kalemegban - betaljni urbanistiČki plan 31o6mapa.urbel.com/silverlight/1/1-tekst.pdfkasnije sfu...

"KALEMEGBAN" - BETALJNI URBANISTIČKI PLAN 31o6

DIREKTOR URBANISTIČKOG ZAVOBA, Djordjević Aleksandar,

dipl.ing.arh.

Р Ш б Е Ш Ж ' : 1-: SKUPŠTINE GRADA BEOGRADA,

Branko PeSić

Elabcrat je isr:. dj er. u Ur ban is fcickcm Zavodug r ■ d a B e o g r d a u g r a p i z : a K a l e m e g ' i a n n a o s -П 0 v u p r e t h o d n i h e l a b o rat-:a : ’’D o k u r a c ) n t a c i j a i

? .na 1 a z a B e o g Г ; i a S a ‘- J : v r d j a v e M Н'Пл!Q V-’ X.a i m e n t a c i -i Г.,o i a n all;;, a d a n a š n c ^ h r> ® t a n j a " i '!S t u d i j a z ad o t a l j n i u r b a n i s t i c k i p i a n ” 0

Elaborat "Detaljni urbanistieki plan Kalemeg dan a M i z r ad 11 i su:

SMILJ л K.iTT iCKI, dipl. ing. arh.'ILICA Ja'TJIĆ„ dipl. tehn .

Na pojedinim prilozima saradjivali su;na pi mu saobracr. jas ing. Vladimir Božičko-^ viđ; na planu vodovod. i kanalizacije: ing. Nenad Tasic; na planu električne mrežesing. Djordje Radulović; na dendroloskom planu:Up rava za gradsko zelenilo i ing. Teofilovic Mi- lorad.

U sastavu ovog elaborata, kao poseban prilog izradjene su dve makete Ealemegdanas- prikaz danaSnjeg stanja,- ilustrativni model buduceg uredjenja

Urbanističko rešenje za maketu buduceg uredje- njaALEKSANLRA BANOVIĆ, dipl. ing. arh.

Maketu prikaza danaSnjQg stanja izradio je; BOŽIDAR SALAMON, dipl.v.teh.

Maketu - ilustrativni model - buduceg uredjenja zr'dili su;

BOŽIDAR SiiLiiMON, dipl. v. teh.Natalija Splenic, ertae Aleksandra Banovic, dipl,ing.arh.Du š an J e 1 i 6, :: p s . arh.

Pano'e za i z lagan je pripremili;RaTOMIR J.iNKOVIĆ5 dipl.v.teh.Nadežda Kovanovic, srtac

S A D R Ž A JStrana Prilog

UVODI OPŠTI URBANISTICKI USLOVI

GRANICE I N AMEN A POVRŠINA...... . 1 3I0 6.ISAOBRЛбAJ..... .............. . . . 2 3io6 .2 i 12REGULACIJA OBaLA SAVE I DUNAVA___ 4 31o6.3

T.I PLAN DEEINITIVNOG UREDJENJA <BEOGRADSKA TVRDJAVA - SPOMENIKISTORIJE BEOGRADA. . . ......... . 5 31o6 . 4-6KALEMEGDAN - GIL'JDSKI PARK *.- Namena površina. ....... ..... .. 7 3I0 6 . 7 i 8 V- Arhitektonski objekti u parku... 14 3I0 6.8-II- Sr-.obradajna organizacija parka.. 19 31o6.12- Vodovod i kanalizacija.......... 21 3I0 6.I3

- Elektro-energetsko rešenje..... 24 3I0 6.I4

- Način ozelenjavanja........... 29 3I0 6 .1 5 i 16

III PLAN PRYE ETAPE UREDJENJA . ........ 33 31o6.17BEOGRADSKA TYRDJAVA - SPOMENIKISTORIJE BEOGRADA.......... .... 34 31o*i.6KALEMEGDAN - GRADSKI PARK. ........ 34- Namena povrsina........... . 34 3I0 6.I8

- Arhitektonski objekti......... 37 31o6.9 i 18- Saobraćajna organizacija parka., 37 3I0 6.I8

IV DETALJNI URBANISTICKI USLOVI....... 391. DkUŠTVENI DEO................ 39 31o6.2o i 162. DEČIJI DEO................... 5o 31o6.21 i 16■f' ZABAVHI РЛЕК.................. 57 31o6.22 i 16/

DEO Zl OlKOR............... 61 31o6.23 i 165 . SPORT SKI DEO................. 73 3I0 6 .2 4 i 165. Ell": "EFT DEO . . ......... . 73 31o6.25

Zakonom o urbanistickom i regionalnom pro s*fcornom planiranju (Službeni glasnik SRS- broj 3o/65.) nije preciziran sadrzaj i ka rakter detaljnog urbanistickog plana, ali зе predvidja i mogućnost izra.de urbanisti okog projekta.

S obzirom na znacaj 1 karakter teritorije

iKalemegdana, neophodno je da uredenje sva kog njenog dela bude zasnovano na urbani- s-tickom prop ekfru« Medjutim, za sada no po stoje konkroun^ zahtevi niti planirana sredstva na osnovu kojih bi so moglo pri- stupiti izradi takvih projekata.

Povremeni zahtevi za manjim intorvencijama na to riton ji Kalemegdana, zahtevaju ipak postoj aije dugoročnog detaljnog plana, kojim bi se takve parcijalne intervencije uskladjivale i usmeravale ka celin- skom reseaju. Sto a, elaborat detaljnog urbanistic&og pXana Kalemegdana ne šadrži konkretnc elemente projekta za realizaciju, vec detaljne smernlce i uslove za izradu takvih. proj ekata odnosne z< 1 iugor0c- nu politiku planskog uredjenja~cele teritorije. Time je ostavl'jena mogućnost da se rešenjo za najznačajnije dclove Kale - megdana dobije putem konkursa, i da se na izradi projokata za realizaciju angažuju i druge strucnc organizacije, specijalizo vane za konzervaciju spomonika i za parko vsko uredjenjo.

D UPI 9

-> V : '1 * *

0

I OPŠTI URBANISTICKI USLOVI

GRANICE I NAMENA POVRSiN/Izvod iz GUP~a i drugo odluko (prilog 3I0 6.I)

Granice, odredjene Genoralnim urbanistickim planom, kasnije sfu potvrdjene Odlukom o zaštiti, uredjenju i održavanju Narodnog parka "K.aleinegdanu, donetoj 1952. godine. Ove granice idu od obale Dunava prav- ccm Ulice Tadeuaa Eoacuskog, Pariskom ulicom do ograde Savskog pristaništa, pa pored ove ograde na se ver do linije severnog izlaza u pristaništu, prema obali Save, zatim obalom Save i Dunava do polazne tacke (SI. glasnik or. 1 - 2 od 29.2.1952. godine).

Rešenjem Zavoda zr. zaatitu spomenika kulture grada Beograda bro;j II06 od decembra 1963. godine u zašti

Г ^ *** V . ' 'oeno podrucje ukljucuie se tramvajska okretnica sastambenim blokom sve do Velikih stepenica,tako dase granica prirodno produžava iz Pariske ulice do obale Save kod putničkog pristaništa.

(Susedne površine duž navedene granice parka MKale - \megdanM prema Generalnom planu su uglavnom blokovi Istambenih i poslovnih zgrada. Medjutim, smernicama ‘{regulacicnog plana Qpstine Stari grad(l96o .-1962 .go /dine) izvesne povraine specifinnc namene povezn.iu vse sa parkom "Kalemegdan":

a) Pojas izmedju obale Lunava i zeljezničke pruge od Ulice Tadeuša Košćuškog do preduzeća ’’Standa- rdbeton’1 predvidja se za izgradnju fiskulturnog

centra Opštine Stari grad i kao zeleni masiv priklji cuje se teritori;ji parka ”KaiemegdanM .

b) Blok iz-medju ulica Pariske, Vasine, 7. jula i Knez Mihajlove namenjen je izgradnji gradskog mu zeja kao slobodnog objekta, s tim da se ceo taj prostor priključi centralnom delu parka "Kalemeg dan” ,

c) Konpleks savske padine duž buduceg keja u Kara- djord.jevoj ulici tretira se kao zeleni pojas sa slobodnom izgradnjom društvenih i javnih objeka- t i i povezu.je se u celiiiu sa padinom F.alemegdana.

Današnje pristanište na pocetku Karadjordjeve ulice ostaje po lokaciji na istom mestu,ali samo kao putnicko, аок se teretno ukida i premešta niz Du- nav, iza preduzeća "Standardbeton".

S A 0 B R A б A JIzvod is GUP-a i potretne dopune (prilog 31o6.12)

Л

Gradske i tranzitne saobraćajnice

Generalnim urbanistickim planom predvidjaju se zna tne korekcije u pogledu saobradaja od opšteg urbanistickog znacaja na Kalemegdanu (prilog 3I0 6.2).

1. Trasa željezničke pruge na teritoriji parkanKa- lemegdan" predvidjena je za uklanjanje.

2. Trasa Donjegradskog bulevara takodje se izmešta van granica Kalemegdana.

3 . Saobraćajnica - Tadeuša Košćuškog i Pariska na delu prema Velikom Kalemegdanu spušta se u nižu etažu da bi obezbedila povoljne pešacke veze iz grada u park. Profil ove saobraćajnice ne sme da zadire u teritoriju Kalemegdana. Veza Paris- ke ulice sa Karadjordjevom za automobilski sao- bracaj Generalnim urbanistickim planom nije do- finisana, medjutici? potrebno je istu rešiti van teritorije Kalemegdana.

4. Generalnim planom nagoveštena je raogućnost pro- duženja Dušanove ulice preko Dunava i Ratnog os trva prema Zemunu, sto je sa stanovišta zaštite tvrdjave neprihvatljivo.

Terminusi i s tan ice .javnog ffradskog saobracaja

Generalnim urbanistickim planom pitanje stanica i terminusa javnog gradskog saobraćaja nije rešavano.

Sadašnji raspored stanica javnog gradskog saobra6a ja je povoljan za prilaz Kalemegdanu i prilikom re konstrukcije saobracajne mreže treba ga zadržati koliko je moguće, s tim da ni stanice ni trase ne zadiru u toritoriju parka.

3

Budućim rasporedom treba obesbediti stanice na glav nim prilazima Kalemegdanu iz ulica Dunavske, Dušano ve i Karadj ordj eve, kao i na podzemnom delu saobra- бајпе trase ii-medju ulica Knoz Kihajlove i Vasine.

Automobilski prilazi sa p .г- kirizima i pešački prll si

Automobilski prilazi Kalemegdanu G-eneralnim urbani- stičkira planom n j su definisani. Medjutim, treba ih ooezbediti na sledeći način;

1. G-lavne automobilske prilaze parku iz Karađorđeve i Dunavske ulice.

2. Sekundarne automobilske prilaze (za povremene značajne poseto, za prilaze izvesnim drustvenim objektima u odredjeno vreme i za opsluživanje objekata i parka) iz ulica Dušanove,Strahinjića Тзапа i Vasine. Posebno se obezbedjuju prilazi u sportski park u produžetku ulica Tadeuša Koš^uš kog i Cara Uroša, a prilaz ispod dela SavAog šttaliat-.i, samo ukoliko se detaljnim projektom usvoji lokacij veceg restorana na padini.

3. Za parking prostore odvaja se oko 3$ od celoku- pne površine parka, odnosno oko 3 ?o ha, s tim što je v^6i deo tih prostora uz glavne ulaze u park, a ostali deo unutar parka.Uz glavne ulaze predvidjeni su parking prostori duž ulica Pariske i Tadeuša Košcuškog, u zaš- titnom pojasu prema saobraćajnici i iznad pod- vožnjaka,Unutar parka predvidjeni su parking prostori uz prilaze iz K i.radjordjeve i Dunavske ulice.

4. G-lavni pešacki prilazi Kalemegdanu ostaju na is tira mestima kao sto je predvidjeno G-eneralnim urbanističkira planom; iz ulica Knez ^ihajlove, Vasine, zatim Dušanove i Earadjordjeve odnosno u produžetku budućeg priobalnog šetališta.

Gvo šetalište ide duž obale do "Kracne kapije", kroz koju ulazi u Don j i G-r.- d.

4REGULACIJA OB,.LA SAVE I DUITAVA DUŽ TERITORIJE KALEMEGDANA

prilog 31o6.3

Goneralnim urbanistickim planom prt dvidjcna je regulacija obala Save i Dunava, uključujuci i dco pod Lonjim Gradom. Linija regulacije obala za niski vo- dostaj na koti 69.00 m.n.v. odredjena je detaljno.

Najnoviji podaci 0 promenama vodostaja posle izgradnje hidrocentrale na Djerdapu su sledeći;

H max. 75.44- 76.o lo dana plavljenja H max.norm.73.5o 3o dana plavljenjaH sred.v. 7 1 .00+ 5c 15 dana plavljenjaH min. 69 . 5o

Kota obezbedjenja od H max. iznosi 77.2o - 77.5o m. n.v. Na toj koti predvidjaju se svi objekti i povr- šine stalnog korišćenja.

Prema konkrotnoj situaciji zidovi tvrdjave sa kotora od 7 8 . 0 0 m.v. bili bi skoro zatrpani ukoliko bi se priobalni pojas nasuo do koto o b e z b e d j i od max. vodostaja odnosno do kota 7 7 .2o m.

,j e predvid.i eno da se zapadna polovina Donj eg ^.grada od danasnneg izgradjenol- kcpa na Savi do lcule" Nebojše, ne nasipa, štaviše da se obala cstavi u* prirodnom stan ju~~ u'~ kalcvош j este . Na gvom đelu tvrda

, ve voda Je u bliskom kontaktu sa zidovima i taj Icon* talct bi trebalo sto vise istaci. Zid bilo kakve oba

loutvrde na ovom mestu konkurisao bi zidu tvrdjave..Ukoliko se izvrsi deliraiena rekonstrukcija kula iI bedema iz srednjevekovnog perioda, utoliko ;]e ova - \kav režim uredjenja obale jedino mo^c,

V

Severni priobalni po.j s od cule Nobo;ise do Preduze- 6a nSta nd ardbetonn nasipa se do kote 7 7 .2o, jer se na većera delu ove teritorije locira sportski centar.Austrijski beaemi Donjeg Grada iza ovog dela priobalnog pojasa znatro su udaljeni od vode (oko 2oo-24o m .), a rov iapred njih omogućava nasipanje pricbal - nog pojasa bez zatrpavanja tih bedema.

.. 5

II PLAIT EEFINITIVNOG UREDJENJ..:

EEOGRaDSKA TVRDJAVA -- SPOMENIK ISTORIJE BE0GRADA (prilog 3 1o6 . 4 do 6)

Spomenička f'unkcija Boogradske tvrdjave i cole teritorije Kalemegdana treba da se izrazi u eetiri vida:

1. - Specifičnora arhitektonsko-urbanističkom plas-tikom u prostoru Beograda.

2. - Istorijski autentičnim ambijentima tvrdavskihprostora kao otvorenim muzejom istorije Beograd a .

3. - Sconografski pogodnim ambijentima pojedinihprostora kao otvorene pozornice kulturnih ma- nifestacija koje asociraju na dogadjaje u is- toriji Beograda.

4. - Značajniin savremenim monumentima.f

Specifična arhitektonsko-urbanisticka plastika Boogradske tvrdjave obezbedice se ocuva- njem njene siluete us ever:tualnu rekonstrukciju do minantnih delova. To zahteva poseban režim zaštite i uredjenja delova tvrdjave vidljivih u silueti. i poseban režira uredjenja, zaštitne zone tvrdjave. U silueti vidljive delove sacinjavajus

sevoro - zapadni, jugozapadni i severoistočni be- dein Gornjeg grada, sidovi bastiona na zapadnoj stra ni tvrdjave, terasasti bedemi na zapadnoj i istoc- noj strani, stepenista na savskoj padini, zidovi svih ravelina, zid istocnog zvingera, zidovi velike barutane, zidovi Donjeg Grada i sve kule,(31o6.4)

Zaštitnu zonu sac in j ava cela ostala teritorija par ka Kalemegdan prema Starom Gradu, a tokovi Save i Dunava sa ostalih strana, Medjutim, pozeljno je da se i ur^djenje suprotnih obali Ratnog ostrva us- kladjuje sa prisustvom i plastikom Boogradske tvrdjave .

Mu z e .1 s ka 11 am on,, Boogradske tvrdjave ostv.rice se povezivanjem autentičnih nalaza i ambijenata is svih epoha istorije Beograda. Ovo povezivanje izvr šilo bi se obil zno:i komunikaci join muzcjskog kara ktera.

. 0 6

Za ovu naraenu treba rozervisati celokupnu teritoriju tvrdjave (prilcg 3 1o6 .5). Pojedini delovi Be ogradske tvrdjave nj.su još do кгаја ispitani,što bi bio preduslov njihovog eventurlnog ukljucenja u program muzejskog uredjenja tvrdjave. Stoga se pro definitivnog uredjenja svih ovakvih arheološ- kih rezervata isti raoraju do kraja ispitati putem sisteraatskih. iskcpavanja (prilog 3I0 6.4).

Scon s ka n arn e n a os tv ariva 6 e se u p 0 j t:d in in n a j a t r a ktivnijin ambijentima i na komunikaci j ana odredje nih epoha. Te epohe istorije Beograda, asociraće se isticanjem naterije sane tvrdjave, uz porno6 efekata svetlosti i zvuka, ili prigcdnim požoriš- jjin predstavarna i drugiu kulturnim nanifestacija- пд kojima 6e mbijenti tvrdjave služiti kao aute- ntican dekor. Ovaj dekor nože biti po potrebi do- punjan privremeni:: rekonstrukcijana.

