Jakopo Komin(Robusti) - Tintoreto1518-1594

Jakopo Komin je bio vencijanski slikar iz epohe manirizma, odnosno iz pozne renesanse. Smatra se poslednjim velikim slikarom ovog pravca. Alternativno prezime Robusti, dobio je po ocu koji je bio robusni uvar kapija Padove, a nadimakTintoreto, po oevoj profesiji - bojadijin sin. U poetku je bio Ticijanovuenik, ali je ubrzo razvio sopstveni stil. U svom ateljeu je drao natpis koji ga je opisivao: Mikelanelov dizajn i Ticijanov kolorit (Il disegno di Michelangelo ed il colorito di Tiziano). Skoro ceo ivot je proveo u Veneciji.Bio je poznat po svom energinom i brzom maniru slikanja, po kome su ga zvali furiozni (Il Furioso). Najvie je slikao portrete, ali i religijske kompozicije. Koristio je perspektivu i osvetljenje na dramatian nain, zbog ega se smatra preteombaroknog slikarstva.

Sveti Marko oslobaa roba1547 1548.

U pitanju je prva slika, narueva verovatno 1547, koju je Tintoreto naslikao za glavnu dvoranu Velike kole Svetog Marka. Prizor je inspirisan dogaajem o kom propoveda Legenda aurea: Sveti Marko je, prema toj legendi, od provansalskog viteza oslobodio hrianskog roba kojeg je upravo njegov gospodar osudio na oslepljivanje i lomljenje nogu zato to je, uprkos gospodarevoj zabrani, tovao relikvije ovog sveca. Zahvaljujui ovom delu, koje je na umetnikove savremenike ostavilo snaan utisak, Tintoreto se nametnuo na vencijanskoj umetnikoj sceni. Radnja se odvija kao na nekom proscenijumu omeenom arhitektonskim kulisama, na kom su dve grupe likova rasporeene du dveju dijagonala, u ijoj taki preseka, u prvom planu , na tlu lei telo roba. Ovom prvom jezgru suprotstavlja se figura Svetog Marka, snano skraene perspektive, koja nadire odozgo ka masi koja stoji dole, kao da u kompoziciju stie iz nekog spoljanjeg prostora. Svetlost prodire iz dva izvora: jedan od njih, na desnoj strani, direktno obasjava likove u prvom planu, dok drugi iz pozadine obasjava lake arhitektonske strukture. Dvostruka iluminacija doprinosi uveanju dramskog efekta radnje, koja kao da je pre svega zasnovana na sledu dogaaja, opisanih s neposrednou koja posmatrau omoguava da oseti udotvornost ina koji se odvija.

Prokurator Jakopo Sorancooko 1550.Tintoreto se jo od samih poetaka posvetio slikanju portreta i njegova ostvarenja u toj oblasti su bivala sve brojnija kako je njegova slava rasla i porudbine bile sve uestalije. Jakopo Soranco, postavljen za prokuratora godine 1522. kako kazuje natpis prikazan je u fotelji, u skladu sa emom kompozicije koju je ovaj umetnik najradije koristio za portretisanje starijih osoba. Uprkos zvaninom dranju, ovekovo lice proima ivahan izraz, naglaen snanim kjaroskuro efektom koji ostvaruje svetlosni zrak koji dolazi s desne strane, naglaavajui ovekov profil, ostarelo lice, bradu i sedu kosu. Razraenim crtama lica i ruku suprotstavlja se jednostavniji izraz definisan dugim i brzim potezima boje u naborima i u uzorku damasta od kog je izradjena toga. Portret, prenet iz prokurature Bazilike Svetog Marka, prvobitno je imaopolukruni oblik lunete i bio irih dimenzija, to je zakljuak na koji navodi rukav jedne odore vidljiv iza ledja portretisanog prokuratora ali su ga krajem XVI veka Tintoreto i njegov sin Domeniko izmenili da bi se prilagodio novim, obnovljenim prostorijama prokurature.

Sveti Luj, Sveti ore i kraljeva kioko 1552.Slika je bila namenjena prvoj dvorani Komore za trgovinu solju, smetene u palati Kamerlengi na Rialtu. Naruioci su bili dvojica sudija, oro Venijer i Alvize Foskarini koji su, po isteku svog obavljanja dunosti, 13. septembra 1551, odnosno 1. maja 1552, u skladu s tradicijom, imali obavezu da Komori ponude neku votivnu sliku. Platno je u gornjem delu lunog oblika, da bi mogli biti smeteno u jednu od tri nie koje su ukraavale zidove dvorane. Naslikane figure, zajedno sa zmajem i konjem, izgledaju kao da se nalaze na pozornici. Ovaj efekat je dodatno uvean tako to se slomljeno koplje Svetog ora, a i glava i jedna noga zmaja, proteu van zamiljenog proscenijuma. Teatralnost poza prikazana tri lika naglaena je impozantou njihovih dimenzija koje zauzimaju celokupan prostor kompozicije. Oiglednom pokretu viteza protivteu ini figura kraljeve keri koju ponekad brkaju sa Svetom Margeritom koja je izazvala uzbuenje u venecijanskim umetnikim krugovima zbog poze u kojoj je prikazana na leima zmaja, a koja je smatrana isuvie smelom za ono doba. Meutim, Sveti kralj Luj na desnoj strani stoji, gotovo usamljeno, zamiljen, obavijen tekim ogrtaem i svojim telom uspostavlja scensku kulisu izuzetnog efekta.

