Primenjivost elementa klasičnog stilau savremenom uređenju enterijera

Draperije

Piše: Jelena Mitrović

print&web izdanje

Prozori&Vrata • avgust 2015 • broj 13 • www.prozorivrata.com74

Zastori za prozore se uošteno dele na lake i teške, gde bismo u lake odnosno transparentne ubrajali zavese, a u teške, iliti neprozirne zastore-draperije. Dra- perije, zapravo, imaju daleko duži istorijat od zavesa, ali nisu oduvek imale primenu kakvu imaju danas. U doba stare Grčke i Rima služile su kao odevni predmet, jer su od njih izrađivane toge. Osim toga, korišćene su kao preteča unutrašnjih vrata kako bi vizuelno odvojile određenu pros-toriju od ostatka kuće.16. vek će doneti pojavu jednog novog stilskog komada nameštaja - kreveta sa zastorima. Naime, otada, pa protežući se nadalje kroz barok i klasicizam, krevet i uopšte celokupan izgled spavaće sobe predsta- vljali su statusni simbol koji je najbolje svedočio o imućnosti vlasnika

Još otkada su nastale prve zidane kuće

javila se čovekova potreba za privatnošću i

težnja da unutrašnjost doma sakrije od oka

javnosti. Kako je, međutim, istovremeno trebalo

osvetliti prostorije na neki način, bilo je

neophodno da na zidovima postoje otvori sa tom

funkcijom. Ovakvi, prosto ozidani četvrtasti

otvori predstavljali su prve prozore koji su radi

očuvanja toplote, ali i intime, zatvarani drvenim

kapcima. Staklo je zbog nedostupnosti i visoke

cene bilo prisutno samo na dvorovima i u

katedralama u vidu vitraža. Zastakljeni prozori

kakvi su nama danas poznati, zaživeće tek u 17.

veku, a sa njima i pojava zavesa kao komada

tkanine pomoću kog je valjalo smanjiti potpunu

prozirnost stakla.

Duga tradicija

Zastori za prozore se uošteno dele na lake i

teške, gde bismo u lake odnosno transparentne

ubrajali zavese, a u teške, iliti neprozirne

zastore-draperije. Draperije, zapravo, imaju

daleko duži istorijat od zavesa, ali nisu oduvek

imale primenu kakvu imaju danas. U doba stare Grčke i Rima služile su kao odevni predmet, jer su od njih izrađivane toge. Osim toga, kori-

šćene su kao preteča unutrašnjih vrata kako bi

vizuelno odvojile određenu prostoriju od ostatka

kuće.16. vek će doneti pojavu jednog novog

stilskog komada nameštaja - kreveta sa zastori-

ma. Naime, otada, pa protežući se nadalje kroz

barok i klasicizam, krevet i uopšte celokupan

izgled spavaće sobe predstavljali su statusni

simbol koji je najbolje svedočio o imućnosti

vlasnika. Zato je bilo od izuzetne važnosti da

Kada je u pitanju dnevni boravak, tu je

situacija znatno drugačija. Radi se o centralnoj

prostoriji svakog doma, čiji izgled šalje snažnu

poruku o afinitetima i ukusu njegovog vlasnika.

Pravilno odabrana draperija može se pokazati

kao veoma efektan detalj i dati čitavom prostoru

sofisticiranu notu. Kombinacija zavesa-drap-erija pruža mogućnost igranja materijalima i elementimau enterijeru, odgovarajući isto- vremeno zahtevu multifunkcionalnosti. U sve-

tu je naročito popularan sistem duplih zavesa,

od svile i sirove svile, svile i pliša, svile i lana.

upravo krevet izgleda što raskošnije. Zastori su u

početku visili sa tavanice za koju su bili

pričvršćeni metalnom kukom, vezani za ivice

kreveta pomoću kanapa. Kasnije je konstruisan četvorougaoni drveni ram postavljen iznad samog kreveta u dimenzijama koje su pratile dimenzije postelje, gde su zastori okruživali krevet sa svih strana, pružajući se do poda. Ove

draperije bile su izrađene samo od najkvalitetni-

jih i najfinijih voznih materijala, kao što je brokat

(vrsta svile ojačana pamučnim vlaknima), ili od

crnog i crvenog somota protkanog zlatnim

nitima.

