.466.158

2 Rezerve iz dobiti 23.559.125

3=3.1+3.2 Odbitne stavke od osnovnog kapitala 23.981.605

3.1 Nematerijalna ulaganja 532.091

3.2=3.2.1 + 3.2.2 Regulatorna usklađivanja vrednosti 23.449.514

3.2.1 Ostale negativne revalorizacione rezerve 96.049

3.2.2 Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke

23.353.465

4=1+2-3 OSNOVNI KAPITAL 27.043.678

Sa stanjem na dan 31.12.2013. Banka nije imala dopunski kapital.

17

Odbitne stavke od kapitala Banke na dan 31.12.2013. sastoje se od (1) ulaganja Banke u druga lica u finansijskom sektoru u iznosu koji je veći od 10% njihovog kapitala i (2) iznosa za koji su prekoračena kvalifikovana učešća u licima koja nisu u finansijskom sektoru. Kvantifikacija elemenata odbitnih stavki od kapitala daje se u sledećem pregledu:


1 Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% njihovog kapitala

304.063

2 Iznos za koji su prekoračena kvalifikovana učešća u licima koja nisu u finansijskom sektoru

76

3=1+2 ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 304.139

Podatak o direktnim ili indirektnim ulaganjima u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% njihovog kapitala dat je u neto iznosu, a izveden je iz bruto iznosa vlasničkih ulaganja, što je prikazano u sledećoj tabeli (u hilj. dinara):

Pravno lice Bruto iznos Ispravka vrednosti Neto iznos

Raifeisen Leasing doo 113.195 - 113.195

Raiffeisen Future ad 244.437 101.232 143.205

Raiffeisen Invest ad 174.346 126.683 47.663

UKUPNO 531.978 227.915 304.063

18

3. ADEKVATNOST KAPITALA I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA

Pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke na dan 31.12.2013.

Regulatorni pokazatelj adekvatnosti kapitala definisan je kao odnos regulatornog kapitala sa jedne, i zbira kapitalnih zahteva za kreditni rizik, za rizik izmirenja /

isporuke, za trţišne rizike i za operativni rizik pomnoţenog recipročnom vrednošću propisanog minimuma pokazatelja adekvatnosti kapitala sa druge strane. Banke su

duţne da regulatorni pokazatelj adekvatnosti kapitala odrţavaju na nivou koji nije niţi od 12%.

Na dan 31.12.2013. Banka je imala regulatorni pokazatelj adekvatnosti kapitala od 20,75%. Banka je u obračunu pokazatelja adekvatnosti kapitala primenila

standardizovani pristup. U nastavku se daju elementi obračuna ovog pokazatelja:

Naziv Iznosi u hilj.din./pokazatelj u %

1. Kapital 26.739.539

2. Kapitalni zahtevi (2.1+2.2+2.3+2.4) 15.466.657

2.1 Kapitalni zahtev za kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane i rizik izmirenja/isporuke po osnovu slobodnih isporuka 12.898.335

2.2 Kapitalni zahtev za rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija -

2.3 Kapitalni zahtev za trţišne rizike 119.190

2.4 Kapitalni zahtev za operativni rizik 2.449.132

3. Pokazatelj adekvatnosti kapitala (poz1/(poz2/12%)) 20,75%

19

Opis procesa interne adekvatnosti kapitala

Banka kontinuirano i na dokumentovan način sprovodi proces interne procene adekvatnosti kapitala, odnosno utvrđuje iznos internog kapitala u skladu sa strategijom i

politikama za upravljenje rizicima, kao i strategijom upravljanja kapitalom.

Banka strategijom upravljanja kapitalom obezbeđuje odrţavanje takvog nivoa i takve strukture internog kapitala koji mogu da podrţe očekivani rast plasmana, budućih

izvora sredstava i njihovo korišćenje, politiku dividendi, kao i sve promene minimalnog iznosa kapitala propisanog Odlukom o adekvatnosti kapitala.

Ovaj proces obuhvata sledeće faze:

1. Utvrđivanje materijalno značajnih rizika kojima je Banka izloţena ili moţe biti izloţena u svom poslovanju

2. Utvrđivanje internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike

3. Utvrđivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva

4. Poređenje sledećih elemenata:

- Kapitala obračunatog u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke i raspoloţivog internog kapitala;

- Minimalnih kapitalnih zahteva izračunatih u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke i internih kapitalnih zahteva za pojedinačne

rizike;

- Zbira minmalnih kapitalnih zahteva obračunati u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke i ukupnih internih kapitalnih zahteva.

Banka svojom metodologijom utvrđuje kvalitativne i kvantitativne kriterijuma na osnovu kojih utvrđuje materijalno značajne rizike koji su uključeni u proces interne

procene adekvatnosti kapitala i posebno analizira:

- Rizike za koje računa minimalne kapitalne zahteve u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala

- Rizike koji nisu u potpunosti obuhvaćeni minimalnim kapitalnim zahtevima

Banka na dokumentovan način obrazlaţe neuključivanje pojedinih rizika u proces interne procene adekvatnosti kapitala.

Metodologija za merenje, odnosno procenu radi sprovođenja procesa interne procene adekvatnosti kapitala uređuje:

1. Korišćenje pristupa za izračunavanje minimalnih kapitalnih zahteva, u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala

20

2. Korišćenje sopstvenih pristupa za izračunavanje raspoloţivog internog kapitala

Primenom metodologije Banka izračunava nivo internog kapitala za pojedinačne rizike.

Utvrđivanje internih kapitalnih zahteva i raspoloţivog internog kapitala vrši se najmanje jednom godišnje.

Banka izračunava ukupne interne kapitalne zahteve na osnovu zbira internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike dobijenih korišćenjem Metodologije za internu

procenu adekvatnosti kapitala i rezultata stres testova.

Banka jednom godišnje, a po potrebi i češće sprovodi stres testiranje za materijalno značajne rizike.

Stres testiranje podrazumeva procenu potencijalnih efekata specifičnih događaja i/ili promene više faktora rizika na kapital i finansijski rezultat Banke.

Stres testiranje se sprovodi kroz:

a) Analizu osetljivosti, kojom se procenjuju efekti promene određenog faktora rizika na finansijski rezultat i kapital banka, ili

b) Scenario-analizu kojom se procenjuju efekti istovremene promene više faktora rizika na kapital i finansijski rezultat Banke u jasno utvrđenim vanrednim

(stresnim) okolnostima

U procesu kreiranja, periodičnog razmatranja i preispitivanja strategija, politika, metodologija, procedura i drugih internih akata koji čine okvir za ICAAP u Banci

učestvuju sektori i odeljenja iz oblasti upravljanja rizicima (tzv. „Risk Board Area“, u nadleţnosti člana Izvršnog odbora koji je istovremeno i Chief Risk Officer),

Odeljenja za usklađenost poslovanja i Odeljenje interne revizije, kao i Sektor finansija.

Najistaknutiju ulogu u procesu definisanja i sprovođenja metodologija za utvrđivanje materijalnosti rizika i izračunavanje internih kapitalnih zahteva kao i stres testiranja

za materijalno značajne rizike imaju Odeljenja za upravljanje trţišnim i operativnim rizicima i Odeljenje za kontrolu rizika.