Roenje Jovana Krstitelja1554. 1555.

Tintoreto je svoje slikarstvo zasnivao na Mikelanelovom crteu i Ticijanovim bojama. Formalni elementi Roenja Jovana Krstitelja pokazuju kako je uspeo da iz umetnosti tih majstora izvue tajnu intenzivnog prizora i nain tumaenja senzibilne i vitalne prirode. Slikarska tehnika je takoe brza i osloboena predrasuda, sjedinjena s virtuozmom crtea, a to je sve tipino za njegova dela i odraava tu dvojnu sugestivnost. Maniristika toskansko rimska kultura, koja je u Veneciju prispela 1530. da bi je Tintoreto odmah prisvojio, u osnovi je ritmike oblika, uslovljene produivanjem kanona likova, koji se nameu probranom povijenou i elegantnim pozama. Radnja scenske kompozicije, protkana mekim kontrastima u pokretima i smelim perspektivnim prikazima, otkriva apsolutno savlaivanje sintakse i leksike manirizma. Meutim, deo umetnikovog senzibiliteta jeste sklonost ka kunom ambijentu, evociranom putem realizma prisutnog u detaljima porodinog ivota, koji osavremenjuju prikaz i najavljuju znaaj svakodnevnice koja e okarakterisati njegov rad.

Neporoni Josifoko 1555.Na Tintoretovim platnima teatralna postavka podstie dramsku napetost radnje, zahvaljujui izotrenoj, skraenoj perspektivi i gestikulaciji protagonista. Zajedno sa preostalih pet bibilijskih scena u horizontalnom formatu: Judita i Holofern, ista Suzana, Estera pred Ahasferom, Kraljica od Sabe pred Solomonom i Naae Mojsija, ovo delo je bilo deo friza koji je ukraavao tavanicu jedne palate u Veneciji. Ta pravougaona platna inila su krug oko ovalnog sedita slika Oienje devica, koja se danas takoe nalazi u Pradu. Serija je raena da bi se gledala iz blizine. Godine 1635. kupio ju je Velaskez za panskog kralja Filipa IV, prilikom svog drugog putovanja u Italiju. Raskone dekoracije, iluzionistika perspektivna struktura, bogatstvo i sjaj gustih nanosa boje, sa vie zlata i toplih tonova nego na ostalim slikama iz iste serije, ukazuju na uticaj Paola Veronezea sa kojim se Tintoreto sreo sredinom XVI veka. Kompozicija je asimetrina i poretna, postavljena na dve divergentne linije koje obrazuju somotska zavesa i Josifova figura koja se snano otima i sklanja od divne, nage lepotice koja lei. Golo telo Putifarove ene definisano je gipkom izvijenom, ali saetom linijom i zrai neobinom svetlou. Suprotstavljena mu je zagasitozelena boja lonice i svilenih tkanina, protkanih treptajima svetlosti. Perspektiva zbog koje je prizor sagledan sa veoma sputene, niske take gledita, izaziva laku vrtoglavicu.

Kraa tela Svetog Marka1562 1566-Ovo platno je, zajedno sa slikom Sveti Marko spasava Saracena, a koje se takoe uva u Galerijama Akademije, i s kompozicijom Ponovno pronalaenje tela Svetog Marka sada u Milanu, u pinakoteci Brera, inilo sastavni deo ciklusa Prizori iz ivota Svetog Marka namenjenog ukraavanju glavne dvorane istoimene Velike kole. Sva tri dela je finansirao uveni lekar Tomazo Rangone koji je u to vreme bio veliki gvardijan te kole. On je, uz saglasnost sabrae, naruio od Tintoreta ova platna. Slika opisuje trenutak u kom aleksandrijski hriani, zahvaljujui orkanskom vetru koji se kao provienje spustio s neba i ugasio vatru, nateravi u beg paganske progonitelje Svetog Marka, uspevaju da ukradu telo sveca s lomae na koju je ve poloeno da bi bilo spaljeno. Lik iza lea Svetog Marka, prikazan kako mu pridrava glavu, predstavlja portret samog Tomaza Rangonea. Prizor je postavljen unutar veoma upeatljivog prostora arhitektonske strukture u pozadini verovatno potiu iz Sansovinovih projekata za obnovu Trga Svetog Marka. Reenje perspektive zasnovano na izuzetno dubokim fugama, ali i na snanim svetlosnim kontrastima, naglaava efekat udotvornog i neoekivanog zbivanja koje posmatraa pridobija u emotivnoj, vie nego u racionalnoj ravni.

