kako do efikasnog studijskog programa akademskih studija · 2019. 2. 1. · formira se katedra za...

KAKO DO EFIKASNOG STUDIJSKOG PROGRAMA AKADEMSKIH...

TEHNIKA 6 771

Kako do efikasnog studijskog programa akademskih studija

BRANKO S , Univerzitet u Beogradu, Pregledni rad UDC: 528.3:[378:371.214 DOI: 10.5937/tehnika1806771B

kroz konti-nuiranu reorganizaciju iskustava . I brojnim mogu -stima i izazovima obrazovanje ga studijskog pro-grama

nte su deo interaktivnog procesa u kom se moraju sagledati odnosi i uticaji na celokupni proces. Izrada studijskog programa

efikasan studijski program ne

programa, isti verifikuje,

procesa. --

: geomatika, akademske studije, studijski program

1. UVOD

Ubrzani - brze i

Nova znanj potre-ba struke kako bi se pravovremeno obezbedio adekvatan kada

ra-dnicima je velika obaveza i odgovornost da to prepo-znaju i svojim aktivnim radom obezbede kontinuitet razvoja struke kojoj pripadaju. Univerzitetsko osoblje bi trebalo biti tempom znanje zastareva. -tina ste van formalnog obrazovanja, kroz rad,

-nja. votno

lifelong learning) kako bi isto dobilo na verifikovalo. S tim u

niverzitet u Beo--

ksandra 73

e-mail: [email protected]

Rad primljen: 11.12.2018.

vezi, a verovatno i kao posledica potreba da se obra-zovna politika Evrope homogenizuje unutar evropskog prostora i izgrade osnove za stvaranje visoko

pokrenuli i insistiraju na razvoju evropskog modela obrazovanja kroz izgradnju evropskog okvira kvalifi-

okvira, svih onih zemalja kojima je primarni cilj zaje

stracije. Izvan tog procesa ostati, pogubno bi bilo. Istrajavati u njemu, zahteva promene navika, mnogo truda i neizvesnosti, sa posledicama koje se unapred ne mogu predvideti. Magna karta univeriziteta (1988) definisala je ulogu i viziju univerziteta 21. veka. Bolonjska deklaracija i procesi koji je prate je realizuju. Bergenska ministarska konferencija kre-

kri--

nja [11].

Magna karta je postavila univerzitete pred izazov ) dok

Bolonja a da napravi izvestan balans izmedve krajnosti negde u realizaciji pomalo zagubio. Ova zabuna prouzrokovala je brojne kontraverze u Evropi, pa i kod nas,


772 TEHNIKA 6

negodovanja tako da se svakoj novoj promeni ili reviziji studijskog programa mora pristupiti na krajnje odgovoran

dijskog programa, predmetima stave, potrebama studenata ih prilika.

dijskog programa

snog programa koji bi zadovoljio potrebe za kvali

.

2. STANDARDIZACIJA ZANIMANJA U OBLASTI GEOMATIKE U SVETU I KOD NAS

Royal Institute of Chartered Surveyor (RICS) je profesionalna organizacija -rom koja se bavi akreditacijom pojedinih profesija u okviru sektora nepokretnosti, objekata i infrastrukture,

[8]. Formiran je u Londonu 1868. godine, -

cima iz 2018. godine, RICS okuplja preko 125 000 harter je formalni dokument koga

-jedinca ili tela. U v u koji je izdat 2018. od strane RICS, u oblasti Geomatike1.

Iznete preporuke su globalnog karaktera i mogu se razlikovati od pojedinih nacionalnih pravila. RICS

RICS kvalifikaciju. Kompetentnost se ocenjuje i kompletira izdavanjem sertifikata Chartered Surve-yor. Kompetentnost podrazumeva posei sposobnosti u realizaciji kompetencije se razlikuju po nivoima i (odnosu prema poslu i sl.).

