Аранћеловић — Лазић Јелена

ЧОШ Њ А ВЛАХА УНГУРЕАНА КРАЈЕМ X IX И ПОЧЕТКОМ XXВЕКА

Y североисточној Србији, у областима измећу Мораве, Дунава и Тимока, поред српског становништва, већим делом досељеног у ове крајеве у X V III и X IX веку, живе Власи који, иако су се посте- пено мешали са Србима, још увек говоре румунским језиком и чу- вају извесне одлике у народном животу, обичајима и ношњи,

Јужна граница до које се простиру влашка насеља иде од Мораве на исток преко планине Ртња и обухватајући долину Црне Реке из- бија на Тимок. Најгушће је влашко становништво у области горњег Пека, затим у Крајини и Кључу, док је идући одавде на запад и југ све реће и све више измешано са Србима, тако да се у долини Мораве потпуно губи.

Већи део влашког становништва доселио се у ове крајеве у X V III веку из Алмаша у Банату и из Ердеља.1 Ови власи називају се Унгуре- ани, што значи да су из Угарске, док се досељеници из Румуније зову Царани (од Tara — земља или Tara Rumuneasca — земља румунска).2 Власи из Румуније (Влаш ке) досељавали су се махом у X IX веку, нарочито после ослобоћења Србије, а највећа њихова сеоба пада тек после 1832. године.3 Првобитно значење речи Царани и Унгуреани знатно је измењено и очувало се више у значењу равничар и пла- нинац, пошто су Унгуреани као сточари насељавали првенствено пла- нинске пределе североисточне Србије. Унгуреани су се насељавали поглавито на запад од Кучаја и Поречке Реке, а Царани на истоку по Тимочкој Крајини, али су се доцније, услед безбројних унутраш- њих сељакања знат-но измешали, те је немогуће прецизније одредити географску границу измећу једних и других. Тако према испитива- њима Косте Јсвановића у Неготинској Крајини и Кључу, поред Ца- рана којих је у то време било 725 родова, било је 123 рода Унгуре- ана.4 Исто тако у Млави, Пожаревачкој Морави и Ресави, поред Влаха досељених директно из Ердеља, Алмаша и других крајева не- кадашње Аустро — Угарске или дирвктних досељеника из Влашке,

1 Ј о в а н Ц в и ј и ћ , Балканско Полуострво књ. I, стр. 230.2 Т и х о м и р Ђ о р ђ е в и ћ , Кроз наше Румуне, Београд 1906, стр. 14.3 В. К а р и ћ, Србија, Београд 1887, стр. 93.4 К о с т а Ј о в а н о в и ћ , Неготинска Крајина и Кључ, СЕЗб књ. L V ст. 84.

no АРАНБЕЛОВИК-ЛАЗИП ЈЕЛЕНА

знатан број Влаха досељен је из Црне Реке, Хомоља и Звижда, који су такође пореклом из некадашње Аустро — Угарске.5 За Влахе у Пожаревачкој Морави, Михаило Миладиновић каже да су углавном млађи досељеници, то јест већина је досељена између првог и дру- гог устанка и првих година владе кнеза Милоша, док је само мали број досељен крајем X V III века. Сем тога, Власи су се због сточар- ског начина приврећивања, првобитно радије насељавали по брдо- витим пределима, а тек каоније постепено спуштали у моравску рав- ниду.6 Ипак и поред унутрашњих сељакања и мешања, Власи Царани још увек живе највећим делом у Неготинској Крајини и Кључу, док Унгуреани захватају остале области североисточне Србије. Већина истраживача напомиње да постоје знатне разлике између Влаха Y h - гуреана и Царана. То се нарочитс односи на њихов говор, премда је и један и други претгун српоких речи и не може се сматрати чистим румунским језиком. Милићевић каже: „Власи кључки и крајннски разликују се у говору од Влаха црноречких и хомољских. Њихов је језик ближи језику Влаха у Влашкој, него што је онај којим говоре Власи у Црној Реци и у Хомољу."7 Карић такође каже да код нас има два влашка говора: „мекши, који се говори у Морави, Млави Пе- ку и нешто у Тимоку, и који је говор сибињских Влаха и други, твр- ђи, који се говори у Тимоку а нарочито у Неготинској Крајини к који је говор Влаха у Влашкој."8 Тихомир Борђевић примећује да између Влаха Царана и Унгуреана има доста велике разлике, од ко- јих је највећи у говору, а затим постоји и разлика у ношњи и обича- јима. „Царани себе сматрају чистијим и правијим Румунима, што им ни Унгуреани не одричу."9

Према подацима које нам дају ранији истраживачи, Власи се- вероисточне Србије нису у целини Румуни по пореклу. Тихомир Бор- ђевић каже да су „многи од њихових предака били некада Срби, који су услед турске најезде, ратова и насиља, пребегли у Румунију и источни Банат, та/мо се румунизирали, па доцније, као Румуни, заједно са правим Румунима, добегли у Србију.10 Познато је да је у областима из којих су Власи досељени, било српског становништва које је појачавано миграционим струјама после иада српске државе под турску власт. По Цвијићу, две миграционе струје „косовска и вардарска формирале су са становништвом моравске Србије (наро- чито са становништвом Ибра и Западне Мораве, са становништвом Смедерева, Пожаревца, Хохмоља и старим становништвом тимочке области) нове, врло јаке струје које су прешле Саву и Дунав и раз- лиле се по панонском басену и Ердељу, међу старо словенско стано- вништво које се овде населило у време великих сеоба и које је поја-

5 Ј Б у б о м и р Ј о в а н о в и ћ , Млава, СЕЗб књ. V, стр. 287; М и х а ј л оМ и л а д и н о в и ћ , Пожаревачка Морава, СЕЗб књ. X L III, стр. 35; С т а н о ј еМ и ј а т о в и ћ , Ресава, СЕЗб књ. X LV I, стр. 164.

8 М и х а ј л о М и л а д и н о в и ћ , наведено дело, стр. 46.' М и л а н М и л и ћ е в и ћ , Кнежевина Србија, Београд 1876, стр. 922, 1003. 8 В. К а р и ћ, наведно дело, стр. 211.1 Т и х о м и р Ђ о р ђ е в и ћ , наведено дело, стр. 16.

10 Т и м о м и р Ђ о р ђ е в и ћ , Из Србије Кнеза Милоша, Београд 1924, стр. 96.

НОШ Њ А ВЛАХА УНГУРЕАНА 111

чано у средњем веку неколиким српским миграцијама."11 Већи део овог становништва сачувао је своје етничке особине, чак и у оним случајевима када се као мањина налазило окружено Маћарима или Румунима. „Једна група врло старих српских досељеника, пореклом, изгледа из Црне Реке у Србији", каже Цвијић, „и до данас се одржа- ла у обла-сти Црној Гори на истоку од Темишвара."12 Но ипак се један добар део становништва измешао са Румунима и румунизирао. По Цвијићу, српске ма-се у Алмашу у Банату, нарочито око Божовића, претопиле су се у Румуне.13

Што се тиче порекла Влаха у североисточној Србији, мећу њима самима постоји традиција да су некада били Срби. Сем тога већина Влаха носи имена по својим српским прецима, сви имају славу коју називају српском речи „празник", а и многи други елементи њихове траАиционалне културе упућују на многоструке и дуготрајне везе са јужнословенским становништвом.

*

Познато је да је ношња један од културних елемената који је веома иодложан разним утицајима и променама. Ипак у олрсђсним условима она се може веома дуго одржати неизмењена и чувати традицију која сеже у далеку прошлост. Ношња Влаха Унгуреана у целини, као и у појеАиним елементима, показује очуваност арха- ичних облика. Друштвено-историјски и економски услови у којима су живели Власи у североисточној Србији свакако су допринели конзервирању архаичних видова њихове културе уопште, а посебно одеће. Бавећи се претежно сточарством Власи су били везани иокљу- чиво за планинеке пределе богате испашом и погодне за овај начин приврећивања, што у исто време значи да еу се кретали у областима мање приступачним комуникацијама и утицајима. С друге стране до- шавши у X V III веку, у додир са српским, такоће досељеним станов- ништвом код кога су традиције матичних области још увек биле све- же, Власи са извесним одликама своје ношње утапају се у опште шаренило које је у том периоду владало у одевању. Сем тога разли- ка и није било у толикој мери да би се једна група становника су- више издвајала. Наиме, и Срби и Власи израћивали су своју одећу сами по већ устаљеној традицији од материјала који им је био дос- тупан (вуна и конопља). Извесне разлике у кроју и орнаментици би- ле су нормална појава с обзиром да је ових разлика било и у ношња- ма српских досељеника. Мећутим, док у српској ношњи током X IX века долази под утицајем историјских и економских услова, (као што су ширење шумадијске ношње, нарочито после првог и другог

11 J о в а н Ц в и ј и ћ , Метанастазичка кретања, њихови узроци и после- дице, СЕЗб књ. X X IV , стр. 9.

12 Исто, стр. 10.13 л СТ0; стр. 11.

