Jovan Dui Gradovi i himereHimera grad u Staroj Grkoj; udovite kod starih Grka sa lavljom glavom, kozjim trupom i zmajskim udovima; varka, samoobmana, uobraenje, neostvariva zamisao.

1. Prvo pismo iz vajcarskeAlpi (Sen-Beatenberg) avgusta, 19**

Ovde jutra osviu hitro i veeri zakanjavaju. Sati prolaze spori i neopaeni; vreme se ne daje meriti niim, jer se ovde nita ne dogaa. Ne volim alpijsku lepotu. Mi utiemo na stvari menjajui njihove forme, ali stvari menjaju nas svojim nasilnikim utiskom.Svaki niz ovih bregova izgleda da jestao izmeu nas i neeg boljeg i nenijeg. Ove neverovatne impresije iz Alpa izbezume prvih dana oveka s juga. Oseam da e me ove studene tamne stvari izmeniti iz osnove. Prestau biti dobar i nean; omrznuu muziku i stihove; neu se vratiti nekoj eni koju sam voleo, i poi u za drugom bez ljubavi. Poinje opisom, a onda se usredsreuje na hotel. U hotelu: Neki Nemci koji meu sobom govore francuski da bi izgledali otmeniji i iz boljeg sveta. Jedan je od njih nemaki profesor, koji kao svi nemaki profesori pie trei deo Fausta.Englezi su najudniji svet po ovim alpijskim letnjim naseljima. Oni se svemu ude i svemu smeju. Englezi se smeju im vas oslove, ne zato to je neto smeno, nego da susret uine radonsim. Smeh i radost su bez sumnje stvari jedne vie civilizacije i humanosti. Jedan ruski pisac kae: treba se uvati oveka od ijeg osmeha njegovo lice porunja. Ovo je istina. Ravi ljudi ne umeju da se smeju; a od smeha lice postane oveanskije i lepe jer postane svetlije.Englez je roeni separatist. On smatra Englesku, ako ne zasebnom planetom, a ono izvesno estim kontinentom. Opisuje nacije, udaljuje se od Alpa. Tako e u i u buduim pismima da se zadrava na nacijama i karakteristikama, ili na nekim istorijskim i mitolokim dogaajima i likovima.Evropski narodi izgledaju da imaju svoja doba ivota razlinija jedan od drugih: Sloveni su mladii od dvadeset godina; Nemci su mudraci od trideset; Talijani su komedijai od etrdeset; Grci ljube i ratuju kao ie od pedeset; Englezi se smeju i ude kao deca od 15. ene se najradije daju ljudima koji umeju da ih zasmejavaju.Ali ako mnogi od nas izgledamo namrgoeni i zavereniki mualjivi pored Engleza, isto tako pored Rusa izgledamo uvek nedovoljno dobri i srdani. Pesnici su uvek oseali ovo nasilje alpijske lepote nad duom ovekovom, Gete je tri puta prolazio ovuda, ali mu se niakda iskreno nije divio. atobrijan je iz Alpa pobegao razoaran. U elijevim najlepim pesmama ispevanim ovoj prirodi soea se vie inspiracija sa blagih reljefa iz okoline eneve gde je iveo, nego Alpa kuda je samo prolazio. Od stotine pesnika koji su videli Alpe, ne znam nikog koji se u njih zaljubio.Meutim, ima jedan pesnik koji je u Alpe bio istinski zaljubljen an ak Ruso. Ruso je samo kroz prirodu pznao Boga, osetio ljubav za enu, dobio smisao za ivot. Svoju Novu Heloizu dovodi na enevsko jezero, i to na njegov mrani i divlji deo, kod Veveja, u predeo koji on smatra za najlepi deo sveta. On je tvorac modernog senzibiliteta. Ali njegova duboka, iskrena, bezumna ljubav za prirodu, neosporno je spasla knjievnost od suhog racionalizma, i stavila oseanje i slobodu kao izvor najdubljih stvari u oveku. Ruso je oborio francuske ovetale drutvene tradicije, i uopte obnovio forme francuske misli. I stvorio je duhovni kosmopolitizam, tako da su ga Kant i Gete smtrali svojim uiteljem....Odavde sam jednog vedrog jutra krenuo da se penjem na Jungfrau. Sa mnom putuje jedna mala Poljakinja, prijateljica iz zajednike klupe na enevskom univerzitetu. Nju prati njena tetka, koja pie knjigu o privienjima svete Katarine iz Sijene. Tetku prati jedan stari i otmeni enevljanin koji se kae dalekim roakom Erazma, i koji ima maniju da skuplja stare novce, i to jednog rimskog imperatora, Florijana, o kome niko ne zna nita.Ako ne putujete sami, onda putujte samo sa enom koju volite. To je jedini nain da se sve uoi i sve dobija stostruku cenu. ena ostaje uvek dete, jer ume da se iznenauje. Mladost, to je moi se uditi. Svaki dan izgleda impresionirana kao da je tek toga jutra progledala.Poljakinje imaju jednu naroitu ar koju nee dostii moda nijedna slovenska ena. One imaju senyualne pokrete panjolke, duhovitu koketeriju Francuskinje, isto srce i toplotu Ruskinje, nostalgiju Skandinavke, naivnost Engleskinje, i, to je iyvesno, nieg od Nemice.Po Talijanskim ravnicama ili naim breuljcima Bog izlgeda muziar i liriar; ovde izgleda neprijatelj, sudija i ubica: jer je ovde na svakom koraku zamka, busija, i provalija. Svugde na drugom mestu neto ivi, die, peva i cveta; onamo gore na visinama postoji samo smrt i ludilo.vajcarska je i bez svojih knjiga i bez svoje muzike ipak ostvarila ideal najveeg unutranjeg spokojstva, i taj njen mir, to je njena slava. Da su uostalom, imali genija, takvi bi geniji ovu zemlju razorili; a ovako su ovi mali ljudi uspeli da naprave velike stvari. Jedini genije koga je rodila ova zemlja bio je Ruso.