1 geoma-tique informatics (information+automationi+ics). Po drugoj ve -

-

Matinterpretaciji podataka, posebno onim prikupljenim ins-

-omatika se prvi put pojavljuje 1970. godine u Francuskoj (Commission Permanente da la Geomatique). Nekoliko

primenjivati u Kanadi gde se pod tim nazivom tretira svaki metod i alat od prikupljanja do distribucije prosto-rnih podataka. Geomatika i Geoinformatika pojavljuju se u ulozi novih vatni

Evropske zemlje preferiraju izraz Geoinformatika. U Australiji i Africi se koriste oba izraza.

Prezentomogu primeniti u r -tencija je definisana u tri nivoa: Prvi nivo znanje i razumevanje, Drugi nivo savetodavni, sintetizuje s -

mentira. Tri su kategorije kompetencija Obavezuju (Mandatory) personal

osnovne (Technical core) (Technical optional) Odabrane kao dopuprimarne odabranom razvojnom putu u skladu sa

Izbor an za kreiranje

Gematiku i njene oblasti u kojima se mogu stkvalifikacije Geomatike kao nauku koja se bavi

-oblika. Kao

na njemu, G

Chartered land/hydrographic/engeneering surveyor bi n, i to: 1) Teopogra-

fski i hidrografski premer (Land and hydrographic survey), 2) Kartiranje i pozicioniranje (mapping and positioning), 3) Globalni i lokalni navigaioni sistemi (Global and local navigation systems), 4) Nauka o geografskim informacijama (Geographyc information

6) Katastar i upis prava (Cadastre and land registra-tion), 7) Premer granica (Private, regional, and interna-tional bounaries determination), i ekspertize (Dispute resolution and expert witness), 9)

administration and reform), 10) Kartografija (Carto-graphy), 11) Fotogrametrija i daljinska detekcija (Pho-togrammetry and remote sensing), 12) Upravljanje prostornim i meta podacima, interpretacija i manipu-lacija (Spatial and metadata management, interpre-tation and manipulation), 13) Upravljanje informa-

-nd, coastal and marine information management), 14) Premer mora (Ocean bed and resource surveys), 15) Monitoring struktura (Monitoring of structures), 16) Upravljanje projektima (Project management), i 17)

--

dv razvojnog obrazovnog jedno od tri zvanja: 1) Chartered Land Surveyor, 2) Chartered Hydrographic Surveyor ili 3) Chartered Engineering Surveyor. Pored pomenutih, RICS nudi i


TEHNIKA 6 773

dva dopunska puta razvoja Hydrographic Surveying i Geospatial Surveying.

Univerziteta u Aalborgu (AAU, Danska) koji organi-zuje studijski program u Danskoj [7]. Program se

informatika, Upravljanje prostornim informacijama i Upravljanje

-

asurement science), Upravljanje prostornim informacijama (Spa-tial Information Management) i Upravljanje zemlji-

gement). PBL je -4, odnosno 2-3

studenta, zavisno od semestra.

uveo geodetske licence 1. i 2. reda, propi

-tske

[12]. Zakon je propisao uslov da se geodetska SPB, a 2. reda

sa minimalnih 180 ESPB. Geodetska licenca 1. reda jek-

njem geodetskih radova za koje je Zakonom predvi

h kao i pri izradi -

. Zakona, definisane su oblasti (Osnovni

geodetski radovi, Katastarski premer, Osnivanje i obnova kastastra, Premer vodova i osnivanje katastra vodova, Topografski premer i topografsko-katastarske delatnosti, Kteritorije komasacijom i Izrada geodetskih podloga za

- -stima). Geodetska l vlja-

tastra nepokretnosti i katastra vodova, realizacije projekta

--teh-

-jekat.

tiza-ciji radnih mesta u R(RGZ) iz 2017. godine definisan je broj radnih mesta, opis poslova, zvanja i uslovi zaposlenja. RGZ je po-deljen na sektore, odeljenja, odseke i grupe [14]. U okviru RGZ sistematizovano je 316 radnih mesta sa

-

manje

benika u 6 zvanja - , najmanje 240 ESPB), samostalni savetnik (najmanje

savetnik (najmanje 240 ESPB), saradnik (najmanje 180 ESPB) i referent (srednja) i 3) radna mesta na-

Uvidom u opise pojedinih radnih, da je spod

to radno mesto. Tako, na primer, za mesto -

dokumentacije ... i obavljanje drugih poslova po na-logu neposrednog rukovodioca .