112 АРАНБЕЛОВИВ-ЛАЗИВ ЈЕЛЕНА

устанка, затим развој терзијског заната, у тиЧаЈ грађанске одеће итд.) до извеоних промена и уједначавања ношње, у влашкој ношњи ове промене су много спорије, чему свакако доприноси извесна изо- лованост влашког живља, првенствено због разлика у језику и сла- бих женидбених веза измећу Срба и Влаха.

Разлике измећу орпоке и влашке ношње које помињу неки ис- траживачи14 односе се углавном на ношњу српског отановништва које се у области североисточне Србије доселило из разних крајева Ју- гославије, првенствено из косовоко-метохијских и динарских облас- ти и које је при том донело и једно време задржало одећу свог ма- тичног краја. Већина досељеног становништва измешала се са мало- бројним старинцима, па је и одећа претрпела извесне измене, тако да о ношњи стариначког становништва у овом крају тешко можемо нешто поузданије рећи. Мећутим, према неким, иако оскудним, по- дацима могу се наслутити извеоне везе у ношњи стариначког станов- ништва североисточне Србије и досељених Влаха. За старији облик женске кошуље у овим областима, сматра се кошуља убрана око врата, а не кошуља право кројена коју налазимо у ношњама српс- 1ких досељеника. Сима Тројановић каже да су мале прегаче са вео- ма дугим ресама у пожаревачком округу носиле и Српкиње и Вла- хиње.15 Новији подаци из Звижда потврћују да су прегаче са реса- ма носиле и Српкиње. Y Тимоку где иначе има више стариначког становништва, кецеље са ресама носиле су и Српкиње под називом „поднићена кецеља". За старију женску ношњу у Власини, Риста Николић сматра да је морала бити слична ношњи коју носе Влахи- ње у североисточној Србији.16

Што се тиче мушке влашке одеће, везе са српском су очиглед- није. Већ Карић је уочио да су извесни делови сукнене одеће (муш- ки дуги зубун, долактеник, аљина или гуњ ) које су носили Срби у не- кадашњем књажевачком, пиротском и врањском окруту, по свом из- гледу и кроју истоветни са сукненим деловима влашке ношње.1' Сем тога и Срби су носили беле сукнене чакшире сличнога кроја, као и велику власнату шубару беле или црне боје. Станоје Мијато- вић напомиње да „Румуни, као и неки Срби у Горњој Ресави лети носе беле уске чакшире (клаш ње) које везују преко бедара, испод трбуха."18

Ови подаци и аналогне везе измећу појединих делова влашке ношње са деловима одеће у источној Србији, као и са одећом у дру- гим областима Југославије, упућују нас на предпоставку да је нош- ња стариначког становништва североисточне Србије морала бити веома слична ношњи Влаха Ynrypeana.

11 М и х а ј л о М и л а д и н о в и ћ , наведено дело, стр. 46, Т и х о м и рЂ о р ђ е в и ћ , Кроз наше Румуне, Веоград 1906; М и л а н М и л и ћ е в и ћ ,Кнежевина Србија, Београд 1876.

15С и м а Т р о ј а н о в и ћ , Народна Енциклопедија Ст. С т а н о ј е в и ћIII, Београд 1928, стр. 144.

16Р и с т а Н и к о л и ћ , Крајиште и Власина, СЕЗб књ. X V III, стр. 273.17 В. К а р и ћ, наведено дело, стр. 119.18 С т а н о ј е М и ј а т о в и ћ , Ношња у Ресави, ГЕМ књ. IV, стр. 13.

НОШ Њ А ВЛАХА УНГУРЕАНА 113

Извесни елементи ове ношње (женска кошуља, прегача са реса- ма, чакшире, шубара, итд.) иалазе се као саставни делови у ношња- ма суседмих балканоких и словеиских иарода те се поставља питање њиховог порекла које су неки истраживачи приписпвали Словени- ма, или старобалканским народима Илирима и Трачанима.19

О пшт е о д л и к е н о ш њ е В л а х а У н г у р е а н а

Народна ношња Влаха Унгуерана (сл. 1) је пре свега одећа сто- чара. Одликује се бројним хаљецима израћеним од домаће вунене тканине, скоро увек беле боје и са веома оскудним, једноставним украсима од црног или модрог вуненог гајтана нашивеног по иви- цама и шавовима хаљетака. Нешто богатије украсе имају женске

Сл. 1. Влашка ношња, околина Светозарева. В л а д Т и т е л б а х , цртеж тушем 1885 година.

кошуље и прегаче на којима је везом или ткањем израћен низ гео- метријских орнамената који у својој композицији и бојама носе

18 Ј е р и н а Ш о б и ћ , Разматрања о шопекој ношњи, ГЕМ књ. X X IV ; F 1 о- r e a B o b u F l o r e s c u , Geneza costumului popular rominese, Studii si crrecetan de istoria artei, 1, 1959.

8 Гласник Етнографског музеја 26

114 АРАНБЕЛОВИН-ЛАЗИН ЈЕЛЕНА

т и п и ч н о обележје. По кроју и изгледу основних делова одеће, h o u i- ња Влаха Унгуреана иста је у овим областима североисточне Србије. Постоје извесне разлике у детаљима о којима ће бити говора при- ликом анализе основних делова одеће.

Према подацима које дају ранији истраживачи, према збирка- ма Етнографског музеја у Београду, и најзад, нрема мојим личним истраживањима, Влахиње у североисточној Србији носиле су k o h iv - л>у (,/кимјаша") сашивену од домаћег кудељног платна, преко које су опасивале вунени ткани појас („ш иш торли") и две прегаче („ки- цељ ку ш јукури"), предњу и задњу, са дугим вуненим ресама. Лети су преко кошуље облачиле врсту јелека („м ањ иш ") који је допирао до иш од груди, тако да се измећу њега и тканице видела извучена кошуља. Јелек је шивен од кудељног или намучног платеа, имао је кратке рукаве и украшаван је везом претежно црне и црвене боје. На глави су носиле посебну врсту конће (,д1лећер“ ) са малом плат- неном капом („шапса"). Удате жене за разлику од девојака везивале су преко чела бели платнени пешкир („пропода"). На ногама су но- силе беле сукнене чарапе („ш ореш ") које су Аопирале до колена. Преко њих обувале су краће сукнене чарапе („калцоњ е") и најзад опанке („опинк") начињене од пресне свињске или говеће коже. Понекад су жене, исто као и мушкарци, обавијале око ногу обојке („о б ељ е") од вунене тканине. Зими су преко кошуље облачиле белу сукнену хаљину („к ебе ") која је била напред затворена и није има- ла рукаве. Преко хаљине, или некад преко кошуље, облачио се зу- бун („забун ") од белог сукна, без рукава, или долактеник („забун к мњеш" — хаљетак исто-га типа, само са кратким рукавима. Гуњ („ш уба" или „а јна "), такоће од белог сукна, напред отворен и са дугим рукавима носио се зими, преко зубуна, долактеника или са- мо преко хаљине („кебе").

Мушкарци су носили кошуљу („ким јаш а") од домаћег кудељ- ног платна и сукнене чакшире („ш ореш ") које су облачили до тела. Власи, као и Срби у планинским областима источне Србије, нису нооили гаће испод чакшира. Гаће од кудељног платна носили су по- некад лети, уместо чакшира, али је то рећа појава. Обично су и лети носили 'Кошуљу са сукненим чакширама. На горњем делу тела, пре- ко кошуље, носио се грудњак, без рукава, који је допирао нешто иопод струка. Кројен је од белог сукна и напред је био отворен. По хладнијем времену и мушкарци су облачили зубун („забун "), долак- теник („забун к мњеш ") и гуњ („ш уба" или „ајна” ), хаљетке који су кројени, као и женски, од белог сукна и оивичени вуненим гајта- ном. На глави су носили шубару („каш ула"), а на ногама сукнене чарапе („калцоњ е"), обојке („обељ е” ) и опанке („опинк” ).

Савремена одећа Влаха Унгуреана, као и савремена одећа сеља- ка и сточара у другим нашим крајевима, претрпела је многе проме- не. Y условима инАустријализације земље народна ношња изумире и замењује се одећом израћеном од индустријских тканина, кроје- ном по узору на граћанско одело. Само још у неким ретким кућама може се наћи на дну шкриње по који хаљетадс, који жене, већ у го- динама брижљиво чувају са жељом да буду сахрањене у одећи коју су носиле у младости и коју су израдиле својим рукама. Али, све до

НОШ ЊА ВЛАХА УНГУРЕАНА 115

почетка X X века, дсж је сељак подмиривао своје најооновније пот- ребе, углавном, израђевинама домаће производње, традиционална одећа била је v општој употреби. За Влахе у Пожаревачкој Морави, Миладиновић каже да су се до пре педесет година осим по говору разликовали од српоког становништва и по ношњи. „Место српске конће Влахиње су носиле око главе „шапце" и имале друкчију оде- ћу. Ну од тада су почеле да замењују своју ношњу српском као леп- шом и практичнијом".20 Затим напомиње да су уопште извршене

Сл. 2. Влашка ношња, Ж иди- л.е, Ресава. В л а д . Т и т е л - б а х, цртеж тушем, 1885 година

велике промене код овог становништва у мећувремену од 1898. го- дине када је он први пут обилазио ову област и 1923. када је тамо био последњи пут.

