Јудаизам

• Јудаизам је религија јеврејског народа, али и његова историја, култура, његов начин живота. То је прва религија која је говорила о постојању једног, јединственог Бога. Она се заснива на текстовима хебрејске Библије.

• Историја јеврејског народа почиње пре око 4000 година, у Уру, у Месопотамији.Ту живе разни семитски народи међу којима Јевреји, изложени честим сеобама. Једно од њихових братстава иђи ће даље од других: са својим вођом Аврамом, напушта Месопотамију да би се настанио у Ханану. Али, потерани глађу, његови потомци мораће се настанити у житом богат Египат.

• Јевреји мало-помало падају у ропство, које ће трајати четири века (1600-1200 п.н.е.). Уједињени међусобно поделом коју су им наметнули Египћани, сањају да се врате у земљу свог оца Аврама: Хананску земљу, С колена на колено, преносе се приче о њиховом великом претку и његовим потомцима: Исаку, Јакову... (патријарси); преко њих се током векова разрађује и учвршћује веровање у једног јединог бога: први монотеизам у историји човечанства

• Са тим Богом који нема ни облика ни имена, они остварују, такође нов у историји, однос заснован на савезу, уговору. Он је тај који је водио Аврама и дао му земљу, Ханан: Твом семену даћу земљу ову (Пост 12, 7).

• Заузврат, Аврам се потрудио да му служи са непоколебивим поверењем; то је први савез (право значење речи завет) између Аврамовог народа и његовог Бога: савез који ће се са Аврамовим сином и унуком Исаком и Јаковом обновити, а касније са Мојсијем.

Оснивачи

• Са Мојсијем се јавља истински оснивач религије Јевреја, онај који ће им дати Закон који је и даље у срцу јудаизма. Он ослобађа народ Израиља од ропства, повлачи га у сеобу која ће трајати четрдесет година, преко пустиње Синаја, и водиће их ка земљи њихових предака, Ханану, Обећаној земљи.

• Током тог дугог изгона даје им Таблице закона, неку врсту повеље која се своди на Десет заповести. Он исто установљује правила која уређују све детаље свакодневног живота. Обновљен је савез између Бога и његовог народа.

• Након доласка у Ханан, народ Израиља напредује. Има цареве међу којима су најславнији Давид и Соломон, његов син. Али ипак често тоне у неправду и морал, заборављајући свог Бога, који пророке шаље да би га подсетио на своја обећања.

• Доћи ће време кушања: рушење храма дигнутог за времена Соломона (587. н.е.) и прогон у Вавилон. Ту, без Ковчега, без храма, без земље, цара, јеврејски народ учи да живи са својим Богом и му је једино уточиште, у поштовању његових закона.

• Менора• Менора је свећњак са

седам кракова који је увек горео у Соломоновом храму. Овај свећњак су однели Римљани када је Храм уништен 70. године п. н. е. Постао је симбол уништеног Храма.

• Pola veka kasnije, po povratku iz progona hram je obnovqen dok sve{tenik Jezdra organizuje religiozni `ivot, daju}I va`nije mesto molitvi, kod ku}e I u sinagogi.

• Tre}i hram su poru{ili Rimqani 70. godine. Godine 135. Jevreji su pobe|eni. Otada po~iwe rasipawe na ~etiri strane sveta, DIJASPORA

Дијаспора

• Године 70. п. н. е., после једне јеврејске побуне, Римљани спаљују Јерусалим. Од Храма остаје само Западни зид (или Зид плача). Многи Јевреји одлазе за Египат, Магреб, у Европу или Вавилон. Историја дијаспоре (расејања) обележена је прогањањем Јевреја у средњовековној Европи. Они су често терани да живе у гетоима. Протерани су из Енглеске 1290, из Француске 1394, а из Шпаније 1492.