, za jedno drugo mesto (240 ESPB) opis poslova glasi ...., prikupljanje poda

rezultata merenja i sl. Na osnovu navedenih opisa poslova postavlja se pitanje - dali je za radna mesta sa takvom

poslova neop akade-? Mo

realizovati sa trogo om? Sa druge strane, projektovanje i izrada glavnog projekta geo-detskih radova nije u dovoljnoj meri zastupljena na

mima osnovn -ster nivou. S tim u vezi, ESPB u javnom sektoru odgovoriti zahtevima radnih mesta gde

jektantski geodetski poslovi.

opisa zanimanja usvojenim nacio-nalnim okvirom kvalifikacija (tabela 1) jeste obaveza

u dogledno vreme morati dosledno sprovesti

.

cije koja bi sa opisom zanimanja. Pogotovo

ako se zna da jedan bupreko 2000 EU.

, u oblasti geodetskog , iz registra

geodetskih organizacija na dan 5. decembra 2018. go-dine (http://www.rgz.gov.rs/registri-rgz-a/registar-li-cenci-za-rad-geodetskih-organizacija/registar-geode-tskih-licenci) registrovano je 589 geodetskih organi-zacija i 1850 zaposlenih lica u privatnim geodetskim organizacijama (372 sa licencom prvog reda, 583 sa licencom drugog reda i 990 lica je bez licence).

Ovim brojkama treba dodati i zaposlene geodetske stru ke po drugim radnim ne geodetskim organi-

-rgoprojekt, Institut za puteve, u lokalnim samoupravama,...) kojih je nekoliko stotina i kojima se ( usled obavljanja poslova u


774 TEHNIKA 6

-teh posedovanje licence njerske komore.

komora Srbije iz 2012. godine, regulisani su uslovi za -

o licence. Licenca odgovornog projektanta geodetskih radova i o -cence 372 i 481 obe drugi stepen akademskih studija. 300 ESPB), licenca 771 o pec. struk. studja, geodetskih radova na objektima nisko i visokogradnje (diploma strukovnih spec. studija) i li-cenca 871 oobjektima nisko i visokogradnje (najmanje 180 ESPB).

i

jedinica lokalne samouprave, maksimalne bruto po-2, maksimalne spratnosti do

P0+P+4+PK, i to: 1) Izrada geodetskih podloga za projektovanje (realizacija projekta geodetskog obele-

ci--

manje temelja objekta; geodetska kontrola geometrije objekta prilikom izgradnje objekata visokogradnje

m; geodetsko snimanje izvedenog objekta geodetska kontrola geometrije

objekta u toku eksploatacije), 2 tskih

izgradnje lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica za

samouprave; i -gradnji lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica za koje

samouprave.

Na dan 7.12.2018. godine prema podacima iz Re-

poseduje Primer opisa poslo-va i nivo kvalifikacija neophodan za njihovu reali-

-tehprimer razdvajanja pvog i drugog nivoa kvalifikacije (6 i 7 nivo prema NOKS). Ovakav pristup trebalo bi da bude zastupljen i u ostalim javnim i privatnim

vima.

3. RAZVOJ AKTUELNOG STUDIJSKOG PROGRAMA NA GEODETSKOM ODSEKU

TA U BEOGRADU

iz 1846. godine, predstavlja prvi geodetski predmet i

-geodetskog kadra u

Srbiji. P -1905), Geodezija se u

geometrija. iz 1875. godine osniva se geodetski kabinet i od tada se Geo-

- vnopravno tretira sa ostalim disciplinama. Nastava iz geodetskih predmeta je realizovana deziju sa

i predmetom

se formira

akademije u kojoj je izgeometara (srednje obrazovanje). Od tada, obrazo-vanje geodetskog kadra traje u kontinuitetu. Uredbom iz 1897. osnovan je Geodetski zavod i uvedena je

vnog sa-ziteta, na

T Geodezija i topo-

po prvi put mogli da dobiju diplomski rad iz Geodezije. zovanju

.

