12. februar 2020. godine

KAKO DA IZRAČUNATE KOLIKA ĆE VAM BITI PENZIJA Za 40 godina rada i platu od 50.000 dinara, mesečno 260 EVRA

Hoćemo li doživeti penziju i koliko će ona iznositi. Ovo je danas jedna od vrlo čestih dilema među

ljudima koji se bliže penzionisanju, ali i među sve više mladih koji se pitaju, i koliko će morati da

imaju godina kada se budu penzionisali, i kolika će im biti penzija. Pitanje je aktuelnije tim pre što

je juče ukupno 1,7 miliona penzionera dobilo povišicu od

5,4 odsto. Prosečna penzija danas je tako nešto manja od

28.000 dinara.

Za računanje visine penzije postoji posebna, nimalo

jednostavna formula. Suština je da je penzija veća što je

veća zarada u odnosu na prosečnu platu u zemlji i što je

više godina staža osiguranja.

Praktično, za 40 godina staža i prosečnu zaradu kroz

pune četiri decenije od oko 35.000 dinara možete računati

na penziju tek nešto veću od 21.500 dinara.

Praktično, ukoliko je osiguranik kroz ceo radni staž

dobijao zaradu u nivou prosečne plate u republici (koja

danas iznosi oko 56.000 dinara, a u 2008. godini je

iznosila oko 33.000 dinara), za 20 godina staža penzija bi

iznosila oko 15.500 dinara.

Osiguranici sa 30 godina staža i zaradom na nivou

prosečne zarade u Srbiji za sve godine rada, mogu da

očekuju penziju od 23.500 dinara, dok građani sa 40 godina staža i prosečnom platom od 65.000

dinara mogu da računaju na penziju nešto veću od oko 41.000 dinara.

Visina penzije, praktično, je jednaka proizvodu ličnog i opšteg boda.

Da bismo došli do ličnog boda, moramo da izračunamo lični koeficijent. Do njega dolazimo kada

svaku našu godišnju zaradu podelimo sa prosečnim republičkim zaradama u odgovarajućim

godinama, a onda zbir dobijenih iznosa podelimo sa godinama staža.

Od 1. 1. 1970. do 2002. godine zarada se uzima u neto iznosu, a od 2003. u bruto iznosu. Kad

znamo koliki nam je koeficijent, njega množimo sa godinama staža i dobijamo lični bod. Na kraju

dobijeni iznos pomnožimo sa opštim bodom koji od januara 2020. godine iznosi 814,01 dinar.

Nova pravila za penzionisanje

Od 2020. važe nova pravila za penzionisanje žena. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju

izmenjen je 2014. godine. Od tada se za žene svake godine menjaju uslovi za penziju i to po

pravilu da se starosna granica pomera u rasponu od dva do šest meseci godišnje.

Ove kalendarske godine dame tako u starosnu penziju mogu sa 63 godine života, umesto 62

godine i šest meseci koliko je bilo potrebno da imaju za penzionisanje u 2019. godini. Potreban

broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina.

S druge strane, muškarci u starosnu penziju u ovoj godini idu po starom - sa 65 godina života i 15

godina staža upisanog u radnu knjižicu.

"STRAHUJEMO OD MARTA I APRILA" Roba iz Kine kasni sve više, Drakulić, Kostić, Veselinović i Matić za sada bez posledica, ali sa velikim pitanjem

Srpski privrednici tvrde da za sada ne osećaju probleme u poslovanju, niti ozbiljnije zastoje

isporuka iz Kine, ali da bi posledica moglo da bude za mesec ili dva - ako se situacija sa korona

virusom oduži, odnosno kada ponestanu zalihe kojih trenutno ima sasvim dovoljno.

Srbija je u prošloj godini sa Kinom imala

ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu od 2,8

milijardi dolara. Iz Srbije je u Kinu izvezeno

robe za 329 miliona dolara, a uvezeno za

2,5 milijarde. Ukupan broj uvoznika je

10.800, dok u Kinu izvoze 322 srpska

preduzeća.

Radoslav Veselinović, vlasnik Galeb Grupe,

kaže da njegova kompanija uvozi pojedine komponente iz Kine, ali za sada nema ozbiljnijih

zastoja kada je reč o isporukama.