Odabir zavesa u prvom redu zavisi od prostorije koja se

njima želi ukrasiti, a samim tim i odabir draperija. Ako je reč o

spavaćim sobama, prevashodni cilj zavese u njima jeste da

spreči ulazak svetlosti u pros-toriju i tako omogući miran

san, zbog čega ovde izbor pada na takozvanu black out zavesu. Kada je u pitanju dnevni boravak, tu je situacija znatno drugačija. Radi se o centralnoj prostoriji svakog doma, čiji izgled šalje snažnu poruku o a�initetima i

ukusu njegovog vlasnika.

Pečat doma

Draperije su otmeni nastavci zavesa. Pored

činjenice da predstavljaju odličnu zaštitu od

sunca, njihova uloga je pre svega dekorativna, uz

njih zavese deluju kompletnije, elegantnije i

lepše. Izrađuju se u različitim dezenima i

bojama, od materijala poput pliša, lana, satena

ili pamuka, po skrojenoj dužini. Odabir zavesa u prvom redu zavisi od prostorije koja se njima želi ukrasiti, a samim tim i odabir draperija. Ako je reč o spavaćim sobama, prevashodni cilj

zavese u njima jeste da spreči ulazak svetlosti u

prostoriju i tako omogući miran san, zbog čega

ovde izbor pada na takozvanu black out zavesu.

Dodir klasike u savremenom dobu

Prva polovina prošlog veka bila je doba

ratova, vreme kada se oskudevalo u svemu, a

naročito u stvarima poput tekstila, te je posle-

dično i u posleratnom periodu zavesa još dugo

bila samo parče platna na prozorima, bez

obraćanja naročite pažnje na njenu estetsku

dimenziju. Ovakav razvoj događaja kasnije će

doneti i neke nove trendove. Pop-art Endija

Vorhola skrenuo je kurs ka jakim bojama, pravil-

nim geometrijskim oblicima, jednostavnim

dezenima sastavljenim od neonskih struktura,

stilu u kome nema mesta za klasiku i tipične

kitnjaste elemente koji je prate. Takva atmosfera

u velikoj meri je potisnula stilsku draperiju kao

izbor pri uređenju enterijera i u narednim

decenijama. Mahom je se moglo naći u luksu-

znim hotelima tipa Hilton i Waldorf Astoria, kao

dela scenografije predsedničkih apartmana ili

tematskih penthausa, ili eventualno u domovima

imućnih novijeg datuma koji su odabirom

klasike želeli da svom bogatstvu prizvuk starine

i tradicije. I mada se danas, u 21. veku, otišlo i

korak dalje sa ekspanzijom hladnih materijala

kao što su staklo, metal i koža, uočljiva je i jedna

suprotna tendencija.

Dizajneri su idejno počeli da se vraćaju

prošlim epohama, vraćajući na velika vrata

pojedine komade nameštaja i detalje, i time

pokazali da su neke stvari zaista vanvremenske.

I ma koliko životni prostor po spoljašnjosti bio delo moderne arhitekture, iznutra ipak treba da odiše toplinom, a ako se dodatno oplemeni atraktivnim draperijama, utisak će biti pot- pun i mesta za grešku gotovo da nema.

Ma kako da ste zamislili svoj dom, u

zavisnosti od sastava, tehnike tkanja, dizajna

materijala i načina izrade, teške zavese mogu

odgovoriti svim enterijernim stilovima.

Pop-art Endija Vorhola skrenuo je kurs ka jakim bojama, pravil-nim geometrijskim oblicima, jednostavnim dezenima sas-tavljenim od neonskih struktu-ra, stilu u kome nema mesta za klasiku i tipične kitnjaste elemente koji je prate. Takva atmosfera u velikoj meri je

potisnula stilsku draperiju kao izbor pri uređenju enterijera i u

narednim decenijama. Mahom je se moglo naći u luksuznim

hotelima tipa Hilton i Waldorf Astoria, kao dela scenogra�ije predsedničkih apartmana ili