Formira se Katedra za geodeziju. Prve dve godine su bile idenaredne dve odvajaju II svetskog rata. Nakon ratnih godina, nastava je nastavljena 1945/46. Pravilnikom o nastavi na tehni-

Geo-detski odsek 1947. godi1947/48. Prve godine je upisano 140 studenata, a 1950. godine dobijeni su prvi diplomirani geodetski

dine, Geodetski odsek ulazi u

Univerziteta. Geo-detski odsek je samostalan (tri katedre), nastava je tra-

po grupama predmeta zajedno sa izradom diplomskog rada. Praksa je trajala 30 dana. U razvoju studijskog programa ka je period od 1960. do 1965.

racija) kada je nastava bila stepenasta 2+2. Nakon druge godine studenti su sticali diplomu

Od 1966. do 2005. nastava je trajala pet godina. Od 2005. do 2008. prelazi se na Bolonjski sistem po modelu 3+2,

ditacije (2008 i 2014).

-

je akreditovan dva puta, 2008. i 2014. Prvi put pod nazivom Geodezija (2008), a drugi put kao Geodezija i geoinformatika (2014). Oba puta po strukturi 3+2+3. Osnovne studije sa 180 ESPB, master 120 ESPB, a


TEHNIKA 6 775

doktorske 180 ESPB -e tri usmerenja geodezija, geoinformatika i

upravljanje nepokretnostima. Doktorske su jedinstve-

predmet diskusija u ustanovi. Brojne su nedoumice tipa jusi li tri godine dovoljne za kvalitetnog in-

Sa jedne str vropi i

i da se toj akademskoj diplomi sa 180 E veruje.

-

kvalitetnih -ster studija studija svodi na minimum, gde jednim

drugi semestar rezervisan za izradu master rada. Na osnovu jedn stanja u struci

svih ) u kojoj

-dologija izrade i razvoja studijskog programa dovoljno ilustruje potrebu za jednim takvim sveobuhvatnim pri-

4. METODOLOGIJA IZRADE STUDIJSKOG PROGRAMA

Studijski program (kurikulum) predstavlja strate-

smatra i meta-procesom. kulum kao priznatu potvrdu potrebnog znanja [2]. Pored njegovog an je i nje-gove disribucije kao i validacija tog procesa [3].

kurikuluma. Tako, npr. Kerr [5], kurikukao sveoukupnost obrazovnih aktivnovosti koje su

, bilo da su realizovane ( ) u okviru ili van nje. u razvoju

Subject centered). Taba je predstavio jedan od prvih modela u razvoju kurikuluma [6]postojanje posebne grupe (curriculum committee) koja

procesa (stakeholders administracija, roditelji, dru-ra i ocenjuje potrebe

osam koraka (faza), i to: 1) procenu potreba, 2)

definisanje glavnog cilja, 3) definisanje posebnih ci-ljeva, 4) 5) struktuiranje (or-

6) 7) imple-mentaciju novog ili reviziju 8) evaluaciju i ponavljanje ciklusa.

Wheeler razvoj studijskog programa posmatra kao ces koji se sastoji iz pet osnovnih faza, i to:

1) definisanje cilje

za nastavnicima, 2) iskustva u razvoju sistema obrazovanja, 3) i 4) organizaciju nastave i vrednovanje na nivou predmeta i 5) vrednovanje studijskog programa u celini [10].

je pomenuti Outcome-Based Model, Model of Greer, Integrisani model (Integrated Course Design Model), Univerzalni (Universal Instructional Model), Smitov model, Model sistema (System Methodology Model) i dr. (outcome based) i model koji obrazovanje tretira kao sistem sve

u dominantni u kreiranju kurikuluma. Si-

karakteristike, veze i procese. Obrazovanje

brojne aktivnosti svakako daje povoda za primenu takve jedne metodologije.

