Junaci Homerove epopeje

Ahil

Ahil je najve}i mitski junak starogr~ke kwi`evnosti. On je najve}i junak u epu. Ep po~iwe wegovim gnevom i zavr{ava se wime.

Peva~ u epu prati wegova raspolo`ewa, opisuje wegov izgled, oru`je, pona{awe. Stavqa ga u razne situacije koje ga otkrivaju kao heroja, prijateqa i osvetnika, nekada punog besa, a nekada ne`nog. Ahil je sin tesalskog kraqa Peleja i morske bogiwe Tetide. U wemu se prepli}u osobine qudi i bogova. Kao takav on mo`e da bira: dug i miran `ivot bez slave ili kratak i slavan `ivot. On odabira slavan `ivot proveden u borbi i megdanima.

Ahil je mlad ~ovek, oli~ewe Bo`anske lepote. On je junak nad junacima, u mnogo ~emu izdvaja se od drugih. Velikom junaku pripada posebno oru`je, dostojno samo wega. Wegovo oru`je bilo je blistavo i sjajno. On ima oklop, {tit, kopqe, ma~ koji se razlikuje od ostalih. Wegova kaciga je te{ka sa grivom od kowa u kojoj je utkano zlato.

Kako po svojoj lepoti odska~e od drugih, tako se izdvaja i svojom hrabro{}u. On samom svojom pojavom uliva strah naprijatequ. On je quti i bespo{tedni ratnik. Razorio je i opqa~kao 33 grada. Wegov ratni~ki pohod ima snagu oluje. Takav ratnik nema milosti prema protivnicima, pobio je sve Prijamove sinove. Wegov gnev u borbi predstavqa wegovu pokreta~ku snagu i to je glavni motiv u delu.

Kao slo`ena li~nost u wemu se prepli}u gnev i ne`na ose}awa. Smewuju se radost i bol, tuga i sre}a, qubav i mr`wa, neusta{ivost i podre|enost. Iako je wegov ugled i juna{tvo u o~ima Ahejaca najve}i, on je ipak samo izvr{ilac Agamemnonovih nare|ewa i wemu je podre|en. Bez obzira {to mu predaje sav ratni

plen i mora dag a slu{a, on mu se ipak suprotstavqa. Time pokazuje prirodu svoje li~nosti i svoj karakter. Na povr{inu izbijaju wegov bes, sujeta i samovoqa.

Wegov gnev na po~etku epa je velikih razmera. Prouzrokovao ga je Agamemnon kada mu je uzeo robiwu Briseidu. On prema woj gaji ne`na ose}awa, a bol i uvreda prerastaju u gnev kada mu je Agamemnon oteo. Na wegovom primeru Homer pokazuje koliko gnev mo`e da zaslepi ~oveka. Posledica toga je i gnev bogova i Ahilovo izostajawe iz borbe, pa i pogibija wegovog prijateqa Petrokla, zbog koje se vra}a u borbu `eqan osvete. Srxba, bol i `alost za velikim prijateqem me{aju se i razdiru mu grudi. Tu ga do`ivqavamo kao iskrenog prijateqa, kao junaka koji zna da voli i pati. On lije suze, ~upa kosu i pati. Od tog trenutka ne do`ivqavamo ga samo kao surovog ratnika, nego kao ~oveka sa svojim vrlinama, manama, radostima i tugama. Gnev u prvi plan izbacuje wegovu osvetni~ku prirodu i u tom trenutku ubija Hektora. U susretu sa Hektorovim ocem Prijamom vidimo jo{ jednu stranu Ahilove li~nosti. U ovoj situaciji oba su gneva potisnuta, i zbog preotete robiwe Briseide i zbog smrti Petrokla, potisnuta qubavqu prema roditeqima. Iako mu je Prijam neprijateq iz protivni~kog tabora, on uspeva da obuzda svoj gnev i preda Prijamu Hektorovo telo jer shvata wegov o~inski bol. U ovom trenutku Ahil shvata besmislenost svoga ratovawa i svog polo`aja. Umesto da se posveti svom ostarelom ocu i da bude uz wega on unesre}uje i `alosti decu i o~eve onih koji mu ni{ta nisu skrivili.

U wemu se doga|a jo{ ne{to, razumevawe drugog i qubav prema drugom ~oveku zamenili su zlo. To dokazuje da je on samo jedno qudsko bi}e koje ume da voli i ispoqi ne`na ose}awa, naspram slike olujnig ratnika koju je stvorio o sebi. Wime upravqa srce i ose}awa i kad voli i kada se gnevi.

Hektor

Hektor je bio najpoznatiji trojanski junak, vrhovni zapovednik vojske. On je jedan od najve}ih junaka u epu.

Hektor je sin trojanskog kraqa Peleja i kraqice Hekabe. Najhrabriji je branilac Troje. On je ~ovek podviga, ali ne tako surov i divqa~an u borbi kao Ahil. Homer ga opisuje kao mudrijeg, trezvenijeg i humanijeg od svog protivnika. On izgleda gospodstvenije. Hektor je porodi~an ~ovek, ~uvar porodi~nog gnezda, mira i sre}e. Bio je prili~no svojeglav, nije slu{ao druge, {to ga je na kraju ko{talo glave, ali borio se za ono u {ta je najvi{e verovao, borio se za svoju domovinu. Bio je hrabar. Izme|u wega i wegovog protivnika Ahila kao ratnika i heroja nema razlike. I jedan i drugi su na glasu, i za jednog i za drugog se koriste re~i pohvale. Po snazi i vojni~kim ve{tinama su jednaki, ali po qudskim i moralnim osobinama Hektor je su{ta suprotnost Ahilu. On je ratnik branilac. Borac je visokog moralnog dostojanstva, a hrabrost je wegova glavna osobina.

Pre nego {to je krenuo u borbu da spa{ava Troju, on odlazi ku}i da se oprosti od `ene Andromahe i malog sina Astinaksa. Tamo je ne nalazi, odlazi na bedem gde je oti{la nose}i sina u naru~ju da posmatra borbu. Wihov susret bio je veoma dirqiv. Andromaha ga sa suzama u o~ima moli da ne odlazi u borbu jer }e ga Ahil ubiti, onaj koji joj je dom poru{io, oca i sedmoro bra}e ubio. Od svega {to je imala ostao joj je samo on i sin. On joj je i otac, i majka, i brat, i za{titnik. Ali ponos i vite{ka ~ast mu ne dozvoqavaju da tako ne{to u~ini. Uvek je bio ~estit i me|u

prvima, tako je I sticao slavu najboqeg. Govorio je da je smrt neminovna i da niko od we ne mo`e pobe}i, bez obzira {ta je on.

On `eli da bude zapam}en kao vojskovo|a i junak koji je u~inio sve da spase svoj grad i da bude ponos svoga sina, da sin obasjan slavom svoga oca postane i sam slavan. Prava je suprotnost u odnosu na svog brata Parisa. Pred polazak u borbu prekorava ga zato {to je nemaran i neodgovoran. On je veliki u moralnom smislu. Ne ratuje da bi ubijao, plenio, palio i ru{io, da bi se svetio i udovoqio svojim strastima, kao {to ~ine wegovi protivnici, ve} da bi odbranio svoju otaxbinu, porodicu...

Hektor je sli~an Ahilu, veliki su na svoj na~in, ali su i suprotni po karakteru i postupawu. Hektora tokom celog dela void um.