Z: : ovu namenu rezervišu se površine: G-ornj i grad s rovorn, istocni cvinger, istocni deo Don j eg G-ra da sa priob-lnin pojason i srednjevekovnim prista nistera i zapadni cvinger izuzimajući prostor veli ke austrijske barutane (prilog 3I0 6.6).

S wr^;a.ni nonuinenti nogu n: .61 nesta u eksponira - nim delovina zaštitne zone - na glavnin prilazina tvrdjavi, a izuzetno na tcritoriji tvrdjave kao doninanti koja dopunjava njenu prvostepenu plas— tikUc Ovi nonunenti treba da asociraju najznaeaj nije dogadjaje ili ličnosti iz novije istorije Be 0grada.

Ovakvin monumentima nor a so podrediti parkovsko uredjenje j. namena okolnih povrsina.T.. ovu potrebu rezervisu se površine Velikog Kale megdana i Gornjeg G-rada, kao kompozicioni rezer— vati (prilog 3I0 6.6).

7

KALEMEGDAK - GKADSFT Р'ЈЖNamenr. povrsina (prilog 31o6.7 i $)

Parkovske funkcije Kalemegdana raselanjuju se na:

1. društveni deo parka --2. deciji deo parka -—3. deo za odmor --4 • zabavni park5 . sport ski p- rk5. službeni deo

Površine namenjene pojedinim funkcijama (1-4) mogu se transformisati prema broju i vrsti pose tilaca odnosno prema potrebama radnog i pra- znicnog dana u sledeoim granicama:

Radni dan ha

Praznikom ha ukupno

1 . drustveni deo 5 j 0 14, 02 « deciji AU 9 7 lo, 8

3 c zabavni park 7,5 12,74 . deo za odmor 54,o 34,6

5 . sportski park 0Csl -

60 sluzbeni deo 1 , 1 -

Praznikom se mogu proširiti drustveni deo, deciji deo i zabavni park na račun dela za odmor, kao što je prikazano u tabeli i prilozima 3I0 6 .7 i б

Pojedini delovi teritorije Kalemegdana dobija- ju sledecu namenus

/

r>.0

Dr ii a tv e n 1 d e o p ark a kcgi radnim danom obu-- hvata;

з?11.1 Veliki Kalemegdan izmedja glavnih pri

laza........ ...... „.... ..........1.2 Veliki Kalemegdan - deo oko vodoskoka

i Savsko šetulište . .... ........ .....1.3 Ravelin ispred Stanbol kapije........

?2 ha

1,26 ha0, 5o ha

Praznikom p.e proširuje na siedece površine

1 .4 V e 1 i k i K a le m e g d a n - e e o p r o s t o r o d v oi o s k o k a d o S a v s k e p* idn. a e . . . . . . . . . . . . . 2 ,12 h a

1 .5 M a l i K a le m e ^ fd ;n u z p a v i l j o n IJ L U S - a , . . . 1 , 6 4 h a1 .6 B a s t i o n i i z m e d j u S t a m b 0 1 k a p i j e s a

k u r t i n o m . . . . . . . . . 1 , 49 V ГЛ j_J.CC1 0 ( J u g o i s t o c n i r e v i s p r e d G-. g r d a ............... 0 , 85 h a1 .8 1 s t -.k n u t i d e l 0 7 i Cr. g r a d a ( e v e n t u a l n o

i c o o ) ............................. 2 ,3 8 h a1 .9 O s o v i n a S a v s k e p a d i n a d o o b a l e d. .d a s

z a u z e t a d e lo m s t a m b e n o & b l n V a 0 t ^ i c t -n o g p r i s t a n i š t a i t r a s a m a g r a d s k i h s ao b r a ć a j n i c a i z e .l j e z n i e k e p r u g e .............. 1—

1O h a

ITavedena parkovska namena na tvrdjavskim do lovima identifikuje se sa namenon tih delova kao spomenika istorij^ Beograda (vojni mazej , muzej istorije tvrdjavc,lapidarijum, predstve zvuka i svetlosti druge prigod- ne kulturne manif з s t ac i j e).Ostvarene £jredvid;j ene n.jnene j. odgovaraju ~ 6eg urodjenja uslovljeno je izmeštanjems1. stambenog bloka izmedju Pariske, Karadjo

rdjeve i Stopenica,

Brojevi odgovaraju prostornoj strukturi Zr lemegdana ~ pri - log 3Io6/. 1 9.

2 . Teretnog pristaništa3 . Seljezničko pruge4- Iramvajskc okretnice i trase gradske sa-

obr^eajnice koja ide oko stambenog bloka

Deci.ji deo radnim d .nom obuhvata:2.1 Mali IC/ilemegdan (od poviljona ULUS-a do da

nasnje granice Zoolonkog vrta........... 3 , 7 h2 .2 Rov današn jeg Zoolo^kog vrta.............. o, 3 I2 .3 Bed era is to one polovine Don j eg gr^da....... o, 9 ha2.4 Podina prema Dunavu ispod cvingera i G-or --

n j eg Gr .da :: ............................. 1,3 h'j2.5 Rov na zapadnoj str .ni tvrdjave sa malim

stepeništem. . . . . „....................... o,2 hoPovrsina pod 2.1 se uredjuje prc:težno za main decu do 6 godina, s tim da se poseban deo pos- veti odojoadi sa majkama. Izvestan mali procenat te površine uredjuje so i za decu do lo go din a.Specificne tvrdjavske povrsine od 2.2 do 2.5 namenjene su deci iznad lo godina, s tim da se ta namena identifikuje sa namenom tvrdjave kao spomenilca istorije Beograda (igre hajduka,nace van j e i druge ratne igre is istorije)Povrsina bedema 2.3 i delovi padine 2.4 name - nj eni su i^v^snim fiskulturnim disciplinama školske dece (treanje, penjanje i si.)

2 . 6 Posebni punktovi dečijih igrališta od okoo ,2 hr sv .ki predvidjaju se još na ootiri mesta i to isključivo za mala decu do б go dinas u druntvenom delu, delu za odmor i u sportskom parlm. »%

ćt&AM0/\ллPraznicnim deciji perk se proširujena površinu:

2.7 Malog Kalemegdana koju danas zauzima ZOOvi't.......... ....... .................. 4 , 4 haOva teritorija predvidjena je da svojim .traktivnia uredj^njera privucc vecu decu od 6 - 14 godina i da na izvestan naein čini sadržaj ili prelaz ka zabavnom parku, koji se nadovezuje na susudnu tentoriju prema Savi.

ic

Ostvaronje prodvidjeno namen-' i uredjoajr o- V'-: tcritori jv. uslovlj- no jo izneštanjom Zoo- loškor vr b- ei ji jc- d >1 ji raavc j n-. ovo j te- ritorijj već dan-:r onomogućer«. IJ sast-' .vu de- oijeL; parka može se zadržtfti man ji :oološki vrt 3ii pitomim životinjaraa doaaćeg porekla.

3• £ '.l>ayni park o'buhvata rc.dnir danoms

3.1 Scritorijr. koju d :aas &auz imaju preduzece !tBE~IC0n , Srodi: j otehnieka -Ikola MPet i t

Drapsin” i vojne barake, sve do željeznieke pruge................ 5,3 h i

3.2 Vodene površine rekonstruisanog srednjevekovnog pristaništ,- i rova is prod isto-ciiog del' Bon j eg Grada .................. 2, 46 ha

Praznienim dan cm ova sc. namcna prosiruje na s1ed e 6e povr3i n es

3.3 Istocni dec Bon j eg C-rada unutar oedema.. 3 , 0 hi3.4 i eventualno', zapadni deo Bon jog grad a,

ukoliko bi doslo do rokonstrukcijt sred- njevokovne earsijv , koja bi svojom funkcionalnom i pril'godjenorn autentienošću predstavlj ala posebnu atrakci ju....... 2 , 0 ha

Nameha delova pod tackama 3 ,2 > 3 .3 » 3 .4 iden tifikuje se sa spomeniekom namenom tvrdjave, uz eventualne slobodrxje rekonstrukoije isto rij skill ambijenata privremenog karaktera .Po~ vr š in - istoenog del. Bonjeg gr ~da praznikom mozw dn primi specifične atrakcije vašarskog folklornog karaktera i star a n:irodna nadmet.i- nja, igranja kola, pokrutm prodavniee ( sa~ tori ili si.).Površina zapadnog dela Donjeg Grad ,ukoliko no bi došlo do rekonstrukoije 0 rsije, zadr- žala bi strožiji muz 3 j ski karckter sa lapida rijumom i prczentiranim arheoloskim lokalite tima.

11 A .

Ostvarenje n::vedene namcne i odgcrvwrnjuceg uredjenja teritorije zabavnog parka u cell ni uslovljeno j e izmcst an jeras

1 . Preduzed "3E-K0", škole "Peti-r Drapšin" i vojnih b.raka.

2. Trasa želje.zničke pruge i Donjegradskog bulevar .

4. Park odmora obuhvata radnim danom vcce površi no no go praznionim, kada doo ovog parka iDrima druge funkcije društvcnog, deeijeg i zabavnog parka koji treba zadovoljiti zbog p ove cane po sete.

Za park odmora ost ;ju praznikom sledoce povr- šinc ž

4.1-r.7 i 4.9-4.15 Spoljnji tvrdjavski pojas delimično danas namenjeni sportskim tore- nim-a zatvorenog (klubskog) karaktera(”Cr~- ven . Zvozda” i MPartisan”)............ . 7?76 ha

4 .15 V el ilea barutana.......................... o, 3o he4 .8 №~ n,j e i s taknuti delov.i. G-orn j eg G-rad. i (even

tualno) . . . . ...... ........ . 2 , 8 ha4.16,4.17 Spoljnji odbrambeni pojas Donjeg G-ra

dr. (zapadnog dela) .................... . 2 , 7 2 ha4.18 Delovi unutrasnjeg platoa Don3eg Grada(za

padno polovine).................. 6, 354 .1 9 i 4 .2o priobalni pojas, na^veoim delom z

TTSot deponij• .ma gradjovinskog inaterij la, sa pratecom divljom izgradnjom, k .0 i te-retnim prist anistoin (na Savi) ... ........ . 1 2, 45 h •.

4.21 Savska padina van tvrdjave ciji je juzni doo zauzot stanboma blokom i trai.ivajskom okretnicom............. ........ ....... 2 ,2 ha

Radnim danom delovi za oar or so proširuju na slodeće površine:

1.2, 1.4, 1.5, 1.6, 1.7j 1.8 Površine namenje nj one proširenju društvenog dela praznikom n Vo done pod ovirn brojevim u opisu aruštvenog dela parka. ................. 9,74 ha

. . / 0 0

1 a

2.7 Površine nanenjene proširenju decijog parka, a danas zauzete od strane Zoo- loškog vrta..... .................. 4,4

3.3,3.4 Površine nanenjene prosirenju za-b. vnog park........... . ..... . 6,7

Ova parkovska nancna u n ivedenin delovi- ffi-a tvrdjave identifikuje se sa njihovom spom.'ničkom nami non (tiuzejski obilazak,la pidarijum).

Ostv°renje navedene nanene i odgovarajuceg uredjenja ove teritorije zahtcvace izmešta njes1. tras.- željeznicke pruge i Donjegradskog

bulevar -2 . privremeno lociranih deponija i radioni

ca kao i divlje stambene izgradnje u pri obalnon pojasu

3 . terctnog pristaništa4. stambenog bloka i tramvajske okretnice5. sportskih terena "Crvene Zvezde" i "Par

tizana".

portski park ima konstantnu površinu.On za zima priobalni pojas od današnjeg Djačkog

kupatila do nStandardbetonaM izmedju obale Dunw: i Dunavske ulice..... 2o9

Deo te površine zauzima danas ranžirna že - ljcznicka stanica cije izmeštanje uslovljava definitivno uredjenje ovc teritorije.

IT nastavku sportskog parka povrsina pod4 .1 9 do kule Kebojse predvidjena u sklopu parka odmora može koristiti za tzv. "porodicna igrališta" na slobodnim travnim po - vršinama.................................. 2 9

6. Sluzbeni deo (scrvisna služba održavanja j-гка i tvrdjave) rasporedjuje se na dve površinei

џ

6.1 Prva se nalazi uz sportski centar i uz automobilski prilaz iz Dunavske ulice. D°nas yetoj prostor pod ranžirnom že- ljeznickom stanicon........... . .....

ha

ha

o ha

o ha

3 ha

13 ..6.2 Ђј к-г?. 1:с•’ јо oivdvidjena za vosni

pi'.rk, radionice 1 mariji raeadnik, loci Г'1 se ii izolacionom pojasu premaMStan d; '.rdbt ':oi:ur , p o .

Pored ovih osnovnih sluzbcnih površin:. n;. celoi terit )г.1.ji Kalemegdan: rasporedjuju se punktovi zr. radnike i servisni punktovi za il V'i, inventar«, snoce itd. (prilog 3 1об. 23)/

-ГаЈ.1 a/ktonski ob.jokti u parku (priloai 31об.8 2 9)

Punkcicnisan3c pcgGdinili dclov... paa.k uslovljcn ; je iagradrijon odgov; т .jueih. • rhitoktonskih •••bje- kata.Na toritoriji Kalercogdan . postcji niv: istorij skill objokata koji se mogu ua veće ili raanje a&aptaci- je koristiti u definitivnom uredjenju.Postoji 1i~ kodje i niz arhitektonskih objakata vezanih a a dc našnja riep rkovsku r.ar.onu pcjodinili dolov.: terito rije koji neee nioći nikakvin adaptacij aia d • se prilagcde buducoj narneni, te se noraju ukloniti (priloai 3 1с6 .1о i 11).

DHUŠTVENI DEO

Delovi teritorije 0 b j e l' t i и2

VELIKI Paviljon za orke star 8oKALEMEG-DAN ved i restoran 7 5 01 .1 ,' 1 .2, 1 . 4 Kafe-p 0 sla s t i бarn i0 *' 15 0

3 prodavnice Зо2 turisticka objekta 2oG-arderc ba W0 ЗоScrvisni punkt Зо. .

RAVELIN U.uz c 3 istorijc tvrd л 1 , зеЗ e loo1.3 L 01 n ,j i b i 0 s k op 5oo

Pr0 d ,vn i c a s a bi 1'e or, 2oS e rv i s 11 i pu n k t 10 _

MALI KALEMEG-DAN1.5 I z 10 ab 0 n i pav i 13 0 n 800*

BASTIONI SA KURTI- Vojni riua0i 2о,он3NOM I RCVOM ISPRED 2oo

I

G-ORNJEG- GRADA ];

1 .6, 1 . 7 _____________!xl

ћ2

*3

Zgrada Karadjordj evc skupštine, danas Muzej šumar stva i lovstva, ko j i treba iselitiZgrada ULUS-a sr iavesnim proširenjem unutar zgra deDanas postojeću zgradu treLa ukloniti, *1 nuzej locirati u k *aaraatina i koristiti otvoren prostor.

.. 15 ..

D. 1 ovi teritorije 0 b j e k t i m2

GOENJI G-RAD 1 .8

K?..f a - or i j on t aln j K 'fe-specij lan sa p r o d a j o ni suv emir a

5?44o-> .=*5 j> 0/

OSOVINA S..VSKE PADINE SA OBALOM 1.9

Letnj a po zorni o a Restoran

2 ooo 6oo

ILČIJI DEO

Delovi teritorije 0 b j e k t i m2j

MALI K LEMEG-DaIT - .OD PAVILJONA ULUS A DO PAEKOVSKE EOMUNIKACI JE IS ULICE STRAIil - NJIĆ-i BAN a 2.1

Luckarsko pozorište B i f e - p o s 1 a s t i c a r n i c a i cile on i rest or an 1 - 2 prodavnice G-ard eroba, WC u s kl c pu restorana S e r v i s n i pu a k t Per.^ole, tremovi

lo

loo2o

3o3o

looMALI KALEMEG-DAN 0tvorcno pozorište 2 ooTERITORIJA Di.NASNJEG Paviljon decuZOO VRT,, i vaspitace sa z" 'ЈК "2.7 tvorenora salom 4oo

Bi f e-p o sla st i c i irni c as', mlecniui restoro.no;i boGardoroba,WC 322~3 Рr o davnice 3o ,,Servisni punkt 3o ' 1

s4 Turska cesna sa svojin hodnikom i prostoron rezervoara

к5 Prostorija uz prilaz Rinskon bun:, ru

3? 6 V e c i deo z gr a d e U pr av e z a gr d s k o selenilo. U ostalom delu prostori je Sekcije Uprave z.i zelenilo i servisni punkt.

Ostale ti.ritori je пагкпјепе dec j su tvr&jrwske i nisu pegodne act situir inje rhitektonakih objekf: ta. Ove tori tori j , ~i0ga da, princ ss.no specijalne ;traktivno objekte vezane za igru (poeine, koli- bo itd.) .

Pojedinacni punktovi z.-.„ deou od o, 2 ha u osta - lim funkcijam. p.<rlca (u društvenom, spcrtskcm i delu 2 . dmor) nomaju nikakvih svojih izgradje - nih objek it: .

I zabavnoia park, x jt. r] n -loo sab; vnih objokata ka- ristice i deo° . S;ror 1-ski park sa svojin objekti- na co bit! korišćen od strane doce, n* roc it-:; sko lsko.