2. Drugo pismo iz vajcarske eneva, decembra 19**

Ima gradova koji imaju svoju duu. Postoji uvek grad i pria o njemu; jedan grad je velik samo po njegovoj legendi. Sve je odista u reima. Ima naroda koji su bili zavojevai i pobedioci, ali su nestali, jer za sobom nisu ostavili krupne i lepe rei. Venecija e nestati jednog dana, kao to nestane fatamorgana sa vidika. Jer se taj grad ne daje ni popraviti, ni prepraviti, ni iznova stvoriti.eneva nema duu. eneva je od nekadanje crkve postala danas drumska gostionica. Daleko su vremena kad su se ovde tukli megdani vere i misli. Sad ovde ivi sitni svet palanana, radei bez odmora i plodei se bez razloga. eneva je jedan od nekoliko gradova na svetu kojem se ne znaju dani porekla u dubini vekova. Bila je od XII do XVI veka bojite svih istina i zabluda. Oduvek se ovde bila bitka za Boga i njegovo mesto meu ljudima. eneva je pre svega stari keltski grad.Sada ovud tumaraju povorke turista iz belog sveta koji ne razumeju to im se kae niti vide u to gledaju. Stoje svega dva-tri spomenika velike enevske prolosti koji jo nisu prodani strancima. Stoji enevska katedrala Svetog Petra uvek crna i strana, kao kletva. enevu je obeleilo kalvinistiko hrianstvo. A Kalvin, jurist i dogmatik, to nije sagoreo na lomai, on je okamenio u dui ovog enevskog naroda. On je uneo versku tugu i pobono samoodricanje i posejao ovde mrnju na radost i ushienje, i ak propisao i oseanja u porodici.Kalvin je bio odlian crkveni pisac. Mnogo je promenio, ali nije nita usavrio i nita doprineo. U enevi, kalvinizam je odveo u skepticizam i oajanje: u proganjanje katolika koji nisu vie smeli ovde imati svojih imanja, ak ni omrknuti u ovom gradu. Niko nije smeo imati ni muziki instrument u kui, niti smeo pevati drugo nego psalme. Ila je iz bede u bedu.Meutim, Katedrala danas je taj hram postao kuom gde se protestantski seminarci vebaju u francuskoj dikciji i dre rave muzike veeri. Manastir Svete Klare u kojem su svetenice zbog bievanja svog tela i mortifikacija svojih strasti bile jo u dubokom srednjem veku ponos i slava ove katolike zemlje, pretvoren je odavno u sudnicu i policiju... Zaudo da se uopte i ne zna ni gde je sahranjen veliki prorok reforme i gospodar enevske republike...U enevi se vide samo dve stvari: na bregu ova jeziva katedrala, i u dolini ova nenadmana lepota Lemanskog jezera. Ruso i Bajron su ostavili neodoljive uspomene na drugoj polovini jezera: jedan svojim romanom o Heloizi, a druga svojim spevom o sunju u ijonu. Nita tee nego govoriti o onom gradu u kojem je protekla naa prva mladost, o desitini svojih studentskih godina proivelih u enevi i Parizu. Celog ivota oseaemo potrebu da se vraamo onamo. Kad nam je dvadeset godina, nijedna stvar na svetu ne izgleda starija od nas, niti izgleda da e nas nadiveti. eneva je bila u moje vreme tvrava mladosti. To je bio grad u koji su dolazili turisti to teraju vetar kapom, i studenti koji su terali egu s naukom.Neveselu notu unose u enevu samo enevljani. enevljanin je glomazan i suh. Moli Boga, slui republiku, plodi svoju sopstvenu enu; ovek s malo due ali vrlo mnogo principa. Nesreni grad u kojem se nije nikad rodio pesnik. Jeste, an-ak, ali koji je proteran odavde ba zbog toga to je bio pesnik...enevljanka je potpuno ena svog mua. Za Francuza je ena muza ili madona, ili metresa, ili sve ujedno, ali nikad ena; za jednog Rusa je sabesednica za njihove beskonane razgovore; za Nemca je enka; za Balkanca je slukinja; za Talijana je model; za panjolca je robinja; a za enevljanina je ortak u radnji i potpisnik na menici. Ruso je odbegao iz eneve kad mu je bilo 16 godina, a vratio se u nju samo jo jednom, kad mu je bilo 42, i kad je ve bio poznat pisacVolter i Ruso ostali su tragino slavni po njihovoj meusobnoj mrnji. Sve je izmeu ova dva oveka bilo kontrast. Volter je bio maral dvora kada je Ruso bio ljubavnik jedne velike gospoe koja ga je hranila. Volter je bio naunik, Ruso pesnik; Volter filozof, Ruso mistik. Volter je na ovom svetu mrzeo, a Ruso je voleo.Kad je Ruso, najzad proteran i iz jednog mesta iz Francuske, otiao da trai mira u Engleskoj, Volter je slao i onamo podvale koje su Rusoa izlagale podsmehu. I jedan i drugi umrli su iste godine, i jednog istog leta, Ruso za dvadeset godina mlai od svog protivnika. Obojica sada lee u Panteonu francuskom.enevski univerzitet moga vremena bio je, izvesno, najvema kosmopolitski od sviju univerziteta na svetu. Od svih studenata najvie se vide vajcarci, a najvie se uju Bugari. Svi idu zajedno; svi zajedno odlaze u kavanu i svi zajedno izlaze iz kavane. Reavaju sudbinu Srbije, kroje kapu Carigradu, ali ive na kredit po restoranima, i biju se sa sopstvenicima stana. Meutim, vredni kao krtice i brzi kao veverice. Rusi ovde imaju svoje sopstvene ulice, svoj naroiti izgled, i svoj posebni moral. Neki ive bogato. Pod imenom studenata ive ovde esto avanturistiki i poneki ruski kneevi i ene iz petrogradskog velikog drutva. Ali druga i velika ruska grupa ivi ovde od mizerije i od ideala. Sanjaju o velikoj revoluciji koja e poeti u Rusiji i proiriti se zatim po celoj zemlji i po zvezdama.Za est enevskih semestara, nestanu tako ovde sve utopije mlade i velike rusek due. Poljaci u enevi ovog istog doba ive veinom za sebe, kao na nekom poljskom ostrvu. Svi su zaljubljeni u kulturu i zalueni za titule i plemstvo. Svi smatraju sebe za slovenske Francuze i gorko ale to su roaci svojih roaka. Ali su Poljaci mlade kulturna i vanredno drueljubiva. Ovo je jedini svet koji ne opti sa Bugarima, i koji se plai Nemaca, i koji se uasava vajcaraca. Brau Ruse mrze svom dubinom nae slovenske mrnje.Srba u enevi nema mnogo. Oni u Parizu ue da postanu na povratku u svoju zemlju kraljevi, ministri, ali ovde u enevi Srbi ue da postanu efovi opozicije. Zato se smatraju naprednijim od pariskih studenata.Moj .... Poinje o svojim utiscima. Dugo sam vremena bio ostao bez drutva. Poznao sam ubrzo jednog Rusa bez ruke i jednog Srbina bez glave. Srbin je navratio ovde u enevu da preko letnjih vruina naui i francuski jezik. Pred vrtom mog stana dizale su se granitne siluete malog i velikog Saleva i otvarala se tude vrata francuske Savoje.Breg Salev nema nita od surovosti alpijske. Svi mladi parovi iz celog sveta penju se na ove zelene masive sa beskrajnim vidikom. To su probisveti koji vode po zemlji tue ene, lane verenice, sluajne saputnice, zani one ljupke oajnice jedne letnje sezone.