Interna procena adekvatnosti kapitala utvrđuje se na osnovu raspoloţivog internog kapitala. U skladu sa Strategijom i planom upravljanja kapitalom, raspoloţivi interni kapital Banke sačinjavaju osnovni i dopunski kapital umanjeni za odbitne stavke od kapitala. Elementi koji se uključuju u obračun osnovnog kapitala Banke moraju da ispunjavaju sledeće kriterijume:

Nemaju određen rok dospeća i ne mogu se isplatiti vlasniku; Mogu se koristiti za pokriće gubitaka u toku redovnog poslovanja Banke bezuslovno, u celosti i bez odlaganja;

Banka ima pravo otkazivanja ili ograničavanja isplate dividendi;

21

U slučaju stečaja ili likvidacije Banke, pravo vlasnika instrumenata koji se uključuju u osnovni kapital Banke na učešće u raspodeli stešajne, odnosno likvidacione mase podređeno je u odnosu na sve ostale poverioce i vlasnike drugih instrumenata kapitala i

Umanjeni su za sve potencijalne poreske obaveze. Osnovni kapital čine sledeći elementi:

Uplaćen akcijski kapital, osim preferencijalnih kumulativnihh akcija, koji obuhvata nominalnu vrednost uplaćenih običnih i preferencijalnih nekumulativnih akcija i pripadajuću emisionu premiju;

Rezerve iz dobiti, koje su formirane na osnovu odluke Skupštine Banke na teret dobiti Banke nakon njenog oporezivanja i Dobit, koja obuhvata dobit iz ranijih godina i dobit tekuće godine, koja nije opterećena bilo kakvim budućim obavezama.

Odbitne stavke osnovnog kapitala čine sledeći elementi:

Stečene sopstvene akcije, osim preferencijalnih kumulativnih akcija;

Gubici iz prethodnih godina; Gubitak tekuće godine; Nematerijalna ulaganja;

Iznos akcija Banke uzetih u zalogu, osim preferencijalnih kumulativnih akcija i Regulatorna usklađivanja vrednosti u odnosu na MSFI, odnosno MRS.

Dopunski kapital čine sledeći elementi:

Uplaćeni akcijski kapital po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija, koji obuhvata nominalnu vrednost uplaćenih preferencijalnih kumulativnih akcija i pripadajuću emisionu premiju;

Pozitivne revalorizacione rezerve nastale po osnovu efekata promene fer vrednosti sredstava koja se, u skladu sa MSF ili MRS, iskazuje u korist revalorizacionih rezervi;

Hibridni instrumenti kapitala i Subordinirane obaveze.

Odbitne stavke dopunskog kapitala su:

Stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije; Iznos preferencijalnih kumulativnih akcija Banke uzetih u zalogu i Potraţivanja po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki obezbeđena hibridnim instrumentom ili subordiniranom obavezom.

22

Odbitne stavke raspoloţivog internog kapitala su:

Direktna i indirektna ulaganja Banke u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% njihovog kapitala; Ulaganja u hibridne instrumente i subordinirane obaveze drugih banaka i lica u finansijskom sektoru u kojima Banka ima direktna ili indirektna ulaganja u

iznosu većem od 10% njihovog kapitala;

Ukupan iznos direktnih i indirektnih ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu do 10% njihovog kapitala, kao i ulaganja u njihove hibridne instrumente i subordinirane obaveze, koji prelaze 10% zbira osnovnog i dopunskog kapitala Banke;

Iznos za koji su prekoračena kvalifikovana učešća u licima koja nisu u finansijskom sektoru; Iznos izloţenosti po osnovu slobodnih isporuka kada druga ugovorna strana nije izmirila svoju obavezu u roku od četiri radna dana; Potraţivanja i potencijalne obaveze prema licima povezanim sa Bankom ili prema licima zaposlenim u Banci koje je Banka ugovorila pod uslovima koji su

povoljniji od uslova ugovorenih sa drugim licima i

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama Banke. Nivo raspoloţivog internog kapitala, dobijen kao rezultat procesa interne procene adekvatnosti kapitala, poredi se sa regulatornim kapitalom, obračunatog u skladu sa tačkom 5. Odluke Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banke. Utvrđene razlike se analiziraju i dokumentuju. Banka je ciljnu stopu adekvatnosti kapitala obračunatu u skladu sa regulatornim propisima utvrdila na nivou od najmanje 2,5 procentna poena iznad propisane minimalne stope adekvatnosti kapitala, a ciljnu stopu adekvatnosti ukupnog internog kapitala na nivou od 9%.

23

Materijalno značajni rizici i metodologija utvrđivanja kapitalnih zahteva za ove rizike u okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala

Banka smatra materijalno značajnim rizike za koje računa minimalne kapitalne zahteve u skladu s Odlukom o adekvatnosti kapitala: kreditni rizik, uključujući rizik druge

ugovorne strane i rizik izmirenja/isporuke, trţišne rizike i operativni rizik. Takođe, smatra materijalno značajnim: rizik likvidnosti, kamatni rizik i rizik usklađenosti

poslovanja uključujući reputacioni rizik, kao stalno prisutne rizike sa mogućim značajnim uticajem na rezultat i kapital banke. Što se tiče ostalih rizika, banka je

uspostavila kvantitativne i/ili kvalitativne kriterijume za procenu materijalnosti kojim je utvrđeno da je na 31.12.2013. godine, bila izloţena i sledećim, materijalno

značajnim rizicima: rizik koncentracije; kreditno-devizni rizik; strateški rizik.

Tip rizika Kratak opis metodologije

Kreditni rizik Standardizovani pristup, u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, uz mogućnost uvećanja u zavisnosti od rezultata stres testova

Trţišni rizici Standardizovani pristup, u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, uz mogućnost uvećanja u zavisnosti od rezultata stres testova

Operativni rizik Standardizovani pristup, u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, uz mogućnost uvećanja u zavisnosti od rezultata stres testova

Rizik likvidnosti Procenat na minimalne kapitalne zahteve utvrđene u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala. Visina procenta zavisi od stepena izloţenosti strateškom riziku.

Kamatni rizik Šok kamatne stope (nagla promena kamatne stope - 200bp), za RSD banka primenjuje konzervativniji pristup.

Rizik usklađenosti poslovanja uključujući

reputacioni rizik

Procenat na minimalne kapitalne zahteve utvrđene u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala. Visina procenta zavisi od stepena izloţenosti strateškom riziku.

Rizik koncentracije Prema jednom licu - Uvećanje zahteva za kreditni rizik primenom add-on faktora, u zavisnosti od visine HHI indeksa.

Prema pojedinačnom privrednom sektoru – Uvećanje kapitalnih zahteva za iznos prekoračenja limita utvrđenih kreditnom politikom pomnoţen prosečnim

ponderom rizika datog sektora, u skladu sa stadardima RBI grupe.

Zahtevi za ovaj rizik se mogu uvećati u zavisnosti od rezultata stres testa.