tematskih penthausa, ili even-tualno u domovima imućnih

novijeg datuma koji su odabi-rom klasike želeli da svom

bogatstvu prizvuk starine i tradicije. I mada se danas,

u 21. veku, otišlo i korak dalje sa ekspanzijom hladnih materi-

jala kao što su staklo, metal i koža, uočljiva je i jedna

suprotna tendencija

print&web izdanje

www.prozorivrata.com • broj 13 • avgust 2015 • Prozori&Vrata 75

Zastori za prozore se uošteno dele na lake i teške, gde bismo u lake odnosno transparentne ubrajali zavese, a u teške, iliti neprozirne zastore-draperije. Dra- perije, zapravo, imaju daleko duži istorijat od zavesa, ali nisu oduvek imale primenu kakvu imaju danas. U doba stare Grčke i Rima služile su kao odevni predmet, jer su od njih izrađivane toge. Osim toga, korišćene su kao preteča unutrašnjih vrata kako bi vizuelno odvojile određenu pros-toriju od ostatka kuće.16. vek će doneti pojavu jednog novog stilskog komada nameštaja - kreveta sa zastorima. Naime, otada, pa protežući se nadalje kroz barok i klasicizam, krevet i uopšte celokupan izgled spavaće sobe predsta- vljali su statusni simbol koji je najbolje svedočio o imućnosti vlasnika

Još otkada su nastale prve zidane kuće

javila se čovekova potreba za privatnošću i

težnja da unutrašnjost doma sakrije od oka

javnosti. Kako je, međutim, istovremeno trebalo

osvetliti prostorije na neki način, bilo je

neophodno da na zidovima postoje otvori sa tom

funkcijom. Ovakvi, prosto ozidani četvrtasti

otvori predstavljali su prve prozore koji su radi

očuvanja toplote, ali i intime, zatvarani drvenim

kapcima. Staklo je zbog nedostupnosti i visoke

cene bilo prisutno samo na dvorovima i u

katedralama u vidu vitraža. Zastakljeni prozori

kakvi su nama danas poznati, zaživeće tek u 17.

veku, a sa njima i pojava zavesa kao komada

tkanine pomoću kog je valjalo smanjiti potpunu

prozirnost stakla.

Duga tradicija

Zastori za prozore se uošteno dele na lake i

teške, gde bismo u lake odnosno transparentne

ubrajali zavese, a u teške, iliti neprozirne

zastore-draperije. Draperije, zapravo, imaju

daleko duži istorijat od zavesa, ali nisu oduvek

imale primenu kakvu imaju danas. U doba stare Grčke i Rima služile su kao odevni predmet, jer su od njih izrađivane toge. Osim toga, kori-

šćene su kao preteča unutrašnjih vrata kako bi

vizuelno odvojile određenu prostoriju od ostatka

kuće.16. vek će doneti pojavu jednog novog

stilskog komada nameštaja - kreveta sa zastori-

ma. Naime, otada, pa protežući se nadalje kroz

barok i klasicizam, krevet i uopšte celokupan

izgled spavaće sobe predstavljali su statusni

simbol koji je najbolje svedočio o imućnosti

vlasnika. Zato je bilo od izuzetne važnosti da

Kada je u pitanju dnevni boravak, tu je

situacija znatno drugačija. Radi se o centralnoj

prostoriji svakog doma, čiji izgled šalje snažnu

poruku o afinitetima i ukusu njegovog vlasnika.

Pravilno odabrana draperija može se pokazati

kao veoma efektan detalj i dati čitavom prostoru

sofisticiranu notu. Kombinacija zavesa-drap-erija pruža mogućnost igranja materijalima i elementimau enterijeru, odgovarajući isto- vremeno zahtevu multifunkcionalnosti. U sve-

tu je naročito popularan sistem duplih zavesa,

od svile i sirove svile, svile i pliša, svile i lana.

upravo krevet izgleda što raskošnije. Zastori su u

početku visili sa tavanice za koju su bili

pričvršćeni metalnom kukom, vezani za ivice

kreveta pomoću kanapa. Kasnije je konstruisan četvorougaoni drveni ram postavljen iznad samog kreveta u dimenzijama koje su pratile dimenzije postelje, gde su zastori okruživali krevet sa svih strana, pružajući se do poda. Ove

draperije bile su izrađene samo od najkvalitetni-

jih i najfinijih voznih materijala, kao što je brokat

(vrsta svile ojačana pamučnim vlaknima), ili od

crnog i crvenog somota protkanog zlatnim

nitima.

