jkona presvete bogorodjce ^ainj~ka ÷ krasnjcaø · 2013. 7. 2. · moleban za stradalni narod...

GODINA 2006.GODINA 2006. broj 33broj 33

Jkona Presvete Bogorodjce^ainj~ka ÷ Krasnjcaø

Jkona Presvete Bogorodjce^ainj~ka ÷ Krasnjcaø

3

��

KANONSKE POSJETE I SLU@EWA WEGOVOGVISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITADABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

Novembar2-4. U Patrijar{ijskom dvoru u Beogradu u~estvovao u

radu Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravo-slavne Crkve.

13. Sluìo sv. Liturgiju u hramu sv. apostola Petra iPavla u Kalinoviku.

16. Povodom hramovne slave, praznika obnovqewa hra-ma sv. velikomu~enika Georgija, u hramu u Miqevi-}ima sluìo sv. Liturgiju i prelomio slavski ko-la~.

21. Povodom hramovne slave, sabora sv. Argangela Mi-haila, u Staroj crkvi u Sarajevu sluìo sv. Litur-giju i prelomio slavski kola~.

22. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu u posjetuprimio Ambasadora ê{ke Republike u BiH, g. Jir-ìja Kudelu.

30. U sjedi{tu Me|ureligijskog vije}a u Sarajevu, u~e-stvovao u radu sjednice kojoj su prisustvovali pred-stavnici vlasti u BiH.

Decembar2. U sredwo{kolskom centru u Lukavici odrào po-

u~no predavawe mladima.11. U hramu sv. proroka Ilije u Sokocu prisustvovao

Sv. Liturgiji.13. U Belom dvoru u Beogradu, na praznik sv. apostola

Andreja Prvozvanog, ~estitao Krsnu slavu doma Ka-ra|or|evi}a prestolonasledniku Aleksandru ££.

15. U kapeli mitropolitske ku}e u Sokocu, povodomslave kapele, dana sv. Joanikija Devi~kog, sluìoSv. Liturgiju i prelomio slavski kola~.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primiopre~asnog g. Robina Foksa, izaslanika Kenterberij-skog nadbiskupa u Beogradu.

16. U hramu sv. Vasilija Ostro{kog u Dobriwi, sluìomoleban za stradalni narod srpski na Kosovu i Me-tohiji.- Prisustvovao prijemu u predsjedni~koj rezidenci-ji Konak u Sarajevu, koji je, povodom proslave Bo-ì}a po gregorijanskom kalendaru, priredio ~lanPredsjedni{tva BiH g. Ivo Miro Jovi}.

18. U hramu sv. proroka Ilije u Sokocu prisustvovaoSv. Liturgiji i propovijedao okupqenim vjernici-ma.

19. Na praznik sv. Nikolaja Mirlikijskog ûdotvorca,u hramu sv. proroka Ilije u Sokocu sluìo sv. Li-turgiju uz sasluèwe Episkopa humskog GospodinaMaksima.

- U mitropolitskoj ku}i u Sokocu, proslavio svojuKrsnu slavu sv. Nikolaja Mirlikijskog ûdotvorca.

20. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu, prosla-vio drugi dan svoje Krsne slave sv. Nikolaja Mir-likijskog ûdotvorca.

23. Prisustvovao otvarawu manifestacije Dani Fo~e uKragujevcu.

25. Prisustvovao boì}noj misi u rimokatoli~koj ka-tedrali Srca Isusova u Sarajevu.

26. U prostorijama Vrhbosanske katoli~ke teologije uSarajevu, prisustvovao prijemu koji je povodom Bo-ì}nih praznika priredio Nadbiskup vrhbosanskiVinko kardinal Puqi}.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu, primiou opro{tajnu posjetu Ambasadora Palestine g. Ma-ìda Marufa.

Januar1. U hramu Svete Trojice u Rogatici sluìo sv. Li-

turgiju.4. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu, preko

sredstava javnog informisawa uputio boì}nu ~e-stitku pravoslavnim vjernicima u Mitropoliji da-brobosanskoj i cijeloj BiH.

6. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu, u posjetuprimio Ambasadora Islamske Republike Iran g.Mohameda Zadeha.- Na Badwe ve~e, u hramu Preobraèwa Gospodweg uSarajevu, sluìo prazni~no ve~erwe bogosluèwe iprisustvovao nalagawu Badwaka.

7. U Sabornoj crkvi u Sarajevu sluìo prazni~nu Bo-ì}nu Liturgiju uz sasluèwe sve{tenika i |akonaMitropolije dabrobosanske. Sv. Liturgiju je di-rektno prenosilo nekoliko radio i televizijskihku}a.

8. Na praznik Sabora Presvete Bogorodice, u hramusv. proroka Ilije na Sokocu sluìo sv. Liturgiju.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pozdra-vio goste na Boì}nom prijemu, kojem je prisustvo-vao veliki broj stranih diplomata, predstavnikame|unarodnih organizacija, predstavnika doma}ihvlasti itd.

9. Na dan sv. prvomu~enika i arhi|akona Stefana,sluìo sv. Liturgiju u hramu Uspewa Presvete Bo-gorodice na Palama.

14. Na praznik Obrezawa Gospodweg sluìo sv. Litur-giju u hramu Uspewa Presvete Bogorodice u Mo-krom.

18. Na praznik Krstovdan, sluìo sv. Liturgiju i ~inVelikog vodoosve}ewa u hramu Ro|ewa PresveteBogorodice u Zenici.

19. Na Bogojavqewe, sv. Liturgiju i ~in Velikog vodoo-sve}ewa sluìo u Sabornoj crkvi Ro|ewa PresveteBogorodice u Sarajevu.

21. Posjetio Fraweva~ku teologiju u Sarajevu.22. Sluìo sv. Liturgiju u hramu Uspewa Presvete Bo-

gorodice u âjni~u.23. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu, u odvoje-

nim susretima primio u posjetu g. Arpada Kova~a,sve{tenika u finskom bataqonu EUFOR-a, i grado-na~elnika Isto~nog Sarajeva g. Radomira Kezunovi-}a.

27. Na dan sv. Save Srpskog, u hramu sv. Save u Blaùjusluìo sv. Liturgiju i prelomio slavski kola~.

28. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pozdraviogoste na Svetosavskom prijemu, kojem je prisustvo-vao veliki broj stranih diplomata, predstavnikame|unarodnih organizacija, predstavnika doma}ihvlasti itd.

29. Sluìo sv. Liturgiju u hramu sv. Petra Dabrobosan-skog u Vojkovi}ima.

30. Na poziv dr Martina Naja, vi{eg zamjenika Viso-kog predstavnika u BiH, prisustvovao sastanku uzgradi OHR-a u Sarajevu, na kom je razgovarano ovra}awu zgrade Sarajevske bogoslovije Srpskoj pra-voslavnoj crkvi.

Februar5. Prisustvovao sv. Liturgiji u hramu sv. proroka

Ilije u Sokocu.8. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio u

posjetu Visokog predstavnika u BiH g. Kristijana[varc-[ilinga.- Predsjedavao [esnaestom redovnom sjednicomEparhijskog upravnog odbora Mitropolije dabrobo-sanske koja je odràna u mitropolitskoj ku}i u So-kocu.

9. Predsjedavao êtrnaestom redovnom sjednicomEparhijskog savjeta Mitropolije dabrobosanske ko-ja je odràna u mitropolitskoj ku}i u Sokocu.

12. Sluìo sv. Liturgiju u hramu sv. proroka Ilije uIlija{u

14. Prisustvovao sve~anoj ve~eri, koju je, u ~ast posjetebiskupa Jozefa Homejera, u svojoj rezidenciji u Sa-rajevu priredio Ambasador SR Wema~ke g. Arne ba-ron od Kitlica i Otendorfa.

� � � � � � � � �

4

��

15. Na praznik Sretewa Gospodweg sluìo sv. Liturgi-ju u hramu Svete Trojice u Rogatici u prelomioslavski kola~ KUD-a Sretewe iz Rogatice.- Prisustvovao sve~anom prijemu u prostorijamaVrhbosanske katoli~ke teologije u Sarajevu, kojije, povodom dolaska novog papskog nuncija u BiH,Nadbiskupa Alesandra Di Erika, priredio Nadbi-skup vrhbosanski Vinko kardinal Puqi}.

16. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu, primio, uodvojenim posjetama, predsjednika Biskupske kon-ferencije Evropske Unije Biskupa Jozefa Homeje-ra i dr Martina Naja, odlaze}eg vi{eg zamjenikaVisokog predstavnika u BiH.

20. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu, primio, uodvojenim posjetama, ambasadora Republike Turskeg. Bulenta Tuluna, ambasadora Republike Gr~ke g|uKonstantinu Mavroskelidu i dr Kristinu Krauze,direktora Fondacije Konrad Adenauer u BiH.

23. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio uposjetu ambasadora Petera Bas-Bakera, novoimeno-vanog vi{eg zamjenika Visokog predstavnika u BiH.

24. U sastavu delegacije Svetog arhijerejskog sinodaSPC, posjetio Predsjedni{tvo BiH, gdje je razgova-rano o poloàju Srpske pravoslavne crkve u BiH ivra}awu oduzete imovine.

Mart5. U nedequ Siropusnu, sluìo sv. Liturgiju u kapeli

Bogoslovskog fakulteta i Bogoslovije u Fo~i.7. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu primio, u

odvojenim posjetama, otpravnika poslova AmbasadeJapana g. Futao Motaija, novoimenovanog papskognuncija u BiH Nadbiskupa Alesandra Di Erika iodlaze}eg ambasadora Srbije i Crne Gore g. Stani-mira Vuki}evi}a.

8. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova u kapeliBogoslovskog fakulteta i Bogoslovije u Fo~i.

10. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova u hramusv. proroka Ilije u Sokocu.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu odràosastanak sa delegacijom Helsin{kog komiteta zaqudska prava u BiH.

11. Na Teodorovu subotu, sluìo sv. Liturgiju u kapeliBogoslovskog fakulteta i Bogoslovije u Fo~i ipri~estio studente i u~enike.

12. U nedequ Pravoslavqa, sv. Liturgiju sluìo u Sa-bornoj crkvi Ro|ewa Presvete Bogorodice u Sara-jevu.

14. U rezidenciji Konak u Sarajevu, prisutvovao opro-{tajnom prijemu ambasadora Srbije i Crne Gore g.Stanimira Vuki}evi}a.

15. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova u hramuUspewa Presvete Bogorodice u Palama.

17. U hramu Svete Trojice u Rogatici sluìo Liturgi-ju Pre|eosve}enih darova.

19. U drugu nedequ posta, sluìo sv. Liturgiju u hramuVaznesewa Gospodweg u Podgrabu.

22. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova u hramusv. Petra i Pavla u Rudom.

24. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova u hramuRo|ewa Presvete Bogorodice u Vi{egradu.- U hotelu Holidej In u Sarajevu prisustvovao sve-~anom prijemu, koji je u ~ast gr~kog nacionalnogpraznika priredila Ambasada Republike Gr~ke uSarajevu.

26. U nedequ Krstopoklonu, sluìo sv. Liturgiju u hra-mu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Bugojnu.

29. U hramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Zenici,sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova.

31. U hramu sv. Vasilija Ostro{kog u Dobriwi, sluìoLiturgiju Pre|eosve}enih darova.

April2. U ~etvrtu nedequ posta, prisustvovao sv. Liturgiji

u Sabornoj crkvi Ro|ewa Presvete Bogorodice uSarajevu.

2.-5. U sastavu delegacije Me|ureligijskog vije}a u BiH,posjetio institucije i zvani~nike Evropske Unije uBriselu.

7. Na praznik Blagovijesti, sluìo sv. Liturgiju uhramu Uspewa Presvete Bogorodice u Travniku.

9. U petu nedequ posta, sluìo sv. Liturgiju u mana-stiru sv. velikomu~enika Georgija na Ravnoj Roma-niji.

11. U sjedi{tu Me|ureligijskog vije}a u Sarajevu u~e-stvovao u radu redovne sjednice i preuzeo du`nostpredsjednika MRV BiH.

12. U hramu sv. Save u Zavidovi}ima sluìo LiturgijuPre|eosve}enih darova.

13. U Bawoj Luci posjetio predsjednika Vlade Republi-ke Srpske g. Milorada Dodika, s kojim je razgova-rao o poloàju Srpske pravoslavne crkve u Bosni iHercegovini, odnosu sa drugim vjerskim zajednica-ma i drugim pitawima.

14. U hramu sv. Petra Dabrobosanskog u Vojkovi}imasluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova.

16. Na praznik Cvijeti sluìo sv. Liturgiju u hramusv. Petra i Pavla u Kalinoviku.

17. Na Veliki ponedeqak sluìo Liturgiju Pre|eosve-}enih darova u manastiru Dobrunu.

18. Na Veliki utorak sluìo Liturgiju Pre|eosve}e-nih darova u Sabornoj crkvi Ro|ewa Presvete Bo-gorodice u Sarajevu.

19. Na Veliku srijedu sluìo Liturgiju Pre|eosve}e-nih darova u hramu sv. Save u Blaùju.

20. Na Veliki ~etvrtak sluìo sv. Liturgiju u hramusv. Nikolaja u Fo~i.- U hramu sv. proroka Ilije u Sokocu sluìo Veli-ko bdenije sa ~itawem dvanaest Strasnih jevan|eqa.

21. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu, prekosredstava javnog informisawa uputio vaskr{wu ~e-stitku pravoslavnim vjernicima u Mitropoliji da-brobosanskoj i cijeloj BiH.- Na Veliki Petak, u hramu sv. Arhangela Mihailai Gavrila u Sarajevu sluìo Ve~erwe sa izno{e-wem Pla{tanice, a potom, u hramu sv. VasilijaOstro{kog u Dobriwi, velikosubotno jutrewe saStatijama.

22. Na Veliku Subotu sluìo sv. Liturgiju u hramu Us-pewa Presvete Bogorodice u Palama.

23. Na praznik Vaskrsewa Hristovog, sluìo sv. arhi-jerejsku Liturgiju u Sabornoj crkvi u Sarajevu, uzsasluèwe Episkopa humskog G. Maksima, te sve-{tenika i |akona Mitropolije dabrobosanske. Sv.Liturgiju je direktno prenosilo nekoliko radio itelevizijskih ku}a.- U hramu sv. Apostola Petra i Pavla u Rudom slu-ìo Pashalno Ve~erwe, sa ~itawem Jevan|eqa naosam jezika.

24. Na Vaskr{wi ponedeqak sluìo sv. Liturgiju uhramu sv. Save u Blaùju.

25. Na Vaskr{wi utorak sluìo sv. Liturgiju u hramuUspewa Presvete Bogorodice u Mokrom.- Na grobqu u Podromaniji kod Sokoca, odrào po-men Srbima, na ovom mjestu postradalim u Drugomsvjetskom ratu. Istovremeno, molitve za Jevreje,postradale i sahrawene na istom grobqu, obavilisu predstavnici Jevrejske op{tine u Sarajevu.- U Domu Svete Tekle kod Stare crkve u Sarajevu,prisustvovao sve~anoj akademiji povodom obiqeà-vawa po~etka proslave jubileja 125 godina Sarajev-ske pravoslavne bogoslovije.

26. Na Vaskr{wu srijedu, prisustvovao sv. arhijerej-skoj Liturgiji, sluènoj povodom jubileja 125 godi-na Sarajevske pravoslavne bogoslovije, a potom, nasve~anom ru~ku u mitropolitskoj rezidenciji u Sa-rajevu, pozdravio veliki broj uglednih gostiju.

28. Na Isto~ni petak, sluìo sv. Liturgiju u hramu sv.Makarija patrijarha srpskog u Pa{tan Brdu kod Ru-dog.

30. Na Tominu nedequ sluìo sv. Liturgiju u manasti-ru Dobrunu.

|akon Mitar

Tanasi}

��

�� D A B A R � �� !�� "�� #"�� $��

��

DELA QUBAVI

Gospod je rekao u Jevan|equ daje do{ao da baci ogaw qubavi nazemqu srca na{eg i da bi vrloèleo da se taj ogaw {to skorijerazgori (sr. Luk. 12, 29).

Qubav prema Bogu ne sme ima-ti granica, kao {to ni Bog nemagranica. Ali qubav prema bli-`wima mora imati granica. Akoje ne bude{ drào u granicama, tate qubav moè udaqiti od quba-vi prema Bogu, naneti veliku{tetu i baciti u pogibao. Bli-`weg mora{ voleti, ali tako dane pri~ini{ {tete svojoj du{i.îni sva svoja dela prosto i sve-to imaju}i u vidu samo sluèweBogu; i to }e te u delima qubaviprema bli`wima sa~uvati od sva-kog pogre{nog koraka.

U tim delima najva`nije je po-magawe spasewu bli`wega. Alitu se ~esto potkrade nerazboritarevnost koja donosi i nama i bli-`wima samo {tete. Pokazuj bli-`wima primer iskrene vere i bo-gougodnog ìvota i bi}e{,sli~no apostolima, miris Hri-stov koji privla~i qude da idu zawim. Ali ne dosa|uj svima bezrazlike propovedawem: time }e{samo naru{iti mir u drugima i usebi. Imaj plamenu revnost i sil-nu èqu da svi saznaju istinu ta-ko savr{eno kako je drì{ ti.@eli uvek spasewe bli`wima,ali neka ta èqa dolazi iz quba-vi prema Bogu, a ne iz nerazumnerevnosti. Bog je Sam usadio u tvo-ju du{u takvu qubav prema bra}ikad si se odrekao svega i On }e usvoje vreme do}i da skupi plodo-ve. Sam ne sej ni{ta, nego prino-

si Bogu zemqu srca svog ~istu odsvakog trwa i korova i on }e po-sejati na woj kakvo ho}e seme. To}e seme i doneti plod u svoje vre-me.

Bog ho}e da vidi tvoju du{uslobodnu od svega da bi je sjedniosa Sobom. Pusti neka On dela utebi ne smetaj Mu uplitawem svo-je voqe.

Ne misli ni o ~emu drugom doda uvek sluì{ Bogu i da bude{predan voqi Wegovoj.

Eto iza{ao je, po evan|elskojpri~i, doma}in i traì radnikeza svoj vinograd. Odbaci svakubrigu i svaku misao, oslobodi sesvakog starawa o sebi i priveza-nosti za ma {ta privremeno iBog }e te odenuti Sobom i da}eti ono {to ni zamisliti ne mo-è{. Zaboravi {to vi{e moè{na sebe i neka u tvojoj du{i ìvi

samo qubav prema Wemu. Pri to-me, razborito sti{avaj preko-mernu revnost za druge da bi tiBog sa~uvao mir i du{evno spo-kojstvo. Pazi da zbog nerazbori-te i prekomerne brige o drugimane izgubi{ glavno blago, a to je -mir srca. Riznica iz koje moè{crpsti ovo blago jeste potpunapokornost du{e Bogu i odricawe

od svega ostalog. îni tako neo~ekuju}i za to nagradu i nikadane misli da ~ini{ ne{to {to na-gradu zasluùje.

Bog dela u svemu i od tebe netraì ni{ta drugo do da se smi-ri{ pred Wim, da Mu preda{ svo-ju du{u slobodnu od svega zemaq-skog i da u dubini srca ima{ samoèqu da se na tebi u svemu i krozsve ispuni Wegova voqa.

Sv. Nikodim

Agiorit

5

��

6

��

SAMO VERUJ

A Isus, ~im je ~uo re~ {to ka-

za{e (o tome, da je Jairova k}i, ko-ju je po{ao da isceli od bolesti,ve} umrla i da nema potrebe da seU~iteq trudi), re~e stare{ini

sinagoge: Ne boj se, samo veruj!

(Mk. 5,36).

Vera se razlikuje od znawa. Tosu dve sfere, i svaka ima svoje za-kone. Znawe - to je zemqa, i zako-ni znawa su materijalni - zemaq-ski zakoni. Vera - to je duh, i za-koni vere, to su - zakoni duha.

Kao {to zemqa nije spojiva saduhom, tako i znawe nije spojivosa verom. I kao {to znawe nijespojivo sa verom, tako se ni zako-ni zemqe ne mogu primeniti napojave vere. Oni }e pritisnutiveru, sputa}e je i spre~iti weneuzlete. Eto zbog ~ega svet vere netreba da me{a{ sa zemaqskimsvetom, i zbog ~ega za veru ne tre-ba da traì{ oslonce na zemqi.To su - truli oslonci. Oni verusamo vezuju, a vera treba da imaslobodan uzlet. Zna~i, ne prime-wuj zemaqsku meru za dela vere idela vere ne stavqaj u zavisnostod zemaqskih doga|aja.

Na primer, ti zna{ da se tvojebolesno dete ne oporavqa i da sebolest komplikuje. Prema qud-skom rasu|ivawu i prema medi-cinskom znawu, vidi{ da se {an-se deteta smawuju; pojavquju sebespomo}nost i strah... I ako sebude{ molio Hristu, a da isto-vremeno misli{ kako prema za-konima medicine dete treba daumre, onda }e, zbog ozbiqnostisituacije u kojoj se dete nalazi,Hristova pomo} izgledati goto-

vo neostvariva. Mo`da }e tvojamolitva biti ~ak i duboka moli-tva qudske bespomo}nosti, alitvoja vera je ve} u ranama. Wu jeslomilo znawe, fakt ìvota kojite je zatrovao. Wu je skrhao“strah”, potpuno zakonit sa qu-ske ta~ke gledi{ta, sa ta~ke gle-di{ta zemqe.

Zato, kada je vera u pitawu, od-baci zemqu. Hristos kaè Jairu:Ne boj se, tj. izbaci iz glave vestda ti je }erka umrla, jer to je ze-mqa, i tamo, u tvojoj ku}i dogodi-lo se ne{to po zakonima zemqe.Pusti, to je sasvim neva`no... Uo-stalom, tebe je vera dovela k Me-ni. Samo veruj! Vera je - duh. To je-druga sfera... Tamo postoje dru-ga~iji zakoni i druga~iji ìvot.On uop{te ne zavisi od onoga{to se doga|a na zemqi. Ne}e{vaqda re}i, da ako ima{ bole-stan prst i pomoli{ se Hristu,prst }e da ozdravi, i Hristos }eda te isceli, a ako do|e do ozbiq-ne bolesti, onda treba jo{ razmi-sliti o tome ho}e li Hristos da

te poseti. Kao da dejstvo Boìjevoqe stoji u vezi sa tvojim pr-stom ili tvojim unutra{wim or-ganima...

Jasno je da dejstvo Boìje voqene zavisi od toga koliko su maleili velike zemaqske stvari. Ja-sno je da }e Gospod jednako slo-bodno da pri|e ~oveku i onda ka-da je on posekao prst, i onda kadase nalazi na ivici groba. Za Go-spoda je jednako da u~ini ~udo mi-losr|a i u jednom i u drugom slu-~aju. âk ni truqewe Lazarevogtela nije spre~ilo Gospoda dau~ini ~udo (Jn. 11, 39). Dakle, Go-spod dolazi nezavisno od toga{ta se doga|a po zakonima zemqe.

Pribliàvawe Gospodu ne za-visi od zemqe i od toga {ta se nazemqi doga|a, nego zavisi od qud-skog duha i od onoga {to se u tomduhu doga|a. Zato neka zemqa nevezuje duh onda kada on odlazi unadzemaqsko. Nadzemaqsko za ze-mqu predstavqa neizvesnost, aneizvesnost uvek ugwetava ~ove-kov um. Neizvesnost u umu ra|akolebqivost i strah. Za duh, me-|utim, nadzemaqsko - to je Bog iradost, i odlazak u nadzemaqskosamo ja~a duh. Zato neka zemqa izemaqsko ne spre~avaju duh da od-lazi ka Ocu i da svom prostotomi silinom vere moli od Wega ono{to je potrebno. I Gospod }e do-}i, {ta god da ti se doga|alo nazemqi i koliko god sa qudsketa~ke gledi{ta poseta od Bogaizgledala neverovatna.

Ne boj se, samo veruj...Episkop Grigorije

Lebedev

7

��

TELO I ODNOS PREMA WEMU

Postoji borba u telu na{em, kako ~itamo kod apo-stola: “Telo ima èqe protivne èqama duha, a duhima èqe protivne èqama tela; oni su toliko pro-tivni jedno drugime da vi ne ~inite ono {to ho}ete”(Gal. 5,17). Po promisliteqskom planu Boìjem, ovase borba, tako re}i, ugwezdila, u samu prirodu na{u...Ona je usa|ena u nas radi bu|ewa u nama revnosti zavi{e savr{enstvo... (Jovan Kasijanin).

Ne razumem kako sam se sjedinio sa telom i kakosam se ja, lik Bo`ji, pome{ao sa blatom! Ovo telo,kada mu je dobro, zapodeva borbu; a kad ja zaratim pro-tiv wega baca me u tugu. Ja ga i volim kao sasluìte-qa; i tu|im se od wega kao od neprijateqa; beìm odwega, kao od okova i priznajem ga za sanaslednika. Re-{im li da ga iznurim? Ali tada ne}u imati koga daupotrebim za satrudnika u dobrim delima; jer znamza{to sam stvoren, znam da trebam da se uzdièm Bogupomo}u dela. Po~nem li da ga {tedim kao satrudni-ka? Ali tada ne znam kako da izbegnem wegove buntov-ni~ke napade, i bojim se da ne otpadnem od Boga, ote-àn okovima, koji me vuku zemqi ili me zadràvajuna woj. Ono je laskav neprijateq i lukav prijateq!ûdno sjediwewe i razdeqewe! êga se bojim, toga sedrìm, i {to volim, toga se bojim. Jo{ nisam uspeoda zapo~nem borbu, ve} zakqu~ujem mir; i jo{ nisamuspeo da se pomirim, a ve} zapo~iwem borbu.

Kakva se to premudrost otkriva na meni i kakvavelika tajna!

Nije li nas Bog uveo u ovu borbu i rat sa telom,da se mi nebismo, budu}i ~asticom boànstva, i proi-za{av{i odozgo, po~eli da gordimo i razme}emo svo-jim dostojanstvom, i prenebegli Tvorca, nego da uvekpoglede obra}amo Wemu, i da bi udruèna sa nama ne-mo} dràla u granicama na{e dostojanstvo? Da bismo znali da smo mi i veoma veliki i veoma mali, ze-maqski i nebeski, prolazni i besmrtni, naslednicisvetosti i ogwa ili tame, prema tome na koju se stra-nu priklonimo. Tako je ura|en na{ sastav, i ovo je,koliko ja mogu da vidim, zato, da bi nas prah zemaq-ski smirivao ako bi smo pomislili da se hvalimo li-kom Bo`jim (Grigorije Bogoslov).

Telo je haqina du{e, koju ona skida pri odlaskuiz ovog sveta... Ono je formirano zato da bude sluga i

rob du{e... Bog nam je dao telo od zemqe zato, da bismo i wega uzveli na nabo, a ne zato da bi smo zbogwega i du{u nizveli na zemqu. Ono je zemaqsko, aliako ja ho}u bi}e nebesko. Pogledaj kakvom nas je ~a-{}u Bog po~astvovao prepustiv{i nam takvo delo...Ja sam stvorio, govori On, nebo i zemqu; dajem i tebitvora~ku vlast, stvori zemqu da bude nebo, ti moè{to da u~ini{... (Zlatoust).

Staraj se o telu, kao o hramu (stani{tu) Boìjem.Pobrini se o wemu. Ono treba da vaskrsne a ti trebada da{ odgovor Bogu {ta si u~inio sa telom svojim.Koliko se brine{ o le~ewu tela, kad ono oboli, to-liko se pobrini da ga pripremi{ za vaskrsewe o~i-{}ewem od svih strasti...

Ko veruje da }e telo wegovo vaskrsnuti u dan op-{teg vaskrsewa, stara se da ga o~isti od svake prqav-{tine... (ava Isaija).

[to je telo debqe, ugojenije, tim je du{a slabija;a {to je telo suvqe, tim je ja~a du{a. [to se telo vi-{e su{i, tim je sve tawa du{a, a {to je ona tawa timje sva plamenija (ava Danilo).

Najboqom granicom i pravilom uzdràvawa nekabude ovo: Ne teìti ni nezi ni zapostavqawu tela,

nego izbegavati preterivawa i u jednom i u drugom, dane bi telo kad odebqa po~elo da se buni, ili kad obo-li izgubilo snagu za ispuwavawe zapovesti Boìjih.Jer je podjednaka {teta za du{u u oba slu~aja: i kadaje telo nepokorno pa se od suvi{ka zdravqa odaje izo-pa~enim nagonima; i kada je bole{}u iznureno, rasla-bqeno i nepokorno. Jer du{a pri takvom stawu telanema vremena da slobodno uzdigne pogled gore, nego jesva po neophodnosti obuzeta ose}awem bola, i slabipritisnuta stradawem tela.

Zato upotreba hrane i pi}a neka bude srazmernapotrebi; ni vina se ne treba gnu{ati, ako se ono uzmeu ciqu le~ewa, a ne treba ga ni traìti bez potrebe.Na sli~an na~in neka i sve drugo sluì potrebama, ane prohtevima podvi`nika... (Vasilije Veliki).

Telo |avo upotrebqavakao zamku

\avo upotrebqava telo ~ovekovo kao zamku, oso-bito kod mladih. Zato ako ~ovek ne omrzne telo svoje,kao vraga i neprijateqa, i prestane da mu uga|a, nemoè se osloboditi od zamki |avolskih... (Nepozna-ti).

Svakodnevno bori se sa telom i gre{nim nagoni-ma u wemu (Antonije Veliki).

Borba sa telom u strastima- du`nost svakog hri{}anina

Ko ho}e Hristov da bude i da se spase, taj da se bo-ri sa telom i strastima wegovim. “Koji su Hristovi,raspe{e telo sa strastima i pohotama”, govori apo-stol (Gal. 5,24). Prema tome, nisu Hristovi koji neraspe{e telo sa strastima i pohotama... (Tihon Za-donski).

O telu treba da se staramo

Mi smo du`ni i da se staramo o telu, ovom srodni-ku i sasluìtequ du{e. Mada sam ga ja i okrivqavao,kao neprijateqa, zbog toga {to trpim od wega; ali jaga i volim, kao prijateqa, radi Onoga koji me je sje-dinio sa wim. Pri tom da se brinemo i o telu na{ihbli`wih, kao i svaki o sopstvenom, bilo da smo zdra-vi ili bolesni (Grigorije Bogoslov).

8

��

KRST SPASIO VOJNIKE

Mnogi faktori su presudni zavjeru i moral srpskih vojnika.Prvo i osnovno jeste ciq za kojise vojnik bori - Odbrana Pravo-slavqa, Srpstva i Otaxbine!Li~ni primjer pretpostavqenihstarje{ina i oficira, wihovazrelost, po{tewe, odnos premavojnicima i wihovim porodica-ma je veoma vaàn, kao i umje}estarje{ina da pravilno i ravno-mjerno rasporede teret rata u je-dinicama na svakog pojedinca.Va`na je ishrana. Istinita ipravovremena informisanost.Uniforma, naoruàwe, utvr|enivojni~ki poloàji, tran{eje, ro-vovi, bunkeri, smje{taj. Voj-ni~ka plata i cigarete itd. Me-|utim, kad stiù vijesti o pobje-dama srpskih vojnika sti~e se idobija posebna vjera i moral. Sa-mopouzdawe i elan kakav samokod Srba moè biti, ponese voj-nika i krene u boj juna~ki, u po-bjedu koja donosi slobodu, mir.

Sad, dok smo tu`ni zbog Jase-novca, Knina, i saosje}amo sabra}om i sestrama u progonu savjekovnih srpskih ogwi{ta raz-mi{qamo... u presudnim momen-tima, kakav je ovih dana bio zana{ opstanak u Srpskom Saraje-vu imali smo Boga, ~vrstu vjeru inadu, pravednost na{e borbe ili~nu snagu. Tako je i bilo 15. ju-na ove godine. Krenula je na nasdo sada najja~a i najve}a musli-manska ofanziva. Slomili smo jei pobjedili neprijateqe. Od togdatuma mnogi srpski vojnici is-pri~ali su mi svoje doìvqaje iiskustva.

Zajedni~ko za sve wih je: “Samome Bog spasio”. Biqeìm isti-nite doga|aje sa Zenika, Vele,Koko{ke, O{trika, Brezova~e,Sugreba... Za ovu priliku izdvo-ji}u samo jedan: U subotu 17. Juna1995. godine po~eo je jak artiqe-

rijski napad po srpskim poloà-jima. Trajao je dva sata. Po zavr-{etku napada srpski vojnici iza-{li su iz rova i na udaqenosti oddvadesetak metara, na visini trimetra od zemqe ugledali krst ko-ji su ucrtale granate. Samo jekrst spasio vojnike od pogibije,jer su sve granate naciqane bilepravo u rov.

U prvom svjetskom ratu mobi-lisan je i dje~ak kome je majka po-darila prilikom ispra}aja zlat-ni krsti} sa lan~i}em. Po zavr-{etku rata sam se vratio ku}i,zdrav i ìv. I on i wegovi rodi-teqi vjeruju da ga je spasio samo~asni krst.

Po~etkom ~etvrtog vijeka carKonstatin imao je tri velikeborbe protiv neprijateqa. Naj-teù protiv rimskog cara Mak-sencija. Kada je izgubio svaku na-du u pobjedu nad brojno nadmo}ni-jim neprijateqem, na nebu se usred dana pojavio krst oki}en i

presjajan na kome je pisalo“OVIM POBJE\UJ”. Car Kon-stantin je stavio znak krsta nazastave, barjake..., pobijedioMaksencija i osnovao veliko Vi-zantijsko carstvo.

Hristos je svojim raspe}em nakrstu pobijedio smrt i |avola, imi Pravoslavni Hri{}ani saHristom i sa Krstom pobijedi}e-mo sve svoje neprijateqe.

Opet se vra}am u djetiwstvoali ono mi je mnogo vjere ~istedjetiwe ulilo, ili boqe re~enomajka mi je ulila u du{u vjeru ona-ko kao {to me odwihala i odwego-vala. Moli se sine Bogu samo tovredi, ostalo, vidje}e{, sve }epropasti. I uvijek sam se molioBogu. ûvam ovce, grmi, Boè po-mozi, prekrstim se, molio sam seBogu. Po|oh u {kolu. Kako }u ja u{kolu. Ajd, Boè pomozi, opet seprekrstim i molio sam se Bogu.Treba i}i u svijet daqe se {kolo-vati. Ali kako }u ja. Ja to ne mogu,{ta }u, prekrstim se, Boè pomo-zi pomolim se Bogu. Taman, mi-slim, pro|e i to. E sad je ~ini mise najteè, ali nemam kud, sam sam,ja i Bog, opet {ta }u, Boè stidme, ali opet: Boè pomozi. Moliosam se. E vidi ~uda. Vidi, ko bi re-ko, pa vi{e ne mogu ni da pi{emjer {ta vredi pisati boqe kucatiuporno na ona vrata koja sve daju.Opet ja. A znam! êdo: Boè pomo-zi. Nisam mogao da se molim, bi mestid, nego sam rekao: Oprosti miBoè i hvala Ti. Za~uh glas u du-{i: Samo tako sine, prekrsti se iBoè pomozi. Opet se molih alisad svom rodu jer je on u meni i jase trudim da budem u wemu.

9

��

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NA[EG PAFNUTIJA

U~enik Sv. Antonija Velikog.

Sveto{}u svoga ìvota obratio

je mnoge gre{nike na put pokaja-

wa (kao Sv. Taisu, 8. oktobra).

Vi{e je li~io na bestelesnog an-

gela nego na telesnog ~oveka.

Osnovao je manastir u Dowoj Ti-

vaidi, u Iraklejskom kraju, i bio

iguman. Uvaàvan je i po{tovan

bio od svih. Upokojio se krajem

~etvrtog veka. O wemu Paladije u

Lavsaiku (gl. 57) pi{e ovo:

Mi videsmo i drugo mesto, gde

je ìveo ot{elnik Pafnutije,

~ovek veliki i dobrodeteqan,

koji se nedavno predstavio u oko-

lini Iraklije Tivaidske. O we-

mu su mnogi pri~ali mnogo.

Posle dugog podvizavawa Paf-

nutije zamoli Boga da mu otkrije

kome je on od svetih podvi`nika

sli~an. Javi mu se an|e o i re~e

mu: Ti si sli~an tom i tom frula-

{u koji ìvi u gradu. Pafnutije

pohita tome frula{u i raspiti-

va{e ga o wegovom na~inu ìvota

i o delima. Frula{ mu re~e ( {to

i be{e istina) da je on ~ovek gre-

{an, i pijanica i bludnik, i da je

nedavno prestao biti razbojnik i

postao frula{. A kada ga Pafnu-

tije stade podrobno ispitivati

kakvo je uop{te dobro u~inio, on

mu odgovori, da on nezna nikakvo

svoje dobro osim {to je jednom,

dok je jo{ bio razbojnik, jedne no-

}i spasao jednu hri{}ansku devoj-

ku od razbojnika koji su hteli da

je obe{~aste, i vratio je u selo.

“Drugom jednom prilikom”, pro-

duì frula{, “sretoh jednu lepu

ènu gde luta u pustiwi, beè}i

od gradona~elnikovih sluga i su-

dija zbog dràvnih dugova svoga

muà, i oplakuje svoju sudbu. Ja je

upitah, za{to pla~e. - Ni{ta me

ne pitaj gospodine, re~e ona, niti

raspituj o mojoj nevoqi, nego me

uzmi kao slu{kiwu svoju i vodi

kuda ho}e{. Jer po{to su mog mu-

à u toku dve godine mnogo tukli

zbog dràvnog duga od trista

zlatnika, i zatvorili u tamnicu,

i tri moja premila deteta proda-

li, ja se spasavam bekstvom, prela-

ze}i iz mesta u mesto. I po{to su

me ~esto hvatali i svaki put ne-

milosrdno tukli, ja sada lutam po

pustiwi, i ve} je tre}i dan kako

ni{ta okusila nisam.- Ja se saà-

lih na wu, dovedoh je u pe}inu da-

doh joj trista zlatnika i ispratih

do grada. Tako oslobodih wu sa de-

com i muèm”.

Pafnutije mu re~e: “Ja ne znam

da sam i{ta sli~no u~inio u svo-

me ìvotu; ali si ti svakako, slu-

{ao za mene da sam ~uven podvi-

`ni{tvom, jer nisam u lewosti

proveo svoj ìvot. I Bog mi ot-

kri o tebi da ti nisi ni{ta mawi

od mene po dobrim delima. Kada se

Bog brine tako o tebi, brate, ti

nemoj zanemariti svoju du{u.”

Frula{ tog ~asa baci frulu iz

ruku i, zameniv{i sklad muzi~ke

pesme duhovnom melodijom, po|e

za ovim ~ovekom u pustiwu. I tu

se prema svojim mo}ima podviza-

va{e tri godine, provode}i vreme

svog ìvota u slavoslovqima, i

molitvama, i tako pre|e na nebo i

upokoji se ubrojan u likove sveti-

teqa i redove prapravednika.

Po{to posla Bogu ovog usrd-

nog podvi`nika vrline, ava Paf-

nutije stade voditi jo{ savr{e-

niji ìvot od pre|a{weg, i opet

zamoli Boga da mu otkrije, kome

je od svetiteqa sli~an. I opet

wemu bi glas od Boga: Ti si sli-

~an stare{ini susednog sela.

Pafnutije se hitno uputi k we-

mu. Kada zakuca na vrata wegova,

ovaj izi|e i, po obi~aju, primi

gosta. Umiv{i mu noge, on spremi

trpezu i ponudi ga da jede. Ali

Pafnutije ga stade raspitivati

za dela wegova, i govora{e: “ô-

ve~e ispri~aj mi kako provodi{

ìvot, jer mi je Bog objavio da si

ti mnoge monahe prevazi{ao”. A

ovaj mu odgovori, da je on ~ovek

gre{an i nedostojan i samoga

imena mona{kog. Ali po{to

Pafnutije uporno nastoja{e,

ovaj ~ovek mu odgovori: “Ja nisam

imao potrebe da ti govorim o svo-

jim delima, ali po{to si do{ao

po voqi Bo`joj, to }u ti pri~ati

o sebi. Evo, ve} je trideseta godi-

na kako sam se odvojio od ène,

po{to sam sa wom proìveo samo

tri godine i dobio sa wom tri si-

na koji sluè mojim potrebama.