Mnogi e u razvoju studijskog programa. Razlika je u manjem ili

Papakitsosa koji izradu [5]. Prema [5] razvoj kuri-

kuluma se realizuje kroz faze: 1) Planiranja, 2) Izrade vrednovanja, 3) Implementacije i 4)

Vrednovanja a. U prvoj fazi razvoja

ka mora biti jasna i razuml

ciljeva [9] mom moraju obezb

, zadovoljiti

profesionalnih i ljudskih normi i standarda.

U drugom koraku, formira se tim za izradu kuri-kuluma, vod

izrade obrazovnog programa, da su eksperti u toj ob-lasti i da su upoznati sa karakteristikama ciljne grupe,


776 TEHNIKA 6

i lica koja razumeju finansijske aspekte (tr kovi -

bi trebala biti dominantna. Naj-bitnije je da proces planiranja bude svima jasan i

i zainteresovani subjekti (obrazovna ustanova, studenti, poslodavci, ro-ditelji i dr.).

izrade

utvrdila jasna politika daljih aktivnosti i jasnije skupiti se -

tak, dpredstavlja uspeh princip saradnje, vidi u [5]. Brojni

ma. Treba sagledati tra-

iskustva svoja i drugih i sve to uzeti u obzir. Timski vanja ka zaje

Sposobnost usmeravanja pojedinaorganizacijskim vrednostima. On je pogonsko sredstvo

ncima postizanje [5].

Shema 1 - Faze razvoja kurikuluma [5]

-njuju i analiziraju potrebe ili zahtevi koje novi kuri-

kurikulum predstavlja proce-

zovnog procesa. U ovoj fazi neophodno je pribaviti relevantne informacije vezane za potrebe struke, aktu-

nje nastavnog kadra i nastavne baze, metoda na -nsijskih mogu -

vedenih informacija treba da dovede

rada. Wentling problem (potrebe za ne-

lizirati i razloge rodu i uzroke koji su doveli do

neo voljstva.

inforznanja aktuelnih studenata, prikupiti nji

dijskog programa.

Da li su sva predavanja realizovana u skladu sa

-treba za nekim novim sakoja insistiraju na odgovoru.

Bez saradnje sa studentima i odele odgovornosti sa

snose po


TEHNIKA 6 777

dura prikupljanja i ocene potreba ranje upitnika, obavljanje razgovora i

nama od strane man i sposoban

za takvu vrstu komunikacije.

lacije

realnija. Adhikarya je razvio tzv. KAP (Knowledge, Attitudes and Practices) metod ocene potreba koji se bazira na potre

[1] di ili

m(studenata).

Druga faza razvoja kurikuluma obuhvata kreiranje tvrti od

prethodnom identifika-cijom potreba koje treba da budu zadovoljene. Na bazi

orijentisan ka studentu ima-kovane u okviru

--

vanjima studenata.

-nika. U

-

moraju biti jasno definipouzIshodi su merljive tvr

---

zovnog procesa i potrebama.

meri Kao po-

lazna osnova za izradu opisa kvalifikacija unutar tora) u okviru Zakona o naci-

onalnom okviru kvalifikacija (SG RS br. 27/2018) u -

za izradu opisa za svaki studijski program (tabela 1).

Zakonom o nacionalnom okviru kvalifikacija RS ifi-

kriptori) svakog nivoa [13].

rmalno prizna-

a ili sertifikat).

standard kvalifikacija i standard zanimanja i sl. Pod -

vanjima od pojedinca da zna, razume, da je sposoban

Ishodi moraju biti proverljivi.

podnivoa kvalifikacija od kojih 6, 7 i 8 nivoi pripadaju oblasti visokog obrazovanja (tercijalni sektor, ispod su

se dele na po dva

akademskih studija (u daljem tekstu: OAS) obima od najmanje 180 ESPB bodova, odnosno osnovnih str-ukovnih studija (u daljem tekstu: OSS) obima od 180 ESPB bodova.

Uslov za sticanje ovog nivoa je pretnivo 4 NOKS- umesrednje obrazovanje i vaspitanje i visoko obrazovanje.

-manje 240 ESPB bodova,

dija obima od najmanje 60 ESPB bodova.