SPORT SKI P,.RK- f

.Delovi teritori;jo !0_b. j _ e k . a i m2iPriobalni poj -s da- j

п.д.б a jog Dj ,ckog ku~ patila d( uSt .ndardbetona” - 5.Zapadni deo - PI iv a c k i b a z e n i t s ■ ".

gerderobc a ? bif c or), itd „ 1 4 «b o o

Riblji re storan 25oIstocni doo - ;Upravna zgrids sa

I ga rderob am a , b j. f e o n itd.

i veslacki klub 6 . 0 0 0 _________________________

ZA'BAVNI Р.:.-Ж

Delovi toritori.ic 0 b i 0 k t i n2

T - ritori j a dan• .1 вn j eg Upravna zgr id. looProduzeca "B3:-K0", K:• e- )0s 1 asticarnic a 60školfc i voinih bar-:-- 2 -3 0evapdžinice ili\o, d0 ž0I3 ezn ibke si * 1 5opruge C rderoba,WC 60за 2 prodavnics 4o

Servisni punkt 3oObjekti zibavnogp...irk' :

17

Delovi teritorije 0 b .1 e k t i m2

Uz vodene površine r t:.nisto i rov < r\ogu s ..cuvani is tori j ski atr iktivne ili druge3.2

_konstruisanog pris- se koristiti sledeći Dbjekti turisticke svrhe.a) Ku 1 a N e b o j s 1ib) Topolivnicac) Prostorijo Eugs-

nove kapijeIstocni deo Donjeg grada unutar bedema 3.3

G-arderoba, WC 6o ostave -

x7Servisni punkt 3o Pokretne prodavnice praznikom

Zapadna polovina Donj eg grada3.4

U slucaju rekonstru kcije srednjevekovne earšij e,n je na iz gr adn j a d o b ila b i atraktivnu,istorij- sku nanGnu: Prodavnice denude radinostiMan ji specificni u- gostiteljski objek- tiradnje starih zana- ta, antikvarnice, pro davnice slika,tra - varnic ,Crkvcni i drugi na-inji muz-~ji,'Eventualno stanovi i za umetnike

x7Zz, sve ove objekte treba koristiti kazamate pc-red Vidin kapije.

DEO ZL ODMOR.. 18 ..

Delovi teritori.ic- 0 b .1 o k t i m2

Kali Kalemegdan Biblioteka za knji1.5 ge, casopise itd.

Centraini deo tvrđasa tremom loo

ve4.5? 4.6, 4.8

3 sluzbena punkta 9o

Priobalni pojas vantvrdjave 4.2o Servisni punkt 3oPriobalni pojas is- Barke kao ugosti -pred Donjeg grada 4.18

teljski objekti

Donji. grad - Kamerna scena (za-zapadna polovina tvorena i otvorena)4.18 sa restoranom-baron

u velikoj barutani............i.

SLUŽBEN1 DEO

Delovi teritorije | 0 b j e k t i ha

Prostor uz Sportski Kancelarijecentar^uz automobil G-arderoba i trpezaski prilaz iz Dunav ri j a z a radnikc,maske uliee ga#in i radionice6 1 za alat i dvorište

to,3

Prostor u izolacio- G-araženom pojasu prema Radionice"Standardb e t o nu" Rasadnik6.2 Dvorište o,7

SAOER 0 PC- 5Т ,.ПТЈ 1 P'TIO (pr:U og 6.1?.)

S obrc.6 .јпр. crganizacij a parka ostv ruje зе .u- ton-bil^kim prilazima i penačkim xomunik, cijama koje povai u;u površiru; r ;.znih nanena modjusobno i sa ulaziaa u park.

Automobilski prilazi unutar parka prcdvidjeni su:

) u produšotku Karadjordjeve ulice odnosno pri obalnog S wskog set -.lista do ulaza u Donji grad.

b) a produžetku Punavske ulice do Vodene kapije Dor j eg ^radu Be aliz- .cija ovih prjlazv. us lovljena ;je izmeč ’’an eai traso zeljoznicke pruge j. objekata pređuzeć•’. "BE-KG” i teret - xiog pristaništ na 3avi .

Preraa gradu duž Pariske I'oe i Ulice T ideuša Kosouskog, ka.; i us Dunavsku xi icu prema sport- skoB parfcu p:a;dvid;j-3i\o je vise u borne bilskih u-1 sa sa pres to rom ao p .rkiranjc na t -.rxtoriji parka u saštitnon pejasu prema trarzitncg sac - bra6aj nici.

Sa slusbene potrebo i izuzetne posete Kalemegda nu taogu se pojedine pee ~eke konunik- civ.: vjris- titi kao ..utomobilski pril

Postojeci automobilski pril...si unut r parka u produsetku ulica V .sim. i Strahinjica B ma i Du- š an ove ukidaju s;. , sem za sluzbeno potrebe ili za pril as izvcsnini objektim u vecernjin casovi-r - Л

Pešačke komumkacije odaovejaju uglvnoa istori- jskira tr'eaa kao što sus

a) pril .sa is For :Л 3 ord ,j eve, ICnez Mihajlove, Vasin e , Str' .hin j ica Ban-.", i I !u'j \nove ulice.

b) komunikacije kros tvrdjavu u produžetku tiJi prilaza ili kao njihov .i krušro. veza.

2o

Komunikacije- kojo no odgovaraju istorijskim trasama su;

c) trasa savskog šetališta formirana u novije vreme,

d) staza kroz Veliki i Mali Kalemegdane) staza u produžetku BUnavske ulice i priobal -

nog šetalista ka kapijana1 Don j eg grada.

j,r\)stale parkovske staze služiće internoj organiza ciji pojedinih prostora odnosno funkcionalnih de _ lova parka.

л Njihovu mrežu procizirace urbanisticki projekat uredjenja svakog pojedinog prostora. Pri tome za prostore u okviru tvrdjave treba koristiti auten

vjfricne istorijske komunikaci j e .

21

VODOVOD I KaKALIZACIJA prilog 31obol3

V 0 d 0 v _o__d

Zelene površine Kalemegdana obuhvataju 65, 0 ha, odnosno 7 ofo od ukupne površine i to:

3. ) pod niskim rastinjem 65 x o,4 = 26 ha 0) pod visokim rastinjem 65 x 0 , 6 = 39 ha

Nisko rastinje zahteva stalno zalivanje za vreme sušnog perioda sev.. na povrsinama koje su pod visakim ras t in i em .

N'. strmim padinama prema Savi i Dunavu predvida se takvo zelenilo koje može da se održi i bez :livanjj ..

Max. količina vode za 1 m2 predvidja se 3 l/dan, za vreme od lo h u sušnom periodu.

Prema tome, dnevna potrošnja vode iznosi

7 Bo m326 x lo.ooo x 3 „looo

Sekundna potreba u vodi7 Bo.000

3600 x 16 = 12 1/sec

Ukupna potreba u vodi za povremeno zalivanje visokog rastinja na ravnim terenima i za potrebe objekata predvidja se 3so l/sec.

V'upna potrošnja vode 1 2 ,0 + 3?o = 15 l/sec.Za obezbedjenje potrebne kolicine vode postoje tri varijante.

1. Po prvoi varijanti voda bi se uzimala iz gradske mreže.

2. Po drugoj varijanti snabdevanje bi se vršilo iz lokalnog izvora.a) preko "Reni" bunara ako to geološki uslovi

dozvoljavaju,

. . 22 . .b) preko plitkih. bunarac) izgradnjom instalacija za precisćavanje

dunavske ili savske vode

Ukoliko dodje do snabdevanja vodom po ovoj varijanti, potrebno je razmotriti slucaj zajed- nickog snabdevanja sa sportskim centrom na de- зпој obali Dunava.

3. Po trećoj varijanti predvidela bi se podvo- jena rareža, jedna za snabdevanje objekata,a druga za zalivanje zelenih površina.Za zalivanje zelenih novrsina. Za zalivanje zelenih povrsnia лопаииа bi se voda iz Save i Dunava. Za objekte voda bi se uzimala iz gradske mreže.

Eksploatacija ovog sistema je najekonomicnija. Fačin snabdevanja po trećoj i drugoj varijanti pod "bM ne oT,ezbedjujc potreban kvalitet vode u bakteriološkom pogledu.

Snabdevanje po drugoj varijanti pod "a” i "c" zahteva velike investicije, ali je m3 vode jevti niji od snabdevanja preko gradskog vodovoda.

Prva varijanta omogucava etapnu izgradnju vodo- vodne mreže.

Posle uredjenja terena postojeća hidrantska mre- ža ne bi zadovoljila, te je potrebno njeno pro- siren je .

U priloženoj situaciji prikazana je postojeca vodovodna mreža preko koje se sada vrsi zalivanje zelenih površina i novopredvidjen 1 mreža posle uredjenja terena sa spojera takodje na grad sku mrezu.

Kanalizacija

Po generalnom planu tereni Kalemegdana obuhvataju dva sistema kanalizaci je. G-ornji delovi (preko kote 76) pripadaju opštera sistemu, a donji de lovi (ispod kote 7 6) pripadaju separacionom sis- bemu kanali z a c i j e .

Kišne i fekalne vode sa Gornjeg dela priključioe se u postojece ulicne kanale opsteg sistema.

U Don^em delu is pod savskog pristaništa postoii izliv kolektora opšteg sistema u Savu.

Po gencralnom planu predvidja se dal ja iagrad - r;jii ovog kolektoru, si orpnom stanicom, kroz I‘o- nji'grad koji bi dalje odvodio fekalne vode, a pruko preliva ispuŠtao ki$ne vode u Savu. Po iz gradnje ovog kolektora predvidjeni objekti u Po njem gradu kanalisaće se, ako je to mogu.6e,preko postojećih ulicnih kanala samo ukoliko su sa nitarni cvorovi proko kote 76 m. Ukoliko su sa~ nitarni objekti ispod kote 76 m. kanalisanje iz vršiti preko rengruba.

Odvod atmosverskih vod . r t terena Don j eg grada mora se resitj posebnim sistemom kanala i jednom crpnom stanicorn koja bi s trno zvrerne velike vo- dć Sa v- funkcionisala.

%ELEKTRO EFERGETSKO Ra El-JE (prilog 31o6.14)

Sk .bdev. nje svih potrošae. r.a K..leme ?;danu vrsi se iz sledećih transform *torskih stanio ~s

1. TS I0/0 . 4 kV - 25o kVA ~ Vojni muzej (nova i p 0 kr iva s am o p o t r e b a jau z e j a) .

2. TS I0/0 . 4 kV - 400 (630) kVi. - Gornji gr^d (nova, predvidjena za snabdevanje kako potrosaca tako i za javno osvetljenje Gornjeg grada i njegove okoline) izvedona jo prema novom resenju.

3 . TS I0/0 . 4 kV - 400 kVA - Uzun Mirkova (stara, koristi so- z- potrosaoe na Kalemegdanu samo 2 5 ostala snaga koristi se sa snabdevanje potrošača u ;■ r • da) .

. To lo/o, 4 kV - -loo kVA - Don jogra-dski bulevar (stara, u zaadi Preduzedu ,fBE-KOH) . Sada se koristi 5 za Kalemegdan.

5. TS lo/o, 4 kV ••• 400 kVA - Pari ska ulica (stara, u zidanom objektu koristi se sa Kalem^dan oko 2o ) .Sve aore n vedene To se npajaju preko lo kV kablovskib vodovj preseka 3 x 95 mm2 CIJ iz TS 3 5 / 1 0 kV - Stara Centr^la.

Za snabdevanje pojedinia potrosaca u objektima na Kalemegdanu post03 2. jjosebn . vazdusna električna rare 25 a na. gvozdenim, a dalimicno i drvenim stubo- viroa.

Za javno osvetljenje na Kalemegdanu vocim delom se koristi vazdusna elektricn^ mreža na drvenim i gvo ?denim stubovima, dok kablovskih vodova za tu svrhu ima veoma nalo.

Osvetl jav..tn j e slobodnih površina. Vo j nog muzeja iz- vrseno je savremeno i uklopića ae u novo rešenje.

Glavni kablovski niskonaponski vod koji snabdeva svetiljke n... betonskim stubovima na glavnom šeta- listu n.v Savskoj p^dini, usled klizanja terena i nesavrcmenog nacini polaganja je dotrajao i mora se zameniti.

. . 24

Prema tome,*svi vazdusni i kablovski vodovi n« te~ ritoriji Kalemegd-.n.* treba d- se postepeno uklone i z.jnene novim iskljueiyo kablovskira vodoviroa.

Svetiljke koje se koriste za javno osvetljenje u- glavnom su stare i dotr ijale. Većina ih je jos od pro 1 9-1-0 . godine, tako da 6e samo mali broj mo ci da s.; koristi u no von rešenju.

Na osnovu prikaza broj a i snage punktova transfor macije, računć. se da celokupno vršno opterećenje iznosi oko 5бо kW, • korišćcno je 5 trafostanica.

Prema detaljnom urbani '.tickom pi .nu Kalemegdana za buduće potrebe, od navedenih 5TS može da se po tpuno koriste 1 i 2, a po iekonstrukciji i 4, dok tr^fostanice 3 i 5 zbog dotraj..:.losti objekata u kojim Sv n,*la.zu postroj .nj - i zbog nepovoljne lokacije treb . da se uklon..

Za prognozir .гф: budućpotrošnje svih potrošača na Kalemegdanu posluaili елао se metodom procena installs :nog optored' nj a po odgovar а jućim površinama (za objekte uzote r izvijene povr sine po m2) za o stale procenom sluzeci se pod' cima iz progiamskog rešenja s-- funkcion-rlno i dekorativno osvetljenje n •. K .leme gd mu.Tabel.:«, I - G-l ,-vni potrosaci električne energije

v po grup ;.m.

G r u p a povrm2 *W/di2 Ukupna

W m2 W/m2 UkupnoW

TJkupn o KW et ■ I+11 p,-:

Obj. kti docj ' g par O’bj t i dru s tv v. n o a

cu Ao 2o 6 . 000 745 3o 22.350 28,95d'l i»bj3kti dela za od-

525o loo 525 oooo CO O O loo б о.000 6o5,ooЏОГ Зооо 8o 2 Ao.ooo looo 8o 8o.ooo 3 2o,ooSport ski park 3oo loo 3o.ooo - - - Зо.оо7. ifr-vni park procen * - 400.0 00 proc o 2oo. ooo ooo,00Blužboni d, o 75c 5o 3b.5oo » - - 38,5ofLpred id.i no — — _ — — — 77,55

Uku pno 17oo *ookW

26 .Tabela II J uViio osvetljenje

direktivno)(funkcionalno i

Rf d.broj Gr r u p a jed.

mor W/ml m2 ? Ukupno (W) kW

1. Kolski sa0bra6a3 tal 35 2.000 74,0002. Parking m2 2o lo.ooo 2oo,0003. Pcš. 1 cke staze ml lo 6.150 61, 5o4. 0stale stazo i

površine ml 5 3.000 15,00Ukupno: 350,5ooW

350 kW

Tabela III - dekorativno osvetljenje

1. Za osvetljcnje vcrtik .lnih površina

1. Z a 0 s v e 11 3 e n j e v e r t i kalnih površina 360 kW2. Za osvetlj en3 e pidina i si # I80 kW3. Zelene povrsine 24o kW4. S avremen i 0 b i e kti 7o kW

35 o kW

Stepen istovremenosti korišćenja ovih instalacija je vrlo promenljiv, jer zavisi od niza faktora (vremen- sko doba, praznik ili radni dan, dan ili noc itd.). Radi toga smo za vrsno opterećenjc koristili iskust- vcni faktor istovremenosti za st.~lno opterecenje od potrošača (objekti oko 3o$ dok za javno osvetljenjo i dekor itivno osvetljenje taj faktor = loo$, iz toga proizlazi ukupno vrsno opterecenje da je jednakos

opt = Зо/о od I + loofo (II i III) (is tbe = 51o + 35o + 850 = I.7I0 kW

pred-vidja se COs _ = 0,65

la)

V ‘s opt 17 lo 0,85 2 .00 0 kVl

Potre'ban broj novih trafostanica.Ukupna snaga 3 TS koje ostaju je lo5o KVA potrebno no-

■c konacnu iz-vih TS z \ snagu od 95o kVA. Prema tome, z gradnju predvidj.. se još 3 kom. TS I0/0 . 4 kV a loo kV t j . za 1.200 FVA.

Pzktor rezerve = 1,125 t j . 12, 5$

Na situaciji su obeležena mesta (makro lok< cija) za TS VI, VII i VIII gvG po 4oo kVA.

Sve ove trafostanice treba projektovati tako cl. je moguće ubacivan jem transf orraatora od 63o kV A bez potoškoća iste koristiti u tom slucaju.

P-iktor rozerve je = 1 .Ј.72oooPrimodba: Ova elasticnost osigurava mogucnost sn - bdevanja si elektrionom energijom i budueih danas 11c sagledanih potrosara kako u zab vnom tako i sportskom parku.

Xod izrade detaljnih projU.iata osvetljenja Kale- megdana, mor se voditi raeuna 0 cl tsdoл

1. Treba prekinuti sa stihijskim i parcijalnim r.;- šen j ima.

2. Izradc parcijalnih reSenj , raditi kroz projekzt, uz uslov da se ne znboravi celinsko rešenje kojo je približno sagledano programskim zadatkom iz 1962. godir-u iz kojeg dajomo kr -.tak izvod - za- ključak.

A. Osvetljenje vedeg intenziteta upotrebiti: kod svih prilaznih i glavnili saobracajnica kako po- šačkih tako i kolskih ukljucujući parking tere-ne .