3. Pismo iz FrancuskePariz, u prolee, 19**

Neto se danas najednom promenilo u mojoj ulici, staroj, bednoj, anonimnoj. Prolee se ne da sakriti. Prolee nije ovde na stvarima koliko u oima ljudi i u pokretu ena.to razlikuje Pariz od svih drugih gradova na svetu, to je to u njemu nikad nismo potpuno nesreni, ni kada smo najsiromaniji. Svako se od nas osea ovde ubog i bezimen. Ali je Pariz toliko ogroman i sjajan da se pred njim sve nae line bede gube kao nitarije. Pariz je najvea raskrsnica ivota. Ko je dovde doao pameta, on je ovde postao pametniji, a ko je doao dovde lud, on je odavde otiao neisceljivo mahnit zanavek. Ovo je jedini narod koji ume sve da shvati, u sve prodre, i sve objasni.Napoleon bi postao samo jedan veliki osvaja da nije u osvojene yemlje istovremeno donosio i ideje francuske revolucije; a u svojoj zemlji on bi ostao samo uzurpator i tiranin da nije istovremeno bi o i glavni inicijator za organiciju modernog zakonodavstva. Nema odista nijednog patriotizma koji je lepi od francuskog. Ono to ini Francuza obesnim u njegovoj oholosti, to je to nikad, od kad je postao, nije bio niiji rob. Francuzi su prvi koji su ostvarili svoje nacionalno ujedinjenje, jo za vreme Luja XI. Uroena mo opservacije, ta stalna potreba za razumevanjem stvarnosti, instinktivna odvratnost za sve to je mistino i maglovito, ini Francuza najneposrednijim, najiskrenijim, racionalnim, duboko istinitim. Talijan je rav i kao prijatelj i kao neprijatelj. Kao prijatelj je zavidljiv i neveran, a kao neprijatelj je podmuako i osetljiv. Talijani ne vole ni da vide tue zemlje. Talijan putuje samo ako je pijun. Meutim, Talijan je najdoravitiji narod na svetu. To je nesumnjivo najvei artist za poslednjih hiljadu godina.Da nema genijalnih Nemaca, svet bi izgledao ipak isti, samo s neto manje metafiyike i s manje klavira po sobama; a da nema Talijana, svet bi iz osnova bio drukiji. Ali e vas Francuz presei: Najvea greka Talijana, to je to ne zna ta je sloboda.Meutim Francuz, taj veliki osvaja, ni on ne ume da putuje, ni da se nastani u tuoj zemlji. Za svaku drugu zemlju misli da je udna i njen narod da je smean. Francuzi znaju ta je Pravo, Englezi ta je Pravednost, Amerikanci ta je Humanost, a samo Sloveni znaju ta je Dobrota. Zato su Sloveni ipak najvei stepen ljudskog srca i ljudske savesti.Nae malo drutvo u Parizu sastaje se u jednoj kavani na uglu Bulevara svetog Mihaila. Na elu dugog mramornog stola zaseda stari i nesvreni student, jedan od onih tipinih leventi od kojih svaka naa studentska kolonija na strani ima po jednog. Doao je nekad ovamo suv i tanak, a sad je ugojen; i sa oima vedrim i bodrim, a sad nosi teke naoare; i imao je elo misaono zabrinuto, a sad je dobio milokrvni izraz parazita. Ni jedan ispit. Ne poznaje Francusku u kojoj je proveo ivot, vie nego to poznaje Gvatemalu koju nije video.Svi Balkanci koji dou u Pariz lie jedan na drugog. Grk odmah pita koliko drahmi kota Ajfelov toranj; Bugarin, koliko ima fijakera u Parizu; Rumun, koliko kota primadona iz Opere; Srbin pita koji je najbolji restoran.Srbin kad se najzad vrati iz Pariza u Beograd, dugo vremena daje sebi izgled izgnanika. A onda poinje da uiva u domaim jelima.Francuz je najvei ljubavnik modernog veka. Ljubavnica, to je najpre i moda jedino Francuskinja, kao to je Engleskinja filantrop, Nemica pijanistkinja, a Talijanka model. Dva naroda, vajcarci i Bugari, ne mogu biti veliki, jer im ene nisu lepe.U Francuskoj ovek koji nema duha, to je to u Grkoj ovek koji nema para; znai poslednji ovek i bitanga kojeg treba izbaciti napolje. Posle osamnaestog veka eni u Francuskoj ostaje idealo samo ena iz Versaja. U Italiji je, stvarno, i stvoren mnogo pre nego u Parizu moderni salon kao to je onamo stvorena i prva banka. Mlada Beatrie Sforca je pokazala svetu svoje nebrojne odee i svoje fantastine nakite, ali nije imala ni mrve duha. I odista, duhovitost je talenat lakomislenih. Graanin Rima nema duhovitosti, jer je ozbiljan, vaan, i ima odve zdravog razuma. Za pravu duhovitost treba mnogo uroene dobrote, a to znai sree i veselosti u ivotu. To imaju samo Francuzi, kao to su nekad imali samo Grci. Stendal koji je imao vie pameti nego duhovitosti, i koji se za taj nedostatak branio kako je umeo, govorio je da Francuzi nee niakda otii dalje od ljupkosti.Englez je na putovanju dobar sused u kabini za spavanje, ali je jedini Francuz dobar za stolom za razgovor.Veseli su samo dobri ljudi; ravi ljudi ne umeju da budu veseli. Ima dva naina da se bude veso i sretan: imati mnogo novca ili imati veliko miljenje o sebi. Francuz ima i jedno i drugo: jer mu ne treba mnogo novca da bude sretan, ni puno muke da postane duhovit. Veseljake traimo vie nego mudrace. Veseli ljudi su srea za sebe i za druge. Francuz zato ima pravo gaenje za tugu, i pravo preziranje za plaevnost. Zato je Turgenjev u Francuskoj jo i bio voljen, i Tolstoj dosta dobro razumljen, ali Dostojevski nije nikad bio ni voljen ni razumljen, ni dovoljno itan. Jer je Francuz pre svega mudrac, i nee svojom literaturom da pravi od zla gore.Ja delim ljude na dve vrste: na one koji vole Francusku i one koji je ne vole. Onaj ko mrzi Francusku, nije samo lo po intelektu i nekulturan ovek, i prostak, nego je i lo i po srcu, nepravedan i zloest nevaljalac.Englezi izgledaju naivni, ali to nisu; Talijanci izlgedaju veseli, ali to nisu; jedini Francuzi izlgedaju uvek ono to jesu. Francuzu je uroena trezvenost, kritinost i sarkazam, znai sve to pokazuje zrelost i skoro zavrenu evoluciju. A narodi stvaraju najvee stvari samo kad su mladi. Samo se u mladim narodima raaju geniji. Englez lako menja samo zemlje u kojima ivi. Gde ostane due, tu se konano i nastani, ali nigde ne naui jezik tog naroda u ijoj se zemlji nastanio. Njega i ne zanima dua jednog naroda ni njegova misao, nego njegov pejza, i njegova nonja, i njegov komfor. Primae celog veka iz Engleske list koji su itali i njegovi oevi, i nabavljae londonska odela.Svugde drugde po ulicama i pijacama pariskim, satovi dana su jednoliki i nerazgovetni, a samo ovde na Seni postoje rumena svitanja, sjajni podnevi, i duboke i svvetle veeri.U Parizu je sve njegovo. Praiz izgleda vei i vaniji od Francuske. Ali je i Sena izgledala vea od Pariza.