20 М и х а ј л о М и л а д и н о в и ћ , н а в е д е н о д е л о , стр . 46.

8*

116 АРАНБЕЛОВИВ-ЛАЗИК ЈЕЛЕНА

О с н о в н и д е л о в и ж е н с к е о д е ћ е

Кошуља — (сл. 3, За). Један од основних и најкарактеристичиијих делова женске влашке ношње у североисточној Србији је кошуља ко- ју Власи у Хомол>у, Звижду и Ресави називају „кимјаша", а у Него- тинској Крајини и Црној Реци „камаша". Y Поречу се употребља- вају оба термина. По свом основном облику, кроју и начину укра-

Сл. 3. Женска кошуља из Жагубице, Хомоље. Збирка Етнографског музејау Београду

шавања, влашка кошуља припада посебном типу који се одликује богатим наборима око врата, а који је познат и у појединим српским ношњама, нарочито у Подунављу и Посавини. Кошуље које су но- шене у X IX веку кројене су од кудељног платна („к ње па") и очу- вале су се све до наших дана у планинским селима у Хомољу, гор- њој Ресави и Црној Реци. Поред кудељног платна, за кошуље, осо- бито празничне, употребљавано је платно чија је основа памучна, а потка од кудеље. Y горњој Ресави ово платно Власи, исто као и Срби, називају „полутачно". Y Неготинској Крајини, Поречу и Бра- ничеву кудељно платно за кошуље украшавано је утканим узаним пругама светломрке боје. Y овим областима поред кудељне кошуље, крајем X IX века ношене су, особито у свечаним приликама, и кошу- ље кројене од памучног платна. По правилу влашке кошуље су вео- ма дуге, и допиру скоро до земље, али се приликом ношења извлаче У појасу преко тканице, тако да изгледају знатно краће. Горњи део кошуље, („ндшаг" или ћупаг") кројен је посебно, а затим спојен

НОШ ЊА ВЛАХА УНГУРЕАНА 117

са доњим делом који се састоји из неколико пола („п ољ а "). Око вра- та ( је узани колир („гуљ ер ") испод кога се богати набори („крецу- ра") пружају по грудима, раменима и леђима. На средини груди је кошуља дубоко разрезана. Рукави су широки и кројени тако да по- лазе од самог колира (слично савременом кроју ранглан). Распоред везених орнамената на влашким кошуљама је типичан и обично се орнаменти пружају у неколико редова дужином рукава и на груди-

Сл. За. Женска кошуља из Жагубице, Хомоље. Збирка Етнографског музејау Београду

ма са обе стране изреза. Горњи део кошуље („ћупаг") редовно је богатије украшен везом, док се на доњем делу везени орнаменти на- лазе само при дну уз ивицу кошуље. Премда је влашка кошуља у основи иста у свим областима североисточне Србије, постоје извес- не мање разлике у кроју и начину украшавања. Тако су код неких кошуља рукави кројени изједна, док се код других на рамену јавља четвртасти уметак („алтица") који пошто се око врата убере добија облик троугла. Према кошуљама које се налазе у збиркама Етног- рафског музеја у Београду, „алтица" се чешће јавља на кошуљама из Неготинске Крајине, Црне Реке и Хомоља, док су кошуље из Бра- ничева, Пореча и горње Ресаве чешће без „алтице". Друга разлика је у томе што су на неким кошуљама рукави изнад шаке убрани док су на другим широко пуштени. Већина кошуља из Неготинске Кра- јине и Пореча су са широким рукавима, док су на кошуљама из Хо- моља и Ресаве рукави у доњем делу убрани и лепезасто се шире из- над шаке. Међутим, не може се рећи да постоји нека одређена веза из- међу алтице и доњег дела рукава, пошто рукави са алтицом могу

118 АРАНБЕЛОВИК-ЛАЗИК ЈЕЛЕНА

бити убрани око шаке, као и широко пуштени. Код скоро свих ко- шуља са алтицом на раменима, поред шава, налази се вез ширине 5 до 10 см који је попречно постављен и испод кога се вертикално дужином рукава пружају везени орнаменти, обично у виду одвоје- них ромбова и квадрата. На већини кошуља набори („крецура"), који полазе од колира, слободно се шире по грудима, раменима и лећима. Мећутим, на кошуљама из Хомоља (Инв. бр. 23876 и 25727), као и на кошуљама из околине Бољевца (Инв. бр. 16463 и 24934), преко набора на грудима и лећима налази се попречно постављен вез који је на грудима раћен на посебном комаду платна широком 5 см. Испод њега везени орнаменти пружају се вертикално са обе стране изреза. На старијим кошуљама орнаменти су углавном гео- метријски и раћени су разнобојном вуном. Поред ромба, као нај- чешћег мотива, на кошуљи из Хомоља (Инв. бр. 25727) и на кошу- љи из Горње Ресаве (Инв. бр. 26950) јавља се и крст са кукама (сва- стика). ¥ извесној мери стилизован, исти орнаменат налази се и на копгуљама из околине Бољевца и Брзе Паланке. На појединим, осо- бито старијим, кошуљама, шавови су спојени концем у боји, тако да и они делују као украс. На кошуљама из Неготинске Крајине и По- реча чести су стилизовани биљни мотиви раћени памучним концем и то претежно црне и модре боје. Уопште, за влашке кошуље карак- теристичан је вез тамнијих тонова и са доста црне боје.

Влашка кошуља у североисточној Србији припада широко рас- прострањеном и веома архаичном типу који неки истраживачи на- зивају „карпатоким".21 Иста кошуља установљена је код варвароких народа приказана на споменику у Адамклиси.22

Y нашој земљи, сем код Влаха у североисточној Србији и Руму- на у Банату, кошуља овог типа јавља се и у српоким ношњама По- савине, Славоније, Барање и Мачве, углавном у Подунављу и Поса- вини. Исти тип копгуље распрострањен је у Румунији, једним делом у северној Бугарској (околина Бијеле),23 затим у Украјини, наро- чито у Закарпатју24 и у планинским, карпатским областима Пољ- ске.25 Y Румунији као и код нас ова кошуља има више варијаната. Кошуља са „алтицом" (исти термин је код Румуна и Бугара), карак- теристичан је за Молдавију, Олтенију и Влашку, док је у Банату позната кошуља са целим рукавима тј. без алтице.26 За Украјину, особито Закарпатје, карактеристична је такоће кошуља са целим рукавима.27 Највише сличности са влашким кошуљама из Србије по- казују румунске кошуље из Хацега (Хунедоара), долине реке Бистре

21 Г. С. М а с л о в а , Народнал одежда русских, украинцев и белорусов в X IX начале X X в., Восточнославлнскии зтнографическии сборник, Москва 1956, стр. 609.

22 L. N i e d e r l e , Slovanske starožitnosti, deo I, sv. 2, Praha 1913, стр. 481.23 X p . В а к а р е л с к и и Д. И в а н о в , ВЂлгарски народни носии сега

и b i > миналото, Софил.Г. С. М а с л о в а , Наведено дело, стр. 609.

25 K a z i m i e r z M o s z y n s k i , Kultura ludowa Slowian, K rakow 1929, страна 441.

26 Према збиркама М узеја народне уметности у Букурешту. За податак за- хваљујем директору М узеја Танкреду Банацеану.

27 Г. С. М а с л о в а, Наведено дело, стр. 609.

НОШ ЊА ВЛАХА УНГУРЕАНА 119

и Алмаша. Кошуља убрана око врата толико је распрострањена код великог дела Словена да је. М. Тилке једноставно назива словенском. Међутим, и поред широког раопроетрањења ове -кошуље, Мошињс- ки сматра да је она у основи најтипичнија за области Источних Кар- пата.2В

Прегача. Други хаљетак који женској ношњи Влаха Унгуреана даје основни облик и одређује њен тип је прегача, ткана од домаће вуне и украшена дугим вуненим ресама. Д о краја X IX века у обла- стима североисточне Србије Влахиње су носиле предњу и задњу пре- гачу које су у основи биле потпуно исте, изузев што су у неким крајевима имале мањих разлика .у орнаментици и дужини. Наиме у Поречу задња прегача је имала нешто краћу тканину, а дуже ресе, док је у Хомољу задња прегача са нешто мање утканих украса. По- четком X X века, у Звижду и Поречу, а у новије време у Хомољу и Ресави предња прегача са ресама замењена је дугом прегачом без реса („завелка"), једноставно пругасто тканом и сасвим сличном прегачама које су носиле Српкиње у овом крају.