“Ipak, dobijamo informacije da mnogi od naših partnera ne idu na posao, nego da rade od kuće, s

obzirom na situaciju tamo. Malo su skeptični zbog korona virusa”, objašnjava Veselinović za “Blic

Biznis”.

On dodaje da Galeb Grupa iz Kine uglavnom uvozi deo elektronike, odnosno pojedine

komponente za elektroniku.

“Trenutno nemamo problema, ali to ne znači da se za mesec-dva neće pojaviti. Za sada imamo

dovoljno zaliha od ranije, a sve što naručujemo oni obećavaju da će isporučiti, ali u principu - da

se malo sačeka da sve ovo prođe. Naši dobavljači nisu baš u tim zaraženim područjima u Kini, ali

iz predostrožnosti rade od kuće”, navodi Radoslav Veselinović.

Nebojša Matić, vlasnik "Mikroelektronike", kaže da njegova kompanija ima značajan uvoz

komponenti iz Kine i da se to što Kinezi ne rade ili rade manjim kapacitetom svakako mora odraziti

na privredu.

"Srećom da mi imamo dobar magacin, pa nam ova situacija još uvek ne utiče na poslovanje, ali

ako se nastavi još dve nedelje uticaće prilično", smatra sagovornik "Blic Biznisa" i dodaje da

ovakve situacije pokazuju potrebu ulaganja u magacine, odnosno stvaranje dovoljne količine

zaliha.

"Čak i ekonomisti ponekad savetuju da nema potrebe ulagati u magacinski prostor, ali onda se

desi erupcija vulkana na Islandu ili trgovinski rat SAD i Kine ili sada ovaj korona virus, i pokaže se

da treba razmišljati unapred", ističe Matić.

Zoran Drakulić, vlasnik "Point Grupe", kaže da njegova kompanija radi povremeno sa Kinom, ali u

ovom trenutku ne očekuju nikakve isporuke iz te zemlje, tako da ne osećaju ni posledice situacije

sa korona virusom.

“Mi trenutno nemamo u planu nikakve isporuke iz Kine, tako da nemamo tih problema, ali sam ja i

generalno optimista i mislim da će cela situacija uskoro da se sredi. Doći će sve na svoje,

preguraćemo kao što smo pregurali i onaj ptičji grip”, optimistički zaključuje sagovornik “Blic

Biznisa”.

I u MK Grupi za "Blic Biznis" kažu da njihovo poslovanje nije pogođeno dešavanjima u Kini s

obzirom na to da poslovno nisu upućeni na ovu zemlju.

Šta uvozimo, a šta izvozimo

Među vodećim uvoznim proizvodima iz Kine bili su telefoni za mrežu stanica ili za druge bežične

mreže (6 odsto), mašine za prijem, konverziju i prenos podataka (3 odsto), portabl mašine za AOP

i politetilen tereftalat (po 2 odsto), kao i TV prijemnici, klima uređaji, električni motori, , ali i igračke i

razna nerazvrstana roba.

Direktor za razvojne projekte Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da je korona virus u ovom

trenutku najbitniji rizik za globalnu ekonomiju, a usporavanje rasta u Kini moglo bi se odraziti i na

Srbiju sa kojom Kina ima veoma raš�irenu saradnju koja se značajno razvija .

"Kina je jedna od najvažnijih svetskih ekonomija, globalno druga po uvozu, a prva po vrednosti

izvoza i najveći je potrošač turističkih usluga", podsetio jeNikolić i dodao da se u ovom trenutku

korona virus čini kao najbitniji rizik iako još nema naznaka da je kriza dostigla vrhunac.

Portal B92.net

Ova zanimanja i veštine najviše se traže u Srbiji

Prema podacima sajta za zapošljavanje Poslovi.infostud, u 2019. je zabeležen porast broja oglasa za posao od 14 procenata u poređenju sa 2018. godinom.

Prethodne godine je preko 225.000 kandidata imalo šansu da se zaposli na 48.893 raspisane pozicije.

Kao i prethodnih godina, najviše su se tražili kadrovi iz oblasti trgovina/prodaja, IT, mašinstvo, administracija i elektrotehnika, a najtraženije pozicije su bile prodavac, komercijalista, vozač, magacioner i telefonski operater.

Poslodavci su tokom 2019. godine u preko 57 odsto oglasa za posao tražili srednju stručnu spremu, dok se u nešto manje od 40 odsto oglasa tražila visoka ili viša stručna sprema.