Kreditno-devizni rizik Uvećanje zahteva za kreditni rizik primenom add-on faktora na kapitalni zahtev koji se odnosi na potraţivanja indeksirana u stranoj valuti, uz mogućnost

povećanja u zavisnosti od rezultata stres testova. Visina add-on fakora zavisi od pretpostavljenog kretanja deviznog kursa.

Strateški rizik Procenat na minimalne kapitalne zahteve utvrđene u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala. Visina procenta zavisi od stepena izloţenosti strateškom riziku.

Stepen izloţenosti strateškom riziku utvrđuje se kvalitativnom analizom, uzimajući u obzir tri komponente: 1. Sposobnost menadţmenta da odgovori na strateške

izazove; 2. Uticaj makroekonomskog okruţenja; 3. Stabilnost regulatornog okvira.

24

Iznosi kapitalnih zahteva

U sledećoj tabeli nalazi se pregled ukupnih regulatornih kapitalnih zahteva na dan 31.12.2013. godine, po vrstama rizika, u hilj. dinara.

NAZIV IZNOS

KAPITALNI ZAHTEV 15.466.657

KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK, RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE I RIZIK IZMIRENJA/ISPORUKE PO OSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA 12.898.335

KAPITALNI ZAHTEV ZA RIZIK IZMIRENjA/ISPORUKE PO OSNOVU NEIZMIRENIH TRANSAKCIJA -

KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŢIŠNE RIZIKE 119.190

Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunat primenom standardizovanih pristupa 119.190

Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti 40.650

Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti 85

Kapitalni zahtev za devizni rizik 78.455

Kapitalni zahtev za robni rizik -

Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunati primenom pristupa internih modela -

KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 2.449.132

Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom pristupa osnovnog indikatora -

Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog pristupa 2.449.132

Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom naprednog pristupa -

25

Iznos kapitalnih zahteva za kreditni rizik:

U sledećoj tabeli nalazi se uporedni pregled kapitalnih zahteva za kreditni rizik, po klasama izloţenosti, u hilj. dinara.

KLASA 31.12.2013. 31.12.2012.

Izloţenost prema drţavama i centralnim bankama - -

Izloţenost prema jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave 1.616 2.940

Izloţenosti prema javnim administrativnim telima 7.517 4.473

Izloţenosti prema medjunarodnim razvojnim bankama - -

Izloţenosti prema medjunarodnim organizacijama - -

Izloţenosti prema bankama 423.227 529.774

Izloţenosti prema privrednim drustvima 7.708.224 8.493.460

Izloţenosti prema fizičkim licima 3.532.573 2.896.267

Izloţenosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 420.723 751.854

Dospela nenaplacena potrazivanja 141.501 265.090

Visokorizicne izlozenosti - -

Izlozenosti po osnovu pokrivenih obveznica - -

Izlozenosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove - -

Ostale izlozenosti 662.954 663.103

Ukupno 12.898.335 13.606.961

Napomena: Pregled dat prema inicijalnoj klasi izloženosti, pre primene instrumenata kreditne zaštite

26

Iznos kapitalnih zahteva za trţišne rizike

Banka izračunava kapitalni zahtev za trţišne rizike primenom standardizovanog pristupa, u skladu sa NBS Odlukom o adekvatnosti kapitala i to kao zbir:

1) kapitalnog zahteva za devizni rizik za sve poslovne aktivnosti - mnoţenjem zbira ukupne neto otvorene devizne pozicije Banke i apsolutne vrednosti neto

otvorene pozicije u zlatu sa 12% bez obzira na njihovu izračunatu vrednost u odnosu na kapital Banke

2) kapitalnog zahteva za cenovni rizik za poslovne aktivnosti iz knjige trgovanja - kao zbir kapitalnog zahteva za ovaj rizik po osnovu duţničkih hartija od vrednosti

(primenom metode dospeća) pomnoţenim sa 1,5, kao i kapitalnog zahteva za cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti pomnoţeno sa 1,5.

Banka nije izloţena robnom riziku i stoga ne izračunava (regulatorane i interne) kapitalne zahteve.

31.12.2013. u 000 RSD

Kapitalni zahtev za devizni rizik 78.455

Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu duznickih HoV 40.650

Metod dospeća opsti cenovni rizik (pomnozen ponderom 1,5) 40.650

specificni cenovni rizik (pomnozen ponderom 1,5) -

Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasnickih HoV 85

opsti cenovni rizik (pomnozen ponderom 1,5) 57

specificni cenovni rizik (pomnozen ponderom 1,5) 28

Kapitalni zahtev za trzisne rizike 119.190

Iznos kapitalnih zahteva za operativni rizik Banka obračunava minimalni kapitalni zahtev za operativni rizik primenom standardizovanog pristupa, a u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala NBS.

Linija poslovanja ß 2011 2012 2013 Kapitalni zahtev

Agencijske usluge 0,15 47.894 50.830 Finansiranje privrednih subjekata 0,18 14.936 Bankarski poslovi sa privrednim društvima 0,15 3.591.346 4.032.829 3.965.045 Bankarski poslovi sa fizičkim licima 0,12 5.952.566 4.988.509 6.131.938 Brokerski poslovi sa fizičkim licima 0,12 346.407 332.852 Trgovina i prodaja 0,18 5.512.662 7.038.501 6.677.962

Ukupno 15.056.574 16.454.140 17.173.563 2.449.132

27

4. PODACI / INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŢENOSTI RIZICIMA I PRISTUPIMA ZA MERENJE,

ODNOSNO PROCENU RIZIKA

Definicije pojmova dospelih nenaplaćenih potraţivanja i izloţenosti kod kojih je izvršena ispravka vrednosti

U dospela nanaplaćena potraţivanja se raspoređuju sva pojedinačna potraţivanja po osnovu kojih je duţnik u docnji duţe od 90 dana u materijalno značajnom

iznosu, s tim što se duţina docnje i materijani značaj iznosa u docnji utvrđuje na način propisan odlukom kojom se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih

stavki banke.

Informacije o tome za koje se izloţenosti vrši ispravka vrednosti prikazane su na sajtu Raiffeisen banke na putanji O nama > Izveštaji > Finansijski izveštaji u dokumentu

Izveštaj spoljnog revizora o godišnjem finansijskom izveštaju za 2013. godinu u Napomenama pod tačkama 3.9 i 4.1.1.

Opis pristupa i metoda koji se koriste za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama

Opis pristupa i metoda koji se koriste za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama prikazan je na sajtu Raiffeisen

banke na putanji O nama > Izveštaji > Finansijski izveštaji u dokumentu Izveštaj spoljnog revizora o godišnjem finansijskom izveštaju za 2013. godinu u Napomenama

pod tačkama 3.9 i 4.1.1.

28

Ukupan iznos izloţenosti Banke nakon računovodstvenih otpisa, izuzimajući tehnike ublaţavanja kreditnog rizika, i prosečna izloţenost tokom perioda po klasama

izloţenosti (u hilj. dinara):

KLASA BRUTO IZLOŢENOST

31.12.2013. BRUTO IZLOŢENOST

31.12.2012. PROSEČNA IZLOŢENOST,

2013. PROSEČNA IZLOŢENOST,

2012.