B. 0sve 11j e nj e sredaj e g intenziteta: S ?> vsk0 Set a- lište prostor ispred grobova heroja, put ka Sim skom bunaru, šetne staze pored bedema na velikom Kalemegdanu staze koje nedovoljno osvetlje- no mogu biti opasne, zatim stepeništa itd.

0. Osvetljenje malog intenziteta: sve ostale staze i prostori koji služe za odmor i rekreaciju, zatim prostori i staze gde je prodvidjeno dekorativno osvetljenje, ili 6e na n j ima dekorativno- r«. flektovsko osvetljenje vršiti i ulogu funkci0 n aln o g 0 3'v e 11 j en j a.

. . 27 . .

Đ. Dekorptivno osvetlj erg-з 6c sc koristiti tamo gdc se želi tim osvetljenjem istaći:

.?>) vizuro iz dalekab) iokalne visure,c) dekorativco osvetljenje povr.širia drvećad) dekorativno osvetljenje vodenih površina i fon

tanae) prizemna ukrasna vegetacijaf) spomenici i drugi slicni objekti

.. 28 ..

U d^lu dctaljnih urbanistickih uslova sa uredjenje Kalemegdana, za svaku pojedinu proetornu celinu ao bliže odredjujc način osvotljavanja staza, tcrena, zelonila i zidova tvrdjave.

29NiiU I rT O'Ziii-uiji'.č) A'\f A K J A

(prilozi 3I0 6.I5 i 16)

Postojece visoko zelenilo na taritoriji Kalemegdana po svojoj vrednosti može se podoliti u tri grupe:

1. - Prostorno vredne i dendrološki kvali betne gru-pe i s-stojine kojih ima oko 2o$ od oelokup - no^ visokog zelenila. To sa grupe zelenila sa gotovo celom pros tom Llaloa TCalemegdana, dok ih na Velikom Kalemegdanu i na tvrdjavi ima vrlo malo.

2. - Prostorno vredno sastojine kojih ima oko 22;ood celokupnog visokog zelenila. Ove grupacije koje stvaraju prijatan mikroklimat na svojim prostorima zahvaljujuoi prilionoj starosti 0- vih stabala, iraaju, medjutim, raahom deformis .i~11 e krune drveea, a takodje su to Sesto mosavi- ne vrsta koje ne odgovaraju jedne drugima i me- djusobno se guše. Takodje postoji izvestan broj stabala koji jc prešao svoju fizioku zrolost. Ovakviii sasto jina ima duž glavne ale je sa vodo- skokon na Velikom Kalamegdanu i u zapadnoj po- lovini G-ornjeg grada, U mar jo j meri su z.-.stup- ljene u Donjem gradu, na Savskoj padini 1 u Zoo loskom vrtu.

3. - Vcgetacija manje vrednosti s.-; pojedinaonim d^n-droloski vrednim i kvalitetnim primercim .,prod- stavlja preost: li proeenat visokog zelenila.

Prvu grupu visokog zelenila treba po mogucnosti u ce lini saouvati. U drugoj grupi prostorno vradnih sasto jina, ove se mojuzamenjivzti ili uklanj ti prema potrebi opravdanih i kval j tetnih novih resen j a ,Ti\ c-. gmpa sastcji so iz mahom mladjcg i cesto zakrzlja- log i nekvalitetnog drvoća i tu sc može dozvoliti svzka intervene!ja, s tim da se kvalitetni soliteri p o s'v a ku c e nu s a c uv a j u .

Prom:. to"re, ovakvo stanje visoko*; zelenila omcgudu- je da se njogovo oouvanje, бiš6onjo ili obnova,us - kladi s.. d-.tim uslovima uredjenja, u pogledu z-'.sti- te siluete boogradske tvrdjave, njenih ambijen,-.t. 2 posebnog tretiranj : stitne zone.

Zastita siluota Boogradske tvrdj "xc - odnosno zidova tvrdjave vidljivih u silueti - zahteva da vi-

.. Зо ..

г с о.'г--.1 - I г • -.окТсаа ‘ i :ј odoa takav 2 id bilo da se posmatra i*. Donjeg Grady., priobalne лопо, ili s. suprotnih obala Sv. i Dun va (z.idovi uprilogu j.lg6 ,4) .

Prema tone, strme padin0 prema S^vi i Dunavu ko jo su u silueti najmarkantni j . , zaštićuju so od cro-7.i i c sadn j on drve c:•?. i ši'b 1 j a niskog uzrsta ( do 12,o m.), li t iko d-. padina predstavlja kompaktnu :alenu povrainu ko ja u svojim gornjim delovima ni- žin uzr "bom zelenil . no aaklanja pomenute z id ove tvrdjave.

To se isto možo roci i z~ doo padine aspod eave- k0g stulist; , s■:k 0 ga je potrebno 0bezbediti ai- roke vidike, kao i sa istaknutih delova tvrdj ave.

Tvrd j wski prostori koja se uredjuju kao aabijen- t.Inc coline pojedinih epoha tretiraju so u poglo- du z-lonila mnogo strožije. Pretezno parterno oze- lenjavanjo ovih prostora treba da obezbedi muzejski karakter tvrdj ve kao eksponata, ate zn -ci da tvrdjava dominira u odnosu no zolonilo. Austrijski delovi tvrd j a v a mogu da prime mestimiene man j 0 gru p: .cije srednjoa zelonila radi poboljsanja mn'kio- klimota i radi ошо^ба-уanja odmora posetilaca zi> vreme toplijih i sunoanih dana,.

I zu z 0 trio, a s 10 6 n a polovin a Don j eg gr a d a m 0 ž e d a primi vooi proconat visokog i srednjeg zolonila pod uslovom da no dominiraju tim prostorom.

U turskim i srodnjovekovnim delovima tvrdj •ve, is- kljuoujc se visoko zelenilo, jor su to mala prostori koje troba istaci s~ njihovom osnovnom muzoj- s'oir s'-drzinom . Isvesn® najznacajnije prostore kao a to su: 3 ;veroistocni rov sa bedemom Gornjog grada, kompleks Zirdan-k.api je i istooni cvinger (3.5, 4.6,4.7 u prilcgu 3I06.I7) treba još snažnije naglasiti, do dramskih ofekata, znacajnijim rekonstrukoij .ma, prigodnim uredj&njom (odgovar. jućim oruzjom 1 si.) i isključiv «njem svakog zelenil a sem travnjaka.

Gornji grad i zapadna polovin:.. Don jeg gri.da su is- torijskaakompoziciono zn .cajne povrsine, ko jo voc zbog svoje volicine svakako nede ostati bez visokog i srodn jog ze.lenila.. Med jut im, vrstc zolonila i na oin ozelenjav ал ja zavisido od definitivno namen-:. i urodjonja ovih prostori posle arheoloških ispitiva- ija i predlog . o pro a ont iran ju takvih nalaza,

Buđucim urođjenjcm zaštitn.• zone oko tvrdjave,pr d- vidja se pr? svega poseban tretman ambijenata pri -1. z . tvrdj vio To su potczi iz ulic -; Knez Mihajlo- Vv , Vasine, Duš-move i Ear idj ordjeve prem- odgova - r jućim kapijam i tvrdjave. Svi drugi neistorijski i prilazi tvrdjavi se ukidaju. Uredjenja ovila poteza obezbedjuje j .sin pril iz i sagledanje kapija - ula- a- u tvrdjavu ~ s. indiferentnim pejzaškiin karakte- rom parka.

Posebnu urbanistioko-parkovsku kompoziciju zahteva prostor Velikog Kalomegdana, u osovini tvrdjave, iz modju dva glavna prilaza iz centra grada; iz Knez Jfih ,jlovo i Uzun Markova ulic;-. Reprozunt- tivni parteri, evcntu lno sa prigodnim dekorativnim grupama zolunila srednjog i višog uzrasta, vodena po- vršina sa vodoskocim ... reljofi, ale ja velikana itd. su glavni parkovsko-likovni i s .-drzajni motivi teg prostora.

Sličan reproz^ntativni kar ikter uredjenja ima i So.vsko šc talište> na jpristupaoni j i i na j of ektivni- ji "vidikovac” na Kalemegdanu.

U ostalim dolovima zaštitne zone :va V-likom i Mr.- lom Kalemegdanu i u priobalnom pojasu do lrule fte- bojše, protczno parterni n:,cin ozelerj vanja sa mestimicnim kompozicionim grupama drveca i solite rim obezbedjuje povromeno otvaranje efoktnijih vizura na tvrdjavu. Na delu Malog Kalemegdan: , uz Ulicu Tadeusa Košćuškog i grad predvidja se ne same zadržavanje postojedeg masiva kvalitetnog drveća, nego i njegovo obnavljanje i prosirenj- do sportskog centra (označeno u prilogu 16). Na tij nacin z .šti- tiće se neposreani parkovski prostori od buke, dimai prašine iz grada, kao i od ncprijatnog jugoistoč- nog vetra - košave.

Priobalni poj.-s od kulo Nebojše do tvrdjave na savskoj strani je uzan pojas ispr^d zidova Donjug grada n „ koti izlozonoj plavljenju, stoga s tu no predvid j a ni š ta drugo s em t rave.

S obzirom па položa j, podn^blje i ekološke prilike na podrucju grada postoje sir oko moguonosti da se parkovski fond visokeg i srednjeg zelenila na K lo~ megdanu cbog\ti unošenjem novih vrsta kako domadih t'ko i stranih.

32

Pažljivo od'.birarijo vrst i est-.-tsko kompocov.njo grupacij drvcć solitera i pai ber i, bilo k o pratećih eiemen \t *t tvrdjavo ili iominantnih tema p- гка, stvoričo od Kalemegdanu obg^kat апабг.јпо vr^dnosbi z:i sv<~ ljubit^lje prirode.

Da bi si* s -.cuvala kvalitetn . vegetacij: i аг, si- ^urnijo planiranjo buduć .з tscijo, potrebno jo iаra diti dendr•:> 1 oški plап s. dasn jeg st *n j •- i zoleni- 1 si dotuljnim opisom. T^kodjc nuophodno da so pro israde t kvog plan iavrši "sanitarno čiš- бопјо” svih doformisanih bolosnih i prostarolih st .<br..la.

2a izr.du novih dondroloških planov uz dot 1 jn pro jokto uredjonj t pojcdinih toritcri j o, uslovićc so ispitivanjo zemljišta radi utvrdjivanj njcgo-vih зуоjst'-va bitnih aa unaprodpostojećo i projoktov м)jc buduće vog.tacijy.

33III .PLAN I ET'.PZ URIiDJEN J -

R3 ■ 1 i2,oy . n j e plan o Aef initivnog ured jenja uslovljeno je rešav .njea slededih urbanistickih problem'. opštegr ,dskog znocaj-o (prilog 3 1o6 .1 7 )

1. -- Iz/aeštanje žoljeznicko pruge sa teritorijeparka,što je vozano za rekonstrukci ju beo- gradsk0g že1jeznickog cv0r a.

k2. - Ukidanje Donjegr idskog bulev:ir; ko je je us

• 1 o'v 1 jeno 1 zgr:..dnjpn b .zisn0g tun01.1.

3. - Izraištrnjo trarnvajske pruge sa okretniconii i 3 .vskoj padini, sto je vezano za rekonstrukciju saobradajne mreze u ton delu gra

4 . - Ukid' -.ii jc teretnog pristanist . odnosno nje -gavo pr^seljenje nizvodno na Dunavu, što do biti uslovljeno izneštanjeta željozničke pru

5. - Ieeljonje induetrije "Partizan" u drugu z■>-nu gr do oto de biti uslovljeno iznešt :.njen po enufcih saobradajnio .. 2 nemogudrosdu d - 1j^g op0tanka.

6. - Raseljo.v .nje i uklanj nje st..nbenog blokiznedju ulica KarVijordjeve, P: riske i Veli kih stepenica z лгаепог odgovarajuceg staabe- nog fond . u drugOLi delu grada.

7. - Iseljcnje školo "Petar Dr .-osin" uz rnogudnostitdapt icijo i zanene p'stojede zgrade za objc kat druge n: aeno koji odgovara progrciuiu parkovskog urodj on j a.

Posobni problem, z . definitivno ur- djonje Kaleneg- dan - prodstavlj Zoološki vrt koji nije u suprct- nosti s- p rkovskon n acnon, li cijo prostorne potrebe ne nogu d . so uskiado sa uslovina i program on definitivnog uredjenja Kalenegd?;na. Iseljo- njen ZooloSkog vrt a dobide so delinicno uredjen.* p ■ .rkovsk: povrSina .

.» 34...

Hekou>:;trurei j . saebr .6 .jnxce Pariska - T deuš , Koećuškag rije u acpusrednoj vezi s i korišće - n jun i ure ijenjem K.::Ioi -gdai , ali • spuštanje njenc tx .зе u tun cl ispr-.d gl ..vnih ulaza u park tr b- -1 loprir.cso povoljnijoj vezi s . gradorn.

Pošto se no nožo tacno sagledrti vrer.e i moguc - nest z. izvrsenjo tih radova, to se- uređenje svih površin„ ko j e prior da ju ob j oktiaa prcdvid j enim s.-i. izaošt .nje izdvaj u II vtapu.

Jstalc d n s slobodne površine obuhvaćene su I e~ t- pom uredjenj koja zu sebe eini celinu i može sc realizov ti be a odlag .nj ..

BE0GH„D3IC. TVitDJ iV - SPOMENIK ISTORIJE BEOGR;J).i(prilog, 31 o6.5)

Muzanska n- "u~n a 3-.o, r ’.dske tvrdj ave nože se os -• tv -r i t i u I et ap i uređjonj a, s tiг. što 6e oe obil. zr. ■ korunik .ci.j ' - rauzejskog karckter prila. oditi raspolorivin površin..r-л tvrdjave i no - gući pril ' ziav .

Seer sk' n -• eia se raoae ostvariti t .kodje puten pi’il .god j • v an j r • spoloživii i površinrma tvrdjavei njenih koaunikacij .

Z . ovu s_ ecificnu n ..menu u I et.tpi uredjenja r.o-I, se koristiti celokupna površina tvrlj-ve izu~ zev priob .lncg po j sa j. bedeme Don jog grada u tonjJ 0 J . o

K. .LEMEGDi.. ~ G-Il-iDSICI Р..Ж

n" pcvršli-a (prilog 3 1o6 .1-4)

IT prvoj et -pi uradjenj ., u odgovaraju6em obimu os tv •rice se sv- prcdvidjenc funkcij p'.rka, sa rogucnošću tr nsferr cije r: rent xj°jedinih povr šin » k e i u lef initivnon planu (str. '7 )

/0 / .

36 ..

Z .b vni p rk svakodnevnoa korišeenja - 3.1,3.2 pro Ividj en j'. n . zauzoti?a povr sin ’.ma pro luz^c "BE-KO" i Srednje~tehnieke skole, k o i n • povr sin aaa us prugu i Donjegr dski bulevar. Stoga so u ovoj etapi uredjenja ne nose os tv ,riti.

• ^ rk odnor je 55 n .. cno si: an j on u I fazi ure- djenjr, li so sister, njegovo transforma - ci jo praznikom u druge nanene takodje sprovodi .

Pr z n i č n i' ■ d a on s o o buhv t -•:V.l-4.7 i i-. 9-1-14 spoljnji tvrdjavski po-

j .sevi oko Gernjog Grada....... .....A .15 Velik. b. .rut Mia u Donjon G-radu.......4.8 Dolovi Gorn j eg Gr :3:n ........... ..... .4.13 Delovi unutrašnjag plate: Donjeg Grada

(ay .dr a polovin )..... ..19 Priobalni poj's lo pruge, na zap dnoj

strani do Dor. jegr- dskih bed era .........1- .21 Deo S vske padine van tvrdjave.....

Obioni. i d non p rk odmora se proširuje na s1edge a povrsin o:

1.4, 1.5, 1.6, 1.7, 1.8 površine namen j one proširenju drustv^nog del' praznikom......Osovina Savskc p .dine (l.8)_ no ooze sc uk- ljuciti u ovoj etapi.

PovrSine koj. su nanJnjene proširenju Za- b .vnoa V rk: praznikom3.2 delinion , povrsin.. josera,pristaništa3.3 3.4 Delovi Donj^g Grada..............

5« Sport ski ,j rk so u ovoj etapi nože u celini izvesti, s' poj canon *a štitnon zonon prona Dunavskoj ulioi abog zeljeznicke pruge kojo so ukl -nj tok u II utapi uredjenja. Prep-' tome u ovoj f \si ost.. jc............ . 1

6. Hlužben j do" so aooe izgraditi saoo privreneno izmedju bedem Don jog Grada i že- ljoznieke pra -;e.

'7,76 a 0.3 h

2.8 1

6,35 n.

6,4 d1,2 hi

o, >8 Ц

o,5 hi 4.4 hs

3,o ha

37Arh i t o k t o n ski ob.jckti (prilog 3I06.3 i lO

Za I etapu uredjenja može so predvideti voci- na predvidjenih arhitektopskih objekata oi j e lokacije odgovaraju navedenim površinar a tako dje predvidjenin za I etapu uredjenja.

U drustvehon parku mogu se izvesti svi prodvi djeni arhitektonski objekti sen veliko letnje pozornice i jednog restorana na sanoj obali

ukupno... [870,-

U deci.jen par lot nogu se izvesti sano objekti predvidjeni za teritoriju dela Malog Kaleneg dana .od paviljona иUlusa" do današnje grani ce Zooloskog vrta......................... 3oo,o

U sabavnon parku Donjeg grada nogu se izvesti svi navedeni objekti predvidjeni za t ij deo teritorije.