--

dnje obrazovanje i vaspitanje i visoko obrazovanje, odnosno nivo 6.1 (OSS obima 180 ESPB bodova).

Seza emskih studija obima od 300 do 360 ESPB bodova, master akademskih studija (u daljem tekstu: MAS) obima od najmanje 60 ESPB bodova, uz prethodno ostvarene OAS obima 240 ESPB, MAS obima od najmanje 120 ESPB (uz pre-thodno ostvarene OAS obima 180 ESPB), odnosno master strukovnih studija obima od najmanje 120 ES-PB bodova (uz prethodno ostvarene OSS obima 180 ESPB bodova). Sedmi nivo, podnivo dva (nivo 7.2),

studija obima od najmanje 60 ESPB bodova (uz pre-thodno ostvarene master akademske studije). Osmi

studija obima 180 ESPB bodova (uz prethodno zavr--

ske studije). Zakonom je formirana Agencija kojse baviti izradom standarda kvalifikacija.

Prema NOKS, deskriptori su podeljeni i tri nivoa CS)

i stavovi i prikazani su u tabeli 1.


778 TEHNIKA 6

Tabela 1. Deskriptori nivoa kvalifikacija na nacionalnom nivou

Znanje Sposobnosti i stavovi

6.1 Poseduje napredna akademska

odnose na teorije, principe i

razumevanje i primenu u a

uslovima;

komunikacije u interakciji i saradnji sa

ili rada

standardnim uslovima;

epte,

modele i principe teorije i prakse;

profesionalnom razvoju

6.2 Poseduje napredna akademska

odnose na teorije, principe i

razumevanje i primenu u

uslovima;

komunikacije u interakciji i saradnji sa

nestandardnim uslovima; Vodi

modele i principe teorije i prakse

Isp

profesionalnom razvoju

7.1 Poseduje visoko specijalizovana akademska

odnose na teorije i principe,


voju u oblasti

interakciju i saradnju sa drugima iz

poslove;

7.2 Poseduje usko specijalizovana akademska znanja koja se odnose na teorije i principe,


rada;

interakciju i saradnju sa drugima iz

poslove; Samos

8. Poseduje vrhunska teorijska i

i primenjenim oblastima

znanja, nauke ili oblasti rada

Primenjuje napredne i specijalizovane

znanja ili oblasti rada;

Razvija nove alate, instrumente i

rada

Samostalno vrednuje savremene rezultate i

stvaranja novih modela, koncepata, ideja i teorija;

integritet i predanost razvoju novih ideja i/ili

nauke, kroz princip samovrednovanja svoga

Dizajnira, analizira i implementira

praksi; Upravlja interdisciplinarnim i multidisciplinarnim projektima; Sposoban je da samostalno pokrene nacionalnu i internacionalnu saradnju u nauci i razvoju


TEHNIKA 6 779

Nakon definisanja jasnih ishoda kurikuluma sledi -

-obu-

hvata dve osnovne kategorije teme (predmeti, nasta-tema (sekvencijalnost).

dima . Raspored se

odnosi na redosled tema i predmeta kao i drugih aktivnosti. U ovom koraku razvoja studijskog progra-

postavljene ishode u neophodne informacije ili znanja

-la-

-govog dostizanja. Ovde

-

povezano sa prethodnim fazama, posebno u delu kada

stanja u pitanju. Za svaki ishod neophodno je identifikovati

bi potvrdio da je zadovoljio kriterijume definisanog -

profesije kao i nivoa kvalifikacije koja se obrazovnim -

sekvencu (matrica kompetencija) -nastavnih celina po-

deljenih po oblastima, predmetima i pojedinim tema-ma.

uvo--learning, i sl.) u savladavanju planiranog

da se sticanju Geomaticijeste i la

-

aje, i sl. Zatim, odnos nastavnik-pitanje. Kako stvoriti ambijent saradnje i pretvoriti stu-denta u centar procesa, a nastavnika u ulogu pedagoga

anje, grupni rad i -

U svemu ovome bitno je razumeti da se i nastavnici

ci obrazovnu ustanovu drugi oblici an obrazovni

ustanovi, prostoru,...).

