Edicija Saznaj i probaj

Kako snimiti film

prvo izdawe

ideja: Qiqana Marinkovi}

autor: Radivoje Andri} � ilustracije i grafi~ki dizajn: Andrej Vojkovi} � recenzent: dr Dijana Plut

saradnik: Branislav \urkovi} � urednik: Qiqana Marinkovi} � izrada re~nika, lektura i redakcija: Violeta Babi}

za izdava~a: Slavica Markovi}

izdava~: KREATIVNI CENTAR, Gradi{tanska 8, Beograd

telefoni: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 244 06 59

www.kreativnicentar.co.yu � e-mail: info@kreativnicentar.co.yu

{tampa: Publikum

tira`: 3.000

Copyright©KREATIVNI CENTAR 2007ISBN 978-86-7781-553-0

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

791(02.053.2)

ANDRI], Radivoje

Kako snimiti film / Radivoje Andri} ;

ilustrovao Andrej Vojkovi}. - 1. izd. -

Beograd : Kreativni centar, 2007 (Beograd

: Publikum). - 48 str. : ilustr. ; 24

cm. - (Edicija Saznaj i probaj)

Tira` 3.000. - Re~nik: str. 46-47. -

Registar.

ISBN 978-86-7781-553-0

1. Vojkovi}, Andrej

a) Film

COBISS.SR-ID 141281036

Ilustrovao

Andrej Vojkovi}

R a d i v o j e A n d r i }

Kako snimiti

film

4

SAD R@A J

5 . . . Uvod

6 . . . Kako je nastao film

6 . . . Fotografija

8 . . . Prvi film

12 . . . Osnovna podela filmova

16 . . . Filmsko vreme

18 . . . Planovi

22 . . Filmski prostor

24 . . Podela na scene

26 . . Rampa

28 . . „Preskakawe“ rampe i pokreti

kamere

35 . . Kompozicija kadra

36 . . Jo{ malo o kameri

39 . . [ta je sve potrebno za film

40 . . Ko je ko na snimawu

42 . . Scenario i kwiga snimawa

za kratki igrani film

44 . . Kontinuitet

45 . . Monta`a

46 . . Re~nik

48 . . Indeks

5

UVOD

Zdravo, budu}i filmaxijo!

Filmove gleda{ skoro svakog dana i sigurno si se zapitao

da li bi i ti mogao da snimi{ jedan. Ili si mo`da probao

da snima{ kamerom, pa je ispalo drmusavo, nerazumqivo,

dosadno i uop{te poprili~no grozno.

Ja sam tu da ti pomognem.

Zovem se Radivoje Andri}, svi me zovu Ra{a, dosad sam

uspeo da napravim tri dugometra`na igrana filma (Tri

palme za dve bitange i ribicu, Muwe! i Kad porastem, bi}u

Kengur) i hteo bih da te uputim u osnovne tajne filmskog

zanata.

Jedan poznati rediteq je rekao: „O snimawu filma sve

se mo`e nau~iti za samo ~etiri sata u~ewa i 10 godina

provedenih u bioskopu“. Moje mi{qewe je malo druga~ije:

za ~etiri sata, odnosno ~itaju}i ovu kwigu, mo`e{ da

nau~i{ ono {to je osnovno. Filmovi, naravno, moraju

da se gledaju, ali se najboqe u~i kada snima{ sam.

Nemoj da te to upla{i, jer napraviti film ne zna~i da

odmah mora{ da snimi{ neku komplikovanu pri~u koja }e

trajati dva sata. Ne, filmska pri~a mo`e da traje i 2-3

minuta.

No, hajde da krenemo od po~etka.

Najgledaniji

filmski festival

na svetu je Festival

kratkih filmova

u Berlinu. Filmove

prikazane na tom

festivalu vidi oko

20 miliona qudi.

„Kako to? Pa malo

qudi ide u bioskop

da gleda kratke

filmove!“, ka`e{ ti. Ko je uop{te

rekao da se taj festival odr`ava

u bioskopu?! Pazi sad, ti filmovi

se prikazuju na televizorima koji

su postavqeni u metrou, autobusima

i tramvajima i svaki film treba da

traje ta~no 90 sekundi, jer toliko traje

i put metroom ili busom izme|u dve

stanice. Tako su svi berlinski putnici

u isto vreme i gledaoci filmova sa

tog festivala.

Verovali ili ne – postoji i Svetski

festival filmova snimqenih kame-

rama mobilnih telefona. To je ozbiqan

festival, sa nagradama. Ali boqe da se

manemo festivala,

dug je put do wih.

Mi }emo probati da

snimamo filmove

koje }e, za po~etak,

gledati ~lanovi tvoje

porodice, prijateqi

i {kolski drugari.

Najpoznatiji doma}i festival

kratkih filmova je martovski

festival kratkog metra.

Obi~no se odr`ava u aprilu,

iako se zove martovski...