U sportskon parku nogu se izvesti svi objekti, s tin što 6e prilaz ribljei restoranu privreneno biti kroz sportski centar.U delu za odnor nogu se izvesti svi navedeni objekti, jer njihova lokacija no nora da budo vezana za teritorije koje su obuhvacene II etapon uredjenja. ..................... . 22o,o

U sluzbonon delu - privronenog karaktera loci ce privreneni najnužniji objekti od 5oo,o

S' obracajna organizacija parka(prilog 3 1c6.1.8)

Predvidjena nreža autonobilskih i pešačkih ko- nunikacija (ili prilaza) u I etapi uredjenja, velikin delon se no nože izvesti. Donjegradski bulevar vršiće u nedjuvrenenu funkciju autonobilskih prilaza unutar teritorije parka.Prilaz spertskor: centru odvijao bi se privreneno kroz postojeći podvožnjak, sa park in z in?. na njegovon završetku. Prilaz restoranu na Savskoj padini nose se izvesti dok bi se prilaz ribljoa restor ;nu sportskog centra odvij 10 kroz podvoz- nj .k obalon do restorana.

G-lavne pošacke komunikacije na istorijskin trasana mogu se gotovo u celini ostvariti.

\ Medjutim, komunikacije zaštitnog pojasa no- \gu se izvesti same delimieno'

Staza kroz Mali Kalemogdan nogla bi da ide BC.no do Zoološkog vrta, a staza u produzetku

/Dunavske ulice se ne može ostvariti.

Ostale pesaeko-parkovske staze u svojoj uza~ jamnoj povezanosti noraju sc prila^oditi ure djenju teritorija u I etapi.

/

ком М 2 UKUPNO

0 В J Е К Т I IЕТАРА

IIЕТАРА

L E T N J A POZORN ICA 1

IET A P A

IIE TA PA

800

& L E T N J I B IOSKOP 500

0 OTVORENA POZORNICA ZA DEC U 200

LUTKARSKO POZORISTE 10

0 ZATVORENA SALA ZA OML ADINU 175

I Z L O Ž B E N I PAVILJON 800

PODIJUM ZA S IMFONISKI ORKESTAR %0BI-BLIOTEKA 100

© LA P IDA R I JU M /SLOBODAN 1.5 HA/POKRIVEN 300

£ VOJNI M U Z E J 2 00 0

A M U Z E J ISTORIJE TVRĐAVE 160

£ PAVILJON ZA PREDŠKOL SKU D E C U 100

PAVILJON ZA ŠKOLSKU DECU 150

F I S K U L T U R N I PAVILJON ZA DECU 120

П ZATVORENA G IMNA STlĆ K A S A L A

V E S L A Č K I KLUB

O BJEKT I ZABAVNOG PARKA

R E STO R A N 1800 375

£ BIFE- POSL AS HČ ARNICA ILI MLEČNI RESTORAN %00 A50

итг TREMOVI PERGOLE

Г Г PRODAVNIC E %0 70

2 -3 20-30

G A R D E R O B E , WC 150 -200 50 -100

UPRAVNA ZGRADA ZA DECJI DEO AO

ft UPRAVNA ZGRADA ZA SPORTSKI DEO SA

ћ. UPRAVNA ZGRADA ZABAVNOG PARKA 50

A UPRAVNA ZGRADA S L U Ž B E N O G D E L A 300

ADMINISTRATI VNA ZGR A DA ,G ARDEROBA TRPEZARIJA TUS 2 00

RADION I CE 1 200

MAGACIN 200

GARAZE 100SEKUNDARNI SLUZBENI OBJEKTI ZA MATERIJAL I ALAT 210 150

URBANISTIĆKI ZAVOD GRADA BEOGRADAU

K A L E M E G D A N

DETALJNI U R B A N I S T IĆ K I

PLAN K A L E M E G D A N A "

§ I F R A

3 1 0 6 - 9

BEJJf „ «-------------

hafcatura PR0ST0RNA STRUKTURA KALEMEGDANAK 'Veliki Kalemegdan - izmedju ^lavnih prilaza 3.22

I

Veliki Kalemegdan - deo oko vodoskoka i savskog šetališta 1,26

L . Ravelin - iapred Stafflbol kapije o,5o

пVeliki Kalemegdan - ceo prostor od vodoskoka do Savske padine 2.12

II;.' Mali Kalemegdan - uz paviljon ULUS-a 1.641 , 6 Bastioni izmed.iu Stambol kapije sa kurtinom 1.4 9■ 7 0u*K<jietočni rov ispred Gornje ; ^rada oe85l i . O Istakhuti delovi Gornje^ ^rada 2.38Eg Osovina Savske padine do obale 1.0

IMali Kalemegdan od paviljona ULUS-a do današnje granioe ZOO-vrta 3 . 7

H.2 Rov danafinjeg Zoološko# vrta r 0 . 3

K 3 Bedem istočne polovine Donje ; fljrada 0 . 9

I 4 Padine prema Dunavu ispod cvinêra i Gornjeg «radah 1-

!,5 Rov na zapadnoj strani tvrdjave sa Malim stepeniS- tern 0 . 2

!,6 Posebni punktovi deč.lih i«rališta 2 . 0

.7 Mali Kalemegdan - današnji ZooloSki vrt 4.4

.1 Mali Kalemegdan - današnje preduzeće "BE-KO” i Skola "Petar Drapsjn" 5.3

|i? . Vcdene površine Don.ie Grada-staro pri3taniste i rov 2.46M -

Istočni deo Donjetf Grada - unutar bedema З .0

u Centralni deo zapadne polovine Don;ie# Grada 2.01,1-4.7 Spol.inji tvrdjuvski ^оДав 7.76<.9-4.14 If И H

Ll5 Velika barutana u Donjem Gradu o,3o1.8 Manje ietaknuti delovi Gornê^ Grada 2.8[.16-4.17 Spol.inji odbrambeni pojas Donje« Grada-zapadni deo 2.72.18 Delovi zapadne polovine Donê/з; Grada 6.35.19-4.20 Priobalni pojas 12.45.21 Savska padina yan tvrdjave 2.2

Sport ski j)ark.1 Servisni punkt uz sportski centar,2 Servisni punkt pored "Standard-betona"

_ ...3I06. 25 .

. • 39 . •

f~Detaljnim urbanistickim uslovima odredjuje se način, \ karakter i detaljni program uredjenja svake prostor- \ne celine u sklopu Kalemegdana. Na taj način data je )osnova za izradu urbanističkog projekta svake takve [celine (prilog 3I0 6.I9).

t1. - DRUŠTVENI DEO (prilog 31o6.2o i 16)

1.1 Veliki Kalemegdan izmedju glavnih prilaza je re prezentativni ulazni deo u park koji ukljucuje istorijske prilaze tvrdjavi.

Izgradnja arhitektonskih objekata na ovom prostoru se iskljucuje. Moguće podizanje jednog ce- ntralnog savremenog monumenta koji bi naglaša- vao znaoaj ovog prostora. U tom slucaju posta— vice se pitanje izmeštanja spomenika zahvalnos- ti Francuskoj na drugo povoljno mesto na Veli- kom Kalemegdanu (1.2).

U istom SLiislu se postavlja izmeštanje postoje- ćih bisti u odgovarajući ambijent.

Obrada slobodnih površina i parkovskih objekata treba da bude najkvalitetnija sa umetničkom primenom plemenitih materijala.

Način ozelenjavanja pretežno parternim vrstama treba da naglasi znacs,j ovog prostora otvaraju- 61 vizure prema tvrdjavi (3I0 6.I6).

Prema tome postojece uredjenje mora da doživi sledeću rekonstrukciju:

- uklanjanje nasipa ispred zida grudobrana ispod visine puškarnica.*1

IV. DETALJNI URBANISTIČKI USLOVI

\v9

51 Zid l.lo i 1.11 dokumentacija 31o3/2

4o

- rekonstrukcija glavnih prilaznih staza- izmeštanje dečjeg igrališta i Y/C-a- Vadjenje deformisanog i dotrajalog drveća i plansko sadjenje odgovarajucih vrsta

- Rekonstrukcija otvora puškarnica u grudobra nu, gde nedostaje i jedna predkapija.

- Funkcionalno osvetljenje ovog prostora treba da obezbedi max. vidljivost na prilaznim stazama bez upadljivih svetleeih izvora. U slucaju postavljanja savremenog monumenta, dekorativno osvetljenje treba da doprinese njegovom isticanju.

1.2 .Teliki Kalemegdan - prostor od vodoskoka do Savske padine je šetališno-komunikativni deo parka (Mkorzo") koji otvara široke vidike sa savskog šetališta na Dunav, Savu i Novi Beograd .Vodoskok "Ribar" diktira odgovarajuće ambijen talno uredjenje šireg prostora oko njega.Savsko šetalište kao savremeni istaknuti van tvrdjavski potez treba da ima monumentalniji karakter. Preostali prostori (1.4) uredjuju se parkovski diskretnije, tako da obicnim danom mogu da služe kao ugodni delovi za odmor.U ove prostore locira se i jedan punkt za decu od 2-8 godi na. (Ovo igralište je za decu društvenih po setilaca koji ne žele da idu u delove parka is- ključivo namenjene deci) .Delove te teritorije uz tvrdjavu danas koriste majke sa odojcadi u kolicima, pa se ta namena zadržava i u buduce ali bez izgradnje ikakvih namenskih objekata.

Na ovom delu Kalemegdana predvidja se izgradnja sledećih objekata?- paviljon za orkestar................. 8c, o m2- kafe restoran-poslasticarnica. ........ 15o,o m2- 2 - 3 prodavnice ukupno............... 3o,o m2

(cvece, duvan, novine^ slatkiši ili si.)uz kafe-restoran

\

- turisticki biro sa prodajom suvernira lo,o m2- garderoba i WC..................... 3o,o m2- servisni punkt (slušba održavanja parka)................. ........... . 3o, o m2

- ostali parkovski objekti, cesme,klupe, ograde, žardinjere

- reprezentativni restoran u neposrednom kontaktu sa ovom teritorijom, na teri-toriji 1.9........«.... ........ . 75o,o m2

Nijedan od ovih. objekata ne sme da bude pri- metan u silueti, niti da se namece ulaznom delu Kalemegdana. Uz ulazni deo turisticki biro i garderoba treba da nadju diskretno mes- to. Reprezentativan restoran bi trebalo da koristi izvanredne vidike, ali takodje pod uslovom da ne bude upadljiv u silueti.r--SOolikovanje i obrada ovih objekata treba da doprinese reprezentativnosti ovog dela Kale- egdana.

. . 41

Postojeće biste književnika i kulturnih rad- nika našle bi svoje definitivno mesto u prostoru oko vodoskoka, i to one koji mu isto - rijski i odgovaraju. Novije biste te vrste mogu naći mesto uz savsko šetalište.

Obrada glavnih staza i značajnijih slobodnih površina slicna je susednoj površini central nog dela Velikog Kalemegdana, dok se ostale staze mogu resiti diskretnije.

Naein ozelenjavanja sa mestimicnim manjim gru pacijama visokog zelenila treba da stvori u- godne prostore za šetnju i odnor, da omogući sagledanje prvih. odbrambenih pojaseva tvrdjave i da otvar . siroke vidike sa Savskog šeta- lišta.

Postojeće parkovsko uredjenje prilagodice se novom resenju sa izvesnim korekturama i dopu nama.

42

Otvore puškarnica u grudobranu treba rekonstruisati u južnom clelu, a delimicno sam zid do predkapije.*2

Nasip ispred zida grudobrana do visine puškar- nica treba ukloniti, a takodje i gusto zeleni-lo ispred njega.

G-lavne staze i prostor oko vodoskoka treba pre urediti, a sporedne staze reducirati.Funkcionalno osvetljenje ovog prostora ima sli one uslove kao i u prostoru 1.1. Dekorativno osvetljenje treba primeniti kod osvetljavanja vodoskoka i izvesnih parkovskih motiva, a pra znikom, u letnjoj sezoni i pojasa puškarnica.

Ravelin ispred Stambol kapije je poseban, izo- lovan prostor tangiran glavnim komunikacijama •„za prilaz Stambol-kapiji sa zgradom Karadjordje- Лve skupštine, i amfiteatralnim prostorom iza zgrade.

U prostoru tog arafiteatra predvidja se uredjenje letnjeg bioskopa sa projekcionom kabinom ugradjenom u zemlji, dok bi se za nuzprostori- je koristila zgrada ili njeni podrumi.

Na ovom prostoru se ne mogu izgradjivati novi objekti vec treba izvršiti adaptaciju postojeće zgrade i njenih podzemnih prostorija takodje i za:

- muzej istorije tvrdjave................ 16o,o m2- servisni punkt u hodniku podruma • sa ulazom

iz rova ................................... 3o, o m2- manji bife uz bioskop.............. . lo,o m2Obrada glavnih. komunikaci j a, slobodnih. površina oko zgrade treba da je u prirodnom kamenu.

Л Г Oaid 1.12 i 1.13 dok. 3lo3/2

43Obilazna staza uz topovske zaklone sa kamenim postoljima za topove, nedavno je rekonstruisa na prema istorijskim podacima.

Sedista letnjeg bioskopa treba da su montazno -demontažna od lakog materijala.

Ozelenjavanje ove površine vrši se pretcžno parternim srednjim vrstama koje cs sprečiti odronjavanje zemlje na strmim površinama.Uz zgradu moguce je ozelenjavanje drvecem vece visine, ali ne vece od same zgrade.

Funkcionalno osvetljenje na glavnim komunikacijama treba da obezbedi dobru vidljivost ali kao indirektno, sa neprimetnim svetle - cim telima. Ostale površine nije potrebno o svetljavati, sem prostora uz zgradu kada se daju bitskopske predstave.

Komunikacija iz Karadjordjeve kapije prema Stambol-kapiji treba svojim uredjenjem da o- bezbedi što autentioniji ambijent iz vreme- na oslobodjenja Beograda u I ustanku, za muzejski obilazak, predstave" zvmka i svetlosti" i druge manifestacije.

1 • 5 Mali Kalemegdan uz pavil.jon ULUS-a ,jereprezentativan parkovski prostor predvidjen za izložbe skulptura pod otvorenim nebom.

U tom prostoru predvidja se izgradnja manjih objekata ukomponovanih u zelenilo

~ biblioteka za knjige, casopise i si. samalim bifeom. ................... ...... 3o-5o? o m2

- turisticki biro sa suvenirima.......... lo,o m2- garderoba sa WC-om. ...... ...... . 3o> o m2

Postojeći deciji restoran "Snezana11, pos- tavljen neposredno uz istorijski ulaz u tvrdjavu treba da se ukloni.

iNiacin ozelen javan ja ovog prostora man j im grupacijama visokog zelenila, kao i vecim masivom prema gradsko j saobraeajnici treba

44da omoguci slobodne vizure na ulaznu kapiju u tvrdjavu i na doo zida grudobrana.

Funkcionalno osvetljavanje ovog prostora svo~ di so na osvetljavanje glavne srednje komunikaci je i ulaza u objekte, a u vreme izlozbi na tom prostoru, dekorativno osvetljenje skul ptura bi bila potrebna dopuna funkcionalnom osvetljenju.

1 . 6 Bastioni izmedju Stambol kapijc sa kurtinom su istaknuti tvrdjavski prostori namenjeni otvore nој izložbi vo j nog muz e j a sa odgovara3ucim ek- sponatima. Amfiteatar jugoistočnog bastiona vrlo je pogodan za smeštaj malog gledališta sa kulturnu tribinu i druge kamerne priredbe. Pod- zemne prostori je - nizovi kaz ■■.mat a - predvidje ni su za zatvoreni deo izložbe vojnog muzeja. Najpogodniji od till kazamata treba predvideti za smeštaj pomoćnih prostorija pomenutog gle- dališta.

Sa definitivno uredjenje ovog dela tvrdjave treba izvršiti sledece intervencijes

- rekonstrukcija otvora kazamata (prema rovu oko G-ornjeg G-rada) i adaptacija unutrašnjih prostora. .*3

- rekonstrukcija prozorskih otvora podzemnog hodnika u jugoistočnom bastionu prema spolj- njem rovux'--

- uvlaccnje rampe jugoistočnog bastiona unutar bastiona*5

- uklanjanje zgrade današnjeg muzeja JNA i di- mn j aka c entrain o g grej anj a .x 0

553 zid 4.3 i 44 dok. 31o3/211 3 • 8 dok. 11

u zidu 4 .З5?6 u zidu 4.4

o . 45- Novo parkovsko muzejsko uredjenje bastio- . na . mestu sadasnje zgrade sa obeležava- njem topovskih zaklona.

Nacln ozelenjavanja sa parternim vrstama tre ba jos vise da istakne ovaj tvrdjavski prostor. Izvesne grupacije srcdnjeg zelenila (do 8?oo m.) mogu se dozvoliti. u amfiteatralnom prostoru gledališta* Površine zidova mogu pri miti razne vrste puzavica i do 3ofo pogotovo pre m a unut ra šn jem r ovu.

Funkcionalno osvetljenje na bedemima jo danas izvedeno sa niskim kandelabrima. Taj je sistem ujedno i vrsta eksperimenta t.akvog načina osvetljavanja tvrdjavskog prostora, a za po~ trebo otvorene izložbe u sezonskim mesecima.G-lavna Stambol - kapija mora da sacuva auten- tiSni ambijent da bi se koristila za muzejski obilazak i za deo scene "zvuka i svetlosti”*

1.7 Ju,q;oistocni rov ispred G-orn jeg grada je tvrdj avski prostor predvidjen za izlaganje skspo nata vojnog mazeja isljucivo iz turskog p^rio da sa kraja XVII i iz XVIII veka.