Izlozenost prema drzavama i centralnim bankama

52.437.024 28.345.549

37.430.695 40.455.074

Izlozenost prema jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave

34.283 50.003

39.681 63.222

Izlozenosti prema javnim administrativnim telima

210.748 40.282

477.730 74.463

Izlozenosti prema medjunarodnim razvojnim bankama

4.273 4.552

4.390 12.887

Izlozenosti prema medjunarodnim organizacijama

- - - -

Izlozenosti prema bankama

80.610.246 104.687.608

90.590.899 99.080.837

Izlozenosti prema privrednim drustvima

334.009.236 305.682.691

311.627.754 325.608.801

Izlozenosti prema fizickim licima

130.960.269 120.581.572

130.889.783 116.100.720

Izloţenosti obezbedjene hipotekama na nepokretnostima

8.904.168 14.841.613

11.213.623 12.731.595

Dospela nenaplacena potrazivanja

24.460.962 23.772.549

25.691.461 22.144.934

Visokorizicne izlozenosti

- - - -

Izlozenosti po osnovu pokrivenih obveznica

- - - -

Izlozenosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove

- - - -

Ostale izlozenosti

66.762.299 51.547.216

57.946.405 41.503.735

Napomene: Godišnji prosek izveden iz podataka po kvartalima.

29

Geografska raspodela izloţenosti po klasama izloţenosti (u hilj. dinara), 31.12.2013.

Klasa izlozenosti Region Beograd 1 Region Beograd 2 Region Sever Region Jug EU clanice Ostale zemlje


Bruto izlozenost 22.089.590 30.347.430 - - 2 2

Neto izlozenost 22.089.570 30.347.430 - - - 1


Bruto izlozenost 27.436 - 6.847 - - -

Neto izlozenost 21.551 - 5.378 - - -

Izlozenosti prema javnim administrativnim telima

Bruto izlozenost 2.936 207.812 - - - -

Neto izlozenost 2.936 59.709 - - - -

Izlozenosti prema medjunarodnim razvojnim bankama

Bruto izlozenost - - - - 4.273 -

Neto izlozenost - - - - 4.273 -

Izlozenosti prema medjunarodnim organizacijama

Bruto izlozenost - - - - - -

Neto izlozenost - - - - - -


Bruto izlozenost 189 21.851.721 331 - 52.254.861 6.503.144

Neto izlozenost 129 21.826.495 329 - 52.246.170 6.491.087


Bruto izlozenost 60.321.320 62.548.617 83.628.844 40.032.044 38.708.962 48.769.449

Neto izlozenost 59.035.869 60.626.232 81.956.476 38.982.410 38.206.720 48.769.424


Bruto izlozenost 50.332.924 28.266.609 27.415.492 24.058.622 279.133 607.489

Neto izlozenost 47.707.507 26.081.414 26.079.404 22.480.904 241.514 562.073

Izloţenosti obezbeðene hipotekama na nepokretnostima

Bruto izlozenost 3.530.961 2.538.212 1.683.501 1.114.682 6.309 30.503

Neto izlozenost 3.449.916 2.452.407 1.645.858 1.088.350 6.308 26.012

Dospela nenaplacena potrazivanja

Bruto izlozenost 6.309.214 3.862.610 9.637.202 3.495.102 1.153.859 2.975

Neto izlozenost 797.145 1.122.005 2.170.023 793.887 300 112

Visokorizicne izlozenosti



Izlozenosti po osnovu pokrivenih obveznica



Izlozenosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove



Ostale izlozenosti

Bruto izlozenost 42.922 66.695.734 3.928 1.279 15.297 3.139

Neto izlozenost 31.492 60.336.985 2.840 1.010 15.297 231

30

Raspodela svih izloţenosti prema sektorima ili vrsti druge ugovorne strane, po klasama izloţenosti, s posebnim prikazom (1) dospelih nenaplaćenih potraţivanja i

izloţenosti kod kojih je izvrţena ispravka vrednosti i (2) ispravki vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama (u hilj. dinara),

31.12.2013.

(000 RSD)

SP OBRAZAC SEKTOR BRUTO

IZLOŽENOST

DOSPELA

NENAPLAĆENA

POTRAŽIVANJA

ISPRAVKA

VREDNOSTI

Izveštaj o izloţenostima prema bankama

Banke u zemlji i ostalo monetarno posrdovanje 3.898.866 15 3.928

Osiguranje 17.949.279 - 20.976

Penzijski fondovi i društva za upravljanje penzijskim fondovima 16 - 16

Pomoćne delatnosti u pruţanju finansijskih usluga, osiguranju i penzijskim fondovima 19 - 18

Poverenički, investicioni i slični fondovi i društva za upravljanje tim fondovima 2.068 - 310

Povezane finasijske organizacije koje ulaze u krug konsolidacije 2.004 - 40

Strane banke 18.771.662 20 13.916

Strana pravna lica ( osim banaka) 5.019.435 - 76

Povezana druga strana lica koja ne ulaze u krug konsolidacije 34.966.929 - 6.763

Banke u stečaju 499 497 498

Izveštaj o izloţenostima prema drţavama i centralnim bankama

Centralna banka 30.347.430 - -

Republički organi i organizacije 22.106.161 16.571 16.591

Jedinice lokalne samouprave - organi i javne sluţbe jedinica lokalne samouprave 75 75 75

Strana pravna lica ( osim banaka) 4 - 3

31

Izveštaj o izloţenostima prema fizičkim licima

Pomoćne delatnosti u pruţanju finansijskih usluga, osiguranju i penzijskim fondovima 20 - 9

Poverenički, investicioni i slični fondovi i društva za upravljanje tim fondovima 1 - 1

Delatnost holding kompanija i ostale usluge kreditiranja i finansiranja, osim osiguranja i penzijskih fondova 7.811 79 221

Javna preduzeća - sektori B, C i E: rudarstvo, preradjivačka industrija, snabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti 21.944 - 2.780

Javna preduzeća - sektor D: snabdevanje električnom energijom, gasom,parom i klimatizacija 20 - 4

Javna preduzeća - sektor H, I i J: saobraćaj i skladištenje, usluga smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije 2.583 - 160

Javna preduzeća - sektor L, M, N, R i S: poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne usluţne delatnosti, umetnost, zabava i rekreacija, ostale usluţne delatnosti 2.421 - 1

Privredna društva - sektor A poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 159.680 4.892 8.238

Privredna društva - sektori B, C i E: rudarstvo, preradjivačka industrija, snabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti 1.606.693 166.383 199.560

Privredna društva - sektor D: snabdevanje električnom energijom, gasom,parom i klimatizacija 2.200 - 67

Privredna društva - sektor F gradjevinarstvo 422.288 30.330 32.883

Privredna društva - sektor G: trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala 2.972.000 290.616 270.469

Privredna društva - sektor H, I i J: saobraćaj i skladištenje, usluga smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije 719.097 48.561 50.707