6

KAKO JE NASTAO FILM

Nije zgoreg da malo popri~amo o tome kako funkcioni{u

„pokretne slike“ i kako je izmi{qen film.

Qudi su odvajkada poku{avali da nekako zabele`e

pokret i odavno su napravqene kwi`ice igra~ke

koje stvaraju pokret. U wima se sli~ice kre}u.

U stvari, sli~ice se ne kre}u, ve} postoji

niz sli~ica koje stoje, ali kad se brzo

smewuju, dobijamo privid pokreta. Na{e

o~i su malo lewe, pa ako dovoqno brzo

prelistava{ stranice, lewe o~i ne}e

videti niz sli~ica koje stoje, nego jednu sliku

koja se kre}e. Nau~nici su otkrili da niz od 24

sli~ice koje pred na{im okom projure za jedan

sekund – oko vidi kao jednu pokretnu sliku, a ne kao niz

stati~nih (stoje}ih) slika.

Ono {to je bilo neophodno prona}i da bi nastao film

bila je fotografija.

Fotografija

Pitaj mamu (ili baku) da li ima srebrni nakit

i da li joj on vremenom tamni. Sigurno }e ti re}i

da srebro tamni i da onda mora da ga pere sodom

bikarbonom da bi opet bilo lepo i sjajno. A sad je pitaj

da li zna zbog ~ega srebro tamni. Verovatno }e ti re}i

– zbog vremena koje prolazi. E pa, nije tako! Srebro

potamni zbog svetlosti kojoj je vremenom bilo izlo`eno.

To da srebro tamni zbog izlo`enosti svetlosti primetili

su qudi jo{ u XVIII veku i to je bio prvi korak u pronala`e-

wu fotografije. Digni sada pogled sa ove kwige i vide}e{

da su stvari oko tebe razli~ite. Neke su svetlije, neke

tamnije i kad bismo sad na mesto na kojem sedi{ stavili

plo~u od srebra, vremenom bi se na woj oslikale stvari

postavqene ispred we. Predmeti koji su u prirodi naj-

svetliji na toj bi plo~i bili najtamniji, jer bi srebro

najvi{e potamnelo na onim mestima koja su bila najvi{e

Ova kwi`ica je zapravo opti~ka

igra~ka. Pogledaj dowi desni ugao.

Tu se nalazi jedna sli~ica,

na slede}oj strani je jo{

jedna, pa jo{ jedna i tako

sve do kraja kwige. Te

sli~ice su vrlo sli~ne,

ali nisu iste! Uhvati

ugao kwige izme|u palca

i ka`iprsta i palcem

brzo prelistaj kwigu.

A? Zanimqivo, zar ne?

I ti mo`e{ da napravi{ sli~nu

igra~ku. Potrebna ti je neka stara

sveska i dosta strpqewa za crtawe

niza sli~ica. Svaka sli~ica treba da

se malo razlikuje od one prethodne.

Najlak{e ti je, za po~etak, da nacrta{

~i~a Gli{u kako stoji. Zatim neka

malo-pomalo podi`e ruku, pa neka je

polako spu{ta. Potom nacrtaj drugu

ruku, pa nogu, pa drugu nogu... E, kad

sve to prelista{, ~ini}e ti se da

~i~a Gli{a igra.

7

osvetqena. Tako bismo dobili negativ fotografije. Malo

kasnije }u ti re}i kako se od negativa dobija pozitiv.

No, srebro je isuvi{e sporo tamnelo, pa su za svaku foto-

grafiju bili potrebni sati i sati osvetqavawa srebrne

plo~e. Qudima je bilo dosadno da na svaku fotografiju

~ekaju satima (a naro~ito je bilo dosadno onima koji su

hteli da se fotografi{u, pa su morali dugo da sede ispred

fotoaparata). Zato su prona{li neke hemijske supstance

koje izazivaju br`e tamwewe srebra kad se s wim pome{aju.

Onda su me{avinu srebra i tih supstanci naneli na

providnu foliju (sve su to morali da rade u mraku da

se srebro ne bi osvetlilo) i tako je nastao film.

Ako takav film stavi{ u mra~nu kutiju na kojoj se

nalazi samo jedna rupica kroz koju ulazi svetlo i ako tu

rupicu na trenutak otvori{, film }e se unutra osvetli-

ti i – eto negativa. Dobro, nije to ba{ samo rupica.

Preko we se nalazi i nekoliko so~iva od stakla. Taj deo

je objektiv i on slu`i da {to boqe usmeri svetlo ka

filmskoj traci. Da srebro na negativu ne bi nastavilo

da tamni kada ga iznese{ na svetlost dana da bi ga

pogledao, jo{ dok si u mraku mora{ da negativ umo~i{

u hemikaliju (fiksir) koja na neki na~in zaustavqa

daqe tamwewe srebra.

Pozitiv se dobija tako {to se kroz negativ pu{ta

svetlo na novi film. Oni delovi slike koji su na

negativu najtamniji propusti}e najmawe svetla na novi

film, pa }e na tom mestu novi film biti najsvetliji.