Ф ❖ #

Сл. 4. Орнаменти са прегача

У областима североисточне Србије претача са ресама има неко- лико назива. Углавном је позната под именом „кицељ ку ш јукури". Y Поречу и Црној Реци зове се „опрег", а у неким селима Пожаре- вачке Мораве и Тимока позната је као „поднитарка“ , ,д10днита“ или „поднићена кецеља". Основна одлика ове прегаче је да се састоји из

28 K a z i m i e r z M o s z y n s k i , . н а в е д е н о д е л о , стр . 441

1 2 0АРАНБЕЛОВИН-ЛАЗИН ЈЕЛЕНА

мањег правоугаоног комада тканине („п у ју ђе кицел>") и дугих ву- нених реса („ш јукури "). Тканина је рађена претежно од црне вуне и украшена геометријским орнаментима тканим клечањем („на ђе- ђет"). Орнаменти су уткивани разнобојном вуном и често покри- вају целу површ-ину прегаче, тако да се основна нит не види. Међу геометријским мотивима нарочито се истиче и веома чест је ромб („р ота "), кука („крљ и г") и крст са кукама („врћеница") (сл. 4.) По- негде се и крст са кукама (свастика) назива „крљиг". Ресе су начи- њене од дебље предене вуне претежно црне боје, понегде прошаране црвеном, плавом, зеленом и белом. Y појасу прегача се везује вуне- ном узицом („ф рмбја" или „аца").

Y областима североисточне Србије прегаче са ресама су по сво- јим основним одликама исте. Разликују се нешто у нзвесним дета- љима као што су величина, композиција орнаменталних украса и боја. Y вези са овим разликама можемо у овој области издвојити две групе прегача. Прву групу чиниле би прегаче ношене у Хомо- љу, (сл. 5) Звижду и Горњој Ресави (сл. 6). Код свих ових прегача орнаменти су уткивани разнобојном вуном. На прегачама из гор- ње Ресаве орнаменти су претежно црвене боје. Величина ових пре-

Сл. 5. Прегача из Хомоља. Збирка Сл. 6. Прегача из Тимока. ЗбиркаЕтнографског музеја у Београду Етнографског музеја у Београду

гача је око 25 х 35 см, а дужина реса око 45 см. Нешто веће прегаче скоро квадратног облика које налазимо у Звижду су новије израде и место домаће вуне за ткање орнамената коришћена је куповна вуница. Другу групу чине прегаче из Црне Реке, Тимока и Пореча (сл. 7) и одликују се дужом тканином (око 35 х 42 см ) израћеном од црне или тамномрке вуне, и краћим ресама (око 20 см ). Орна- менти у виду кука или положеног слова S понављају се у попреч- ним пругама и претежно су беле боје.

НОШ Њ А ВЛАХА УНГУРЕАНА 121

Слична влашким прегачама из североисточне Србије су прега- че са ресама које су носиле Румунке у Банату а које и тамо нази- вају „кецел>а“ и ,;опет“ (сл. 8). Очувале су се углавном као задње прегаче и ношене су са предњим прегачама без реса („катринца"). Међутим, познато је да су у X IX веку и у Банату прегаче са реса- ма ношене као задња и предња прегача (сл. 9), а у еелу Уздину, невесте још увек, на дан венчања опасују и напред кецељу са ре-

Сл. 7. Детаљ прегаче из Ресаве. Збирка Етнограф- ског музеја у Београду

сама.29 Банатске прегаче разликују се од оних из североисточне Србије по томе што су рађене од финије предене вуне, затим^ ресе су претежно црвене боје, а у ткању орнамената употребљена је че- сто и срмена нит. Међутим, основни геометријоки облици, а често и композиције ромбова и кукастих мотива су веома слични. Y Ба- нату се такође јављају прегаче са пругасто распоређеним мотивима који се наизменично понављају, као и прегаче код којих орнамен-

Сл. 8. Прегача из Баната. Збирка Етнографског му-

зеја у Београду

59 М и р ј а н а И л и ћ , Румунски етнолошки материјал у збиркама војво- ђанских музеја, Рад Војвођанског музеја 5, Нови Сад 1956, стр. 249.

12.2 АРАНБЕЛОВИН-ЛАЗИК ЈЕЛЕНА

тални мотиви покривају целу површину тканине. Премда и у Бана- ту дужина тканине варира, ипак је за старије примерке карактери- стична веома кратка правоугаона тканина (величине 15 х 42 см ) са ресама дутим око 65. см. Банатске прегаче од индустријске тканине са бил>ним мотивима везеним срменим концем свакако су новија дојава.

Прегаче са ресама налазимо и у румуноком делу Баната где су познате под називом „опрег", затим у Хацегу „опрег ку фире" опрег са концима, и у Алмашу под именом „кицеље". Док су ба-натске прегаче у Румунији по свему сродне прегачама у нашем делу

li Ђ

Сл. 9. Ж енска ношња, Банат. С а т м а р и К а р о л П о п , акварел, 1871 година. Музеј народне уметности у Букурешту

Баната, у Хацегу су нешто архаичније. Ткане су од вуне, са дебље унреденим ресама и ни-су украшене срменим концем.30 Једино у Алмашу за оирег се јавља локални термин „кицеље", а Паул Пет- реску налази да се оне разликују од типичних банатских прегача и да су веома сличне тимочким.31

30P a u l P e t r e s c u , Costumul popular rominese din Transilvania si Banat,1959, стр. 47.

31 И с т о , ст р . 69.

НОШ Њ А ВЛАХА УНГУРЕАНА 123

Као што видимо влашке прегаче из североисточне Србије пока- зују знатну сличност са румуноким прегачама у Банату и Хацегу, а нарочито са прегачама у Алмашу, али док ее овај архаични ха- љетак налази само у појединим ношњама периферних облаети Ру- муније, на Балканоком нолуострву, особито у нашој земљи, он је много чешћи и јавља се као еаставни део народне ношње у Босни и Херцеговини, Кордуну и Далмацији. Истина у неким ношњама ових области мала нрегача са ресама носила се само као предња или само као задња прегача. Мећутим, у змијањској, прњаворекој, дебељачкој и сасинској ношњи удатих жена мала прегача са јако дугим вуненим ресама јавља се као двојна, предња и задња прега- ча.32 Сличне прегаче са ресама налазимо и у народним ношњама Албаније. На фотографијама из 1904. године женска ношња из Ми- ридита и Кроје одликује се малим предњим прегачама са дугим ресама и белим сукненим хаљецима (хаљина — гуњ и зубун).

Посебно интересантан хаљетак, сродан прегачама са ресама који може бити веома значајан за њихову генезу, налазимо у срп- ској ношњи из околине Гњилана. То је ,унакит“ или „реп" за који се пре може рећи да је појас него прегача (сл. 10). Наиме за сам

Сл. 10. Задња прегача, околина Гњилана. Збирка Етнографског

музеја у Београду

појас .причвршћене су ресе које су у три до четири низа порећане једне испод других, тако да покривају задњи део тела. Сличан ха- љетак налазимо у средњем Поволожју у ношњи Мордвина — Ерза.33

Према Нопчи, на неолитским фигурама из Кличевца види се спреда испод појаса мала правоугаона прегача и са стране и позади редови рееа или ланчића од којих сваки носи металну алку. „И з да- вне прошлости", каже даље Нопча, позивајући се на Фишера, „већ су нам познате фигуре наћене у предхеленоким гробовима у Беоти ји, обучене у прегаче са ресама."34 Војислав Трбуховић такоће сматра

32 З о р и с л а в а Ч у л и ћ , Народне ношње у Босни и Херцеговини, Сара- јево 1963, стр. 14.

33 С. А. Т о к а р е в, Зтнографил народов СССР, Москва, 1958, стр. 155.34 D г. F r a n z b a r o n N o p c s a , Albanien, Berlin i Leipzig 1925, стр. 214.

124 АРАНБЕЛОВИБ-ЛАЗИК ЈЕЛЕНА

да шрафирани троуглови и правоугаоници на нрегачи Кличевачког идола представљају ресе.35 Његово мишљење да троуглове у луко- вима руку треба сматрати као представу украса на шаву такође се може прихватити, нарочито када се има у виду чињеница да се на кошуљама у североисточној Србији још увек шавови ушивају кон- цем у боји, тако да делују као украси, чеето троугластог облика. Свакако је интересентно да је орнаменат свастика који видимо на сукњи фигуре из Ковина,38 као и на колицима из Дупљаје,37 веома чест на конгуљама, прегачама и каиама женске влашке ношње v се- вероисточној Србији.

Сл. 11. Сукнена хаљина („кјебе” или „шуба”), Хомоље. Збирка Етнографскогмузеја у Београду

Хаљина — (сл. 11) коју Власи североисточне Србије називају „кјебе" или „шуба" је зимски сукнен хаљетак сачуван само у неким областима. Етнографски музеј у Београду поседује три примерка и то из Хомоља и Млаве. Међутим, познато је да је „к јебе" до почетка X X века ношено и у горњој Ресави и Црној Реци.

Кјебе је сашивено од белог сукна и дуго је до испод колена. Носило се зими, преко кошуље. Кројено је из клинова („кљ ин") који полазе од рамена и испод руке. Напред је затвореео, има троугласти изрез OKO врата и облачи се преко главе. Нема рукаве. Често је без икаквих украса, а ионекад је око изреза нашивен вунени гајтан там- но модре и црвене боје или црне и црвене боје као што је на хаљини из Хомоља (Инв. бр. 25736). Зими, када се носила ова хаљина, кеце- ље еу опасиване рреко ње. Исти хаљетак од белог сукна, кројен из клинова и напред затворен налазимо у Румунији у Хацегу где је поз- нат под именом „шума инфундата".38 Једина је разлика у томе што хаљина из Хацега има дуге рукаве (сл. 12). Сличне хаљине црне или

55 В о ј и с л а в Т р б у х о в и ћ , Пластика вршачко-жутобрдске културне групе, Старинар, нова серија књ. V II— V III, Београд 1958, стр. 137.