Nikakva izgradnja savremenih objekata u ovom prostoru ne dolazi u obzir,

Ozelenjavanje rova se vrši iskljueivo parte rnira vrstama da bi se sacuvao efekat tog prostora u kom dominira ko.meni zid G-ornjeg grada izgradjen u periodu 1688 - 1717 god. Srednje vrste (do 7,oo m.) mogu se eventualno mestimicno pojaviti, ali same uz supro- tan austrijski zid rova, cime bi se on delimicno i zaklonio. Izvestan procenat puzavica na njemu takodje bi doprineo težnji d.a se u ovom prostoru istakne ambijent turske epohe.

U ovom prostoru mora da postoji i funkcionalno osvetljenje kao svakodnevno i dekorativno osvetljenje - kao praznicno. Funkciona1no osvetljenje trebalo bi da irn \ neprimetna svetleca tela, a još je bolje da se u tu svrhu osvetle otvori kazamata. Dekorativno osvetljenje vršlice se reflektorima postavljenim u travi isprud staze i prolaznika.

46

1.8 Istaknuti delovi Gornjeg Grada su ujedno i najdominantniji delovi u silueti tvidjave, što uslovljava njihovu specijalnu namenu i uredjenje. Arheološki je ova teritorija jos nedovoljno ispitana, a istorijski je defi- nisana kao teritorija na kojoj su sve epohe pocev od prcistorije pa sve do danasnjih dana ostavile nekog traga. Ti tragovi se na- laze u obimnim bedemima ili unutar zidova kao vidljivi nalazi ili dokumentovane arheoloske sonde. Do definitivnog arheeloškog ispitivanja ne 'bi se mogao tacno predvideti nacin u- redjenjas veći ili manji broj arhitektonsko- arheoloskih nalaza - os tat aka izgradnje - i mogucnost njihove presentacije u ovom prostoru diktiraće i nacin buduceg uredjenja Gor- njeg grada.

Za sada su na ovoj teritoriji mogude sleaece interveneij es- Deliiriična rekonstrakcija severoz apadn og bedema od turske česrae do Lizdareve kule, sa uklanj :,njem z eml j an og nasipa sa unutrašnje strane i šuta sa spoljnje strane.*7

- Puna rekonstrukcija severoistocnog bedema od Dizdareve kule do okrugle jugoistocne kule, sa uklanjanjem austrijskog zida i zem- 1janog nasipa sa unutrasnje strane.

- Delimična rekonstrukcija jugoistocnog bede- raa od okrugle jugoistocne ‘.kule, do blizu Sahat-kulc, sa uklanj an jem ostalog dela ?.u- strijskog bedema i njegovog zemljanog nasipa.-*9

- Skidanje šuta sa Gornjeg Grada.

zid 5.6 dok. 31o3/25f 8 zid 5.5 sa spoljnje strane, 5.1o,5.11 sa unu

trasnje stranezid 5.12 "

47

Otkrivanje ostataka citadele i njihovo c- bavezno prezentiranj o.

Rekonstrukcija glavnih komunikacija izmedju kapija, na način koji bi i u kasnijem uredjenju ostao umesan. Pojedini prostori neobuhvaceni ovim intervencijama mogu se urcditi kao lapidarijum sa specijalno zanimljivim i vrednin eksponatim_;, tematski ukomponovanim u izvesne celine.

Obrada glavnih komunikacija treba da je v * autenticnom materijalu - kvalitetnom priro dnom kamenue

Izgradrja arhitektonskih objekata na ovom prostoru je iskljuoena. Iv'edjutim, predvide na je adapt?.cija izvesnih istorijskih objekata za savremene svrhes

- Prostor oko turske cesme sa hodnikom i neiskorišcenim rezervoarom može se koristiti za kafe-poslasticarnicu orijental- nog karaktera.

- Prostorija uz "rimski bunar" može se ta- kodjc koristiti za manji ugostiteljski objekat i za prodaju suvenira.

Na Gornjeat Gradu može se podici skulpto- ralno-oformljen 'napis kao centralni u- nutrasnj i motiv, ali ne kao dominant a, već kao funkcionalna potreba da- vanja istorijskog obeležja ovom mestu kao simbolu v^cite borbe, rušenja i pcnovnog podizanj a B eograda.Način ozelenjavanja preteznc parternim vrstam: uz manjc grupacijo srednjeg i v4 sokog zelenila usklsndioe se sa definitivnim uredjenjem ovog prostora.

Punkoionalno osvetljenje rešava se bez vidljivih svetlecih izvora najbolje indirektno, osvetljavanjem zidova, eksponata i si. Iloglo bi se reci da ce deko-

48

rativno osvetljenje na G-ornjem gradu u smanje- noin obimu vrsiti ulogu svakodnevnog funkciona- lncg osvetljenja.

Gornji grad je jedna od glavnih predvidjonih povrsina-za velike scene "zvuka i svetlosti” i za razne druge prigodno kulturne priredbo (re- citicije, odlomke is opera, baleta, pozorišnih predstava itd.) Stoga se mora ostaviti moguć - nost prigodnih rekonstrukcija prema zamisli i raestu scene (despotov dvor, stambene zgrn.de,pa- šin konak, rimski logor, slovenska ognjišta itd.).

Iz till razloga i kapije sa svojim prostorijama treba da zadrže svoj autentični izgled.

Osovina savske padine je teren su izvanrednim vidicima prema ušću, Novom Beogradu i Zemurru.Kao nastavak glavne alejo velikog Kalemegdana (trase Mkorzoa”)? ova teritorija ostvaruje naj- kracu vezu sa obalom, i pored velike denivela- cije. Vrlo markantna u silueti, ona ne sme da primi upadljive savremene objekte koji bi kon- kurisali arhitekturi tvrdjave. Ukoliko se loci- raju, to se mora uciniti na poseban način.Funk- cion lno nч ovoj teritoriji trebalo bi postavi- ti *-- Vedi reprezentativni restoran ............ 75o,o m2- Letnju pozornicu ......................... looo,o m2- Restoran na obali.......... ............... 300,0 m2

■“ & Л 5 8 , dZa definitivno urodjenje ovog dela parka treba* uciniti niz intorve-ncija:

- rušenje stambenog bloka- ukidanje automobilske trase iz Pariske ulice i tramvajske pruge sa okretnicom ispod bloka

- izmeštanje željezničke pruge i Donjegradskng bulevaro.

Ozelenj 'vanjo padine je istovetno sa uslovima0 z elen j avan j a drugih padina, s tim da se sa predvid jenih terasa ~ uz stepeništa - ne zaklone vidici. Siroki priobalni pojas u podnožju naze

...4-9.0da primi veće kompozicione grupe visokog i srednjeg zelenila.>■■■- -----— —-------------*

Osvetljenje padino odnosno komunikacija i terasa izvodi se krajnje diskretno niskim osvetljenјеш, tako da se u silueti to nu primećuje.

5o

2. DECIJI DEO (31o6.21 i 16)

2. 1 Mali ICalemegdan od paviljona ULUS-a do par- kcvske komunikacije iz Ulice Strahinjića Ba na je blaga istocna padina van tvrdjave u bliskor> kont^ktu sa gradom i predvidena je uglavnom za malu decu do 6 godina. Pojas uz tvrdjavu sa današnjom borovom šumom uredjuje se za majke sa odojčadi, jer i danas ima pretežno takvu funkciju.

Izgradnja savremenih objekata jc predvidjena i to:

- lutkarsko pozoriste sa malim provizornim gledalištem. . ................. lo, 0 m2

- bife-poslasticarnica i mlecni restoran.. loo,o m2 (za decu i odrasle u pratnji)

- prodavnica slatkiša,igraSaka itd. 2xlo.. 2o,o m2- garderoba, WC (u sklopu restorana)..... 3o,o m2- servisni punkt za održavanje parka koji bi mogao da dodje u današnjem neiskoriš-6enom bunkeru................. ....... 3c, o m2

- česma pristupacna deci, tremovi za zašti tu od kiša itd.............. .

Svi ovi objekti treba svojom arhitekturom da doprinesu privlr:enosti i ambijentu ovog degi.jeg carstva. To bi se moglo reći i za ostale rekvizite dečijih igrališta, kao i za način parkovskog uredjenja.

Ova teritorija ima danas najkvalitetnije visoko zelenilo u masivima i pojedinačno.Novo parkovsko rešenje treba maksimalno da se pnl .godi postojećem stanju da bi se što vise iskoristilo kvalitetno zelenilo, a takodje i kvalitctne staze. Posebnu pažnju treba obratiti parternom uredjenju koje je u neposrednom kontaktu sa detetom i treba da mu otkrije carobni svet boja i oblika, u cvecu, lisću, vodi, romanticnim životinjama itd.

G-lavne staze mogu se predvideti kao monolitne u savremenom materijalu, a sporedne staze kao i deciji tereni mogli bi predstavljati dekorati- vne površine pod uslovom da ne budu klizave,oe- tre i pretvrde.

Funkcionalno osvetljenje treba da obezbedi vidljivost komunikacija, jer se tereni u večernjim časovima ne koriste. Posebnih uslova za obliko- vanje funkcionalnog osvetljenja nema, sem da se uskladi sa celokupnim rešenjem ovog dela deči - j .g parka. Med jut im, mozc se predvideti i dekorativno osvetljenje za praznicne dane u sezoni koje bi koristilo efekte zelenil':, cveca i nekih objekata. U tom slučaju iskljucivalo bi so funkcionalno osvetljenje.

2. 2 Hov današnjeg Zooloskog vrta je strogo og- ranicen prostor komunikativnog karaktera, vrlo atraktivan sa svojira kaskadama, stena ma, pecinama (bušenim za životinje) i pred stavlja veznu teritoriju decijih terena van tvrdjave sa deci jim terenima unutar tvrda ve na donjegradskim bedemima i Dunavskoj padini.

Komunikacija duž puškarnica je izolovana na višem nivou i predvidjena je kao jedna od glavnih pešačkih veza društvenog parka sa zabavnim i sportskim parkom.

U ovaj prostor mogu se infiltrirati izvesni atraktivni objekti, ali iskljucivo u sklopu reljefa terena, ili na slican neupadljiv na cin, s tim da doprinesu doživljaju jednog posebnog dela dečijeg carstva.

Da bi se moglo ostvariti uredjenje ovog pros tora, treba izvršiti sledece intervencije:- ukloniti svu izgradnju Zoološkog vrta u vi du pregradnih zidova, dodataka uz stazu s puškarnicama, kaveza itd .*1°

Xl° zid 1.1 do 1.4 dok. 3 1o3/2

- Danas zatvorena kapija koja vezuje rov sa Dunavskom padi non treba da se uredi i re staurira. Takodje treba otvoriti i drugu kapiju koja vodi iz rov:i kroz kaskadne be deme u Zindan-kapiju

- Izvršiti restauraciju otvora puškarnica - gde nedostaju.

- Ukloniti spoljnji nasip zenlje uz zid pus karnica .*22

Ozelenjavanje ovog prostora je pretežno par terno sa mogu <5 on upotrebom srednjih vrsta gde god sc topokaže potrebnim, pod uslovom da se prostor rova ne zaguši. Raznc- puzavi- ce, šiblje, nisko drvede za penjanje itd.tre ba da obog .te ova j atraktivno-avanturisticki kutak.

Vcštačko osvetljenje ju potrebno samo kao funk cionalno i to sa ugradj^nim svetlosnin izvori- ma. 3 obzirom da je rov nanenjen deci, on noću noce funkcionisati i dovoljno nu je osvetlje~ nje sa gornje staze, koja kao posacka komunikaci j a to zahteva.

2.3 Beden istocne polovine Donjeg; ^rada je zase- / ban istaknuti deo pogodan za pokretne grupneI igre ("trcanje sa preprekama” i sl.)za škol- \ski uzrast.

Savremeni objekti za ovu svrhu ne dolaze u obzir, medjutim, trebalo bi predvideti u jednoj od podbedenskih prostorija - kazamata*!'- - smeš taj garderobe i WC-a za grupne posete djaka ko ji dolaze iskljucivo u Donji grad i priobalni pojas.

53Za uredjonje ovog prostora treba predvideti sledećes

- rekonstrukciju ranpe levo od unutrašnje strane Vidin-kapije za prilaz bedemu.35-^

- rekonstrukciju kamenih postamenata, za topo- vg ispred topovskih zareza povezanih medju- sobno stazou od prirodnog sitncg materijala (rizle) .

- rekonstrukciju osnatračnice na uglu severoistocnog bastiona*-1 4-

- po uklanjanju Donjegradskog bulevara izvrši ti rekonstrukci ju bedema na tom mestu.*^

Ozelenjav/.nje ovog prostora vrši se parternim vrstama, -a mestimicno srednjim, cime se isti- ce bedem kao cvrst arhitektonski okvir istocnog dela Don jeg G-rada. Osvetljenje ovog bedema ne treba post bno rešavati. Onoliko koliko dobije osvetljenjem unutarnjog prostora Do- njeg Grada sasviimje dovoljno.

2.4 Padine prema Dunavu is pod Cvingera i G-ornjeg grada su strmo, teško pristupačne teritorije namenjene decacimi od lo - 16 godina, na kojima oni mogu da zadovolje svoje potrebe za avanturamo. S obzirom da se radi o padinama samog tvrdjavskog prostora, nikakvi savremeni objekti tu nisu poželjni. Zanimljive,opas ne, ali ipak neprimetno osigurane staze,kori šćenje postojećih pećina, izvesne rekonstrukci je 'oreistorijskih zemunica pod G-ornjim G-ra- domx1 , putanje z.. "vratolomno" spuštanje niz fortifikaciju itd, olementi su specijalne atraktivnosti.

x.rheolog Vilhelm Unfergzagt oi;kopao jo takve zemunice baš na ovoj padini. Publikovano u"Preis-torische zeitschrift" Band 36, Jahre 1958.

zid 4.1314- ugao zidova 3.28 i 3.29*15 zid 3.28

dok. 31o3/211

11

xl6

54Za uredjenje ove padine potrebno je pre svega:

- Osloboditi severni bedem Gornjeg Grada od šuta i djubreta ko jim je znatno zatrpan, tako da mestimicno vidljiv samo 2 - 3»o

Tim radovima ujedno ce se ispitati i niži zid sa svojim kružnim proširenjima, a takodje i spoj zida zapadnog cvingera sa zidom Gornjeg Grada.

- Izvršiti potrebna arheološka ispitivanja padine ispod severne kapije Gornjeg Grada.

- Ispitati postojanje zida izmedju Donjeg Grada i padine koji se vidi u gotovo svim gravirama XVIveka.

Uredjenjem padine u navedene svrhe ne sme da se po reneti njena jedinstvena zelena povrsina u sklopu siluete. Glavn . stepenišna staza kao istorijska trasa naglašava se obradom u kamenu, a sporedne staze kao savremeni elementi gotovo pre treba da budu proiap kani prolazi nego staze u cvrstom materijalu.

Eventualna potreba za obilaskom arheoloških nalaza ili rekonstrukcija u muzejske svrhe, regulisala bi se posebnom trasom dovoljno širokom,. na tvrdoj pod- lozi i u odgovarajucoj obradi gornje povrsina.

Ozelc-njavanje padine izvršiće se srednjin vrstama zelenila (do lo,o m.) koje sprečavaju odronjavanje zemlje, Prema vrhu su vrste sve niže, tako da se sa Donjeg Grada može videti bedem Gornjeg Grada u cc- loj-svojoj visini.Nikakvo osvetljenje ove padine ne dolazi u obzir, s^i stepenišnog silaza kcji treba osvetliti, ali bez vidljivih svetlecih tela. Medjutim, dekorativno osvetljenje samog bedema je jedan od n .jvecih efekata koji se oeekuje u sagledanju tvrdjave is Donjeg Grada, priobalnog pojas , Zemuna i leve o- bale Dunava.

31 7zid 5.6 i 5.7 dok. 71o3/2

55

G-lavna stepenišna komunikacija od severne kapije G-ornjeg grada do Donjeg Grad'? uključuje se u scsnu predstava "avuk i svetlost".

2.5 Rov i stepeništu na zapadnoj strani tvrdjave su specificni tvrdjavski prostori. sa velikin denivelacijama, teško pristupačni, sa zanimlji vim prolazima i h.od»icima namenjeni istoj grupi dece kao i u prethodnom slučajv.

Nikakve savremene intervencije nisu potrebne, sem:

- konzervatorsko-restauratorskih rado^a na o- vim zidovina*l°

- uklanjanja postojeće polupovršinske kanalizacije u rovu

•к- čišćenja od korova i vrsta drveća koje ko- P renjem upropašćuju zidove.

Zelenila na ovim površinana gotovo i nema.Pu- zavice, brSljani i mestimicno šiblje treba da dooaraju izvosnu ("saniranu zapuštenost" koja je privlačna za ovu vrstu posetilaca.

Osvetljenje stepenišnog prostora treba izvr- šiti skrivenim svetlećin telima.

2.7 Mali Kalemegdan-prostor današnjeg ZOO vrta jc blaga istočna padina van tvrdjave u kontaktu sa gradom ali udaljenija od centralnih prilaza Kalemegdanu. Predvidjena je za boravak i zabavu dece od 6 - 1 4 godina. Atrakti- vni objckti i raznovrsni tereni predstavlja- će vrstu zabavnog dečijeg parka.