Do dana{wega dana nisam napu-

{tao gostoprimstvo. Niko se od

seqaka ne moè pohvaliti da je

pre mene ugostio strance. Siro-

mah ili stranac ne izlaze iz moga

doma praznih ruku, nego dobiju

{to im je potrebno za put. Nisam

propustio da pruìm potrebnu

utehu oja|enom siroma{ku; nisam

bio pristrasan na sudu prema si-

nu svom; tu|i plodovi nisu u{li

10

��

u moju ku}u; nije bilo neprija-

teqstva gde se nisam javqao kao

mirotvorac: niko nije koreo moje

sinove za nedoli~ne postupke;

stada moja nisu dirala tu|e plo-

dove; nisam prvi zasejavao svoje

wive, nego sam ih predostavqao

drugima, a sam se koristio samo

onim {to bi preostajalo; nisam

dopu{tao da bogata{ tla~i siro-

maha; celog ìvota svog nisam

nikoga uvredio, niti sam protiv

ikoga proizneo r|av sud. Eto {to

sam, ukoliko se se}am, u~inio po

voqi Boìjoj.”

ûv{i za vrline ovog ~oveka,

Pafnutije ga zagrli i re~e: “Ne-

ka te blagoslovi Gospood sa Sio-

na, i vide}e{ dobra jerusalim-

ska.Tebi nedostaje glavna vrli-

na: premudro znawe o Bogu, koje

ne moè{ bez napora ste}i, ako

se ne odre~e{ sveta, i ne uzme{

krst i ne ide{ za Spasiteqem.”

Kada to ~u, ovaj se ~ovek ne osvr-

nu na svoje imawe nego smesta po-

|e za avom u goru. A kada do|o{e

do reke i ne na|o{e ~amac, Paf-

nutije mu naredi da pregazi reku

koju niko nikada nije gazio na to-

me mestu, po{to je duboka. Oni

pre|o{e tako da im voda be{e sa-

mo do pojasa. Tada Pafnutije

ostavi ovoga ~oveka na jednom me-

stu, a sam, udaqiv{i se od wega,

moqa{e Boga da postane boqi od

ovakvih qudi. Poslije nekog vre-

mena Pafnutije vide gde an|eli

uze{e du{u ovoga ~oveka, slave-

}i Boga i govore}i: blaèn je

onaj koga si izabrao i primio; na-

stani }e se u dvorovima Tvojim

(Ps. 64,5). A svetiteqi odgovara-

hu i klicahu: veliki mir imaju

oni koji qube Tvoj zakon (Ps. 118,

165). Tada Pafnutije doznade da

se ovaj ~oovek upokojio.

Produùju}i da se neumorno

moli Bogu i da jo{ vi{e posti,

Pafnutije opet zamoli Boga da

mu otkrije, kome je on sli~an. I

opet mu re~e glas Bo`ji: “Ti si

sli~an trgovcu koji traì dobra

bisera; nego ustani i ne oklevaj: s

tobom }e se sresti ~ovek kome si

ti sli~an”. Spustiv{i se sa gore,

on vide jednog trgovca, aleksan-

drijca, ~oveka blago~estiva i

hristoqubiva, koji je trgovao sa

dvadeset hiqada zlatnika, imao

sto la|a, i sada se vra}ao iz gor-

we Tivaide. On je sve svoje imawe

i sve svoje prihode od trgovine

razdavao siromasima i monasima;

i ovoga puta, sa svojim sinovima,

no{a{e Pafnutiju deset vre}a

povr}a. “[ta je to prijatequ?”

upita ga Pafnutije, a on mu odgo-

vori: “To su plodovi trgovine

koji se prinose Bogu radi okre-

pqewa pravednih.” “[ta dakle”,

re~e mu Pafnutije, “zar ne}e{

primiti na{e zvawe?” A kad ovaj

priznade da to veoma èli, Paf-

nutije mu re~e: “Dokle }e{ se ti

baviti zemaqskom trgovinom, ne

preuzimaju}i Nebesku trgovinu?

Ostavi to drugima, a sam, dok je

vreme tako blagoprijatno, po|i

za Spasiteqem, kome }e{ posle

kratkog vremena sti}i.” Trgo-

vac, nimalo ne oklevaju}i, nare-

di svojim sinovima da sve {to je u

wega ostalo, razdadu siromasima,

a sam otide u goru, zatvori se u

onom mestu gde su se pre wega pod-

vizavali dvojica, i neprestano se

moqa{e Bogu. Posle malo vreme-

na on ostavi telo i postade Nebo-

ìteq.

Po{to i ovog ~oveka posla na

Nebo, Pafnutije najzad i sam, ne-

maju}i vi{e snage da se podviza-

va, stade odlaziti du{om. I pred-

stade mu An|eo i re~e mu: “Hajde

najzad i ti, blaèni, u ve~na na-

seqa, jer proroci do|o{e da te

prime u svoju sredinu. To ti rani-

je nije bilo otkriveno, da se ti ne

bi pogordio, i tako li{io svojih

zasluga.” Po{to proìve jo{ je-

dan dan i ispri~a sve nekim pre-

zviterima koji, po otkrivewu,

behu do{li wemu, Pafnutije

predade du{u. Prezviteri jasno

vide{e kako ga primi{e likovi

Pravednika i An|ela koji sla-

vqahu Boga.

Iz @itija svetih

za mart

ZA[TO SE DAJU VRBNE GRANÎCE I [TA ONE ZNAÊ?

Bog$ Gospody i |visš nam$:sostavite prazdnik$ i veselš-‹esš prÏidite vozveliqim$XrÏsta s$ vaÏami i vhtvmi,phsnmi zov+‹e: blagosloven$gršdyji vo imš Gospoda Spasanaweg&.

(Pesma. 9.)

Na dana{wi praznik, po ustanovisv. Pravoslavne Crkve daju nam segran~ice vrbne, koje se zovu vaije, imi ih drìmo u svojim rukama za vre-me svete slu`be. Kakvu je nameruimala sv. Crkva {to je ovo zavela iustanovila i za{to mi drìmo u svo-im rukama danas ove vrbne gran~ice?

Ovim se mi blago~estivi Hristi-jani se}amo onoga doga|aja, kada Go-spod Isus Hristos sve~ano kao carulaza{e u Jerusalim. Narod je izla-zio da do~eka i sretne Isusa pri We-govom dolazku, neki su svla~ili svo-je haqine i zastirali put, po kome jeimao pro}i Gospod Isus, a drugi susekli palmove mlade gran~ice i ba-cali na taj put i svi uglas pevali:Osana na visinama, blagosloven koji

dolazi u ime Gospodwe! Po tome i mikad danas primamo i drìmo u svo-jim rukama ove gran~ice kaogod dasretamo i do~ekujemo Isusa Hristaonako, kao {to ga je negda do~ekivaonarod u Jerusalimu. Sada duhovnospomiwemo i do~ekujemo GospodaSpasiteqa; ali }e do}i vreme, kada}emo zaista li~no i vidimo sretatiIsusa, koji ne}e tada biti onakosmiren i krotak, kao {to be{e kadga do~ekiva{e sa gran~icama narodu Jerusalimu, nego }emo ga mi tadavideti u sili i slavi kao pravednogaSudiju, stra{noga ne~estivcima iprotivnicima istine. I tako prima-ju}i i drè}i ove gran~ice, mi seujedno se}amo i budu}ega na{ega vos-kresenija, kada }emo izi}i na sreta-we stra{nome Sudiji, koji }e do}i

da sudi i ìvima i umrlima. Pa po-gledajte na ove gran~ice, koje su pro-{le zime bile kao mrtve bez ìvota,a gle, kako nastupi prole}e, oneoìve{e, rascveta{e, lista{e. Ta-ko }emo i mi umreti i nama }e do}ijaka zima, ali }e zatim nastupitiprole}e na{e i mi }emo opet oìvi-ti, na{e telo {to istruli u zemqi,opet }e se sajediniti s du{om svo-jom, s kojom je ovde ìvilo i hodalo

po zemqi. Kad u zimu gledamo na dr-va, kao da ne mislimo da }e ona oì-viti, zeleniti se, ali me|utim tobiva. Pa i kada spu{tamo u grob mr-tva tela qudska kao da se s wima nasvagda opra{tamo, te{ko se uvera-vamo da bi telo koje istruli moglonekada oìviti, ustati; ali je takavzakon Boga, koji trule`no tvori dabude netrule`no, a mrtvo oìvqavai ~ini da je bezsmrtno.

Drè}i u rukama ove gran~icepredstavqajmo, da mi zaista predu-sretamo i do~ekujemo samoga GospodaIsusa Hrista. Nama nije potrebno daizlazimo daleko na sretawe Gospodu,jer je On jednako na vratima na{egasrca. Treba dakle samo otvoriti vra-

ta ova i Spasiteq }e odmah u}i u na-{u du{u, u na{e srce. I kakva }e ra-dost obuzeti tada na{u du{u! Pred-stavite sebi, kad bi usred jake, hlad-ne i tamne zimske no}i ujedanputogrejalo prijatno majsko sunce, kakobi tada sve oìvilo, sve se obradova-lo i oveselilo. A tako biva i sa du-{om na{om, koja je grehom ohladni-la, ogrubela, da se onda kada u woj za-blista sunce pravde - Hristos Bogna{, stvara raj pun radosti, milina iuteha nebesni, duhovni. Otvorimo da-kle blago~estivi Hristijani vratana{ega srca, izjavimo svoju iskrenuèqu da nam je milo do~ekati, srestii primiti Gospoda Isusa, i - On }edo}i, On }e u}i u hram na{e qube}eGa du{e. No ~im bi dokazali, da è-limo do~ekati Gospoda koji dolazina{emu srcu? Kad je Isus ulazio u Je-rusalim, Wega su usrdno do~ekivali,zastirali i kitili put, kojim je Onprolazio. A {ta mi ~inimo za Gospo-da? Da li bacamo bar one grehove odsebe, koje Gospod ne voli, koji Gaoskorbqavaju? Ostavqamo li bar onasvoja zla i nevaqala dela, koja su We-mu neugodna?

Ako èlimo iskreno da sretnemo,do~ekamo i primimo u du{i svojojGospoda Isusa, moramo pre toga od-baciti sve ono, {to On mrzi, {to munije ugodno i {to ga oskorbqava, ato su grehovi na{i, koje tako jakoqubi zablu|eno srce i du{a na{a.

O, kada bi srce na{e gorelo to-plom qubaviju prema Isusu, kada biga du{a na{a vatreno qubila i gore-la iskrenom èqom primiti ga u se-be da je greje, da joj svetli onako mi-lo, onako blaèno, kao ovde {to go-re sve}e i kandila, pred ikonomSpasiteqa na{ega Gospoda IsusaHrista, kome neka bude slava i hvalakroz sve vekove!

Mitropolit

Mihail, 1866.

11

��

ISKU[EWA DOLAZE ÔVEKU ZA WEGOVO DOBRO

Da bi ti bilo jasnije kakva namsve isku{ewa {aqe Bog za na{edobro, obrati pa`wu na ovo {to}u ti re}i. ôvek je, zahvaquju}isvojoj iskvarenoj prirodi, gord,slavoqubiv, voli da se pokaè,stalo mu je do svojih misli i od-luka i uvek èli da ga svi visokocene, daleko vi{e nego {to za-sluùje. To visoko mi{qewe osebi i ta samouverenost krajwesu ubita~ni za duhovno napredo-vawe. Dovoqna je i mala mrqa to-ga, pa da omete dostizawe istin-skog savr{enstva. Zato, promi-{qaju}i o nama, osobito o onimakoji su iskreno predali sebe We-mu na slu`bu, Bog, pomo}u isku-{ewa koja dopu{ta da nas nai|u,dovodi nas u stawe u kome lakomoèmo da izbegnemo opasnostod ovog uvaàvawa sebe i skoronas primorava da do|emo doistinskog smirenog samopozna-wa. Tako je postupio i sa sv. apo-stolom Petrom kad je dopustio daGa se ovaj tri puta odre~e da biupoznao svoju nemo} i prestao dase uzda u samog sebe. Tako je po-stupio i sa sv. Pavlom na koga je,po{to ga je uzneo do tre}eg neba iotkrio mu neiskazane boànsketajne, dopustio neko te{ko isku-{ewe da bi ovaj, nose}i u sebi po-tvrdu svoje nemo}i i ni{tavila,napredovao u smirenosti i hva-lio se samo svojim nemo}ima, i daga veli~ina otkrivewa kojih seod Boga udostojio ne bi pogordi-la. To sam sv. apostol Pavle za se-be svedo~i i pi{e: ... i da se nebih ponio za premnoga otkrive-wa, dade mi se àlac u meso, an-

|eo sotonin, da me ku{a da se neponosim (2 Kor. 12,7).

@ele}i da iskoreni tu ne-sre}nu sklonost (uvek visoko mi-sliti o sebi), Bog dopu{ta da nai-laze na nas ~esto vrlo te{ka isku-{ewa, kako bismo se, uvidev{isvoju nemo}, ponizili. Onim {to

izgleda naj{tetnije {aqe namnajve}u korist jer nas smirava, asmirenost je vi{e od svega po-trebna i korisna du{i. Ako, da-kle, isku{ewa dolaze da nas nau~esmirenosti, onda onaj koji oseti usrcu hladno}u, odsustvo ukusa zaduhovno i odsustvo duhovnih rado-sti - treba da zna da je to do{lo dabi se nau~io smirenosti. Onaj ko-ji je ranije mislio o sebi da je ne-

{to i to ne{to va`no, sada, po-{to je okusio gorki lek koji mu jeposlat ozgo, po~iwe da misli da jenajgre{niji ~ovek na svetu, nedo-stojan ~ak i imena hri{}anin.Nikada on ne bi do{ao do takvogsmernog mi{qewa o sebi i do ta-ko duboke poniznosti da ga na tonisu navela ta naro~ita isku{e-wa, ta velika tuga i gor~ina srca.Zato su one velika milost kojuBog ukazuje u ovom ìvotu du{ismireno predanoj Wemu.

Pod teretom unutra{wih tego-ba ~ovek je primoran da pribega-va Bogu i traì pomo} od Wega,da ~ini sve {to smatra korisnimza le~ewe tuga i gor~ine srca. Dabi se ubudu}e izbavio tog du{ev-nog mu~ewa, donosi ~vrstu odlu-ku da ubudu}e ide putem duhovnogìvota sa velikom pa`wom, daizbegava ~ak i senku greha i sva-ku, pa i najmawu, neispravnostkoja moè ma na koji na~in da gaodvoji od Boga. Tako tuga koju jesmatrao toliko {tetnom postajesredstvo koje ga podsti~e da tra-ì Boga s ve}im àrom i da se sve}om revno{}u kloni svega {tose ne slaè s voqom Bo`jom.Ukratko re~eno, sve nevoqe i mu-~ewa koje du{a trpi za vreme unu-tra{wih isku{ewa i za vremeodsustva duhovnih radosti nisuni{ta drugo do lek kojim Bog squbavqu ~isti du{u, ako ova sasmireno{}u i trpqewem ta isku-{ewa podnosi. A ta isku{ewapripremaju strpqivim stradal-nicima venac utoliko slavniji,ukoliko je ve}i bol koji srce, zavreme wih, podnosi.

12

��

Iz toga izlazi da se ne smemozbuwivati i mu~iti sebe kakozbog spoqa{wih tako i zbog unu-tra{wih isku{ewa, kao {to ~i-ne oni koji imaju malo iskustva utome, te ono {to dolazi od Bogasmatraju da dolazi od |avola, iliod sopstvenih grehova i nesavr-{enstva. Znake Bo`je qubaviuzimaju za znake Wegova gneva,dobro~instva i darove smatrajubi~evima i udarima. Sve {to ra-de smatraju izli{nim naporom inenadoknadivim gubitkom. A kadbi znali da od tih isku{ewa du-{a nema nikakve {tete nego, na-protiv, ima tolioko korsti, samoako ih prima sa smireno{}u ipodnosi s blagodarno{}u, i kadbi verovali da su ta isku{ewaznak Bo`je naklonosti premawima, ne bi se zbuwivali i gubi-li du{evni mir {to su tim isku-{ewima podvrgnuti, te ose}ajunadirawe sramnih pomisli ihladno}u za vreme molitve i zavreme duhovnih zanimawa. Na-protiv, vi{e bi smiravali svojedu{e pred Bogom i odlu~ivali dasvakim svojim delom ispuwavajuvoqu Bo`ju, po{to Bog èli daMu se samo na taj na~in sluì usvetu. Starali bi se da po svakucenu ostanu mirni i spokojni, iprimali bi sve {to nai|e kao dadolazi iz ruke nebeskog oca. Jerbilo da to isku{ewe biva od zlogduha, ili od qudi, ili zbog greho-va, ono u svakom slu~aju zavisi odBoga i On nam ga {aqe za na{edobro i za spre~avawe nekog ve-}eg zla.

Sv. Nikodim

Agiorit

PRED LITURGIJU

Gledam majku kako spava. Licejoj je opu{teno, i odmara se, naj-zad. I ovaj dan joj je bio dug i na-poran. Zaista, “dosta je svakomdanu zla svojega”.

Slu{am muziku koja dolazi izkafi}a nedaleko od na{eg stana.Mnogo je onih koji su ve~eras iza-{li u grad s namjerom da se odrek-nu svih pravila kojih se drè udane do vikenda: uqudnosti, po-{tovawa drugih, smjernosti u op-ho|ewu. Da, ve~eras }e da se pre-tvore u nekoga drugog, goreg, ne-koga ko }e ujutru opet da zamre doslede}eg petka. A tada }e opet daoìvi ta wihova druga li~nost,sklapana od osobina wihovihidola.

A ujutru je Nedjeqa...I svi}e nedjeqa, dan radosti.

Dan pobjede ìvota, @ivota nadsmr}u. Dan kad jedno Sunce zasi-gurno raduje i grije moju du{u.

Ako Bog da, za koji minut }usti}i u hram.

Palim svije}e za sve moje, samolitvom da Gospod jedne ukrije-pi i pomogne, druge urazumi iprivede Sebi, tre}ima da pomog-ne kako On zna, jer ja ne znam. ê-tvrtima da da vje~na obitali{tau Svojoj blizini.

Stajem na mjesto na kom iobi~no stojim. Stojim, i znam damoja majka i moj otac nisu ovdje.Stojim, i osje}am da moje sestreopet ne}e do}i, jer su do kasno uno} ostale u diskoteci. Stojim, iznam da moj brat jo{ uvijek ne vi-di Svjetlost Hristovu, koja bla-go sija iz Crkve Wegove.

Gospode, Ti si nam zapovjedioqubav prema bli`wemu. I mojesrce se odvaìlo da voli. Quba-vqu, svi oni su postali dio mene,i ja wih. A danas, ja sam ovdje, a tajdio mene koji je u wima, nije. Pe-~e me to, Gospode, razdire mi sr-ce. Taj dio mene ide s wima pute-vima koji se rijetko poklapaju sTvojim putem, i to me mu~i.

Zvoni drugo zvono.Molim Ti se za wih, da im o~i

otvori{ da vide da si Ti Bog, daosjete radost Tvoje blizine! Dashvate da ìvota bez Tebe nema.

Pla~em zbog wih, i mir i nadada }e sve ipak biti dobro, da }e navrijeme postati zaista Tvoji,spu{taju se na srce. Tvoja utjeha,Tvoj dar. Dar od kog qep{i ne mo-gu poèqeti.

Dièm o~i ka oltaru. TamoTvoja ikona stoji, Hriste, i Pre-svete Majke Tvoje. Poziva{ dasvaku zemnu brigu ostavimo, daTebe slavimo, da uistinu oìvi-mo. \akon kre}e da kadi.

Zvoni tre}e zvono.“Blagosloveno Carstvo Oca i

Sina i Svetoga Duha, sada i uvi-jek i u vijekove vijekova...”

Jovan Ratarevi}

13

��

JOVAN SKERLI] (1877-1914)

\ak Bogdana Popovi}a, JovanSkerli}, spada u red onih qudikoji svojom pojavom i radom ~ine~itavu epohu. ôvek koji je svo-jom vitalno{}u, silom radnogtempermenta, borbeno{}u svojeprirode, gotovo sam pretstavqao~itav jedan pokret. On je bio ~o-vek “Od sto srca i sto ruku”, spa-dao je u red qudi “koji nastavqajupesnicom kada im se ~eki} slomiu ruci”.

Skerli} je ro|en u Beogradu.Osnovnu {kolu i gimnaziju svr-{io je u mestu ro|ewa. Godine1895. upisao se na filosofskiodsek Velike {kole gde je diplo-mirao 1899. godine iz francuskogjezika i kwièvnosti, kao |akprofesora B. Popovi}a. Po sve-do~anstvu wegovih profesora,Skerli} je jo{ kao |ak pokazao“veliku vredno}u, izvanredandar za u~ewe nauka i izraàvawemisli, jaku voqu i ~vrst karak-ter”. Kao takav odlazi posle di-plomskog ispita u Lozanu, gde jestudirao francusku kwièv-nost. Iz Lozane ide u Pariz, gdeje tako|e slu{ao predavawe izfrancuske kwièvnosti, pa seopet vra}a u Lozanu, gde je dokto-rirao- ( 1901). Tema mu je iz fran-cuske kwièvnosti: “Javno mi-{qewe u Francuskoj prema poli-ti~koj i socijalnoj poeziji od1830- 1848. godine”. Po povratkuu Beograd bio je jedno vreme su-plent u gimnazuiji, a zatim je po-stavqen za docenta filosofskogfakulteta u Beogradu. Sa te du-`nosti ubrzo je otpu{ten zbogsvog politi~kog stava (1902). Po-

sle toga ponovo je vra}en gde jepredavao francuski jezik i teo-riju kwièvnosti. Iz poli-ti~kih razloga ponovo je bio ot-pu{ten sa Velike {kole i posta-vqen za suplenta u Zaje~aru, na-{to je dao ostavku na dràvnuslu`bu. No uskoro je opet vra}enza docenta na Velikoj {koli.

[kolsku 1903-4. godinu opet jeproveo na studijima u Minhenu iParizu. Godine 1905. izabran jeza vandrednog profesora srpskekwièvnosti na Beogradskom

univerzitetu. Po{to se bio ista-kao i na politi~kom poqu bio je1912. godine izabran za narodnogposlanika okruga kragujeva~kog.Rade}i na kwièvnosti, na poli-ti~kom i nacijonalnom poqu iunose}i u rad svu energiju svogatemperamenta, Skerli} je umrovrlo mlad, u 37. godini ìvota (1914), ostavqaju}i za sobom kwi-èvna dela, koja svojom obimno-{}u izazivaju divqewe koje segrani~i sa ~u|ewem!

Rad na politi~kom inacionalnom poqu

Skerli} je do{ao u pravo vre-me, onda “kada je na{om kwièv-no{}u zavladala prili~na pesi-misti~ka i dekadentna nota, kadje snaàn skepticizam bio zahva-tio duhovni ìvot”. U takvomvremenu Skerli}ev borbeni duh,sa smislom za organizaciju, po-veo je mnoge, a naro~ito omladi-nu. Omladina svih na{ih pokra-jina gledala je u wemu svoga du-hovnog vo|u, ~oveka koji je umeoda “izvu~e iz pasivnosti i da jojda dinamiku svoga optimizma”.Naro~itu aktivnost on je pokazi-vao oko SKG, kao wegov urednik.U to vreme SKG prelazi okvireSrbije i postaje pravi jugoslo-venski ~asopis, jer je okupio okosebe mnoge mlade pisce iz svihna{ih pokrajina: Vojvodine, Hr-vatske, Bosne, Hercegovine, Dal-macije.

Jo{ iz studentskih dana aktiv-no se bavio i politikom. Pripa-dao je kao student socijali-sti~kom pokretu Sv. Markovi}a.

14

��

15

��

Me|utim wegov socijalizam bioje elektri~na me{avina raznihliberalnih i pozitivisti~kihideja, koji je imao jednu domi-nantnu ideju vodiqu: on je vero-vao u “istorijsku misiju Srpskedràve u Srpstvu i, jo{ {ire, owenoj pozvanosti da bude katali-zator i Pijemont na ~itavom pro-strasnstvu Slovenskog juga”. Ob-zirom na tada{wu podvojenost,ova ideja je imala progresivankarakter. Na toj ideji radio jepredano, sa àrom borca koji jeintuitivno ose}ao doga|aje i ra-dio na wihovom ostvarewu. Ima-ju}i tu ideju pred o~ima Skerli}se borio protiv svega onoga {toje stajalo na putu wenog ostvare-wa. Naro~ito je mrzeo Staru Sr-biju koja je bila puna birokrati-je, politikanstva, neodgovorno-sti, duhovne zamrlosti, kako onkaè “celu onu zvani~nu polu-tursku Srbiju”. Zbog takvog svogstava imao je veliki broj nepri-jateqa, bio je napadan i iz slu-`be otpu{tan. Kasnije je pri{aosamostalnoj radikalnoj strancii postao wen vo| kada je izabranza wenog poslanika. U politicije imao uspeha. Kao narodni po-slanik uzimao je u~e{}a u disku-sijama i napadao naro~ito pojavu“bankokratije”.

Mnogo je radio na narodnom idràvnom jedinstvu. Mnoge ~lan-ke i rasprave, i mnoge govore, po-svetio je ideji jugoslovenstva.Jedno od najinteresantnijih pre-davawa bilo je ono koje je odràou Pragu na deset dana pred smrt.

O ÊSTOM PRIÊ[]IVAWU VERNIH

“Ako ne jedete tela Sina ô-

ve~jeg, ni pijete krvi wegove, ì-

vota ne}ete imati u sebi. Ko jede

moje telo i pije moju krv ima ì-

vot ve~ni, i ja }u ga vaskrsnuti u

posledwi dan”.

(Jn. 6,53-55)

Iz ovih re~i Gospodwih jasnose vidi kako neophodnost pristu-pawa Svetom Pri~e{}u, tako ikorist od toga. Kao {to dete po-sle ro|ewa, da bi ostalo u ìvotui raslo, mora da se hrani, tako bi-va i sa hri{}aninom. Rodiv{i seduhovno u Svetom kr{tewu, u taj-ni miropomazawa dobiv{i blago-dat za daqe uzrastawe, mi svoj du-hovni ìvot odràvamo boàn-skom hranom - Svetim Pri~e-{}em. Wime prevashodno dolazi-mo u najte{wu vezu i jedinstvo saHristom @ivotodavcem, postaje-mo “satelesnici” s Wim. SvetiKirilo Jerusalimski kaè dasvaki koji se dostojno “pri~e{}u-je telom i krvqu Hristovom bivaistog tela i krvi s Wim”, tako da

ovom tajnom “hristonosci biva-mo, unose}i u svoje udove Wegovotelo i krv, a po Svetom Petru bi-vamo pri~asnici boànske pri-rode (2 Petr. 1,4).

Ne mnoga tela, nego jedno

Kod Svetog Grigorija Niskognalazimo obja{wewe kako to bi-va: “Malo kvasca sve testo premasebi upodobi. Tako obesmr}enoBogom telo Gospodwe budu}i u na-ma, sve pretvara i mewa prema se-bi”. Jo{ podrobnije obja{wewe,o tome daje Nikola Kavasila, ve-le}i da Hristova Crkva, pri~e-{}uju}i se hlebom i vinom, “Nepretvara wih u ~ove~je telo, kao{to biva s obi~nim jelom, nego sesama pretvara u wih, te vi{e (bo-ànsko) pobe|uje tvarno. Kao {toèlezo stavqeno u ogaw samo po-staje ogaw (usija se), a ne biva dase ogaw pretvori u èlezo.

Sjediwuju}i se u Svetoj Tajnipri~e{}a sa Hristom, u Hristuse sjediwujemo najte{we i jedni sdrugima. Sveti apostol Pavle ve-li da smo “jedno telo mi mnogi,jer svi od jednog hleba jedemo”(1 Kor. 10,17). Tuma~e}i ove re~i,Sveti Jovan Zlatoust razvija tumisao daqe: “[ta je hleb? TeloHristovo... [ta bivaju pri~esni-ci? Telo Hristovo. Ne mnoga te-la, nego jedno telo. Jer kao {tohleb postaje sjediwewem od (bra-{na) mnogih zrna, da se nigde nevide zrna, nego su isto, tako se iizme|u sebe i s Hristom sjediwu-jemo. Jer se ne hrani{ ti od jed-nog tela, a on od drugog, nego sviod istog”.

Rana Crkva

U staroj (ranoj) Crkvi imala jeSveta evharistija centralni po-loàj u celokupnom hri{}an-skom ìvotu. Postati jedno saHristom ne samo duhovno, nego itelesno, primiv{i telo i krvwegovu, i time sve boànske silei energije potrebne za ìvotve~ni, ose}alo se u svesti vernihne kao naredba i du`nost negokao nasu{na duhovna potreba.Zbog toga su verni u staroj Crkvipristupali pri~e{}u na svakojLiturgiji. Ali posle dobijawaslobode, za vreme cara Konstan-tina, prelaskom u hri{}anstvoneznaboà~kih masa, ne kao rani-je samo iz dubokog ube|ewa uistinitost hri{}anske nauke igotovosti na sve `rtve za Hrista,nego mnogi iz oportunizma, jer sui car, vojni i civilni upravite-qi i mno{tvo naroda bili hri-{}ani, - nivo hri{}anskog ìvo-ta, spremnost na trud oko {to ve-}e ~istote i svetosti svoje du{e,postepeno pada sve niè. Ukoraks tim, revnost prvih hri{}ana dase pri~e{}uju na svakoj Liturgi-ji sve vi{e hladi.

Zato pored nastojawa da u sve-sti vernih bude svagda prisutno iìvo evangelsko u~ewe o neop-hodnosti pristupawa SvetomPri~e{}u, Pravoslavna Crkva,kroz celu svoju istoriju a naro-~ito tada, paralelno je razvijalai drugu novozavetnu istinu da senajve}oj i najsvetijoj tajni ne smepristupati kako bilo, kaoobi~nom jelu i pi}u. Ve} Svetiapostol Pavle opomiwe verne daispituju sebe i tako od hleba dajedu i piju iz ~a{e, jer koji samo

jede (kao obi~no jelo i pi}e), sudsebi jede i pije. Zato su veli me|uvama mnogi slabi i bolesni i do-sta ih je umrlo.

Zakhej i Kapetan

“Tako danas postoje dva naiz-gled suprotna mi{qewa ~estog iveoma retkog pri~e{}ivawa. Iz-me|u ova dva mi{qewa - kaèBlaèni Avgustin - mo`da biprekratio spor onaj koji bi obo-jicu pou~io da svaki ~ini po svo-joj veri. Nisu se me|u sobom spo-rili, niti se jedan drugom su-protstavqali, Zakhej koji je pri-mio Gospoda pod svoj krov (Lk.19,2-6), i kapetan koji je Gospodurekao: Nisam dostojan da podkrov moj u|e{ (MT. 8,8). Oba suukazivala po{tovawe Spasitequrazli~nim i naizgled suprotnimna~inom; oba su patila od greha,oba su primila milost”. Kao za-kqu~ak Blaèni Avgustin isti-~e: “Kad se prima ova tajna trebada se prima s rasu|ivawem. Jer ionaj iz pobo`nosti ne usu|uje seda je prima svaki dan, i ovaj iz po-

{tovawa ne sme je izostaviti nijednog dana”.

Pored redovnog pristupawapri~e{}u, i uzdràwe od ~estogpri~e{}ivawa moè, dakle, po-ticati iz revnosti i qubavi pre-ma Gospodu. No isto tako i izhladno}e u veri i qubavi.

Svakako da se odluka o ovom ta-ko va`nom pitawu ne bi moglapravilno doneti mimo pastira,koji kao ispovednik treba da znaduhovno stawe ~lanova svoje pa-stve. Taj princip postojao je u Cr-kvi od po~etka, kao {to nam sve-do~i ne samo odlu~ivawe od pri-~e{}a, nalagawe duìne i strogo-sti pokajawa i javne ispovesti zajavne grehe, pokajna disciplinaprvih vekova, nego docnija usta-nova posebnih ispovednika s pro-pisima o ispravci pojedinih gre-ha, sve u vezi sa pristupawem ì-votvornom telu i krvi Gospodwoj.Prof. Mirkovi} zato veli da jesve{tenikova du`nost da ener-gi~no preporu~uje vernim “{to~e{}e primawe Svetog pri~e-{}a”. Ali prepustiti ~estomPri~e{}u ne treba sve, nego samo“one verne koji se ~uvaju od svakogte{kog greha, koji teè istini-tom savr{enstvu, koji ne propu-{taju da se spreme za Sveto pri~e-{}e prema crkvenim propisima i~ijem pri~e{}u nema zapreke. Ajo{ ~e{}em Pri~e{}u, trebapripu{tati one verne koji uisti-nu ìve pobo`nim ìvotom, kojise ~uvaju ~ak i od onog greha u koji~ovek lako pada i koji iz sve du{eèle da se sjedine sa Hristom uSvetom pri~e{}u”.

Patrijarh Pavle

“Neka pitawa

na{e vere”

16

��

17

��

TAKO JE GOVORIO JEDAN SEQAK

Doktor Vidoje je sedeo te ve~e-ri u dru{tvu mla|ih qudi i ènakoje je, moè se re}i, bilo na svojna~in sklono pobo`nosti. Tidoktori vazda su puni raznih pri-~a. One su obi~no gorke, ali zauz-vrat zanimqive, pa ih rado slu-{aju oni sre}nici koji sa medi-cinom, hvala Bogu, nisu imalimnogo poznanstva, da bi tako sa-znali {ta sve ìv ~ovek moè daprepati. No, lekari i me|u sobomtako ~esto vole da prepri~avajudoga|aje iz svoje prakse, kao dao~ekuju da se ute{e me|usobnimrazumevawem, - mla|i jo{ sprem-nije nego stariji koji su ve} ogu-glali. Gotovo da ~ovek poverujeda te glave ni o ~em drugom neumeju da misle, - toliko su oni op-sednuti raznim se}awima na qud-ske patwe koje svakodnevno osta-vqaju u wihovoj svesti duboke ibolne brazde. Pa onda to prepri-~avaju i na poslu i u dokolici, ikad jedu i kad se odmaraju ili za-bavqaju. Ta kako samo mogu! I usvakom dru{tvu zapo~iwu svojepri~e, samo ako do|u do re~i iako im se pokloni dovoqna pa-`wa. Tada kao da govore:

“Ama, slu{ajte, qudi, razmi-{qajte i o ovim stvarima! Dodu-{e, te{ko }e se na}i neko ko }emo}i da mi makar i{ta objasni: -kako mu sve to do|e?! A o samojsmrti kad razmi{qate? - E, tek owoj, ~ini mi se, niko ni{ta nezna, niti razumeva! Jer to je, - ka-ù neki, - trenutak kad svemu do|ekraj, pa kraj i svakom razmi{qa-wu. Vidite li da i mi, koji smo sepro{etali kroz celu medicinu isvakodnevno po woj tragamo, pra-

voga odgovora na zagonetku smrtini u woj ne nalazimo!”

- Kad je re~ o uvek zanimqivojzagonetki smrti, sad }u vam re}i,- re}i }e spremno doktor Vidojeobra}aju}i se svome dru{tvu, -ispri~ati ne{to neobi~no {tosam doìveo.

I kad se slu{aoci s pa`womokupi{e oko wega, on ih obuhvatipogledom, pa videv{i da }e imatidovoqno strpqewa, otpo~e.

- Prolazio sam ùrno jednogranog popodneva hirur{kim{ok-odeqewem da vidim neke odsvojih bolesnika. Qubisava samznao samo iz izve{taja kolega, daje mla|i ~ovek, da je operisan odzastarelog gnojewa u trbuhu i dase jedva izvla~i iz te{kog stawa.Pogledah prema wegovoj posteqii htedoh pro}i, kad on, spaziv{ime, povika za mnom jakim glasom:

- Doktore,... doktore...!

Upitah se u tom trenutku {tabi on mogao ba{ od mene da tra-ì, pa se vratih. Ulaze}i u sobuvidim: ~ovek seo na postequ, nalicu mu sija blag osmejak i izrazkao da se re{io svih briga, a stavkao da govori da se u wemu ne{tozna~ajno zbiva. I u magnovewu,svode}i svoje znawe o “wegovomslu~aju” i upore|uju}i ga sa ovimiznenadno povoqnim izgledom,pomislih: {ta je sad ovo. I pre no{to moja misao dobi zavr{an ob-lik, kad za~uh radostan glas punsve~anog uzbu|ewa:

- Doktore, ja umirem! Oditeovamo da se pozdravimo!

Zbunih se. Pomislih najpre daje ~ovek u bunilu, pa pri|oh auto-ritativno, kao {to doktori ume-ju, wegovoj posteqi, pipnuh pulsi trbuh, pa da ga ute{im rekoh:

- Nemojte, Qubisave, niste vitako lo{e! Budite strpqivi, bi-}e boqe!

Me|utim, Qubisav nije marioza moj pregled, i ponet nekim sa-znawem, a potpuno svestan, odgo-vori mi:

- Ma ne, doktore, ja zaista umi-rem. Ja znam da moram umreti. Ta-kva je moja bolest. Nego sam vaszvao da se od vas oprostim i da ka-ète svojim kolegama da im za-hvaqujem na svemu {to su za meneu~inili. Potrudili su se kolikosu mogli...

Vide}i pred sobom svesna ~o-veka u wegovom sve~anom trenut-ku, vide}i u wegovom liku nekuduhovnu vrednost koju nisam nislutio, ja se osetih kao na moli-tvi, izmakoh se i stadoh gotovomirno, posmatraju}i s po{tova-

wem kako se ovaj seqak opra{tasa ìvotom. A on, sede}i na svojojsamrtni~koj posteqi poluuzdig-nute glave, svaki put krste}i se{irokim pokretima, govora{eotprilike ove re~i:

- Boè, hvala Ti na daru! HvalaTi na ovoliko koliko sam poìveo!I opet: Boè, hvala Ti na daru!

Dok je mene hvatala vrtoglavi-ca od wegove “teologije”, i doksam razmi{qao kako pred sobomimam savremenog Jova, ~ude}i seod kud mu ovom trenutku takokristalno jasan hri{}anski stavprema smrti, i dovijaju}i se dapogodim u kojim se to okvirimawegov duhovni ìvot mogao do-tle razvijati, - priznavao sam daovakvo shvatawe ìvota kao daraBo`jeg i ovako jasne re~i u sa-mrtnom ~asu ja, koji po svome po-zivu decenijama ispra}am na onajsvet i neuke i u~ene, jo{ ne ~uh.Glava kao da mi je gorela od ovihrazmi{qawa. Video sam i po tre-}i put: sve~an znak krsta, i ~uore~i: “Boè, hvala Ti na daru!”Pa onda:

- Sveti Alimpije, za{titni~emoga doma, Krsna Slavo moja, po-mozi mojoj deci da sa~uvaju veru.Neka te i ona uvek slave!

înilo mi se da sam bio na bo-gosluèwu, a da je Qubisav stajaopred oltarom. Ali u nedoumici{ta kao lekar da kaèm ~oveku,izlaze}i samo rekoh:

- Bi}e dobro, Qubisave, bi}edobro!

I dok sam ùrio daqe za nekimdrugim poslom, razmi{qao sam:“Svako bi mogao da pozavidi Qu-bisavu na ovakvom umirawu. Ta-kvom smr}u bih i ja voleo daumrem! - Znam pouzdano, Gospode,bi}e{ milostiv slugi Tvome Qu-bisavu!”

Kad sam kroz sat - dva zavr{iosvoj posao, odoh ponovo da vidim{ta je bilo sa Qubisavom. Re~emi sestra:

- Qubisav je umro u 15 ~asova.Polako se gasila svest. Zvao jeneke ~lanove svoje porodice. Inajzad, srce je prestalo da kuca...

[ta dakle na to da kaèm. Taj~ovek, daleko od svojih najbli-

ìh, nemo}an i tako re}i zatvo-ren na takvo jedno mesto koje znasamo za muku i bol, gde se iznemo-glo, nekad polusvesno ili nesve-sno, pati i ne retko opra{ta saìvotom, - pona{ao se kao da we-gova ìvotna drama tek sada ideka vrhuncu. Kao da se odigrava uprisustvu duhovnih bi}a koja gagledaju. Kao da je stao pred samogsvoga Stvoriteqa, pa mu ni~ijedru{tvo vi{e i ne treba. A on seprema svome Stvoritequ, svestansvoga “biti ili ne biti”, pona{akao prema milostivom ocu, kogavoli, i ta ga qubav ispuwava smi-slom i sre}om i u samrtnom ~asu.

- Eto, ja vam ispri~ah kako jeizgledao jedan susret ~oveka sBogom, - pa prosudite, zavr{idoktor Vidoje.