36 Исто, стр. 134, сл. 5.37 Исто, стр. 134, сл. 6.38 Р а u 1 P e t r e s c u , наведено дело, стр. 47.

НОШ ЊА ВЛАХА УНГУРЕАНА 125

модре боје, без рукава, напред затворене и ношене преко кошуље, очуване су у Источној Србији у шопској ношњи под називОхМ сукно — сукман или литак — мујер. Премда нешто различите но кроју оне припадају истом типу женске одеће.39 Овакве хаљине биле су у прошлости више распрострањене и биле су беле боје.40 Већ ранији истраживачи указали су на извесну сличност женских хаљина које се јављају у ношњама источних и западних крајева Југославије.41 По- себно је интересантно да се у ношњи Влаха у Истри налазе делови женске ношње по кроју веома слични влашкој хаљини из северо- источне Србије. Наиме сличног кроја са уметнутим клиновима који полазе од отвора за руке, а на задњем делу од средине лећа је „су- рица" (Инв. бр. 4941) из Велике Муне, раћена око 1876. године, од грубог тамномрког сукна, са дугим рукавима и украшена модром и црваном чохом на рукавима и око врата. Истог је кроја и кошуља „врхња" (Инв. бр. 5525) из Зејана, шивена од грубог, небељеног ку- дељног платна, без рукава и са дубоким изрезом на грудима.

Сл. 12. Сукнена хаљина („шуба ин фундата”), Лунка Чернеи, Хунедоара,Румунија

Женска одећа истога типа (сарафан, шушун, сукман), кројена равно или са клиновима, била је веома распрострањена и очувала се у ношњама Источних Словена под многобројним иазивима који често означавају крој, врсту тканине или боју.42 Тип нерасечене

3S J е р и н а Ш о б и ћ , наведено дело, стр. 51.i! С и м а Т р о ј а н о в и ћ , Народна енциклопедија, Ст. С т а н о ј е в и ћ ,

III, Загреб, 1928, стр. 142.41 М и т а р В л а х о в и ћ , Неки слични делови женске ношње у западним

и источним крајевима Југославије, ГЕМ књ. X IV , стр. 82.42 Г. С. М а с л о в а, наведено дело, стр. 636.

126 АРАНБЕЛОВИН-ЛАЗИБ ЈЕЛЕНА

одеће која се навлачи преко главе чеет је иа старим руским минија- турама, иконама и другим споменицима и сматра се типичном сло- венском одећом, за разлику од напред отворених хаљетака за које се мисли да су пореклом из Азије.43 Полазећи од овога Јерина Шо- бић претпоставља да је и сукман у шопској ношњи Источне Србије словенског порекла.44

Сл. 13. Ношња на глави („плећер” и „шапса”). Влад. Тителбах, цртеж тушем

1887 година

Начин покривања главе. Јед-на од битних одлика женске унгу- реанске ношње била је и посебна врста конће са малом троугластом капом која је у прошлости имала изглед рога. Нешто измењен, овај начин покривања главе очувао се у иланинским селима Хомоља и горње Ресаве до почетка X X века, док је у оним деловима области, где су Влахиње раније почеле да напуштају своју ношњу, изобича- јен у другој половини X IX века. Према збиркама Етнографоког му- зеја Влахиње у Звижду и Млави носиле су и другу врсту конће са правоугаоном капом која је имала облик двороге каие.

Конћа коју су нооиле Влахиње у већем делу североисточне Ср- бије (сл. 13) састојала се из „плећера" начињеног од праменова неу- предене вуне, увијених и увезаних тканином, који се стављао на гла- ву тако да се коса скоро не види. Y горњој Ресави „плећер“ је прав- љен и од туће косе. Преко плећера, на темену је ношена мала троу- гласта капа („ш апса") испод које се стављао „калапод" — калуп од тежине, у ствари врста конће која је испуњавала врх капе. Остали део плећера био је богато украшен и потпуно покривен новцем и

43 Г. С. М а с л о в а , наведено дело, стр. 699.44 Ј е р и н а Ш о б и ћ , наведено дело, стр. 55.

НОШ Њ А ВЛАХА УНГУРЕАНА 127

нанизнма перли. Капа је кићена и перјем, особито пауновим, тако да је перјаница изнад чела још више истицала врх капе. Удате жене везивале су преко чела узани пешкир („пропода") чији су крајеви висили позади низ лећа. Пешкир је ткан од памука беле боје, а при крајевима је украшен утканим разнобојним орнаментима, мећу ко- јима је најчешће мотив ромб. Капа („ш апса") је шивена од кудељ-

Сл. 14. Женска капа („шапса”), Ресава. Збирка Етнографског музеја у Београду

ног или памучног платна и увек је украшена везом (сл. 14). Кројема је из два дела тако, да основу чини троугао око кога је шири или ужи комад платна који чини капу дубљом са нстакнутијим врхом или плићом код које је врх скоро изгубљен. Вез на капи раћен је разнобојним вуненим или памучним концем. Орнаменти су геомет- ријски и веома чест мотив је крст са кукама. Девојачки плећер био

Сл. 15. Ж енска капа („шапса”), Ресава. Збирка Етнографског музеја у Београду

је богатије окићен новцем и перјем и девојке нису везивале пешкир преко чела.

Конћа коју су носиле Влахиње у Звижду и Млави звала се „клћиш". Горњи део клћиша исплетен је од прућа док је доњи полу-

128 ЛРАНБЕЛОВИК-ЛАЗИК ЈЕЛЕНА

кружни део испуњен вуном и превучон тканином беле или црне боје. Преко горњег дела клћиша стављана је мала нравоугаона капа са- шивена од кудељног или памучног платна и украшена везом (сл. 15). Преко чела везивала се узана трака „пропода“ , од белог платна, та- коће украшена везом, која се позади причвршћивала за клћиш. Пре- ко клћиша повезивала се бела марама. Овакву конћу носиле су у Звижду удате жене, Влахиње до 1912. године.

Сличну дворогу капу носиле су Румунке у Банату, а она је доста честа и у Румунији. Мећутим, једино у Алмашу у Румунији ношена је капа троугластог облика, слична „шапси" из североисточне Срби- је. У Алмашу капа је такоће ношена са канћом начињеном од косе и вуне која се звала „дарлоћи" или „плећари", и белим пешкиром — „пропода" који се стављао преко шапсе и везивао позади.45

Конће са капама или марамама које су целом оглављу давале изглед дворогих капа очувале су се и у неким другим ношњама у нашој земљи (напр. у шокачкој ношњи у Барањи). Једнороге капе биле су такоће познате у прошлости, али су у многим крајевима изо- бичајене већ половином X IX века. Тројановић помиње „врљину“ која се носила у околини Сребрнице у Босни и у Азбуковици у запа- дној Србији,4® затим „кукуљицу од липова луба на шиљак" ношену у Левчу.47 Конавоски „хондељ" такоће је првобитно имао облик једнороге капе,48 а и многа друга оглавља морала су имати истак- нути врх, истурен напред или забачен према потиљку, што се види по облику појединих сачуваних текстилних делова, као што је „пре- вез" из Ресаве или „сокај" из Македоније.

Слична оглавља била су позната и код других народа. Тако Тро- јановић у вези са врљииом из Бооне каже: „Врло је интересантно што је слична капа ношена негда усрсд Бугарске, у Габрову, па у Тулокој губернији у Русији, а стари путници наводе, да су и лужи- чке Српкиње у старо време нооиле неке капе, налик на рог, па и Фрижанке49 у старом веку."50 Женска оглавља у виду једнорогих или дворогих капа била су веома распрострањена код источних Словена и то нарочито код јужних Великоруса. Постојање оваквих капа у давној прошлости потврћено је археолошким налазима на те- риторији Кијевоке губерније, где је пронаћено неколико глинених женских фигура са дворогим капама.51 Па ипак што се тиче порек- ла ових капа тешко је још увек рећи нешто одрећеније. Даља истра- живања у овом правцу можда ће дати јаснију слику у вези са овим проблемом.

45P a u l P e t r e s c u , наведено дело, стр. 67.46 види Н и к о л а З е г а , Изобичајене младине капе у Србији, ГЕМ кн>. 1

страна 7047 С и м а Т р о ј а н о в и ћ , Народна енциклопедија Ст. Станојевић, стр. 149. 41 Б о ш к о в и ћ К а т и ц а , Хондељ-старинско женско оглавље у Конав-

лима. Зборник за народни живот и обичаје, књ. 40, Загреб 1962, стр. 45— 52.49 види Ћ. Т р у х е л к а , Фригијска капа, ГЗМ Сарајево 1894.50 С и м а Т р о ј а н о в и ћ , Народна енциклопедија Ст. Станојевић, III,

страна 147.51 Г. С. М а с л о в а, наведено дело, стр. 670.