• Планина Синај на којој је Мојсије примио Десет заповести године. Током свег овог времена они настављају да продубљују своју религиозну мисао. Крајем XIX века развија се антисемитизам, покрет који пропагира мржњу према Јеврејима и сматра их нижим и опасним. У царској Русији, Јевреји су били изложени погромима. Током II светског рата, око 6 милиона Јевреја (људи, жена, деце) је систематски истребљено. То је шоа („катастрофа" на хебрејском, холокауст), најстрашнији антисемитски прогон у историји, који су организовали Хитлер и нацистички режим у Немачкој и свим земљама окупиране Европе. Године 1948. створена је држава Израел у којој данас има више од 4 ммлиона Јевреја. Скоро шест милиона Јевреја је у САД; има их око 4,5 милиона у Европи.

Библија, Талмуд и њихова порука

• Jевреjcка религиjа се заснива на Једној књизи, Библији, и другим списима који је коментаришу, као што је Талмуд. Библија потврђује постојање једног Бога који је склопио савез са народом Израиља

• Хебрејски рукопис са илуминацијама

Библија

• Библија (од грчке речи библос, „књига") основа је целе јеврејске мисли. Она се састоји од двадесет четири књиге на хебрејском језику и подељена је у три групе: Тора, Невиим и Кетувим (одатле позивање на ТаНаКх). Тора је учење, пут који треба следити (то је смисао ове речи на хебрејском). Она укључује пет књига (Пентатека, на грчком); Генеза (Стварање), Егзодус (Изгнанство), Левитика, Бројеви и Деутерономија. Тамо се налазе предања о настанку света, догађајима везаним за Израиља (јединство Бога и Аврама), потом авантура народа Израиља под Мојсијевим вођством. Али Тора је више од историје и више од закона, са својим бројним поукама, чије су средиште Десет заповести, и упутствима о љубави према Богу и љубави према ближњем.

• Читање Торе у синагоги

• Тора је најфундаменталнији део Библије. Чита се у синагоги на хебрејском, сваке вечери шабата и празником, са комада пергамента на који је ручно преписан. У Невииму или „Пророцима", разликују се „Први пророци" и „Последњи пророци". „Први пророци" причају историју Израела од освајања Ханаана до уништења првог јерусалимског Храма. Њихов запис, директно инспирисан од Бога, потврђује да се божанско присуство манифестовало током целе историје. „Последњи пророци" од којих су тројица „велики" (Исаија, Јеремија, Језекиљ) и дванаест „малих“(међу њима Амос и Јона), инсистирају на моралном садржају божанске поруке. Њихове речи, као и оне из целе Библије, пре свега су намењене Израиљу, али се преко њега обраћају свим људима. Кетувим или „Списи" су врло различити: псалми, максиме, историјске белешке, размишљања о проблемима живота, смрти и патњи. Цела Библија се још назива „записана Тора".

• Читање Торе

• Током бар-мицве, хебрејске речи која значи да младић постаје „син Заповести", дете чита Тору у синагоги, у присуству својих родитеља и свих чланова заједнице. Сада се сматра за одраслог. Овај свети моменат је посвећен годинама проучавања Торе, које се сматрају периодом образовања Хебреја.

Талмуд

• Ова реч значи „образовање, учење". Библија је жива порука м мудраци су имали - а имају и данас - задатак да интерпретирају оно што је написано. У Талмуду су формулисани прецизни закони којм омогућују да се библијске Заповести примене у свим животним околностима. Ово учење, прво усмено, било је затим и записано: оно чини једну стварну енциклопедију јеврејског права и мисли.

Ћуп који садржи Кумранске списе

• Године 1948. откривени су у пећинама у близини Мртвог мора ћупови у којима су били затворени рукописи. Неки од њих садрже пасусе из Библије написане на хебрејском или арамејском (језик који се говорио на Блиском истоку током антике), и који датирају из II века п. н. е. То су најстарији библијски рукописи које познајемо, најближи времену када је Библија сређивана (мисли се да је она написана на хебрејском и арамејском између XIII и III века п. н. е.). Све до овог открића, најстарији рукописи који су доспели до нас били су на грчком језику, у преводу са хебрејског. Библија је данас преведена на 1435 језика и читају је стотине милиона људи.