Odabir zavesa u prvom redu zavisi od prostorije koja se

njima želi ukrasiti, a samim tim i odabir draperija. Ako je reč o

spavaćim sobama, prevashodni cilj zavese u njima jeste da

spreči ulazak svetlosti u pros-toriju i tako omogući miran

san, zbog čega ovde izbor pada na takozvanu black out zavesu. Kada je u pitanju dnevni boravak, tu je situacija znatno drugačija. Radi se o centralnoj prostoriji svakog doma, čiji izgled šalje snažnu poruku o a�initetima i

ukusu njegovog vlasnika.

Pečat doma

Draperije su otmeni nastavci zavesa. Pored

činjenice da predstavljaju odličnu zaštitu od

sunca, njihova uloga je pre svega dekorativna, uz

njih zavese deluju kompletnije, elegantnije i

lepše. Izrađuju se u različitim dezenima i

bojama, od materijala poput pliša, lana, satena

ili pamuka, po skrojenoj dužini. Odabir zavesa u prvom redu zavisi od prostorije koja se njima želi ukrasiti, a samim tim i odabir draperija. Ako je reč o spavaćim sobama, prevashodni cilj

zavese u njima jeste da spreči ulazak svetlosti u

prostoriju i tako omogući miran san, zbog čega

ovde izbor pada na takozvanu black out zavesu.

Dodir klasike u savremenom dobu

Prva polovina prošlog veka bila je doba

ratova, vreme kada se oskudevalo u svemu, a

naročito u stvarima poput tekstila, te je posle-

dično i u posleratnom periodu zavesa još dugo

bila samo parče platna na prozorima, bez

obraćanja naročite pažnje na njenu estetsku

dimenziju. Ovakav razvoj događaja kasnije će

doneti i neke nove trendove. Pop-art Endija

Vorhola skrenuo je kurs ka jakim bojama, pravil-

nim geometrijskim oblicima, jednostavnim

dezenima sastavljenim od neonskih struktura,

stilu u kome nema mesta za klasiku i tipične

kitnjaste elemente koji je prate. Takva atmosfera

u velikoj meri je potisnula stilsku draperiju kao

izbor pri uređenju enterijera i u narednim

decenijama. Mahom je se moglo naći u luksu-

znim hotelima tipa Hilton i Waldorf Astoria, kao

dela scenografije predsedničkih apartmana ili

tematskih penthausa, ili eventualno u domovima

imućnih novijeg datuma koji su odabirom

klasike želeli da svom bogatstvu prizvuk starine

i tradicije. I mada se danas, u 21. veku, otišlo i

korak dalje sa ekspanzijom hladnih materijala

kao što su staklo, metal i koža, uočljiva je i jedna

suprotna tendencija.

Dizajneri su idejno počeli da se vraćaju

prošlim epohama, vraćajući na velika vrata

pojedine komade nameštaja i detalje, i time

pokazali da su neke stvari zaista vanvremenske.

I ma koliko životni prostor po spoljašnjosti bio delo moderne arhitekture, iznutra ipak treba da odiše toplinom, a ako se dodatno oplemeni atraktivnim draperijama, utisak će biti pot- pun i mesta za grešku gotovo da nema.

Ma kako da ste zamislili svoj dom, u

zavisnosti od sastava, tehnike tkanja, dizajna

materijala i načina izrade, teške zavese mogu

odgovoriti svim enterijernim stilovima.

Pop-art Endija Vorhola skrenuo je kurs ka jakim bojama, pravil-nim geometrijskim oblicima, jednostavnim dezenima sas-tavljenim od neonskih struktu-ra, stilu u kome nema mesta za klasiku i tipične kitnjaste elemente koji je prate. Takva atmosfera u velikoj meri je

potisnula stilsku draperiju kao izbor pri uređenju enterijera i u

narednim decenijama. Mahom je se moglo naći u luksuznim

hotelima tipa Hilton i Waldorf Astoria, kao dela scenogra�ije predsedničkih apartmana ili

tematskih penthausa, ili even-tualno u domovima imućnih

novijeg datuma koji su odabi-rom klasike želeli da svom

bogatstvu prizvuk starine i tradicije. I mada se danas,

u 21. veku, otišlo i korak dalje sa ekspanzijom hladnih materi-

jala kao što su staklo, metal i koža, uočljiva je i jedna

suprotna tendencija

Prozori&Vrata • avgust 2015 • broj 13 • www.prozorivrata.com76

“Primenjivost elementa klasičnog stila u savremenom uređenju enterijera”