I pored porasta broja oglasa za posao i većeg broja kandidata koji su konkurisali na raspisane pozicije, broj prosečnih prijava i dalje je u blagom padu. U 2019. godini na jedan oglas prosečno je konkurisalo 65 kandidata.

Oglasi na stranom jeziku činili su 24 odsto ukupnog broja, od kojih se najviše tražio engleski, zatim nemački, mađarski i ruski.

Porast takođe postoji u oglasima koji su namenjeni osobama sa invaliditetom (ukupno osam odsto). U 2018. takvih oglasa je bilo 2.845, dok je u 2019. raspisano skoro 30 odsto više oglasa - 3.693, navedeno je u saopštenju Infostuda.

Kada govorimo o IT oglasima, tokom prethodne godine najtraženije pozicije bile su JavaScript Developer, Java Developer, PHP Developer, .NET Developer i IT Help Desk / Support.

Što se tiče traženog senioriteta, kod poslodavaca je najviše oglasa bilo namenjeno mediorima (64 odsto), potom seniorima (21 odsto), a najmanje su se tražile junior pozicije (svega 14 odsto).

Pozicije koje i u prošloj godini beleže deficit i teži dolazak do zaposlenih su i dalje zanatska zanimanja poput: frizera, stolara, mesara, pekara, metalostrugara i farbara.

S druge strane, pozicije koje su tražili mnogi kandidati bile su: prodavac, komercijalista, radnik u proizvodnji, knjigovođa i telefonski operater, saopštio je Infostud.

Tanjug/Blic

OVO SU NAJVEĆE BOLJKE SRPSKIH PRIVREDNIKA Porezi, porezi i oporezivanje

Dodatno smanjenje stopa za obračun plaćanja doprinosa i poreza na zaradu za najmanje 30

odsto, uz uvođenje progresivnog oporezivanja plata, znatno bi rasteretilo privredu, unapredilo

poslovni ambijent i oslobodilo sredstva za novo zapošljavanje i investicije, smatraju u NALED-u.

To je jedna od preporuka u 12. izdanju NALED-ove Sive knjige, koja se odnosi na izmenu člana

44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i člana 16. Zakona o porezu na

dohodak gradjana. U NALEDU-u kažu da je

neophodno dalje smanjenje poreskog opretećenja

rada kako bi se eliminisala siva ekonomija.

U suprotnom, upozoravaju, možemo očekivati da će

se naplata po ovim osnovama kontinuirano

smanjivati, jer će deo privrede iz legalnih tokova

prelaziti u sivu zonu, dok će privredni subjekti koji

uredno izmiruju obaveze po osnovu isplate zarada zbog nekonkurentnosti ili smanjivati obim

poslovanja ili gasiti poslovanje.

NALED predlaže i smanjenje minimalne osnovice za obračun doprinosa kod zaposlenih na

nepuno radno vreme.

Smatraju i da bi trebalo razmotriti ukidanje doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i

uvođenje Beveridžovog modela finansiranja zdravstvene zaštite, koji podrazumeva finansiranje

zdravstvene zaštite iz opštih poreza. Time će se, kažu, obezbediti zdravstvena zaštita za sve

građane bez obzira na njihov radni status.

Podsećaju da su izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u 2019.

doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje smanjeni sa 26 odsto na 25,5 odsto i da je

ukinuta obaveza plaćanja doprinosa za slučaj nezaposlenosti na teret poslodavaca u iznosu od

0,75 odsto.

Takođe, navode da je neoporezivi mesečni iznos zarade sa 15.300 povećan na 16.300 dinara u

2020. godini.

Podsećaju i da je opterećenje neto zarade smanjeno sa 63 odsto, koliko je iznosilo u 2018. na 61

odsto, koliko iznosi u 2020. godini, ali i navode da su, i pored rasterećenja zarade, ovakve

obaveze ipak za poslodavce prevelik teret. To, smatraju, rezultira povećanjem sive ekonomije i

nekonkurentnošću poslodavaca koji prijavljuju zaposlene i uplaćuju sve poreze i doprinose na pun

iznos ugovorene zarade.

Takođe je, navode, prisutan trend da poslodavci radnike, a naročito menadžment, isplaćuju u

manjem delu kroz zaradu, a u većem delu kroz isplate iz dividende, koja je po Zakonu o porezu na

dohodak građana oporezovana po stopi od 15 odsto.

