8/3/2019 Kad Se Nice Smejao..

1/4

-Tim izbiranjem i luenjem neobinoga, zaudnoga, tekoga, boanstvenoga filozofija sespram znanosti jednako tako izdvaja, kao to se izdizanjem nepotrebnoga izdvaja odpameti.Znanost se predaje bez takvog izbiranja, bez takvog profinjenog ukusa svemuznatljivom, u slijepojudnji spoznavanja svega bez obzira na cijenu; filozofsko miljenje, nasuprot, jest uvijek

na traguznanju najdostojnijih stvari, velikih i najvanijih spoznaja. Ali pojam veliine jepromjenljiv, kako umoralnom tako i u estetskom podruju, te filozofija poinje jednim zakonodavljemveliine; s njom jepovezano davanje imena. Ovo je veliko, kae ona, i time ovjekauzdie iznad slijepog, neukroenog htijenja njegova nagona prema spoznaji. Pojmomveliine kroti ona taj nagon: a najvietako to najveu spoznaju, o biti i sri stvari, smatra dostinom i dostignutom.

-to je ovde stih za pesnika, za filozofa je dijalektiko miljenje: za njime posee dazadri oaranje, da ga petrificira. I kao to su dramatiarure i stih samo buncanje na nekom stranom jeziku kojim zbori to proive i gledae, a to

moe obznaniti direktno samo u gesti i muzici, tako je izraz svake duboke filozofskeintuicije putem dijalektike i znanstvenog reflektiranja u jednu ruku jedino sredstvoizvea zrenoga, no bednosredstvo, u osnovi dapae metaforiko, sasvim netono prenoenje u jednu drugu sferu ijezik.

-Pravo mjerilo u ocenjivanju svakog pojedinog oveka jest da je on zapravo bie kojeuope ne bi trebalo postojati.

-Naravno, tko se s ostalima eli o tome svadati kakva je to zapravo pratvar bila, da li nekasrednja stvarizmedu zraka i vode ili moda zraka i vatre, nije naeg filozofa uope

razumio: to se isto tako moerei za one koji se ozbiljno pitaju da li je Anaksimandarsvoju pratvar mislio kao mjeavinu svih postojeih tvari.

-Iz tog svijeta nepravde, drskoga otpada od prajedinstva stvari, bjei Anaksimandar umetafiziku kulu, iz koje nagnut vani puta pogled da iroko krui, da bi konano, nakonrazmiljajue utnje, svim biima uputio pitanje: ega je va opstanak vrijedan? I akoniemu nije vrijedan, emu ste vi ovdje? Vaom krivicom, primjeujem, boravite vi uovoj egzistenciji. Smru ete je morati platiti. Pogledajte kako vaa zemljasahne; mora nestaju i isuuju se, koljka u gorju vam pokazuje koliko su ona ve osuena;vatra niti va svijet ve sada, konano e on nestati u pari i dimu. No uvijek iznova e seizgraditi takav svijet prolaznosti: tko bi vas uspio odrijeiti od prokletstva bivanja?

-to se vie htjelo pribliiti problemu kako uope iz neodredenog otpada odredeno, izvjenog vremenito, iz pravednog nepravedno, to vea bijae no.5Usred te mistine noi, u kojoj bijae skrit Anaksimandrov problem bivanja, iskoraiHeraklit iz Efeza I obasja je boanstvenom munjom.

8/3/2019 Kad Se Nice Smejao..

2/4

-Filozof tragikog saznanja. On obuzdava neobuzdani nagon znanja, ne nekom novommetafizikom. On ne uspostavlja nikakvo novo verovanje. On osea tragiki da mu je tlometafizike izmaknuto i ne moe ipak da se zadovolji arolikom vrtekomnauke. On izgrauje noviivot: iznova restituie svoja prava na umetnost.Filozofbeznadnog saznanjaponesen je zaslepljenom naukom:

znati po svaku cenu.Za tragikog filozofa izpunjava seslika egzistencije na kojoj se metafiziko pojavljujesamo antropomorfno. On nijeskeptiar. Ovde treba stvoriti jedan pojam: jer skepsa nijecilj. Kada dospe do svojih granica, nagon saznanja se okree protiv sebe, da bi tadazakoraio prema kritici znanja. Saznanje u slubi najboljeg ivota. ak se mora i iluzijahteti - u tome poiva tragiko.-Problem kulture retko je bio tano shvaen. Njen cilj nije najvea mogunasrea nekognaroda niti nesputani razvoj svih njegovih darova, ve ona u tanoj srazmeri sebipokazuje ta razvia.Njen cilj stremi preko zemne sree: stvaranje velikih dela jenjen cilj.-Apologija umetnosti. - Na javni, dravni i drutveni ivot upuuje na ravnoteu

egoizma: reenje pitanja kako se postie trpeljivaegzistencija, bez ikakve snage ljubavi,naprosto na osnovu razboritosti u pristrasnim egoizmima.Nae doba mrzi umetnost, kao i religiju. Ono ne eli da se nagodi ni sa upuivanjem naonostranost niti sa upuivanjem na prosvetljenost sveta umetnosti. Ono to dri zanekorisnu poeziju",zabavu i si. Nai pesnici" suprema tom kroju.No, umetnost kao strahotna zbilja! Novametafizika kao strahotna zbilja! elimo da za vas svet pretoimo u slike od kojih ete senajeiti.To je u naim rukama! Zapuite li ui, vae oi e videti na mit.Nae kletve e vas presresti! Nauka mora sada da pokae svoju korisnost! Postala jehraniteljica, u slubi egoizma: drava i drutvo uzele su je pod svoje da bi je iskoriavaleza svoje ciljeve.Normalno stanje je rat: mirzakljuujemo samo na odreeno vreme.