Od savremenih objekata na ovoj teritoriji predvidjaju se;

- otvoreno poz^rište.................... 2oo,o m2

zidovi od 7.8 i 7.24 dok. 31o3/?

$

. . 56 ..

- paviljon za decu i vaspitače sa salom za priredbe ............. ........ ...... . . 4oc, o m2

- bife poslastičarnica sa mlecnin restora-nom (za decu i odrasle) ...... .......... 60,0 m2

- garderoba, WC uz restoran.............. 32, 0 m2- prodavnice (2-3)........... ........... 2o-3o- servisni punkt...................... . 3o,o m2

Paviljon za decu i vaspitaee, sala i servisni punkt mogu s smestiti u deo postojece zgrade koju danas koriste Uprava gradskog zelenila i Uprava Zoološkog vrta.

Arhitektura ovih objekata kao i deciji rek-vizita treba da doprinese atraktivnosti ispecifičnom uredjenju ove teritorije kojatreba da bucle jc-dan mali "Diznilend", ukljucujuci i ranije navodene teritorije deeijeg ^parka.

Teritorija današnjeg Zoološkog vrta ima vr-lo malo pojedinacnog drveća koje treba sacu vati. Nove intervencije sastoje se u podiza nju novih zelenih masiva prema saobracajni- ci i gradu kao izolaciji i zaštita od buke i vetra. U strmijim delovima prema tvrdjavi, predvidjene su samo mestimicne grupacije visokog drveća u pretežno parternom ambijentu.Dendroloski sastav novog zelenog fonda, treba da je specifican, bogat raznim egzotima i ostalim vrstama koje svojim zanimljivim obli cima mogu da ostvare ili dopune svet mašte.Kao dopuna ovoj vrsti botanicke baste može se dopustiti boravak bezopasnih životinja, slo- bodno ili u ogradjonim prostorima.

Za osvetljenje se može reci isto sto 1 za po vršinu 2.1o

r* Ф

573. ZaBAVNI PARK (prilog 31c6 .22 i 16)

3. 1 Tiritorija ko.ju danas zauzima preduzece11 BE-KO11, i Srodn.jc-tohnicka skcla s v c do buduceg sportskog contra je ravan,vantvrdjavski prostor dobro povezan sa gradcmi njegovim komunikacijama, pogodan . za smeštaj zabavnog parka. Medjutim, zbog bli skog kontakta sa tvrdjavom, sa njenom silu etom u pozadini ovaj park ne moze da primi uobicajene velike eksponate (tocak i si.) već sve druge koji se u siluetu tvrdjave ne bi napadno uplitali.

Manji procenat zabavnih objekata treba pre- dvidcti za decu, da se ovakvim objektima ne bi opteretila teritorija dečijeg parka koja je drugog karaktera (2.7).

Sen eksponata i objekata same zabave, predvidjaju se sledeci funkcionalni objekti:- kafe ~ restoran............... ...... loo, o m2- prodavnice (ćevapdžinice, slatkiši itd.

3-4- kom. 3o-4o m2- blagajna, garderoba, WC . ............. 4o-5o m2

Obrada staza i povrsina treba da je od iz- držljivog cvrstog materijala korišćenog što dekorativnije (zbog velikog procenta tih po vršina.

Nacin ozelenjavanja je siičan površini 2.7, sa masivom visokog drveća prema gradu, a prema tvrdjavi sa mestimicnim grupama drveca i srednjeg zelenila. Pri tome se vodi r:;.- cuna da visina drveca no zaklanja karakteri- sticnu siluetu prema istocnon cvingeru i Go- rnjem G-radu sa daljih tacaka sagledanjas is sportskog parka i priobalnog šetališta.

Punkcionalno osvutljenje ovog parka u sezoni njegovog funkcionisanja je vezano za osvetljenje i sainih zabavnih objekata kao privla- cnih tačaka,. Medjutim, treba predvideti nor- malno parkov^ko osvetljenje glavnih staza i za slucajeve kad zabavni park ne radi, ali njegova teritorija sluši kao prolazna par-

58

kovska teritorija. Treba izbegavati takva resen ja zabavnih objekata koja primoravaju da so, u vreme kada ne rade, zbog njihove zašti- te ceo park ogradjuje i zatvara. Ova teritori ja se ne sme zatvarati i prema ovom osnovnom uslovu mora se naći i odgovarajuće rešenje,bilo vrstama rekvizita, bilo zatvaranjem sanih objekata.

3.2 Vodene povrsins rekonstruisanog srednjevekovnog pristaništa i rova ispred istccnog dela Donjeg grada su specijalno atraktivne površi- ne u okviru same tvrdjave koj'a mogu da pruže zabavu u vožnji žamcima. Da bi se to moglo ostvariti, treba izvršiti sledeće;

- Rekonstrukciju (delimicnu) srednjevekovnog2 ida Don j e g gr ada,

- Otkopavanje zatrpanog rova ispred bedema Do- nJeg grada,5* ' j_ nji-hova konzervacija i restauracija.

- Obnovu staze i cznacavanje zida sa puškarni- cama, ukoliko se pokaže da je postojao ispred bedema 3.28 i 3-29

- IspitivanjeGventualnog starijeg pristaništa unutar bedema pored kule "Nebo j se" .*22

Ove povreine oe biti ukljucene u muzejski obilazak i u predstave zvuka i svetlosti.

3 • 3 Istočna polovina Dor.jeg Grada unutar bedema je ravna, zatvorena veca teritorija ispred vodene površine pristaništa koja se prirodno vezuje *kroz Vidin - kapiju za glavni dec zabavnog parka. Vise kao vezna teritorija, sa koje se izlazi na vodu ili zanimljive siroke vidike na Savu i Dunav, ona treba da prini izvestan program zabavnog parka sa objektima ili kraj nje diskretnim ili pokretnim koji bi sc obicnim dan ima uklanjali.

■H: 19 zid 6.1 dok. 31o3/2з* 2 0 ispred zidova od 3.26 - 3.34 ~ M -x21 naznačeni u dokumentaciji 31o3/2

■ -] „ r 11uz zid A.o

Treba ukljueiti i kazanate pod bedemima u ovu funkciju da se obezbede od vl ženja ili plavljenja,a a- ko to nije moguce, služiće samo u letnjoj sezoni ka da su suvi.

Na ovoj teritoriji glavne staze bice na istorijskin trasama i uvek 6e ir. odgovarati obrada u prirodnon kamenu. Sporednih parkovskih staza treba da bude štc manje i da su u što diskretnijem materijalu (rizla bez spraneksa).

Ozelenjavanje eve teritorije je lako pejzaško da bi se sacuvala njena jedinstvenost. Pri tone u prostoru treba istaći vodene površine pristaništa 3.2 i srednjevekovne bedene, dok se austrijski bedemi nogu de- linično zelenilon zaklanjati.

Funkcionalno osvetljenje je diskretno i osvetljava sano glavne komunikacije i kapije. Ni ovde, kao ni u jednora od tvrdjavskih delova park- svetleda tela ne bi trebalo da budu primetna.

Dekorativnin osvetljenjen nogao bi so u praznicnin danina istaci srednjevekovni zid iznad pristaniš- ta.

Centralni doo zapadne polovine Don.jeg grada je ravan veliki plato, unutar bedema, istorijski znača- jan u celini kao najstariji dec Beograda. Ostataka stanbenog naselja nad zerljom nema, ali ih ima pod zemljon. U send.ana ispod padine i uz barutanu pro- nadjeni su očuvani tenelji rinskih, nešto vizanti- jskih i srednjevekovnih stamb&nih ograda, koje tre ba ukljueiti u da.našnje uredjenje. Takodje se naiš lo i na tragove Slovena (ognjišta). Centralni deo ovog prostora je arheoloski verovatno upropašćen vec kod izgradnje austrijskih kasarni, stoga se tu ne nogu ocekivati nikakvi podaci te vrste.

Prena tone, namena ove teritorije kao specificnog dela zabavnog parka, nože da se računa sano u slu Saju t. rekonstrukci je citavog dela sredn j eve kovnog nas'e.i-ja sa oživl javan j em njegovih prvobitnih funkcija, koje bi u d-mašnjem korišćenju bile atraktiv ne, a to je čaršija sa odgovarajucim sadrzajemjpe- čc^j^.rnice , pekare, burekdžinice, kafanice,razne zanatlijske radnje i prodavnice (opančari, kujundžije, cilinari, unetnici na bakru, u drve-

bo . .

tu, izrada zemljanog pcsudja, umetnickih tkani- na), modni salon koji koristi stilizovane naro- dne motive i oblike u odevanju itd. Radnje ži - votnih nanirnica ili mala autentična pijaca bile bi potrobne ukoliko bi se usvojila ideja da se radi uvlačenja pravog života u ovaj ambijent stambeni delovi zgrada (prizemnih ili spratnih) predvide kao stunovi za umetni^e^.^Ta^ taj način formirao bi se jedinstveni kuta^P^o'Ji bi mogao da služi i za razne atraktivne priredbe,kao fil nske kulise itd.

Uslovi za izgradnju odnosno potpunu rekonstrukci ju tih objekata davali bi se detaljno na os- ncvu dobro proucenih studija.

Sve staze i pl.itoi u ton 'slucaju norali bi da se izvedu takodje kao rekonstrukcija odgovarajuceg ambijenta u celini. Zelenilo i veštačko osvetljenje takodje bi se tome prilagodilo.

. . 6 1

4. DEO ZA ODMOR ( p r i lo g 3I06.23 i 16)

4. 1 Skriveni put iza zida sa puskarnicama i prvi rov predstavljaju posoban kontinualan prostor tipicnog'&rabijenta austrijske izgradnje, u ok viru koga se odvija kretanje setaca. Staza iz nad rova uz puskarnice je komunikacija vec po svojoj istorijskoj funkciji. Njen istocni deo predvidjon je za znnčajnu pešačku vezu raznih funkcija parka; od društvenog dela, pored de- cijeg kroz zabavni i sportski deo na priobalno šetalište;

Nikakva savremena izgradnja na ovom tvrdjav - skom prostoru ne dolazi u obzir. Da bi se 0- vaj prostor uredio treba izvršiti sledeće pre thodne interveneije;

- uklanjanje stambene zgrade u rovu ispod Muzeja JNA

- uklanjanje stepeništa iza Spomenika zahval-

- izmeštanje tenis terena FD "Partizan" sa og radnim mrcžama, i rušenje njihovih zgrada u rovu oko srednjeg ravelina

- rekonstrukcija mostova ispred prve i druge (glavne) Stambol-kapije^24

- Adaptacija hodnika pod ravelinom sa ulazom iz rova za servisni punkt

- uklanjanje obe tribine, terena i obe zgrade fiskulturnog društva "Crvena zvezda”, sa po trebnom rekonstrukciiom zida na mestu male4- - ■ X o rtnoine

- rekonstrukcija otvora prostorija u jugoisto cpom bastionu i uklanjanje stepenišnog ula-

nosti Prancusko j^3

za u njihx2 6

*23 zid 1.12 dok. 31o3/2IIIIII

. . 62

- čišćenje od šuta i veceg nasipa dela rova od kraje fiskulturnih terena do malog istocnogbastionax2?

- uklanjanjo svih lažnih ograda i njihovo reša- vanje na prikladniji savremeni nacin pod uslo vom očuvanja ambijentalnog prostora

- rekonstrukcija puškarnica tamo gde to nije u-činj enox28

- obeležavanje temelja ili puna rekonstrukcija na prilazu iz Knez Mihajlove ulice^^S

s x 3€ 0Istocni deo rova iznad koga je predvidjena pomenuta znacajna pešačka komunikacija raože da se uredi kao stalna izložba cveca koje bi se tu i prodavalo. Konpaktna celina rova ovom funkcijom ora biti sacuvana što znači da pojedine popularne vrste cveca treba da su zas- tupljene na što vecoj površini u krupnim pote zirna.9 a na racun brojnosti vrsta. !Taprotiv,za "karneval cveca" koji se mcže takodje ovde pri redjivati mogu se koristiti ostali delovi tog rova, zastupljeni sa svim vrstama cveca koje o- vakav poduhvat zahteva.Parterni način uredjenja i ozelenjavanja treba da spreči zagušivanje prostora rova, a da is - takne monumentalna ziuna platna bastiona i kur tina unutar tog prostora. Mogu se sano na neko liko diskretnih mesta predvideti manje grupaci je srednjeg zelenila koje ne prelaze visinu zi da prema stazi, rudi odmora u hladovini pri ku povini cveca ili setnji. Ozelenjavanje uz gor- nju stazu može se vršiti samo parterno, uz mestinicno oblaganje zidova puzavicama.

Funkcionalno osvetljenje se može vršiti samo ugradjenim svetlecim telima danju neprimetnim.U lctnjoj sezoni cvetnjacima stalne izložbe me gu da posluže kao tema dekora,tivnog osvetljenja.

x27 izmedju zidova 3.11, 312 i 1.7 dok.31o3/255 2 8 u zidovima l.lo i 1.11 - " -3 29 izmedju zidova sa puškarnicama 1.11 i 1.12 ^ ispred bedema 3.9-3.14 - ” -

63Staza uz zid sa puškarnicama van pomenute kcmuni- kacije raože se osvetliti indirektno, osvetljenjem rova.

2 Ravelin ispred Leopoldove kapije je poseban tvr - djavski prostor sa izgledima na Dunav prema Bana- tu, bez ikakvih savremenih objekata. Na ovom prostoru treba izvršiti sledece rekonstrukcije:

-■ Skidanje zida na prilaznom delu, škarpiranje ze mlje i izgradnja rampe (ili stepenica)

- Obeležavanje temelja i površina topovskih zak - Iona.

Ozelen j'..van j & ovog prostora vrši se samo parter - nin vrstao1a. Osvetlj enj e j e nepotrebno.

3 Kaskadni bedemi na istocno.j strani tvrd nave sa le - pirn izgledima prema Dunavu spadaju u austrijsku izgradnju, ali su takodje u kontaktu sa srednje- vokovniia delovima tvrdj ave (zid sa zupcima, esno ugaona kula i Zindan-kapij ?.. sa kulama) .

Srednji od ovih bedema riože se koristiti za pos- tavljanje novog savremenog objekta -- restorana od oko 75o m2 na nesto postojeceg, s tim da so eko- nonski dec resi unutar bedema.

Na ovim bedemima treba iz-vršiti sledece interven ci je;

3*31- uklanjanje ulaznog dogradjenog dela i celo-- kupne izgradnje današnjeg restorana, kao i sto peništa nad donjon kapij

- uklan j .-.nje ograda u lažnom stilu tvrdj ave i n ji hovo resav^nje na savremeni, prigodan način

- probijanje novu rar.pe (ili stepenista) uz Leopol- dovu kapiju, nn.estu gde je i bila*33

zapadni ugao zid.:: 4.19 dok. 3 1o3/2

kapija ispod bedema 3*2oa - " -~*~>Ј južni ugao zida 4.19 - " -

64

Ozelenjavanje ovih bedema je pretežno parterno sa mestimičnim sredn j in zelenilom gde je to ne— ophodno.

Funkcionalno, vest"бко osvetljenje ovih prostora je potrebno, ali u ovon sPuc a ju treba da se koristi kao indirektno, osvetljenje sanog restorana,

4.4 Istocni deo austrijskog bedem.;. sa malim bastio- non ispred Gornjeg Grada je istaknuta kontiual- na traka lepog izgleda prema Dunavu.

Ovaj bedem ne prima nikakvu savrenenu izgradnju. Rekonstrukcija i parterno uredjenje izvršeno je 1954o godine.

~ Potrebno je dovrsiti rampu ili stepenište pre na rovu i urediti deo prema Leopoldovoj kapiji

Ozelenjavanje parternin zelenilom treba da po~ tencira dominantni položaj bedema. Manja gru— pa cija srednjeg zelenila možo se predvideti eventualno na proširenju nalog bastiona.

Osvetljenje ovog prostora vrsilo bi se indirektno osvetljen jem rova pod Gornjim G-radon:.

4.5 Istocni rov is pod Gornjeg Grada je zatvoren prostor posebne istorijske vrednosti kao rov pod najocuvanijim srednjevekovnim aidcm despota Ste- f'na Lazarevica.

Bez ikrkvih savremenih elemenata ovaj rov treba da ostvari jed an od nr jizrazitijih ambijenata srednjevekovne tvrdjave, si bedemom Gornjeg Grada kao dominantom. U tom cilju treba izvrsiti:

- rekonstrukci ju tog bedema kao dvojnog zid.: stazama za strelce iza zubaca.

Suprotna strana rova sa austrijskim zidom u ope- ci treba da se potpuno podredi ovom prostru ob - 1 iganjen puzavicama i si. zelcnilom. Turske do - love ovc strane rova zidom u kamenu treba os- t .viti vidne. TTikakvo drugo zelenilo sem travne površine u ovom prostoru se ne pojavljuje.

6 5

Osvetljenje rova vrši so svotlosnim izvorim": ug- r'dj'-nir u mrtrijski zid rova. Dekorativno os -- , vetljeoj.e zid.. Gornjeg >rrda vrši se na isti na- oin, ili posebnim reflektorim postavljenim u tra vi.

6 Kcmpleks Zindan-kapiije sa rovom je srednjevekovni živopisan komunikac ioni prostor, sa mogaenošću pe n j in ja i zedrzavanja n a kulama, so. kojih se pruža ju pogledi na sve stranet na reko, grad, tvrdjavu i park. Ovaj izrazito srednjevokkvni ambijent takodje ne gme da primi nikakve savremene elemente uredjenja, već n .protiv, u пјеши treba izvršiti sva čisđenja i rusenja izgradnje bilo koje drugo epohe. To znači da bi trebalo;

» - ukloniti svu austrijsku izgradnju unutar kapije *34 zajedno sa zomljonim nasipom i na taj način povezati kule i kapiju u cvrstu ambijen- b \lnu celinu sa prilazon G-nrnjem Gradu rovom ispred njega i sa ist cnim cvingerom.