32

Privredna drustva - sektor L,M,N,R,S poslovanje nekretninama,strucne, naucne, inovacione i tehnicke delatnosti, administrativne i pomocne usluzne delatnosti, umetnost, zabava i rekreacija, ostale usluzne delatnosti 560.451 58.154 58.243

Preduzetnici - svi preduzetnici registrovani u skladu s članom 4. stav 1. tačka 1.Zakona o registraciji privrednih subjekata 1.341.006 220.521 160.126

Fond obaveznog socijalnog osiguranja 3.722 - 2

Pravna lica iz oblasti društvenih delatnosti koja se finansiraju iz budţeta 13.517 - 51

Domaća fizička lica 134.187.019 3.151.485 10.264.443

Strane banke 2 - -

Strana pravna lica ( osim banaka) 617.463 1.851 2.230

Strana fizička lica 207.050 6.557 83.352

Neprofitna pravna lica i komitenti društvenih delatnosti koji se ne finansiraju iz budjeta 16.615 1.221 1.277

Pravna lica i komitenti društvenih delatnosti koji se ne finansiraju iz budţeta 183.237 1.448 2.528

Druga pravna lica (osim banaka u stečaju) 303.444 275.083 178.782

Ostalo 18.307 - -

Izveštaj o izloţenostima prema javnim administrativnim telima

Poverenički, investicioni i slični fondovi i društva za upravljanje tim fondovima 516.843 368.739 516.843

Republički organi i organizacije 3 - -

Fond obaveznog socijalnog osiguranja 62.640 - - Pravna lica iz oblasti društvenih delatnosti koja se finansiraju iz budţeta 2 - -

Izveštaj o izloţenostima prema medjunarodnim razvojnim bankama Strane banke 4.273 - -

Izveštaj o ostalim izloţenostima Centralna banka 9.360.000 - -

Banke u zemlji i ostalo monetarno posrdovanje 23.339.456 - 6.127.055

33

Poverenički, investicioni i slični fondovi i društva za upravljanje tim fondovima 174.346 - 126.683

Delatnost holding kompanija i ostale usluge kreditiranja i finansiranja, osim osiguranja i penzijskih fondova 789 789 789

Povezane finasijske organizacije koje ulaze u krug konsolidacije 357.632 - 101.232

Javna preduzeća - sektor F gradjevinarstvo 7 - 7

Privredna društva - sektor A poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 3 - 3

Privredna društva - sektori B, C i E: rudarstvo, preradjivačka industrija, snabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti 248 - 248

Privredna društva - sektor F gradjevinarstvo 925 - 925

Privredna društva - sektor G: trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala 3.081 - 3.081

Privredna društva - sektor H, I i J: saobraćaj i skladištenje, usluga smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije 1.797 - 37

Privredna drustva - sektor L,M,N,R,S poslovanje nekretninama,strucne, naucne, inovacione i tehnicke delatnosti, administrativne i pomocne usluzne delatnosti, umetnost, zabava i rekreacija, ostale usluzne delatnosti 6.198 - 473

Preduzetnici - svi preduzetnici registrovani u skladu s članom 4. stav 1. tačka 1.Zakona o registraciji privrednih subjekata 14 - 14

Domaća fizička lica 8.443 - 2.115

Strana pravna lica ( osim banaka) 22.212 - 2.908

Strana fizička lica 231 - -

34

Povezana druga strana lica koja ne ulaze u krug konsolidacije (4.007) - -

Neprofitna pravna lica i komitenti društvenih delatnosti koji se ne finansiraju iz budjeta 31.835 - 9.489

Pravna lica i komitenti društvenih delatnosti koji se ne finansiraju iz budţeta 45 - 45

Druga pravna lica (osim banaka u stečaju) 99 - 99

Ostalo 33.459.733 - 31

Izveštaj o izloţenostima prema privrednim društvima

Finansijski lizing 119.116 - 3.791

Pomoćne delatnosti u pruţanju finansijskih usluga, osiguranju i penzijskim fondovima 192 - -

Delatnost holding kompanija i ostale usluge kreditiranja i finansiranja, osim osiguranja i penzijskih fondova 8.880.432 - 688.266

Povezane finasijske organizacije koje ulaze u krug konsolidacije 1.536.954 - 117.026

Javna preduzeća - sektor A poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo 424 - 4

Javna preduzeća - sektori B, C i E: rudarstvo, preradjivačka industrija, snabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti 165.449 131 591

Javna preduzeća - sektor D: snabdevanje električnom energijom, gasom,parom i klimatizacija 42.128 - 1.502

Javna preduzeća - sektor F gradjevinarstvo 271.268 37.146 24.013

Javna preduzeća - sektor G: trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala 1 - - Javna preduzeća - sektor H, I i J: saobraćaj i skladištenje, usluga smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije 112 - 14

35

Javna preduzeća - sektor L, M, N, R i S: poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne usluţne delatnosti, umetnost, zabava i rekreacija, ostale usluţne delatnosti 10.115 - 1.506

Privredna društva - sektor A poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 11.669.605 42.781 266.541

Privredna društva - sektori B, C i E: rudarstvo, preradjivačka industrija, snabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti 85.523.184 4.743.688 5.981.540

Privredna društva - sektor D: snabdevanje električnom energijom, gasom,parom i klimatizacija 200.436 - 6.052

Privredna društva - sektor F gradjevinarstvo 44.103.870 6.766.545 6.758.761

Privredna društva - sektor G: trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala 71.702.031 3.222.672 3.711.099

Privredna društva - sektor H, I i J: saobraćaj i skladištenje, usluga smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije 13.927.336 421.142 552.948

Privredna drustva - sektor L,M,N,R,S poslovanje nekretninama,strucne, naucne, inovacione i tehnicke delatnosti, administrativne i pomocne usluzne delatnosti, umetnost, zabava i rekreacija, ostale usluzne delatnosti 18.061.580 2.574.081 2.710.162

Povezana privredna društva koje ne ulaze u krug konsolidacije 1.271.974 - 130.438

Preduzetnici - svi preduzetnici registrovani u skladu s članom 4. stav 1. tačka 1.Zakona o registraciji privrednih subjekata 1.992.228 179.754 147.914

Pravna lica iz oblasti društvenih delatnosti koja se finansiraju iz budţeta 165.542 - 20.388

36

Strane banke 19.467 - 11

Strana pravna lica ( osim banaka) 80.052.191 - 1.034

Povezana druga strana lica koja ne ulaze u krug konsolidacije 6.478.311 - -

Pravna lica i komitenti društvenih delatnosti koji se ne finansiraju iz budţeta 904.767 - 3.884

Druga pravna lica (osim banaka u stečaju) 4.260.329 1.829.134 1.222.063

Ostalo 3.220.297 - 1

Izveštaj o izloţenostima prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave Jedinice lokalne samouprave - organi i javne sluţbe

jedinica lokalne samouprave 34.283 - 7.354

UKUPNO: 698.393.508 24.460.961 40.628.324

37

Raspodela svih izloţenosti prema preostalom dospeću, po klasama izloţenosti, u hilj. dinara, 31.12.2013.