-Posmatra je poput likovnog umetnika, saoseajan poput religioznogoveka, kauzalno logian poput oveka nauke: sve tonove svetapokuava da zglasi u sebi i to saglasje prevede iz sebe u pojmove.Nadimanje do makrokosmosa i praeno misaonim posmatranjem -poput glumca ili dramskog pesnika koji se menja zadravajui pri tomesvesnost da se projektuje u spoljanje. Dijalektiko miljenje koje poputtua prska odozgo.

-injenica da neko nedokazivo filozofiranje ima vrednost vie nego obino neka naunapostavkazasniva se na estetskoj vrednosti takvog filozofiranja, tj. na njegovoj lepoti i uzvienosti.Ono je prisutno jo kao umetniko delo, ak i ako se ne moe pokazati kao naunagraevina. Ali, nije li isto i u sluaju naunih stvari? - Drugim recima: ono to odluujenije isti nagon saznanja, nego estetski nagon - neznatno dokazana Heraklitova filozofijaima veu umetniku vrednost nego sve Aristotelove postavke.

8/3/2019 Kad Se Nice Smejao..

3/4

***o slikama, apstrakciji, misljenju..***-Mislei moramo ve imati ono to se trai, zahvaljujui uobrazilji - tekonda refleksija moe da prosuuje. Ona to ini usaglaavanjem sauobiajenim i esto proveravanim lancima.

ta je zapravo logino" u miljenju i slikama? -Trezvenom oveku je malo potrebna uobrazilja i ima je malo.U svakom sluaju, neto od umetnikogje u tom proizvoenju oblika skojima onda neto prodire u seanje. Seanje izdvaja taj obliki time gapojaava. Misliti, to je izdvajati.U mozgu je mnogo vie nizova slika nego to se prilikom miljenjakoristi: intelekt brzo bira sline slike: izabrana slika opet proizvodiitavo obilje slika: intelekt pak ponovo bira jednu od njih, itd.Svesno miljenje je samo biranje meu predstavama. Dug jeput do apstrakcije.1) Snaga, koja prozivodi obilje slika, 2) snaga, koja bira i

naglaava ono slino.Oni koje trese groznica izjednaavaju zidove i tapiserije; jedinozdravi vie vide u tapiserijama.

-Covek trai istinu i sprovodi je u moralnom saobraanju s ljudima; natome poiva sav zajedniki ivot. Anticipiramo rdave poslediceuzajamnog obmanjivanja. Odatle nastaje dunost premaistini. Epskompripovedau se dozvoljava la, zato to se tu nestrahuje ni od kakvog tetnog dejstva. - Dakle, la je dozvoljena tamogde je prijatna: lepota i ljupkost lai, uz pretpostavku da ne teti. Takosvetenik zamilja svoje bogove: la opravdava njihovu uzvienost.

Izvanredno je teko doarati sebi kao ivo mitskooseanje slobodne lai. Veliki grki filozofi ive jo potpuno u ozrajutog opravdavanja lai.La je dozvoljena tamo gde se nita istinito ne moe znati.Svaki ovek nou sebi doputa da se neprekidno obmanjuje.Tenju ka istini oveanstvo je beskrajno sporo sticalo. Naeistorijsko oseanje neto je sasvim novo u svetu. Bilo bi mogunoda ono sasvim potisne umetnost.Izricanje istine po svaku cenu je sokratski.

Volja za mo ***

*Prijatelji moji, kao mladii imali smo teak ivot: mi smo patili odmladosti kao da je to neka teka boljka. To je dolazilo od veka u koji smo bilibaeni veka ogromnog unutarnjeg raspadanja i dizintegracije, koji se protivi duhumladosti sa svima svojim slabostima pa i svojom najboljom snagom. Dizintegracija, tojest, neizvesnost, svojstvena je ovom veku: nita ne stoji na sigurnim nogama i tvrdoj veriu sebe: ivi se za sutra, jer je prekosutra sumnjivo. Sve je klizavo i opasno na naem putu,

8/3/2019 Kad Se Nice Smejao..

4/4

a uz to se jo veoma otanjio led na kome stojimo: svi oseamo kako die topao, koban jug gde mi jo sada gazimo doskora nee niko vie moi nogom stati.

ta je, dakle, istina? Pokretno mnotvo metafora,metonimija,antropomorfizama, ukratko zbir ljudskih veza koje su poetskii retorskibile uznesene, prenesene, ukraene, i koje nakon dugeupotrebe,uvrene, kanonizovane i obavezne, nalikuju na neki narod:istine su iluzije za koje smo zaboravili ta su, metafore,pohabane I sa izgubljenom ulnom snagom, novii iji jeotisak istrven i sada se mogu jedino promatrati ne vie kao

novii nego kao puki metal.Reeno, dakle, jezikom morala: sluali smo jedino o obavezida selae prema utvrenoj konvenciji, da se lae premadrutvenimpravilima i u stilu koji je obavezan za sve.