KAKO NAPISATI NAUNI RADProf. dr Slavenka JankoviInstitut za epidemiologiju

Osnovna struktura naunog lanka1.Naslov 2.Saetak i kljune rei 3.Uvod (sa hipotezom i ciljevima) 4.Materijal i metode 5.Rezultati 6.Diskusija (sa zakljucima) 7.Literatura

Struktura naunog radaNAUNI RADNASLOV SAETAK TEKSTZAHVALNOST LITERATURA PRILOZI

Kljune rei

UVOD MATERIJAL

I METODE

REZULTATI DISKUSIJA

Naslov Najuoljiviji i najitaniji deo Informativan ili deskriptivan (indikativan) Pojavljuje se u sekundarnim publikacijama

i slui za razvrstavanje lanka u pojedine naune discipline

Naslov Informativan, to krai (obino do 100

slovnih mesta)

Atraktivan Radni i definitivni naslov Kratki naslov (running head obino do

50 s. m.)

Saetak (apstrakt) Saeto informisanje o sadrini rada ili opis

teme rada (obino do 250 rei)

Najitaniji deo rada, esto i jedino itan Pie se na poetku rada (ispod naslova) Pojavljuje se i samostalno u sekundarnim

publikacijama (abstract journals)

Saetak (apstrakt) Obino se pie u pasivu i 3. licu. Treba ga pisati i na engleskom jeziku.

Ne sadri reference i fusnote. Izbegavati skraenice.

Saetak (apstrakt) Informativan koncizno sumiranje sadraja rada, tj. svih poglavlja rada (najmanje po jedna reenica iz uvoda, materijala i metoda, rezultata i diskusije sa zakljukom).

Deskriptivan (indikativan)

kratak opis teme rada, bez sumiranja sadraja rada (mnogo podataka). Pogodan je za revijske radove (pregled literature)

Saetak (apstrakt) Nestruktuisan Struktuisan

(napisan u jednom pasusu)

(napisan u vie kratkih pasusa) Za nauni lanak: uvod, ciljevi, materijal i metod, rezultati i zakljuci. Za revijski lanak tipa meta analize: izvori podataka, izbor podataka (broj i kriterijumi), sinteza pregleda i zakljuci).

Kljune rei (kratki izrazi) Neophodne zbog indeksiranja lanka. Ne koristiti rei iz naslova (lanak jeve indeksiran po njemu).

Piu se ispod teksta saetka. Obino do 5 rei, a ponekad do 10.

Uvod Treba da je kratak (2-3 paragrafa),

jasan i direktno povezan predmetom istraivanja.

sa

Citirati ogranieni broj odgovarajue

i novije literature, koja se odnosi na predmet istraivanja (background).

Uvod Jasno

definisati ono to se predmetu istraivanja ne zna.

o

Postaviti nove ideje (hipoteze) za

reenje onoga to jo nije poznato o predmetu istraivanja.

Osnovni delovi uvoda naunog lankaPREDMET ISTRAIVANJA a) ta se zna b) ta se ne zna HIPOTEZA ideja (pitanje) za reenje onog to se o predmetu ne zna C I LJ davanje odgovora na pitanje iz hipoteze VERIFIKACIJA HIPOTEZE put dolaenja do odgovora na pitanje iz hipoteze ZNAAJ ISTRAIVANJA praktini i/ili teoretskiSavi, 2001

Hipoteza Pretpostavka o povezanosti

pretpostavljenih uzroka i njihovih posledica

Izneti nain na koji e se hipoteza

proveraviti.

Ciljevi Moraju biti kratko i jasno formulisani. Glavni ili primarni cilj traenje

odgovora na osnovno pitanje sadrano u hipoteziosnovu analize odabranih pokazatelja i dr. merenja izvrenih tokom rada

Sporedni ili sekundarni ciljevi na

Materijal i metode Dizajn studije i protokol Predmet istraivanjastanje) (definisati bolest,

Ispitanici i nain njihovog izbora

navesti: broj, pol, uzrast, vreme ispitivanja i sl., kriterijume za zbor ispitanika, nain formiranja kontrolne grupe ili uzorka

Materijal i metodeIntervencija(detaljan opis lekova,hormona) i (I, Mt)

Merenja, obeleja posmatranja Statistika analiza (navestitestove statistike znaajnosti)

koriene

Rezultati Najvaniji deo naunog lanka Rezultati se obino prikazuju:

-tekstualno -tabelama i -ilustracijama

Ne iznositi sve to je dobijeno.