Bogorodica rizniaraoko 1567.

Namenjeno palati dei Kamerlengi (camerlenghi = komornici) u kojoj je, na Rialtu, bilo sedite finansijske komore Republike ovo platno prikazuje Bogorodicu s detetom okruenu Svetim Sebastijanom, Svetim Markom i Svetim Teodorom, dok joj duboko potovanje iskazuju trojica komornika Mikele Pizani, Lorenco Dolfin i Marino Malpjero, Grbovi komornika su prikazani u podnoju stuba, levo dole. Odmah ispod njih je natpis koji kazuje : unanimis concordiae simbolus 1556. Datum se odnosi na njihovo stupanje na dunost, dok izvedba slike datira iz naredne godine, kada je mandat Malpjera ve bio okonan. Trojica zvaninika, naruilaca ove votivne slike, smetena su u prvi plan u inu poklonjenja Bogorodici, dok iza njih nii inovnici prinose dakove s novcem. Prozrani pejza u dnu slike, zajedno s reenjem perpsektive poda, u jo veoj meri naglaavaju oseaj dubine prostora. Temu pobonih vernika koji, uz posredovanje svetaca, susreu Bogorodicu, prilino rasprostranjenu u venecijanskom slikarstvu, ovaj slikar reava na originalan nain: prizor je rastereen retorike poniznosti te su komornici zajedno sa svojim inovnicima prikazani u tiini, utonuli u duboke misli.

Portret Otavija Strade1567.Namenjeno palati dei Kamerlengi (camerlenghi = komornici) u kojoj je, na Rialtu, bilo sedite finansijske komore Republike ovo platno prikazuje Bogorodicu s detetom okruenu Svetim Sebastijanom, Svetim Markom i Svetim Teodorom, dok joj duboko potovanje iskazuju trojica komornika Mikele Pizani, Lorenco Dolfin i Marino Malpjero, Grbovi komornika su prikazani u podnoju stuba, levo dole. Odmah ispod njih je natpis koji kazuje : unanimis concordiae simbolus 1556. Datum se odnosi na njihovo stupanje na dunost, dok izvedba slike datira iz naredne godine, kada je mandat Malpjera ve bio okonan. Trojica zvaninika, naruilaca ove votivne slike, smetena su u prvi plan u inu poklonjenja Bogorodici, dok iza njih nii inovnici prinose dakove s novcem. Prozrani pejza u dnu slike, zajedno s reenjem perpsektive poda, u jo veoj meri naglaavaju oseaj dubine prostora. Temu pobonih vernika koji, uz posredovanje svetaca, susreu Bogorodicu, prilino rasprostranjenu u venecijanskom slikarstvu, ovaj slikar reava na originalan nain: prizor je rastereen retorike poniznosti te su komornici zajedno sa svojim inovnicima prikazani u tiini, utonuli u duboke misli.

Poslednja veera1570.

1570.

1592 1594.

Hristos hoda po vodioko 1575 1580.Platno prua dramatino i duboko proivljeno tumaenje prizora iz Jevanelja u kom se Hristos javlja apostolima na Galilejskom jezeru. Sam opisani trenutak je onaj, a pominje ga samo Matija, kada Petar moli Hrista da mu poe u susret i sam koraajui po vodi i uzdavi se u veru silazi sa barke. Hristov pokret ruke prati poziv doi! koji on upuuje Petru. Kao to je opisano u Jevanelju, no se bliila kraju, voda jezera se bila znaajno podigla, o barku Hristovih uenika udarali su talasi: izuzetno snanom deskripcijom slika prikazuje snagu talasa i krhkost barke preputene na milost i nemilost vetrovima i tamnu no kojoj suprotnost ine veto korieni potezi bele svetlosti na vodi i na niskim oblacima na itavom pejzau. To je ona ista svetlost koja ini da zrai drvee na desnoj strani i uobliava sjajnu figuru Hrista na levoj strani. Zbog upeatljivo snane izraajnosti koja karakterie ovo platno, istoriari umetnosti su dugo bili skloni tome da ovo delo pripiu El Greku. Savren nain izrade i osnovna upotreba boja, naroito u tonovima neba i vode, uinili su, meutim, da se delo ispravno pripie Venecijancu Tintoretu.

Jevreji u pustinji1593.

Markovi Nikola IV - 2