•

Јединственост Бога

• Бог је Један. Ово је фундаментална тврдња Библије и јудаизма прокламована у одељку из Торе званом Схема Израиљ. То је такође јеврејско исповедање вере, које се изговара при устајању и легању сваког дана живота. Бог се открио Мојсију под „Именом" које чине хебрејска слова ЈХВХ која значе „Онај који јесте, који је био и биће." У молитви, ово име се изговара „Адонај" а преводи са „Господар" или „Вечни". Бог се призива и под именима „Наш Отац" или „Наш Краљ". Он је Творац (Створитељ) света, благословен и праведан Бог који интервенише током историје. Он је помогао „Израиљу да изађе из египатског ропства", што потврђује да је близак најсиромашнијима.

Савез и избор

• Бог је дао своју Тору да би, покоривши му се, Израиљ постао „народ свештеника и света нација". Израиљ је изабран да сведочи о љубави Створитеља за све људе. Савез је одговорност, а не привилегија.

Месија и месијанизам

• За Јевреје, веровање у долазак Месије је нада да ће доћи дан када ће мир, правда и братство завладати за све нације; народ Израиља ће тада бити уједињен на земљи својих предака и његова борба ће бити окончана.

• Тако треба живети у складу са Тором и Бог ће послати једног човека, Месију из Давидовог рода, „прожетог духом мудрости, љубави и страха од Бога...".

Обичаји и празници

Jевреj верник мора током свог живота да се покорава заповестима Торе. Из

стихова „Воли ближњег свог, као себе самог" проистичу правила понашања

према ближњима.

Благослов, молитва, проучавање

• За Јевреја верника, све што му живот доноси је дар Божји, његов начин да благослови човекове поступке. Три дневне службе, јутарња, поподневна и вечерња, прожимају његов дан.

• Ујутру и увече он рецитује Схема Израиљ („Слушај Израиље..."). Ујутру, он облачи шал за молитву (талит), симбол божанске присутности и носи на челу мале кожне траке (тефилини), које садрже четири пасуса из Торе, да симболизују његову везу са Богом и његовим Заповестима.

• Обавезно је проучавање и учење светих текстова.

Синагога и кућа

• Јевреји верници упражњавају своју религију у синагоги и у кући.Синагога је место молитве и учења. Верски вођа је рабин. Он подучава, предводи церемоније м саветује вернике. На улазу у кућу је постављена мезуза, мала кутија у којој су исписани стихови из Торе, међу којима и Схема. Верник мора да се придржава одређених правила исхране званих кошер. Међу њима, наведимо разлику између чистих и нечистих животиња.

• Верник обучен у шал за молтиву

(талит)

Заветни ковчег у синагоги• Синагога (на хребрејском бет

ха-кнесет) је место окупљања јеврејске заједнице за заједничку молитву и проучавање. Окренута је према Јерусалиму, где се налазио Храм пре уништења. Два или три комада намештаја представљају предмете култа. Главни је заветни ковчег (на доњој слици), у којем су затворени свици са Тором и испред којег гори вечита светиљка. Ту се налази и благо издигнута трибина на којој је смештена Тора, чији се текстови читају гласно. Испред ове трибине је један нижи сто, намењен члану заједнице који врши службу.

• Допуштено је конзумирање преживара који имају рачвасто копито, водених животиња које имају крљушти и пераја, од птица домаћа живина; као последица тога забрањени су свињетина, коњско месо и зечетина, као и јегуље, остриге, шкшвке и други морски плодови.

• Тора такође забрањује конзумирање крви, одакле потиче забрана једења животиње убијене у лову и задавање врло строгих правила за клање.

• Ова правила имају за циљ прочишћавање свакодневног живота.

Етапе у животу

• Обрезивање (Бериш мила) дечака у добу од осам дана је знак савеза Бога са Израиљом. Верско пунолетство, бар-мицва за дечаке од тринаест година и бат-мицва за девојчице од дванаест година, потврђује године проучавања Торе. Венчање се одвија код куће или у синагоги. Пар благослови рабин. После смрти и погребних молитви родитељи и пријатељи долазе да се током седам дана моле у кући преминулог. Они изговарају кадиш, молитву која позива долазак владавине Бога.

• Прослава бар-мицве

• Церемонија венчања

• Током прославе, пар се налази испод хупе, свадбеног вела, симбола дома који ће створити. Рабин чита кетубу, брачни уговор, у присуству родитеља и сведока. После свадбених благослова, млади супружник разбија чашу као сећање на уништење Храма.