Urediti davanje otkaza usled narušenih odnosa u firmi

NALED je u novoj Sivoj knjizi preporučio Ministarstvu za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja da uredi oblast koja se odnosi na davanje otkaza zbog ozbiljno narušenih odnosa između poslodavca i zaposlenog.

Kako su naveli, neprihvatljivo je da poslodavac ne može otkazati zaposlenom ugovor o radu zbog ozbiljno narušenih odnosa, već da mora da čeka da iz tog istog razloga sud svojom odlukom prekine radni odnos.

Ističu da to poslodavcu stvara nepotrebne, a velike troškove isplate zarada i doprinosa zaposlenom za sve vreme vođenja radnog spora, iako je rezultat spora identičan – prestanak radnog odnosa.

„Predloženom izmenom bi se izbeglo vođenje dugotrajnih radnih sporova u slučajevima kada je poslodavac spreman da zaposlenom isplati značajniju sumu novca, pa bi se i sudovi rasteretili velikog broja radnih sporova”, navodi se u Sivoj knjizi.

U Srbiji je značajan deo sive ekonomije uzrokovan neregistrovanim radom, a posebno u oblastima kao što su kućni i pomoćni poslovi, turizam i ugostiteljstvo i građevina, koji imaju povremeno-privremeni ili sezonski karakter, pokazala je analiza NALED-a.

Ističe se da su procedure angažovanja radnika na ovakvim poslovima, od po nekoliko dana, za poslodavce komplikovane, a troškovi angažovanja radnika, u smislu poreza i doprinosa nesrazmerno visoki, jer se u najvećem broju slučajeva obračunavaju na mesečnom nivou.

„Kao rezultat ovakve situacije, na tržištu postoji nelojalna konkurencija kada su u pitanju poslodavci, dok sa druge strane veliki broj radnika ne ostvaruje nikakva prava, a budžet Srbije ima gubitke”, navodi NALED u Sivoj knjizi, javlja Tanjug.

Slični problemi javljali su se i u sektoru poljoprivrede gde je 2018. godine uveden novi pojednostavljeni elektronski sistem prijave angažovanja sezonskih radnika na osnovu donetog Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima.

Rezultati ove reforme su impresivni, navodi se u Sivoj knjizi i dodaje da oko 27.000 sezonskih radnika u poljoprivredi je angažovano preko tog sistema i oko 245 miliona dinara na ime poreza i doprinosa je uplaćeno po tom osnovu.

Imajući u vidu pozitivne efekte uvođenja pojednostavljenog elektronskog sistema prijave angažovanja sezonskih radnika u sektoru poljoprivrede, NALED predlaže da se razmotri mogućnost proširenja tog sistema prijave radnika i na druge poslove koji su po svom karakteru privremeno-povremeni ili sezonski poslovi.

Predlažu da se detaljne sektorske analize sprovedu najpre u sektorima pomoći u kući, sakupljanja otpada, turizma i građevine.

Nema od čega da živi, ali ne može da nasledi porodičnu penziju

Beograđanin koji ima 60 godina i svega tri godine radnog staža nema prava na majčinu penziju

samo zato što se razboleo godinu dana posle njene smrti i nema drugih izvora prihoda

Beograđanin koji je napunio 60 godina, a koji ima samo tri godine radnog staža javio se ovih dana redakciji da pita ima li šanse da nasledi porodičnu penziju. Da se nije ozbiljno razboleo, kaže, radio bi opet nešto na crno kao i svih prethodnih decenija, ali zbog bolesti više nije sposoban za to.

Do prošle godine živeo je s majkom, koja je primala starosnu penziju, ali je majka umrla, pa pita ima li šanse da nastavi da prima majčinu penziju, budući da nema drugih izvora prihoda – nije ni penzioner, a ni zaposlen.

Na pitanje kako je moguće da ima samo tri godine radnog staža, on odgovara da je radio privremene i povremene poslove, da ga poslodavci nisu prijavljivali, iako su neki govorili da mu je staž regulisan. Tek nakon prestanka rada uverio bi se da doprinosi ipak nisu uplaćivani. A sve i da jesu, priznaje, ne bi nakupio 15 godina staža, koliki je zakonski minimum da stekne penziju.