m-plementacija. Ova faza podrazumeva izradu adekva-

korak koji pripada ovoj fazi jeste priprema neophodnih materijala i dokumenata koji su sastavni deo kompleta dokumentacije kurikuluma. Pripremljena dokumenta-

-

kvaliteta i akreditaciju studijskog programa u skladu sa . U osmom

validacija i po potrebi revizija kurikuluma. Deveti ko-rak obuhvata trening nastavnika u primeni novih me-

kurikulum bio adekvatno realizovan. Deseti korak implementacija, bavi se strategijom implementacije kurikuluma. Njegova promocija je obavezni deo im-

-lifikacije koju studijski program najavljuje.

ljena u dva koraka (11 acija strategije i izrada odgova-

sprovedena je izvesna evaluacija potreba i predloga kurikuluma. U jedanaestom koraku se sumiraju

transparerevizije ili izrade novog kurikuluma doprineli njego-vom unaizdvaja -

razvoja ili revizije kurikuluma. Ova vrsta provere sastavni je deo suma-

vih defi

vanja. Zavr--

ju procesa razvoja

tak pripreme nare-dnog. Radi se o sistemskom pristupu koji u celosti mo-

elemente sistema.


780 TEHNIKA 6

5.

Razvoj studijskog programa jeste jedan od najva-

koje mora da smogne snage i svoje ne male nastavne i i u pravcu stvaranja kvalite-

subjekata javnog i privatnog sektora u profesionalnoj delatnosti

razvoja i potrebe struke ni. M

umanjiti . --

treba za perman

LITERATURA

[1] Adhikarya R, Strategic Extension Campaign: A participatory-oriented method of, agricultural extension, A case-study of FAO experiences. Rome, Italy: Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO), 1994.

[2] Bernstein B, On the classification and framing of Kno-

wledge and Control, London: Collier-Macmillan, 1971.

[3] Bennett C, Analyzing Impacts of Extension Pro-grams, Washington, D. C: Extension Service, U.S. Department of Agriculture, 1976.

[4] Wentling T, Lai K. K, Khor Y. L, Mohamed R, Escalada M, Teoh C H, Planning for effective trai-ning: A guide to curriculum development, Rome,

Italy. Food and Agriculture Organization of the Uni-ted Nations (FAO), 1993.

[5] Evangelos C. Papakitsos, The Application of Syste-ms Methodology to Curriculum Development in Hi-gher Education. Higher Education Research. Vol. 1, No. 1, 2016, pp. 1-9. doi: 10.11648/j.her.20160101.-11

[6] Taba H, Curriculum Development: Theory and Pra-ctice, Chicago: Harcourt, Brace, & World, 1962.

[7] Hohle J, Project-based learning in geomatics at Aalborg University, ISPRS Commission VI, Working Group VI/1, 2012.

[8] RICS, Pathway guide, Geomatics, RICS, Parliament Square, London SW1P 3AD, 2018.

[9] Conor D. J, An Introduction to the Philosophy of Education, The Philosophical Review, Vol. 67, No. 3, pp. 414-418 (5 pages), DOI: 10.2307/2182407, https://www.jstor.org/stable/2182407, 1958

[10] Wheeler D, Curriculum Process, London: University of London Press, 1967.

[11] http://www.bologna-bergen2005.no/EN/BASIC/-050520_Framework_qualifications.pdf, od 05.12.-2018.

[12] 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015, 96/2015 ... )

[13] Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija (SG RS br. 27/2018)

[14] om geodetskom zavodu

(RGZ, 2017

SUMMARY

HOW TO GET THE EFFICIENT STUDY PROGRAM

This work deals with the methodology of the efficient study program development. The author pointed out a number of external and internal requirements related to the curricula content its pedagogy and way of deleivering the knowledge putting the student at the center of the education and how important is to appritiate the methodology of program developing process. Special attention was paied to the area of Geomatics.

Key words: Geomatics, Academic level, Study program

kako do efikasnog studijskog programa akademskih studija · 2019. 2. 1. · formira se katedra za...

Documents