Rezultati Izloiti i negativne rezultate. Ne objanjavati ih u ovom poglavlju.

Ne porediti ih sa drugim rezultatima. Ne citirati podatke iz literature. Grupisati ih pod odgovarajuim

podnaslovima.

TabeleZa prikazivanje numerikih i deskriptivnih podataka jasnije od tekstualnog prikazivanja.

Naslov kratak opis sadraja tabele Zaglavlje kolone Zaglavlje reda Polje za numerike ili deskriptivne podatke Fusnota objanjava detalje iz sadrajatabele i skraenice

Delovi tabele

Naslov

Zaglavlje kolone

Zaglavlje reda

Fusnota

*

Grafikoni, snimci, fotografije i sl.

Ilustracije

Prikazuju dokaze koji podravaju

zakljuke

Doprinose efikasnosti u

prezentovanju dokaza zakljuak

Istiu pojavu na koju ukazuje

Kretanje poliomijelitisa u USA (1940-1950)70

Inaktivisana vakcina60

50

40

30

20

10

iva vakcina

Poslednji autohtoni sluaj

0

1940

1950

1960

1970

1980

1990

Incidencija AIDS-a na milion stanovnika (Zapadna Evropa-EU)200 180 160 140 120 100 80 60 40 20 0

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

Danska Grcka Spanija

Finska Italija Velika Britanija

Francuska Holandija Jugoslavija

Nemacka Portugal

Oboleli od AIDS-a prema transmisivnim grupama u Srbiji (1985-2001)50 45 40 35 30 25 20 15 10 5 0 1985 1986 1987 1988 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 IV narkomani Transf. Heteroseks. Vertikal.trans. Homo/biseks. Nepoznato Hemof.

infekcija

Prirodni tok HIV infekcijeakutna retrovirusna bolest

CD4+

anti HIV antitela

500/ml

viremijaNivo detektibilnosti 200/ml 50 Nivo detektibilnosti

nedelje

godine

Oboleli od AIDS-a u Evropi prema polu i nainu prenosa do kraja 2000.43,5

ene Mukarci3,7 3,6 38,9 6,2

37,3

Heterosex. Transfuzija Nepoznato

IV narkomanija Vertikalni prenos

0,9 39,4 11,8 Homo-bisex kontakti Transfuzija Vertikalni prenos 1,7 0,8 4,4

Heterosex. IV narkomanija Hemofilija Nepoznato

Perihilijarna limfadenoza

Perihilusna limfadenoza

Erythematous candidiasis (EC) kod obolelog od AIDS-a

Uznapredovali Kapoijev sarkom

Diskusija Izuzetno znaajno poglavlje,najtee

za pisanje. Objasniti dobijene rezultate, porediti ih sa nalazima u drugim relevantnim radovima i dati kritiki osvrt naune zasnovanosti. Povezati je sa ciljevima, pokazati u kojoj meri rezultati podravaju ili osporavaju postavljenu hipotezu.

Diskusija Diskutovati i rezultate koji se

razlikuju od tuih. Na kraju naglasiti ta je novo i vano, posledice koje proistiu iz dobijenih rezultata, njihova ogranienja. Izloiti novu hipotezu, ta dalje?

Zakljuci Moraju biti kratki i povezani sa

ciljevima rada. Iskljuivo se zasnivaju na sopstvenim rezultatima prikazanim u lanku. Pisati ih na kraju diskusije (i u saetku u skraenoj formi). Ne prenaglaavati ih i ne davati im znaaj koji oni stvarno nemaju.

Stil i jezik pisanja Treba da su svojstveni naunoj prozi:

objektivno, poteno, jasno, kratko i lako shvatljivo informisanje strane rei

Biraju se najpreciznije, a izbegavaju Reenice treba da su jasne i kratke i

vrsto povezane unutar jednog paragrafa, a paragrafi meusobno.

Stil i jezik pisanjaPrvo-tree lice, glagolski oblici i vreme Prednost dati aktivu (sem za saetak) i

prvom licu (u saetku: 3.)

Sadanje vreme: u uvodu i diskusiji,

Prolo vreme: za ostale delove.

Literatura1. Savi J. Kako napisati, objaviti i vrednovati nauno delo u biomedicini. 3. izdanje. Beograd: KIZ Kultura; 2001. p.15-42. 2. Huth EJ. Writing and Publishing in Medicine. 3rd ed.Baltimore: Williams and Wilkins; 1999.