- Ama qudi, zamislite kako bi-smo se mi pona{ali u tome ~asu,re~e neko dirnut ovom pri~om.Nije retko da na{ seqak takoumire. Imamo mi ne~em i od wegada se nau~imo!

Haxi-Nedeqko

Kangrga

18

��

BO@IJA RUKA

Ima sila, ima ruka neka

{to sve sti{}e, {to nas mazi,

{to otvara i zatvara pute,

ugovara, razgovara,

{to uzima i {to daje,

ilÄ nas we`no gura

u ìvot bez avantura.

Ta ruka, zna se, Boìja je.

Samo sre}ni mogu znati

da ih ona prati.

Dragica Grbi}

Vi{egrad

19

��

ISTINSKASLU@BA

(nastavak iz pro{log broja)

Posle toga slu~aja, me|u sve{te-

nosluìteqima u Lugovu bila je ne-

ka ti{ina. Siloamski se vratio iz

grada kao da ni{ta nije ni bilo. O

tom kako ga je primio vladika ni on,

ni popadija nikom re~i jedne nisu

pri~ali. A kad je |akon koga je to ja-

ko interesovalo, jednom zapitao Si-

loamskoga {ta mu je rekao vladika,

ovaj mu je rekao kao da nije ni luk jeo

ni lukom mirisao:

- Znate, ja sam se predomislio, pa

nisam ni i{ao vladici. Nezgodno bi

bilo govoriti ne{to o svom drugu u

slu`bi. Li~ilo bi na klevetu. Ja sam

smislio: da poìvim ovde neko vre-

me, pa da zamolim za preme{taj ~ak i

ne pomiwu}i uzroka!

S ]irilom je Siloamski bio van-

redno uqudan; nikad nije hteo govo-

riti vi{im glasom, i za boqi dokaz

svoje smernosti naterao je svoju è-

nu da pohodi Muru. Dve po{e razgo-

varale su jedno pola sata, vrlo ve-

{to drè}i se svih ugodaba najfi-

nijeg takta. Mura je pohodu vratila.

I to je bilo sve poznanstvo.

Na posletku Siloamski ne moga-

{e da se otrpi do kraja: ne dobijaju-

}i nikakvih dohodaka, i ne dospev{i

ni zasejati, niti pod arendu dati cr-

kvenu zemqu, on smatra{e vreme

provedeno u Lugovu kao pravu dangu-

bu. S toga je jo{ jednom i{ao u grad,

potro{io je masu dobre voqe, i po-

krenuo sve svoje peva~ke poznanike,

te tako najposle dobije preme{taj.

Meseca jula stara ku}a oca Rodiona

opet opusti, i opet ]irilo, na svoje

veliko zadovoqstvo, osta sam na pa-

rohiji.

Me|u tim se je Lugovu i svemu sre-

zu prbliàvala golema nevoqa. Go-

tovo celoga meseca maja i kroz sav

mesec juni nije bilo ki{e. Rànica,

koja u po~etku beja{e bujno izrasla,

na jedan mah pre vremena poùte i

izbaci {turo klasje. Rànica pro-

pade svuda; wu pokosi{e za slamu.

Nadali su se qudi da }e se vreme o

Ivawu dne promeniti, da }e pasti

ki{a, i povratiti p{enicu, ali na-

dawe bi uzalud: ki{a ne pade, i p{e-

nica stade venuti pre nego {to se za-

hlebila. Ravnica na deset vrsta una-

okolo beja{e vidik o~ima tuàn.

Wive ùte, a poqa crna. Marva,

gladna, i nevesela tumarala je po

sprènim pa{wacima, i àlosno bi

se ustavqala u sredini golih poqa

pa neveselo pogledala u nebo, na kom

ne beja{e ni pramena od oblaka. Po

nekad stoku uzme neka muka pa celim

~oporom u trku pojuri k re~ici koja

je pre|e tekla, ali, vide}i mesto vo-

de samo suvo vijugavo korito, po~i-

wala je stewati s tugom koja se iska-

zati ne da. U bunarima su qudi ~uva-

li vodu kao zlato. Stoku su pojili

sve rukama, boje}i se da i bunari ne

presu{e, pa da ne do|e smrt od è|i.

U seqaka je, ipak, imalo i lawske

hrane, koju su vrlo {tedqivo tro{i-

li. Uz to je bilo jo{ neke nade. Ra`

je propala - uzdali su se u p{enicu;

p{enica ne zahlebi, dako prihvati

proso. Ali evo i kraja jula; Sveti

Ilija pro|e, a ki{a ne do|e. Nasta

avgust - i sahrani{e se sve nade!...

]irilo je i u crkvi, i na trebama,

sretao samo sumorna i zami{qena

lica seqaka, a i sam je bivao svaki

dan sumorniji. Prolaze}i pored me-

hane, slu{ao je kako se iz we razle-

ù: vika, pesme, i psovke, i se}ao se

je kako u dobro vreme te vike nije bi-

lo toliko, niti je bila tako quta i

o{tra. Mislio je kako je ~udnovato

stvoren ovaj ~ovek, ovaj ~emerni i

mu~ni seqak, koji ba{ u gladne godi-

ne na|e po neku crkavicu da da za pi-

}e, kao da ho}e da ne gleda svoje jade.

On se ustavqao, pou~avao, i starao

se da obrazumi i uputi.

- Popo! govorili bi mu napiti se-

qaci : - sve jedno je, mi }emo od gladi

pomreti te pomreti; ovako je bar i

umreti veselije!

- Ne treba umirat, bra}o! nego se

treba boriti! - govorio je ]irilo,

ali je tu i sam video da se praznim

re~ima borba ne vodi. “Ne, boriti

se, nego trpeti pokorno, nadaju}i se

boqemu,” mi{qa{e on u sebi.

Od polovine avgusta ve} po~e{e

javqati da ovde onde stoka mawkava.

Stoka je krepavala od gladi i od è-

|i, i padala je usred poqa, onde gde

se nalazila. Na sve strane po selu

~uo se pla~ i kukwava.

- Ovako }emo pro}i i mi, kao sto-

ka na{a!-govorahu seqaci i, gledaju-

}i kravu koja krepava, lili su suze

tako kao da im ko od roda izdi{e.

]irilo se vra}ao ku}i uznemiren

i sumoran. Te{ke misli ispuwavale

su wegovu glavu. On je gledao qude

kojima preti bliska glad, a pomo}i

ba{ ni od kuda. On je govorio re~i

od utehe, ali odmah, s tugom u srcu,

saznao je da te re~i ne}e nikoga ute-

{iti, nego da je tu potrebna istin-

ska pomo}, pomo} delima, pomo} hra-

nom, wega obuze neka zbuwenost,

neodlu~nost. Bivalo je ~asova kad

mu se sva wegova radwa, koju je on ta-

ko visoko cenio, ~inila kao prazna

zabava, ni{ta vi{e! [ta je on ra-

dio? Pou~avao, prosve}ivao, mo`da

je koga i u~inio razumnijim, mo`da

je i prosvetio ~iju mra~nu du{u, ali

evo sad treba qudima sa~uvati zdra-

vqe i mo`da odràti ìvot - i tu on

ne moè ni{ta! On je prestao uzima-

ti naplatu za trebe, to je lepo, no sa-

da to ve} nije zasluga zato {to i se-

qak nema {to ni da da!

Jednom mu do|e mladi} jedan i zo-

ve ga na pratwu. To se desilo ba{ kad

on s Murom se|a{e za stolom i ru~a-

{e. U|e mladi} u prqavoj, drowavoj

ko{uqi, bos, a lica bleda i li{aji-

va. Majka mu je umrla.

- Oda{ta mu je umrla! - zadrkta-

lim glasom upita ]irilo koji je pre

tri dana video wegovu majku, Arinu

Terpeliku, ba{ kada je ugibaju}i se

pod obranicom, nosila s bunara vodu

ku}i.

- Bog sveti zna! - tupo gledaju}i u

prostoriju odgovori mladi}: - vele

da je od hrane.

- Kako to: od hrane? - jo{ s ve}im

nemirom upita ]irilo, domi{qaju-

}i se da }e iza}i ne{to strahovito.

- Sino} je jela ~orbe od mekiwa,

pa joj se smu~ilo, i ...eto {ta je...

- Od mekiwa? To }e re}i: jedu {to

na|u, nekim iznemoglim glasom ka-

ziva{e on Muri...Jedu mekiwe, gle-

daj na {to su spali!...

On je hodao po sobi kao van sebe. U

wegovim grudima spremala se stra-

{na bura. On je osje}ao, da ga kao ne-

kakva sila goni i primorava na ne-

kakav ~udan rad, i da on ve} vi{e ne

pripada sebi. Mura ga je gledala, di-

vila se, i pla{ila se. On {ane onom

mladi}u: “Ti idi, popa }e do}i!” A

kad mladi} izi|e ona tiho upita:

- ]irilo, za Boga, {to je stobom?

- Muro, draga Muro! prostewa on i

nasloni glavu na wene grudi. Mura

vide da on pla~e, i stara{e se umi-

riti ga, ali ni{ta ne razumeva{e.

- ]irilo! Ra{ta je to? Za{to ti

pla~e{?

- Kako, za{to? Zar ne vidi{? Na-

staje glad, eto to je prva smrt od gla-

di, Muro, usred qudi, usred ìvih

gradova, gde se bujno trguje, i qudi se

vesele i ~ine {to i ne treba! To je

stra{no, Muro! Na to se ne moè

gledati skr{tenih ruku! Ne moèmo

mi tako bezbole ru~ati kad èna

umire od ~orbe od mekiwa. Ne moè-

mo! Ne moèmo!... Vaqa raditi!...

To on govori, a glas mu grca u grlu.

Za to vreme on gleda kroz prozor

onamo kroz selo. Wegovoj se uobra-

ziqi ~ini da smrt ve} hoda iz ku}e u

ku}u i da on ve} dockan stiè sa svo-

jom pomo}u. Eto, nije li odocnio po-

mo}i toj èni koja je umrla od ~orbe.

- Pa {ta mi tu moèmo ]irilo?

Vidi{ da smo i sami siromasni! - re-

~e Mura.

Na to ]irilo ne odgovori ni{ta.

On vrlo ùrno obu~e mantiju, uze

{e{ir i ode iz sobe. Gotovo je tr~ao

putem do spahinice. Vetar je razno-

sio krila od wegove mantije, a on,

ma{u}i rukom i kora~aju}i daleko,

li~io je na golemu pticu, koja leti

povrh same zemqe.

- Kuda li to na{ popa tako tr-

~i?~ude}i se pitahu jedan drugoga

seqaci koji su ga sretali: - moè bi-

ti da se {to neobi~no dogodilo. A

bled je, jadan, kao samrt, i o~i mu

plamte!...

]irilo nije ni opazio da je pro-

{ao tri vrste. On je grnuo na vratan-

ca od sada, pro{ao svu stazu kroza

sad, i nije ni opazio kako stra{no

laje pas u lancu, koji mada ga ~esto

vi|a nikako se nije mogao da pripi-

tomi wegovoj mantiji. Izi|e uza stu-

be i u|e u ~ekaonicu. Tu ga sretnu so-

baraica.

- Gde je Nada Aleksijevna?-upita

on i, nedo~ekav{i odgovora, pro|e u

trpezariju.

Nada Aleksijevna tek {to beja{e

sela za sto da ru~a. Naporedo s wom,

na visokoj stolici, se|a{e mu{kar-

~i} svezanim oko grla salvetom. Vi-

dev{i ]irila, ona spusti ka{iku i

ustade. Lice mu je bilo tako neo-

bi~no da ona nije ni pomislila zva-

ti ga da ru~a, nego ga odmah usplahi-

reno upita:

20

��

(nastavak na 52. strani)

O ÛDIMA, KOJA OSVEDOÂVAJU QUBAV BO@IJU

Vzyj‹ite Gospoda i utverdi-tesš, vzyj‹ite lica ég& vyjn+.Pomšnite q+desa ég&, |è so-tvori, q+desa ég& i s+dbyj ustyég&.

(Ps. 104. 4-5)

Zar se doga|a{e samo u StaromZavetu i Starom Izraiqu slavnai divna ~udesa? O, ne, u NovomIzraiqu, koga Bog vi{e qubi,vi{e se doga|a{e i slave i ~ude-sa!

Hristijani! vi ste narod iza-brani, vi ste narod koga Bog qu-bi, pa zato pamtite i vi ~udesaWegova, koja je u~inio, se}ajte se~udesa i sudbina Wegovih. Jer ta-kim spomenom dolikuje da pro-slavimo dana{wi praznik za~est ugodnika Bo`jih, sv. ravnoa-postolnih - cara Konstantina icarice Jelene.

Pa za{to se uop{te ~ine i po-kazuju ~udesa? Nema sumwe da se~uda ne ~ine za bezdu{nu prirodu,za fizi~ku stranu sveta, kojoj ni-su od potrebe ~uda, nego se to ~iniza drugu stranu, za qude, iz kojihse sastoji Crkva. Zbog toga i vi-dimo, da se najvi{e i najtorè-stvenije javqa{e ~udesa onde, gdese crkva zavo|a{e ili se preu-strojava{e. Setimo se doba, kadanajpre postaja{e i zavo|a{e se nazemqi Crkva, pa tada se i u~ininajve}e ~udo, koje traja{e {estdana, za koje vreme stvoreno bisve {to postoji; zatim ~udo bi ka-da se ponovi Crkva op{tim poto-pom, koji opra okaqano lice ze-mqe; posle se ~udo dogodi onda,kada se nanovo o~isti i odvojiCrkva od sviju naroda i premudrijpromisao o~uva, vospita i nau~iotca sviju veruju}ih; doga|a{e sedivna i mnoga ~udesa, kad se utvr-|iva{e, {iri{e i osve}ava{eCrkva u celom narodu izraiq-

skom u Egiptu, na moru, u pustiwi,u zemqi hananskoj. A ~im se obja-vi i utvrdi novozavetno carstvoblagodati? Novima, velikima,mnogima i divnima ~udesima inadprirodnima pojavima i znaci-ma ~iwenim i od Gospoda Isusa iod Wegovih apostola, ~udesima iznacima, od kojih neki neprekid-no i sada traju u crkvi Hristovoj.Tajna Evharistije - sv. pri~e{}e,takvo je ~udo Boìje, koje jednakotraje i koje zamewuje vernima inadvi{uje sva starodavna ~udesa,{to se kadgod doga|ahu. ûdesa

naro~ita i osobita, koja se vi|a-{e u po~etku hristijanske crkve,previ{uju sve {to bi mogao ~ovekzamisliti. Najve}e je ~udo ro|e-we Hristovo, ìvot Wegov, We-gova nauka i dela, smrt i voskre-senije. Tada izobilno kao reka te-ko{e ~udni pojavi, i blagodat Bo-ìja dava{e silu da verni usredpropasti, vatre i gowewa neoka-qanu sa~uvaju veru, ginu}i za wu

bez straha a sa najve}om rado{}u,pa krvqu svojom obra}a{e u veruHristovu, pobe|iva{e najè{}esvoje neprijateqe. I gle, ~udesa~ine}i sv. promisao zagreva to-plotom vere i srce cara Konstan-tina i obra}a ga ~udom da posluìveri sa carskog prestola. U borbis neprijateqima, Konstantin ose-}a{e potrebu vi{e pomo}i, i onamu se javi. Na nebu se pokaè krstna kome be{e napisano - ovim po-be|uj. Sa sv. krstom na barjacimai {lemovima vojni~kim, koje je pouputstvu neba na~inio, a sa to-plom verom u srcu, Konstantinpobedi silne svoje neprijateqe,zavlada istokom i zapadom, prene-se stolicu u Carigradu, gde s wi-me sedne na carski prestol verahristijanska pravoslavna i od ta-da Crkva pravoslavna hristijan-ska dobi i slobodu i sjajnost svojespoqa{we lepote i veli~ine. Apobo`na mati wegova carica Je-lena ode u Jerusalim, na|e ~astnikrst na kome bija{e raspet Spa-siteq Gospod Isus Hristos, sazi-da mnoge crkve i dobrim delimana slavu vere i Crkve svuda {iri-{e, pomaga{e i utvr|iva{e hri-stijanstvo, a ~udesa se jednako po-kaziva{e da se osnaàva vera islavi presveto ime Gospodwe.

Pamtite dakle ~udesa koja ~i-wa{e i ~ini Gospod. Se}ajte sekako be{e negda pokrio gustimrak svu zemqu neznabo`stvom.Svuda se vi|a{e neznawe za isti-noga Boga, svet izgleda{e kao po-qe na kome se vide samo kosti mr-tvaca. No gle, sv. krst javqa se usjajnosti, progawa mrak i obarakipove i bezdu{ne idole, zemqase okiti hramovima Boìjim, ukojima se slavi i moli istinitiBog; sela, varo{i, op{tine i dr-àve postaju Hristu verne i Cr-kva Boìja zadobi sebi dece posvima krajevima zemqe. Mnogi

21

��

22

��

narodi, koji su okoreli bili ugrubosti jazi~estva, bez sile iprinu|ewa, dolaze da se krste, ve-ruju u Hrista i s rado{}u ulaze uogradu Crkve. Nije li ~udo to?Nije li to ovde isto, {to govoriprorok o kostima, koje su po izra-zu Jezekiqa bile rasturene po{irokom poqu, no do|e u wih duhìvota, i one oìvi{e, i stado-{e na nogama svojima? (gl. 37 st.10).

Posle ovoga ~uda, javqa{e se idruga, jer blagodat se izobilnoizlivala kao reka i napajala srcaqudska, razlivala se po svimastranama zemqe, u kojima se javi-{e hristijani, tekla je po svimavremenima, hranila mnoge mili-one qudi, vaspitavala blago~e-stive vladateqe, ra|ala divnepastire crkve, velike podvi`ni-ke i ~udotvorce, junake i hrabrebraniteqe ote~estva, ugodnikeBoìje, koji se ukrasi{e svimadobrodeteqima, i ti se javqa{e usvima stawima i zvawima. Dive-}i se ovolikim ~udnim pojavamai padaju}i pred svemo}nom desni-com Boìjom, sa carem Davidomvelim: Ko }e iskazati silu Go-spodwu? Ko }e ispri~ati svu sla-vu Wegovu? (Ps. 105 st. 2).

Iz ovoga poznaj hristijanine,svu veli~inu qubavi i milostiBoìje, koja sva ova bezbrojna ~u-da ~ini za sre}u i spasenije tvoje,poznaj istinitost svete vere hri-stijanske, pa sve vi{e utvr|uj usvome srcu svetu veru i iskrenuqubav k Bogu. Ti si ~lan blago-datnog Boìjeg carstva na ze-mqi, ti si dete Crkve Boìje, paceni svoje dostoinstvo, ~uvajblago, koje ti je darovano, budipolezan ~lan Carstva Boìjeg iposlu{no dete Crkve Boìje,staraju}i se da spoqa prenese{ udu{u svoju blagodatno CarstvoBoìje. Jer po re~ima apostola,hristijani su crkve ìvoga Boga(2. Kor. 6 st. 16), a po re~ma samo-ga Gospoda Isusa Hrista, carstvo

je Boìje unutra u nama (Luk. 17st. 21). Bog ho}e da vlada u du{ina{oj. Ovde èli da ima prestolsvoj onaj, koga nebo, i nebesa nadnebesima ne mogu obuhvatiti (1Car. 8,27). Zato ve~ni NebesniCar prima u svoju osobitu za{ti-tu svoje verne, da bi u wima na-{ao i vospitao onake izabranedu{e, u kojima ho}e da utvrdi svo-je ve~no carstvo. Za svoju dobru iposlu{nu decu, Gospod ~uva, bra-ni, utvr|uje i proslavqa i ze-maqske carevine, obe}avaju}i da}e po{tediti i Sodom, kada bi semoglo na}i u wemu samo desetpravednika (Post. 13 st. 32).

Vidite blago~estivi Hristi-jani da sve, {to se doga|a sklawanas i u~i, da izbegavamo neverje ine~estije, a da ~uvamo svetu verui da postupamo u ìvotu svome ponaredbama Boìjim, ta~no iusrdno vr{e}i du`nosti svojehristijanske. Traìte Gospoda iutv|ujte se u duhu vere, traìtelice Wegovo u svako vreme, u svi-ma delima. Traìte Carstvo Bo-ìje i utvr|ujte se u onim pravi-lama, koje nam predlaè Evange-lije. Traìte lice Boìje u svo-me srcu, u ~istoj i bezporo~nojsavesti svojoj. Ho}ete li da vi|a-te ve}e i va`nije ~udo Boìje do-brote? @elite i prosite najpreono, {to je svakome koji veruje upo~etku obe}ano, poèlite ve-lim i prosite da u srcu va{em po-stane Carstvo Boìje, gde bi vla-dao duh vere i pobo`nosti i ca-rovao istinij Bog na{. TraìteCarstvo Boìje i pravdu wegovu,pa }e se sve ostalo vam dati, veliSlovo Boìje. Za osnivawe ovogacarstva, ~ini{e se i ~ine se sva~udesa u svetu, za to je postala iza to jo{ traje vaseqena!

M. Mihail, 1866.

O POMIWAWUUPOKOJENIH

Prepodobni Makarije Veli-ki i{ao je jednom po pustiwi inai{ao na qudsku lobawu. Onje bio izabran od Boga, imao jeblagodat Duha Svetog i mnogotoga mu je bilo otkriveno odBoga. Budu}i u posebnoj blago-dati, udario je {tapom po loba-wi i upitao je:

- Reci mi, ko si i gde se nala-zi{?

- Ja sam idolski `rec - odgo-vorila je ona. - Nalazim se u pa-klu.

- Ima li vam ikakve utehe ta-mo? - upitao je Prepodobni.

- Ima, onda kada subotom inedeqom u Pravoslavnoj Cr-kvi hri{}ani pomiwu svojeupokojene. Tada u gorwim slo-jevima ada zasija svetlost kojadelimi~no dopire i do nas. Ta-da moèmo videti jedni druge.To nam je velika radost.

Prepodobni je jo{ upitao:- A ima li ko ispod vas, idol-

skih `re~eva?- Ima.- A ko?- Pravoslavni hri{}ani ko-

ji su primili kr{tewe, ali ni-su odlazili u crkvu, nisu nosi-li krstove, nisu se kajali zagrehe, nisu se ispovedali, ì-veli su neven~ano, nisu se pri-~e{}ivali i umrli su bez poka-jawa. Oni se nalaze jo{ nièod neznaboàca koji nisu znaliIstinitog Boga.

23

��

O POZIVU DA SE BOGU OBRATIMO

%iv+ Az$, glagolet$ AdonaiGospod$... &bra‹enÏem$ &bra-titesš à p+ti vaweg& ©lag&.

(Jezek. 33 stih 11)

Gospod Bog zapoveda suncu, i ononajta~nije vr{i voqu Wegovu. Hi-qade nebesnih svetila ne svr}u s pu-ta, po kome im je zapovedio Tvoracda putuju. I burna mora i nepregled-ni okeani, ne smeju da iza|u iz obalasvojih, u koje ih je smestila voqaTvor~eva. Zemqa poslu{na sili Bo-ìjoj, raste biqe i daje ranu ìve-}ima na woj. Bezplotni duhovi, ange-li jaki umom i voqom, najpokornijesluè svome Gospodu. A {ta radi ~o-vek, ovo uzvi{eno razumom na zemqistvorwe Boìje? Ah, qudi ne slu{a-ju Gospoda, slabi qudi ne vr{e zapo-vedi Boìje! I sam Bog silazi, tra-ì i zove svoje zabludiv{e stvore-we, kome je opredelio visoko mestou vaseqeni, zove ga i preko proroka,svojih slugu, koji vi~u: povratite sequdi od zlog va{eg puta, po kome na-gnani gre{nim strastima bludite,stanite, jer idete u propast, a qudigle, ne slu{aju, qudi se ne okre}u, neobra}aju Bogu svome tvorcu nego sesve vi{e udaquju od Wega, padaju svedubqe.

Pomislite blago~estivi Hristi-jani kome se mi protivimo? îju vo-qu ru{imo? îji poziv ne slu{amo?Na{e }e poloèwe biti jo{ stra-{nije, neposlu{nost na{a prestup-nija onda, kad znamo s kakom qubav-qu zove nas, na{ Otac nebesni, zovena pravi put, koji vodi spaseniju.

Kad ~oveka ne bi toliko zaglu{a-vala ovosvetska sujeta, kad ga ne biodvodile na stranputice du{egubnestrasti, koje pomra~avaju um, du{a biwegova ~esto ~ula i razumela glasBoìji, koji ga zove na bogougodnijeìvqewe, ~ula bi glas koji mu velida ne svr}e s puta, koji vodi sre}i,

blaènstvu, istini, Bogu. No i prisvekolikom {umu sujete, greha, stra-sti, ne ~uje li ~ovek ponegda unutra-{wi glas, koji izobli~ava wegovo za-blu|ewe, wegovo nevaqalstvo i ne-~estije? I {ta zna~i ona prazninasrca, ono neraspoloèwe i bezvoq-nost, koju ose}a ~ovek u sebi, kad se

zasiti blagama ovoga sveta? [taozna~ava ono nezadovolstvo i ona ne-ugodnost ~oveka sa samim sobom, dru-gima koji ga okruùju i svim onim,{to ga je malo pre tako mnogo zani-malo, veselilo i radovalo? Ah, du{ana{a kad se otrgne od Boga, tuguje, jerse otrgla, otpala od istine, ne moèse ona nahraniti pra{inom, ne moèje zasititi i usre}iti prolazna sada-{wost, i ona posle neke zaboravno-sti sama vi~e: nemam bez Boga spokoj-stva, te{ko mi je ostajati u prevari iprelesti ovovremonoga sveta! Pazidakle ~ove~e na ovakve izjave svojeprobu|ene od sna du{e, jer, po ~emu jeu du{i tvojoj oslikan lik Boga, to jeglas tvoje du{e, glas neba, koji ti ve-li: obrati se Bogu, povrati se sa svo-

ga zloga puta, kojim si se udaqio odizvora sre}e, radosti, istine, bla-ènstva - od Boga, ne gazi svoje dosto-janstvo, ne padaj sam u red nerazumniìvotiwa, nad kojima te je uzvisioBog da Ga ti poznaje{ i slobodnomvoqom vr{i{ Wegove zakone.

Gle, nebesa propovedaju Boìjuslavu, ~udna dela Boìja kazuje savovaj vidqivi svet, a oni daleki sve-tovi, koje oko smrtnika ne moè do-gledati, proslavqaju svemogu}stvoBoìje, milioni zvezda propovedajuveli~estvo Wegovo; neprekidno tra-jawe reda u ovako velikome svetu, ve-leglasno govori o sili i premudrstiTvorca; a bezbrojna svetila i ìvastvorewa pu{taju glas, da se ~ujeslava Boìja u najudaqenije krajevevaseqene. Pojedine i savokupne pe-sme tolikih miliona tvari, uznosese neprestano prestolu svedrìte-qa, i nema jezika, nema nare~ija, nakome se ne bi ~uo glas, na kome se nebi razumela propoved, koja u~i, kojazove i ~oveka da pridruì i on svojepesme, da pusti i on svoj glas u hvalui slavu velikoga Boga, sazdateqa iiskupiteqa.

Blago~estivi Hristijani sve {topodràva na{ ìvot, sve {to usre-}ava nas u vremenu i u ve~nosti, nazemqi i na nebu, sve je to dar Boìjisve je to milost blagoga Boga na{e-ga. Pa zar ne zovu nas ovi bezbrojnidarovi milosti Boìje, da se Boguobratimo, da se Boga se}amo, da Bogaslu{amo? Kako da se ne se}amo Boga,od koga imamo sve i ìvot i zdravqe,i sre}u i blaènstvo, kad i ìvoti-wa koju mi ~uvamo i hranimo sluìnam i poznaje nas? Kako da ne teì-mo Bogu, kad, ako se srce i um na{otrgne od Boga, onda nismo u stawuda poznamo ni mrava, ni trav~icu, nisebe, ni vaseqenu? Onaj, pak, ko uì-vaju}i tolike darove Boìje sasvimprotivno voqi Boìjoj hotimi~no

gazi svete zakone Boìje, taj je kao iona smokva, za koju re~e Hristos, po-secite je, jer badava zauzima mesto,kad ni{ta ne rodi.

Svako dobro, svako blagodjejani-je, koje se nama ovde ~ini, svako na-kazanije koje ovde podnosimo, kazujei propoveda da je Bog na{ blizu nas,da je On dobar, blag i milostiv, do-bar ali je strog, grozan i gwevan pre-ma drskoj i neposlu{noj svojoj deci.I zar ne ~ujemo mi ~esto ovde gwevanglas Boìji u nepovoqnim izmena-ma, {to se doga|aju na{em ìvotu?Bolesti, {tete, smrt na{ih srodni-ka, nezgode u vr{ewu svoje slu`be,svoga zvanija i zanimawa, nisu liprilike, koje zovu Bogu, koje izobli-~avaju na{u zaboravnost, na{u gre-{nost i i{tu pokajanije, ispravqe-we i obra}ewe? Ne doga|a li se dabogat neo~ekivano, iznenadno, izgu-bi svo svoje bogatstvo, koje be{eidol wegovom srcu? Ne izlaè li sejavnoj sramoti i bez~estiju onaj, kojibezakonim i bogoprotivnim na~i-nom obara{e druge i gazi{e sve, {toje svakome po{tenome licu sveti-wa? Ne grabi li neumoqiva smrtnajmilija lica na{a onda, kada ih miqubismo vi{e nego li Boga i kada seza du{u wihovu ne starasmo, nego sa-mo za telo? Ne ru{e li se nam name-re, ne obaraju li se èqe one, kojebijahu nam najmilije, ali koje ne od-govara{e Boìjoj voqi u svetomezakonu iskazanoj? [ta je sve ovo, akone prizivawe, da se gre{na du{aprobudi, da se du{a udaliv{a se odBoga, opet povrati Bogu, da prene odzaboravnosti svoje? A kada qudi ve-}inom zaborave Boga, oslabe u veri,otpo~nu naglo i bezstidno gaziti iobarati svetiwu vere i zakona, kadase zlo i ne~estije ra{iri; tada po-slu{ajte, pa }ete ~uti ja~e i stra-{nije glasove neba, koji zovu na is-pravqewe i pokajawe, zovu gre{nequde da se Bogu obrate. Stra{ni ra-tovi, me|usobne zavade, mr`wa,osvete, poplave, su{e, glad, pomor,

zar nisu gromovi, koje pu{ta nebo,da probude one koji po~ivaju u grehui da podsete na Boga one, koji ga za-boravi{e?

Me|utim slu{ajte, pa }ete ~uti iìvi glas Boìji. Svaki je prorokbio ìvi glas Boìji, svaki je pra-vednik i ugodnik Boìji, oruìjeGospoda. Setite se, koliko proroka,

koliko li ugodnika ~ujete vi u te~a-ju godine s dolaskom wihovih spome-na u praznicima svete Crkve, kojivas u ime Boìje zovu na put spase-wa, a najposle gle, sam Sin Boìji,radi nas raspeti na krstu, velegla-sno sa Golgote veli: pokaitesš,pribliìsš bo carstvÏe nebesnoe!

Blago~estivi Hristijani nas gletraè, nas zovu angeli, proroci,pravednici i sam Spasiteq na{Isus Hristos, odsvuda i s neba i sazemqe i od sviju strana leti k namamilostivan ovaj glas milosrdnoga o-ca na{ega nebesnoga:&bratitesš komnh i &bra‹+sš k$ vam$ (Malah.3 st. 7) - obratite se meni i Ja }u seobratiti vama!

M. M., 1866

24

��

Gordost du{i ne da da stupina put vere. Onome koji ne ve-ruje savetujem da kaè: “Gospo-de, ako te ima, prosveti me, isluì}u Ti svim srcem i svomdu{om”. Za tu smirenu misao igotovost da sluì{ Bogu, Go-spod }e te neizostavno prosve-iti. Me|utim, ne treba govori-ti: “Ako postoji{, kazni me”,jer ako do|e kazna, mo`da ne-}e{ imati snage da zahvali{Bogu i da se pokaje{.

Tvoja du{a }e osetiti Gospo-da kada te bude prosvetio. Ose-ti}e ona da joj je Gospod sveoprostio i da je voli. Ovo }e{opitom saznati, a blagodatSvetoga Duha svedo~i}e u du{io spasewu. Tada }e{ zaèletida dovikne{ celome svetu:“Kako nas mnogo voli Gospod”.

Apostol Pavle nije ispo~et-ka znao Gospoda, ve} Ga je go-nio. Me|utim, kada Ga je upo-znao, obi{ao je ceo svet propo-vedaju}i Hrista.

Mi ne moèmo ni saznati ve-li~inu qubavi Gospodwe pre-ma qudima ukoliko nam On Du-hom Svetim to ne otkrije. U~e-}i zemaqskim umom, to ne}emoposti}i.

Dakle, da bismo se spasli,treba da se smiravamo. Gordine}e na}i spokojstvo ~ak ni kadbi ga na silu odveli u raj. I tubi on bio nezadovoqan i govo-rio bi: “Za{to nisam na prvommestu”? Me|utim, smirena du-{a je ispuwena qubavqu i netraì prvenstva, ve} svima è-li dobro i svime je zadovoqna.

25

��

OBE]AWE

U varo{ici Filijatrima, na Peloponezu, jed-ne zimske ve~eri 1944. godine zavladao je strah itrepet. Gr~ki rodoqubi napravili su zasedu jed-noj nema~koj patroli i ubili 4 nema~ka vojnika.Kad je za ovo saznao komandir ove male grupe, na-stawene ovde, po imenu Johan Kunster, izbezumiose. Odmah se obratio {tabu u Patri, traè}iuputstva kakvu odmazdu da primeni. Odgovor kojije dobio bio je otprilike onakav kakav je i o~e-kivao. Dobio je ovla{}ewe da uhvati oko 20 gra-|ana varo{ice - koje ho}e - i da ih streqa bezikakvog isle|ewa. Jo{ mu je dato ovla{}ewe daspali ku}a koliko god ho}e, kako bi kazna zauveksuzbila svako raspoloèwe suprotstavqawa oku-patorskim vlastima.

Kunster, ne misle}i da bi mo`da bilo boqeda ~ove~nije postupi u ovom slu~aju, naro~ito kadje {tab ostavio wegovom rasu|ivawu primenu od-mazde - potpisao je smrtnu kaznu. Ova vest se u va-ro{ici muwevito ra{irila. U svima ku}ama za-vladao je smrtni strah. Svaki je o~ekivao da su-tradan, ~im svane, smrt zakuca na wegova vrata.No} je pro{la, a niko oka nije sklopio. Ali prvijutarwi ~asovi mirno su prolazili. Nemci nisupristupili nikakvoj raciji niti preduzeli nekemere, koje bi nagove{tavale veliko zlo koje bitrebalo da do|e. Nemogu}e je bilo da iko pogodi{ta je posredi. Neki su pretpostavqali da jeKunster o~ekivao naknadna uputstva od svojihpretpostavqenih. Ali ve}ina je bila izgubqena inije im na um padalo nikakvo obja{wewe. Tako jezavr{en dan, a ni{ta se nije dogodilo.

Rano izjutra slede}eg dana 4 sve{tenika varo-{ice pozvati su da se jave komandiru Kunsteru.Sle|ena srca sve{tenici su u{li u kancelarijukomandira, ube|eni da }e im on pokazati spisakna smrt osu|enih. Zatekli su ga kako ih o~ekujesa izrazom koji ih je zaprepastio. U wegovom iz-gledu nije bilo ni traga qutine. ôvek u ~ijim jerukama bio ìvot i smrt svih stanovnika varo-{ice, primio ih je mirno i bez vike. - ,,U~inite

mi ~ast, rekao im je, da zajedno u~inimo posetucrkvama u varo{ici. Ho}u ne{to da proverim”...Prirodno, sve{tenici su se sloìli sa wegovomèqom. U svakom hramu koji su posetili, Kunsterje pa`qivo posmatrao sve ikone svetaca, ni{tane govore}i. Kad su u{li u hram Uspewa Bogoro-dice, nije trajalo dugo, a Nemac je iznenada staoispred jedne ikone, koja je predstavqala starca,sa potpuno belom bradom, obu~enog u sve{te-ni~ke ode`de. Bila je to ikona svetog Haralam-pija. Prili~no dugo ju je gledao, a onda pro{ap-tao: “Taj je”. Posle je kleknuo, sagao glavu i po-molio se. Kad je zavr{io, ustao je i uputiv{i sesve{tenicima, rekao im:

- Umirite se. Nesre}a koju ste o~ekivali ne}ese dogoditi. Ovaj svetiteq spasao vas je, a zajednos vama i moju du{u, koja bi upala u teàk zlo~in.

[ta se bilo dogodilo?Prve ve~eri po{to je potpisao naredbu za od-

mazdu, legao je da spava. U snu mu se javi starac ustarinskoj sve{teni~koj ode`di, i rekne mu:“Sinko, nemoj da izvr{i{ ono {to si naumio.

Ako me poslu{a{ i ne bude{ prolio nevinu krv,bi}e{ pod mojom za{titom. Obe}avam ti da }etese i ti i tvoji vojnici vratiti u svoju domovinudobro i zdravo i nikome se od vas ne}e dogoditini{ta r|avo”.

Ovaj san u~inio je na Kunstera veliki utisak.Ne znaju}i ta~no da li je ovo bila neka boànskaintervencija ili grià savesti, nije donosio ni-kakvu drugu odluku, samo da ne}e odmah primenitiodmazdu. U me|uvremenu, zrelije }e razmisliti osvemu.

I druge no}i ponovio se isti san. Tajanstvenistarac opet se pojavio i ponovio svoju preporukui svoje obe}awe: ,,Ne kolebaj se sinko. Ne budimaloveran. Odbaci delo koje si naumio da ~ini{.Budi uveren da }e{ tako ponovo videti svoju è-nu i decu. Ja }u te ~uvati”

Posle ovoga Kunster je pozvao sve{tenike izajedno sa wima posetio mesne crkve, ube|en da }eu nekoj od wih videti Svetiteqa. I kada je videoikonu, vi{e nije uop{te sumwao. Blagodat Bo`jaumek{ala je wegovo srce, ispunila ga uzbu|ewem.Neosporno veruju}i uveravawu Svetiteqa, vratiose u svoju kancelariju i pocepao naredbu koju jebio potpisao.

Obe}awe svetog Haralampija dato Kunsteruostvarilo se. Kada su Nemci napustili Gr~ku, oni wegovi qudi, pod za{titom Svetiteqa, vratilisu se ìvi i zdravi svojim ku}ama.

Kunster nije zaboravio ovo ~udo. Godine 1953.doputovao je iz Nema~ke sa svojom ènom, da sepokloni ikoni ovog Svetiteqa na dan wegovogpraznika. Stanovnici ove varo{ice primili suga sa qubavqu. Odsluèna je specijalna liturgijau crkvi Uspewa, a zatim su mu priredili ru~ak.Za vreme ru~ka on je svima ispri~ao ovo ~udo idodao da je pred svoj polazak za Gr~ku video u snuSvetiteqa, koji mu je rekao: “êkam te u Filija-trima, gde si pokazao svoju veru. Tamo }e te sviprimiti sa velikom rado{}u”.

Iz gr~kog lista “Efimerios”,

preveo: episkop ì~ki Vasilije,

1965.

26

��

MO@E LI ÔVEK BITI SUDIJA SEBI SLI^NIMA?

Naro~ito imaj na umu da ne mo-è{ nikome sudija biti. Jer niko nemoè biti na zemqi sudija zlo~in-~ev, pre nego {to i on sam - sudija -ne pozna da je i on isti onakav zlo~i-nac kao i onaj {to stoji pred wim, ida je on mo`da vi{e neko iko drugikriv za zlo~instvo toga {to stojipred wim. Kad postigne to, onda }emo}i postati i sudija.

Ma kako da to izgleda bezumno,istinito je. Jer kad bih ja bio prave-dan, tada mo`da ne bi bilo ni zlo-~inca {to stoji preda mnom. Ako bu-de{ kadar primiti na sebe zlo~in-stvo, onoga {to stoji pred tobom, ikojega tvoje srce osu|uje, primi od-mah i postradaj ti za wega - wega pakbez ukora otpusti. I ba{ da te i samzakon postavi za wegovog sudiju, ti,koliko ti samo bude mogu}no, i tadapostupi u tom smislu; jer }e optuè-ni oti}i i osudi}e sam sebe gore, no{to bi ga tvoj sud osudio. Ako li gapak tvoj bratski poqubac ne dirne usrce, ako ne izazove u wemu ose}awe,i on ode od tebe smeju}i se, ti se nedaj zbuniti ni time: zna~i, jo{ munije rok do{ao, ali }e do}i u svojevreme; a ako ne do|e, svejedno: akone}e on, drugi }e mesto wega do}i dopoznawa, i postrada}e, i osudi}e iokriviti sebe sam, nesumwivo veruj;jer ba{ u tome i leì sve uzdawe isva vera svetiteqa.