Zastori za prozore se uošteno dele na lake i teške, gde bismo u lake odnosno transparentne ubrajali zavese, a u teške, iliti neprozirne zastore-draperije. Dra- perije, zapravo, imaju daleko duži istorijat od zavesa, ali nisu oduvek imale primenu kakvu imaju danas. U doba stare Grčke i Rima služile su kao odevni predmet, jer su od njih izrađivane toge. Osim toga, korišćene su kao preteča unutrašnjih vrata kako bi vizuelno odvojile određenu pros-toriju od ostatka kuće.16. vek će doneti pojavu jednog novog stilskog komada nameštaja - kreveta sa zastorima. Naime, otada, pa protežući se nadalje kroz barok i klasicizam, krevet i uopšte celokupan izgled spavaće sobe predsta- vljali su statusni simbol koji je najbolje svedočio o imućnosti vlasnika

Još otkada su nastale prve zidane kuće

javila se čovekova potreba za privatnošću i

težnja da unutrašnjost doma sakrije od oka

javnosti. Kako je, međutim, istovremeno trebalo

osvetliti prostorije na neki način, bilo je

neophodno da na zidovima postoje otvori sa tom

funkcijom. Ovakvi, prosto ozidani četvrtasti

otvori predstavljali su prve prozore koji su radi

očuvanja toplote, ali i intime, zatvarani drvenim

kapcima. Staklo je zbog nedostupnosti i visoke

cene bilo prisutno samo na dvorovima i u

katedralama u vidu vitraža. Zastakljeni prozori

kakvi su nama danas poznati, zaživeće tek u 17.

veku, a sa njima i pojava zavesa kao komada

tkanine pomoću kog je valjalo smanjiti potpunu

prozirnost stakla.

Duga tradicija

Zastori za prozore se uošteno dele na lake i

teške, gde bismo u lake odnosno transparentne

ubrajali zavese, a u teške, iliti neprozirne

zastore-draperije. Draperije, zapravo, imaju

daleko duži istorijat od zavesa, ali nisu oduvek

imale primenu kakvu imaju danas. U doba stare Grčke i Rima služile su kao odevni predmet, jer su od njih izrađivane toge. Osim toga, kori-

šćene su kao preteča unutrašnjih vrata kako bi

vizuelno odvojile određenu prostoriju od ostatka

kuće.16. vek će doneti pojavu jednog novog

stilskog komada nameštaja - kreveta sa zastori-

ma. Naime, otada, pa protežući se nadalje kroz

barok i klasicizam, krevet i uopšte celokupan

izgled spavaće sobe predstavljali su statusni

simbol koji je najbolje svedočio o imućnosti

vlasnika. Zato je bilo od izuzetne važnosti da

Kada je u pitanju dnevni boravak, tu je

situacija znatno drugačija. Radi se o centralnoj

prostoriji svakog doma, čiji izgled šalje snažnu

poruku o afinitetima i ukusu njegovog vlasnika.

Pravilno odabrana draperija može se pokazati

kao veoma efektan detalj i dati čitavom prostoru

sofisticiranu notu. Kombinacija zavesa-drap-erija pruža mogućnost igranja materijalima i elementimau enterijeru, odgovarajući isto- vremeno zahtevu multifunkcionalnosti. U sve-

tu je naročito popularan sistem duplih zavesa,

od svile i sirove svile, svile i pliša, svile i lana.

print&web izdanje

upravo krevet izgleda što raskošnije. Zastori su u

početku visili sa tavanice za koju su bili

pričvršćeni metalnom kukom, vezani za ivice

kreveta pomoću kanapa. Kasnije je konstruisan četvorougaoni drveni ram postavljen iznad samog kreveta u dimenzijama koje su pratile dimenzije postelje, gde su zastori okruživali krevet sa svih strana, pružajući se do poda. Ove

draperije bile su izrađene samo od najkvalitetni-

jih i najfinijih voznih materijala, kao što je brokat

(vrsta svile ojačana pamučnim vlaknima), ili od

crnog i crvenog somota protkanog zlatnim

nitima.