4. Pismo sa Jonskog moraNa Krfu, u jesen 19**

Ve od ponoi je vetar udarao u desnu stranu broda, koji je iao niz nevidljivu vodu, kolebajui se, i zahuktano, kao to su morali nekada ii, ovim istim putem i u ovakve iste noi, frigijski brodovi sa dva reda vesala.Nigde se ovek ne usami toliko koliko na brodu. Sa mnom iz Rima putuje jedan nemaki konzul koji ide za Siriju, i njegova ena Holananka. S njima dvoma putuje i njihov mlad roak, neizbeni roak svih lepih ena na ovoj zemlji. Ta Holananka je ena za ljubav, jer ima mate. Bez velike mate nema velike ljubavi.Velika ljubavnica treba da ima takvu trostruku oreolu: sjaj fizike lepote, otrov intrige, i ar suza. Ako ova Holantkinja ne postigne sumu sree ljubavne, to e biti samo zato to je udata u Nemakoj. ena i more! Dva elementa od kojih je napravljen ovaj svet.Ova Holananka bi vam dodala: Moral smeta mati i srcu, i zato je opasan. Za ivot i ljubav dovoljno je imati ukusa i mate, mahnite krvi i ludog novca!udno sam ekao da svane i da se vidi cela puina. Oduvek sam oseao neki tamni atavizam za velike vode. Nikad nisam imao srca prema apatinoj lepoti polja, ili gruboj i studenoj tiini brega, ni sam ne znajui zato.More u detinjstvu, to je prvo uenje o veliini, istoti i moi. Ima, meutim, danas jedna nova Eva, ena naih vremena, o kojoj govorae Holantkinja. Nasledila je od oca i majke koliko i njena braa, i ve sutradan pola za nama na ulicu i u kabare.I ja sad imam nepodeljeno zadovoljstvo da gledam istovremeno ovo toplo more i ovu duhovitu enu, koja vodi svoja dva mua, ponosna i glupa kao dva labuda iz nemake bajke, pravei s njima alu.Jutro iz Odiseje! Eos sa ruiastim prstima! Kao sve stvari koje su gledane u samoi, tako i more ima duu onoga ko mu se divi.Zametnuo sam tako nasred Otranta sa gospoom pravi boj zbog maaka. Maku odista vema vole ljudi nego ene. To je zato to su ena i maka odve sline meu sobom, po sebinosti i gramzivosti.Mnogi ljudi imaju na moru misao o smrti neprestano u pameti. Ja mislim i da se misao o Bogu zaela pred velikom puinom ili usred pustinje, jer se samo tamo mogla stei ideja o neizmernom i venom. Zato ljudima roenim pored mora puina izaziva samo besnu ljubav za ivot.ene su veliki uvari vere, jer su sentimentalne, jer imaju srca i mate, i to je jedna strana njihove veliine. Kako more, koje je svetlo i ognjeno, moe seati nekog na venu tamu zagrobnog ivota?U daljini se zasvetlie neke planine. To je Albanija.Zatim e doi Epir, koji je, prema jednoj legendi, otadbina Ahila, i u kojem je Ahilov sin napravio carstvo Molosa. Narod koji danas ovde ivi jeste, meutim, i danas najnekulturiniji deo ovropskog ljudstva. Zemlja krvne osvete, zemlja bez svog folklora, svoje muzike, pesme i prie, bez ijedne linosti epske, ili religiozne. Narod ponosit ali surov, bez jednog kulturnog centra i bez jednog jezika.Du celog ovog puta stoje uspomene velike kao praume. I gde ne govori istorija, tuda klie legenda.Ali to jutros lebdi nad ovim toplim i sjajnim vodama, to je tvoja silueta, lepa Kleopatro, pobeena carice od krvi balkanske, ljubavnico kakvu svet nije nikad imao.Na turskom istoku, sve to vredi videti, to su njihova iroka, zaputena i gluha groblja, zarasla u trnje. Ne moe se govoriti ni o lepoti gradova na ovom Istoku, sa ulicama na kojima nigde ne sretnete enu.Umreti u lepoti, to izgleda vrhunac ivota na zemlji!Ova Albanija, viena s mora, izgleda odista zemlja za zatoenje i za oajanje, a ne da se u njoj ni umre ni proivi jedan ivot. Putovanje je nova strast, i ono je dolo najvie od dosade koja vlada u drutvu oveka sa ovekom. Sve je svaije. Uimo zbog drutva, bogatimo se radi drutva, enimo se radi drutva. Ljudi se oseaju srenim samo kad su u drutvu vani, i nesrenim kada u drutvu nisu dovoljno vani. ena postaje niija i svaija, najmanje njenog mua. Krf je neveroatnom brzinom prilayio k nama. Ova lepa Holananka bila je sva zanesena prvi put neim drugim nego sobom.Kad su sinovi Hronosa podelili svemir, Zevs je dobio nebo, Posejdon more, a Pluton zagrobni svet. Posejdon je od svih ostrva smatrao da je Krf najlepe. Jedna nimfa, Kerkira, napravila je ovde grad, i dala mu svoje ime, koje je ovo ostrvo nosilo kroz ceo vek. Vi znate sedmo pevanje Odiseje gde Homer opeva lepotu tih vrtova. To je najlepi, ak i prvi opis prirode koji nam je ostao od starih pesnika.Samo je legenda Krfa sjajna, a njegova istorija je bez ponosa. Nikakva kultura nije ovde roena.Poli smo sa brda da obilazimo ovo ostrvo. Traili smo mesto gde se Nausike igrala loptom; i crkvu svete Epifanije gde je nekad bio Herejon, hram boginje Here; i najzad, ili smo da vidimo Ahileon, dvorac nesrene austrijske carice Jelisavete. Dok je njen mlai roak govorio o bojevima kod Krfa, gospoa je sluala rasejano i gledala samo njegove velike i arke oi kao oi u mladog jaguara. Oevidno, ona je volela njegovu mladost, a ne njega: i njegovu uniformu, a ne njegovo herojstvo.Ovde pada u oi muki tip s ilirskim profilom, s talijanskim oima, s kratkim turskim nogama, i runim grkim brkovima.Kada smo uli u vrtove Ahileona, dvorca nesrene austrijske carice i nesrene majke, srele su nas u povorci, pod niskim arkadama, mramorne biste filozofa i pesnika koji su bili njeno drutvo u toj oajnoj samoi, pisaca koje je ona mnogo volela, a moda i itala: od Homera i Platona do ekspira.Ali je imala pravo ova lepa Holantkinja, govorei mi na povratku ka varoi: Nema vie smisla putovati po kulturnim gradovima Evrope. Tamo ve alosno lie gradovi meu sobom, kao i ljudi koji u njima ive.Drugi dan smo opet bili na usamljenom moru, plovei za Atinu.Uspomene, to su beli novci za crne dane. Kako e nekad, mnogo docnije, izgledati ovo more u mojoj uspomeni!