Delaj neumorno. Ako se seti{ uve-~e, leù}i da spava{: “nisam izvr-{io, {to je trebalo”, a ti onoga ~asaustani i uradi. Ako su oko tebe qudizlobni i neosetqivi, i ne ushteju teslu{ati, ti padni pred wima i zamo-li ih da ti oproste, jer si vaistinu iti za to kriv, {to ne}e da te slu{aju.A ako ve} ne moè{ da govori{ saqudima i ozloje|enima, ti im sluì}ute}ki i u ponièwu, nikad ne gu-be}i nadu. A ako te svi ostave, i si-lom te isteraju, ti kad ostane{ sam,

padni na zemqu i qubi je, natopi jesuzama svojim, i da}e zemqa ploda odsuza tvojih, pa makar te niko ne vi-deo i ne ~uo u samo}i tvojoj. Veruj dokraja, pa makar se i tako desilo dasvi na zemqi skrenu s pravog puta ipokvare se, a ti jedini veran da osta-ne{; prinesi i tada `rtvu, i hvali

Boga ti jedini, koji si ostao. A akose dvoje takvi sastanete, - eto vamve} ~itavog sveta, sveta ìve quba-vi. Zagrlite jedan drugog u milini ihvalite Gospoda: jer makar samo u va-ma dvojici, ali se izvr{ila istinaWegova. Ako sam zgre{i{, i bude{àlostan smrtno zbog svojih greho-va, ili zbog kakvog svog iznenadnoggreha, raduj se pravedniku, raduj seonome koji, kad si ve} ti zgre{io,ostade pravedan, i nije sagre{io.

Ako te pakost qudska zbuni do ne-godovawa i nesavladive àlosti, ta-ko, da zaèli{ i da se sveti{ pako-snima - najvi{e se boj toga ose}awa!odmah idi i sam potraì sebi muka -tako kao da si ti kriv za onu pakostqudsku. Primi muke i otrpi ih, umi-ri}e se srce tvoje, i pojmi}e{ da si isam kriv; jer si mogao sijati pako-snicima makar kao jedini bezgre-{an, a nisi im sijao. Da si sijao, tibi svetlo{}u svojom i drugima oba-sjao put, te onaj, {to je izvr{io pa-kost, mo`da je ne bi izvr{io pritvojoj svetlosti. Pa ~ak ako ti i si-ja{, no vidi{ da se qudi ne spasavajuni pored tvoje svetlosti, ostani sta-lan i nemoj da posumwa{ u snagu sve-tlosti nebeske; veruj, ako se sad nisuspasli, oni }e se posle spasti. A akose ne spasu ni posle, onda }e se sino-vi wihovi spasti; jer ne}e umretisvetlost tvoja, makar ti umro. Pra-vednik odlazi, a svetlost wegovaostaje. Obi~no se qudi spasavaju tekposle smrti pravednikove. Rod qud-ski ne prima proroke svoje i obi~noih tera i bije; ali qudi vole mu~eni-ke svoje, i {tuju one koje su mukomumorili. Za celinu radi{, za bu-du}nost radi{.

Nagrade nikad ne i{ti, jer i beztoga ima{ veliku nagradu na ovoj ze-mqi: duhovnu radost tvoju, koju samopravednik ose}a. Ne boj se ni znat-nih, ni jakih, nego budi premudar isvagda na svom mestu. Znaj meru, znajvreme, nau~i se tome. A kad ostane{nasamo, moli se. Voli padati na ze-mqu, i qubiti je. Zemqu qubi nepre-stano, nenasi}eno je voli, sve voli,svakoga voli, i naro~ito traì ta-kvo ushi}ewe i zanos. Natopi zemqusuzama radosti i voli te suze svoje.A toga se zanosa ne stidi, ceni ga,uìvaj u wemu, jer je to dar Bo`ji,veliki dar, i ne daje se mnogima, ne-go samo izabranima.

27

��

O PAKLU I PAKLENOM OGWU

Oci i u~iteqi, ja mislim:“[ta je pakao?” Sudim ovako:“Pakao, to je patwa i teret kadvi{e ne moè{ da voli{”.

Jedared, u beskona~nom bitisa-wu, koje se ne moè izmeriti nivremenom, ni prostorom, dana jebila nekom duhovnom bi}u, kad sepojavilo na zemqi, sposobnost dakaè samo sebi: “Ja jesam i ja vo-lim”. Jedared, samo jedared, datmu be{e trenutak qubavi delat-ne i ìve, i uz to zemaqski ì-vot, a sa wim i vremena i rokovi.

Pa {ta se desilo? To sre}nobi}e odbaci taj neocewivi dar, neoceni ga, ne zavoli ga, pogleda gapodrugqivo i ostade bez ose}awa!I kad je takav oti{ao sa zemqe,video je krilo Avraamovo, i bese-dio sa Avraamom, kao {to nam je upri~i o bogata{u i o Lazaru kaza-no; raj je posmatrao, i ka Gospodumogao da ide; ali se ba{ time imu~io {to do Gospoda ode bez qu-bavi, i do|e u dodir sa onima kojisu voleli, a on wihovu qubav nijeprihvatio. Tada jasno vide, i samsebi re~e: “Sad znawe imam, alima kako ùdno da volim, u qubavimojoj ne moè biti nikakvog pod-viga, niti kakvog po`rtvovawa,jer je dovr{en ìvot zemaqski; ine}e do}i Avraam da makar ka-pqicom ìve vode (to jest, ponov-nim darom zemaqskog ìvota,pre|a{weg i delatnog) rashladiplamen moje ùdwe za qubavqu,kojom sad gorim, a prezreo sam je iodbacivao na zemqi; nema vi{eìvota, niti }e vi{e biti vreme-na! Premda bih sad gotov bio iìvot svoj dati za druge, sad ve}nije mogu}no, jer je pro{ao onaj

ìvot koji se mogao u qubavi na`rtvu prineti, i sad je bezdan me-|u onim ìvotom i ovim bi}em”.

Govori se o materijalnom pa-klenom plamenu: ne ispitujem taj-nu ovu, bojim se, ali mislim: kadbi i postojao plamen materijalni,wemu bi se zbiqa obradovati mo-

gli, jer, tako mislim, u mu~ewumaterijalnom bi makar na jedantrenutak mogli zaboraviti jo{stra{niju muku duhovnu. A oduze-ti muku duhovnu, nemogu}no je, jermu~ewe to nije spoqa{we, nego jeunutra{we. A kad bi se i moglo

oduzeti, mislim da bi mu~eni po-stali jo{ nesre}niji. Jer, ako bipravednici iz raja, gledaju}i mu-ke wihove, oprostili im i dozva-li ih k sebi, vole}i ih neizmerno,time bi im jo{ pove}ali muke, jerbi jo{ ja~e probudili u wima pla-men ùdwe za predusretqivom de-

latnom i blagorodnom qubavi,koja je sad za wih ve} nemogu}na. Ubojazni srca svoga, mislim ja me-|utim, da bi im ba{ svesnost tenemogu}nosti naposletku poslu-ìla kao olak{awe; jer, primiv-{i qubav pravednih a ne mogu}i

odazvati se na wu, oni bi, u pokor-nosti toj, i u dejstvu smirenostite, na{li naposledak kao nekiobrazac one delatne qubavi kojusu zanemarili bili na zemqi, ikao neko dejstvo woj sli~no...

Saàqevam, bra}o i drugovimoji, {to ne umem da kaèm, ovojasno. Ali te{ko onima koji samisebe uni{ti{e na zemqi, te{kosamoubicama! Mislim da od tihniko ne moè biti nesre}niji.Greh je, re}i }e nam se, za takve seBogu moliti; i crkva wih naiz-gled odbacuje; ali ja mislim u taj-nosti du{e moje: da bi trebalo, ida se moglo pomoliti Bogu i zawih! Ta ne}e se Hristos na qubavrazqutiti! Za takve sam se ja u se-bi celog mog ìvota molio, a isad se svakog dana molim.

O, ima ih koji i u paklu ostajugordi i svirepi, kraj sveg neo-spornog znawa i posmatrawa neo-tklowive i neizbe`ne istine;ima ih stra{nih, koji su se sa-svim zdruìli sa satanom i sagordim duhom wegovim. Za wih jepakao ne{to dobrovoqno i nena-sito; to su dobrovoqni mu~eni-ci. Jer oni su sami sebe prokleli,proklev{i Boga i ìvot. Zlob-nom se gordo{}u svojom hrane,kao kad bi gladan u pustiwi svojusopstvenu krv iz tela sisati po-~eo. Ali, vekove~ito nenasiti,oni i opro{tewe odbacuju; Bogakoji ih zove prokliwu, Boga ì-vog bez mr`we gledati ne mogu, izahtevaju da ne bude Boga ìvota,da Bog uni{ti Sebe i sve stvore-we Svoje. Oni }e goreti u ogwugweva svoga ve~no, ùde}i za smr-}u i nebi}em. Ali ne}e dobitismrti...

F. M. Dostojevski

BRAK - VENÂWE

Brak je jedan od bitnih zakonaqudske prirode, koji je Gospodustanovio od po~etka ~ovekoveegzistencije: “I re~e GospodBog: Nije dobro da bude ~oveksam: da mu stvorimo pomo}nikapodobnog wemu”... “A od rebrauzetog od Adama stvori GospodBog ènu i privede je Adamu”...“Zato }e ~ovek ostaviti oca svo-ga i mater svoju i prilepi}e seèni svojoj i bi}e dvoje jedno te-lo.” (Post. 2,18-24; up. Mt. 19,5-6).

To sjediwewe temeqi se naprirodnom afinitetu li~nosti,na polnom instinktu, na pozivumuù i èni da se ra|aju, da semnoè i napune zemqu (Post.1,28). Vremenom, prvobitni ob-lik tog sjediwewa deformisaose, bilo kroz poligamiju, bilokroz svo|ewe braka na prostiprividni sporazum, bilo krozsmatrawe tela za predmet pro-stitucije. Stari zavet daje svedo-~anstva o tom degradirawu usta-nove braka. U Novom zavetu, sje-diwewe muà i ène u tajni bra-ka ima druge dimenzije. Za Sve-

tog apostola Pavla, “tajna je ovovelika” (Ef. 5,32), zbog toga {toza na~elo i uzor ima zajednicuqubavi izme|u Hrista i Crkve:“Muèvi, volite svoje ène kao{to Hristos zavoqe Crkvu i se-be predade za wu” (Ef. 5,25).Stvarawe porodice kroz brak je-ste doga|aj koji za svagda uti~e nesamo na sudbinu dveju li~nosti,nego i na institucije Crkve, tojest Hristovoga tela. Mladencise kruni{u vencima (krunama),znakom mu~enika, i susre}u ih sapesmom mu~enicima, {to zna~ida su oni pozvani da prevazi|uqudski egoizam i individuali-zam, pomo}u ìvota u zajednici isaglasnosti. Blagoda}u tajnebraka, mladenci se ukqu~uju kaoporodica (blagoda}u kr{tewa imiropomazawa bili su ukqu~enikao zasebne li~nosti) u telo Cr-kve. U starini se tajna braka vr-{ila kao sastavni deo Liturgije,na kraju koje mladenci behu pozi-vani da prime zajedni~ki SvetoPri~e{}e (simvolisano u dana-{wem obredu “~a{om spasewa”).Hri{}anski brak razlikuje se uslede}im delimi~nim elementi-ma od drugih poimawa braka:

a) Wegova monogamijska priro-da podrazumeva neodvojivo tele-sno i du{evno jedinstvo dvejuli~nosti. Pobijaju}i tuma~ewebraka kao vremenskog sporazuma,Isus Hristos brani wegov jedin-stveni karakter. Stoga mu u~eni-ci govore: “Ako je tako ~ovjeku saènom, nije se dobro èniti”(Mt. 19,10).

b) Svetost tela, jer telo je“hram Duha Svetoga” (1 Kor. 6,19)i ud Hristova tela. Telo nama vi-{e ne pripada, jer ga je Hristosiskupio (1 Kor. 6,20); zato telonije za zadovoqewe, nego za Go-spoda: “Bjeìte od bluda. Svakigrijeh koji ~ovjek u~ini van tije-

28

��

la je, a koji bludni~i svome tije-lu grije{i” (1 Kor. 6,18).

v) Uzajamno prihvatawe i po-sve}ewe radi zajedni~kog ìvotau qubavi i ~istoti: “Jer se nevje-ruju}i mu` posveti ènom, i ne-vjeruju}a posveti se muèm”(1 Kor. 7,14). Smisao braka stojiu tom sveop{tewu gde ni{ta nijeusamqeno, egoisti~ko ili bez-li~no. Razlika mu`-èna jestefunkcionalne i odgovorne pri-rode, ali ona ne opravdava ni su-periornost jednoga nad drugim,niti odvajawe, niti wihovu su-protstavqenost.

g) Mnoèwe i preno{ewe ì-vota kroz ra|awe dece. @ena }ese spasti ra|awem sinova (1 Tim.2,15), mada ra|awe dece nije jedi-ni ciq braka: “@ena nije gospo-dar od svojega tijela, nego mu`;tako i mu` nije gospodar od svoje-ga tijela, nego èna. Ne zabra-wujte se jedno drugome, sem po do-govoru privremeno, da biste sepredali postu i molitvi, pa opetda se sastanete, da vas satana ne

isku{ava va{im neuzdràwem”(1 Kor. 7,4-5).

Pravoslavna Crkva odobrilaje po “ikonomiji”, tj. po snisho-dqivosti boànskoj prema qud-skim slabostima, razvod braka,zbog preqube (Mt. 19,19), te, pre-ma tome, i brak razvedenoga, kaoonoga udovog, tj. zbog smrti su-pru`nika (1 Kor. 7,39). Ipak, ob-red drugog i tre}eg braka, koji jeCrkva dopustila, ima o~iglednopokajni~ki karakter. Iako Cr-kva hrabri jedinstvo kroz brakkao boànsku zapovest, ona pre-poru~uje mona{ki ìvot n uzdr-àwe od braka kao posebni put(1 Kor. 7,6-7).

Brak sve{tenika jeste speci-fi~an, zato se on ne moè oèni-ti udovom ili razvedenom, nitise moè oèniti ponovo. Epi-skop treba da se uzdràva od bra-ka i pored toga {to su episkopi upo~etku (tj. prvih sedam vekovaHri{}anstva) mogli biti oè-weni (1 Tim. 3,2).

29

��

Tuguje du{a moja za Tobom ine moè da Te na|e. Vidi{, Go-spode, kako se ona otima i pla-~e, traè}i blagodat Tvoju.Hteo se i dao si mi je, i opet sihteo i uzeo je od mene. Dok je ni-sam poznavao, nisam je tolikotraìo. Kako bih i mogao tra-ìti ono {to ne poznajem?Ali, sada Te molim, jer te je po-znala du{a moja i jer se nasla-dila Duhom Tvojim Svetim izavolela Tebe - Stvoriteqasvog.

Dao si blagodat Svoju sveti-teqima Svojim i oni su Te za-voleli do kraja i omrzli sve ze-maqsko, jer sladost Tvoje qu-bavi ne daje da volimo svet ilepotu wegovu, zato {to je onani{tavna u pore|ewu sa Tvojomblagoda}u.

O kako je nemo}na moja du{ai nema snage da se vine ka Go-spodu i da stane pred Wega smi-reno, liju}i suze i dan i no}.Du{a koja je poznala Boga, svogTvorca i Oca nebeskog, ne mo-è imati mira na zemqi. Onaovako misli: “Kada iza|empred Gospoda, uporno }u od We-ga moliti milost za sav hri-{}anski rod”. Ujedno, ona mi-sli: “Kada budem ugledala We-govo blago lice, od radosti ne-}u mo}i ni{ta da kaèm, jer odvelike qubavi ~ovek ne moèni{ta da govori”. I opet onamisli: “Moli}u se za sve qudeda se obrate Gospodu i na|u miru Wemu, jer qubav Boìja ho}eda se svi spasu”.

SRPSKI HOMER IZ BOSANSKOG PODRIWA

Pi{e: Nedeqko [ipovac

(nastavak iz pro{log broja)Stalno na granici sa Bosnom, koju je dobro poznavao i

mogao je, pipaju}i, prepoznati na hiqadu i jednom mjestu,obilazi vojni~ke logore, unapre|uje i svoj glas i zvuk gusa-la, kao {to se unapre|uje i wegov poloàj u izmjewenimuslovima i druga~ijim dru{tvima. Vi{wi} postaje voqen irado do~ekivan, dok kur{umi sijevaju, granate je~e, raweni-ci jau~u, krupna stoka krepaje od zadobijenih rana i iznemo-glosti - zakr~uje puteve, smrdi do neba. Turske le{eve, iona-ko, kao i ina~e, ~ak i u ovom zadwem ratu, niko ne odnosiniti sahrawuje, raspadaju se na sve strane. U Sala{u No}aj-skom kod vojvode Stojana ûpi}a, kao i u semberskim Dvoro-vima,� gdje boravi kod kneza Iva, ali i u improviziranimbora~kim bivacima, svugdje je Vi{wi} bratski do~ekan, ma-èn i paèn, voqen i darivan, i kao pisac, i kao slijepac, ikao vi|en ~ovjek sa glasom iz kojeg te~e rijeka srpske nacio-nalno-oslobodila~ke povjesnice. Poznanstvo sa Vo`dom jeotkrovewe, za nezaborav i za - pjesmu...

��

� ��

Kadno \or|e na dahije po|e

I Turcima posta Kara-\or|e,

Slavnog dana sabra vo`de vo|e

I na Mi{ar pred Srbima do|e:

Da povrati age i begove

Preko Drine sa zemqe wegove,

I da svoju sirotiwu pazi

Da je turska bezdu{nost ne gazi.

Prvo Mi{ar vidje ispod dlana:

Javi mu se prizor bojnog plana

Da okupi birane vojvode...

Vi{wi} pjeva “Bunu na dahije”,

Kada \or|e podiè nahije,

Kad u boju kod Stambol-kapije,

Svoje zemqe povrati tapije

Vi{wi} pjeva, Kara|or|e gori

Vi{wi} pjeva pobjedni~koj zori

I slobodi dolaze}ih qudi

Vi{wi} Vo`da, Vo`d Vi{wi}a budi...

��

Filip Vi{wi} nije bio plodan koliko je bio talento-van, ne{to sli~no Milanu Raki}u, jednom od najve}ih srp-skih modernih pjesnika. Vuk Karaxi} veli da mu je Vi-{wi} “predao”� originalnih pjesama sa temama iz Prvogsrpskog ustanka i ~etiti stare, prera|ene - sve zajedno oko5.000 stihova. Ko ne zna za one najboqe: Po~etak bune pro-tiv dahija, Knez Ivan Kneèvi}, Boj na Mi{aru, Boj naLoznici, Hvala ûpi}eva... Neizbrisivi doga|aji iz Vo-`dove bune, borci i vrhovnici, od ranije znane “daije” isrpski knezovi, no}ni razgovori kraj poga{enih usta-ni~kih vatri, uzleti Ustanka i wegovi padovi do kona~nepobjede u svijesti qudi - ovaj Podrinac je, zapravo, biqe-`nik bitaka u Podriwu, o kome je zapisano:

“Ina~e su se neprestano bili, tako da a nekoliko go-dina nije se u Ma~vi sejalo, niti se ~uo petao u woj, doklenije Kara|or|e Turke iz Srbije isterao. Kroz sedam godi-na umrlo je samo sedam qudi na powavi kod ku}e, a 207 jepoginulo na boju!”

Pjesnik je, dakle, velikom doga|aju primjerio svojepjesme, ispostavilo se, u znaku one narodne, “prema svecu itropar”. Sve {to je imao dao je, a i o~iwi vid bi dao, kaoduhovni {to je dao, da ga je imao. Ko }e znati, psihoanali-za nas u~i da veli~ina nesvjesnog kod slijepih ide u koristduha, a mi dodajemo i - suprotno. Da je na{ pjesnik vidiosve svojim o~ima, kao {to nije, mo`da bi se o odrazilo nakvalitet wegove veli~anstvene poezije. Jer, veoma je dugput od oka do umjetni~ke transformacije u svakoj umjetno-sti - literaturi, slikarstvu, muzici. U ovom slu~aju najva-`nije je veliko unutra{we oko Vi{wi}evo, na koje je po-sve progledao onoga ~asa kada su se u rodnom Podriwuoglasile ustani~ke pu{ke i butum planula turska carevi-na i begovat Bosanskog pa{aluka koji mu je zadao nebroje-na jada prije Ustanka.

Gorostasna umjetni~ka figura ovog guslara-pjesni-ka-slijepca toliko je dominantna da u sjenu baca pisce togavremena, ~ak i one najuglednije. Mi to kaèmo danas kada se

ne mogu ~uti zvuci wegovih gusala, koje su op~iwavale i do-vodile u trans nadraène slu{aoce.� Ina~e je to bila epohagusala, koja je trajala, ta epoha, do kraja H£H vijeka. Obnovi-la se, neo~ekivano, u gra|anskom ratu u Bosni. I onaj kojipi{e ove redove sje}a se djetiwstva u rodnoj Hercegovini ukojoj su poznatiji guslari bili na visokoj cijeni. I sada naj-ve}e dvorane Beograda, kao {to je ona u Domu sindikata naTrgu Nikole Pa{i}a, ne mogu da prime sve zainteresovanekada nastupaju poznatiji guslari iz srpskih zemaqa, a wiho-ve gramofonske plo~e i kasete prelaze desetine hiqadaprimjeraka. Vuk Karaxi} pri~a o mjestu i zna~aju guslara uwegovo i Vi{wi}evo vrijeme, ta~nije - u wihovom zemanu:

“U Loznici 1807. kada sam bio pisar kod G. Jakova Ne-nadovi}a, slabo se kad ru~alo bez pjeva~a, ili ve~eralo, (ibudu}i da je i G. prota Nenadovi} rado slu{ao juna~ke pje-sme, tako su nam kapetani izabirali i dovodili najboqepjeva~e iz wihovi kumpanija); a u Kladovu i u Brzoj Palan-ci imao sam gusle u ku}i i, osim razli~ni vojnika, koji sumi pevali, jedno mom~e iz naije [aba~ke najvi{e smo zatodràli u slu`bi (kao kuvara), {to je vrlo lepo znalo uzgusle pevati.”�

Dabome da je i slavni Prota Matija, i kao memoarist,li~nost Prvog srpskog ustanka, kako smo rekli, me|u ~e-tvoricom ~elnika, i nije slu~ajno da su neke likove, po-sebno sa turske strane, i kao pisar i kao istraìva~Ustanka, oznavao mnoge ~uvene i mawe znane qude, pa ih jei on opisivao, tako da imamo zahvaliti ovom ustani~kom,kwièvnom trijumviratu {to imamo dovoqno materijalaza svo|ewe zakqu~aka o srpskoj revoluciji. Dijete te revo-lucije, nepismen guslar sa sela u bosanskom Podriwu, si-ro~e “bez i|e ikoga” zapravo nije sastavio nijednu pjesmuprije Ustanka. O tome zanimqivom i sugestivnom detaquobavje{tava nas wegov savremenik i pisac Lukijan Mu-{icki, sve{tenik - vladika, iguman, ~udak nad ~udacima:

“Pre vostanija srpskog Vi{wi} ni jednu pesmu nijesam so~inio. Ali s po~etka vostanija serbskog po~eo so~i-wavati. Kromje wega niko nije pevao nose pesme. Pitao svojske pri{ed{e za bitvu, koje predvodio, gdi su bili, koje poginuo, protiv koga su i{li.”� Zahvalno i nadahnuto

30

��

� �� ! �� " �� # �� #� �� # � �� " �� $�� %�� #� �� !#�� & �� #�� !�� """

' (�� ) �# �� " ***� � " �+,"+ ��# - �� .��#�� / �� 0 ��

�� """1 0� � " 2� �%�� " *3� � " +1� �,45"6 7� �� #� �� " �� # � ��

�� 8�#� �� ,�9" �� !��/�� / �� #� �� 0� � ��

dijete Vo`dova vostanija, Filip Vi{wi} je, prvo, kao da-rovit, a, drugo, kao slijep pjesnik, mogao u svoju bezgra-ni~nu, srpsku du{u, uvu}i tako nijansirane likove, uìvje-ti se u doga|aje, prona}i pravu rije~ i ritam, re}i to i uzgusle zapjevati svoju pjesmu o svome i op{tenarodnomustanku, jedinoj radosti koja mu je pretekla nakon one trire~ene tragedije. I kad je djecu dobio, on je vi{e bio “nakrajini”, ta~nije na krvavoj me|i, granici, uz Drinu, “ple-menitu me|u”,� koja mu je u op{tem kipu}em kazanu vojeva-wa davala uvijek novu snagu, optimizam i inspiraciju. Su-rep se pitao otkud tako uslovno re~eno - neobrazovanom~ovjeku, minuciozna sposobnost kompoziciona, ritmi~ka,sadràjna, smisao za po~etak, analizu i zakqu~ak, izborteme, doga|aja, li~nosti, osje}aj za bijedu sirotiwe raje,mr`wa prema mo}nom tiraninu, socijalna i dru{tvena po-tka Ustanka, otkud. Otud - {to je slijepi guslar bio dale-kovid umjetnik, {to je u zadatoj mu tami vidio boqe i da-qe od drugih, {to je u samo}i osje}ao kako ga peku suze si-rotiwske i teku mu iz praznih o~iwih dupaqa, {to ga jesrce boqelo za svakog rawenog, ucvijeqenog, ubijenog srp-skog borca, {to je znao da opla~e tu|u sudbu, a nikad svoju,{to je vi{e volio Vo`da nego samoga sebe. O wemu se ras-pitivao kod mnogih, pritajio bi se kod vojvoda koje je obi-lazio Vo`d i upijao svaku wegovu rije~, crtao mu u misli-ma lik, pipkaju}i svoju dugu bijelu haqu zami{qao wegovokraqevsko ruho, molio, kao Boga, Vuka Karaxi}a da mu gaprimakne {to je mogu}e bliè, a Vuk se odzivao i kitio,ni po babu ni po stri~evima:

“Bio je, doista ti velim, neobi~an ~ovek!Do ukrasa i sjaja nije mu bilo stalo. Ali, za~udo, nije

bio neosetqiv prema draìma zlata!Tek u borbi je postajao ratnik.Veoma visok ~ovek, {irokih ramena, velikog nosa. Kad

bi ga Srbi videli da dolazi okruèn momcima - bilo je la-ko poznati ga. On bi sko~io s kowa, jer se najradije boriope{ke.

Voleo je utvr|en red i, mada nepismen, senio kancelarije.Dahijska nasiqa povukla su ga u ustanak.Ubio je svoga ro|enoga oca!Kako? Evo, ovako:\or|e Petrovi}, zvani Kara ili Crni, rodio se izme-

|u 1760. i 1870. u selu Vi{evcu,u okrugu kragujeva~kom, kaosin seqaka po imenu Petronija. Po{ao je u Austriju, bioje prinu|en da beì, uzeo je oca i svu wegovu pokretnuimovinu i stoku i tako po{ao prema Savi, iz Topole.Otac ga je ube|ivao da ne ide: “Ne idi u Austriju, sine, ta-ko ti moga hleba!” - zborio mu je otac. “Ti idi, a ja osta-

jem!” Kako ga je mogao ostaviti samog “da te Turci laganimmukama umore. Boqe da te ubijem, odmah. Dohvatio je pi-{toq, opalio na oca, oborio oca...

I ro|enog brata je ubio!Dozvoqavao je sebi, wegov brat, zaklawaju}i se za we-

govo ime, mnogo {ta. Ali, kad je, taj jedini brat, silovaoneku devojku, Kara|or|e se toliko naqutio, da ga je obesioo ku}na vrata. Majci je zabranio da pla~e za wim...

Ina~e je bio dobro}udan i nije bio osvetoqubiv. Kadbi jednom ne{to oprostio, nikad se vi{e nije prise}aopretrpqenih uvreda...”�

Znatièqac je pripitkivao, Vuk pri~ao, izmi{qao,knadio, ~upao i sadio, a slijepi pjesnik zami{qao, slutio,osje}ao, oduzimao i dodavao, pa sve bacio u zape}ak i oslo-nio se na vlastitu intuiciju, vidio ìvog srpskog “koman-danta”, osornog, surovog prema bli`wem i nepravednom,ali stalno u nacionalno-oslobodila~kom stroju, sa barja-kom pobjede u rawenoj desnici - ruci. Doìvio ga je izbli-za, rekosmo, kad se primakao wegovom podriwskom zavi~ajui kada mu je na usne pragove smjestio stihove koji se pamteza sva vremena:

“Drino vodo, plemenita me|o

Izme| Bosne i izme| Srbije,

Naskoro }e i to vreme do}i

Kada }u ja i tebeka pre}i

I ~estitu Bosnu pohoditi...”

Kara|or|a nema na mnogo mjesta u Vi{wi}evim pjesma-ma. U svemu od mjere, kao da je radio u nekom zavodu za ple-menite metale, on je u svoje stihove “upu{tao” onoliko do-ga|aja i li~nosti koliko je nepogre{ivo, slutio da je do-voqno. [to se vo`da ti~e, on je i li~no i preko vrlih sa-govornika i uglednika Ustanka, znao ko je i {ta je. Prijesvega, znao je da je nezamjenqiv kao vo|a pobuwenog narodai kao vojni komandant aklamacijom izabran od predstavni-ka naroda, da je britak kao sabqa i da se wegove odluke mo-raju, bespogovorno, izvr{avati. Tako|e je znao i za wego-ve, qudske, mane, koje je skraj~ivao i potiskivao pred nava-lom wegovih vrlina. A wegove vrline nije pre~esto isti-cao zato {to je, slijepa~ki mudro, ocjenio da je vo|aUstanka sam narod i do o wemu treba voditi ra~una u pje-smi, kao {to komandant vodi ra~una o rasporedu jedinicasvoje vojske.

Kriti~ari i istori~ari su analizirali i isticali sa-dràje Vi{wi}evih pjesama, od prve do zadwe, kao izuzetnodokumentovano, oslowene na provjerene podatke, koji su mo-gli posluìti kao nau~ni materijal za istraìvawe bitakakoje je opisao. Sastav i broj vojske, geografski lokalitet,imena i godine vojvoda i vojnih starje{ina, pripreme, tok iishod bitke, zaseoci, sela, naseqa, udaqenost od centralnogmjesta bitke, karakter, izgled, i ode`da i oru`je starje{i-ne, odnos odre|enih struktura - nadre|enih prema podre|e-nim i obratno, uzroci i posqedice. Nepogre{ivo sakupqe-nim podacima Vi{wi} je ulazio u bitku sa stihovima, kaozapovjednik velikih vojnih formacija {to se priprema zaoruàni sukob sa neprijateqem. Ma{ta je prisutna, i mismo u ovom tekstu, na jednom mjestu istakli udio fantazije ima{te u wegovim pjesmama, a ovdje sada definitivno kaèmoda je ma{ta pretpostavka bavqewa umjetni~kim poslom, aVi{wi} je bio savremenik, u~esnik i sau~esnik velikogistorijskog doga|aja, pa je shvatio, kao dio li~ne, moralne,odgovornosti, da umjetni~ki svjedo~i pouzdano i do najmawepojedinosti provjereno. Najzad, pisci ratne kwièvnosti,posebno proze, po pravilu su u ve}oj ili mawoj mjeri kori-stili stvarne argumente u svojim djelima. Ovdje, kod Vi-{wi}a, nema pretjerivawa kao u mnogim juna~kim narodnimpjesmama, gdje se navija~ki akordi stavqaju iznad realnih,dokumentarnih.

��

31

��

5 7�� 0�#�� / �� :�� ;� � �� /�� ! 0��<=

9 0� � " 2� �%�� #�� >�� # �� ,5?" @A �� #�� 2� �!B� �� ! � �� #�� #�� C� 7�� >�� 496� � " �+�!�+6" ��

O SAVESTI

Kada je Bog stvorio ~oveka, Onje posejao u wega ne{to boàn-sko, kao neku toplu i svetlu po-misao, koja deluje kao neka iskraprosve}uju}i um i pokazuju}i mu{ta je dobro a {ta je zlo. To senaziva save{}u, i ona je prirod-ni zakon. To su ti izvori koje je,kako su rekli oci, kopao Isaak aFilistejci ih zatrpavali (Post.26,25). Slede}i ovaj zakon, to jestsavest, patrijarsi i svi sveti prenapisanog zakona ugodili su Bo-gu. Kada se prestupom greha zako-pala i pogazila savest, tada je po-stao neophodan pisani zakon, po-stali su potrebni sveti proroci,postao je neizbeàn i sam dola-zak Vladike na{eg Isusa Hrista,da bi se savest otkrila i uzvisi-la, da bi se ona zatrpana iskraoìvotvorila kroz ispuwavaweWegovih svetih zapovesti.

I od tada stoji do nas da li }e-mo je opet zatrpati ili je pustitida sija i da nas osvetqava, ako jojse budemo poviwavali. Jer kadanam na{a savest govori da ne{touradimo, a mi to prenebregnemo ikada ona ponovo govori, a mi neizvr{avamo nego produàvamoda gazimo po woj, tada je mi zatr-pavamo, i ona ve} ne moè da go-vori jasno od tereta koji leì nawoj, ve}, kao svetiqka koja sve-tli iza zavese, po~iwe da pokazu-je stvari crwim, nekako tamni-jim, i tako postepeno, kao {to uvodi zamu}enoj od mno{tva muqaniko ne moè da prepozna svojelice, i mi posle u~iwenog pre-stupa ne ose}amo {ta nam na{asavest govori. Tada nam se ~ini

da je skoro i nemamo. Ipak, ne po-stoji ~ovek koji nema savesti, jerje ona, kao {o smo ve} rekli, ne-{to boànsko, i nikada ne pro-pada ve} nam svagda napomiweono {to je korisno. Ali mi to neose}amo jer je, kao {to sam rekao,prenebregavamo i gazimo.

Zato prorok oplakuje Jefremai govori: Jefrem tla~i svog su-parnika i gazi sud (Os. 5, 11). Su-parnikom se naziva savest. Zatoje i u Jevan|equ re~eno: miri sesa suparnikom svojim brzo, dok sina putu sa wim, da te suparnik nepreda sudiji, a sudija da te ne pre-da sluzi i u tamnicu da te ne vrg-nu. Zaista ti kaèm: ne}e{ izi}iodande dok ne da{ do posledwegdinara (Mt. 5,25-26). Za{to se,pak, savest naziva suparnikom?Suparnikom se naziva zato {tose stalno suprotstavqa na{ojzloj voqi i ukoreva nas za ono{to smo du`ni da ~inimo a mi ne~inimo: i opet, za ono {to ne tre-ba da ~inimo a mi ~inimo, ona nas

osu|uje. Zato je (Gospod) i nazivasuparnikom i zapoveda nam govo-re}i: miri se sa suparnikom svo-jim brzo dok si jo{ na putu sawim. Put je, kako govori svetiVasilije Veliki, ovaj svet.

Tako dakle, postarajmo se, bra-tijo, da ~uvamo savest na{u dok senalazimo u ovom svetu i ne dopu-stimo da nas ona obli~ava u bilokakvoj stvari. Ne gazimo je ni u~emu, makar to bilo i ne{to naj-mawe. Jer znate da od ovoga malo-ga i, da kaèmo, jeftinoga, mi do-lazimo do prenebregavawa i ve-likoga. Jer ako neko po~ne da go-vori: “{ta je (va`no) ako ja ka-èm tu re~?; {ta je to ako poje-dem to malo? {ta je to ako pogle-dam na tu i tu stvar?” - od toga, da-kle,: “{ta je (va`no) to”, ili :“{ta je (va`no) ono”, ~ovek pri-ma zlu i gorku ranu i po~iwe daprenebregava i velike i te{kestvari i da gazi svoju savest. Itako postepeno napreduju}i do-lazi i u opasnost da upadne i ukrajwu neosetqivost.

Stoga gledajte, bratijo, da nezanemarujemo ono {to je malo,gledajte da to ne prenebregavamokao ne{to ni{tavno. To nije ma-lo, jer je rana, jer je r|ava navika.Budimo trezveni i brinimo se zaono {to je lako, dok je lako, da nepostane te{ko. Jer i uspesi i gre-si po~iwu sa malim i dovode dovelikog ili dobra ili zla. Zatonam Gospod zapoveda da ~uvamosvou savest i, kao da posebno ne-koga uverava, govori: “gledaj {ta~ini{, jadni~e, budi trezven”,miri se sa suparnikom svojim doksi na putu sa wim. I pridodajestrahotu i opasnost te stvari go-vore}i: da te ne preda sudiji, a su-

32

��

dija da te ne preda sluzi, i u tam-nicu da te ne vrgnu. I {ta jo{: za-ista ti kaèm: ne}e{ izi}i odan-de dok ne da{ do posledwega di-nara. Jer savest nas izobli~ava,kao {to sam kazao, i u dobru i uzlu, i pokazuje nam {ta da radimoi {ta da ne radimo. I ona }e nasopet osuditi i u budu}em veku.Stoga je i kazano: da te ne predasudiji i ostalo.

A ima mnogo razli~itih na~i-na ~uvawa savsti. Jer, ~ovek je du-àn da je ~uva (u odnosu) premaBogu, prema bli`wem i premapredmetima. (U odnosu) premaBogu savest ~uva onaj koji ne pre-nebregava Wegove zapovesti i~ak i u onome {to qudi ne vide iniko ne zahteva od wega, takav ~u-va svoju savest prema Bogu u taj-nosti. Na primer, ako je neko za-postavio molitvu, ili je strasnapomisao u{la u srce wegovo a onnije bio trezven i nije se obuzdaonego se sloìo sa wom; tako|eako je neko mo`da podozreo iliosudio bli`wega vide}i ga kakogovori ili radi ne{to i prostore~eno, {to niko ne zna osim Bo-ga i na{e savesti, du`ni smo da se~uvamo. I to bi bilo ~uvawe sa-vesti (u odnosu) prema Bogu.

A ~uvati savest prema bli-`wem zna~i ne ~initi uop{tenikada ono za {ta znamo da }eoàlostiti ii povrediti bli-`wega, bilo delom, bilo re~ju,bilo izrazom (lica), bilo pogle-dom. Jer se i izrazom, kao {to ja~esto govorim, ~ak i pogledommoè povrediti brat. I prostore~eno, svega onoga za {to ~ovekzna da ~ini ba{ zato da izazovepomisli kod blièga, usled ~egase i wegova savest ocrwuje znaju-

}i da to ~ini ba{ radi toga da seon povredi ili oàlosti, svegatoga, dakle, treba da se ~uva i dato ne ~ini. I to je ~uvawe savestiprema bli`wem.

A ~uvawe savesti prema pred-metima je to da se oni ne korister|avo, da se (neka) stvar ne zane-mari te da postane neupotrebqi-va ili da se ne baci, nego i ako sevidi ne{to ba~eno, da se to ne tone previdi, makar bilo i ne{to

neznatno, no da se to uzme i stavina svoje mesto. Tako|e ne trebazloupotrebqavati svojom ode-}om. Jer, pretpostavimo da nekomoè da nosi ode}u jo{ nedequili dve, a on ide brzopleto i pereje pre vremena i time je tro{i, iumesto da je koristi i drugih 5meseci ili i vi{e, on je, stalno jeperu}i, ove{tava i ~ini neupo-

trebqivom, a to je protiv save-sti.

Isto tako i u odnosu na poste-qu ~esto bi se neko mogao zadovo-qiti jedim jastukom, a on traìveliki du{ek, ili ima vlasenicua on ho}e da je promeni i dobijedrugu, novu i lep{u zbog ta{tineili zbog uninija. Neko opet moèda pro|e sa jednim prostim po-kriva~em a on traì laneni i po-nekad se i prepire ako ga ne dobi-je. A ako po~ne jo{ i da gleda nabrata svoga i da govori: “za{toovaj ima a ja nemam?”, onda je ta-kav blaèn, i daleko je napredo-vao! (laka ironija koja isti~ekrajnost duhovne obamrlostionog koji sebe poredi sa drugimai traì iste uslove i istu pa`wuprema sebi). Tako|e, ako nekoobesi svoju ode}u ili pokriva~eda se su{e na suncu i iz nemara ihne uzme i ostavi ih da gore na sun-cu, onda je i to protiv savesti.