Odabir zavesa u prvom redu zavisi od prostorije koja se

njima želi ukrasiti, a samim tim i odabir draperija. Ako je reč o

spavaćim sobama, prevashodni cilj zavese u njima jeste da

spreči ulazak svetlosti u pros-toriju i tako omogući miran

san, zbog čega ovde izbor pada na takozvanu black out zavesu. Kada je u pitanju dnevni boravak, tu je situacija znatno drugačija. Radi se o centralnoj prostoriji svakog doma, čiji izgled šalje snažnu poruku o a�initetima i

ukusu njegovog vlasnika.

Pečat doma

Draperije su otmeni nastavci zavesa. Pored

činjenice da predstavljaju odličnu zaštitu od

sunca, njihova uloga je pre svega dekorativna, uz

njih zavese deluju kompletnije, elegantnije i

lepše. Izrađuju se u različitim dezenima i

bojama, od materijala poput pliša, lana, satena

ili pamuka, po skrojenoj dužini. Odabir zavesa u prvom redu zavisi od prostorije koja se njima želi ukrasiti, a samim tim i odabir draperija. Ako je reč o spavaćim sobama, prevashodni cilj

zavese u njima jeste da spreči ulazak svetlosti u

prostoriju i tako omogući miran san, zbog čega

ovde izbor pada na takozvanu black out zavesu.

Dodir klasike u savremenom dobu

Prva polovina prošlog veka bila je doba

ratova, vreme kada se oskudevalo u svemu, a

naročito u stvarima poput tekstila, te je posle-

dično i u posleratnom periodu zavesa još dugo

bila samo parče platna na prozorima, bez

obraćanja naročite pažnje na njenu estetsku

dimenziju. Ovakav razvoj događaja kasnije će

doneti i neke nove trendove. Pop-art Endija

Vorhola skrenuo je kurs ka jakim bojama, pravil-

nim geometrijskim oblicima, jednostavnim

dezenima sastavljenim od neonskih struktura,

stilu u kome nema mesta za klasiku i tipične

kitnjaste elemente koji je prate. Takva atmosfera

u velikoj meri je potisnula stilsku draperiju kao

izbor pri uređenju enterijera i u narednim

decenijama. Mahom je se moglo naći u luksu-

znim hotelima tipa Hilton i Waldorf Astoria, kao

dela scenografije predsedničkih apartmana ili

tematskih penthausa, ili eventualno u domovima

imućnih novijeg datuma koji su odabirom

klasike želeli da svom bogatstvu prizvuk starine

i tradicije. I mada se danas, u 21. veku, otišlo i

korak dalje sa ekspanzijom hladnih materijala

kao što su staklo, metal i koža, uočljiva je i jedna

suprotna tendencija.

Dizajneri su idejno počeli da se vraćaju

prošlim epohama, vraćajući na velika vrata

pojedine komade nameštaja i detalje, i time

pokazali da su neke stvari zaista vanvremenske.

I ma koliko životni prostor po spoljašnjosti bio delo moderne arhitekture, iznutra ipak treba da odiše toplinom, a ako se dodatno oplemeni atraktivnim draperijama, utisak će biti pot- pun i mesta za grešku gotovo da nema.

Ma kako da ste zamislili svoj dom, u

zavisnosti od sastava, tehnike tkanja, dizajna

materijala i načina izrade, teške zavese mogu

odgovoriti svim enterijernim stilovima.

Pop-art Endija Vorhola skrenuo je kurs ka jakim bojama, pravil-nim geometrijskim oblicima, jednostavnim dezenima sas-tavljenim od neonskih struktu-ra, stilu u kome nema mesta za klasiku i tipične kitnjaste elemente koji je prate. Takva atmosfera u velikoj meri je

potisnula stilsku draperiju kao izbor pri uređenju enterijera i u

narednim decenijama. Mahom je se moglo naći u luksuznim

hotelima tipa Hilton i Waldorf Astoria, kao dela scenogra�ije predsedničkih apartmana ili

tematskih penthausa, ili even-tualno u domovima imućnih

novijeg datuma koji su odabi-rom klasike želeli da svom

bogatstvu prizvuk starine i tradicije. I mada se danas,

u 21. veku, otišlo i korak dalje sa ekspanzijom hladnih materi-

jala kao što su staklo, metal i koža, uočljiva je i jedna

suprotna tendencija

“Primenjivost elementa klasičnog stila u savremenom uređenju enterijera”