KLASA OPIS BRUTO IZLOŢENOST


Do 90 dana 32.605.925

Od 90 do 180 dana 4.370.443

Od 180 dana do 1 godine 4.950.000

Od 1 do 3 godine 10.510.656


Do 90 dana 1.219

Od 90 do 180 dana 1.273

Od 1 do 3 godine 31.791

Izlozenosti prema javnim administrativnim telima Do 90 dana 210.748

Izlozenosti prema medjunarodnim razvojnim bankama Do 90 dana 4.273


Do 90 dana 77.976.655

Od 90 do 180 dana 258.719

Od 180 dana do 1 godine 676.103

Od 1 do 3 godine 1.423.028

Preko 3 godine 275.741


Do 90 dana 273.559.774

Od 90 do 180 dana 5.071.181


Od 1 do 3 godine 17.417.056

Preko 3 godine 15.545.252


Do 90 dana 95.940.083

Od 90 do 180 dana 520.949


Od 1 do 3 godine 4.183.176


Izloţenosti obezbedjene hipotekama na nepokretnostima

Do 90 dana 132.930

Od 90 do 180 dana 122.581




Ostale izlozenosti

Do 90 dana 66.110.472



Preko 3 godine 916

Dospela nenaplacena potrazivanja 24.460.961

UKUPNO: 698.393.508

38

Promene u ispravkama vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama

Promene u ispravkama vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama prikazane su na sajtu Raiffeisen banke na putanji O nama >

Izveštaji > Finansijski izveštaji u dokumentu Izveštaj spoljnog revizora o godišnjem finansijskom izveštaju za 2013. godinu u Napomenama pod tačkom 8.2.

39

Raspodela izloţenosti prema kategorijama klasifikacije, po vrstama druge ugovorne strane i podaci o obračunatoj i potrebnoj rezervi

IZVEŠTAJ O KLASIFIKACIJI BILANSNE AKTIVE BANKE

sa stanjem na dan 31.12.2013. godine (u hilj. dinara)

Redni broj

Potraţivanja Kategorija klasifikacije Ukupno

A B V G D

1 2 3 4 5 6

I. BILANSNA AKTIVA KOJA SE KLASIFIKUJE: OSNOVICA ZA OBRAČUN REZERVE ZA PROCENjENE GUBITKE (zbir pozicija od 1 do 11)

63.583.019 24.810.871 10.454.286 7.018.116 25.458.943 131.325.235

Procent koji se primenjuje na osnovicu 0% 2% 15% 30% 100%

II. OBRAČUNATA REZERVA ZA PROCENjENE GUBITKE - 496.217 1.568.143 2.105.435 25.458.942 29.628.737

III. ISPRAVKA VREDNOSTI BILANSNE AKTIVE 180.225 227.820 769.731 1.087.046 8.103.326 10.368.148

IV. POTREBNA REZERVA ZA PROCENjENE GUBITKE 0 341.607 1.079.545 1.449.430 17.526.518 20.397.100

V. BILANSNA AKTIVA KOJA SE NE KLASIFIKUJE (bruto knjig. vrednost)

- - - - - 90.847.990

VI. UKUPNA BILANSNA AKTIVA (bruto knjig. vrednost) - - - - - 222.173.225

IZVEŠTAJ O KLASIFIKACIJI VANBILANSNE AKTIVE BANKE

sa stanjem na dan 31.12.2013. godine (u hilj. dinara)

Redni broj

Potraţivanja Kategorija klasifikacije Ukupno

A B V G D

1 2 3 4 5 6

I. VANBILANSNE STAVKE KOJE SE KLASIFIKUJU (zbir pozicija od 1 do 7)

41.646.888 24.026.609 5.047.955 3.945.014 5.303.966 79.970.432

II. OSNOVICA ZA OBRAČUN REZERVE ZA PROCENjENE GUBITKE (I - I.1. - I.2. - I.3. - I.4)

16.427.034 8.017.682 1.120.914 891.962 2.921.168 29.378.760

Procent koji se primenjuje na osnovicu 0% 2% 15% 30% 100%

III. OBRAČUNATA REZERVA ZA PROCENjENE GUBITKE - 160.354 168.137 267.589 2.921.167 3.517.247

IV. REZERVISANjA ZA GUBITKE PO VANBILANSNIM STAVKAMA 30.563 61.057 25.784 31.534 445.680 594.618

V. POTREBNA REZERVA ZA PROCENjENE GUBITKE - 134.783 141.325 224.918 2.455.339 2.956.365

VI. VANBILANSNE STAVKE KOJE SE NE KLASIFIKUJU (knjig. vrednost pre umanjenja za rezervisanja)

- - - - - 418.837.161

VII. UKUPNE VANBILANSNE STAVKE (knjig. vrednost pre umanjenja za rezervisanja)

- - - - - 498.807.593

UKUPNA POTREBNA REZERVA ZA PROCENjENE GUBITKE 23.353.465

40

Naziv izabrane agencije za rejting ili agencije za kreditiranje izvoza i razlozi za svaku promenu izbora ove agencije

Banka koristi nezahtevane kreditne rejtinge drţava i centralnih banaka, agencije Moody 's Investor Service Ltd, od 31.03. 2012. godine.

Klase izloţenosti za koje se koriste kreditni rejtinzi svake izabrane agencije za rejting ili agencije za kreditiranje izvoza

Banka prilikom određivanja pondera kreditnog rizika i nivoa kreditnog kvaliteta za izloţenosti prema drţavama i centralnim bankama koristi nezahtevane dugoročne

rejtinge agencije Moody's Investor Service Ltd. Banka iz ovih rejtinga izvodi odgovarajuće nivoe kreditnog kvaliteta na osnovu mapiranja koje je objavila Narodna

banka Srbije.

Pored toga, Banka koristi pondere kreditnog rizika drţava za određivanje pondera rizika banaka na sledeći način: izloţenostima prema bankama gde je preostali rok

dospeća duţi od 3 meseca, dodeljuje veći od sledeća dva pondera: ponder kreditnog rizika drţave u kojoj banka duţnik ima sedište ili ponder kreditnog rizika 50%, a

ukoliko preostali rok dospeća nije duţi od 3 meseca, Banka datoj izloţenosti dodeljuje veći od sledeća dva pondera: ponder kreditnog rizika drţave u kojoj banka

duţnik ima sedište ili ponder kreditnog rizika 20%.

Banka primenjuje ponder rizika od 0% za finansijske instrumente izdate od strane Republike Srbije.

Raspoređivanje kreditnih rejtinga izabrane agencije za rejting i agencije za kreditiranje izvoza u odgovarajuće nivoe kreditnog kvaliteta

Pojedinačni kreditni rejtinzi agencije Moodys raspoređeni su od strane Narodne banke Srbije u odgovarajuće nivoe kreditnog kvaliteta. Banka ovu informaciju koristi

prilikom određivanja nivoa kreditnog kvalitetat u klasi Izloţenosti prema drţavama i centralnim bankama:

Nivo kreditnog kvaliteta Dugoročni kreditni rejting (Moodys)

1 od Aaa do Aa3

2 od A1 do A3

3 od Baa1 do Baa3

4 od Ba1 do Ba3

5 od B1 do B3

6 od Caa1 i niţe

41

Pored toga, banka na osnovu nezahtevanih kreditnih rejtinga drţava i preostalog roka dospeća plasmana, izvodi nivoe kreditnog kvaliteta za klasu Izloţenosti prema

bankama.