Isto tako je i sa hranom. Nekomoè da zadovoqi svoje potrebesa malo povr}a ili so~iva ili samalo maslina, a on ne}e to negotraì drugu hranu, sla|u i rasko-{niju. Sve je to protiv savesti.

A oci kaù da monah nikad nesme da dozvoli da ga savest mu~izbog bilo koje stvari. I tako, da-kle, neophodno nam je, bratijo, dauvek budeo trezveni i da se ~uva-mo od svega toga, da ne bismo upa-li u opasnost. Jer, i Sam Gospodnas je upozorio, kao {to smo gorerekli. Neka bi nam Gospod dao daslu{amo i ispuwavamo ovo, danam re~i otaca na{ih ne bi bilena osudu u dan suda.

Wemu prili~i slava i vlast uvekove vekova. Amin.

Ava Dorotej

33

��

O PO[TOVAWU SVE[TENIKA

Uvaàvajmo i visoko po{tujmo,blago~estivi Hristijani,. ona lica,kojima je data sila blagodati Sveto-ga Duha. Sve{teni~ki ~in ima veli-ku va`nost: kojima oprostite greho-ve oprosti }e se, re~eno je u Evange-liju, za sve{tenike. Pa zato i apo-stol Pavle veli: slu{ajte u~iteqesvoje i pokoravajte im se (Jevr. 13 st.17) i imajte ih u izobilnoj qubavi(1 Sol. 5 st. 13). Jer se ti, hristijani-ne, stara{ i brine{ samo za sebe, paako lepo radi{ svoje poslove i ure-|uje{ svoje stawe, ti tada nema{ ni-kakve odgovornosti za druge qude. Asve{tenik, ako se i najlep{e samvlada i najboqe postupa u svome ì-votu, ali se ne brine svojski i iskre-no za tebe i za sve druge qude, koji suwegovoj brizi povereni; on }e ujednosa prestupnicima i gre{nicimaoti}i u Ad na paklene muke i ve~no}e stradati ne za svoje nego za va{egrehove, samo ako ne ~ini sve {to jeduàn da vas odvrati i sa~uva od ne-~estija i bezakonija.

Dakle, kad znate blago~estiviHristijani, kakvoj su opasnosti iz-loèni va{i duhovni pastiri sve-{enici, pokazujte im od svoje stranequbav i po{tovawe. Jer to vam nala-è i apostol Pavle, kada veli za pa-stire, da se oni staraju za du{e va{ei da }e oni za vas odgovarati Bogu(Jevr. 13 st. 18). Zbog toga, oni zaslu-ùju da ih visoko po{tujete i iskre-no uvaàvate. Ako pak i vi budete,na wih napadali, kao {to ~ine ne-vernici, onda i va{a dela ne}e na-predovati i va{e spasenije izloè-no je velikoj opasnosti. Jer se}ajtese, da su svi koji su na la|i, donde si-gurni i bezopasni, dokle je i korma-no{ u dobroj voqi i dok s rado{}uvodi brigu o la|i i putnicima nawoj; ali ako ga putnici po~nu vre|a-ti i poniàvati ili nepristojnimre~ima ili nedostojnim opho|ewem,

onda on nemaju}i spokojstva, gubi pa-`wu i nemoè kao {to vaqa da upra-vqa la|om, te se i mimo voqe wegoveputnici izlaù mnogim i velikimopasnostima. Ovako je i sa sve{te-nicima. Ako ih po{tujete, uvaàva-te i snabdevate, oni mogu lepo daure|uju poslove koji se ti~u va{egaspasenija. Ako li ih pak vre|ate,prezirete i bez~estite, onda i onioslabe u revnosti, opuste ruke, i ta-da ih vi zajedno sa sobom vu~ete upropast, pa ma da su oni sami li~nopobo`ni i dobrodeteqni.

Se}ajte se hristijani, onih re~iHristovih, koje je Gospod rekao jude-ima: na Mojsijevu stolicu sedo{ekwièvnici i fariseji: sve dakle{to vam oni kaù da drìte i ~ini-te, sve to drìte i ~inite (Mat. 23st.2). Sve{tenici pak va{i ne sedeve} na Mojsijevoj, nego na Hristovojstolici; jer su oni primili i propo-vedaju vam Hristovu nauku, kao {toi apostol Pavle veli: Tako smo miposlani u ime Hrista, kao da Bog go-vori kroz nas (2 Kor. 5 st. 20). Ne vi-

dite li, kako se svaki pokorava svet-skim stare{inama, premda ima dostaqudi, koji su od wih i boqi i znatni-jih familija, koji se boqe vladaju ikoji su sposobniji i pametniji odwih? Ali iz po{tovawa prema licu,koje ih postavi ne protive se timstare{inama i po{tuju}i voqu vla-dateqsku slu{aju svoje stare{ine,ma kakvi oni bili. Ovako se qudistra{e da ne u~ine {to protiv voqe~ove~ije koja je u vlasti nare|ivati.A kada koga Bog izbira i neposrednoza slugu svoga postavqa i ovla{}ujesve{tenim rukopoloèwem da sta-re{instvuje, mi ga gle, preziremo,sramotimo, vre|amo, izlaèmo mno-gim porugama, ne slu{amo, ponià-vamo i osu|ujemo svoje sve{tenikeonda, kada nam je zabraweno osu|iva-ti i ostale svoje bli`we i bra}u!Moè li na}i izviwewe onaj, koji usvome oku ne vidi balvana a u tu|emtraì i vidi trunku? Ne zna{ librate, da kad tako ogovara{ i osu|u-je{ druge, da tim samim ti sebi izri-~e{ najstroìji sud?

Nije mi namera, blago~estiviHristijani, da odobravam neke po-stupke sve{enika, koji se vladaju nedostojno svome ~inu i zvaniju, negojo{ àlim takve {to idu u svoju pro-past; ali ne mogu dopustiti da zbogtoga wihovi pot~iweni, osobitoprosti qudi tako daleko idu pa daosu|uju svoje sve{tenike. Jer ako sepastir tvoj i najgore vlada, ti kad nasebe bude{ pazio, ne}e{ zbog togaimati nikakvu {tetu u sve{tenimdelima, koja je Bog poverio sve{te-niku da ih svr{uje. Jer kad je Bog ipreko ìvotiwe iskazivao qudimasvoju voqu i preko volova darovaosvoje duhovne blagoslove; kad je ipreko bezslovesnih usta i preko ne-~istog jezika Valamovog javqao seneposlu{nim Judejima; tim }e pre zavas, hristijani, ako mu samo budete

34

��

blagodarni, u~initi sve {to je nu-`no i posla}e, preko sve{tenikakoji bi bili i mnogo gre{ni, SvetogDuha i blagodat wegovu. Jer znamo dai pravednik, ne dovodi u sebe DuhaSvetog svojom vlastitom pravedno-{}u nego i kod wega ~ini to Boìjablagodat. Sve je va{e, veli apostol,bio Pavle, ili Apolos, ili Kifa(1 Kor. 3 st.22). Sve {to je poverenosve{teniku, sve je to dar jednoga Bo-ga i ma da sve{tenik potpuno izu~i izadobije svu ~ove~iju mudrost, svamu je ta mudrost ni{ta bez Boìjeblagodati. Ne velim ovo za to, da viìvite u nemarnosti i neradnosti,nego govorim zato, da bi vi, ako vi-dite da su neki va{i sve{tenici ne-uredni i nebri`qivi, da to vas nesabla`wava i da pazite na sebe daotuda ne dobijete kakvu {tetu du-{evnu. No {ta ja govorim za sve{te-nike? Ni angeli, ni arhangeli ni-{ta sami ne mogu u~initi u onome{to se dobija kao dar od Boga, negosve to ure|uje Otac, Sin i SvetiDuh. Sve{tenik radi samo svojim go-vorom i pruà svoju ruku. A ne bi nipravedno bilo, da zbog nevaqalstvajednoga, {tetuju i gube milost Bo-ìju svi oni qudi, koji s verom dola-ze da je prime preko boèstvenih isvetih tajni.

Kad sve ovo znamo, dajte blago~e-stivi Hristijani,. da se unapred iBoga bojimo i da sve{tenike wegovepo{tujemo i uvaàvamo za sveta de-la, koja nam oni po veri na{oj svr-{uju, kako bi i za svoja dobra i pobo-`na dela, tako i za po~itawe , kojepokazujemo slugama Boìm, zaslu-ìli kod Gospoda veliku nagradu, poblagodati i ~ovekoqubqu Spasite-qa Isusa Hrista, kome neka je zajed-no sa Ocem i Svetim Duhom, slava i~est, sada, svagda i kroz sve vekove!Amin.

(Ovo je napisano po Zlatou-stu bes. 86. na Sv. Jovana)

UTE[ITEQ

Otvorimo sada Sveto Pismo inapijmo se vode iz sasuda svetihOtaca na{ih. Napijmo se vodeìve, koja izvire da bi nam poda-rila ìvot ve~ni. Tako je nekadaGospod uporedio Svetoga Duha,kojeg su trebali da prime svi koji}e poverovati u Wega (Gospoda).I negde na drugom mestu kaè:“Ko veruje u mene, kao {to re~eSveto Pismo, reke vode ìve po-te}i }e iz utrobe wegove”. Ne~uvstvene reke, koje prosto nata-paju suvu zemqu, nego reke duhov-ne, koje svetlo{}u ispuwavaju du-{u.

Za{to je, dakle, uporedio savodom blagodat Duha? Zato {toje voda osnovni elemenat ìvota.Zato {to sa neba silazi voda uvidu ki{e. Zato {to joj je jedan iprost oblik, premda je dejstvomnogorazli~ito. Ki{a pada poceloj zemqi. Ali ova i ista ki{adaje belinu krinovima, crveniloruàma, purpur qubi~icama izumbulima. Jedan plod odgaja na

palmi, a drugi na lozi. Biva “sveu svemu”, pa ipak je jedna i ista,prosta ki{a.

Tako i Duh Sveti. Jeste jedan inerazdeqiv, ali deli darove svo-je kako ho}e. Jednome prosve}ujedu{u i on prorokuje. Drugomeopet daje blagodat protiv demo-na, a nekima opet mogu}nost datuma~e Sveto Pismo. U~i jednogada posti i da se podvizava, drugo-ga da bude celomudren i da se uz-dràva. Nekoga - da se udaqi odstvari ovoga sveta, a nekoga pri-prema za mu~eni{tvo. No On jejedan i isti uvek.

Kao pulusuvo drvo kada se zali-je, baca lastare, tako i gre{na du-{a pokajawem i blagoda}u Sveto-ga Duha donosi slatke i so~ne plo-dove. Tamo gde si sedeo, zar ti senije nekada pomisao zaustavila na~ednosti ili devstvenosti? Ute-{iteq ju je odveo tamo. Zar nijetoliko puta neka devojka koja jebila u predvorju braka oti{lasleduju}i U~iteqa devstveno-sti?... Veoma mnogo je i onih kojisu ìveli u palatama, i jednogadana sve su napustili: bogatstvo,~ast i dostojanstva vo|eni Sve-tim Duhom... Bezbroj puta mladi}je zatvorio o~i svoje pred lepo-tom. Nije hteo da vidi, i izbegaoje oskvrwewe. Traì{ da vidi{ko je pou~io du{u mladi}a? DuhSveti... Toliko i toliko je mo-gu}nosti za boga}ewem u ovomesvetu, a hri{}ani se trude na ne-sticawu. Za{to? Zato {to ihmnogo vi{e privla~i Duh Sveti.

Sv. Kirilo

Jerusalimski

35

��

Dragi Isuse Hriste, èlim daostane{ dobar kao {to i jesi.@elim da ti se svi mole i da tesvi vole.

Ivan Ivezi}, 7 godina

Isuse Hriste, hvala Ti za vodui hranu.

Katarina Filipovi}, 7 godina

Ja te puno, puno volim Hriste.Hvala Ti {to mi pomaè{. Hva-la Ti {to si mi ispunio sve è-qe.

Dejana Sari}, 7 godina

Boè, Ti si najmilosniji. Zatome poslu{aj. Daj svim dobrim qu-dima sre}u, zdravqe i ìvot.

Dajana, 7 godina

Isuse Hriste, pomozi mi da do-bro u~im.

Lidija Vi}ovac, 7 godina

Isuse, hvala Ti {to sam na jed-noj utakmici dao ~etiri gola.

David Krsmanovi}, 7 godina

Ja bih poru~ila Bogu da Ga pu-no volim. Kada krenem u {kolupomolim se za zdravqe i slobodu.

Nata{a Gutovi}, 7 godina

Hvala Ti {to si mi rekao svaslova.Milo{ Stanimirovi}, 7 godina

Gospode, mnogo Te volim. TvojLuka

Luka Topalovi}, 8 godina

Moram Ti re}i, ja bih volio dase Ti vrati{ ponovo na zemqu,zato {to Te nikad nisam vidio adrugi qudi jesu. Voli Te Ivan.

Ivan Damjanovi}, 7 godina

Boè, smiluj se svim dobrimqudima. ûj wihove molitve. Po-slu{aj ih. Samo Te to molim.

Dajana, 7 godina

Gospode Boè moj, hvala ti zasve opro{tene grijehove, hvalati {to si tu uvijek pored mene,{to mi pomaè{ kada mi je te-{ko, kada sam tu`na. Hvala ti zaovaj divni ìvot na zemqi i zasve {to mi pruà{ svakoga ~asa,svakoga dana. Tvoja qubav, Gospo-de, podràva me u svemu, daje misnagu da idem daqe...jo{ jednom,Boè, hvala ti za sve...

Dejana Dragi}, £H!

Hvala ti Boè za sve dobrestvari koje su mi se desile u ì-votu, zato {to sam zdrav i sre}an.Volio bih da i daqe u ìvotu bu-de{ sa mnom i u dobru i u zlu, aline samo sa mnom nego i sa svim qu-dima na svijetu. I zamolio bih Teda, umjesto rata, svijetom vladaqubav i mir a da zlo i{~ezne izna{ih srca, da Ti se svi molimo isvim Te srcem volimo.

B.Boris, £H!

Za mene je Hristos jedino bla-go koje stanuje unutar moje du{e.Za mene Hristos predstavqa je-dini istiniti put u vje~ni ì-vot. Mogu da idem bilo gdje alivjera u Hrista }e me ~uvati odsvakog zla koje mi se na|e na tomputu. I sve dok je moja vjera uHrista dovoqno jaka, Hristovblagoslov }e biti uz mene da me{titi.

Zdravko Pecikoza, £H!

36

��

Nikolina Todorovi}, £H�

O.[. “Sveti Sava”, Miqevina

^lan na{e redakcije posjetioje nedavno u~enike O[ “Vuk Ka-raxi}” u Vi{egradu. U saradwi sawihovim vjerou~iteqima otkri-li smo {ta to oni osje}aju premaHristu, kakve èqe skrivaju usvojim dje~ijim srcima i sa ka-kvim mislima odrastaju. Neka namoproste oni ~iji radovi nisu obja-vqeni u ovom broju jer }e se onizasigurno na}i u nekom od nared-nih.

Kada bih ugledao Boga Oca,obasjanog àrkom svjetlo{}u, jabih Mu se zahvalio {to mi je po-dario ìvot, ali moja jedina è-qa bi bila molba za opro{taj mo-jih grijehova. Razgovor sa Bogombi bio moj najqep{i trenutak iujedno najsre}niji. Sve radostikoje sam doìvio dugujem Wemu.Zato ja po{tujem i isto tako vje-rujem u Boga sa svom svojom to-plinom koju nosim u srcu.

@ivko U{}umli}, 11 godina

Svijet? [ta je to u stvari svi-jet? Ko ima pravo da ubija tolikequde u Iraku, Avganistanu i ra-znim drugim zemqama? Ko imapravo da ru{i prirodnu ravnote-ù koju je Bog stvorio? Najvi{ebih volio da u svijetu vlada mir,bez ikakvog rata. Ali ne “mir”koji po rije~ima vo|a velikihsvjetskih sila vlada u svijetu.Pomiwu nekakvu borbu protiv

terorizma koji su u stvari onistvorili. Mislim da niko u svi-jetu ne èli rat, osim naravnonekih qudi kojima mir nije inte-res. Zato molim Boga da nam damir u cijelom svijetu i svakomdjetetu daruje sre}no djetinstvoi odrastawe.

Mi{o

Te{ko je re~ima opisati ovo{to ja osje}am prema Bogu. Osje-}am neizmjerno mnogo qubavi, aznam da to nije ni{ta prema veli-koj Boìjoj qubavi prema nama.Voqela bih kada bih mogla malovi{e da po{tujem Wegove zakone.Iako je On za mene neshvatqivipak mislim da je pravedan. Osje-}am strah i stid kada uradim i po-mislim ne{to lo{e i veliku tugukada pogledam qude danas, a prijesvega sebe, kako nas grijeh kvari,prelazi u naviku, i niko vi{e i nemari za to jer je grijeh postao ne-

{to normalno, uobi~ajeno i sva-kodnevno da se niko i ne obazirena svoje grijehove, ve} svi osu|ujudruge. Ali, nasuprot razo~arewui tuzi, ja u svom srcu osje}am mno-go vi{e lijepih stvari: qubavprema Bogu, dobrim qudima, po-rodici, zahvalnost za sve {to mije dao, nadu u boqa vremena kadamoju du{u vi{e ne}e kvariti gri-jeh, zavist, u vremena kada }e u mo-joj du{i biti mjesta samo za qu-bav. Sawam o danu kada }e moje sr-ce biti ~isto kao suza pokajawa, ikada }e qudi osjetiti pravu, ~i-stu i nesebi~nu qubav, a iz srcaizbaciti svo zlo i mr`wu. Qubavje na{a nada i spas, treba vjerova-ti, ali vjerovati srcem jer to je je-dini put ka spasewu. Samo nas qu-bav moè spasiti. Treba ìvjetiza to lijepo osje}awe koje nampotpuno ispuni srce, a ko se pre-pusti tom osje}awu ispuni}e mu sei cijeli ìvot.

Komlenovi} Svjetlana, £H!

��

37

Darka Cvijeti}, ¤£�O.[. “Sokolac”, Sokolac

Sa{a Borov~anin, ¤�

O.[. “Sokolac”, Sokolac

38

��

MOJ TATA

I sa tri godine svog ìvota

Osjetila sam {ta je o~eva qubav i toplota.

Ta o~eva qubav nije mnogo trajala

Jer je Bo`ja voqa tako stajala.

Mnoge stvari me i sada na oca se}aju

Pa mi suze niz lice po|u a koqena zaklecaju.

Za mnogu djecu svaki dan je lijep

Ali za mene, za mene je slijep.

Da je moj tata sada tu

Sa wim bih podjelila i sre}u i tugu.

Sre}a je samo djeli} srca mog

Al` sre}a je svuda oko nas

Da}e je i meni Bog.

Strah i tuga i sada me steè

Jer sve lijepe stvari od mene bjeè.

Uvijek }u voqeti oca svog i

Zauvijek }u se sje}ati imena wegovog.

��"� #��$��% &��

[to je ustvari ìvot? @ivi{,u~i{... O tebi i tvojoj ulozi nasvetu svedo~e samo dela. U ìvo-tu moè{ ne{to posti}i i dobi-ti slavu, o tebi }e se dugo govori-ti,ali kao {to sve umire, i slavaje prolazna. Moè{ i ìvetimirnim ìvotom, ali opet umi-re{! I tek kad umre{ dela }e po-svedo~iti o tebi i tvojoj sudbi-ni.

Ja sam izabrao ovaj put ba{ iztog razloga {to na tom putu tre-ba biti odgovoran, istinit i svedrugo {to treba da karakteri{eonog pravog vo|e, pastira svogastada, tj. svoga naroda. Svako usvom ìvotu ima problema. Nekove}ih, neko mawih, ali svi ihimaju. Ne postoji ~ovek na svetukome sve ide od ruke, i koji nemanikakvih problema. Vlada mi-

{qewe da najbogatiji qudi ìvenajqep{e, najugodnije itd. U Sv.Pismu pi{e: “Lak{e je kamilipro}i kroz iglene u{i, nego libogatome u}i u Carstvo Nebe-sko”. Ali ni siroma{ni nemajuotvoren put prema ve~nom ìvo-tu, ako nemaju trpqewa i istraj-nosti u veri.

Sve{teni~ki poziv - slu`ba,je ne{to najuzvi{enije za {to~ovek moè da se opredeli u svomìvotu. Slu`ba Bogu zahteva po-sve}enost u celini. Sve{tenik jeugodnik Bo`ji. [ta na ovom sve-tu postoji lep{e od qubavi pre-ma Bogu. Prema wegovoj tvorevi-ni?!

No da bi ~ovek postao pastirsvoga naroda, da bi primio Pa-stirsku slu`bu, treba da bude iwe dostojan, tj. da ima jaku veru iveliku qubav prema svemu. Nekimisle da je vera dovoqna za spase-we. To nije ta~no! Ako veru ima-mo nepokolebqivu, a qubavi ne-mamo ni{ta smo. Bog je qubav, iiz qubavi je stvorio ~oveka. Ne-ma na svetu te qubavi oca i sina,majke i k}eri kao {to je Bo`jaqubav prema ~oveku.

Pastirsku slu`bu treba shva-titi vrlo ozbiqno, odgovorno,jer to nije nekakav posao, ve} ì-vot, ~ovek treba da bude sav u to-me. Pastiri su ti koji moraju daupute svoj narod na pravi put, po-znawa istine i svega drugog {toje potrebno za spasewe. Danas suveoma te{ka vremena i veoma jeNata{a Cvijeti}, ¤£�, O.[. “Sokolac”, Sokolac

KAKO ZAMI[QAMSVOJU PASTIRSKU SLU@BU

39

��

te{ko postati i biti onaj praviPastir- sve{tenik, isku{ewa sumnogo velika.Sve to zahteva jed-no veliko `rtvovawe, odricaweovozemaqskih uìvawa, radi za-dobijawa blagodati i Nebeskeneprolaznosti, Ve~nosti.

Ukoliko se slu`ba Bogu oba-vqa savesno, pruà jedino pravozadovoqstvo, ispuwava ~ovekaunutra{wim mirom i u~vr{}uje-oja~ava postoje}u veru. Tako za-mi{qam svoju Pastirsku slu`bui to je put kojim teìm da idem.

Du{an Andri}'$�� (( �) �� *�&�� +��

,�$�

ANINOVASKR[WE JAJE

Najve}i Hri{}anski praznik Vaskrs! Ozarenje svetlo{}u Hristovog Vaskrsewa. Dan kada jeìvot pobjedio smrt. Dan kada su ustale sve nevi-ne du{e. I oni {to su zbog tuge gorke suze lilibi}e utje{eni. Nadu u Vaskrsewe i vjeru imajmo,jer Vaskrsao je Onaj {to nas voli, Onaj koga ras-pe{e, umrli.

Kao po starom dobrom obi~aju {araju se jaja zaVaskrs, i svako se trudi da {to boqe uradi. Takoradi Ana i wena porodica. Svojim prsti}ima us-pjevala je mami pruìti pomo}. Ali jedno jaje biloje posebno, sama ga je na{arala, nije dala nikom dajoj pomogne. Bila je jako sretna i ponosna na svojejaje. ûvala ga je u svojoj sobi i kada bi padao bqe-sak sunca na prozor ono bi se sjajilo poput wenihvrelih obra{~i}a. Svima ga je pokazivala i svakiput kada bi joj neko ukazao èqu da potucaju jajeona bi pristala i svaki put weno jaje bi pobjedilo.Divila se jajetu i znala je da su jaja za Vaskrs naja-~a i najqep{a pa i da ono najqep{e i naj{arenijemora da se polomi ali nije puno obra}ala pa`wuna to. Ona ga je toliko voqela i mislila da se onone moè polomiti. Dok je sunce sjajilo svom svojomja~inom, Ana je jaje sve vi{e gledala i voqela. We-ni vreli i rumeni obrazi bili su odsjaj wene sre}ei wenog zadovoqstva. Vidjev{i svoje drugarice ka-ko se igraju odmah je ona potr~ala da im pokaèsvoje jaje. Hvalila se s wim i u wenim plavim o~i-ma sijala je sre}a. Wena drugarica je zamolila dasvoja jaja potucaju i Ana je sa usklikom pristala.Znala je da je weno jaje naja~e i da ga ni{ta ne mo-è slomiti. îm je jaje wene drugarice udarilo

Anino, puklo je. Ana je samo pogledala jaje i iz we-nih plavih o~iju zasvjetlucale su suze, i potekleniz wene rumene crvene obraze. Odmah je uzela jajei potr~ala ku}i. Mama je poku{avala da je utje{i,ali nije bilo svrhe, Ana je samo plakala.

Bila je skroz zaboravila da }e joj baka do}i.Poslije malo vremena baka joj je i do{la. Pri-{la joj je i tiho joj pro{aputala pitaju}i je za-{to pla~e. Ana joj je odgovorila da se weno jajekoje je toliko voqela i {arala slomilo.

Baka je tje{ila govore}i da jaja i ona najqep-{a i ona naj{arenija moraju da se polome, jer{to qep{e jaje damo to je ve}a qubav prema Hri-stu.

Vaskrs svojim sjajem uqep{ava jaja daju}i imsjaj, no ona se ipak moraju polomiti.

Treba svako da ima radosti i qubavi u srcukako bi nas na svakom putu do~ekala sre}a. Wenesuze su kapale i tekle kao kapi rose i ostajale nalicu. Slu{ala je baku sa takvim sjajem, mada jejo{ nije u putpunosti shvatila, jer je bila mala.Baka je izvadila jaje tako {areno i lijepo da sesjaj u wenim plavim o~ima opet vratio. Vratilase nova sre}a i probudila nova radost. Baka joj jerekla da ne treba da pla~e i da kvari svoje lijepeobraze. Vi{e nije bilo suza. Uìvale su u Vaskr-su {to se i dalo primjetiti, sre}a se je osjetila iu zraku. Put do Gospoda je teàk, ali ako ima na-de i vjere u Hrista i mi }emo na}i utjehu, i danassre}om sjajte i Hristu se radujte.

Danica Radovi}

£H�

O. [. SokolacJelena Marjanovi}, £H�

O.[. “Sokolac”, Sokolac

ÛDESNO JAVQAWE ARHISTRATIGA MIHAILA

Krajem 10, po~etkom 11 veka, kada je vizantij-ska imperija bila na vrhuncu svog procvata, slavasara~inskih pirata je tako|e bila najve}a. Ne bo-je}i se ni~ega, pirati su pristajali na ostrva uEgejskom moru, pqa~kali naseqa, palili ku}e izarobqavali qude, koje su zatim prodavali kaorobqe. Ostrvo Lesbos, bogato i veliko, postaloje omiqeno mesto napada nemilosrdnih pirata. Urejonu Lesvados, nedaleko od naseqa Mandamados,nekada se uzvisavao veli~anstveni manastir Sve-tih Nebeskih Sila Besplotnih, koji je osnovanpre mnogo vekova. O wegovoj istoriji se moè sa-znati iz ìvog predawa u tom mestu, koje se sa~u-valo do na{ih dana. Spoqa je taj manastir li~iona zamak i bio ogra|en tvr|avskim zidom i stra-àrskim torwem. Pirati nikako nisu uspevali dasavladaju tu tvr|avu, i zavetna èqa ve}ine odwih je odavno bila da vide razru{en manastir.Jednog prole}a je predvodnik pirata Serhan, jak,tamnokos, krupan ~ovek sa sekirom i krivim ma-~em za pojasom, pozvao svoje vazale i rekao: “Ovo-ga puta }emo u}i u manastir, bez obzira ~ega nasto stajalo! Sve {to tamo na|ete - zadrìte. Ja zasebe ho}u samo zlatnu ~a{u iz Crkve. Iz we }u dapijem vino.” Sam Serhan nije imao nameru da u~e-stvuje u napadu. To je za wega bio previ{e sitanposao. Pirati su uzeli kurs prema ostrvu Lesbos.Do pono}i su stigli do manastirskih zidina i sa-krili se me|u drve}em. Monasi, ìve}i bezbri-`no posle zimske ti{ine, nisu ~uvali manastirkako treba i nisu ~ak ni slutili nadolaze}u opa-snost. U jednom trenutku se ~uo udarac u metalnuplo~u, pozivaju}i monahe na jutarwu slu`bu. Ko-raci monaha koji su silazili u Crkvu, su se rit-mi~no pronosili drvenim balkonom. Uskoro jesve postalo tiho, i vo|a razbojnika je dao znak.Jedan od pirata je bacio kuku sa privezanim uè-tom, popeo se na zid i ubrzo otvorio manastirskavrata. Sa stra{nim kricima, pirati su upali u

Crkvu. Pre nego {to su monasi uspeli da se osve-ste {ta se da{ava, svi su bili ubijeni. Poslu-{nik Gavril, jedini koga se piratski no` nijedotakao, se nalazio u oltaru. Vide}i neizlaznostsituacije, hrabri mladi} se u magnovewu popeo nakrov Crkve. Krvoèdne ubice su po~ele da gaprate. Ali se odjednom odozgo za~uo stra{ankrik, i krov se na ~udotvoran na~in pretvorio upobesnelo more! Na penu{avim talasima, pojaviose ogroman, qut vojnik, koji je izvadio plameni

ma~ i krenuo na pirate. Nesre}nike je spopaonadqudski strah, i baciv{i oru`je i ono {to suukrali, u panici su po~eli da beè iz Crkve. Ga-vril, zadivqen ~udom koje je u~inio Arhangel, jesi{ao i kleknuo pred ikonostas. Do{av{i sebiod uzbu|ewa, isku{enik je pogledao na ikonu.Ali ga je posmatrao jedan Lik! Prepun ìvota,

on je zra~io boànstvenom slado{}u. Isku{enikje poèleo da naslika taj lik.

- Arhagele, - pomolio se - zamoli Gospoda daupokoji du{e moje bra}e, a meni pomozi da nasli-kam tvoj divni Lik!

Gavril, nadahnut Svetim Athangelom, je uzeosun|er, sa strahopo{tovawem skupio krv postra-dalih monaha u ~anak, pome{ao je s belom glinomi po~eo da nalepquje Lik nebeskog zastupnika.Od samog po~etka, Gavril je osetio prisustvo ipomo} nebeskog Arhistratiga. Ruke isku{enika,vo|ene nevidqivom silom, brzo su naslikale LikArhangela Mihaila. Bilo je to lice, koje je Ga-vril video na krovu Crkve - stra{no, ali blago-datno. Kada se u manastiru Arhistratiga Mihai-la de{avala ova drama, ìvot u najbliìm seli-ma se odvijao svojim normalnim tokom. Samo je je-dan pastir, posmatraju}i more koje se ogledalo uzracima zalaze}eg sunca, s vrha planine ugledaopiratske brodove privezane za obalu. Mladi} jesko~io na kowa i odjahao u manastir, ùre}i daupozori monahe. Od prizora koji je potom ugledaoizgubio je svest. Do{av{i sebi, on je otr~ao iobavestio o tome {ta se desilo Alekseja, vo|ugrupe, koja se nalazila u oblasti koja se grani~i-la s manastirom u selu Stenaka. On je poveo sasobom pedeset kowanika i uputio se u manastir.Ulaze}i u Crkvu, qudi su se razbeàli. Pod jebio prekriven mrtvim telima i zaliven krvqumonaha. Pred Svetim Prestolom je leàlo telomrtvog igumana. Stisnuv{i zube, Aleksej je iza-{ao iz Crkve, i pozvao suseqane da se osvete ubi-cama. Sko~iv{i na kowe, Aleksejevi vojnici sujahali prate}i tragove pirata koji su beàli.Tragovi su ih doveli u ravnicu. Kowanici su sebrzo zaustavili. Prizor koji su ugledali ih je ve-oma potresao: pirati su svi do jednog bili mrtvi,a wihova tela razbacana naokolo. Svako telo jebilo rase~eno ma~em - od temena do stomaka. Ni-

40

��

ko od kowanika nije upitao: “Ko je to uradio?”Svi su se setili ko je kaznio bezzakonike.

- Velika je Arhangele tvoja Blagodat i sila! -pro{aputali su kowanici, oseniv{i se krsnimznakom.

Me|utim, pirati, koji su na obali mora ~eka-li svoje prijateqe su se uznemirili. Ne znaju}i{ta da rade, razbojnici su se uputili prema mana-stiru. Popev{i se padinom planine, iza{li su nazaravan, gde ih je o~ekivao stra{an prizor. Vra-tili su se kao obezglavqeni na brod i ispri~alisvom predvodniku o onome sto su videli. ûv{ito, razbojnik je udario pesnicom o sto, zaklev{ise da }e se osvetiti. Slede}e godine, krvoèdnivo|a je napravio plan napada na selo Stenaka.No}u su pirati ne~ujno si{li na morsku obalu isakrili se u zasedi, kako bi zorom mogli napastiseqane koji su mirno spavali, ni{ta ne predose-}aju}i. Ali se u tom kriti~nom trenutku ponovoume{ao nebeski Arhistratig, javiv{i Stefanu,sinu kmeta Alekseja. U ode}i sa zveckaju}im zla-tom, Athangel je izgledao veli~anstveno. Svetlakosa mu je padala na ramena, i belosne`nim kri-lima davala zlatnu nijansu. U desnoj ruci Arhi-stratig je drào ogweni ma~, a leva ruka mu je bi-la podignuta sa ispruènim uvis kaìprstom.Angel se osmehnuo mladi}u i slatkim glasom re-kao: “Ustani Stefane! Budi oca, i pripremite seza odbranu sela. Sara~ini se spremaju da vas na-padnu. Ali ne bojte se ni{ta, ja }u biti pored vasneprekidno i tvoj Sveti zastupnik. Mi }emo vas~uvati i usmeravati. Pirati su se smestili u za-livu, malo niè od va{eg sela. Nekoliko wih }ese popeti na zidine, pretu}i }e ~uvare i otvori-ti vrata. Pirati }e vas napasti kad po~ne da sva-wiva. Budite pa`qivi na vratima!” Doga|aji suse odvijali tako kako je predskazao Arhangel Mi-hail. Kada su pirati napali, branioci su bilispremni i nalazili su se u pu{karnici. Odredpod Stefanovim rukovodstvom se ne~ujno spustiodo morske obale i zapalio piratske brodove.

Ugledav{i crvenilo od vatre, koje je dolazilo smora, pirati su se uznemirili. Paniku koja je po-sle toga nastupila me|u wima je nemogu}e opisa-ti. Razbojnike, koji su beàli prema moru, su pre-sretali ìteqi i ubijali u hodu. Samo mali deogrupe pirata, me|u kojima je bio i krvoèdni vo-|a, je uspeo da se sakrije u {umi. Me|utim, tamosu nai{li na Stefanov odred, koji ih je opkolio.Do kraja dana svi pirati do jednog su bili ubije-ni.

Pro{li su vekovi. Zbog neprekidnih napadanevernika, manastir je opusteo. U 13. veku, na me-stu stare crkvice, bio je izgra|en novi, velikihram. ûdotvorna ikona Arhangela Mihaila, na-pravqena od krvi i gline, sa~uvala se do na{ihdana onako, kako ju je napravio isku{enik Gavri-lo. Ikona je sa~uvala prvobitni oblik i uop{tese nije o{tetila ni od vremena, ni od hiqade po-klonika koji je svake godine celivaju. Qudi pri-laù novac, stavqaju}i ga na ~elo i obraze Ar-hangela, i ostavqaju}i tragove na Wegovom licu.

Ali svaki put oni nestaju sami po sebi. Nekada seArhangelove o~i napune suzama, i Hri{}ani ihbri`qivo bri{u. Isto tako rade i kada se na li-cu Arhistratiga pojave gra{ke znoja. Velika ~udatvori Arhangelova Blagodat s onima, koji prila-ze ikoni s jakom verom. Izgradwa nove Crkve jepo~ela i zavr{ila se usred mnogih neprekidnih~udesa. Komisija, koja je obrazovana radi izgrad-we Crkve, je odlu~ila da izgradi novu Crkvu izamanastira. Radnici su po~eli da kopaju temeq,ali su ga sutradan ujutru na{li zatrpanog ze-mqom, a svoj alat - u porti stare Crkve, koja senalazila u manastiru Svetog Arhangela. Radnicisu ponovo zapo~eli radove na mestu na kojem im jere~eno. Kada se smra~ilo, qudi su namerno osta-vili svoj alat na svetlu, a nekoliko wih se sakri-lo u `buwe, da bi videli {ta }e da se desi. U po-no} se desilo ne{to neverovatno! Iz stare Crkveje iza{la zaslepquju}a svetlost, napravila krugi zaustavila se nad iskopanom rupom. Ostav{imalo nad wom, svetlost se vratila u Crkvu i ra-sejala se. Qudi, koji su skriveni to posmatrali,su bili zadivqeni. Svuda se ose}ao miris sveèiskopane zemqe. Pribliìv{i se temequ, radni-ci su uvideli da je opet zatrpan zemqom, a alat jenestao. Uznemireni i zbuweni, uputili su se pre-ma staroj Crkvi. Po~elo je da svawiva i ~ulo semanastirsko zvono. Utihnuv{i za kratko, zvono jeponovo po~elo da udara tiho i ritmi~no. Kako sukasnije svi saznali - u zvono nije udarala qudskaruka. Kada su radnici u{li u manastirsko dvori-{te, uvideli su da je wihov alat stajao pored zi-da, na istom mestu gde je ostavqen prethodnih da-na. Svi su shvatili, da je Arhangel èleo da senova Crkva izgradi na mestu stare. Po~elo se saizgradwom. Svi su u~estvovali u gra|evinskimradovima, ~ak i Turci-muslimani. Oni su se boja-li Arhangela i po{tovali ga od davnina. De{ava-lo se da su neki od wih smelo oskrnavili Crkvu,na primer, ulazili bi u manastirsko dvori{te ja-{u}i na kowima, ali ih je svaki put Arhangel ka-

41

��

zwavao. Kada je do{lo vreme da se u novu Crkvuprenese ikona nalepqena od gline i mona{ke kr-vi, Arhistratig je ometao svaki poku{aj. On jeèleo da wegova ikona bude na onom mestu, gde juje stavio onaj koji ju je i napravio - isku{enikGavril. Gra|evinski radovi su proticali brzo.Me|utim, kada je izgradwa hrama bila skoro zavr-{ena, blagajna je bila prazna. Preostali novacnije ~ak bio dovoqan za isplatu radni~ke dnevni-ce. Komisija za izgradwu Crkve se skupila u bla-gajnikovoj ku}i. Ona je do kasne ve~eri poku{ava-la da na|e neki izlaz, ali su se svi razi{li, nena{av{i nikakvo re{ewe. Bila je skoro pono}.Poti{ten i zami{qen blagajnik je sam sedeo ufoteqi, kada su se ulazna vrata neo~ekivanootvorila. U ku}u je u{ao neko nepoznat i popeose stepenicama u sobu, gde je ~uvan sanduk sa malopredodre|enog novca za izgradwu. Blagajnik jepoku{ao da ustane, ali nije mogao ni prst da po-meri. Telo nije “slu{alo”, bukvalno kao da ga jeneko prikucao za fotequ. Poklopac na sanduku jedvaput {kripnuo, i neznanac je oti{ao. Bio je tomladi} tamne kose i kao muwa, sjajnog izgleda.Wegov hod je bio teàk i spor. Neznanac je imaosako ruì~aste boje i visoke crne ~izme, koje sumu dosezale do bedara. Osmehnuv{i se doma}inu,on je rekao: “Novac za zavr{etak izgradwe Crkvese nalazi u sanduku”. Manhuv{i rukom na rastan-ku, mladi} je iza{ao i nestao u mraku. Blagajnikje oti{ao do sanduka, ali je on bio zakqu~an.Skinuv{i rezu, on je zanemeo od uzbu|ewa: nedav-no skoro prazan sanduk je bio napuwen dukatima,srebrnim monetama i lirama poslaganim u trireda. Da bi se uverio da to nije san, blagajnik je{akom zagrabio novac i uz zveket ih bacio u san-duk. Novca, koji je dao Arhangel Mihail, je ta~notoliko bilo, koliko je bilo potrebno za izgrad-wu Crkve.