Zastori za prozore se uošteno dele na lake i teške, gde bismo u lake odnosno transparentne ubrajali zavese, a u teške, iliti neprozirne zastore-draperije. Dra- perije, zapravo, imaju daleko duži istorijat od zavesa, ali nisu oduvek imale primenu kakvu imaju danas. U doba stare Grčke i Rima služile su kao odevni predmet, jer su od njih izrađivane toge. Osim toga, korišćene su kao preteča unutrašnjih vrata kako bi vizuelno odvojile određenu pros-toriju od ostatka kuće.16. vek će doneti pojavu jednog novog stilskog komada nameštaja - kreveta sa zastorima. Naime, otada, pa protežući se nadalje kroz barok i klasicizam, krevet i uopšte celokupan izgled spavaće sobe predsta- vljali su statusni simbol koji je najbolje svedočio o imućnosti vlasnika

Još otkada su nastale prve zidane kuće

javila se čovekova potreba za privatnošću i

težnja da unutrašnjost doma sakrije od oka

javnosti. Kako je, međutim, istovremeno trebalo

osvetliti prostorije na neki način, bilo je

neophodno da na zidovima postoje otvori sa tom

funkcijom. Ovakvi, prosto ozidani četvrtasti

otvori predstavljali su prve prozore koji su radi

očuvanja toplote, ali i intime, zatvarani drvenim

kapcima. Staklo je zbog nedostupnosti i visoke

cene bilo prisutno samo na dvorovima i u

katedralama u vidu vitraža. Zastakljeni prozori

kakvi su nama danas poznati, zaživeće tek u 17.

veku, a sa njima i pojava zavesa kao komada

tkanine pomoću kog je valjalo smanjiti potpunu

prozirnost stakla.

Duga tradicija

Zastori za prozore se uošteno dele na lake i

teške, gde bismo u lake odnosno transparentne

ubrajali zavese, a u teške, iliti neprozirne

zastore-draperije. Draperije, zapravo, imaju

daleko duži istorijat od zavesa, ali nisu oduvek

imale primenu kakvu imaju danas. U doba stare Grčke i Rima služile su kao odevni predmet, jer su od njih izrađivane toge. Osim toga, kori-

šćene su kao preteča unutrašnjih vrata kako bi

vizuelno odvojile određenu prostoriju od ostatka

kuće.16. vek će doneti pojavu jednog novog

stilskog komada nameštaja - kreveta sa zastori-

ma. Naime, otada, pa protežući se nadalje kroz

barok i klasicizam, krevet i uopšte celokupan

izgled spavaće sobe predstavljali su statusni

simbol koji je najbolje svedočio o imućnosti

vlasnika. Zato je bilo od izuzetne važnosti da

Kada je u pitanju dnevni boravak, tu je

situacija znatno drugačija. Radi se o centralnoj

prostoriji svakog doma, čiji izgled šalje snažnu

poruku o afinitetima i ukusu njegovog vlasnika.

Pravilno odabrana draperija može se pokazati

kao veoma efektan detalj i dati čitavom prostoru

sofisticiranu notu. Kombinacija zavesa-drap-erija pruža mogućnost igranja materijalima i elementimau enterijeru, odgovarajući isto- vremeno zahtevu multifunkcionalnosti. U sve-

tu je naročito popularan sistem duplih zavesa,

od svile i sirove svile, svile i pliša, svile i lana.

print&web izdanje

www.prozorivrata.com • broj 13 • avgust 2015 • Prozori&Vrata 77

upravo krevet izgleda što raskošnije. Zastori su u

početku visili sa tavanice za koju su bili

pričvršćeni metalnom kukom, vezani za ivice

kreveta pomoću kanapa. Kasnije je konstruisan četvorougaoni drveni ram postavljen iznad samog kreveta u dimenzijama koje su pratile dimenzije postelje, gde su zastori okruživali krevet sa svih strana, pružajući se do poda. Ove

draperije bile su izrađene samo od najkvalitetni-

jih i najfinijih voznih materijala, kao što je brokat

(vrsta svile ojačana pamučnim vlaknima), ili od

crnog i crvenog somota protkanog zlatnim

nitima.