НОШ Њ А ВЛАХА УНГУРЕАНА 129

О с н о в н и д е л о в и м у ш к е о д е ћ е

Кошуља („камаша" или ,,кимјаша“ ) коју су носили Влаои у се- вероисточној Србији шиввна је од домаћег кудел>ног платна (сл. 16). Празничне кошуље шивене су и од памучног или „полутачног" платна. Кројене су равно са право углављеним рукавима, изнад ша- ке скупљеним помоћу везених набора и узаних наруквица. Око вра-

та је ниски колир („гуљ ер "), украшен везом претежно црне боје. Орнаменти су у виду крстића, спирала и кука. Одлика влашке кошу- ље је да су колир и наруквице узани и да су украшени везом пре- тежно црне боје. Што <се тиче кроја сличне су мушким кошуљама ношеним и у другим нашим областима. Преко кошуље опасивана је тканица („ш иш торли"), ткана од разнобојне вуне, са пругасто рас- порећеним ситним геометријским орнаментима.

Чакшире (сл. 17). Влашке чакшире („ш ореш ") ношене су у севе- роисточној Србији биле су увек беле боје. Кројене су од домаћег сукна, са плитким туром и дугим равним ногавицама које су се доле

Сл. 16. Мушка кошуља, Хомоље. Збирка Етнографског музеја у

Београду

Сл. 17. Чакшире, Ресава, Збирка Етно - графског музеја у Београду

9 Гласник Етнографског музеја 26

130 АРАНБЕЛОВИН-ЛАЗИП ЈЕЛЕНА

при дну подавијале. Тихомир Борђевић пише да се дужина чакшира понегде сматрала као мода, раскош и луксуз, па су их у неким сели- ма носили заврнуте на више за читаву шаку.52 На предњем делу имале су два вертикална отвора „пећајке". Дужином шава на нога- вицама и око отвора („пећајки"), чакшире су у већини случајева украшене црним вуненим гајтаном. Опасивале су се испод струка помоћу увучене вунене узице („гатњ ак") или кожног каиша („ку- pao' ). Понекад се каиш провлачио кроз прорезе на самом сукну. Чакшире су ношене тако да ногавице покривају чарапе („калцоњ е").

Сличне чакшире ношене су и у Румунији, нарочито у областима Х^недоаре. Баната и Олтеније. Чакшире из Хунедоаре (Инв. бр. 404,

Сл. 18. Шубара, Неготинска Крајина. Збирка Етнографског

музеја у Београду

Збирка Етиографског музеја у К луж у) су истога кроја као и чакши- ре које су носили Влаои у североисточној Србији, само што нису украшене гајтаном. Y Олтенији су ношене исте чакшире са подави- јеним ногавицама.

Чакшире истог кроја, са плитким туром, носили су и Срби у источној Србији. Познате су под називом „беневреци" или „бреве- неци". Српске чакшире су са нешто суженим ногавица_ма у доњем делу и ношене су обично увучене у чарапе. Сличне чакшире ношене су и у Македонији, Босни, Далмацији и Истри.

Шубара. Основна и скоро једина капа коју су лети и зими носи- ли Власи у североисточној Србији била је шубара („каш ула"). Из- раћивали су је сами сељаци од овчије коже. Типична влашка шуба- ра била је велика, кружног облика, са дугим власима, обично беле, а реће црне боје (сл. 18). Сем ове шубаре Власи су носили и шубаре са извученим, купастим врхом од овчије или јагњеће коже. Зими су носили и купасте шубаре „ушанке" које су се спуштале преко уши- ју и везивале узицама испод браде (сл. 19).

Сличне шубаре носили су и Срби у овим областима, а М. Вла- ховић каже да су се у источној Србији (Ресава, Стиг, Тимок) носиле

' ! Т и х о м и р Ђ о р ђ е в и ћ , Кроз наше Румуне, Београд 1906, стр. 29.

НОШ ЊА ВЛАХА УНГУРЕАНА 131

највеће шубаре у нашој земљи.53 Велике куиасте шубаре ношене су и у Војводини. По Карићу, „Власи сви носе, власнате шубаре од овчије коже, негде купасте и високе, а негде округле и пониже. Такве исте шубаре носе и Срби у Звижду и Хомољу, затим у Куприском и

Сл. 19. Шубара, околина Петровца на Млави

Алексиначком округу осем у Морави, у Црноречком око Ртња и Брезовице планине, па и Књажевачком, у крајевима који се суче- љавају са поменутим окрузима".54 Y Румунији шубара је са извуче- ним и купастим врхом, док се власната шубара кружног облика није сачувала у народним ношњама.55

s! М и т а р В л а х о в и ћ , О најстаријој капи код Југословена с обзиром на збирку капа Етнографског музеја у Београду, Зборник Етнографског музеја у Београду, 1953, стр. 158.

54 В. К а р и ћ , наведено дело, стр. 120.55 За податак захваљујем Tankredu Banaceanu, директору Музеја народне

уметности у Вукурешту.

Шубара је иначе веома стара капа коју су носили Трачани,56 а била је позната и старим Словенима.57 На основу разматрања која у свом раду „Kouretes Kyrbantes Korybantes Orthokorybantioi Cala-

Ј 3 2 АРАНБЕЛОВИБ-ЛАЗИН ЈЕЛЕНА

Сл. 20. Мушки зубун, Ресава, Збир- ка Етнографског музеја у Београду

maucus Klobuk" даје М. Будимир,’8 може се сматрати да су за вн- соку шубару знали још индоевропски Пелазги. Говорећи о Курети- ма, Кирбантима и Корибантима, М. Будимир каже: „Сви они, одли- ку ју се карактеристичним обликом капе или боље речено високе

Сл. 21. Долактеник, Хомоље. Збирка Етнографског музеја у Београду

шубаре",59 а за име Orthokorybantioi да представља „буквалан јон- ски превод староиранског назива Tigra-khauda „људи са шиљас- тим капама". Наиме, М. Будимир сматра да су називи Kouretes Куг-

и К о н с т а н т и н Ј и р е ч е к , Историја Срба књ. I, Београд 1922, стр. 17.57 Л. Н и д е р л е, наведено дело, стр. 499.58 М. Б у д и м и р, Kouretes Kyrbantes Korybantes Orthokorybantioi Cala-

maucus Klobuk, Ж ива антика, год. V, св. 2, Скопје 1955, стр. 217— 225.59 Исто, стр. 219, 220.

НОШ ЊА ВЛАХА УНГУРЕАНА 133

bantes и Korybantes „преузети из говора индоевропских Пеласта од- носно Пелазга", а да је антички термин Calamaucus „трачким пос- редством дошао на Медитеран у класичне језике са словенског севе- ра и да је истоветан са словенским „клобук".60

Г о р њ и с у к н е н и д е л о в и ж е н с к е и м у ш к е о д е ћ е

Зубун, долактеник и гуњ. Делови ношње сашивени од белог сук- на и ношени као горњи хаљеци, нарочито по хладнијем времену, ка- рактеристични еу како за женску, тако и за мушку ношњу Влаха Унгуреана. Влашки називи за ове хаљетке су „забун", „забун к мњеш" и „ш уба” . Кројени су на исти начин, са суженим леђима v доњем делу и уметнутим клином између леђа и предњих делова. Клин је често у горњем делу, испод руке, превијен и сашивен, тако да чини једну фалту. Сва три хаљетка су напред отворена, и често се испод грла везује са две вунене узице. Зубун („забун ") је без ру- кава и сличан је зубуну ношеном у другим крајевима наше земље, једино није богато украшен везом, као што је то случај са зубунима које су носиле српкиње, на пример у Ресави. Y већини случајева на зубуну, као и на остала два хаљетка, једини украс представља гајтан нашивен по ивицама и шавовима који је обично црне или тамно модре боје (сл. 20). Мушки зубун из Ресаве (Инв. бр. 26957) поред гајтана но ивицама украшен је црвеним и плавим гајтаном који је на грудима мрежасто нашивен тако да чини ситне ромбове. Долак- теник („забун к мњеш ") је хаљетак истога кроја, само што има 'кратке рукаве (сл. 21). Нооили су га и жене и мушкарци уместо зубуна, и јавља се у истим областима североисточне Србије у ко- јима и зубун. Хаљетак типа зубуна са кратким рукавима јавља се такоће у друтим ношњама на Балкану, нарочито у ношњама источне Србије и Македоније. Гуњ („ш уба" или „а јна ") је одећа са дугим рукавима која се облачила преко свег одела као горњи хаљетак (сл. 22). Ш убу су носили зими, мушкарци и жене и преко ње опасивали узани каиш („к урао ") или ужу тканицу („браш ир") са утканим ситним ромбовима које Власи називају „оки" (очи ). Y већини случајева и на шуби је једини украс нашивен гајтан по иви- цама. Мећутим, понекад као на пример на шуби из горње Ресаве (Инв. бр. 26846) и на шуби из Пореча (Инв. бр. 20458) на раменима и поред рукава до клина испод руке нашивене су ситне звездице на- чињене од гајтана. Исти мотив звезде на раменима и клиновима на- лазимо на банатским шубама које су иначе много богатије украшене гајтаном. Шуба из Звижда (Инв. бр. 25444) и зубун из Млаве (Инв. бр. 26366) украшени су нашивеним комадићима разнобојне чохе, на исти начин као што су украшавани зубуни које су носиле Српкиње у овом крају. Вероватно да је овај начин украшавања преузет из српске ношње у новије време.