A. P.

DU[A

Du{a nije samo specifi~na kom-ponenta qudskoga bi}a (“Niste livi mnogo prete`niji od wih (pticanebeskih)?” - Mt. 6,26), nego formi-raju}i princip, jedinstveni i dina-mi~ki, ~ovekove li~nosti. Du{a jeentelehija tela, su{tinski i razum-ni deo, koji daje individualni ili~ni oblik qudskome bi}u, po ko-jem se ono razlikuje kako od Boga ta-ko i od drugih stvorewa. Mada Novizavet upotrebqava dva naziva za du-{u duh i du{a - (Lk. 1,46-47; Filip.1,27), isti im je biblijski sadràj:du{a je supstancija koja ~oveka ~ini~ovekom, da je slobodno bi}e, li~noi besmrtno (Mt. 10,28): “Jer kakva jekorist ~ovjeku ako sav svijet dobijea du{i svojoj naudi? Ili kakav }eotkup dati ~ovjek za du{u svoju?”(Mt. 10,26). [to se ti~e geneze du{e,to je tajna Tvorca (Ps. 139,13-16). Du-{a nema preegzistentnu ipostas, ni-ti je sastavqena iz preegzistentnematerije kao telo, koje se sastavqaod tela roditeqa. Qudsko bi}e pri-ma egzistenciju po telu kao rezultatra|awa od drugih tela. Du{a imadrugu poziciju i funkciju u odnosuprema telu. Ona je stvorena voqomBoìjom, boànskim duvawem, nana~in koji je samo Stvoritequ po-znat. Du{u daje Bog kroz ìvotodav-no duvawe, skupa sa telom, u ~asu za-~e}a, tako da se qudsko bi}e poja-vquje na svetu kao psihosomatsko je-dinstvo. Zapravo, boànski duh kojistvara du{u, daje i mo} da se uobli~itelo. Du{a ima ìvot kao bitisawe,stoga ona ne treba da se me{a sa vi-talnim imanentnim mo}ima koje po-stoje kod ìvotiqa i svih ìvihstvorewa. Ona je subjekat, li~nipredmet te vitalne energije, imaju-}i ìvot kao bi}e po sebi i za samusebe. Du{a je formiraju}i princip,koji individuali{e qudsku priroduu jednom subjektu; radi toga du{e

Adamovih potomaka ne sadrè se uAdamovoj du{i. Kao prototip qud-skoga roda, Adam obuhvata sve u sebi,ali svaki prima svoju individualnuegzistenciju kroz novu du{u kojuBog stvara za tu li~nost. Posle fi-zi~ke smrti du{i se odvaja od tela zaneko vreme, sa nadom na ìvot ve~nii o~ekivawu vaskrsewa tela. PisacPoslanice Diognetu upore|uje od-nos hri{}ana i sveta sa odnosom du-{e i tela, govore}i: “Du{a koja jebesmrtna obitava u prolaznom hra-mu; a hri{}ani, koji su hodo~sniciza neko vreme usred onoga {to se ru-{i, o~ekuju netrule`nost na nebesi-ma” (gl. 16).

Du{a svakoga od qudi jeste i ì-vot tela oìvqenog (udahnutog)kroz wu i ima ìvotvorno delawe zadrugoga, delawe koje se, dakle, poka-zuje u telu koje je ona oìvela. Ali,ima ìvot ne samo kao delawe, negoi kao bi}e, zato {to je du{a ìva so-bom i radi sebe same. Jer se javqakao ona koja ima slovesni i razumniìvot, koji je o~igledno druk~iji odìvoga tela i onoga {to je po telu.Zato,~ak ako se raspadne telo, du{ase ne raspada. A pored ~iwenice dase ne raspada, ostaje i besmrtna, bu-du}i da se ne javqa da bude za drugo-ga, nego za ìvot od sebe kao bi}e.

Razumna i slovesna du{a ima ì-vot kao bi}e i u stawu je da primiono {to je suprotno, to jest zlobu idobrotu. Otuda se vidi da nema do-brotu kao su{tinu, niti pak zlobu,nego nekakvo svojstvo u stawu da seusmeri na jednu ili na drugu stranukada èli. To nije prisutno u nekomprostoru, nego razumna du{a, pri-miv{i od Stvoriteqa mo} da se slo-bodno odlu~i, moè da se priklonijednome ili drugome te da ìvi po-dobno woj. Stoga razumna i slovesnadu{a jeste u neku ruku i sloèna,zbog gore pomenutog delawa.

Sv. Grigorije

Palama

42

��

O POJAVI NE SKLAPAWA BRAKOVA KOD NAS

I re~e Gospod Bog: “Nije dobro

da je ~ovek sam. Da mu na~inim

druga prema wemu.”

(1 Moj. 2.18).

Pored mnogih negativnih pojava u posledwe vre-me, kod Srba, a i drugih, uvreìla se jo{ jedna nega-tivna pojava, nesklapawe brakova izme|u momaka i de-vojaka.

Mi sve{tenici imamo pregled i uvid da je mnogoneoèwenih i ne udatih koji su pre{li preko 30- 40.godina, a nikako da se odlu~e na brak i zasnivawe po-rodice.

To je pogubno za na{ narod, jer je u mnogim mesti-ma ve}i mortalitet od nataliteta. Prema podacima,iznetim u Novostima od 10. 08. 2001.godine u Srbijiìvi oko pola miliona starijih od 35 godina, momakai devojaka.

Samo u Beogradu je oko 120 000 samaca tj. neoèwe-nih i neudatih, a jo{ 1991. god. u Beogradu je ìvelooko 160.000 porodica bez dece, odnosno svaka tre}a.

Da su oni imali samo 1-2 dece Beograd bi bio ve}iza jedan Zrewanin.

Na selima je ova situacija po ovom pitawu mnogoteà da ne kaèmo katastrofalna. Za nacionalnu, de-mografsku katastrofu kod nas, krivi su neèwenikojih svako ve}e selo ima na desetine pa i po stotine.

Sa pove}awem standarda i kulture, smawila se po-rodica {to je jedan od dru{tvenih paradoksa. Qudisve vi{e teè prema li~noj sre}i i beè od obaveza.

Sre}e me|utim nema bez obaveza, bez malih slat-kih obaveza, i du`nosti u svojoj porodici kao u gne-zdu. Na{ ~ovek bi da traì sre}u u provodu, luksu-znim autima, putovawima po svetu, velelepnim ku}a-ma i sli~no, a da li je tu sva sre}a?

Mnogi nalaze razlog za nesklapawe braka i zasni-vawe porodice u materijalnoj oskudici. To nije ube-dqiv razlog. Jer sre}a, radost i du{evni mir, ne na-laze se u materijalnim stvarima. Deca su najve}a ra-dost, bogatstvo i dar Bo`ji. Materijalne stvari semogu u ìvotu ~ovekovom vi{e puta sticati i gubiti.Ali mir u du{i i radost se teè sti~u i gube. Jednakineska poslovica kaè:

“Moè{ kupiti ku}u, a da li u woj i mir” ili“Moè{ kupiti krevet, a da li moè{ kupiti san”.Da li mogu imati mir i miran san, koji ~ine ~edomor-stvo, i muèvi jer zato se nemogu kriviti samo ène-majke. Prema podacima beogradske {tampe iz 2005.god. u Srbiji je izvr{eno oko 100. 000 abortusa. Svaka~etvrta mlada èna ne}e brak i bra~ne obaveze, dokbi èlele obi~no jedno dete. Ne sklapawem braka i

ne stvarawem porodice, koja je osnovna }elija dru-{tva, crkva ili dràva u malom, umawuje se prira-{taj. Znamo da je Bog rekao ~oveku kao kruni svegastvorenog “Ra|ajte se i mnoìte se i napuni te zemqui vladajte wome” (1 Moj. 1,28) dok narodna poslovicaglasi: “îje stado toga i planina”.

Dakle zemqa }e biti onoga ko ima naroda vi{e.Neèweni, a prestareli za brak su sli~ni drvetu

koje ne donosi plod, od wih malo ima koristi i Crkvai dràva, osim onih koji su kroz mona{ki zavet odlu-~ili da sluè Bogu, Crkvi i svome rodu, ali takih jenaàlost veoma mali broj.

Ne sklapawem braka, osim ~asnih monaha, je nepo-{tovawe Boìjih zapovesti i svetiwe braka. Sam Go-spod Isus Hristos je blagoslovio brak na svadbi uKani Galilejskoj. Kada je u~inio prvo ~udo, pretvo-riv{i vodu u vino za svatove. ( Jn. 2 g.) Tako|e je Go-

spod Isus Hristos ukazao na va`nost i svetiwu brakarekav{i : “[to je Bog sastavio ~ovek da ne rastavqa”(Mt. 19,6.) Osim svih negativnosti koje donosi ne-sklapawe braka na vreme, 18 do 30 godina i nezasnova-ne porodice su i problemi koje donosi starost, usa-mqenost i nezabrinutost. Zdrav i normalan, Bogomblagosloven, brak izme|u muà i ène je lek za raznedevijantne pojave, kao {to je homoseksualnost ilibezbo`ni i perverzni jednopolni brak. @ena ~ovekuje ìvotni saputnik i sa wom je ~oveku radost mnogove}a, a tuga daleko mawa jer se deli. Svaki ~ovek ose-}a u sebi psiholo{ku potrebu da svoje misli, èqe iose}awa prenese nekom svom prijatequ, a ~estita è-na je ~oveku najboqi prijateq. Zato je re~eno u Sve-tom Pismu: “ôvek }e ostaviti oca svojega i mater ipriljepi}e se svojoj èni i bi}e dvoje jedno telo”(1 Mojs. 2.24). Qubav izme|u muà i ène je izvanred-ni primer Boìje stvarala~ke mo}i, i mogu} je jedinou Bogom blagoslovenoj zajednici.

Bra~nu zajednicu treba ~uvati i gajiti kao Bo`juustanovu, a to se postiè kroz; qubav, slogu, razume-vawe, vernost i uzajamno po{tovawe supru`nika.Za-snivawem hri{}anskog braka i porodice donosimo se-bi radost, dràvi i narodu korist a sve u slavu Boga.

Kroz po{ten rad po`rtvovawe u porodici krozveru i molitvu do}i }e i doda}e nam se i sve ostalo zaìvot.

protojerej Milosav

Vidakovi}

43

��

Negde sam pro~itao da je u Hercegovinipostojala takozvana “Gurbetija”, to jest porez,koji bi pla}ali dràvi oni koji ne}e da seène, a ve} su stariji - u godinama.

Postoji mi{qewe kod nekih na{ih savre-menika da bi i sada trebalo uvesti pla}awedoprinosa od neèwa. Ta sredstva bi i{la ufond iz koga bi se pomagale siroma{ne poro-dice sa vi{e djece.

O KRAJU SVETA I VOSKRESENIJU MRTVIH

Nevernicima samo dolikuje da nemisle {ta }e najposle biti, a da sedrè samo onoga {to vide i {to sadapostoji, da ne o~ekuju promene i iz-mene u svetu ni da o~ekuju {to za se-be na onu stranu groba. Ali smo mihristijani, prosve}eni Boìjim ot-krovewem i naukom nebesnom mi ve-rujemo, da }e se docnije ovaj svet {toga vidimo svr{iti, i da }e svi qudi,{to pomre{e od postanka pa do kra-ja sveta oìviti i voskresnuti.

Sam je Isus Hristos objavio uEvangeliju, da }e se ovaj svet svr{i-ti. Kada ga jedanput u~enici zapita-{e, kada }e biti kraj ovome svetu, onim re~e ovako: propovedi}e se Evan-gelije po svemu svetu, i tada }e do}ikraj. Tada }e se sunce pomra~iti, me-sec izgubiti svoju svetlost, zvezdepasti s neba i sile nebesne pokrenu-ti se (Mat. 24 st. 3, 14, 29, 35). I apo-stoli su svagda u~ili, da }e do}i vre-me, kad }e nestati ovoga trule`nogasveta, pa zato da budu svagda na opre-zu, da budu trpeqivi i verni SlovuBoìjem (Jak. 5 st. 8. 2 Petr. 3 st 10. 1Kor. 7 st 29, 31). V$ naqalh tyj Gdi,zeml} osnoval$ ési, i dhla r+k+tvoe}, s+ty nebesa: ta pogibn+t$,tyj è prebyjvaewi: i vsš, |koèriza ovetwa}t$, i šk& ode`d+svÏewi ix$, i izmhnštsš, povto-rava re~i Davidove apostol Pavle(Jevr. 1,10-12).

No ne mislite blago~estivi hri-stijani da }e pri koncu sveta, ovajsvet {to ga mi vidimo sasvim nesta-ti i uni{titi se. Ne}e, nego }e se onsamo u ne~em izmenuti i ponoviti.Novo nebo i novu zemqu o~ekujemopo Boìjem obe}awu, u kojima }epravda ìviti (2 Petr. 3 st. 13), veliapostol Petar. Dakle }e se ovaj svetskon~ati i od wega staroga postatinovi svet, iz ovoga trule`noga po-sta}e netrule`ni, od vremenoga po-sta}e ve~an svet. U tom novom svetu

ne}e biti grehova, koi kaqaju i te-rete zemqu, ne}e biti nevoqa, pat-wi i beda, {to sada trpimo; ne}e bi-ti gladi i golotiwe, ne}e biti vru-}ine, ni zime, ne}e biti bolesti, nismrti. Evo kakav }e biti kraj ovomena{emu svetu! Eto, kakav }e nastatidrugi svet!

A ko }e ìviti u budu}em veku?Ko }e stanovati na novoj zemqi?Qudi isti, {to ìvi{e i na starojzemqi. Svi umrli qudi od postanka

pa do kraja sveta, voskresnu}e, tojest tela umrlih qudi, koja su istru-nula, opet }e se sastaviti, dobitipre|a{wi izgled, sjediniti se sa du-{ama i oìvi}e. Da }e sami mrtvivoskresnuti, predskazali su jo{ sta-rozavetni proroci. Isaija veli:voskresn+t$ mertvÏi, i vostan+t$,iè vo grobhx$ (26 st. 19). Sam IsusHristos govori: gršdet$ qas$, égdamertvÏi uslyjwat$ glas$ syjnabo`Ïš i uslyjwavwe oìv+t$ (Jo-an. 5. st 25). Sv. apostol Pavle pi{e,da }e o drugom dolazku Hristovom

voskresnuti mrtvi: vostr+bit$ bo,i mertvÏi vostan+t$ netlhnÏi?(1 Kor. 15 st. 52). Nimalo ne dvoumi-te niti se sumwajte kako moè trulotelo da se opet sastavi i oìvi, negoverujte u svemo}nu silu i vlast BogaTvorca. Kad je Bog stvorio nas iz ni-{ta, zar ne moè da na~ini telo na-{e od zemqe one, u koju se ono u~ini-lo posle smrti na{e? Nije li vos-kresavao mrtve Sin Boìji IsusHristos, kada ìvqa{e u telu na ze-mqi? Lazar je ~etiri dana leào ugrobu mrtav i po~eo je ve} truliti;ali ga opet Spasiteq podiè iz gro-ba i oìvi svojom re~i. On je i sve-mogu}an i preblag, pa }e i nas sve,pri koncu sveta, podi}i iz mrtvih ioìve}emo. Ni{ta ne moè zadrà-ti Wegovu boèstvenu vlast i silu.I more i zemqa izda}e tada svoje mr-tve, svi }e umrli oìviti i skupi }ese tada premnogo voskresnuv{i qu-di, i svaki }e sebe saznavati i pozna-vati sav svoj ìvot i znati za svasvoja dela (2 Kor. 5 st. 10). I zaistakad je premudri Bog stvorio ~ovekaza ve~an ìvot i stvorio ga iz du{ei tela, i kad ~ovek na zemqi ìvi iradi skupa duhom i telom; to }e se onu budu}em ìvotu javiti ceo, potpun~ovek i ostati ve~no zajedno du{a itelo wegovo.

U kakvom }e stawu biti qudi kadvoskresnu? Ho}e li ~ove~ija telaposle voskresenija biti onakva, ka-kva su bila u vremenom ìvotu dosmrti? Ne}e, nego }e tada tela ~ove-~ija biti netrule`na i ve~na, kao{to je ve~no i nepromenqivo ì-vqewe u budu}em veku. MertvÏi vo-stan+t$ netlhnÏi (1 Kor. gl. 15 st.52, 42, 43, 44), veli apostol Pavle.

Po tome ~ove~ija tela, kad vos-kresnu, bi}e utan~ana, o~i{}ena,sjajna, netrule`na, bezsmrtna, ne}eim tada biti potrebna hrana ni ode-lo. A {ta }e biti sa onima, koji do-

44

��

ìve do posledwega dana i vide damrtvi voskresavaju? Oni ne}e umi-rati, nego }e se samo promenuti, tojest tela wihova silom Boìjom iz-menu}e se, od trule`nih posta}e ne-trule`na i besmrtna, po nauci Slo-va Boìjeg (1 Kor. 15 st. 51, 52).

Blago~estivi hristijani, ne qu-bite ovaj sujetan svet, koji }e se ne-gda prekinuti, nego pomi{qaju}i obudu}oj novoj zemqi, starajte se dase dobro spremite za onaj svet do-

brim pobo`nim i bogougodnim ì-votom. Verujte u voskresenije mrt-vih i sa~uvajte svoja tela ~ista, neo-kaqana za slavu Boìju i ve~an ì-vot. O~ekujte onaj veliki i stra{andan, kada }e Gospod na{ opet do}i nazemqu, i svojim slavnim i divnim do-laskom ponoviti nebo i zemqu i vos-kresnuti sve mrtve a ìve preobra-ziti, izmenom pre~istiti i spremi-ti za novo bi}e u ve~nosti. O, daj Bo-è, da svi mi poìvimo na zemqi ~i-sto, pobo`no, sveto i pravedno i na-daju}i se pojavi slave velikoga Bogai Spasa na{ega Isusa Hrista (Tit. 2st. 12, 13), spremimo na{ duh, du{u itelo za dolazak Gospoda Isusa Hri-sta (1 Sol. 5,23)!

Mitropolit

Mihail, 1866.

POUÊWE PROSTIM QUDIMAKAKO DA PO[TUJU IKONE

Kadgod pose}ujem va{e ku}e,po du`nosti sve{teni~koj, ose-}am svagda zadovoqstvo, {to vi-dim da su domovi va{i ukra{enisvetim ikonama, milo mi je kadvidim da pred ikonom u va{em do-mu gori kandilo ili sve}ica.Ovo je zaista hristijanska ku}a,koja tako obdràva u pristojnompo~itawu svete ikone. Lepo do-likuje hristijanskoj ku}i, da seona ukra{ava i osve}uje ikonomGospoda Isusa Hrista, ikonompresvete Matere Boìje i ikona-ma svetih Boìjih ugodnika. Sve-te ikone doma}e sastavqaju kaoneki ikonostas, koga vidite u cr-kvi i ku}e va{e hristijanske iz-gledaju kao domovi Boìji.

U crkvi ~esto vidim, da seusrdno krstite, metani{ete, i snajve}om smerno{}u palite sve-}icu svoju i puni blagih ose}awasrcem izgovarate molitve predikonama. Ovo je va{e postupawevrlo dobro, pobo`no i pohvalno.Va{e èrtve, prilozi i molitvenisu protivne Bogu; ali bi mu bi-lo ugodnije da boqe razumete {ta~inite i kad palite sve}u, padatena kolena, krstite se i molite neikoni samoj, nego Bogu i svetimWegovim ugodnicima, ~ije su sli-ke izmalane na ikoni, kao da ijo~ima gledamo i pred wima se mo-limo. Molitve na{e ne}e ~utiniti ispuniti drvo i platno, bojai pozlata, iz ~ega se pravi ikona;na{e re~i, uzdisaje i suze moè~uti i viditi samo Bog, koi svezna i sve ~uje i vidi. Me|utim ja stugom opaàm da vi to dovoqno

ne razumevate, nego gledaju}i uikonu, ne uznosite se umom i sr-cem iznad ikone. Va{e o~i u vre-me molitve ne vide ni{ta vi{eikone, vi se krstite i metani{e-te pred ikonom, ne predstavqaju-}i da to ~inite pred Bogom i pa-lite svoju sve}icu ili kandilopred ikonom po jednome navikuili prostome obi~aju. I vi drì-te, da ako ste samo mnogo govori-li ili ~itali mnoge molitve, nerazumevaju}i ni {ta zna~e te mo-litve, ako ste zapalili sve}u ilikandilo, vi{e puta se krstili imetanisali pred ikonom, da steu~inili sve {to traì od vas Bogi wegovi ugodnici. Naodite se uzabludi, pogre{no mislite bla-go~estivi slu{aoci ne zbog po-kvarenosti svoga srca, ne po hr-|avoj i zloj nameri, nego pogre-{avate zbog neznawa, ali ipakte{ko gre{ite. Bog i Wegovisveci ne traè takve molitve, ta-kvih priloga i prinosa, koji bipodno{eni bili samo ikoni, a nelicu, koje je na ikoni napisano!Tako su ~inili praznoverni ipritvorni fariseji jevrejski,ali ih je Gospod Isus Hristosstavio u oceni ispod mitara, kojije iskreno, od srca, sa ose}awemdubokog kajawa rekao: Boè budimi gre{nome milostiv!

Ali mi se ne umemo druga~ijemoliti, re}i }ete? To vas niuko-liko ne izviwava i ne ~ini va{umolitvu da bude boqa i ugodnijaBogu. Ako se ne umete kao {to va-qa moliti, onda vaqa da se nau~i-te od onih koji znaju, da i mene va-

45

��

{ega sve{tenika zapitate, pa }uvas pou~iti kako vaqa da se moli-te pred ikonama, e da va{a moli-tva bude istinita, prava, iskrenai bogougodna. Kad se, bilo u domusvome, bilo ovde u crkvi, molitepred ikonama, neka vas ikona po-bu|uje i priklawa da se Bogu iWegovim svecima molite, nekavam spoqno ikone pomaù da selak{e i boqe uznosite umom i sr-cem nevidimome, duhovnome. Evoje pred vama lik ili ikona Gospo-da na{ega Isusa Hrista, pa kadazaèlite da se pred wome molite,pogledajte na lik Hristov {to jena ikoni, sa toplom qubavqu ismernim po~itawem, i odmah pre-nesite svoj um i srce sa ikone naono presveto lice, koje je na wojìvopisano, setite se da je on Go-spod Isus, Sin Boìji, Spasiteqsvega sveta, setite se Wegovoga~udnoga ìvota na zemqi, Wego-ve stra{ne smrti, muka i te{kihstradawa, Wegovog voskresenija,voznesenija na nebo, setite se da}e on po drugi put do}i na zemquzato, da sudi ìvima i umrlima,opomenite se Wegove svete nau-ke, ispunite se tvrdom verom uWegovu neopisanu milost i do-brotu, Wegovo svemogu}stvo, izdubine svoga srca izlite predWim va{e hvale, slavoslovija,molbe, prozbe, blagodarnost, - imolitva }e va{a biti usli{ana,vi }ete dobiti od Oca Nebesnogasve {to je vama korisno i potreb-no i na du{i va{oj bi}e lak{e,milije, svetlije i radosnije. Etoje pred vama ikona Boìje Mate-re Presvete Bogorodice, - pogle-dajte na Wu s uvaèwem i po~ita-wem, i odmah ta svoja pobo`naose}awa s pa`wom prenesite na

ravnoangelsko ìvqewe Weno,na Wenu bezprimernu du{evnu itelesnu ~istotu, na Wenu pobo-`nost, smernost i trplewe, za ko-je svoje vrline bi udostojena dabude mati Spasiteqa svega sveta,izlite pred Wom tuge svoje du{e,otkrite joj svoje èqe, izjavitesvoje nade`de, prosite Weno za-stupawe i za{titu Wenu predWenim sinom; i molitva va{a do-

ne}e vam Weno materwe blagovo-lewe, i ako samo vi ni{ta {to jeprotivno Boìjoj zapovedi neprosite, nepremeno }ete dobiti{to prosite i molite, a molitvaBoìje Matere za{titi }e vas odgneva Gospoda Isusa. Eto gle,pred vama kao da se otvara celonebo i nas opkoqava ceo skup sve-tih neboìteqa. Eno gle, stojeapostoli, proroci, mu~enici,svetiteqi, pravednici i ugodni-ci Boìji; pogledajte na Wihovesve{tene ikone, pa se setite sve-

ga onoga, {to znate iz wihovogaìvota, ili wihove smrti; sa ve-rom u wihovu ~ovekoqubivost i~udnu blgodatnu pomo}, prositeda kod Boga zastupe vas i izmoleopro{tewe va{ih grehova, iz-bavqewe od beda i nevoqa, od mu-ka vremenih i ve~nih, da odbraneod vidimih neprijateqa i nevi-dimih vragova va{ih, da iscelevas od du{evnih i telesnih bole-sti - i molitva }e va{a bitiusli{ana i Bog }e vas za~uditimilostima svojima po molitvisvetaca za vas. Samo oni hristi-jani, koji su se ovako molili predikonama, dobijali su {to su mo-lili i bili udostojeni ~udne po-mo}i, koja je proslavila i nekesvete ikone tako nazvane ~udo-tvorne.

Ali i najvatrenija molitvapred ikonom svetoga lica, nijedovoqna. Najboqi je na~in da to-pla srda~na molitva na{a predikonama svetaca bude wima po vo-qi, a nama od koristi onda, kadami, ugledaju}i se na svece, ìvi-mo, vladamo se bogougodno. Beztoga i na{a molitva moè posta-ti greh. Kakvu korist donosi na-{a molitva, kada mi jezikom iumom molimo se svecima i prosi-mo wihovu pomo}, a ovamo vre|a-mo ih bogomrskim postupcima ikao da odbijamo od sebe wihovuqubav i wihovo blagovolewe?Sveci ne vole ni{ta, {to ne vo-li i Bog, ne ~ine dobro, niti po-maù onima, na kojima stoji gnevBoìji. Pa zato i govori namapostol Pavle: opomiwite sesvoih u~iteqa, koji vam kaziva-{e slovo Boìje, gledajte na svr-{etak wihova ìvlewa i ugledaj-te se na veru wihovu (Jevr. 13, 7)!

46

��

KAKVU SILU IMAPROSKOMIDIJA?

Jednom atonskom monahu javili suiz Rusije da je jedna wegova poznani-ca umrla. Uzeo je prosforu, u{ao uoltar i pruìo jeromonahu koji jesluìo: “O~e, pomeni za pokoj du-{e”, i rekao ime. îm je ovaj u levuruku uzeo prosforu, a u desnu rukukopqe, monah je desno od `rtvenikaugledao umrlu. Tolika je bila wenaèqa da vidi `rtvu koja se prinosiza wu! îm je jeromonah izvadio ~e-sticu, lice upokojene ozario je rado-stan osmeh, nakon ~ega je i{~ezla.Jeromonah je vratio monahu prosfo-ru, a ovaj nije mogao da je uzme u ruke.Pitali su ga:

- [ta ti je?Kad se malo pribrao, ispri~ao im

je {ta je video. Vidite kako velikusilu ima proskomidija i kako je onava`na za one koji su pre{li u onajsvet! Oni vi{e ne mogu da se mole zasebe, pa ~ekaju molitve srodnika iprijateqa.

Arhimandrit

Amvrosije Jurasov

O VERI

U Evan|equ od Marka ocu bo-lesnog deteta Gospod je rekao:“Ako moè{ verovati, sve je mo-gu}e onome koji veruje”, na {ta jeotac uzviknuo: “Verujem, Gospo-de, pomozi mojemu neverju!” (Mk.9, 24). [ta zna~e te re~i?

Ako ~ovek veruje da Gospod mo-è da mu pomogne, bi}e mu po veriwegovoj. To se odnosi na svakogod nas. Hristos je rekao da, akobudemo imali vere i kao zrno go-ru{i~no (a ono je najmawe od svihzrna), mo}i }emo i gore da preme-{tamo (Mt. 17, 20). Jednom je kodSvetog Marka Tra~eskog, u pu-stiwu u kojoj je ìveo, do{ao je-dan ~ovek. Hodao je nekoliko da-na kroz pustiwu, a kada je napo-sletku stigao, svetiteq ga je upi-tao:

- Ima li u svetu qudi koji ima-ju veru makar kao zrno goru-{i~no, da mogu re}i ovoj gori:“Pomeri se” i da se ona zaista po-meri?

îm je izgovorio ove re~i, go-ra se zatresla i pomerila. On seosvrnuo i rekao joj:

- Ne govorim tebi, vrati se. Sa-mo pitam ima li vere me|u qudi-ma.

Gost je bio zaprepa{}en time.Marko Tra~eski imao je takvu ve-ru da se, ìve}i na planini oddva kilometra nadmorske visine,gde nije bilo vode, ~itave dve go-dine peo na wu, a zli dusi su ga ne-prestano survavali natrag. Go-spod mu je darova zadivquju}e tr-pqewe. Nije ima ode}u - bio je sa-svim obrastao vlasima. An|elisu ga hranili i pojili. Kada je tajgost do{ao k wemu, An|eli su mudoneli dva hleba i dve porcijevode - sledovawe za dve osobe. Ta-kvih qudi i danas ima. Godine1944. na Svetoj Gori upokojio sestarac Pajsije (jednom mi se pru-ìla prilika da s wim razgova-

ram). Nakon wegove kon~ine,bratija je prikupila sva svedo~e-wa o wemu i sastavila zanimqivukwigu. U woj ima mnogo ~udesnog.Starac je bio jednostavan i zbogte jednostavnosti i vere Gospodga je bogato darivao, ne ostavqa-ju}i ga u nevoqama. Kada bi mu

ponestalo hrane, ptice su mu do-nosile, a za vreme Gospojinskogposta An|eo mu je doneo korpu svo}em... êsto mu se javqala Maj-ka Boìja i svetiteqi... video jei Nestvorenu Svetlost... Ko godima ~vrstu veru, lako podnosisvaku muku i neprijatnost koja nawega do|e. Takav ~ovek kao da ve-rom pomera brda ìvotnih stra-dawa.

Arhimandrit

Amvrosije Jurasov

47

��

SV. NIKOLAJ SRPSKI (¤££ dio)

“Neka ne brinu pravedniciako ne budu proslavqeni u ovomerodu, u ovome ìvotu. Jer, ne}ewihova pravda biti zaboravqenapred Bogom. Ona }e se pokazati usvoje vreme” - rije~i su najvoqe-nijeg i ujedno najosporavanijegsrpskog svetiteqa.

Nalazimo se u godini koja jeobiqeèna likom Vladike Ni-kolaja. Sto dvadeset pet godina jeod wegovog ro|ewa, pedeset je go-dina od wegovog upokojewa i pet-naest godina od prenosa svetihmu mo{tiju u rodni Leli}.

Kao svetiteqa predstavqalisu ga i veliki duhovnici koji su, ume|uvremenu, i sami stekli ore-ol svetiteqa. Sv. Jovan [angaj-ski Vladiku Nikolaja svojevre-meno je nazvao duhovnim vo|omSrbije i stubom svoje otaxbine.Avva Justin Popovi} govorio jeda je Sveti Nikolaj “trinaestiapostol, peti evan|elist, nesum-

wivo najve}i Srbin poslije Sve-toga Save”, jer “sve {to je osta-vio iza sebe, sve {to je u nas naj-boqe, najuzvi{enije, naj~istije,najsvetlije, plod je wegove delat-nosti”.

îtav mu je ìvot bio satkanod neizmjerne qubavi. Zave{ta-wa koje Spasiteq svijeta ostavirodu qudskome. Data nam je Him-na qubavi. Zave{tawe koje apo-stol Pavle ostavi rodu qudsko-me. Data nam je “Kasijana” naukao qubavi. Zave{tawe koje SvetiVladika Nikolaj ostavi rodusrpskome.

Imamo qubav, imamo wenu nau-ku pa i himnu. Imamo li danas do-voqno razuma da shvatimo poentupomenutih zave{tawa?

“Pravoslavna vera najve}e je~udo u istoriji roda qudskog. Bezbogatstva, bez spoqa{we sile,bez vojske i oru`ja, bez ropskeorganizacije i politi~kih oklo-pa, ona je sre}no proputovala du-gi i jezoviti put od devetnaeststoqe}a. Pravoslavqe su istina,svetost i dobrota sliveni u jednoìvotvorno jedinstvo nazvanoqubav”, pisao je ovaj veliki u~i-teq.

Svi mi od ìvota u~imo, i pro-laze}i kroz wega posmatramo gabistrim pogledom i osje}ajnimsrcem samo jo{ da nam zatreperidarovita ìca pa da otkrijemogdje je put, gdje je istina i gdje jeìvot. Nikolaj je govorio da srp-ski narod strada u neznawu. Midanas moèmo re}i da prvo srp-ska djeca stradaju. Opet u nezna-wu. Puteve istine otvaraju nam

djela Vladike Nikolaja. Naà-lost, mnogi nisu svjesni toga.

Na ovu konstataciju podstakaome je jedan doga|aj od prije neko-liko dana. Naime, na internetusam zalutala na jedan srpski fo-rum. Tema je bila “[ta ~itateovih dana?” Stranice sa rezulta-tima ankete treperile su predmojim o~ima. Sa svom qubavquprema vladici, sa veli~inom we-govog imena u svom srcu, sebi~nosam se nadala da }e se na monito-ru izlistati naslovi poput ovih:“Molitve na jezeru”, “Iznad gre-ha i smrti”, “Duhovne pouke”,“Omilije”, “Prolog”...i sl. Bila

sam poraèna... �� -Kejbl Kar, Pismo nepoznate è-ne - Stefan Cvajg, Sofijin svet -Justejn Gorder, Da Vin~ijevkod...i tako unedogled....VladikaNikolaj... bezuspje{no sam pre-traìvala stranice foruma....Vladika Nikolaj....nema rezulta-ta pretrage dobijala sam elek-tronski odgovor. Rastuìla samse. Jako. Mislila sam na to kako

48

��

je jedan na{ vladika, u onim te-{kim vremenima, iznosio iz Sr-bije Nikolajeve rukopise, kakonije znao da li mu je bilo teè iz-nijeti ih ili kasnije {tampanadjela unijeti u tada{wu Jugosla-viju. Nikolaj Velimirovi} je izasebe ostavio ogroman broj djela(petnaestak tomova), koja su de-cenijama bila nedostupna na{emnarodu u zemqi jer su bila zabra-wena od tada{wih vlasti. Tek1989.godine uz velike pote{ko}eta djela su preba~ena u na{u ze-mqu. Vremena su se promjenila idjela Nikolaja Velimirovi}adostupna su danas svima.

Mi nemamo opravdawa za to{to radimo. Nemamo opravdawa{to do nas ne dopiru rije~i ono-ga koji je svoj ìvot posvetio na-ma, djeci Savinoj, djeci Lazare-voj, djeci pravoslavnoj, djeci svo-joj duhovnoj. Nemamo opravdawaza Da Vin~ijev kod, za StefanaCvajga, za Kejbl Kara i mnogedruge. Nemamo nijedno jedinoopravdawe.

Gospod nam je dao slobodu i davjerujemo i da ne vjerujemo, i dasumwamo i da osporavamo. Nekasumwaju i neka osporavaju oni{to ne vjeruju, mo`da }e se neka-da i postidjeti toga {to rade.Nama ostalima, ostaje samo da semolimo. I da se nadamo da }e se usrpskom narodu, kako ovo surovovrijeme bude odmicalo, buditisve ve}a potreba za veli~anstve-nim djelima Svetog Vladike Ni-kolaja. A da }e Leli}, u kojem po-~ivaju wegove ~udesne mo{ti, po-stati uto~i{te za du{e èdne igladne Boga ìvoga.

Pi{e: Nata{a

Glogovac

RE^ MLADIMA

I re~e mla|i od wih ocu: O~e,

daj mi dio imawa {to pripada me-

ni.

(Lk. 15,12)

Naslednik sambogatog imawa

U samoj stvari, u bludnom sinu vi-dimo potpuni karakter povr{nemladosti: lakomislenost, strastprema nezavisnosti, re~ju - sve ~imese odlikuje ve}ina mladih. Mla|isin je rastao u roditeqskom domu.Dostigav{i mladi}ko doba, on je ve}umislio da mu je roditeqska ku}a te-sna. Izgledalo mu je te{ko da ìvipod rukovodstvom oca i nadzorommajke, on je hteo da se ugleda na svojedrugare, koji su se predali bu~nimzadovoqstvima sveta. On je razmi-{qao: “Naslednik sam bogatog ima-wa. Zar ne}e biti boqe ako saduzmem svoj deo? Bogatstvom mogu dase sluìm druk~ije nego {to to radimoj otac”. I lakomisleni mladi} sepoveo za varqivim bqeskom svet-skih zadovoqstava i re{io da sa se-be skine jaram poslu{awa, odlu~iv-{i da se udaqi iz o~evog doma.

Ne navode li sli~ne pobude mnogedanas da ostavqaju ako ne dom zemaq-skih roditeqa, a ono dom Oca Nebe-skoga, to jest da prestanu da se povi-nuju Svetoj Crkvi?

Dovoqno smo sna`ni

Jaram Hristov se nezrelim umovi-ma ~ini naporan, a Wegove zapove-sti te{ke. Oni misle da nije naro-~ito potrebno da se ~uva ono {tonam zapoveda Bog i Wegova SvetaCrkva. Wima se ~ini da mogu da slu-è Bogu i da se ne odri~u od sluèwasvetu. Oni kaù: “Dovoqno smo sna-`ni da bismo se suprotstavili pogi-beqnim isku{ewima i sablaznima.

I sami moèmo da se ~vrsto drìmoistine i zdrave nauke. Dajte nam dasvoj razum usavr{imo raznim prime-rima! Neka nas samo na{e ose}aweiskustvom uveri u gnusobu poroka!”Takve èqe nisu ni{ta boqe od onenepromi{qene molbe, koju je mla|isin uputio ocu: “O~e! daj mi ono {tomi pripada!”

I, gle, lakomisleni mladi} pre-staje da obra}a pa`wu na ono {to za-poveda i savetuje Sveta Crkva. Pre-staje da ga zanima re~ i u~ewe Sve-tih Otaca, a pa`wu posve}uje la-`nim u~iteqima i u takvim delat-nostima ubija najboqe trenutke svogìvota. Po~iwe da re|e pose}ujehramove Bo`je, ili u wima stoji ne-pa`qivo i rasejano. Ne nalazi vre-mena da se priqe`no bavi pobo`no-{}u i ve`ba u vrlini. Re~ju, svakogdana se sve vi{e i vi{e predaje sve-tu i, na kraju, odlazi “u zemqu dale-ku”.

Velika glad

Do ~ega dovodi takvo udaqavaweod Svete Crkve? Mlade` brzo tro-{i predivne snage i sposobnosti du-{e i tela, i gubi sve dobro {to je bi-la sabrala za vreme i ve~nost. Ali,“u toj zemqi nastupa velika glad”,javqa se praznina i nezadovoqstvo, -nu`na posledica bu~nih zadovoq-stava; javqa se è| za nasladama, ko-ja na kraju, postaje neutoqiva. I ~e-sto biva da nesre}ni qubiteq svetapribegava, da bi svojim strastimaudovoqio, niskim i sramnim poslo-vima, koji ga, za razliku od bludnogsina, ne privode sebi i ne vra}aju naput spasewa, nego dovr{avaju wegovupropast, privremenu i ve~nu.

Sv. Jovan

[angajski

49

��

KAKO PRAVILNO ISPRATITI ÔVEKA NA POSLEDWI PUT?

Zamislite da ~oveka pozovu nasvadbu na kojoj }e biti okupqeniwemu dragi qudi. Pre nego {tose pojavi na tom mestu, on mora dase pripremi: da se okupa, da obu~enajlep{e odelo koje ima, da kupilepe poklone i, {to je najva`ni-je, da krene na put radostan i oza-ren. Budu}i da smo ovde, na ze-mqi, samo privremeno, sve vremena{eg zemaqskog ìvota samo jepriprema za ve~nost i zato trebada se pripremamo da se ne posti-dimo kada se pojavimo pred sve-tim qudima. Neki pobo`ni hri-{}ani od malih nogu svakodnevnose pripremaju za taj ~as, jer neznamo kada }e nas Gospod pozvati.Ali, ne}emo sada govoriti o iz-nenadnoj smrti, ve} o o~ekivanoj,o qudima sede kose koji leè nabolesni~koj posteqi. Kako imukazati pomo}? [ta dobro za wihmogu u~initi wihovi bli`wi?