5. Pismo iz ItalijeRim, oktobra 19**

Kad je ve Rim prestao biti prestonicom celog antikog sveta, postao je prestonicom budue opte vere; i umirui, stara drava se samo ovekoveila. Atina je bivala i prolazila, ali je Rim ostao sredite sveta i magija ljudstva koje je najdublje verovalo u Boga.I danas stvari ovde imaju izgleda svetenih utvari. Nikad Rim nije lepi nego nou i nigde no nije lepa nego u Rimu. Rim je vean, a smrt je ipak na svakom koraku. Oseanje da sve ovde umire, i traginije nego igde. Jedina zemlja samoe, to je danas jo Italija, sa tolikim praznim obalama i umama kuda jo ne pite vozovi, sa usamljenim malim gradovima punim crkava, sa selima kojima niko ne zna ime. Samo je jo u Italiji mogue videti lepotu i tiinu, nepodvajane i ujedinjene.Onaj ko navikne na samou, prekida sa svetom kao to edan prekida sa poronim, ili ist sa neistim. ... Samo maloga oveka samoa napravi bolesnikom i ona njegovu duu otruje sumnjama i ispuni strahom. Za samou treba biti snaan i duhovitiji nego za najvii svet jednog drutva.Dva najvea sveca iz XIII veka bili su talijanski mistik sveti Franja iz Asize i panski dogmatiar sveti Dominiko. Sveti Franesko je i zverove zvao braom, a sveti Dominik je i cele ljudske provincije preporuivao za plamen i delate. Sveti Franesko je bio prorok i skrueni sluga oltara; a sveti Dominiko je bio teolog dogmatiar, crkveni politiar, i najzad, vojnik vere. Jedan je klicao ljubav, a drugi poredak; jedan veru, a drugi dogmu. Prvi je olienje jedne blage verske idile, a drugi je olienje svirepe verske politike. Dante se divio obojici. Svetom Franesku se divio, jer je dao veri svoje detinje srce, a svetom Dominiku se divio, jer je istoj veri dao svoju gvozdenu miicu.I filozofija, i istorija, i knjievnost, sve je bilo zatim, u Rimu u znaku stoicizma. Rimljani su bili u svoje doba najvei narod na svetu, ali i jedini koji su razumevali veliinu sveta. Oni su izgraivali zakone za svet, a ne samo za sebe. To je ono to najvie ushiuje u ideji o Rimu. Rim je bio tlo gde se veito ivelo za neku ideju.Nema veeg naselja nad svojim duhom i duom nego se podeliti u Rimu izmeu dve vrste uzbuenja: onih koje nam daje doba cezarsko i onih iz doba papskog. Uostalom, sve se ovde oslonilo jedno na drugo. Vena sudbina ovog grada je da u njemu nita ne umre od sebe i da se na svaem vidi nasilje ljudske ruke i svirepa volja za takmienjem.Umreti to nije nita, ali biti zaboravljen, to je najsvirepija odmazda smrti nad ivotom. Niko ne zna koliko je jeziv strah od zaborava.Ovde sve prebiva u dubokom oajanju, i sve ivi u gorkoj ljubavi za umiranjem. Rim je grad slave i tuge.