Svi ovi prostori 4.5, -.6 i 4.7 predstavljaju jedinstvyi kompleks najstarijih ocuvonih delov j, tvrdjave, znacajan za njeno muzejsko uredj onj e i kao sconski ambij ont za prodstave zvuka i svetlosti i dru go slične raanifestaci- je.

Funkcionalno osvetljenje prol.kroz kapiju treb... da obezbedi dobru vidljivost, ali sa ug- radjonim svetlcćim telima. Dekorativno osvetljenje refiektorima iz rova, isticace kule sa spoljnje strane.

7 Istocni cvin&or sa oaisougaonora kulom jt, zatvoren strm tvrdj ,vski prostor srednjevokovnog ambijenta i pored crkava izgradjenih kasnijes "Ruzica" u XVIII veku, a "Sv. Petka" poeotkom XX veka.Ku- la je pokrivena i noma mogućnosti izlaženja n:nju. Modjutim, staza uz zupco zida pruža poseban doživljaj, 'ili samo za odredjenu vrstu posetilac (deca od 1 2-16 godina, omladina),

*34 zidovi 8.lo dok. 31o3/2

. 0 бб

Bsz ikakvih noviL savremenih. elemenata uredjenja, ovaj deo mora da doživi i izvesne rekonstrukcije:

3 5- uklanjanje stepeniStu.- pronalaženje kule prema restoranu i njeno markiranj ex36

- ostvarivanje voze "Male kapije” (iza Zinden kapije) i padine kao nekadašnje komunikacije iz Gornjeg u Donji Grad. 7

- Maksimalna moguća rekonstrukcija zida Denjeg Grada na delu koji ide preko padine i zatvara cvinger. >[J

- Rekonstrukci j a. kapije sa okruglim kulama u zidu Donjeg Grada uz prethodna arheološka ispitivanja.*39

Ozelenjavanje padine vrsi se pod uslovima re- cenim ranije za sve padine? srednjim vrstama koje ne smeju da zaklanjaju sagledanje celo- kupne visine gornjih zidova.

Punkcion-' lno osvetljenje može se resiti samo ugradjenim svetiljkama postavljenim u navedene objekte crkava, najbolje u njihove otvore prozora.Dekorativnim osvetljenjem treba da se istaknus spoljnji zid cvingera, osmougaona kula i donja kapija (ukoliko se obnovi) .

4.8 Delovi Gornjeg; ,q;rada čine prostornu i sadržaj- ' nu celinu sa delovima Gornjeg Grada navedenim

u društvenom parku pod 1.8, samo s tom razlikom što 6e prazničnim danom biti slabije posedeni od komunikacionih površina koje vode izgledima kao glavnim atrakcijama.

u zidu 8.4 dok. 3 1o3/2З ^ З б • 1 Q 1 TtU Zidu 0.4 “*37 u zidu 8.8 _ " _

zid 6.1 u delu preko padine 11^39 . . • л n - »° isti zid u aelu ispcd padine

67

Svi ostali uslovi takodje su identicni sa uslovima površine pod 1.7.

Za definitivno uredjenje cvog prostora potrebno je izvršiti prethodna detaljna arheološka otko- pavanja, jer bi vrsta i oćuvanost nalaza bitno uticali na nacin uredjenja.

4.9 - 4.16 Tvrd.javski deo na Savskoj padini je živo- pisan kaskadni i rasitnjeni deo tvrdjave, pogo™ dan za zanimljive šetnje, kao i za boravak sbog lepih izgleda na reke.

Teritorija 1.9 pripada srednjevekovnoj izgradnji G-ornjeg G-rada, a kaskadne terase 7.1o u kamenu su rezultat turske rekonstrukcije tvrdjave iz poc. XVIII veka. Ostala izgradnja je austrijska. Prema tome, iako se na celom ovom tvrdjavskom delu iskljucuje savremena gradnja površine 4.9 i 4.1o moraju posebno da se istaknu kao srednjevekovni i turski ambijenti.

Za uredjenje ovih tvrdjavskih prostora treba iz- vršiti sledece:

- zavrsiti arheološka ispitivanja na kaskadnim bedemima (4.1o)x °

- rekonstruisati najniže zidove ovih terasa*^- izvršiti manje rekonstrukcije i konzervacije na svim ostalim zidovima

- ocistiti "Mracnu kapiju" od nanosa zemlje u njoj i ispred njes 2

- izgraditi bezbednije stepenice na mesto postoje- cih (malo i veliko stepenište)

- spustitj nivo zemlje za prilaz kapiji u Ravelinu

»4o ._ . _ _ . _ ^sa zidovima ] ,5 i 7 . t>хЛ1 ispod zida 7.9 postojao je najniži terasasti

aeo bedema*4 2 •‘T ' zidovi 7.21 i 7.22

u zidu 2.2

68

- skinuti nasip ravelina i obeležiti zaklone»44- izvesti drugačiju, autenticniju ogradu mosta

za Kr lj~kap.iju (kapija za Gornji Grad)s/f5- izvršiti arheološka ispitivanja o tragovima srednjevekovne kapije na ulazu u zapadni cvin-g e r ^ 4 6 #

Iskljucivo parterno ozelenjavanje i dekorativno osvetljenje ovih tvrdjavskih delova doprinece markantnosti najvažnije siluete Beogradske tvrdjave .

Ostali zidovi, narocito 2,5 i najniža kaskada 7.1o, oba stepeništa i bastion 4.16 (ukoliko se obnovi) treba takodje da ostanu markantni u silueti bez ikakvog zaklanjanja zalanilom, sem strmog prostora 7 . 1 3 koji se ozelenjava zelenilom srednjeg uzrasta. Dekorativno osvetljenje ovih zidova nije pozeljno.

-x.-, Bedem i rov zapadne polovine Don.ieg Gradajf/Sedem 4 .16 je dužinska istaknuta teritorija u bli- \skom kontaktu sa vodom, lepih izgleda i na okolinu a na samu tvrdjavu. Rov gotovo i ne postoji vise, /јег je znatno uništen izgradrijom pruge.

Dok je bedem komunikativnog karaktera pogodan za šetalište, bastion prema Savi i "vodeni bastion” (izmedju TTebojše i "vodene kapije") odgovaraju povoljno postavljerSim vidikovcima.

Ukoliko bi se na mesto sadašnjeg austrijskog bedema izVršila rekonstrukci ja sredn jevekovnog 'ićdemr uklanjanjem zemljanog nasipa i unutrašnjeg zida od opeke, ne bi se moglo ostvariti šetalište po toj

dok. 3I03/2

1 1

11I

«

9 . .

Za ur»,*djenje ovih prostora trebalo bi izvršiti sle~ dece i

3? 47- rekonstrukci ju sadašnjeg be.dema ili rekonstrukciju srednjevekovnog bedemax4c sa uklanjanjem, u tom slucaju zemljanog nasip - i austri jskih zidova*'49

. . , . . . . *5o-- markiranoe tragova spoljnjeg rova- rekonstrukcija "vodenog bastiona” (njegov deo pro ma pr i s t an i š tu) i n j egovih z aklona35

- ispitivanje najstarijeg pristaništa od kule Ntboj- še i potkovicaste kule unutar za,padne polovine Do- njeg G-rada.

n- d-liraična rekonstrukcija dela tvrdjave kod Mracne kapijenkao poslednjeg terasastog bedema ili rekonstrukci ia srednjevekovnog zida sa kapijom na tom mestu35

Ukoliko bi stj zadržala današnja koncepcija bedema sa široisim šetalištem na njemu, primenilo bi e ozelen j a vanjc i rova i bedema pretežno parterno sa primenom srednjih vrsta. Osvetljavanje takve staze bilo bi neophodno i to ugradjenim svetiljkama. Medjutim9ukoliko bi se izvela rekonstrukcija srednjevekovnog bedema, takvo šetalište ne bi postojalo. Ozelenjavanje bliskih prostora u tom slucaju ne bi smelo da zaklanja taj zid, vec naprotiv d:, ga ostavi dominantnim. Punkcionalno osvetljenje takodje ne bi bilo potrebno.

*47 zidovi 3-36 - 3.38 i • j 4 4.6*48 vorovatno u -sklopu zidova 3.3b - 3 00

*49 4 0 5 i 4-6•

5o ispred zida 3»3 6 i ispred bastiona 3.37*51 bastion 3 .3 2, 3*33? 4.9

dela 4«lo u produžetku*52 donji deo zida 7.1

to

U oba slučaja neophodno je izvesti efektno dekorativno osvetljenje spoljnje strane bedema,ba stiona i posebno kule Nebejse, kao naznacenog postolja cole tvrdj :vo koja gotovo leži na vodi.

4.18 Delovi zapadne polovine Don.j eg G-rada su prograin- ski povezani sa celokupnom teritorijom zapadne polovine D. Grada, s tim sto ce broj i vrsta posetilaca biti drugaciji:

Arheološk~ iskopavanja koja su vršena pod padinom i u zapadnom cvingeru pokazali su da se na toj teritoriji mogu ocekivati znacajni podaci o rimskoj, vizantijskoj i srednjevekovnoj arhitekturi. Pitanje njihove prezentacije je poseban pro blem i mora se rešavati od slucaja do slucaja.x53

Prom .1 tome, osnovna namen a ovih delova je mttzej- skoj karaktera sa prikazivanjcm tragova arhitek- turo ± 7 prošlosti.

Povr.. asivan jem ovih tragova a izvesne celine nazna- cio bi se raniji urbanisticki sklop grada. Na delovi:- gde nem značajnih arheoloških n .laza, moze se predvideti lapidarijum pod otvorenim nebom.

Sistem ozelen javan j a pretezno p .rternim vrstam; , ali i grupacijama visokog zelenila, treba d. sa- euva celinu ovog prostora i da predstavlja samo prateci elemenat njegovj osnovne namene.

Punkcionalno osvetljenje glavnih komunikacija je neo|)hodno ali se može izvesti samo bez vidljivih svetlecih izvora ili indirektno osvetljavanje nekih bliskih zidova i eksponata. Dekorativno osvetljenje arheoloških iskopina ili zanimljivih prod meta lapidarijuma može se izvesti izuzetno i dis- kretnOo a može se koristiti kao z amen a funkcionalnog osvetljenja.

x53 ispitivanja su izvršena od strane Zavodaza zaštitu i Muzeja grada Beograda 1962.-4.god.

71 o.

4 . 1 9 Ppiobalni pojas oko Pori jog Grada л bla," ravan t'wivvr, u kontaktu вџ vodom, ko j i piadst ..vl ja uj^dno doo zastitne zone oko tvrdjave. Uzana tra~ k. ove teritorije od ko ja na Savi do kulo Nebajš predvidjcn je da bude na koti 73 «5o us zidove i sa blagirii padom prema vodi bez bbuloutvrde. Razlog jo u tone, sto bi svT).Ka: veća kota dovela do zatri vanja don j e grad skill zidov", dok bi obaloutvrda svo jim zidom i samim tehnickim izgledom konkurisala zidovima tvrdjave i colokupnom istorijskom ambijen tu.

Deo od kulo Nebojše do "Standardbe tona" jo prilie- no siroi: pojas ispred austrijskog dela Don jeg grada. Plavljenjo ove teritorije imalo bi vrlo nepo- voljno posledice na njogovo održavanje i uredjenje poslo povl ačenja vode. S druge strane, manja istori j ska vrednost ovog dola tvrdjave i njena udalje- nost od vode ne zaliteva da so po svaku cenu zadrži n i ž a n i v e 1 e t a celo Ira pn o g p o j a s a . Stoga se predv i - dja na sipanje ovog pojas . na kotu o b e zbed j on ja c d n jv:» Of- vode 7 7 ,2o m.n.v. IConc.-pci ja rvog dela tvr dj ave sa rovom ispred bedema omogućuje da se nasipanje izvede do rova odnosnodo zida sa puskarnicama, tako d_. bi se bedem sa till tacaka u celosti vi doo. (prilog 3I06/3)

Pretožno p arterno ozelenjavanje ovog pojasa treba da budo bez ikakvih drugili savromenih elemen.-.ta, in diferentnog karakt^ra. Na delu od kule Nebojše pro ma sportskom centru mogu doci i kompozicione grupe sr^dnjeg i. visokog zolonila (do 1 5 ,o m.), s tim da se travni tereni koriste za tzv. porodicna igr a lista (za sve uzraste lake igre loptom,badmington i sio). Uz obalu, no ovom nasutom delu priobalnog j>oj sa treba predvideti setalište, sa koga bi se obezbedile mestimieno vizure na tvrdjavu.

Funkcionalno osvetljenje sprovodi se samo uz pome- nutc setaliste. Na zapadnom delu Donjeg Grada, dekorativno osvetljenje bedema je iskljucivo osvet -1 j onje 0

'72 ..

4 .2С) Vantvrdjavski priobalni po.jas jo dostn pro- strana teritorij;. ispcd padine koja ulazi u na jkar?„kteristicni ju siluetu tvrdjave i samog Beograda. Iz tih razloga nikakva upad - ljiva savremena izgradnja ne dolazi u obzir.

Od savremenih objekata predvidja se;

~ letnja pozornica........... ...... 1 5oo m2- manji restoran na vodi........ . 3oo m2

Priobalno glavno setaliste i kolovoz sa za - vršnim parkingom obclozavaju i osnovnu funkciju ove teritorije.

Ozelenj'vanje se može obaviti visokim i srednjim vrstam:; zelenila i većim masivima dolu ispod glavnog stepenišnog tvrdjavskog silaza drvećem se ne smeju zakloniti niži zidovi tvrdjive.

Funkcionalno osvetljenje kao i u prošlom slu caju zahtevaju samo glavne pešačke komunikaci je, kolovcz i parkinzi. Ovo osvetljenje ne bi trebalo da bude markirano u silueti da ne bi konkurisalo dekorativnom osvetljenju - is ticanju - tvrdjave.

4.21 Savska padina van tvrdjave z aj edn o sa tvra j a vskim delom padine, to je najmarkantniji deo Kalemegdana u njcgovoj glavnoj silueti.Svaka primetna savremena izgradnja na ovcj teritori ji je nepoželjnr .- Od savremenih objekata treba pokušati sa

infiltracijom većog restorana dobro pristu p.-xnog sa glavnog šetališta Velikog Kaleme gdana, ali pod uslovom da se uklopi u tera se i zelenilo i da obezbedi izgled na usee i N0vi Beograd.

- U d-našnjem stambenom bloku postoji jedna stambena zgrada galerijskog sistema iz XIX vekr koju po mogućstvu treba uklopi ui u op- s t e ur e d jenj e tvrdj ave.

Sistem ozelenjavanje je kao kod ostalih padina, a osvetljenje neprimetno u sagledanju padine .

73

5. SPORTSKI DEO (prilog 3I0 6.24)

To je priobalni pojas uz Bunav širine 2 5 0, o n., ćLužine 7 oo9o pogodno vezan za grad i njegove sa obracajnice.

Predvidjeni sportski centar je rejonskog znacajai otvorenog (neklubskog) tipa. Za projekat urc - djenja ovog centra raspisan je konkurs 1 9 6 5. godine i usvojeno najpovoljnije rešenje.

Sportski deo sadrži sen fiskulturnih terena,sta- diona i b .s&m sledeće objektes

- upravnu zgradu sa garderobon,bifeon itd.- veslacki klub- salu za gimnastiku- riblji restoran

Nacin ozelenjavanja je pejzaški sa manjim ili ve 6in grupacijam visokog i srednjeg zelenila, ali tako da so sa priobalnog šetališta mestinicno ot vore vizure na istocnu stranu tvrdjave: kule,cvi '■ngera i Zindan-kapiju i Gornji Grad. Pojas prema Dunavskoj ulici kao izolaciono zclonilo možo se rešavati u masivima.

Funkcionalno osvetljenje staza i toren .1 ne zah - teva neke posebne uslove.

6. SLUŽBENI DEO #(prilog 31o6025)

Za smestaj svih potrcbnih objekata i slobodnih prostora noophodnih za funkcionisanje opsluživa- nja i odrzsvanja parka predvidjena su dva punkta. Prvi uz sportski centar sa 0,6 ha za smestaj objek:;ta za administraciju, radnike, magacine i neke radionice. Objekti su postavljeni oko unutrasnjeg dvorišta, tako da so i zvueno i vizuelno funkcije servisu odvoje od kontakta sa posetiocima parka.To se isto nože reći i za drugi punkt u izolacio- non zelenilu prema '’Standardbetonu" sa jcdno, • i sportskom parku sa drugo strane. Za oba punkt: o~ bezbedjen jo kolski prilaz iz Dunavske ulice.

Detaljni program potrebnih objekata, velicino dvorišta, prime nog r^sadnika itd. odrcdice so projektnim zadatkom z linteresovanog investito-Г' .

Servisni punkt ima diekretuu arhitekturu isklju oivo prizemnu, ali esteteki oblikovanu, koja mo ra svojim oblicima i raaterijalom da se uklopi u okvirno zelenilo i da se stopi sa njim, da bi bil: što manj e prinetna.

kalemegban - betaljni urbanistiČki plan 31o6mapa.urbel.com/silverlight/1/1-tekst.pdfkasnije sfu...

Documents