kако се мали Финдус изгубио | Свен Нурдквист
DESCRIPTION
Усамљенички живот чича Петсона, коме су једино друштво биле његове кокошке, потпуно се променио када му је комшиница донела кутију на којој је великим словима писало: "Финдус, зелени грашак". У тој кутији, уместо грашка, налазило се једно зеленооко маче. Петсонови дани постали су срећнији и веселији, а онда се маче једног дана изгубило...TRANSCRIPT
![Page 1: Kако се мали Финдус изгубио | Свен Нурдквист](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022052415/568c0da01a28ab955a8d72dd/html5/thumbnails/1.jpg)
![Page 2: Kако се мали Финдус изгубио | Свен Нурдквист](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022052415/568c0da01a28ab955a8d72dd/html5/thumbnails/2.jpg)
Наслов оригинала Sven Nordqvist, När Findus var liten och försvann
© Copyright Sven Nordqvist 2001Bokförlaget Opal AB
За издање на српском језику, ћирилицом© Креативни центар 2009
Написао и илустроваоСвен Нурдквист
Са шведског превелаСлавица Агатоновић
УредникДејан Беговић
ЛекторИвана Игњатовић
Припрема за штампуТатјана Ваљаревић
ИздавачКреативни центар, Београд, Градиштанска 8
Тел.: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
e-mail: [email protected]
За издавачамр Љиљана Маринковић, директор
ШтампаПубликум
Тираж3.000
ISBN 978-86-7781-708-4
![Page 3: Kако се мали Финдус изгубио | Свен Нурдквист](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022052415/568c0da01a28ab955a8d72dd/html5/thumbnails/3.jpg)
Како се мали Финдус изгубио
Написао и илустрoваo Свен Нурдквист
![Page 4: Kако се мали Финдус изгубио | Свен Нурдквист](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022052415/568c0da01a28ab955a8d72dd/html5/thumbnails/4.jpg)
Чича Петсон је седео на кухињској клупи с мачком Финдусом у крилу и решавао укрштене речи.
– Причај ми о ономе кад сам се изгубио – рекао је Финдус.– Па ниси се изгубио! Седиш овде – рекао је Петсон.– Ма онда, кад сам био мали.– А, онда! Али то већ знаш. Толико пута сам ти о томе причао.– Ипак ми испричај.– Па добро. Што да не? – рекао је Петсон и оставио укрштене речи.
– Хоћеш ли целу причу или само оно кад си нестао?– Ајде целу – рекао је мачак и задовољно се сместио.– Онда ћемо целу – рекао је чича. – Овако је то било:
![Page 5: Kако се мали Финдус изгубио | Свен Нурдквист](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022052415/568c0da01a28ab955a8d72dd/html5/thumbnails/5.jpg)
Био једном један чича који се звао Петсон. Живео је у кућици на селу и имао је све што један чича може да пожели. Једино што није ваљало било је то што је понекад био усамљен. Имао је, додуше, неколико комшија с којима је могао понекад да поразговара, али су они бринули своје бриге.
Имао је и кокошке. Ето, и оне су му биле некакво друштво. Али су кокошке биле скроз слуђене. Док би разговарао с њима, одједном би само отрчале зато што би угледале глисту или тако нешто. Никад с њима није могао да води неке озбиљније разговоре.
Кад би пао мрак и кад би кокошке полегале, кућица би му се често чинила веома празном и тихом. Изгледало би му да за њега више нема радости.
![Page 6: Kако се мали Финдус изгубио | Свен Нурдквист](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022052415/568c0da01a28ab955a8d72dd/html5/thumbnails/6.jpg)
Једног дана дошла му је у госте Беда Андешон са суседног имања да сe мало поразговарају. Донела је колаче, а Петсон је послужио кафу у башти. Али није много говорио. Беда Андешон је схватила да није баш расположен.
– Требало би да имаш жену да те мало развесели – рекла је. – Ма јок! – рекао је Петсон. – Требало је онда још давно да се оженим.
Сад сам матор. Навикао сам се на самоћу. Цела једна жена била би ми превише. Ма не … нико ми не треба…
– Па немаш чак ни мачку.– Не – рекао је Петсон, па се замислио. – Мада мачка не прави толико буке.
Можда бих и могао…
![Page 7: Kако се мали Финдус изгубио | Свен Нурдквист](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022052415/568c0da01a28ab955a8d72dd/html5/thumbnails/7.jpg)
Беда Андешон поново је дошла наредне недеље. Са собом је донела картонску кутију.
– Ево ти мало друштва! – рекла је и дала Петсону кутију. – Шта је ово?! – рекао је чича и прочитао с кутије: – „Финдус, зелени грашак“,
пише. Пишти.Отворио је кутију, а у њој је, на пругастој зеленој тканини, стајало маче.
Погледало је Петсона право у очи и запиштало.– Здраво, Финдусе, Зелени Грашку! – рекао је Петсон и осетио се као кад
у летње јутро дигнеш ролетну, а топла светлост продре у собу. – Зовем се Петсон и ово је моја кухиња. Овде можеш одсад да живиш, ако желиш. Хоћеш ли кафу?
![Page 8: Kако се мали Финдус изгубио | Свен Нурдквист](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022052415/568c0da01a28ab955a8d72dd/html5/thumbnails/8.jpg)