60 Исто, стр. 218.

134 АРАНБЕЛОВИН-ЛАЗИБ ЈЕЛЕНА

Гуњ или хаљииа, напред отворена, са дугим рукавима, каракте- ристична је за већину румунских ношњи и позната под истим нази- вом „шуба". Y Банату она је богато украшена црним и модрим гај- таном, док је у планинским областима Хунедоаре једноставније из- раде. Тако је шуба из села Градишта у Хунедоари (Инв. бр. 182, збирка Етнографског музеја у К луж у) кројена и украшена на исти начин као и шубе из североисточне Србије. Зубун или џубе не носи се у Банату, али се носи у области Хунедоаре (зона Хацег) где је украшен црним гајтаном, и у Олтенији где је богато украшен раз- нобојним гајтаном, претежно црввним. Хаљетак сличан зубуну или џубету који има кратке рукаве („забун к мњеш ") непознат је у ру- мунским ношњама.61

Сл. 22. Сукнени гуњ („шуба” или „ајна”), Пореч. Збирка Етнографског музеја у

Београду

Горњи сукнени хаљеци истога типа познати су и у српским нош- њама источне Србије. По Карићу, у књажевачком, пиротоком и врањском округу носили су се хаљеци од белог сукна, (дорамник, долактнца и хаљина) дуги до колена који су се напред преклапали и опасивали појасом или тканицом, а које су носили и Власи у Ср- бији.62 Мећутим, ови хаљеци познати су и ван граница источне Ср- бије. То се нарочито односи на зубун који је типична одећа за Бал- канско полуострво и нарочито распрострањена у женској ношњи. Познат је под именом „зубун", „џубе", „ћурдија", „садак" и др. Нај- чешће је беле боје, али и тамно модре, као на пример у Босни и Дал- мацији. Исто се односи на долактеник који је најчешћи у ношњама источне Србије и Македоније. Шуба, гуња или хаљина, такоће је честа како у женским тако и у мушким ношњама на Балкану. Назив шуба веома је распрострањен, нарочито код Румуна и источних Словена. По Нидерлеу термин шуба у словенским језицима означава

61 За податак захваљујем Танкреду Банацеану директору Музеја народне уметности у Букурешту.

62 В. К а р и h, наведено дело, стр. 119.

НОШ ЊА ВААХА УНГУРЕАНА 135

краћи или дужи кожух, и настао је од арапске речи ал-џуб-бах.63 Код нас, у шопокој ношњи, шуба означава хаљетак који ie постављен крзном.64 Вероватно да је код Влаха првобитно означавао крзнени огртач који су према С. Мијатовићу носили Власи у шрњој Ресави, а који је био дуг до иапод колена и имао дуге рукаве.65

По Мошињоком мушки и женоки хаљеци овога типа, који могу бити дужи или (краћи, са рукавима или без рукава, ношени су на великом пространству од Балканског полуострва до североисточних крајева Великорусије и до Пољске. Мошињски скреће пажњу на ка- рактеристичан крој ових хаљетака, са суженим лећима у доњем делу, који је нарочито чест у балканским ношњама и каже да ова врста кроја има најчешће аналогије мећу азијском одећом, а пре свега сасвим одговара кроју одрећене ооманлијске одеће.66

О б у ћ а

Обућа коју су носили Власи Унгуреани у североисточној Србији била је иста код жена и мушкараца. Посебно је интересантна врста чарапа сашивених од домаћег сукна које су називали „шореш" и ,далцоње". Чарапе цлетене од домаће вуне Власи нису носили све до почетка X X века. По Карићу, „Власи не носе никако чарапе већ „калцуње", сашивене од бела сукна и скројене тако, да хватају лис-

\

Сл. 23. Чарапе од сукна („шореш-’), Хомоље. Збирка Етнографског музеја у Београду

тове до пола."67 Жене су носиле две врсте ових сукнених чарапа. Јед- не, „шореш" (сл. 23) које су биле дуге до колена, тако да су личиле на

63 JI. Н и д е р л е, наведено дело, стр. 463.61 Ј е р и н а Ш о б и ћ , наведено дело, стр. 56.65С т а н о ј е М и ј а т о в и ћ , наведено дело, стр. 14.“ K a z i m i e r z M o s z y n s k i , наведено дело, стр. 429.67 В. К а р и ћ, наведено дело, стр. 116.

ц

\

i; !г »

(\

136 АРАНБЕЛОВИБ-ЛАЗИН ЈЕЛЕНА

ногавице са стопалом, и преко њнх краће „калцоње" (сл. 24) које су носили и мушкарци. Шивене су од једноставног комада сукна који је пресавијен и на пети мало заобљен. Дуже чарапе „шореш" шиве- не су од белог сукна и позади дужином шава украшаване црним гајтаном. При горњем делу је црнобела вунена узица која је слу- жила за везивање чарапе око ноге. Краће чарапе „калцуње" шивене су и од сукна црне или тамновишњеве боје. Око отвора и дужином шава такоће су украшене вуненим гајтаном. Зими су и мушкарци и жене око стопала увијали обојке („о б јељ е ") начињене од домаће тка- нине са црно-белим квадратним шарама. Опанке („опинк") правили

Сл. 24. Чарапе од сукна („калцоње”), Хомоље. Збирка Етнографског музејау Београду

су сами од пресие свињске или говеће коже и опшивали врпцама од тежине или опутом. За разлику од српоког опанка, влашки опанак је кројен од правоугаоног комада коже који није заобљен на пети. Опанак су око ноге везивали узицом од кострети („аца дје капр"), претежно црне боје.

Чарапе од сукна носили су и Срби у планинским пределима ис- точне Србије. Сукнене чарапе биле су познате код Белоруса и Укра- јинаца. Шивене чарапе „капчури" које су носили Хуцули биле су од белог или црног сукна.68 Чарапе од белог сукна карактерис- тичне су у Румунији само за планински део Баната и Хунедоару. Шивене су на исти начин као сукнене чарапе у Србији, али обично немају украс од црног гајтана по шаву.

68 Г. С. М а с л о в а , наведено дело, стр. 716.

НОШЊА ВЛАХА VHTVPEAHA 137

З а в р ш н а р а з м а т р а њ а

Размахрајући ооновне елементе иошње Влаха Унгуреана, видели смо да су поједини делови ове ношње (женска копгуља, прегача, затворвна сукнена хаљина, чакшире и др.) чак и у неким детаљима истоветни са деловима ношње у западним и југозападним, планин- ским областиима Румуније, што значи да је област распрострањења овога типа ношње захватала источни Банат, Хунедоару и североис- точну Србију. Извесни подаци, аналогне везе и археолошки налази указују на могућност да је ношња стариначког становништва севе- роисточне Србије које је живело у овим областима пре доласка Ту- рака и које је пребегло у исте крајеве из којих су Власи досе- љени (Банат, Ердељ, Сибињ), била веома слична ношњи Влаха Y h - гуреана.

Сем тога, поједини елементи ове ношње, као што су женска и мушка кошуља, затим зубун, шуба, чакшире, женска и мушка капа, имају веома широко распрострањење и налазе се у ношњама сусед- них балканских, као и словенских народа. Расправљајући о пореклу ових хаљетака, извесни научници им приписују словенско или илир- ско-трачко порекло. Румунски научник Флореа Бобу Флореску, пола- зећи од археолошких података и користећи се аналитичком методом, доказује да тип женске ношње који карактерише прегаче са ресама, као и тип мушке ношње са узаним сукненим чакширама, води по- рекло из традиционалне одеће преилирско-трачких и илирско-трач- ких племена.69 Честа појава прегаче са ресама, као и других еле- мената, у јужнословенским ношњама и ношњама других балканских народа иде у прилог овом мишљењу. Мећутим, ако имамо у виду ве- лику распрострањеност појединих елемената ове ношње код словен- ских народа и ако поћемо од разматрања која у свом раду „Kouretes Kyrbantes Korybantes Orthokorvbantioi Calamaucus Klobuk", даје M. Будимир, можемо предпоставити да су извесни делови ношње, као што је то висока шубара, у овом случају, били познати још старим Индоевропљанима, односно да им је порекло заједничко, те се отуда јављају код старобалканоких као и код словенских народа.

Према томе, на крају, можемо закључити да ношња Влаха Y h - гуреана представља народну одећу која се од најранијих времена развијала у једном правцу, чувајући своје основне одлике и арха- ичне елементе који представљају реликтне облике старијих ношњи.

69F l o r e a B o b y F l o r e s c u , наведено дело, стр. 19— 43.