6. Prvo pismo iz GrkeDelfi, aprila 19**

Parnas, oblani i gromovni, dri u zenitu svoje dve sunane kule. Helikon, po kojem je Hesiod pasao svoje svilene vode, stoji kao kristalna palata ni na nebu ni na zemlji.U ljudima je smrtno samo ono to je u njima ljudsko, a veno ivi samo ono to je u njima lavovsko.Heronejski granitni lav je moda najalosniji beleg koji se nalazi na jednom raskru istorije. Jer ovo polje, nekad slavno, postalo je najzad grobnicom grke slobode, nenadmane grke kulture starog veka. Ovde je Atinu i Tebu pobedio makedonski kralj Filip. Tebanci su svoje heroje sahranili ovde, na mestu poraza, u jednu zajedniku raku, i na nju postavili ovog stranog graninog lava, kao jezivu re. Vee i dublje grobnice nije bilo na zemlji nego to je ova.Epaminonda je bio veliki vojskovoa.Pelopidas vratio je Tebi demokratiju koju su joj bili oborili Spartanci, a Epaminonda je vratio slobodu svima grkim dravama.Bilo je u Tebi jo neto dostojno oboavanja: to je njihova tebanska legija, svetena eta koju je inspirisao Zevs a pomagao Herkul.Nekad grad sa sedam vrata, sa zidovima iji su kamenovi slagani uz zvuke lire Amfiona da bi bli harmonini. Istorija ovog grada je malena, ali je njegova legenda lepa i od atinske, i lepa od legende ma kojeg drugog grada! Predvoen jednom kravom koju su mu bogovi dali za vou, prvi tebanski kralj Kadmos je zastao onde gde je ona legla umorna i tu podigao Tebu. Tu je ubio i jednu adaju na nekom izvoru, kao to je i Apolon ubio zmaja-enu na izvoru Kastaliji, koja i sad tee u Delfima. Posejavi zube od tog zvera po ovom polju, ponikoe oruani giganti koji isti as poubijae jedan drugog. Ostadoe samo petorica koji izrodie docnije Tebance.Veliina jednog naroda, odista, nije u njegovoj istoriji, nego u njegovoj legendi. Stvaraju samo oni narodi ija se istorija pretvara u mitove. Istorija bez legende je uboga i kad je najvea. Zbog ovog je srpski narod vii danas od sviju susednih naroda: jer je sva njegova istorija u narodnim pesmama pretvorena u mitove.Nema nigde ovakvo sunce koje uini da se svi ti uasi tako lako zaborave, i da ljudske sudbine izgledaju tako nitavne pred dogaajima u prirodi i u lepoti jednog aprilskog dana.Narode moe drugi samo da pobedi; ali narodi jedino sami sebe mogu da upropaste.Aleksandar ostaje nesumnjivo linost koja u starom veku najvema zasenjuje. Da je Aleksandar bio i ujedinio sve grke drave pod svojom vlau, to jedinstvo ne bi opstalo, kao to nije opstala ni njegova azijska drava, jer za dravno jedinstvo Grci nikad nisu imali ni prirodne sklonosti ni istorijske uslove. Aleksandar je sa sobom nosio Ilijadu, ne iz divljenja prema Homeru, nego iz ljubomore prema Ahilu. Jadao se to nema pesnika da i njega opeva.Egoist Aleksandar, hoe za sebe ne samo svu silu, nego i filozofiju. Cela Aleksandrova misija u Aziji, to je biografija jedne megalomanije, hronika jednog herojskog karaktera, ali i bajka o jednoj sujeti kojoj nita na svetu nije ostalo slino. Svuda je zidao i Aleksandrije, ali nigde nije zidao Atine.Dolazei ovamo treba ostaviti ve na granici svoje hrianske zablude. Hrianstvo je roeno drugde, usavreno drugde, i pravljeno drugde. U ovim dolinama i po ovim bregovima veliko hrianstvo je ne pobedilac, nego nasilnik i uljez. Najzad, hrianstvo duguje svoju pobedu jednom sluaju koji je van svakog merenja religioznih vrednosti. Bitka na mostu Milvio izmeu Maksencija i Konstantina nije reila samo pitanje trona, nego i pitanje oltara. Sa Konstantinom je carstvo dobilo imperatora hrianina. Zato je paganizam ispao vie kao muenik nego kao pobeen. To se osetilo u dve-tri prilike kad je malo trebalo da Apolon obori Hrista i da Ilijada potisne Bibliju. Nastao je sukob, ne izmeu jedne nove vere i jedne stare, nego izmeu jedne stare politike organizacije drutva i jedne potpuno nove ideje o zajednici.Grka je lepota sve ulepala ega se dotakla; i azijski bogovi postali su lepim samo kad su doli u Atinu. Azijska Afrodita je bila jedna sirijska i fenianska rugoba kad je na svojoj koljci doplovila iz Azije ovamo na Kiteru. Lepota je u ovoj zemlji imala karakter sveteni; sve to je sveto moralo je biti i lepo.U grkom politeizmu nema ni kauzaliteta, ni finaliteta, i zato nije on ni inkarnacija morala, ni zbir simbola pravinosti. Priroda se sastoji od elemenata koji se meu sobom ili biju ili sparuju; tako isto i bogovi, koji i nisu nita durgo nego ti fiziki principi obueni u arene simbole.

7. Pismo iz panijeAvila, maja 19**

Ima gradova u kojima zvonjenje zvona opominje vie na smrt nego na Boga. Tu je legenda uvek vea i ivlja nego stvarnost.Avila je tako emerna u svojoj kastiljanskoj pustinji. Tako to ide do Burgosa i do portugalske granice. Sve u jednoj monotoniji tako ponositoj ali pasivnoj, prkosnoj i cininoj, u pejzau koji nee nieg zajednikog s ljudskom lepotom i srcem, i koji stoji odvojen od ivota i divljenja.Prva je nedelja maja, a ni po emu se ne vidi da je prolee.Ovo je jedini grad iji se umor ne uje kad se izae izvan njega, u polju, na bregu, ili na vrhu kule. Kad se veerom sva zvona razlegnu u isti mah, to ubrzano i alostivno zvonjenje kao da poziva stanovnitvo da se zatvara u kue jer ide na grad neka nesrea, ili da istri na ulicu jer se sprema zemljotres. A posle zvonjenja, nastupi tiina kakvog grada koji mori epidemija.panija nikad nije mogla da odvoji lepotu od tuge, ni veru od oajanja. pansko katolianstvo nema onu pagansku nasmejanost i vedrinu katolianstva talijanskog. U talijanskoj crkvi prebiva jedan Bog dobroduan i gojazan, kao rimski senator, veseo i u dimovima mirisa kao vladar sa Istoka, pod kupolama sa kojih padaju zlatne kaplje; Bog koji oveka, posle kratke katolike molitve, isprati do vrata, usuvi mu u depove mletake cekine, i obesivi mu o ruku jednu mladu i lepu Talijanku. U malim srpskim crkvama celog veka prebiva Bog koji ima lice roditelja, predsednika optine ili stareine zadruge, pomalo nnog straara i poljskog uvara. U panskoj crkvi, u kojoj se gomilaju guste i studene senke od stubova koji kao da stoje za vezivanje i ibanje, obitava Bog krvolok i ovekomrzac, koji eka oveka samo da mu sudi, i da mu istrgne jezik i odsee ui. Ovo je zemlja hrianstva u kojoj nije bilo ono to je u hrianstvu najosnovnije: milosra.Ironian je Servantes koji celu zemlju slika u jednom fantasti kao Don Kihot i jednom dobriini kao Sano Pansa. Potpuno je odsustvo ene iz umetnosti. panjolac ne zna za osmeh koji nije posmeh, ni za humor koji ne ide odmah u ironiju. Ovaj je narod bio stradalnik svoje vere.Ceo prvi dan sam proveo u obilaenju crkava i starih pijaca. Poao sam da traim kuu don Alfonsa de Sepeda, malog kastiljanskog vlastelina, koji je bio otac svete Tereze. Malo gnezdo je odavna razneo vetar; na mestu gde se rodila svetiteljka podignuta je, pedeset godina nakon njene smrti, jedna crkva, i posveena Svetoj iz Avile. Moda nema u istoriji ljudske misli interesantnije ene nego to je svetiteljka iz Avile. Tereza de Ahumada je u desetoj godini pobegla sa jednim bratom da je uhvate Arapi i odseku joj glavu, da na taj nain zaslui carstvo nebesko. Ima ena koje ne nose svoj ar u linijama lica, nego u izrazu lica, ni u boji oiju, nego u pogledu, ni u crti usta, nego u osmehu; ni u govoru, nego u muzici glasa; ni u formama tela, nego u pokretima tela. Tu lepotu koja se ne daje sraunati ni formulasti, imala je po celom izgledu i ova svetiteljka.Sa pesnikom Huanom de la Kruz, jednim od najveih svetenih pesnika hrianstva, koji je bio Terezin uenik i ispovednik, a docnije i ispovednik, a docnije i ispovednik mranog Filipa II, knjievno delo svete Tereze predstavlja celokupni panski misticizam.panska monarhija toga vremena niti je izraena u delima velikih pisaca, ni velikih slikara, ni velikih generala, nego u koncepciji Filipa II i svetog Ignacia o organizaciji sveta, koja je sva u jednoj formuli: u uvanju nerazdvojivosti duhovne i svetovne vlasti, i u crkvi kao sreditu kosmosa.