Podaci i informacije koje se odnose na primenu tehnika ublaţavanja kreditnog rizika

U cilju ublaţavanja kreditnog rizika, Banka koristi instrumente materijalne i nematerijalne kreditne zaštite, definisane u Odluci o adekvatnosti kapitala koju propisuje

Narodna banka Srbije. U okviru instrumenata materijalne kreditne zaštite dominiraju sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine, preciznije gotovina i gotovinski

ekvivalenti deponovani kod Banke. U okviru instrumenata nematerijalne kreditne zaštite najzastupljenije su garancije stranih banaka. Banka na osnovu nezahtevanih

kreditnih rejtinga drţava i preostalog roka dospeća plasmana, određuje nivoe kreditnog kvaliteta za klasu izloţenosti prema bankama.

31.12.2013.

Nivo kreditnog kvaliteta Klasa izloţenosti Iznos garancija (u hilj. dinara)

3 Banke 21.576

Banka pri obračunu kapitalnih zahteva za kreditni rizik ne koristi bilansno i vanbilansno netiranje.

42

Iznosi izloţenosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite po ponderima kreditnog rizika, 31.12.2013.

KLASA PONDER Bruto izloţenost Neto izloţenost pre tehnika

ublaţavanja rizika Neto izloţenost posle tehnika

ublaţavanja rizika

Izveštaj o izloţenostima prema bankama

20 70.116.017 70.079.988 70.079.988

50 8.584.244 8.580.600 8.602.176

100 1.910.516 1.903.647 1.903.647

Izveštaj o izloţenostima prema fizičkim licima

35 7.713.220 7.505.104 7.505.104

75 54.466.203 47.558.642 47.074.724

100 80.412.184 76.211.918 76.165.372

150 776.984 776.793 776.793

Izveštaj o ostalim izloţenostima

0 30.659.132 28.575.640 29.779.042

20 9.896 9.896 331.477

100 36.094.059 31.802.318 31.802.318

Izveštaj o izloţenostima prema privrednim društvima

35 418.457 409.930 409.930

100 351.016.500 328.692.736 327.676.641

150 3.144.381 3.127.123 3.127.123

Izveštaj o izloţenostima prema drţavama i centralnim bankama

0 52.437.022 52.437.000 52.437.000

50 3 1 1

100 16.646 - -

Izveštaj o izloţenostima prema javnim administrativnim telima 100 579.488 62.645 62.645

Izveštaj o izloţenostima prema meðunarodnim razvojnim bankama

0 4.273 4.273 4.273

Izveštaj o izloţenostima prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave

50 34.283 26.929 26.929

UKUPNO: 698.393.508 657.765.183 657.765.183

Opis internih akata kojima se reguliše proces vrednovanja instrumenata kreditne zaštite i upravljanje ovim instrumentima prikazan je u poglavlju „Tehnike ublaţavanja rizika“ u delu 1. ovog dokumenta.

43

Iznos izloţenosti prema primenjenim tehnikama umanjenja kreditnog rizika (u hilj. dinara)

RB Klasa Izloţenosti Instrumenti nematerijalne

kreditne zaštite Instrumenti materijalne

kreditne zaštite

1 Izlozenost prema drzavama i centralnim bankama - -

2 Izlozenost prema jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave - -

3 Izlozenosti prema javnim administrativnim telima - -

4 Izlozenosti prema medjunarodnim razvojnim bankama - -

5 Izlozenosti prema medjunarodnim organizacijama - -

6 Izlozenosti prema bankama - -

7 Izlozenosti prema privrednim drustvima 21.361 994.735

8 Izlozenosti prema fizickim licima 215 528.618

9 Izloţenosti obezbedjene hipotekama na nepokretnostima - -

10 Dospela nenaplacena potrazivanja - 1.630

11 Visokorizicne izlozenosti - -

12 Izlozenosti po osnovu pokrivenih obveznica - -

13 Izlozenosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove - -

14 Ostale izlozenosti - -

UKUPNO: 21.576 1.524.983

44

Rizik druge ugovorne strane

Rizik druge ugovorne strane (counterparty risk) je u svojoj ekonomskoj sustini kreditni rizik koji nastaje kod svih potraţivanja iz Knjige trgovanja i pozicija iz Bankarske

knjige kod kojih postoji neusklađenost momenta isplate i isporuke.

Banka je uspostavila adekvatan sistem praćenja rizika druge ugovorne strane uspostavljanjem sistema internih limita izloţenosti. Limiti se analiziraju na inicijativu i

predlog Sektora sredstava i investicionog bankarstva, pozitivne preporuke Sektora rizika i odobravaju na Kreditnom odboru banke i to kao maksimum izloţenosti banke

u definisanom roku prema jednom klijentu, grupi povezanih lica; namenom, valutom. Kontrola iskorišćenost limita se vrši dnevno.

U ovom momentu izloţenost Banke riziku druge ugovorne strane proizilazi iz transakcija sa finansijskim derivatima: ugovorima o stranim valutama, ugovorima o

kamatnim stopama. Izloţenost riziku druge ugovorne strane izračunata je primenom metode tekuce izloţenosti:

Izloţenost riziku druge ugovorne strane Bruto izloţenost

Neto izloţenost

Ugovori o kamatnim stopama 3.135 3.135

Ugovori o stranim valutama i zlatu 108.569 108.569

UKUPNO: 111.704 111.704

Na dan 31.12.2013. godine, obačunati kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane iznosi 3.110 hilj. RSD.

Za potrebe interne procene adekvatnosti kapitala, Banka će kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane utvrđivati primenom pristupa za obračun minimalnog

kapitalnog zahteva, u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala NBS.

45

Izloţenost kamatnom riziku u bankarskoj knjizi

Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene u nivou kamatnih stopa. Promena kamatnih stopa direktno

utice na generisanje prihoda od kamata usled neusaglasenosti ukupne kamatonosne aktive i pasive ili perioda fiksiranja cena kamatonosnih instrumenata.

Primarni izvori rizika promene kamatnih stopa su:

o rizik promene cena („repricing risk”) - proizlazi iz neuskladjenosti pozicija aktive i pasive prema preostalom periodu do promene kamatne stope

o strukturni rizik kamatne stope (yield curve risk) - rizik koji proizilazi iz osetljivosti na promenu oblika i nagiba krive prinosa (horizontalno kretanje)

o osnovni rizik (basis risk) - rizik koji proizilazi iz osetljivosti na promenu u rasponu (spread-u) izmedju razlicitih kamatnih stopa

Aktivnosti upravljanja kamatnim rizicima usmerene su na optimizaciju neto kamatnog prihoda u skladu sa poslovnom strategijom, uz date trţišne kamatne stope.