Шабат

• То је седми дан у недељи. Почиње у петак увече и траје до суботе увече. То је дан одмора који је посвећен успомени на стварање света које је Бог окончао седмог дана и успомени на излазак из Египта, када је Бог подарио слободу свом народу. Забрањен је сваки рад (паљење ватре, писање...), јер се дан мора посветити Вечности молитвом у синагоги, читањем и проучавањем Торе, али и посетом болеснима.

Празници

• Јеврејски календар почиње симболичним датумом стварања света (тако је 1995. по јеврејском рачунању времена година 5755). Нова година, Рош хашана, обележава овај догађај у септембру - октобру. У синагоги се свира у шофар, рог овна, који подсећа на Аврамову жртву и његову веру у Бога; код куће се једу јабуке и мед у жељи да година буде блага.

• Рабин свира у шофар

• После десет дана посвећених молитви и покајању (тражи се опроштај од својих ближњих за грешке почињене према њима), долази Јом Кипур, дан Великог праштања. То је најдостојанственији празник у години. Означен је једним даном поста, потпуно посвећеним молитви у синагоги. Завршава се звуком шофара. Пет дана касније, Празник искушења (или шатора), Сукот, траје једну недељу. Као сећање на лутања Јевреја које је Мојсије водио кроз пустињу, свака породица прави у свом дворишту или на тераси колибу од грана у којој симболично обедује. Осми дан је Празник Торе, Симхат Тора.

• Ханука (у децембру) подсећа на победу Јуде Макабејског над Грцима 167. године п. н. е.

• Пурим (фебруар - март), врло популаран празник, подсећа како је Јестира (Естер), поставши краљица Персије, спасла свој народ од истребљења. У знак захвалности, размењују се гурманлуци и дају поклони сиромашнима.

• У пролеће, Пасха прославља догађај који је ослободио Израиљев народ: излазак из Египта. То је празник који се у породици обележава посебном церемонијом која се назива седер. Током оброка се певају псалми и читају пасуси из Библије. Једу се симболична јела: хлеб без квасца, горке траве, слана вода; пмју се четири пехара вина. Педесет дана касније, Шавуот (Педесетница) обележава поклањање Торе Мојсију; у синагоги се читају Десет заповести.

Јевреји у свету

• Од првих векова наше ере, Јевреји се морају расељавати по свету: Вавилон, Александрија, Рим и цео медитерански појас. Прогоњени у једном или другом моменту своје историје, насељавају Немачку, Енглеску, Источну Европу. Пошто су протерани, могу да бирају само између преобраћења у хришћанство, или гетоа. Погроми у Русији натерали су их да се иселе у Сједињене Америчке Државе. Они који су се спасили од нацизма бирају да се врате у земљу својих отаца:

• Држава Израел је створена 14. маја 1948. Они који остају у дијаспори, све и даље остајући у потпуности грађани своје државе помајке, подржавају их својом солидарношћу.

• Један од шест Јевреја живи у Израелу (то јест 3 милиона), али у САД се налази њихова најзначајнија светска заједница: 6 милиона, највећим делом потомци Јевреја из Источне Европе, или Ашкенази, који су побегли пољским и руским погромима из прошлог века и нацистичком прогону. Европа са своје стране броји нешто више од 4 милиона Јевреја, од којих је половина у Руској Федерацији. Њих 550 000 настањени су у Француској, од којих су половина Сефарди, Јевреји из Северне Африке који су се вратили у постојбину од независности Туниса и Алжира.

• Адолф Хитлер, оснивач нацизма, 1933. долази на власт у Немачкој и спроводи политику систематског уништења Јевреја. Они су депортовани у конценграционе логоре, где ће их држати у ужасним условима пре него што их погубе. Тако је несгало шест милиона Јевреја.

• Погроми (руска реч) означавају насиље чије жртве су биле хиљаде Јевреја, у Пољској и у Русији, у другој половини XIX века. Приморани да се непрестано исељавају, Јевреји су сматрани лутајућим народом.

Molitva

praznici

Sabat

Ven~aw

e