8. Drugo pismo iz GrkeAtina, septembra 19**

Genije grki nije bio trenutni produkt rafinirane sredine ili samo jednog istorijskog razdoblja, nego privilegija rase.Istorija religija bila je uvek istorija ljudskog srca; poto je bog oseanje i mata, a ne osvedoenje i nauka.Ideja o sudbini ovekovoj na zemlji, to je osnova jedne vere. ivot je nesumnjivo svugde isti: podjednako vezan za alternative srea i nesrea. Smrt naroito nije drukija na jednom mestu nego na drugom. Zato je dovoljno govoriti malo due o ivotu pa da i srean ovek padne u tugu; a govorei due o srei, mi se osetimo pomalo nesrenim. Religija, to je filozofija sudbine.Hrianstvo je menjalo narode, ali su i narodi menajli hrianstvo. Kod Srba svetosavlje znai ideju koja ujedinjuje veru, dravu i naciju. Nije sluajno da su Latini uporno ostali rimokatolici, Germani postali najzad protestanti, Sloveni pravoslavni, a pustinjska plemena muslimani. Jo zakonodavci Solon i Karondas zabranili su bili da ene nagruju svoje lice za svojim pokojnikom. U sprovodima su plakale samo unajmljene naricaljke, kao i danas u Egiptu i kod nas u Crnoj Gori. Jer grki bogovi nisu voleli tugu, nego igru i pesmu, rtve koje se pretvore u sjajne rukove, i molitve koje se obrnu u ditirambe ivota.Zato ni an ovim grobnim ploama, ovde na Diplonu, ispravljenim iznad praha tih starinskih mudraca, nema nieg tunog, nego svugde ponositost pred ivotom i oholost pred smru i razaranjem. Nigde smrt nije ovoliko umanjena, obesnaena, uniena. Atinski mudraci u svojoj ideji o nunosti izmirli su afirmaciju i negaciju, bie i nebie, svetlost i senku, i nestajali ovde na groblju Keramikonu sa spokojstvom onih koji su ivot pobedili.Ni patetinosti za nestali ivot, ni plaa na sudbinu; svugde samo izmirenje u jednom viem zakonu nunosti i u harmoniji dvaju kontrasta, ivota i smrti. ivot je za ovaj narod zauvek izgledao jedan zaltni most izmeu dva sunana kontinenta.Nema ovde nijedne stope tla kuda nije proao jedan bog; ni kamena na kojem se nije odmorio jedan mudrac; ni take vidika na kojoj se nisu zamislile oi kakvog pesnika; ni puta kojim nije dotrao kakav heeroj da primi maslinov venac pobede; ni breuljka sa kojega nisu izgovorene najblistavije rei besednika... Sve je u ovoj zemlji dovedeno do krajnje mere mogunosti, i uspelo do egzaltacije. Nigde istina nije bila toliko u slubi savesti, ni mudrost u korist oveka. Nigde hipokrizija nije manje profanisala veru ovekovu.Ljudi ne zanju vie za boga koji je u lepoti, ni za pobonost koja je u ljubavi, ni za mir koji je u vedrini i u svakoj veliini. Izmeu boga i oveka otvoreni su ponori, i u nebo, kuda se gledalo sa ljubavlju, docnije se gledalo sa strahom i oajanjem. Izmeu ivota i smrti poruen je most preko kojeg se blaeno i spokojno prelazilo iz jedne lepote u drugu, iz jedne besmrtnosti u drugu. Zemlja je ostarela; i ljudi, verujui u hiljade istina, ne veruju vie ni u jednu. A poto ti dri klju kosmosa, saali se, o blaeni.

9. Pismo iz PalestineJerusalim, maja 19**

To su kue etvtaste i bez krova koje izgledaju utonule u travu, a u kojima je nekad moda zanoio Hristos... Sve jo stoji nepokretno na svom venom mestu. Svaku stvar je ovde ozarila mirnoa i ushienje. Sve je ovde aluzija, simbol i opomena. Svaka se stvar duboko zagledala jedna u drugu.Sve je ovde veito i sve je ovde sveto.ta smo mi danas prema onima koji su nekad dolazili ovamo da za ovo sveto mesto gladuju ili poginu!U Palestini niko drugi i ne obitava nego jedini Hristos! Ceo ovaj sunani okvir, svaka stazica, svaka senica, sve je iz njega satkano.

II

Hrista niko, ni sam Sokrat nije nadmaio u snazi i estini njegovih replika. Verujem da uopte Hristove replike predstavljaju jedinstven primer u besednitvu celog sveta.Hristos je heroj, a ne sladunjavi svetac i siromaak; to je junak koji se bije na mestu, osvetnik koji preti smru i razaranjem. Ovo se jasno vidi iz svih evanelja: Nebo i zemlja proi e, ali moje rei nee proi. kae u jednom momentu herojskog ponosa i ohole vere u svoje boansko poreklo.

III

Danas je nedelja i ostao sam kod kue. Nalazim u mom hotelu jedno moje drutvo koje sam susretao na putovanju po Donjem Egiptu. Jedan par bogatih veana, zaljubljenih u ivot, koji su beali iz Carigrada od kolere, iz Rusije od policije, iz Napulja od lopova, iz Grke od stenica, iz Nemake od problema.Ako nemate sree da optite sa genijima, elim vam da optite samo sa ludacima.Ovi veani bili su na Balkanu. Oni oseaju da kad bi Srbi imali lepih manira koliko imaju vitekih vrlina, to bi bio prvi narod na svetu. Istina, u nas iskren ovek vema zagori ivot drugom oveku svojom istinom nego najokoreliji hipokrit svojim laima. Nek vas Bog sauva od onog to vam Srbin moe da kae u oi, Bugarin na uho, Talijan u novinama, a Grk u raunu.Upoznao sam ovde i nekog Enlgeza koji putuje samo po Aziji i koji etvrt veka nije itao novine. On ne zna Jugoslaviju. Smatra Nemce ne za genijalne nego za ograniene, poto Nemac mora svaku imenicu da napie velikim slovom da bi svih ostalih osamdeset miliona Nemaca znali da je to nemaka imenica.Svako na svetu mudruje na isti nain, ali svako luduje na svoju ruku.