Banka na nedeljnom nivou prati i kontrolise izloţenost riziku promene kamatne stope kamatonosno osetljivih instrumenata (uključujuci i kapital) rasporedjenih u

bankarsku knjigu. Pozicije koje nemaju definisan rok dospeca tretirane su kao O/N.

Metodologija koja se koristi za procenu rizika kamatne stope u bankarskoj knjizi je „Gap/Duration“ analiza. U analizu su uključeni svi kamatonosni proizvodi u skladu sa:

a) periodom promene kamatnih stopa (repricing period/floating interest rate)

b) finalnim periodom dospeća (uz modelovanje administrativnih proizvoda (tekuci racuni, dozvoljene pozajmice i kreditne kartice), pri čemu se GAP-ovi mere po

vremenskim korpama)

Razlika između kamatonosne aktive i kamatonosne pasive unutar definisanih vremenskih odrednica, „korpi“ pokazuje kako dve strane bilansa različito reaguju na promene

kamatnih stopa:

kada je GAP pozitivan, Banka je izloţena riziku gubitka u slučaju pada kamatnih stopa u posmatranoj valuti odgovarajuće ročnosti

kada je GAP negativan, Banka je izloţena riziku gubitka u slučaju rasta kamatnih stopa u posmatranoj valuti odgovarajuće ročnosti

Broj korpi i ročnost definišu se na nivou Odbora za upravljanje aktivom i pasivom. Gap Limit raspoređen je po svim valutama u kojima banka ima poziciju (Limiti po valuti).

Rezultirajuće kratke i duge pozicije po svim vremenskim odrednicama, ponderišu se „faktorima“ dizajniranim tako da odraţavaju osetljivost pozicija u različitim vremenskim

korpama na pretpostavljenu promenu kamatnih stopa od 200 bazičnih poena i procenu njihovog modifikovanog trajanja - merenje efekata standardnog testa šoka od

200 bp paralelnog pomaka referentne krive prinosa.

46

Izloţenost po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi

Vlasnička ulaganja koja se vode u bankarskoj knjizi izvršena su sa namerom drţanja u neodređenom periodu. Učešća u kapitalu drugih pravnih lica mogu biti prodata

u zavisnosti od potreba za likvidnošću ili u slučaju promene trţišnih cena.

Sa stanjem na dan 31.12.2013. ova ulaganja su iznosila 304.156 hiljada dinara i činila su 1,14% kapitala Banke (kao osnovice za obračun pokazatelja), odnosno

0,15% aktive Banke. Učešća Banke u kapitalu drugih pravnih lica vrednuju se po nabavnoj vrednosti. S obzirom da se data učešća Banke u kapitalu drugih pravnih lica

ne kotiraju na aktivnom trţištu hartija od vrednosti, niti se njihova vrednost moţe utvrditi kao referenca na neko aktivno trţište hartija od vrednosti, naknadno

vrednovanje podrazumeva korekciju vrednosti učešća za eventualni gubitak preduzeća na koje se vlasnički ulog odnosi.

U strukturi vlasničkih ulaganja dominiraju kontrolna učešća (99,98% vlasničkih ulaganja), dok preostalih 0,02% vlasničkih ulaganja predstavlja znatno učešće u smislu

Zakona o bankama.

S obzirom da u 2013. godini Banka nije prodavala vlasnička ulaganja, nije bilo realizovanih dobitaka ili gubitaka po ovom osnovu. Tokom godine je izvršen povraćaj

jednog vlasničkog uloga, tako da po osnovu ove transakcije nije ostvaren dobitak ili gubitak. Tokom 2013. godine Banka je imala rashode za ispravku vrednosti

vlasničkog uloga u jedno pravno lice u iznosu od 20.213 hilj.din. na ime pokrića gubitka tog pravnog lica.

U 000 RSD

31.12.2013.

Nominalni period

trajanja

Effekat promene

Kamatne stope 200bp

RSD 26.070.985 521.420

EUR 61.349.455 1.226.989

USD 1.790.453 35.809

GBP 155.238 3.105

CHF 42.071.709 841.434

JPY 3 0

CAD 85.760 1.715

AUD 73.267 1.465

DKK 17 0

NOK 11 0

SEK 36.052 721

RUB 140 3

Ukupan efekat 131.633.091 2.632.662

47

5. BANKARSKA GRUPA Grupa sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa vaţećim Zakonom o računovodstvu (Sluţbeni glasnik RS br. 62/2013), Zakonom o bankama (Sluţbeni glasnik RS br. 107/2005 i 91/2010) i ostalim relevantnim podzakonskim aktima Narodne banke Srbije. Konsolidovani izveštaji Bankarske grupe nalaze se na sajtu Raiffeisen banke na putanji O nama > Godišnji izveštaji > Finansijski izveštaji. Struktura bankarske grupe Na dan 31.12.2013. članovi Bankarske grupe su:

Matični broj člana Poslovno ime i sedište člana

17335600 Raiffeisen Banka a.d, Beograd, Đorđa Stanojevića 16

17457284 Raiffeisen Leasing d.o.o, Beograd, Đorđa Stanojevića 16

20223243 Raiffeisen Futura d.o.o, Beograd, Đorđa Stanojevića 16

20302402 Raiffeisen Invest a.d, Beograd, Đorđa Stanojevića 16

Raiffeisen banka je matično duštvo Bankarske grupe. Članovi bankarske grupe se uključuju u konsolidovane izveštaje, i to: Raiffeisen Leasing primenom metoda pune konsolidacije, a Raiffeisen Futura i Raiffeisen Invest primenom metoda udela. Vlasnička ulaganja Banke u ostale članove bankarske grupe su trajna ulaganja. Pri tome, učešće Banke u kapitalu članova Bankarske grupe iznosi: 50% u Raiffeisen Leasingu i po 100% u Raiffeisen Futuri i Raiffeisen Investu. U skladu sa domaćim propisima konsolidovan izveštaj Bankarske grupe urađen je tako što je kod jednog člana Grupe primenjen metod pune konsolidacije, a kod dva

člana je primenjen metod učešća. U skladu sa MSFI na sva tri člana bio bi primenjen metod pune konsolidacije - što bi dovelo do razlike u podacima. Podaci prikazani

u narednoj tabeli koji se odnose na MSFI dati su na bazi nerevidiranih konsolidovanih finansijskih izveštaja.

48

Razlike između izveštaja sačinjenih za potrebe kontrole bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi i konsolidovanih finansijskih izveštaja bankarske grupe sačinjenih u

skladu sa MSFI:

Podaci Domaći propisi MSFI

Ukupna aktiva 208.760.390 208.687.795

Ukupni kapital 56.580.417 56.580.417

Neto rezultat 5.348.093 5.348.093

Razlike u primeni metoda konsolidacije:

Član bankarske grupe Domaći propisi MSFI

Raiffeisen Leasing d.o.o., Beograd metod pune konsolidacije metod pune konsolidacije

Raiffeisen Invest a.d., Beograd metod udela metod pune konsolidacije

Raiffeisen Future a.d., Beograd metod udela metod pune konsolidacije

izveštaj u skladu sa odlukom o objavljivanju · pdf file4 rizik likvidnosti je rizik...

Documents