Šta vidite na slici?Gledajući istu sliku ne vidimo svi isto. Ono što je nama zanimljivo ili važno učenicima nije. I obratno.

Uzrok svih sukoba uvek je u tome što sukobljene strane vide stvarnost na različite načine.

Jedan je jedini razlog učeničke nezainteresovanosti, neučenja, a često i nediscipline na času:UČENIK NIJE MOTIVISAN.

Četiri najčešća razloga nemotivisanosti učenika :

1.Zašto da to učim? Šta će mi to u životu? Koja mi je korist od toga? Nema cilj

2. To je preteško za mene. Preglup sam za to. Nikad to neću uspeti naučiti. Sumnja u sebe

3. Gradivo je teško. Udžbenik je komplikovan. Ne veruje metodama

4. Nastavnik me ne voli.Mrzi me. Uvek mi postavlja teška pitanja. Ne zanima ga šta znam, nego traži šta ne znam… Daje mi manje ocene nego što zaslužujem. Ne veruje nastavniku

Učenik nije posuda koju treba napuniti znanjem…

… nego lampa koju treba zapaliti vlastitim plamenom. 

Konja možemo naterati u vodu, ali ga ne možemo naterati da pije ako nije žedan.

Motivisati učenika znači učiniti ga žednim.

Roditelji često pitaju kako pomoći detetu u učenju i pisanju domaćih

zadataka.

Evo nekoliko “formula” za uspešno učenje.

Objasnite detetu šta tačno očekujete od njega što se tiče učenja. Neka Vaša očekivanja budu dovoljno visoka, ali realna s obzirom na detetove sposobnosti (npr. “Očekujem od tebe da redovno pišeš domaće zadatke.”).

Objasnite mu i zašto je to važno za njega i zašto je učenje korisno. Deca, kao i odrasli ljudi, bolje i radije rade kada u tome vide smisao.Kao i kod pisanja domaćeg zadatka, i u učenju je potrebna dnevna rutina. Dakle, dete treba učiti uvek u otprilike isto doba dana (nakon ručka, nakon odmora, i sl.). Time učenje postaje navika koja omogućava i lakše pamćenje materijala.

Pomozite detetu da nauči kako da kvalitetno organizuje učenje. Svaki dan s njim pregledajte beleške kako biste dobili uvid šta se radilo u školi.

Zatim zajedno napravite plan za rešavanje domaćeg zadatka. Dete koje učestvuje u stvaranju svog dnevnog rasporeda spremnije ga i ostvaruje.

NAPRAVI PLAN

Učite svoje dete kako učiti

Formula koja se pokazala uspešnom i koju primenjuju najuspješniji ljudi širom sveta glasi: - pročitaj letimično (starija deca mogu pročitati samo uvod ili sadržaj teksta kako bi stekla uvid u osnovnu ideju gradiva)

- pitaj (dete postavlja pitanja o rečima ili celinama koje mu nisu jasne)

- pročitaj pažljivo

- proceni šta je bitno

- prepričaj

- ponovi naučeno

Nikada nemojte umesto deteta pročitati lekciju, zapisati ili mu prepričati sadržinu i dati mu da to nauči.

Najdragocijeniji deo procesa učenja je rad na razumevanju gradiva i odvajanje bitnog od nebitnog.

Ako dete uči po sadržajima koje ste Vi napravili, učiće mehanički, gradivo će brzo zaboravljati, a kada mu učitelj postavi pitanje na drugačiji način nego Vi, neće znati odgovoriti.

Pohvalite svaki detetov uspeh, a pogotovo trud i napredak. Važnije je da je dete spremno uložilo napor da bi rešilo zadatak i da je napredovalo, nego kakvu je ocenu dobilo.

Ne treba zaboraviti da deca uče imitiranjem važnih ljudi, najčešće roditelja. Posmatrajući

roditelje i učitelje, dete uči šta treba ceniti, kako se ponašati i šta raditi. Zato, ako roditelji čitaju,

igraju edukativne igre, raspravljaju o raznim idejama, dogovaraju se i sl. i vrednuju znanje...

... i deca će činiti isto !!!

Tehnike koje pomažu u učenju:

Podvlačenje bitnih činjenica, ideja ili detalja (pomozite detetu da razlikuje bitne od nebitnih činjenica i da one bitne posebno označava kako bi ih lakše pamtilo).

Sastavljanje pitanja (kada dete nauči postavljati pitanja iz sadržaja koji uči i odgovarati na njih, učenje će postati zabavnije i aktivnije, a dete će razlikovati bitno od nebitnog).

Sažimanje (dete prepisuje samo bitne delove iz teksta).

Vođenje beleški (dete svojim rečima prepričava sadržaj koji uči i na taj način poboljšava svoje razumevanje).

10 načina kako roditelj može pomoći detetu u učenju

1.Pokažite iskreni interes prema onome što dete uči

2. Imajte pozitivan stav prema sposobnostima deteta, verujte u njegov uspeh i trud

3. Organizujte mesto u stanu koje služi samo za učenje, proverite da li je mesto dobro osvetljeno.

4. U vreme kad dete uči smanjite buku u stanu, ugasite TV, ne dopustite da ga ometa glasna muzika, zvonjava telefona, ne dopustite ostalim članovima porodice, susedima ili prijateljima ulaženje u sobu gde dete uči

5. Pomozite detetu da adekvatno organizuje vreme za učenje – teže zadatke neka obavi dok je odmorno, lakše neka ostavi za kraj.

6. Ako primetite da se dete teško snalazi u gradivu pomozite mu da prepozna BITNO u tekstu, potstaknite ga da izvlači beleške pored teksta, neka raznim bojama označi bitne činjenice u gradivu.

7. Pomozite detetu da zapiše pitanja o gradivu koja ga mogu voditi u učenju, na svako pitanje neka napiše jasan i koncizan odgovor. Ako dete to želi možete ga ispitati pomoću tih pitanja.

   

8. Potstaknite dete da uzme pauzu nakon obavljenog zadatka, neka se nagradi kad izvrši deo obveza – npr. malom čokoladom ili voćem. Pazite da pauza ne bude duža od 10-15 minuta kako bi se dete moglo lakše ponovno koncentrisati.

9. Ako primjećujete da vaše dete ima poteškoća u koncentrisanju, nemogućnosti zapamćivanja ili procesu učenja ili teško čita/piše vaša roditeljska obaveza je pronaći stručnjaka i obratiti mu se za pomoć.

10.Nikada,ali nikada ga ne upoređujte sa drugim učenicima

NE ZABORAVITE !!!

Kada dođe iz škole, dete se prvo treba odmoriti. Dok je u školi, ono sedi nekoliko sati po 45 minuta. To je za njega napor i umara ga. Osim toga, u školi mora učiti i rešavati različite zadatke koji traže psihičko naprezanje. Mozak se umara dok radi, a detetovo telo i onda kad mora duže vremena sedeti. Odmoran mozak brže razume i pamti, a umorno telo ometa mozak u njegovom radu.

Nakon određenog vremena koje je provelo u rešavanju zadataka i učenju, svakom je detetu potreban odmor. Vreme maksimalnog rada zavisi od uzrasta i osobina deteta.

Posmatrajte ponašanje deteta dok piše domaći zadatak ili uči. Kada se počne jače, nego obično, vrpoljiti na stolici, okretati se na sve strane, prozevati, ljutiti se i grešiti, to je najbolji znak da treba napraviti pauzu, jer će u suprotnom učenje biti mučenje.

U slučaju psihičkog naprezanja, najbolji odmor je onaj uz laganu fizičku aktivnost.