IV

Jerusalim, bolje Jerualim, znai Privienje Mira na jeziku prvih njegovih tvoraca; a, meutim, bio je najmanje grad mira, ruen i okrvavljen vema od svih gradova na zemlji.

V

Srpski sveti Sava, veliki peat nae istorije, jeste, po istoti i neporonosti njegove linosti, i po lepoti i obimnosti misije, i po dravnikoj prodornosti i stvaranju, jedna od najveih figura evropskog XII veka, bogatog u misticima, veka svetog Bonaventure i Dantea. Zato sam, pored Hrista, mislio esto ovuda i na ovog njegovog sprskog izvanrednog svetitelja. On me je pratio celim putem.Na Marici i na Kosovu se nisu bile dve vojske i dve ambicije. Naprotiv, borila se Evropa protiv Azije, sila protiv nasilja, kultura protiv varvarstva.Srbi i Turci su u jednom trenutku bili jedini pretendenti na vizantijski Carigrad; a Turci su zato morali oboriti Srbiju pre nego to sami pou na Carigrad. Najzad, dodajmo ovde da naa uloga u povesti prosveenog hrianstva belei jo i ovu jednu zavidnu slavu: da je poslednji car Vizantije, koji je kao arhangel poginuo branei hrianske zidove carigradske, Konstantin X Draga, bio po majci Srbin, sin jedne Srpkinje iz dinastije Dejanovia, Irine, neake cara Duana!

Pismo iz EgiptaKairo, 193*

INajpre nebo poinje da sve vema bledi i iezava, a veliko more da postaje bezbojno i plitko. To je ve afriko more. Zatim se najednom prokae na vidiku jedna dugaka uta crta. Eto, to je Afrika. I zatim jedna bela vatra na tom utom vidiku. A to je Nil. Ali nieg vie na domaku tih svetlih obala. Zato i najvie ovde prenerazi, u jednom trenutku, ta dalja savrena praznina neba, zemlje i mora. I prenerazi nas oseanje: da je to troje sasvim dovoljno, makar i ovako izgubljeno u sveobimnoj pustoi. I da je sve drugo na svetu sporedno, ak i izlino. Ko nije video Egipat, taj ipak ima jedno ulo manje. Ima jedan ivot ljudski dok se nije video Egipat, a drugi poto se je video. Istina, ne moe biti rei o lepoti Egipta, ali moe o bezmernosti i velianstvenosti jedne nebeske fatamorgane. Cela lepota Egipta sastoji se u dvema veliinama: u njegovom suncu i njegovom Nilu.

II

Egipat ostaje pre svega zemlja smrti. To je smrt koja stvarno ispunjava svaki deo prostora, i svaki trenutak pustinjskog vremena.

III

Inae, pustinju je dovoljno videti svega jednom u ivotu. Piramide su samo najalosniji spomenici oholosti i tiranije i gluposti, koje najzad omrznete. Sfinks je toliko nagren vremenom i udarcima ljudskih ruka da njegovo utanje nije vie zapeaena zagonetka, nego krik oajanja svih propalih stvari na zemlji.Egipat najstarija kultura i najnekulturnije ljudstvo! Najbolja klima, a svi ljudi bolesni! Zemlja sa najvie vode, poto ceo svet ivi pored Nila, a najprljavija eljad! I najzad, sva pustinja, a nigde samoe.Bio sam jednog dana sa samim engleskim arheologm mister Karterom u grobnici mladog faraona Tutankamona, koju je sam pre nekoliko godina otkrio. Izgledalo mi je da sam sa Kolumbom koji me vodi za ruku da mi pokae Ameriku.Ko nije na mestu video egipatsku umetnost, taj nije imao celu ideju o ljudskom geniju. Egipat, to je jedna Atlantida koja nije potonula u okean, nego potonula u sunce i prainu.

IV

Kairo, iako najvea prestonica u Africi, sasvim je sporedna stvar u Egiptu. arobni grad na Nilu, izmeu dve ute pustinje, Libijske i Arabijske, to je zvono ivota u jednom predelu smrti. Kairo dananji nije stoga grad kao drugi gradovi, nego jedno sluajno ljudsko naselje.Felah, meutim, ivi zguren nad pamunim poljima, u kuama sagraenim od blata, muzui svako svoju bivolicu; a nemajui nego jedno godinje doba, i to leto bez kie, i jesen bez magle, nosei samo belu koulju i crnu suknju. Nita na zemlji nema odista siunije, skruenije, neznatnije, nevidljivije nego u egipatskom selu njegov felah. Nema, odista, ni vee lai nego to je takozvana ar Istoka, koju su opevali evropski romantici. Osim sunca nieg nisam naao ni na azijskim ni na afrikim obalama, n ilepog ni pametnog. Nikad arapska uenost nije sila iz kole u narod, ni postala njegovom svojinom i potrebom.Nigde ni pomisli o kakvom idealu ili o kakvoj ideji. Herojstvo, to je ovde samo fiziki pojam; lepota ene, to je takoer samo jedna fizika osobina. Bogatstvo, to je ovde moi iveti ne radei, i naroito ne mislei. ene su debele i lene, poslune, mahom rune, i uvek trudne. Takozvane arapske ulice su ovde pune tih runih ena, bolesne dece sa tuberkulozom i trahomom.O faraonskom dobu niko ne zna nita, o egipatskoj umetnosti niko ne razbija glavu.Iznad Kaira stoji breg Mokatam. Mokatam je vaan zbog tvorca dananje dinastije Mohamed-Alije, koji je doao sa Balkana, uzeo vlast poto je u ovoj tvravi, posle jednog dobrog ruka, masakrirao sve dotadanje velmoe egipatske.Kairo nema svoje istorije, ni legende, a najmanje svoga mita. Da nema Sfinksa i tri piramide, ne znam ko bi iao da Egipat trai. Egipat to su danas Memfis i Teba.

V

O mumijama. Kau da su pored jedne mumije nedavno pronali jedan papirus sa nepoznatim strofama boanstvene Sapfo. Mumije su najgovorljiviji i najreitiji ostaci ivota koji nas vezuje za doba dvadeset i devet dinastija faraonskih.Nita ne ivi tako silno kao ono to je hiljadu puta umiralo.Egipani se nisu puno ni bavili naukom.Nil je najlepa i najmirnija reka na svetu. Hiljade ljudskih kolena su umirale, a samo Nil je iveo. Znai da Nil istovremeno tee i u vazduhu kao muzika, dokle po zemlji tee kao svetlost.