Upitani pod kojim uslovima može da se ostvari porodična penzija u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje odgovaraju da je Zakonom o PIO propisano da dete ima pravo na porodičnu penziju dok traje nesposobnost za samostalan život i rad, pod uslovom da je nesposobnost nastala pre smrti osiguranika, odnosno korisnika prava. Porodičnu penziju dete može ostvariti samo pod uslovom da ga je osiguranik, odnosno korisnik prava, izdržavao do svoje smrti.

Da bi se ostvarilo pravo po ovom osnovu potrebno je podneti zahtev za porodičnu penziju, uz koji, pored ostalih dokaza, treba priložiti medicinsku dokumentaciju na osnovu koje će organ veštačenja Fonda proceniti da li i od kada postoji nesposobnost za samostalan život i rad.

To znači da dete ne može da stekne pravo na porodičnu penziju ako je nesposobnost nastala posle smrti osiguranika, odnosno korisnika prava. Kada je izdržavanje uslov za sticanje prava na porodičnu penziju, smatra se da je umrli osiguranik, odnosno korisnik prava na penziju, izdržavao člana porodice ako ukupni mesečni prihodi člana porodice ne prelaze iznos najniže penzije u prethodnom kvartalu.

U sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja postoji novčana naknada za pomoć i negu drugog lica, koju mogu ostvariti isključivo osiguranici (lica koja rade) ili korisnici penzije.

Iz slučaja ovog čitalaca zaključuje se da on ne pripada nijednoj pomenutoj kategoriji, pa ne može ostvariti pravo na ovu vrstu naknade preko Fonda PIO. Međutim, može podneti zahtev za novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica preko Centra za socijalni rad. Ukoliko ostvari pravo na porodičnu penziju, zahtev za novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica podnosi se nadležnoj filijali Fonda.

Osnovni uslov za ostvarivanje prava na porodičnu penziju je da je umrli navršio najmanje pet godina staža osiguranja, odnosno da je ispunio uslove za starosnu, prevremenu starosnu ili invalidsku penziju, osim u slučaju kada je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, kada se pravo na porodičnu penziju ostvaruje bez obzira na dužinu staža. S druge strane, članovi porodice koji podnose zahtev treba da ispune uslove koji se odnose na navršene godine života u vreme podnošenja zahteva i u vreme smrti umrlog. U određenim okolnostima utvrđuju se i činjenice postojanja nesposobnosti za samostalan život i rad, kao i izdržavanja od strane umrlog, a za decu je od značaja i činjenica školovanja.

Članovi porodice uz zahtev mogu da prilože dokaze o srodstvu – izvod iz matične knjige venčanih, odnosno rođenih, ili će se ovi dokazi pribaviti po službenoj dužnosti.

U slučaju da je dete nesposobno za samostalan život i rad, ova činjenica se utvrđuje veštačenjem u postupku, a u zavisnosti od dana nastanka nesposobnosti može da bude neophodno i utvrđivanje činjenice da je umrli osiguranik izdržavao dete do dana smrti.

POLITIČARI I KRIMINALCI NA UDARU Donosi se novi zakon, ko se obogatio preko noći, ne piše mu se dobro

Svi oni koji ne budu uspeli da dokažu da su nešto stekli na zakonit način platiće porez od 75

odsto.

Političare, ali i sve druge za koje se utvrdi da su

imovinu uvećali za 150.000 evra u roku od tri

uzastopne godine, a to nisu prijavili, poreski i

drugi organi debelo će lupiti po džepu.

Naime, svi oni koji ne budu uspeli da dokažu da

su nešto stekli na zakonit način platiće porez od

75 odsto, a to predviđa Predlog zakona o

utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu koji će se uskoro naći pred poslanicima.

Inače, prema Predlogu zakona nema vremenskog ograničenja za primenu zakona. Drugim

rečima, nadležni će moći da utvrđuju da li se neko nezakonito obogatio u bilo kom trenutku u

prošlosti, a češljaće sve - od nekretnina, preko vozila, udela u firmama, pa do štednih uloga i

gotovog novca.

To će raditi posebna jedinica Poreske uprave, odnosno najmanje 20 stručnjaka, među kojima će

biti i predstavnici policije, Narodne banke Srbije, Uprave za sprečavanje pranja novca, Agencije za

borbu protiv korupcije, Republičkog geodetskog zavoda i Centralnog registra, depoa i kliringa

hartija od vrednosti.