Tako se dobija pozitiv, to jest slika i prilika onoga {to

smo na po~etku procesa slikali u prirodi. Fotografije

se i dan-danas prave na taj na~in.

Sve ovo zvu~i malo komplikovano, ali nek te to ne

brine! Sad sigurno `uri{ da pro~ita{ {ta je bilo daqe,

pa kad zavr{i{ sa ~itawem cele kwige, vrati se jo{

jednom na po~etak i sve }e ti biti mnogo jasnije.

Sada znamo kako nastaje fotografija i znamo da niz

stati~nih slika, koje se kre}u brzinom od 24 sli~ice

u sekundi, mogu da stvore pokret. Trebalo je jo{ samo

izumeti spravu koja brzo pravi niz fotografija.

Mra~na soba u kojoj se vadi

film iz fotoaparata i u kojoj se

razvija i fiksira film ima naziv

mra~na komora. Nekada, na snimawu

filma, na primer u pustiwi ili

u nekoj {umi, ne mo`e{ ba{ imati

pri ruci sobu bez prozora koja bi

mogla da ti poslu`i kao mra~na

komora. Tada se film vadi iz kamere

i stavqa u wu pomo}u mra~ne vre}e

koju filmaxije zovu dunkl zak ({to na

nema~kom zna~i, naravno, tamna

vre}a).

Dunkl zak mo`e da bude i tvoja

jakna!

8

Prvi film

Ta sprava je nastala, verovali ili ne, zbog jedne opklade.

Dva prijateqa Amerikanca ~esto su i{la na kowske trke

i jednom su se zapitali da li kow u trku u nekom trenutku

ima sve ~etiri noge u vazduhu ili mu je uvek bar jedna na

zemqi. Po{to kow brzo tr~i, oni to nikako nisu mogli da

vide, pa su se posva|ali, jer je jedan tvrdio jedno, a drugi

drugo. I onda su se opkladili. Pozvali su fotografa da im

pomogne.

Taj fotograf, koji se zvao Mejbrix, postavio je niz foto-

aparata uz stazu za kowske trke, a za okida~ svakog fotoapa-

rata privezao je tanak konopac koji je prevukao preko staze

i pri~vrstio ga za ko~i} s druge strane staze. Konopci su

morali da budu tanki da se kow ne bi sapleo.

I onda su pustili kowa da tr~i stazom. Kad bi kow

nai{ao na konopac, povukao bi ga i pokidao, ali pre nego

{to bi konopac pukao, povukao bi okida~ – a fotoaparat bi

slikao.

I na kraju su dobili niz fotografija kowa koji tr~i.

RUKUJTE SE,

PA DA POSTAVIM

FOTOAPARATE!

Kad bi te fotografije prelistao, kao svog ~i~a Gli{u

iz sveske, izgledalo bi kao da kow tr~i. To skoro da je

bio film, ali ipak nije bio, jer bi ti za takvo snimawe

filma bili potrebni sati i sati. Morao bi da postavi{

fotoaparate i da razvu~e{ konopce tamo gde se glumac

kre}e (a {ta }emo ako glumac sedi?); dakle, definitivno

to nije bio put za snimawe filmova. Me|utim, uskoro

je otkriven princip snimawa filma. Taj korak su

napravila bra}a Limijer, Francuzi koji su izumeli

prvu kameru i prvi projektor i 1895. godine snimili

prvi film.

Da ne zaboravim, od ona dva prijateqa koji su voleli

kowske trke, u opkladi je pobedio onaj koji je tvrdio da

su kowu, u jednom momentu, sve ~etiri noge u vazduhu.

Bra}a Limijer su napravila duga~ku

providnu foliju i na wu nanela

me{avinu srebra i jo{ koje~ega. Stavili

su je u spravu u kojoj se pomo}u ru~ice

folija pokretala ispred rupice kroz

koju je ulazilo svetlo. Tako su dobili

niz fotografija koje su snimqene jedna

za drugom. Bila je to prva kamera!

Zanimqivo je to

{to je u Americi,

iste godine kad

i bra}a Limijer

u Francuskoj, nau~-

nik Tomas Edison,

potpuno nezavisno

od wih, tako|e izu-

meo kameru.

Ali on nije

projektovao film

na platno ispred kojeg bi sedeli qudi

i gledali ga, nego se projektor nalazio

u jednoj kutiji, pa je kroz rupu na ku-

tiji samo jedan ~ovek mogao da gleda.

Kad bi zavr{io s gledawem, dolazio

bi drugi, virio kroz rupu i gledao.

Zbog toga su za pronalaza~e filma

progla{ena bra}a Limijer.

9

Zanimqivo je i to {to prezime

Limijer na francuskom zna~i

svetlost.

A video si da je svetlost veoma

va`na za snimawe fotografija,

pa i filmova.