АРАНБЕЛОВИБ-ЛАЗИЕ ЈЕЛЕНА

Aranđelović-Lazić Jelena

S u m m а r у

CO STUM E OF U N G U R E A N W A L A C H IA N S A T TH E END OF THE X IX th A N D IN TH E B E G IN N IN G OF TH E XXth C EN TU R Y

The north-eastem part of Serbia, i.e. the regions situated between the rivers of Morava, Danube and Timok, is mhabited, in addition "to the Serbian population, for the most part formed by immigrations in the course of the X V IIIth and the XIX th centuries, also by Walachians who, in spite of their gradual blending with the Serbians, still speak Roumanian and have maintained some particular traits in their life, cuistoms and costume.

Most o f these Walachians came to these regionis in the X V IIIth century from Almaš in Banat and from Transylvania. They are called Ungurean Walachians which means that they originate from Hungary, while the immigrants from Rou- mania (Walachia) call themselves, T arans. The original meaning of the terms fa ra n and Ungurean has considerably changed and denotes nowadays the inha- bitant of the plain resp. of the mountaln, as Ungureans, being cattle-breeders, inhabited ш the first place the mountainous regionis of the north-east Serbia.

According to the data, supplied by former investigators, most of these U n - gurean Walachians are not of Roumanian origin. Мапу of their ancestors were Serbians who had fled to Roumania and to East Banat on account of the Turkish invasion, wars and violence, became there Roumanians and later, as such, together with real Roumamans, took refuge in Serbia. Besides, most Roumanians have their family names formed from the names of their Serbian ancestors, all of them celebrate the family patron saint (in Serbian: slava) which they call by the Ser- bian term „praznik” (i.e. feast); a number of other elements of their traditional culture indicate mamfold and lasting conneotions with the South Slav population.

The popular costume of Ungurean Walachians is in the first place a cattle- breeders’ garb. It is characterized by nimieoms garments made of home-made woollen cloth, with rare exeeptions of white colour and with very simple, scanty ornaments consisting of black or blue woolen braids sewn all over the edges and seams of garments. W owen’s chemises and aprons have a somewhat richer om a- mentation of embroidered or woven geometric figures, of typical composition and colours. The Walachian women in the north-eastem part of Serbia used to wear chemises (called „ikimjaša), made of home-made hemp cloth, over which they girded themselves with a woven woolen girdle („šištorli”) and wore two aprons (called „kicelj ku šjukuri”), one on the front side and the othe-r on the back side, with long woolen fringes. In summer they put on over the chemise a sort of bodice („manjiš”) reaching up just to under the bosom, so that a part of the chemise was to be seen betvveen the bodice and the sash. The bodice was usually made of hamp or cotton cloth, it had short sleeves and was ornamented with embroidery chiefly in black and red. The wore on the head a special kind of head-dress, (oalled „plećer”) with a little linen bonnet („šapsa”). The married women tied over the forehead a white linen towel („propoda”) in order to distinguish them- selves fm m the girls. They wore white stockings made of cloth („šoreš”) which reached up to the knees. Over them, they were shod with short socks („kalconje”) also made of cloth and finally with a kind of moccasins („opink”), made of pressed raw hide of pig or o f ох. Sometimes, the women tied also round their legs, like the men do, foot-rags („obelje”), made o f woolen cloth. In winter, they were dressed in a white cloth frock („kebe”), worn over the chemise, whlch was closed on the front side and had no sleeves. Over the frock, or in some cases over the chemise, they wore another kind of bodice, called zubun („zabun”), made of white cloth, without sleeves or a short-sleeved pelisse („zabun k mnješ”) — a garment of the same type, characterized only by short sleeves. Another winter garment

НОШ Њ А ВЛАХА УНГУРЕАНА 139

(„šuba” or „šajna”), also made of white cloth, open on the front side and with long sleeves, was worn over the „zabun”, „zabun k mnješ” or simply over the „kebe”.

The men used to w ear a shirt („kijmaša”), o f homemade hemp clothand cloth trousers („šoreš”) which were worn on the very body. Walachians, asw ell as Serbian inhabitants of the mountainous regions of Eeast Serbia, had no drawers under the trousers. They wore, however, sometimes in summer, a kind of pants, made of hemp cloth, instead of trousers, but it occurs rather rarely.In summer they were usually dresised in a shirt and in a pair of trousers. On theupper part of the body, over the shirt, they wore a sleeveless waietooat, reaching to under the waist. It was made of white cloth and open in front. In cold weather, the men were also dressed in the „zabun”, „zabun k mnješ” and the „šuba” or „ајпа”, germents made, like the women’s of white cloth and trimmed with woolen braids. Their head-dress consisted of a fur cap („kašula”) and their foot- wear of cloth socks („kaloonje”), foot-rags („obelje”) and moccasins („opink”).

Examining the essential elements of the costume of Ungurean Walachians,the author ooncludes that individual parts of this costume, even in some details,are identical with the garments w om in westem and south-western mountainous regions of Romania, which means that the region o f the spread of this type of the costume stretched over ithe eastern part o f Banat, Hunedoare and the north-east Serbia. Basing himself on some data, supplied by former investigators and on the analogy with the costume of East Serbia and some other Yugoslav regions, the author presumes that the costume of the aboriginal population of the north-east part of Serbia was similar to that of the Ungurean Walachians. The frequentoccurrence >of some characteristical traits of this oostume (apron with fringes,„zabun”, „šuba”, „zabun k mnješ”, trousers, etc.) in South Slav costumes as well as in the costumes of other Balkan peoples is conducive to the opinion put forth by the Romanian scientist Florea Bobu Florescu, that the type o f women’s costume, characterized by the fringed apron and the type of men’s costume with narrow cloth trousers have their origin in the traditional costume of pre-Ulyrian-Thracian and Illyrian-Thracian tribes. Considering the spread of particular elements of this costume among the Slav peoples, as w ell as the conclusions arrived at by M. Budimir in his work „Kouretes Kyrbantes Korybantes Orthokorybatioi Calamau- cus K lobuk”, the author thinks that some parts of this costume, such as the high fur cap, might have been known already to old Indo-Europeans, i.e. that they have a common origin and for that reason they occur among ancient peoples of Balkans as w ell as among the Slav ones.

A t the end, the author concludes that the costume of Ungurean Walachians is a popular garb which developed, from times immemorial, in a single direction, maintaining its essential traits and archaic elements, representing the relict forms of older costumes.

L i s t o f f i g u r e $

Fig. 1. Walachian cost.ume, surroundings of Svetozarevo, Vlad. Titelbach. Indian ink drawing from 1885.

Fig. 2. Walachian costume, Židilje, region of Resava. Vlad. Titelbach, Indian ink drawing, 1885.

Fig. 3. Woman’s chemise from Zagubica, region of Homolje. Collection of the Ethnographical Museum in Beograd.

Fig. 4. Ornaments on the aprons.Fig. 5. Apron from Homolje. Collection of the Ethnographical Museum in

Beograd. , „Fig. 6. Detail of an apron from Resava. Collection of the Ethnographical M u-

seum in Beograd. , .Fig 7. Apron from the region of Timok. Collection of the Ethnographical

Museum in Beograd.

АРАНБЕЛОВИБ-ЛАЗИН ЈЕЛЕНА

Fig. 8. Apron from the region of Banat. Collection of the Ethnographical Museum in Beograd.

Fig. 9. Wom an’s coetume, Banat. Szatmari Karol Pop, water colour, 1871. Museum of Popular Art in Bucharest.

Fig. 10. Back apron, surrounđings of Gnjilane. Collection of the Ethnograp- hical Museum in Beograd.

Fig. 11. Cloth gown („kjebe” or „šuba”), Homolje. Collection of the Ethno- graphical Museum in Beograd.

Fig. 12. Cloth gown („šuba in fundata”), Lunka Cernei, Hunedoara, Rou- mania.

Fig. 13. Head-dress („plećer” and „šapsa”). Vlad. Titelbach, Indian in drawing, 1887.

Fig. 14. Wom an’s cap („šapsa”), Resava. Collection of the Ethnographical Museum in Beograd.

Fig. 15. Wom an’s cap („šapsa”), Zvižd. Collection of the Ethnographical Museum in Beograd.

Fig. 16. M an’s shirt, Homolje. Collection of Ethnographical Museum in Beograd.

Fig. 17. Trousers, Resava. Collection of the Ethnographical Museum in Beograd.

Fig. 18. Fur cap, region of Negotinska Krajina. Collection of the Ethno- graphical Museum.

Fig. 19. Fur cap, surroundings of Petrovac na Mlavi.Fig. 20. M an’s zabun, Resava. Collection of the Ethnographical Museum

in Beograd.Fig. 21. Short-sleeved zabun, dolaktenik, Homolje. Collection of the Ethno-

graphical Museum in Beograd.Fig. 22. Cloth „šuba” or „ајпа”, Poreč, Collection of the Ethnographical

Museum in Beograd.Fig. 23. Cloth stockings („šoreš”), Homolje. Collection of the Ethnographical

Museum in Beograd.Fig. 24. Cloth stockings („kalconje”), Homolje. Oollection of the Ethnograp-

hical Museum in Beograd.