Nije sve u opelu i pogrebu. Naj-va`nije je to s kakvom }e du{om~ovek pre}i u ve~nost. Zato star ibolestan ~ovek obavezno treba dase ispovedi za sav ìvot. Ako gasluì pam}ewe, treba da ispovedisve grehe od detiwstva. Zatimtreba da se pomaè (Svetu Tajnujeleosve}ewa primaju ne samo onikoji su na samrti, ve} i svi bole-snici - radi isceqewa, jer se tomSvetom Tajnom pra{taju svi zabo-ravqeni gresi). Posle ispovestii pomazawa treba se pri~estiti -primiti u sebe Telo i Krv Hri-stovu. Kada nastupi smrtni ~as zava{eg bli`weg, treba pozvatisve{tenika da pro~ita kanon zaishod du{e iz tela, a ako nema sve-

{tenika, veruju}i srodnici du-`ni su da ga sami pro~itaju (nala-zi se u molitveniku). Da bi umiru-}i uspeo da se pomiri sa svim bli-`wima, potrudite se da mu pomog-nete u tome. Veoma je korisno dasvaki hri{}anin pred smrtdve-tri godine odboluje i postra-

da. Ako u bolesti ne bude roptao,du{a }e mu se o~istiti i lak{e }epre}i u drugi svet. Kada ~ovekumre, ako je bio pravoslavan, tojest ako je pravilno slavio Boga(ako je redovno odlazio u crkvu,ispovedao se, pri~e{}ivao), tre-ba ga ve~e uo~i sahrane dovesti ucrkvu, unapred se dogovoriti sasve{tenikom i na dan sahrane gaopevati. Molitve Crkve za pokojdu{e i ~etrdesetodnevno pomi-wawe na Boànstvenoj Liturgiji,velika su pomo} za umrloga. Do-

bro je dati da se ~ita ime ~etrde-set dana u vi{e crkava i manasti-ra. Parastos, milostiwa i ~ita-we Psaltira tako|e }e upokoje-nom doneti ogromnu korist. Upo-kojeni vi{e ne mogu da se mole zasebe, ve} èqno i{~ekuju moli-tve svojih srodnika, bli`wih. Togovorimo o crkvenim qudima, a{ta je sa onima koji su retko od-lazili u crkvu? Kod takvih qudioko savesti se zatvara, vera u du-{i se pomra~uje, pomra~uje se umi ~ovek prestaje da ose}a svojegrehe, misli da je dobar: nikoganije ubio, nije krao... Takvom ~o-veku treba pomo}i. Po Apostol-skim pravilima, svako ko tri ne-deqe uzastopno ne do|e u crkvu,Duhom Svetim biva odlu~en odCrkve i nalazi se u tami, u vlastidemona. U tami su i oni koji ne po-ste sredom i petkom, koji ìve ne-ven~ano, koji vr{e abortuse, nemole se Bogu... po~inili su mno-{tvo grehova, ali nisu toga sve-sni, ne ose}aju to. Ako se pojavitamna fleka na tamnoj tkanini,ne}e se primetiti. Tako je i u du-hovnom svetu: kada je du{a sasvimproèta gresima, svaki novi grehkoji u~ini ne bode joj o~i i ~ovekmisli da je s wim sve u najboqemredu. Tek kada po~ne da ìvi du-hovnim ìvotom, otkriva u sebimno{tvo grehova. Gospod je rekao:“U ~emu zateknem, u tome }u sudi-ti.” Gospod }e nam oprostiti sva-ki greh osim nepokajanog. Zato,ako imamo snage, treba da odemodo sve{tenika - krst i Evan|eqevidqivi su znaci prisustva nevi-dqivog Boga - i da se ispovedimo.

50

��

Ne ispovedamo se sve{teniku - onje samo posrednik izme|u Boga ina{e savesti - ispovedamo se sa-mome Bogu. Ako iskreno ispove-damo sve grehe i ako nijedan neutajimo, Gospod }e nam preko sve-{enika oprostiti sve grehe i ~o-vek }e se pomiriti s Bogom i ste-}i blagodatne sile za borbu sagrehom. Tako je bilo u sva vremenaCrkve Hristove.

Posle smrti bliske mi osobeneprestano ose}am tugu, naro~i-to onda kad sam sama. Ni{ta mine ide od ruke. [ta }u sa sobom?[ta da u~inim da iza|em iz ta-kvog stawa?

Znate, za veruju}eg ~oveka ne-ma tuge. On ne moè biti sam. Onnema vremena za tugu. Treba dapro~ita Evan|eqe, Psaltir, aka-tiste i kanone. On ima mnogo po-sla. Ali, kada ~ovek ne radi i nemoli se, pristupa mu demon tuge ipo~iwe da raspiruje u wemu tustrast. [ta da se ~ini? Treba od-laziti u crkvu, ispovedati se i ucrkvi se moliti za umrlog i za se-be, kao i za druge srodnike. To }ebiti ogromna korist i za nas i zaumrlog.

Znam mnogo takvih slu~ajeva okojima sam slu{ao na ispovesti-ma. Neke je tuga savladala do temere da je po~eo da im se javqa |a-vo u vidu umrlog. .A bilo je i ova-kvih slu~ajeva: oti{ao sam u je-dan sibirski grad u kome smo ne-kad ìveli u zemunici. Posetiosam dom na{ih suseda. Tu je neka-da ìvela Valentina, moja druga-rica iz detiwstva s kojom sam sekao dete igrao. ûo sam da se uda-la i kroz dve godine te{ko razbo-lela i umrla. Wena majka je govo-rila:

- Kada je Valentina umrla, sva-kodnevno sam odlazila na gro-bqe. Sav grob zalijem suzama. Se-dim tako jednom kod ku}e i {ijem,kad odjednom, ~ujem - neko kuca navrata. Skinem nao~ari i kaèm:

“Slobodno”.

Kad, gle - na pragu moja Valen-tina! U duga~koj haqini u kojojsam je sahranila. Ta haqina je sa-svim mokra. Na tren sam zabora-vila da je mrtva pa joj kaèm:

“Valentina, za{to si tako mo-kra?”

“Od tvojih suza. Nama je tamomnogo te{ko kada ro|aci tolikopla~u za nama. Nemoj vi{e da pla-~e{.”

Oti{la je i zatvorila za so-bom vrata. Sko~ila sam i potr~a-la niz hodnik, pa na ulicu - od weni traga.

Arhimandrit

Amvrosije Jurasov

MAJCISVETOJ

Oprosti Majko Sveta {to pi-{em Tebi. Srce mi se raduje kadshvati na koga je poloìlo nadu,pa mi ta radost ra|a misao da Tismijem zahvalnost iskazati.

Gre{nik sam, i iz grijeha vapi-jem. Slab, malovjeran u djelima,nesmiren. Nedostojan i da pomi-slim da Ti se obratim, ali ipakto radim - da iskaèm radost.

Molim Ti se za sebe, za bli-`we. Za malovjerne, slabe, bole-sne, one kojima treba pomo}. Daim Ti pomogne{ jer sam ja nemo-}an. Zbog mnogih grijeha mojih,~esto zaboravim i kome se molim,pa po~ne da blijedi nada da }enam biti boqe, i skoli me à-lost. Ali evo, milostivi Bog, mi-losti svoje radi, i molitvamaTvojim, Presveta Bogomajko, ob-radova me darom. Obradova meshvatawem toga kome se molim:Majci Boga moga. Onoj, ~ija za-stupni~ka molitva, po blagodatiBo`joj, moè sve. Onoj, “koja sestalno moli za nas”. Onoj koja seàlosti zbog grijeha na{ih, i od-govara na svaku na{u molitvusvojim usrdnim zastupni{tvom.“Brzoj Pomo}nici”, “samilosnojMajci, milostivog Boga”, kakoTe nazivaju sveti Bo`ji ugodni-ci. Zar ima mjesta za sumwu u is-puwewe molitvi!? Zar se smije-mo predati àlosti i o~aju!?

Ne, nikako! Jer Tebi kojoj semolim sve je mogu}e zato {to SinTvoj ne}e odbiti Tvoju molitvu;Ti, vjerujem, ne}e{ prezreti mo-ju. Na meni je da steknem i poka-èm vjeru, nadu, istrajnost. Da sesjetim da je molitva za sebe i bli-`we jedini put.

Presveta Bogorodice, spasime, spasi nas!

51

��

ISTINSKA SLU@BA(nastavak sa 20. strane)

- [ta se dogodilo? - Kaìte brzo,

molim vas. Kako je Marija Gavrilov-

na? Kako je mali Gavra?...

- Ni{ta, ni{ta nije, samo je glad!

Qudi umiru od gladi! - nekim viso-

kim glasom odgovori on i dignuv{i

ruku, lagano ukaziva{e onamo ka se-

lu. - Onamo! dodade on.

Wegov ton, wegov glas, wegovi po-

kreti - behu veli~anstveni! Osetiv-

{i neko zadahnu}e, on u taj par ne

moga{e prosto, nego ga samo prizi-

va{e, bu|a{e, propoveda{e! One re-

~i koje izgovara{e sada, po sata ra-

nije, u~inile bi mu se naduvene, a to

mahawe rukom bilo bi ne{to tea-

tralno.

- Gde tamo? upita Nada Aleksijev-

na. Ona je znala da je u selu nerodica

i u wenoj jekonomiji bila je osetna

oskudica, samo daleko nije u toj me-

ri, jer je imala mnogo zemqe, pa su

neke i rodile. Tek nije ni mislila

da je do{lo ve} do gladi.

- U selu! odgovori ]irilo, pre|a-

{wim glasom: - Mene su ba{ sad zva-

li na pratwu Terpeliki koja je umr-

la od ~orbe od mekiwa! Nema {ta da

se jede! A ja i vi eto se slatko hrani-

mo i sladimo u ìvotu! ûjte me, Na-

do Aleksijevna, ja }u dati sve {to

imam, ali su to samo mrvice. Treba

pomo} velika! Vi moète pomo}i; vi

treba da pomognete. I vi }ete pomo-

}i. Zna se da je u vas prekrasno sr-

ce!...

Nikada, u obi~no vreme ne bi se

on usudio kazati joj te re~i. On bi to

smatrao kao nametawe, kao me{awe

u tu|e poslove, ~ak kao moqakawe,

iako je za druge. Ali sada on nema{e

kad da misli o tim finim tanko}ama

u dru{tvenom ìvotu; on je gledao

pravce na stvar, a pred sobom je vi-

deo strahotu-smrt od gladi. Wegovo

bledo lice disa{e oporim zadahnu-

}em, a plameni pogledi prodirahu

duboko u du{u. Pred Nadom Aleksi-

jevnom nije stajao onaj smerni sve-

{tenik, koji se nekad stideo kazati

kako o ~emu misli, a ba{ i ako se

odu{evio starao se je savladati svo-

je ose}awe i izraàvati se meko.

Pred wom je bio zadahnuti prorok, u

duga~koj biblijskoj haqini, s ble-

dim pustiwi~kim likom, i s izrazi-

ma dubokoga mu~eni~koga stradawa.

Wu je potresao i wegov govor, i

wegovo lice, i wegovo dràwe. Ona

je ose}ala da i wu obuzima uzvi{eno

odu{evqewe, da i wom ovla|uje neo-

doqiva èqa u~initi zajedno s wim

dobro delo za svoje bliè.

Savladana takvim ose}awem, ona

uze wega za ruku, sna`no je steè pa

brzo ode u drugu sobu.

Kroz dva minuta, ona se vrati, i,

pri{av{i ]irilu, dade mu poveli-

ki sveàw banaka.

- Ovo je malo, re~e ona oporim i

zadrktalim glasom - svega oko tri-

sta rubaqa. Ali u gradu ja imam jo{!

Mogu ih uzeti! Molim vas! - dodade

ona, metnuv{i prst na ~elo kao da se

domi{qala: vaqa da se razgovorim s

nastojnikom!... Dozva{e nastojnika.

Taj starac, s duga~kom bradom, i pa-

metnim, providqivim o~ima, slu-

ìo je jo{ pokojnoga Krupejeva. Kao

nastojnik, ili, kao {to su ga obi~no

zvali jekonom, on je preìveo i neu-

redno gazdovawe mladoga Krupejeva,

i pijanu upravu tetkinoga sina, i sad

je sam upravqao celom imovinom.

- Ima li u nas zali{ne hrane? upi-

ta ga Nada Aleksijevna.

- Ne{to malo od pro{le godine!-

odgovori on: - Ako pitate za prodaju

ne vredi prqati se: bi}e jedno trista

puda p{enice, i drugoga zrna oko ~e-

trdeset ~etvrtina. Je~ma moè biti

do trista puda, ali to treba nama. I

kako je godina nerodna, te{ko da }e i

nama biti dosta do druge godine.

- Lepo! Idi sada.

Ali nastojnik ne odlazi, nego kao

da ne{to ~eka da kaè.

- Gospo|o! Dole ~etiri seqaka mo-

le da im se da bar merov ìta. Ako

nam ne date, vele pomre}emo od gladi.

- Odmah im podajte! Ovaj ~as!

- Razumem, Gospo|o!

I nastojnik ode.

- Sad, hajdemo! re~e ]irilo.

- Hajdemo!- odgovori ona i nare-

div{i kako da se pazi na dete, brzo

se spremi. I wemu i woj ~inilo se da

treba i}i pe{ice jer je voziti se u

intovu onamo gde mori glad, nepri-

stojno, i ~ak vre|a. I oni se uputi{e

velikim putem. Opet su se qudi s ~u-

|ewem ustavqali gledaju}i sve{te-

nika i spahinicu da idu u selo s li-

cima potresenim i zabrinutim.

I{li su }ute}i. Nada Aleksijevna

nazorice je stizala ]irila.

Smrt Terpelikina bila je samo

objava nevoqi, koja je sna{la Lugo-

vo. Terpelika je umrla slu~ajno, za

to {to je zagladnela pa se nagla na

52

��

~orbu od mekiwa i prejela se! Ali je

glad u{la ve} u polovinu lugovskih

ku}a. Hrane u tim ku}ama ve} nije

bilo ni zrna, a i mekiwa lawskih ni-

je ostalo mnogo, ono {to je preteklo

od sviwa! U nekim ku}ama probali

su da koqu stoku te da se hrane me-

som; ali je jadna marva bila tako mr-

{ava - da nikake koristi od toga nije

bilo. Deca su milela po avlijama,

bleda, i sva trbu{ata. ]irilo i Na-

da Aleksijevna po~nu od krajwe ku-

}e, i sa svakom ku}om wihovo je o~a-

jawe raslo. Gotovo je u svakoj ku}i

bilo bolesnika, koji su se vaqali

bez ikake nege, s toga {to onima

zdravima nije bilo do wih. Qudi su

ogledali da idu “pe~albu,” ali je

i}i trebalo daleko, jer je nerodica

uhvatila ceo srez. Uz to je i nadnica

bila tako spala da nije bilo vredno

ni raditi. Beja{e o~evidno da je

prava glad nastala jo{ od nekoliko

nedeqa, pa se sad wene posledice

ovako o{tre javqaju.

- Za{to ste tajili? Za{to se koji

nije obratio za pomo} meni? pita{e

Nada Aleksijevna. Na to pitawe od-

govorili su joj }utawem. I ona se ~u-

|a{e {to se ~ak i sad wena pomo} ne

prima sa svim rado, nego s nekim ne-

poverewem. “More, da nema sa mnom

ovoga sve{tenika, mo`da me ne bi ni

u ku}u pustili,” mislila je ona, i sve

to ~inilo joj se i prirodno i razu-

mqivo. Koliko je godina ona ìvela

ovde rame uz rame sa selom, {ta mi-

sle i kako ìve ti qudi. Ona se za-

kqu~ala u svoje prezirawe qudi, i

bavila se samo qubavqu prema svom

sinu. A zar su ti qudi ~im bilo iza-

zvali prezirawe u wenoj du{i? Ne!

To su izazvali drugi, a ona se tu|ila

i od ovih, i wu su mogli videti samo

na velike praznike u crkvi, iz koje

se ona ùrila ku}i, i opet se zatva-

rala u svom opalom zamku u sredini

velikoga sada. Za tu nemarnost oni

su joj sada pla}ali nepoverewem.

Oni su tako i{li do pozne no}i, i

vratili su se crkvenoj ku}i sa svim

umorni. Mura se stra{no pla{ila

za ]irila. Nije mogla domisliti se

kud se deo on, pa je pomi{qala budi

Bog s nama {to.

- Ah, kad bi ti mogla videti {ta je

tamo, govorio je on vatreno: - ti bi

ostavila sve, i potr~ala bi onamo.

Gladni i boni - a ni od kuda pomo}i!

Kaka je stra{na sudbina zaba~enih

mesta! Dok je sve u redu, ìvi se i u

zaba~enom mestu s dana na dan, i ni-

{ta se ne traì drugo. Ali kad gru-

ne nevoqa onda se tek vidi da je to

mesto samo samcito, ba{ kao ostrvo

u okeanu! Boè moj! Koliko u pre-

stonicama i po velikim gradovima

ima qudi s umom, sa znawem i sa sr-

cem, ali bez rada, ili s kakvim glu-

pim radom! O hodite ovamo u ovo me-

sto za Boìjim le|ima! Ovde vas ~e-

ka ìvi rad! I! kako je to stra{no!

Boga mi - homo homini lupus est.

Ovi èdni trgovci odmah se kori-

sti{e nevoqom i podigo{e cene na

sve {to je za hranu da se ne bi moglo

verovati. Ba{ kao kad je rat. Stra-

{no!

- To je ba{ àlosno! - s pravim

u~e{}em re~e Marija Gavrilovna: -

ali mi ne moèmo ni{ta u~ini-

ti...Kao {to vidi{, mi i sami nema-

mo ni{ta!

]irilo o}uta, ali o{tro natmuri

obrve. Nada Aleksijevna zami{qe-

no gleda{e kroz prozor. Ona mi-

{qa{e o tom: kakav je ovo ~udan

brak, i kako malo oni li~e jedno na

drugo, On je bujni entuzijasta, ideja-

lista, gotovo fanatik svoje ideje ko-

ji bi woj za qubav mogao zaboraviti

sve na svetu; a ona, stvorewe ograni-

~eno koje se divi svakoj novoj misli,

svakom ma koliko vanrednom postup-

ku. Ona wega ne razume ni najmawe, a

on je tako malo pa`qiv prema svemu

{to se wega li~no ti~e da, kao {to

se vidi do sada to i ne opaà.

]irilo sede pisati pisma. Pisao

je najsilnijim izrazima u gubernij-

ski grad svima vlastima, i opisivao

im kakva je nevoqa zadesila Lugovo;

traìo je lekara, lekova, hra-

ne...Posle napi{e poziv za novine,

mole}i gra|ane da pomognu. Svr{iv-

{i sve to, on odmah opremi crkvenog

~uvara, uzev{i od Krupejeve najja~e-

ga i najbrèga kowa i posla ga u grad

izvr{iv{ii to, on se opet krenu u

selo. Beja{e tri ~asa jutra. U selu su

se qudi tek budili. Nada Aleksijev-

na po{qe za svoja kola, sedne i ode

ku}i te vidi da joj sin spava, pa se

opet vrati u selo.

Oni su radili bez odmora kroz ~e-

trdeset i osam sata. Gde je god treba-

lo, davali su hrane i novca, ali im je

glavna starost bila o bolesnicima

kojih je bilo mno{tvo. Starali su se

poznati bolest, ali nisu mogli. Bi-

la je vatra, pa onda buncawe, i ]iri-

lo je mislio da je to trbu{ni tif,

ali to sa svim na pamet jer znakova

nikakvih nije znao. Tih dana do|e mu

da sahrani troje, a Terpelika je bila

~etvrta. Tre}i dan pristade uz wih i

jedna dobrovoqka. To beja{e èna

mesnoga pisara, ~eqade od svojih ~e-

trdeset godina, s licem rapavim od

bogiwa i srcem vrlo dobrim. Nekada

je ona bila milosrdna sestra, i{la

je ~ak u Tursku, i {to {ta je znala u

lekovima i oko bolesnika. Ona od-

mah uzme trqati, metati hladne

obloge, sla~icu, negde i pariti, a

Boga mi je davala ne{to i da se pije.Tre}i dan, posle toga, do|e iz gra-

da doktor i to je gotovo sva pomo}koju dade guberniski grad.

(Nastavak u slede}em broju)

53

��

PROTIV KRIVE MERE I PREVARE U TRGOVINI

Odavna je stari mudrac rekao o trgovcima i

prodavcima ove zna~ajne re~i: & dvoix$peqalno vyjsty serdce moe: édvaizmetsš k+pec$ à pogrewenÏš,i ne &pravditsš korqemnik$ àgrhxa (Sir. 26 st. 27).

Vidite li, bl. Hr. kako ovaj mudar ~ovek gledana trgovca kao i na kr~mara {to se ti~e wihovesavesnosti i po{tewa. Neka vam ne bude krivo,ako i ja povtorim re~i ovoga staroga mudraca ireknem, da kaogod {to kr~mari ili oni {to to~epi}e mnogo varaju, tako je i u va{em zanimawu itrgovini odve} mnogo prevare. @alosno je i nepo-voqno gledati i slu{ati, kako vi postupate, kadvam do|e kupac. Neki preko mere fale svoj espapi hr|avu stvar prodaju umesto dobre i jo{ predajuje sasvim skupo, te tako u velike o{te}uju kupca.Drugi opet tako se pretvara, ~as se srdi, ~as ula-guje i vara, pa na àlost i kune, sve u nameri daobmane svoga bli`nega i {to vi{e moè dobijekoristi. Tu`no je ~uti, kako se ~esto prizivqesveto i stra{no ime Bo`je za svedoka, da ova iliona stvar ima ve}u cenu, da vi{e vredi, da je onne bi nipo{to drugome po to prodao ali wemu

kao svome poznaniku i prijatequ ustupa ispodvrednosti i uop{te zaboraviv{i na savest varajukupce i u meri i u ceni. Ima istina i po{tenihtrgovaca, koji nipo{to ne}e da skrive du{om ine dopu{taju ni mawi ar{in, ni laàn kantar,ali drugi kod kojih je iskrivqena mera savesti,ma da drè i uredan ar{in i istinit kantar,svagda znaju i ove na~initi da sluè wihovoj ob-mani i prevari u merewu.

No znate li, bl. Hr., kako je gre{no, nevaqaloi prestupno varati i lagati - prevara, krivda i

la` odve} su mrski Bogu. Mhrila lsti-vaš merzosty pred$ Gospodem$,vhs$ è pravednyji prÏšten$em+ (Pri~. 11 st. 1), veli Slovo Boìje. I samje Bog preko Mojseja zapovedio narodu svome dadrì samo istinite i pravedne mere, jer su la`nemere vrlo mrske pravednome Bogu (Ponz. 25 st. 15,16). Pa ne samo ovakve prevare vre|aju Boga, negoga vre|aju i svi oni prilozi, koje bi varalica cr-kvama ~ino i milostiwu sirotiwi delio od onogaimawa, {to ga je prevarom stekao. U Sv. Pismu oovome evo {ta se govori: ne nadaj se Boga potku-piti, podmititi darovima, jer ih on ne prima, pa

zato i ne podnosi mu na èrtvu ono, {to si ne-pravdom stekao (Sir. 35 st. 11, 12); koji ~ini pri-log crkvi od onoga {to je nepravdom stekao, tajse upravo ruga Bogu i darovi koje ~ine prestupni-ci Bo`jeg zakona, nisu ugodni Bogu (Sir. 34 st.18-20). Ti si na priliku pisao {to crkvi, zapaliopred ikonu sve}u; no ako si to pisao od onih nova-ca, koje si prevarom dobio, ako je sve}a koju si za-palio kupqena za onaj gro{, koji si dobio obma-nom, onda znaj da taj tvoj prilog nimalo nije ugo-dan Bogu.

Varati druge qude svagda je gre{no, ali varatiih u kupovini i prodavawu pored toga, {to je grje-{no, jo{ je nepo{teno, stidno, nisko prqavo i nedo-stojno ~oveka. êst i dobro ime ~oveku je skupqe odsrebra i zlata. A koji vara drugoga, taj gubi ~est, do-bro ime i dobru slavu svoju. I zaista varalice senigde ne po{tuju, nego se svuda preziru i od wih se

svako po{ten kloni i udaqava. Praveden$Gdy i pravd+ vozl}bi, pra-votyj vidh lice eg& (Ps. 10 st. 7).Nije li tako isto i ~ovek obvezan da voli pravdu, dagovori istinu i da ~ini {to je pravo? Solomon, od-ve} mudar car, veli, da je sre}niji siroma{ak, koji jeistinit i pravedan, nego li bogat la`qivac (Pri~.19 st. 22). Mi svi imamo savest, ali ko se odaje naprevare i varawa, taj je upravo bez savesti, a ko jebezsavestan, taj je najgori ~ovek na svetu. Prevarom~ovek sebi samom ~ini {tetu i potire poveren pre-ma sebi. Jer prevari}e{ svoga bli`wega jedanputili dvaput, ali tre}i put on ti ve} ne}e verovati,nego }e se od tebe kao od ku`noga kloniti. Ne mi-slite da }ete prevarama i lukavstvom ste}i bogat-stvo i ìviti u svakom zadovoqstvu. O, ne, nije pou-zdano, ni dugove~no ni{ta {to nije od Boga blago-sloveno, {to ne odgovara Boìjem zakonu. I ako biko obogatio se nepravdom, naskoro }e se uveriti, daje takvo bogatstvo prokleto. Jer pre ili posle,ranije ili docnije pravosudan Bog kazni}e nepravdu

54

��

i oduzeti sve {to je prigrabqeno nepravdom, laòmi prevarom. Nepravdom i prevarom sticati bogat-stvo, tako je isto, kao kad bi vatru me}ao u svoju ke-su, ili svoju kasu. No kazna Boìja ponegda ne padana same krivce i varalice, nego pada na decu i po-tomstvo wihovo, koje u ~asu rasturi svo imawe i pad-ne u gorku i te{ku sirotiwu. Nepravdom ste~enoimawe nimalo ne koristi, nego jo{ nanosi {tetu ko-ristoqubcu. Imawe {to je nepravednim na~inomste~eno presu{i}e kao reka, i progrmiti kao grom uvreme ki{e (Sir. 40 st. 13) veli Sveto Pismo; a tozna~i: nepravdom i prevarom ste~eno imawe, samo }ena~initi larmu i grmqavinu me|u qudma, ali }e tokao i obi~na grmqavina skoro pro}i. Sveto Pismopreti ne samo blagostawu onih, koji sti~u imaweprevarom u meri i u ceni, nego i onima koji varaju,izvr}u istinu i obmawuju u kupovawu i prodavawusvakog espapa ili stvari. Ako onaj koji opredjequjestvari cenu, ne uzdràva se strahom Gospodwim; to}e se dom wegov morati zacelo i skoro upropastitii opustiti, veli Sirah (gl. 27 st. 3).

Dakle ko vara u prodaji, taj sebi {kodi, nano-si {tetu svome zanimawu i zanatu, navla~i na se-be svakojake hr|ave re~i, izlaè nezgodi i propa-sti svoju sre}u i stawe, sramoti i poniàva sebe,prognevqava Boga i te{ko grije{i. Molim vas,da mislite o tome i da dobro saznate posledicesvojih r|avih postupaka; pa nikada ne varajte utrgovawu ni merom ni cenom, niti drugim kojimnevaqalim postupkom; nego radite svoje poslove,zanimajte se svojim radom u trgovini po{teno,dobrosavestno, pravedno, kao {to pristoji do-brim hristijanima. Vi sigurno ne bi hteli ni è-leli, da neko vas u kupovini prevari, ili da s va-ma postupi bezsavesno; pa zato nemojte ni vi dru-gima to ~initi, {to ne èlite da vama drugi u~i-ne, pamte}i svagda zapoved Gospodwu: {to ho}eteda ~ine vama qudi, ~inite to i vi wima (Mat. 7st. 12)! Amin.

Mitropolit

Mihail, 1866.

O BOGU STVORITEQU IPROMISLITEQU

Sveta Hristova Crkva ~esto svet-kuje neke velike prazni~ne dane, ko-je je Bog odlikovao nekim osobitimdelima svoga promi{lewa za na{espasenije, kao {to i danas ona praz-nuje u spomen ro|ewa Presvete Bo-gorodice i kaè da je ono po~etakna{emu spaseniju.

Da bi mi blago~estivi hristijanisvetkovali ove svete i boèstvenedane, u slavu Boìju i za na{u du-{evnu polzu, treba da mislimo o vi-sokim i sve{tenim istinama svetena{e vere. A danas, kada praznujemodan Ro|ewa Matere Boìje da se po-u~imo o Bogu, kao na{em stvoritequi promislitequ.

Bog je bi}e, su{testvo, koje je vi-{e sviju su{testva, od Wega se zapo-~e{e sva bi}a, sve {to postoi na ne-bu i na zemqi, od Wega dobija ìvotsve {to ìvi i di{e. Potome je onJedan, i nema nigde i nikakog drugogBoga, osim jednoga na{ega istinogaBoga. Sveto pismo svedo~i, da je sa-mo Bog na{, istinitij Bog (Is. 17 st.32) i da je samo istinitij Bog jedan ane vi{e (1 Kor. 8 st. 4). Bog je na{Duh. I ~ovek ima du{u, ali je wegova

du{a i telo obu~ena i s telom saje-diwena; a Bog je duh sasvim bez sva-kog tela i naj~istiji, ~istiji nego{to su i sami beztelesni nebesni du-hovi. Sam je Isus Hristos kazao, daBog$ esty D+x$ (Jn. 4,24). Bog se ne-moè telesnim o~ima viditi. Mi je-dan drugoga vidimo zato, {to svakiod nas ima telo, a Bog je bestelesan,te se zbog toga i nemoè viditi te-lesnim o~ima. Sv. evangelist Jovanveli, da Boga niko nigde nije vidio(gl. 1 st. 18). Premda mi vidimo Bogau crkvi na ikonama; ali to je samo iz-obraèwe, lik Boga, a nije sam Bog.Bog je na{ nepostiìm. Kad mi zna-mo za Boga i poznajemo ga, to je samozbog toga, {to je on sam blagoizvo-lio da nam se objavi i otkrije, pa ga ipoznajemo mi samo toliko, koliko seon nam otkrio; me|utim on se nemo-è poznati potpuno ni od razumaqudskoga, niti od angelskoga u su-{tini i punom tajne bi}u svome, po-~em su i svojstva i radwe Wegove ne-postiìme. Sv. apostol Pavle veli,da Bog ìvi u svelosti, kojoj se nemoè pristupiti, kog niko od qudinije vidio, niti ga moè viditi(1 Tim 6,16). Bog je ve~an. U vremenupostoji samo ono, {to je stvoreno,{to je dobilo svoj po~etak i {to }eimati opet kraj; a Bog nema po~etka,niti }e imati kraja, on je bezna~al-ni i bezkona~ni ili potpuno besmr-tan. Onda kada ne be{e ni sveta, ni-ti i{ta u svetu, Bog je bio, pa kad bisve opet propalo, ili nestalo, Bog}e biti ve~no i neprekidno. Psal-mopevac govori: pre, nego {to goreposta{e i sazda se zemqa i vselena,i od veka i do veka Ti ìvi{ Gospo-di (Ps. 89 st. 2); a sv. apostol Pavleveli: Ti si Gospodi, u po~etku osno-vao zemqu, i nebesa su djela rukuTvojih, a Ti si onaj isti i Tvojih go-

55

��

dina ne}e nestati (Jevr. 1 st. 10-12).Bog je svemogu}an. On je to svoje sve-mogu}stvo pokazao u stvarawu sveta,neba i zemqe i svega {to se vidi i{to se nevidi. Pravedan Jov veliBogu: sve Ti moè{, ni{ta Tebi ni-je nemogu}e (gl. 42 st. 2). Bog je svudai na svakome mestu. Kao {to on nemagranice, niti se meri mesto na komeje; tako On sobom obuzima sve stvarisveta, i nema mesta, gde ne bi Bogbio. “Zar nebo i zemqu ne ispuwujemJa”, veli sam Bog (Jer. 23,24). Aliosobitim na~inom Bog nalazi se usvojim crkvama na zemqi, a jo{ oso-bitije u nedoglednom carstvu svomena nebu, {to je vi{e svega {to jestvoreno. Bog sve zna, on je svezna-ju}. Pro{lost, sada{wost i bu-du}nost, sve {to postoji na svetu,svakoga ~oveka, sve wegove misli,namere, èqe i dela Bog vidi i zna.Gospodi, Ti zna{ kad sednem i kadustanem, Ti zna{ pomisli moje, sveputeve moje vidi{, Ti si znao {ta }ebiti, kao {to zna{ {to je bilo (ps.138,1-5), veli Bogu car David, a sv.Pavle svedo~i, da nema tvari nepo-znate pred Wim, nego je sve otkrive-no pred o~ima Boìjim (Evr. 4 st.13). Bog je preblag, kao {to veliprorok: Blag$ Gspody vsšqeskim$,i ‹edrotyj ég& na vshx$ dhlhx$ég& (Ps. 144 st. 9), Bog je najsvetiji,pred Wim i nebesne sile angelskeneprestano poju: svšt$, svšt$,svšt$ (Is. 6,3), On je pravosudan, jer}e dati svakome ono, {to je zasluìosvojim delima (Rim. 2,6). Bog je sla-van i blaèn i Wegovo je carstvove~no puno ~udne svetlosti, nepo-sti`ne slave i neiskazanoga bla-ènstva; On je velik i stra{an, jermu sa strahom sluè arhangeli i an-geli, pred Wim strepe heruvimi iserafimi i Wegovo je ime sveto istra{no (Ps. 98 st. 3).

Ovaj velik, nepostiàn i prebla-èn Bog na{, kome se mi klawamo imolimo, stvorio je nebo i zemqu,ovaj svet koga vidimo i onaj koga mi

sada nevidimo. Najpre je On stvorioangele, koji su bestelesni duhovi ikoji po razlici dostoinstva i sluèsvoje, zovu se angeli, arhangeli, he-ruvimi i serafimi, imaju oni i jo{neka imena. Posle angela stvorio jeovaj svet koga mi vidimo, za {est da-na, i u prvi dan stvori svetlost, udrugi - nebo, koje mi vidimo, u tre}i- zemqu sa vodama wenim, rastiwemi drvima, u ~etvrti - sunce, mesec izvezde, u peti - ribe i ptice, a u {e-sti dan sazda Bog zemaqske ìvoti-we i prva dva ~oveka: Adama, kometelo na~ini i obrazova iz zemqe ioìvi ga besmrtnom du{om i Evu,

koju stvori iz Adamova rebra i dadeje Adamu za ènu i pomo}nicu. Nasvemu {to je stvoreno, o~evidno jenacrtano svemogu}stvo, blagost, do-brota i premudrost Stvoriteqa, pazato i mi gledaju}i na svet moramo spsalmopevcem da govorimo: Gospodi,vsš prem+drostÏ} sotvoril$ esi(Ps. 103 st. 24)!

Svet do sada postoji, kao {to jestvoren od Boga zato, {to Bog kojistvori svet, sam ga ~uva i upravqawime. Jer premudri Bog ne samo da jestvoriteq, nego je svedrìteq, po~emu On taj svet i odràva. U Wego-vim je rukama svaka tvar, Wegovom

silom ~uva se red u vaseqeni, po We-govoj zapovedi sija sunce, Wegovimblagoslovom zemqa ra|a i daje plo-dove, on je dao i nama ìvot, doveonas na svet, pa On i hrani i odevanas, ~uva i spasava, i mi bez Wegovogo nama starawa i provi|ewa Wego-vog odmah bi i propali, ~im bi Bogodvratio svoje lice od sveta tj. ~imbi prestao ~uvati ga i promi{qava-ti o wemu, odmah bi sve do{lo u ne-red, u zabunu i survalo bi se u pro-past i ni{tinu (Ps. 103 st. 29).

Blago~estivi hristijani, verujteu Boga Stvoriteqa i Promislite-qa; padajte pred Wim na kolena,smerno po{tuju}i Ga kao stvar svogastvoriteqa, pa mu sluìte sa stra-hom. Nadajte se na Wega, uzdajte se uWegovu mo}, odajte sebe u Wegovupremudru voqu i preblago provi|e-we. Bog je na{ nepostiàn, pa zatone usu|ujte se doznati ono, {to je vi-{e va{ega razuma. Bog je svuda, pa za-to svagda mislite da je sa vama On ipostupajte pravedno i neporo~no.Bog sve zna, pa zato stra{ite se ne-govati u sebi hr|ave misli i zle è-qe i ~initi bogoprotivna dela. Bogje na{ milostiv i dobar i blag, pazato qubite ga ~isti, blagodarnimsrcem, i sami se starajte da budetedobri i milostivi prema bli`wi-ma. Bog je na{ najsvetiji, i vi drì-te se ~isto, neka vam je i du{a i telo~isto od sviju gre{ni ne~istota.Bog je na{ pravosudan, zato se bri-nite izvr{avati verno Boìje zapo-vedi i ~uvajte se da ne naru{ite vo-qu Boìju. Bog je na{ slavan i bla-èn, neka ste i vi sre}ni da ~istom ipravom verom, dobrima i bogougod-nima delima zasluìte nebesnu sla-vu i ve~no blaènstvo u carstvu Bo-ga na{ega. I daj Boè, da se udosto-jimo svi blagoda}u i ~ovekoqibijemGospoda Isusa Hrista u}i u slavno iblaèno Carstvo Boìje!

Mitropolit

Mihail, 1866.

56

��

NAU^NICI SU DOKAZALIMISTI^NU SNAGU KRSNOG ZNAKA

Istraìvawa, koja su sprovedena u laborato-riji medicinsko-biolo{kih tehnologija NII zaindustrijsku i morsku medicinu, su postala pravasenzacija, pi{e u ~asopisu “@ivot”. Nau~nici sueksperimentalno dokazali da krsni znak ubijamikrobe i mewa opti~ke osobine vode.

- Potvrdili smo da drevni obi~aj da se hranai pi}e krsti pre jela ima duboki misti~ni smi-sao,- kaè fizi~ar Angelina Mahalovska. - Izatoga se krije prakti~na korist: hrana se o~i{}a-va bukvalno u trenu. To je veliko ~udo koje se de-{ava bukvalno svaki dan.

Svoja istraìvawa snage krsnog znaka Ange-lina Malahovska je sprovodila skoro 10 godina.Sprovedena je velika serija eksperimenata, kojisu vi{e puta provereni, pre nego {to su objavqe-ni wihovi rezultati.

Oni su fenomenalni: otkrivena su jedinstvenabakteriolo{ka svojstva, koja voda poseduje posleosve}ewa molitvom i krsnim znakom. Otkrivena jenova, ranije nepoznata osobina Boìje Re~i dapreobraàva strukturu vode, zna~ajno pove}avaju}iwenu opti~ku gustinu u kratkoj ili ultravioletnojspektralnoj oblasti.

Sama mogu}nost tih istraìvawa je za Ange-linu Malahovsku i wene kolege Peterburànepostala ~udo - ona nisu bila finansirana, nitisu predstavqala predmet istraìvawa NII. Alinau~nici su najve}i deo posla uradili besplatno- samo radi toga da bi qudima pruìli mogu}nostda osete i uvide isceliteqsku Boìju silu.

Nau~nici su proverili dejstvo molitve “O~ena{” i krsnog znaka na patogene bakterije. Radiistraìvawa su uzeti uzorci vode iz raznih baze-na - bunara, reka, jezera. Svi uzorci su sadràlizlatnu stafilokoku i jo{ jednu uvek prisutnu vr-stu bakterija. Ali pokazalo se da se posle pro~i-tane molitve “O~e na{” i osewivawa uzorka kr-

snim znakom, ta koli~ina {tetnih bakterija sma-wivala za 7, 10, 100 i ~ak i vi{e od 1000 puta!

Prema uslovu eksperimenta - radi iskqu~ewauticaja mogu}eg smu}ivawa - molitvu su ~itali iveruju}i i neveruju}i qudi, i pored svega se brojpatogenih bakterija u raznim sredinama (sa ra-znim vrstama bakterija) smawivao u pore|ewu sakontrolnim vrednostima.

Uo~qiv je tako|e i blagotvoran uticaj moli-tve i krsnog znaka na ~oveka - kod svih ispitani-ka se stabilizovao pritisak, i poboq{ani su re-zultati analize krvi. Zadivquju}a je ~iwenica dasu se pokazateqi mewali u ta~no potrebnom prav-cu za isceqewe: pritisak hipotonika se pove}a-vao, a hipertonika smawivao.

Prime}eno je tako|e da ukoliko se ~ovek ose-wivao krsnim znakom nepa`qivo, nemarno spo-jiv{i tri prsta, ili ne doti~u}i neophodneta~ke na telu (sredinu ~ela, centralni deo iznadèluca (solar plexus), kao i udubqewa na desnomi levom ramenu), onda je pozitivan rezultat dej-stva bio mnogo niì ili ga uop{te nije bilo.

Nau~nici su izmerili opti~ku gustinu vode iposle wenog osewivawa krsnim znakom i osve}ewa.