Odabir zavesa u prvom redu zavisi od prostorije koja se

njima želi ukrasiti, a samim tim i odabir draperija. Ako je reč o

spavaćim sobama, prevashodni cilj zavese u njima jeste da

spreči ulazak svetlosti u pros-toriju i tako omogući miran

san, zbog čega ovde izbor pada na takozvanu black out zavesu. Kada je u pitanju dnevni boravak, tu je situacija znatno drugačija. Radi se o centralnoj prostoriji svakog doma, čiji izgled šalje snažnu poruku o a�initetima i

ukusu njegovog vlasnika.

Pečat doma

Draperije su otmeni nastavci zavesa. Pored

činjenice da predstavljaju odličnu zaštitu od

sunca, njihova uloga je pre svega dekorativna, uz

njih zavese deluju kompletnije, elegantnije i

lepše. Izrađuju se u različitim dezenima i

bojama, od materijala poput pliša, lana, satena

ili pamuka, po skrojenoj dužini. Odabir zavesa u prvom redu zavisi od prostorije koja se njima želi ukrasiti, a samim tim i odabir draperija. Ako je reč o spavaćim sobama, prevashodni cilj

zavese u njima jeste da spreči ulazak svetlosti u

prostoriju i tako omogući miran san, zbog čega

ovde izbor pada na takozvanu black out zavesu.

Dodir klasike u savremenom dobu

Prva polovina prošlog veka bila je doba

ratova, vreme kada se oskudevalo u svemu, a

naročito u stvarima poput tekstila, te je posle-

dično i u posleratnom periodu zavesa još dugo

bila samo parče platna na prozorima, bez

obraćanja naročite pažnje na njenu estetsku

dimenziju. Ovakav razvoj događaja kasnije će

doneti i neke nove trendove. Pop-art Endija

Vorhola skrenuo je kurs ka jakim bojama, pravil-

nim geometrijskim oblicima, jednostavnim

dezenima sastavljenim od neonskih struktura,

stilu u kome nema mesta za klasiku i tipične

kitnjaste elemente koji je prate. Takva atmosfera

u velikoj meri je potisnula stilsku draperiju kao

izbor pri uređenju enterijera i u narednim

decenijama. Mahom je se moglo naći u luksu-

znim hotelima tipa Hilton i Waldorf Astoria, kao

dela scenografije predsedničkih apartmana ili

tematskih penthausa, ili eventualno u domovima

imućnih novijeg datuma koji su odabirom

klasike želeli da svom bogatstvu prizvuk starine

i tradicije. I mada se danas, u 21. veku, otišlo i

korak dalje sa ekspanzijom hladnih materijala

kao što su staklo, metal i koža, uočljiva je i jedna

suprotna tendencija.

Dizajneri su idejno počeli da se vraćaju

prošlim epohama, vraćajući na velika vrata

pojedine komade nameštaja i detalje, i time

pokazali da su neke stvari zaista vanvremenske.

I ma koliko životni prostor po spoljašnjosti bio delo moderne arhitekture, iznutra ipak treba da odiše toplinom, a ako se dodatno oplemeni atraktivnim draperijama, utisak će biti pot- pun i mesta za grešku gotovo da nema.

Ma kako da ste zamislili svoj dom, u

zavisnosti od sastava, tehnike tkanja, dizajna

materijala i načina izrade, teške zavese mogu

odgovoriti svim enterijernim stilovima.

Pop-art Endija Vorhola skrenuo je kurs ka jakim bojama, pravil-nim geometrijskim oblicima, jednostavnim dezenima sas-tavljenim od neonskih struktu-ra, stilu u kome nema mesta za klasiku i tipične kitnjaste elemente koji je prate. Takva atmosfera u velikoj meri je

potisnula stilsku draperiju kao izbor pri uređenju enterijera i u

narednim decenijama. Mahom je se moglo naći u luksuznim

hotelima tipa Hilton i Waldorf Astoria, kao dela scenogra�ije predsedničkih apartmana ili

tematskih penthausa, ili even-tualno u domovima imućnih

novijeg datuma koji su odabi-rom klasike želeli da svom

bogatstvu prizvuk starine i tradicije. I mada se danas,

u 21. veku, otišlo i korak dalje sa ekspanzijom hladnih materi-

jala kao što su staklo, metal i koža, uočljiva je i jedna

suprotna tendencija