Postupak će moći da se pokrene i po prijavi građana ili neke druge institucije. Za one koji na

zahtev jedinice Poreske uprave i u roku koji ona odredi ne dostave tražene podatke predviđene su

kazne od 55.000 do dva miliona dinara.

- Država sa ovakvim zakonom dobija delotvoran mehanizam da za svakoga u svakom trenutku

može da utvrdi da li se obogatio nezakonito. Tu se ogleda preventivna strana zakona, jer svi treba

da znaju da će se veoma lako utvrditi da li je njihov imetak zakonit ili je proizvod korupcije ili

zloupotrebe. S druge strane, takav zakon bi imao mehanizam naplate nezakonito stečenih dobara

- kaže za „Alo!“ ministarka pravde Nela Kuburović.

Firma bivše državne sekretarke MUP-a dobila posao od MUP-a

https://insajder.net/sr/sajt/tema/16907/Firma-biv%C5%A1e-dr%C5%BEavne-sekretarke-MUP-a-dobila-posao-od-

MUP-a.htm

BPS Security, firma u vlasništvu Milene Vuković, bivše državne sekretarke MUP-a, dobila je posao

obezbeđenja od MUP-a, otkriva Insajder. Posao je dobila kao deo konzorcijuma sa kojim je MUP

potpisao okvirni sporazum za nabavku u 2019. i 2020. u vrednosti od najmanje 60 miliona dinara,

odnosno pola miliona evra.

Na sajtu Ministarstva unutrašnjih

poslova objavljena je dokumentacija iz

koje se vidi da je MUP sa

konzorcijumom firmi V.I.P. Security,

G4S Secure Solution, BPS Security i

Tisten Group početkom decembra

sklopio okvirni sporazum za nabavku

fizičko tehničkog obezbeđenja za

potrebe Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata.

Kao jedini ponuđači, sa MUP-om su sklopili posao po ceni radnog sata u visini od 490 dinara bez

PDV-a.

Milena Vuković bila je kratak period državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova, a kako

prenose mediji i savetnica ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. Za državnu

sekretarku je imenovana u septembru 2015, a već krajem januara 2016. podnela je ostavku. Kako

je objavljeno na sajtu Vlade, Milena Vuković je, podnošenjem ostavke, razrešena i dužnosti člana

Saveta Kriminalističko-policijskog univerziteta, kao predstavnik osnivača, kao i funkcije

predsednika Nadzornog odbora Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika MUP.

Firmu za privatno obezbeđenje BPS Security osnovala je u februaru 2017. godine.

Kako se vidi na portalu E- kapija, ova firma poslove obezbeđenja dobila je od različitih državnih

institucija kao što su Uprava za zajedničke poslove republičkih organa Beograd, Poreska uprava

Srbije, JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, GSP Beograd, Parking Servis, Gradski centar za

socijalni rad, EPS, Poštu.

Sudeći po tenderima objavljenim na ovom portalu, pre ovog posla, takođe je radila za MUP i to

kao deo konzorcijuma sa još tri firme dobila je u avgustu prošle godine i to za održavanje higijene

u objektima MUP-a.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović krajem decembra prošle godine je rekao da se

razmatra pilot projekat, u okviru kojeg bi licencirani radnici firmi za privatno obezbeđenje, u skladu

sa zakonom, bili angažovani na poslovnima fizičkog obezbeđenja objekata MUP, umesto

pripadnika MUP-a, tamo gde je to moguće.

Uvođenje privatnog obezbeđenje pravdao je uštedama i za građane i za MUP.

„Pokazaćemo da može da se napravi ušteda i umesto da primamo nove ljude, jednim delom ćemo

primati ljude koji imaju licence da te poslove obavljaju, a da policijski službenici obučeni za

policijske poslove, rade ono što niko sem njih ne može”, rekao je tada Stefanović.

On je naveo da će radnici firmi za privatno obezbeđenje moći da obavljaju posao fizičkog

obezbeđenja onih zgrada koje nemaju poseban rizik, a da bi jedan od prvih objekata koji će biti

iskorišćen u pilot projektu mogao da bude objekat Jedinice za obezbeđenje u Sarajevskoj ulici.

Nedavno se na Youtube-u pojavio video snimak na kome se vidi da zgradu MUP-a u Sarajevskoj

obezbeđuje privatno obezbeđenje na čijoj uniformi piše BPS Security.