- Pokazalo se da se opti~ka gustina vode u po-re|ewu sa wenom normalnom vredno{}u posleosve}ewa pove}ava, - obja{wava Angelina Mala-hovska. -To zna~i da voda kao da “RAZLIKUJE”smisao izgovorenih molitvi nad wom, “pamti” tajuticaj i ~uva ga odre|eno vreme {to se vidi popove}anoj opti~koj gustini. Ona kao da se “napa-ja” svetlo{}u. Qudsko oko naravno ne moè daulovi te isceliteqske promene strukture vode,ali spektrograf daje objektivnu ocenu te pojave.

Krsni znak mewa opti~ku gustinu vode prak-ti~no trenutno. Opti~ka gustina vode, koja jeosve}ena osewivawem krsnim znakom od straneobi~nog vernika se pove}ava skoro 1.5 put! A ka-da to isto uradi sve{tenik - skoro 2.5 puta! Tojest zakqu~uje se da voda “razlikuje” stepen osve-}ewa od strane mirjanina ili sve{tenika, ~iji suprsti desne ruke sklopqeni radi blagoslova takoda izobraàvaju prva slova Hristovog Imena.

Interesantan je i rezultat osve}ewa vode odstrane kr{tenog, ali neveruju}eg ~oveka, koji nenosi krsti} na grudima. Pokazalo se da voda “raz-likuje” ~ak i stepen vere - wena opti~ka gustinase izmenila samo za 10%! Zaista - “po veri va{oj- neka vam bude!”

Po{to se qudski organizam sastoji od ne{to vi-{e od dve tre}ine vode, to zna~i da je Bog pri stva-rawu u nas ugradio takav sistem fizi~kih kanala,koji reguli{e sve biohemijske procese u organizmu,i koji jasno “prepoznaje” Ime Isusa Hrista!

Moè se re}i da je krsni znak - generator sve-tlosti. Opti~ka gustina vode se nije promenila(pove}ala) ni pri kakvim drugim poloàjima pr-stiju ruke (dlana, ili pri nepa`qivom spajawuprstiju, ili brzim mahawem ruke bez strahopo-{tovawa).

prevod sa ruskogDr Radmila Maksimovi}

57

��

58

��

SJE]AWE

�Milivoje (Radoja) \uri}(1932-2005)

�� ! ��" �� #�� $�� %�� &�� "�� "� �� '� �� &� ()� �� (**+�� & ��$�� &�� &��

SJE]AWE

�Milomir (Milovana) Koji}(1972-1993)

��

&�� " �� ,-�*)�-..,�� /�� 0� ��

��&�� 1� � � ��2 ��"�� "� �� & �� 2��

SJE]AWE

�� -3� �� (**+� "�� & �� &�� "�� & ��"

�Radmile Pribilovi}(ro|. Vasiqevi})

��"� ��&� �� 2�� #�� 4�$�#�� &�� "�2��"� �� &� � ��#� �� 5��

-��

Na naslovnoj strani: ûdotvorna ikona

Presvete Bogorodice âjni~ka “Krasnica”

SJE]AWE

� Jela Vasiqevi}6�� 7�� -+� ��

�� (**)� "�� 8��

�� ' �� 5 �� $�� 6�� "�� 8��

999

4�� ! ��" �� "�

� &� �� -3� ��(**+� � �� $��

999

� �� $� &2��:��

"� �� :� �� $�

�� " ��

�� ;�� #�� '��

�� "� �� &��-��

Molitva pred~udotvornom ikonomPresvete Bogorodice

âjni~kom“KRASNICOM”

Presveta Bogorodice,Darodarilice,

spasi nas.Tebe slavimo, Darodarili-

cu, koja si ~udesima mnogimproslavila Sina svojega i sebe,Djevo Bogomati; osveti nasslavom tvojom neizre~enom,Darodarilice, i spasi du{e na-{e.

âjni~e se raduje Tebi, Bogo-radovana, kao dragocenoj ri-znici nebeskih darova; obdarii nas milo{}u svojom, Daroda-rilice, i isprosi nam blagodatDuha Svetoga {to istinom pro-sve}uje i osve}uje du{e na{e.

Darove daruje{ svakome koime Tvoje sa verom i nadom spo-miwe, i svakome ko se pred li-kom Tvojim ~udotvornim moli:slepima vid, raslabqenimasnagu, bezdetnima potomstvo,tu`nima utehu, pokajnicimao~{}ewe. Stoga Te u qubaviproslavqamo, Darodarilice, ipod Tvoju za{titu du{e na{estavqamo.

Nebeska slavo i âjni~kapohvalo, raduj se! Iz Tvoga dje-vi~anskog tela zasijala je ra-dost svemu svetu; neka i iz Tvo-je ~udesne ikone sija radostsvima nama, koji se Tebi vazdaradujemo i iz dubine du{e kli-~emo: Raduj se, Zoro na{egaspasewa, raduj se, Darodarili-ce, obraduj nas svakim dobrimdarom. Amin.

Sto dvadeset pet godina Sarajevske bogoslovije

�� !�" ��#�"�� $�%� �� & �� "�� "�� '� %��

�� !�� "� �� #��$�� %�� &'( �� )*�%��

$�� + �� + �� + �� ,�� $�� %�) - �� '() �$�� $��"�� $��") �� .�� .��/� �� "� �� !��

1

��

Man

.B

awa

13

41

.

Man.

Dobrun

13

43

.

HO]E LI [KOLA BITI VRA]ENA \ACIMA

��

�� $�� )0� �� '1) �$�� 2�� 3�� $��+�� #��$�� $�� ) 4�"�� $� �$�� ) 3�� ) 5�� ) !�� / ��$�� ) ,�� %�� +/ �� ) 6�� ) 6�� )#� �� +�� $��"�� + �� $� � 7� ��).�� $��

�� $�� $�� )�� $�� +� �� $��8�� .�� !��) * �� +�� $�$�� $�� +��8��)

�� &99') �� &:;&) �� + �� %� $�� ) 4� �� + ��

�� + �� $�� 8��) .�� /� � + �� +�� $� �� $�� ) <� �� +�� +��) *�� 8�� $�� %�� %� �� $�� +) *� �� $� � �� $�� $��$�� $� �$� � �� $��+ #��$�� 3�� $�� $�� %�� 3�� $��/�� #��$�� ) 0 �� $�� $�� +��%� �� $�� /� � �� )

��

4$�� /� � �� $�/�� ) 4�� $��$�� $�� $�� .7�=>��

�� /�� ? �� "� �� +/� 3�� %� ��+� $�� .7 � �� +�� $�� $� �� ) �� $�� $�� $�� $��$�� %� �� ) 0� � � �� + � �� $�� @&'( ��A �� 5��$�� $�� $� �� $�� $�%� �� %�) 7� �� /�� $�� + ��

�� $�� #%�� )*�� $��

�$�� %�� +� �� 8� � � �� $�� + �� ) #�8�� $�� +� $��7� �� 2�� .��.�� / �� ) *�� $�� $�� $�� B 0� � �� $��B

0� � 5��$�� +� �� +� $��/� �� $�� &( �+� �� $� �� +� �� $�� /��$�� ))) 0� �� $�� $�� +�� +� ��$�� ) ,�� BC

2

��

.�� #��$�� $��8�� ) - $�� $�� $�� +/� ��8� �� $�� D�� 7� �� $�$� �� $ 4�� E� �� $��/� �� $ �� ) .�� 3�� #�� 6��$��/� � �� F�� "�� ) ,�� / $��"�� "� �� F�� +��/� �� $�� 6�� , �) 6� �� !��) .�� .��+�� , � �) �� .�� ) F�� #�� 6��/� �� $�� , �)#�� F��/� �� $��/�� .�� .�� , �) 0 ��>$�/�� .�� D� �) �� #��+��/� �� D� �) ��+�� 4��%�� F�� ) D�� /� �� 5�� ) 5��$��/� D�� ) �� >�� 5�� 8� �� #�� )4 ��

�� %�� ) G�� "� �� !�� #�� -�� F�� $�� $�� ) - �� 0 �� H� ��$�� $� �$ +�� %�� ) �� $�� ) E$� �$ �� +��%�� $�� $�� )- �� I) ��

� �� $�� $�� &'( �� ) ��

�� $�� $��/�� $�� %��%�� ) 6�� ) 0 �� $��/�� $� �$�� ) 3�� ) 3�� $�� $�� $�� )�� ) .�� +�� ) !�� ) 4�� ) #� ��)

2�� $��+��$�� ) 0 �� $�� 8�� =�� 3�� $�� ) 0�� $� �� $� /� �� $�� )J 0�+� �� $�� 3�� $��/�� #��$�� 7�� $�� %�� $�� + ��)

�� &K) �� %�� %�� &'( �� )*�� $�� $��+�� $� �$�� ) 6�"�� $�� D�$�� $� � �) �� G��/�$�� 0�� $+��D�$�� $� � �) F�� D��/ ��/ �� $�� $�� 4 �� D� �) D�� /�� $��"�� "� �� +�� E$�� D�$�� $� �)-�� 2��

�� 3�� $��+�� #��$�� ) 0 �� $��"�� $��") ��.�� .��/ �� &'( �� )

��

0� �� 3�� *��+ �� &') �� "� �� 3�� *��+ �� .�� $�� )- �$��

�� #��$�� ) 0 �� E$� �$ ,�� ) #� �� +� ��+�� 8�� ) 0� �� L��)0� �� )�� &'( ��+ �

�� $�� .��+�� ,�) �� .�� -�� F�� $��") �� #�� 0�� / �� "� �� F�� 3�� $��") �� #�� 6��$��/� �� $�$� �� , 3�� <�� !�� $��") �� F��>��/� ��

3

��

�$+�� !�� ) <�� /� �� D� �) ��+�� 4��%� $�� "��"� �� "� �� .��$��") �� #�� /).��%��/ $��

�� "� �� $��") ��.��/ �� 8� �� &'( �� $�� $�+�� $�� $�� +�� -�� )�� $�� -�� $�� + �� $��$�� -��) �� $��"��)- ��

$�� $�� 3�� *��+ �� $��) <�� $�� +�� "� �� )�� .��/ ��

� �� $�� ).�� ,�� &911) �� ) .�� +�� + �� + �� H��/�� )7�� &:) ��$��

&99') �� D�%�� $�� <�� #�� )�� D�%�� $�� M��+� �� IK) ��$�� &99') �� ) 0� �� + �� +��%�� #��$�� /� �� =�� /� �� $�� $�� %�� $��$��

� �� %�� J) .�� #��$�� $�� <�� $�� 5�� 0 ��/�) -�� $�� 0 ��/� $�� /�� #��$�� ) F�� $�+�� $�� #��$�� + �� )

*� &99') �� &:;&) �� +�� 91K��+�� ) #�8� �� $�� $�� $�� $� �� 7� �) �� $�� $��+ �� $�� .�� <�� /� ��0� �� %� 3��#��/� �� $� �$ �� .��$��/� 0 �� 6� ��/� ��"�� $�� $� .��)

.�� %�� ) 5�� $�� .�� $�� $ �� 'K��) - �� +�� $�� E �� "� ��) 5�� &:1K) �� ) H�� 7� �� $�+�� $�� $�� )��$� � $��

$�� $�� &:N') �� /�� F�� D�� ) .�+�� /� �� 4�� .7 �� &1) �� &:NN) �� $�� $� � .�� )> �� $�� )

� � ��

*�� + �� +�� $��) *�� %�� $�$�� 8� � �� + �� ) - ��8�� E �� "� �� $�� &::') �� $� � ��$� � �� $��$�� $� �� .��7� � � �� +� �� ) #�8�� #��$�� 3�� $�� $�� +� � $� �� $� �� )3�� $�� +� �

�� $��) - ��8�� $�� , �� $�� ) � �� $�� /� ��/ �� 4�� ) F��/ �� 4�� 'K) ��

4

��

&::') �� $�� $� �$�� , =�� $�� /�� /�J).�� #�

��$�� 3�� &I) ��$�� &::') �� #��$�� 0 �� @#�8�A� ��+ �$� �$ �� ) - ��+ �� $�� .��/�� #��$��0 �� $�� + $��"��

$%�� $�� ) <��%��/ �$��#��$�� 0 �� D�$�� $� � � $�� + �� 8�� +� � �� + �� %�3�� !��).�+�� $�� 3��

�� $%�� .7� �4�� &::;) ��

�� $�� ) F� �� $��$�� $�$�� + ��).�� #��

� �� &I) ��$�� &::;) �� +�� $�� $��%� $�� ) #�� 4�� $�� $�� 4�"�� $��"�� "� �� $�� $ �� 4�� $��"��

�� "� �� E$� �$ �� "�� $�� .�� 4�� $��"�� H�� 3��/� $�� $��"�� -��) *�� #�� $�� #��$�� 0 ��)��

�� $�� &::;) �� $�� ) D� ��

� �� $� �$ �� 4�� $�� $�� $��$�� ) F�� .��/� �� $� ��$� 4�� $�� 0 �� 4�"�� $�$�� 4 ��) #�8�� +� �� $�� $�� 0 ��) *� �� + ��$� �� + ��) 2�� +�� $�� .��#��$�� )0� �� 4��

'KK;) �� $�� .�� "� �� 3�� *��+ � !��) *�� $�� $�� -�� F�� ) �� "�� NKK �� &I ��) F�� $��/��)- $��

�� @� �� !��A $��/�� &'(��+ � �� $�� #�� -�� F�� "� �� !�� $�� $� =D�� J �� .�� +��=�� J � �� $� �� "� ��)��

�� $�� #�� -�� F�� D�� D��/� �� /�� $+�� $�� .��%� �$+�� !��)

��

5

��

Intervju za beogradsku Politiku - Sarajevo, april 2006

Mitropolit dabrobosanski

o odnosu vlasti u Sarajevu

prema SPC

Sarajevska crkvena op{tina

i daqe ~eka na vra}awe

svoje imovine

F�� /� � �� /� �, � ��$� �$�� $� �� $�� @�� 3�� / � ��$%��A� �� +� �� $�� $� �� =.�� J#��$�� 0 ��) =.�� + �� $��/�� ': �� $�� $+�� , �&::&) ��) G� �� $��J� ��#��$�� =�� $�� %+�� #�� 8� �� .7�� $�� +�� +$�� + �+�� )��

�� $�� &'( �� =�� + �� J �� +�� +� $�� %��) 0�� $�� E �� "� �� 8�� +� ��) �� $� � ��/� �$�� $�� @I) ��A� �� !�� +�� ) 3�� $� �+�� %�� + �� $��%�� +�� /� $�/ ��

�� $��$�� +�� $�� $�� *�� $��%� �� ) <�� $��+�� 8� �� $��.��) * �� +�� +�� $� �� $�� /�� $��C� ��0 ��)

��

�� $�� $�� $��%�� $��$�� =�� $� �� J +�� $��) 0�� %�� #��$�� 8� �� %�� $�� +�� $�� $�� $�� 8�� +�� ) �.7 �� +� � $��

�� =�� $��/�� /� �� +�J) 3�� $�� $�� 8�� @�,�� A �� $�� +�� 8� �� +� ��) �� $�� ) =D�� +� �� $�� J� �� .7)�� $��

�� $� � �� $� �� $� �+�� / �.7 �$�� $�� ) *�� 8� �� "�� $�� +�� +�� .�� + � $��8�� 6�� ) �� =�� .7 +�� $�� J� � � �� + $�� $��8�� +�� $��+�� $��)

� ��

.�� -�� , � $�� D�� $�� +� �� @ �� +�� A �� 0�� /�) =# �� $� ��+�� +� �� $� ��+�� J) - �� $�� $�� $��+ � �� D� �� $� �� $��$��) - �� $�� +�� %�� +�� +�� !�� +�� $��) *� �� $��/ � �� $�� $��/� ��

6

��

SELEKTIVNA PRAVDA ZA CRKVE

�� 4�� /�� $�� +� $�� !�� $+�� , �� $�� &( �� ) -�� $+�� +� �� ;K �� $�� ) - �� F3< 3�� $� ��/�� / �� #�8�� /�� $�� "�� =��+ �� .7 �� J)

4 � �� $�� .7� �� D�� $�� 0 �� $�� $� �� $�� +��) F �� $�� / $��+�� +�� ,� � $�� !�� )<�� /� �� $�� +�� +�� $�� +�� +�)

��

�� !" �� # � �� $�� % �� & ��#�� '��" � �� (�� )�� " �� *��# � +�� " � �� ,

F�� $�� $�� "� �� $�� 3��/� ��-�� F��)- �� $��") D� /� �� $��8� � �� 8��+/�� 8�� )3�� $��

�� $��+�� , �) �� .��).��/ $�� $��") D� / �� -�� $��") �� #�� 0��

/� �� #��$��

� �� ) 0 �� $�� "��

�� "� �� !�� "� ��

�� $��"�� .�� .��/� �� $��

"�� !�� $��

+�� $�� $��"�� $�� ) .�� $�� $��"�� 3�� #�� <�� /�� $��

%� �� 0 �� 3��

�� F�� D��).��8� �� D�� D� / ��

8�� '() �� &:I9) � *��/�� 3��

%�� .�� %�$��+ �� )*�� + �� +� �� *��/� @.�� A 3�%�� ) .�� .�� $��8�� &:(I) ��&:(9) ��) 0� �� "�� .7 � �� $�� &:1'� � � �� !��+ �� "�� -�� &:1() �� + �� $��"�� ) - ��8�� $�� "� �� ) 5��

�� $��

�� )6�� F��

�� $�� "�� $��

�� &) ��$�� &:N1) �� $��

�� $� �� $��+�� $�%�@�� A $�� $� ��

�� 4��) *� &:N() �� &:9I) ��

7

��

PRIZNAWE ZAUNAPRE\EWE BIBLIJSKIH NAUKA

�� =.��%�J�� $�� $�� $�� &::9) �� 'KK') ��) *� &:N;) �� &:N() �� =5�� $� � $�� J) �� +� �� $�� =��+ $��J @&:19 � &:9:A) *�&:1:) �� &:9;) �� 4�� $�� 3�� $�� 0�� <�� %�� $��.7&:9;) ��).��%�� .7 ��

��8�� $�� $�� "�� @�� 5�� 4�� 0�� >�� E�� A� �� $� ��$�� H�� $�� ) �� .7� �� $+�� 0�� @��A &:N() �� @4��A &::&) ��)<�� "�� + � -�� @�� A �-�� @,��A &:9:) ��) -$�� $��+�� $��

�� 5�� $��

�� '(��+ �� H�� @&:;9 �&:NIA� � �� $� �$��

"�� $�� $�� "��

�� $��/ �.7 ��

�� $��

$�� "� �� $� ��

�� F�� @>�� A &:9K)��) *��

8�� "��

�� +�� 6��)- $��

#��$�� 0�

�� #�8��

�� /� � , �� +� �� $��

��%� �� $�� @�� 2�� 3�+�� &::9?4�� &:::) F�� 'KKKA)��

�� $�� =.�8�� J @<�� $�� A� @�� &:9:A?=� �� J @�� &::KA�� $�� =� �� J �� ) �� @�� 4�� &::'A� � �� =�� 0�� <��J �� E�� @�� &:91) &::'A)

.�� $� � ��

�� @�� +�� 'KKK)�)A� �� / ��

�� 8� ��

�� .��? ��

�� D��

+ ��$�� $�� 'KK') �)*�� @&::'� &::;� 'KK') 'KK;) ��A)

- �� $��8� �� D� /��+�� $�� =.�� $��J @$�� A� �� @0�� 'KKKA� �� =.�� J �� $� �$�� 3�� @�� 'KKKA� �� =.�� $�� .�� 5��+�� $�� J@�� &:9:A� =�� 5�� .�� $�� J�� 6�� #��"� @��&:9IA� =�� $��J @�� &:91) &::') �)A� �� .�� 0�� <�� $�� $�� 0 �� @�� A� �� + �� ) <�� =�� I1($��J @�� &:9I� $�� A) -�� +�� 5�� =�� J @�� &:::A? ��#��+ E��%�� =*$+� �� .�� <��J @�� 'KKKA? �� 3��/�=�� .�� <�� <� �� J @�� 'KKKA� �� $��

� �� $��

�� +�� ) �� =E�� $��.��%�J @�� 'KK'A� �� 8��

� � $��)0� �� "� ��

�.7 �� &::&) ��

�� "� �� !�� $��

�� 0�� <�� &::9) ��) G��

��

�� )D� �$�� 8� �� 'I)

�$�� &:NI) ��) *��

$�� 6�� $��"��

��$�� .�� ) H� �� )

��

8

��

�� !�� "#$%� �� &�� '��(�� )��(�� *� $� *�� +�,� �� +��*� �� *��*�� -��*� � ��

��* �� (��*� ��!� �� *� � �� .��*�� *�� *�� /� �� /�*�� 0��

�� *� (�(�� (� �� *�� 1�� )��*� )�1�� 2�� '��1� ��*� +�� *�� (�� (��*�� )��(�� *�� *�� 3� � �4� �� *� �� 555 ��(�� '��*� '��,�1� )�� *��1� ��*� �� !�� (� �� ,� �� (�� *��*�� (�� *�* � ��*� �� (�� (��*�� 2��(��6 0�� 4 � � ��1� )�� 7��!��1 � 2�*�� '� ��1�

4�� !�� *� �� *�� 8�� 9��: �� *� �� ;��<��1 �� 0�,�� 1�� ,� �� 0��

= �� *� >"� ��*� �� 1�� (�� +�� (��,�� "##>� �� (�� *�� (�� *� �� *�� (��,�6$? +�� $@ ��(�� *��!� ��!� +�� .�� *� ��*� �� *��*�* ��*�� *� ?A� ��

#��(�� )� � ��"

�� 4�� 2�� 3�� $��+�� #��$�� 5) 0 �� $�� $�� $��+ $�� $��+ � �� $�� 4�� 0�� )�� $�� &9) ��

�� .��+�� 2�� .�� $� �) .�� $�� #��$�� $� � 7� �� $��+ �� /� �� +/� �� )- �� 2��

3�� $��+�� 5) 0 �� $�� 4�� 7� � ��$� �� +�� $�� %�� 0�� + ��) .� �� $��"�� $��) *��/�� $�� ) .��+/�� $�� $��%��2�� $�� )0� �� $��

#��$�� /�� /� ��%�� $�� $�� )

�� !

9

��

MITROPOLIT NIKOLAJ OSVETIONOVOOBNOVQENI HRAM

U OKOLI[TIMA KOD FO^E

MITROPOLITDABROBOSANSKI

GOSPODIN NIKOLAJODLIKOVAN ORDENOM

SVETOG SAVEPRVOG STEPENA

��

� ��

��

�� !�

�� "#$ �� %# �� &��

'�� !�� $

(� �)� �� )� � �� )��

�� *+,"$

-�� %## �)�'�)��

�� )�� !��

�� )��

�� ')� � �)� � ".$ � %#$ ��

��)��

��)�� /�� ) ��

�� '� �� $0$ ��

�� $ *�� $ �� )�� $

�� )��

� �� 1��

�� )�� '��

�� '�� !)�$

�� 2��

�� 0��'�� )��

��!�!�� &$ 3��)� ��

�� %##"4%##%$ �� )� � ��

��

��

� ��

�� !��'� 5��)�� $ � ��

��

�� )�� 6� � ��

��'� �� /��)�

��

��$ �� )��

�� 7��

�� /��)� 8�� )�

�� )�� -��

�6�� %##9$ � �� )��

�� !� � �� * �)��

�� *�� 8��

� �� :;��<;,; =-! ��>$

%� � �� -

? 1:;,3; �<8;@; �� 7��

��

�� +�)��!�� A��

�� %##BC

? 1:;,3; �<8;@; =��

�� > � ��<*�3; �<8;@;

=�� > �� -��

��

�� )� �� )� %##.C

? �� 3;5*@� +� � �� 0�

5��:;0 �:�D �� /��)� +�� 7�

/�� *�� !� �� %##E$ � %##.C

? �� /��)��

�� !� �� !�� F ��

��

�� 7�� )��

�� *�� !� ��

%##B$ � %##.C

? 3;&�;8; �,��G3&H��5; �� !�

6� ��7��

�� 7��

3�'� ��!� �� %##B>C

? 1:;,3; -:;�<,;� ��

�� /��)� �� 3��

��!� �� %##BC

? &�;�;,; �� !��

�� 0 �� -��)��

-��)�� )�� !�!��

�� &$ 3��)� � � �� %##E$

Draga bra}o i sestre, po{tova-

ni gosti,

imam obavezu da se ispred mje-

snog odbora Dra`evina-Vi{e-

grad ujediwenog ravnogorskog po-

kreta svih Srba u Srbiji i rase-

jawu zahvalim {to ste danas

ovde,

a ~i~a Dra`u i wegove verne

Ravnogorce pozdravqam sa spa-

sonosnim pozdravom:

POMOZI BOG JUNACI!

.� ��*� 0�� ,�� (��1� ��

�� B��

�� !� �� *� � 0��

,�� (��1� ��

�� (�� (��+�*�� *��

��*� �� (�� ,� ��

�� 0�+�*�� (�� ,� � ��1�

,� �� 0�+�*� ��

.��,� 0�+�*� ��

�� *��

�� .�� /�� .��+� )��

�1�

<�� /�� .��+�� *� ��

��

+�� (�� *��

�� (��*�� *�� ( ��

�� *� ��

��*� ��

� � �� *��

C�!�� *��

� �� 0�+�*�� *�� (�

�� !� �� (��

� � ��,� � �� (�� !��

�� *�� *� ��

� �*�� /�� .��+� �� "$� ��

"#D@� �� ,�� (�+��

0�+�*�� (��*��

��

4�� (�� ,�

� �� !� � � (��

�� 0�+�*�� (��

�� *� (�� *

��*�� E��

�� *� ��

�� 0��

�� 0�� F�*��

(�� (�� (��

�� (��,� ��

10

��

KONCERT KAMERNOG HORA PUT DO ISTINE

F�* �� (�� *� (�� ,��

�� G��

�� !�� *� ��

�� (��+� �� +��

�� H� 0�� ,��

�� (��6

I8 (�� F�� F��JK 3 �� +��6

��L� �� (��L�J

4�� *� 0�+�*� �� ,�� 0�� *�

�� (� � ��

�� 0�� (��

�� (�� 4�

�� *� ��

�� /�� .��+� ��

�� *�� (��,��

��

��*��

)� ��

�� (�� +�� *��

��

F�� (��

�� (�� (��

=��

�� (��+�*�1� ��

(��

�� *� �� 1� ��

�� (�� AM @M ��

+�� (�� (�� *� �!� ��

�� /�� .��+��

B�� ,�*� ��

*�� ,��

�� *� ��

�� JN

��(�� *�� /�� .��+��

�� ,�� (��

�� <��(�� 2��

��+� �� 0�,�� '��

'�� +�!� � ��

= �� !� /�� .��+�� *�

�� *�� (��

�� (��

� 0��

�� *�� *��1��

�� (�� 4��

��1 �� *�,��

��,�� 0�+�*��

�� +�� /�� .��+��

�� *� 1� ��

�� *�6 ��

��

�*�� F�� *�6 ;� *�

.��+� �� *��

+� �� 4�� E�� 0�� (��

�� *� ��*(��*� ��

4�� *� *� "#D$��

�� 1�� '��

�� (�� *�� 3��

0�� (��1�� 1��

��

/�� .��+� �� *��

�� (��

F��

�� 0��

��*�� O��

�� *� '�� 0�� 1� �� E��

�� O�� +��

�� ,�� /�� .��+� *� ��(��

�� *� �� 0��

(��* � �� (��

�� * � �� *� ��+�6 �� (��

�� +��

��*�1� (�� + >" ��

1�� *��

� �,� �� *� *�� (�� (��

��(�� (�� *� �� .�� E�

�� +�� <��(��

)� � �� (�� *��

��!� � �� (�� (��

�� E�� E��

�� +��

E�� +��

�� 3�� <��(� �� (��

�� E�� !� � �� (��

�� <��(� � �� +��

��* <��(��

.�� *� ��

��

�� E��

�� ,�� (��

��*� ��

E�� 1� ��*��

E�� E�� (�

�� *� �� *��

�� !� � )��>"�DD6 I8 �� (��

�� * �� 1� ��

�� (�� 1� ��K

��+�� (��

��

��,�� /�� .��+� � ,��

��

�� 2�� =.0 � �

�B� �� *�� *�� F� *�

�� *�� (

�� (��

3�� (�� *��

�� (��

��(��*��

�� *� (��

�� *� �� 1� ��*��

F�� (�� (��

� ��

�� *�� *� �� 0�+�*� ��

�� (�1��

�� +� ��

�� 1� ��

�� .�� (��

�� 8�� 1� (�

��

��

<�� /�� .��+� ��*� *��

�� (��J �� 1� ��

+�� I��K 0��

0��+�� *� ��

�� +�� *�� *� ��

�� +� (��(�� (� �� 1� ��

�� .��+� �� (��

��*�� (�

�� E��

�� *� /�� .��+� � �� ,�

�� *�

�� (��+��

�� '��*� �� -��

��

�� (��

4� ��* �� *�1� �� *��

�� *��

(��*�,�� B��*�1� �� /�� .��+� ��

*� �� *� ��

�� * ��*�

11

��

.�� (��

�� (��(��

��

B�� C�

�� (�� (��

�� *��

*�� (�� (�� 0�� *�

�� (�� *� ��

�� +�� *� �� (�

�� +��

1��

= �� 0�+�*�� (��

�� *� � �� ,�*� �

�� *��

��,�*�� *��

4�� ""�� >MM@� ��

�� *�� E��

0�� (�� (��

�� )��1� �� (��

�� <��(�� (��

(�� .�� E��

�� .�� 3��

�� (��*�� *�

�� +�� (��1 0�+�*� � ��

�� I�� *� � ��NK�

��

�� +�� (��(��

�� 0�+�*�� 0�+�*� ��

�� +�� * �� B��

�� *�� .��+� �

�� (��

(�� *� ��*�� *��

�� (��

�� *� �� *��

8 (�� *��

�� C�� 0�� (��

�� 1� � ��(�� (�(�� /��

.��+� � �� 0��

�� '�� *��

�� .��,��

�� *��,�

�� C�� (�� *� ��

(�� (��

�� .��+�� (��

�� (�� (�� *�,�

�� 1� �� (��

�� 1�� (�� *�� 0�+�*� �� (��

�� (�� (��6 �� 0��

�� O�� E��

(��!�*�J

3�� 0�+� ��*J

��"� �� !�� #��$ %&� �� '(()�

H�� $�� +/�� $�� ) �� +�� $��$�� /�� /� �� 5��$��) <�� $�� $�� $�� +/�� )

* $�� $��+/�� $�� $�� /$�� +� � ��) �� $�� $�� + $�� 4�� ) �� $�� +� ��$�� $�� 4�� $�� ) �� $�� $�� 5��$�� $�� #�� $�� ) .�� % �� $� �� $�� )#�� $�� $�� 0��

�� <��) �� 5��$�� F�� ,�� $�� ;K �� / $��$�� $��$�� 7�� 0�� ) 5��$�� $�� "��

�� $�� %�� %�� )*�� % $��

+/� � ��+� �� +�� ) .�� $�� 8�� ) 0��/�� +/�� +�� $��)F$� � �� % $�� $��/ �� )�� 3�� 3��

=�� $�� +�� $�� %�� J)�� 6�� <�� +��

�� $�� =4 � ��+ �� ) 4 � �� 8�+ �� $��%�� ) 3�+ � �� $� �� $�� ) �� $��+�� / �� J)�� !�� $��

�� $�� =.�� $�� $�� $�� %� � �� +�� $��%� �� )*�� $�� / �� $� �/�� $��J).�� $��

�� +/�� $�� +� �� +�� $�� $�� +�� )- �� $��

$��

�� )

12

��

POST U PRAVOSLAVNOJ CRKVI

�� 8� � �� $�� $�� $��

� �� $��/�� $�� ) .�� 8�� /� �� 6�� 5��$�� F��,�� $�� $�� 5��$�� $�� ).�� $�� +�� $�� &) *� ��/� �� )') �� $� ��% ��

"��)I) ��$�� %�);) �� %� @$�� $�

3�� A)��

*�� $�� $�$�� $�� %� � �� $�� %�� )3�� G��

&;O'N) ��$��)-�� 6��

��%� .�� ':)��O&&)��$��)3�� $��

$�� $�� - ��

�� $�� $�� @- � �� $�� $�� $�� .�� $�� #��A)3�� $��

�+/�� $�� $�� $�� ) �$�� %� � �� $��+�� )<�� /� �+/��

�� $��) *� /�� $��//� �� +� �� $��) .�� %�� $�� 5��$�� $�+�� 5��$�� $�� %��$�� )

�� *��#�� +

��

�� &I) �� 'KK1��$� � �� +�� =��

�J -$�� $�� &') �� $�� / �� $�� $�� #�� / ��/)<�� 0�� #��

�� $�� $� �� / ��/�� +��)

=F�� $�� $��%� �� 4 �� #�� / ��/�J� �� #��$�� $�� 0 �� %��/ �� )#��$�� 0 ��

�� $��

�� +�� $� �� %�� +�� $�� / ��/)=��/ ��/ ��

�� $�� $�� $�� +� ��$�� +�) �� +�� $��/�� $�� J� �� #��$�� 0 �� )0� �� #�� / ��/ ��

�� $�� $�� $�� +�� $�� $��%�� $��)�� / �$��

�� $�� =M��/�� +J� �� $�� / ��/�� %� �� $� �� $�� $�� $� $�� $�� / �� )0� �� $��

�� 5�� $� �� $�� +�� =.��J D�$�� 3�� $��/ �� #�� / ��/� �$�� +�� %�� 'KK;)�� $�� + ��=.��J).�� #��$�� 0 ��

�� / ��/� �� ,�P �� 0 ��/�� /��)- $��$�� 0��

�� $�� $�� $�� $� �� "�� =<��J �� $�� -�� $��%�� % E�� $�� $��#��)

� ,��

13

��

]ERA]EMO SE JO[

- �� 3��/� �� <��/� $��%�� $��

� �� 4$��) �� 2�� 3��

$��+�� #��$��

�� 5) 0 ��

�� +�� 8� �� $�� +� ��

�)5��/ � $�� =D�8� �

�� 7� ��J� 3�� $��

��/�� 5) #��$�� 4$�� +�� E��8��

%� ,�� $� �� E��8�%� �� + $�� $��

�� $�� $��

/�� )#��$�� 0 ��

�� $%�� $�� $��

�� $��

�� + �� +�� $�� +�� +�� $�$�� $�� $�� $�� $�� +�� $�� /�� $%� � � �� ) 3�� $�� 0�� / � �� $�� &;) �� $�� %� ��/ �� $�� $�� + �� /� �� /� �� )0� ��

�%�� $��%�� $��$�� + �� /�� ) 3�� .��/ � 3��/�)

* '�.+ � ��/��01$1� �$1 �/��1

'��*/212� + 3�4��/��+51

0� �� $��%� � �� 3�� *��+ �� &:;&) �� #��$�� .�� <�� / �� $�� ,�� +�� $�� &') ��

��%� �� !�� $��%�� "� �� 3�� *��+ �� .�� %�� &'( �� )�� $��

�� "� �� 2�� 3�� $��+�� #��$�� 5) 0 �� 2�� .��+�� E$� �$� �� 5)#� �� "�� !�� $��"�� .�� .��/�� $��"�� "� �� !�� $��

14

��

PROSLAVQENA HRAMOVNA SLAVAMANASTIRA VOZU]ICE

VIJESTI

�� 7�� 5�� .��/�� $��"�� "�� !�� $��8� �� .�� /�� +�� 8� �� #��$�� ) 0� �� "� �� )�� L�� $��%�� ).� ��+��

��"�� "� �� )0� $�� "� �� $��"�� .�� .��/$�� $�� +�� 8� �� .��+�� ,�� ) �� .�� -�� F�� #�� 0�� /� �� D�$�� $� � �) ��+��4��%� $�� *$+�� !��) <�� /� �� .�$� �� , �� 3�� 3�� #�� 6��$��/� �� !�� F�� >��/� ��/�� "� �� -�� F�� $�� +�� )�� $�� .��

�� 3�� *��+ �� "� �� $�� -�� F�� #��0�� / $�� $��$�� "� �� $�� $�� ) .�� !� �� $�� #��$�� 0 ��)- $��

$�� *�� $�� #�� -�� F��

�� "� �� !�� D�� D��/�� $�� $� =D-��4��EJ� $�� 3�� 7��/� ��$� �� +�� =�*�*J � #�� "� �� !��)0� �� $��

�� "� �� $��8�� )

$� ��$�5 �)�$+5+� ��/��01$ ��12+

�1/+��)*.1$+� 41� 4+51

2�� 3�� $��+��#��$�� 5��$�� 0 �� L��8�� #�� 3�� 5�� D�� D�� +�� 8� ��)0� $�� 3�� $��

��/�� 5) #��$�� %� �� 4�� @��/�A � �$%�� $�� + �� /� �� $�� $%� � �� %� ��

��) .�� / �� 3�� 5�� 5��$�� 8�� $�� % �� 5��$�� ,�� $��% �� $�� /�� / �� +/�� P�� $�� I(KK�� $�� D�� D��).� ��+��

��+�� %� �� 3�� $��/�� 5) #��$��+�� 8�� )

./�$ � 1��51�$+62�� 3�7* ��512+

)�$��2+ * ��%*(+8+

- $�� K() �� 'KK1) �� 3��/�$�� .��+�� ,�� ) ��.�� )<�� ) .�� $�� ) *�� .��/ <��/� �) F�� +/).�� $�� <��

��/�� /� �� $+�� 3��/��).�� $�� /��

/� �� $��/ �� $�� +�� %��$��$�� ) .�� .�� /� �� +�� /� �� %�� $� $�� +/ ��/�� $��+ � *$�+�� <��/ � � �� $�� P��)0�� .��/ ��

�� *$+�� 3��/�� / ��

15

��

&KK)KKK �#� �� %�� $�� ) #�8�� /� $� �� <�� +��$�� !�� ,� � �� +��+ ��/� �� +�� $�� $��)

Krsna slava hrama

“Svetog Nikole” u Dra`evini

8 �� * �� +62*#91$��+)�$��2+

3+�� '9) �� 'KK1�.�� %��

�� =�� 0 ��J -��%�� 2�� 3�� $��+�� #��$�� $�� 0 �� +�� +�� 8�� $�� +�� )=*��

�� '') �� $��%�� $�� +�� 0 �� #�� G�� F�� ) *�� $�� + ��

�� + �� /� �� $��%�� .�� $� � �� $��%�J� �� 0 �� )#��$�� 0 ��

/� �� 3�� 5��$�� 3��+�� $�� +�� /�� /�� $�� )F�$�� /��

*$+�� D�� $� �� *��P�� $� � � 3+�� $��$�� #��6��/ $�� +��"�� $�� $��/�� )=0�+ ��%��

4�� / �� $�� /� �� / � ��%�� /� �� $�� $�� +�� $�� $�� J�� 6��/)*� �� /� ��

�� 0 �� )

- �,�.

16

��

��621:1%� 5��$��2

4��

(� �� (*�� I��K� � ��,�

)*�� ,� ��

�� *�� *� �� (*��

(�� I;� �,�K ��

3�� 3��1��

�� 2��(�� 8�� E��

)��(�� 2� ��

�*� �� )��(��*�

�� (�1�*� ��*��1�

��(��,� �� *��6

I�� (��

(�� (*�� *��

*�� )*�� ,�

�� *��

� ��*�* �� (��

�� 0��*�� 2��(��

�� 8�� E�� =�� *� ��

�1�� (*��

+�*�� (�� *��

�� *� �� *�

�� (�� *��

�� *��

��*��

4�� (*�� *�!�

�� (�� 1�

�� *�!� � ��

�� *� 2��(�� 8�� E�� (�

��*� �� 0�+*�� (��

�� *��*� (��*��

��+�� * �� (��

��*�!�,� ��*�1�,� *�� *�

�� (�� (�� ,�

��!��*�� *��,��

��*�� 1� �� (�

�� *��

,�� 4��*��

�� (�� )��

�� ,� �� *��

�� 1�� (��

��,�,� ��

�� *�� *� ��

�� (��

� �� *� ��

�*�� (��*� ��*� (��

�� *��

��*� ��*� ��

�� (�� *��

�� *� ��

�� *� ��,� ��

�� P

1111

11 22 33

6655

9977 88

1010

44

1212

� � � ��

� � �� !��"� �#� �� $ � �� %�� &�� ' �� ( � �� )�� * +�%* �� (�� , %��

-� ��$ �� -� ��$� �� .�� )�� $ - , %��

jkona presvete bogorodjce ^ainj~ka ÷ krasnjcaø · 2013. 7. 2. · moleban za stradalni narod...

Documents